ОД БИОГРАФИЕ ДО ХАГИОГРАФИЕ
(Поводом новог издаа Житиа светих архимандрита др устина Поповиа)
Постое само gвe врсте уди: с едне стране, праведници кои себе сматрау
грешницима, с друге, стране грешници кои се сматрау праведнима. "
Блез Паскал
Тешко е речима описати нашу свакодневицу. Свуда око нас потресне слике.
Покои, потоци крви. Одрубене удске главе, руке, ноге. ердани од дечих
очиу. Измасакрирана удска тела. Страх и безнае продиру до кости, до сржи
биа. Слобода бешчаша. Скрнавее авне речи, стае неконтролисаних и нео-
бузданих права, духовна острвеност и подивалост шире се брже од сваке
епидемие. удско достоанство е унакажено до неслуених размера. Замире све
што е човечно и вечно.
Том и таквом (не)добу мудра игуманиа манастира елие Гликериа, са
вредним сестрама, пркоси на сво начин. Уместо саопштеа", апела", прогласа"
за мир и слогу, она, иако у немаштини, обавуе по други пут Житиа светих у
дванаест томова архимандрита др устина Поповиа, бившег професора
Универзитета. И тако времену кое производи промашене и недовршене уде, свом
народу и свим народима света, нуди као алтернативу животописе светих уди. То
чини ер веруе и зна да нема препорода и напретка уколико се прет-ходно не
поврати свест истинском удском и Божием лику у овом народу.
Животописи Божиих угодника, као литература и духовна храна, потиснути
су у нашо култури. Често их замеуу биографие великих уди, без великих дела
и мисли. Житиа се претварау у легенде, легенде у житиа, иконе у идоле, идоли у
иконе. Десакрализовани свет не зна и постао е неосетив за светост и светитее.
Житиа светих нису друго до живот Господа Христа поновен у сваком
светитеу, у вео или мао мери, у овом или оном облику", каже у свом
предговору за први том др устин Попови, едан од наумниих и надуховниих
уди нашег доба, човек чии е животопис идентичан животописима светих. То
нису само биографие у конвенционалном значеу ве истовремено на-дуба
аналитика удске егзистенцие. Све оно што чини драму удског живота: бол,
пата, страх, очаае, кри-вица, гордост, безвере, мржа, вера, нада, убав, утеха,
радост - противречности и парадокси удског бивствоваа - све е ту описано и
приказано на набои и наедноставнии могуи начин. Ретко е где као ту асно
пока-зано како се на човеку зида пакао, а како ра. Како се природна антропогенеза
претвара у демоногенезу, а како у агиогенезу. Мало е примера у светско
литератури где се тако разоткривау бескране удске могуности и према добру и
према злу.
Ликови светитеа су набоа и наконкретниа православна педагогика. Ту
има безбро метода, многовековним искуством савршено разраених, коима се
показуе и доказуе како се изграуе савршена удска личност. Како трошна и
смртна удска природа излази из себе" - прекорачуе свое сопствене мои и гра-
нице - постае вечна и бесмртна. Житиа су бриант ни огледи из православне
философие, етике, гносеологие, социологие и христоцентричне психологие. Ту е
мноштво примера како духовно обамрли и обневидели стичу духовни вид, очани и
безнадежни наду, тужни утеху и радост. Сви тамни вилаети" удске душе, сво
ништавило и беда, али и величина, удског биа у има се едноставно, и тачно,
разоткривау.
Светитеи нису езотерична, ванземаска биа, ве конкретни уди од крви
и меса - праве, целовите и истинске личности - кои су мукотрпним данононим
богочовечанским подвизима удску егзистенциу уздигли на виши ниво постоаа.
То су невероватно едноставне и обичне личности, али истовремено и бескрано
сложене. Те и такве личности биле су кроз векове путоказ хришанским народима,
звезде водие, духовни ориентири, едини узори за коима су ишли народне вое и
народ. Владало е уверее и сазнае да е народ кои нема живе светитее -
духовно мртав народ.
Данас су све вредности превредноване". Та свест е потиснута. Нови узори
више нису светитеи ве ауторитарне личности, националне вое, страначки лиде-
ри, музичке, естрадне и фудбалске звезде. Измеу светитеа и нових воа велика е
провалиа.
Напреча брига светитеа есте како да постану прави уди, а нових узора
како да освое мо, власт, стандард, новац, лагодан и развратан живот са што ма-е
рада.
Светитеи увек мере и прилагоавау себе Богочовеку. Савремени узори
Христа и навее светие прилагоавау своо, ничим ограничено, вои за мо и
имае.
Светитеи никад немау лепу реч себи, ве само другом. Садаше вое
немау никад лепу реч другом, ве само себи.
За истински праве уде (светитее) сваки други човек е икона Божиа, брат,
светиа, и ништа му се не може претпоставити. Други човек е неопходност. За
данаше вое други човек е пакао" (Сартр), и треба га искористити, потчинити
или уништити. Другом човеку се све може претпоставити: партиа, кариера,
нациа, држава...
Светитеи осеау бол и тугу целог света. Себе сматрау кривим и
одговорним за све недае и несрее. Модерни народни узори осеау само сво бол
и мисле да е за све крив други.
Светитеи пишу и говоре своим езиком, али мисле и осеау за цео свет.
Нови узори, често, пишу и говоре туим езиком, а мисле и осеау само за себе.
Свети Божии уди настое да увек меау само себе. Ововремени лидери
настое да промене све друге, само не себе.
Некада су народне вое подржавале светитее, умне и духовне уде. Од их
су и вое и цео народ тражили савете. их су следили. Данаше вое по трговима
и халама извргавау надуховние и наумние уде - живе светитее - руглу и
подсмеху. Од их императивно захтевау да се покау" и следе ихов пут.
Животописи светитеа сведоче да човек, или народ, може постати слободан
ако се ослободи зла кое е у ему. Модерни (само)идолописи воа сведоче да е то
могуе подизаем споменика слободи и ватреним говорима о.
Светитеи брину како да служе народу. Самозване или обманом изабране
вое како да владау народом.
Светитеи су увек у опозиции" према греху, насиу, терору, злоби,
мржи, социално и свако друго неправди, скрнавеу удског досгоанства.
Данас многи мисле да е довоно бити у опозиции" према Богу, другом човеку и
народу, или удима кои су на власти.
Светитеи увек колаборирау" и у коалиции" су са Богом и сваком
удском личношу, а против авола и зла.
Наша нова божанства" су често у коалиции" и колаборирау" са аволом и
злом, а против Бога и чо-века. И то под паролом да е то у име Бога, у име човека
и народа.
Новим издаем Житиа свеших манастир елие на набои могуи начин
указуе како да ми, идено и духовно дезориентисани, пронаемо затрти и изгубени
пут. Да отац устин Попови, велики српски теолог и философ, ние ништа друго дао
српско култури сем ових Житиа - било би доста.