Предраг Драгутинови
СВАДБА У КАНИ ГАЛИЛЕСКО
Цвет Библие есу Еванеа, а цвет Еванеа е Еванее ованово (Ори-
ген). Заиста, (из)меу четири Еванеа ованово е нешто посебно. Оно е Еван-
ее чистог односа1 Оца и Сина, али и чистог односа Сина и убеног ученика.
Опис догааа у Кани Галилеско е опис очевица, онога кои е видео и кои све-
дочи. Лична присутност писца овоме чуду е неоспорна.
Вода е претворена у вино. Вино е у животу старих имало значано место. У
Псалму читамо: Вино весели срце човеково (Пс 104 15). Древни хеленски песник
Алке из Митилене узвикуе: Oi=noj, w= fi,le pai/, kai. avla,qea (= Вино, о драго дете, и
истина) (Diehl II 66). Хелени имау и бога вина Диониса. Позната е стара изрека
да е у вину истина (in vino veritas). Вино помие и апостол Павле: И не опиате се
вином, у чему е разврат, него се испуавате Духом (Еф 5 18).2 Свое прво чудо
Христос е учинио тако што е претворио воду у вино. На Тано Вечери дао е уче-
ницима да пиу егову крв у виду вина. Надуба тана вина е откривена у Лично-
сти Исуса Христа. Он е нам се убудуе приказивати само као извор бесмртности.
Ова одломак овановог Еванеа (зач. 6) чита се приликом обреда венчаа.
Младенци би едном заувек требало да запамте да тамо где е Христос, тамо е и жи-
вот и изобие живота (н 10 10) и да не могу они едан другом дати спасее, ве е
Христос та кои милуе и спасава. Зато е они младенци кои знау ову истину пози-
вати Христа увек и никада ни у чему нее оскудевати. Овим чудом брак добиа сво
божански, бесмртни смисао тек са благословом Христовим кои долази од еговог
присуства. А присутан е Он увек у Цркви своо.3 Зато е у православно Цркви од
нараниег времена брак био неодвоив од благослова епископа и св. литургие.
О чуду у Кани Галилеско пише само еванелист ован. Уосталом, заедно са си-
ноптицима, он доноси само два чуда (6 121) и историу страдаа (1819). Ова оде-
ак спада у тзв. наративне делове Еванеа. егова аутентичност ние оспоравана
(као нпр. 7 538 11;21 и др.). Обично се узима да е ово прво чудо кое е Христос учи-
нио. Не постое поуздани разлози да у то веруемо,4 али е сигурно да е Он захвау-
уи овом чуду почео да бива свима познат.5 Захваууи овоме чуду ученици веро-
Ова текст е као светосавски темат награен наградом егове светости Патриарха српског Г. Па-
вла 1996. године.
1 Мартин Бубер, а и Ти, Београд, 1977, 98.
2 Др Мартин Лод онс, тумачеи ова стих Посланице Ефесцима, каже да е вино алкохол депре-
сивно, а не стимулативно средство. Оно делуе депресивно пре свега на наважние центре мозга кои
управау свиме што човеку дае власт над собом: мудрост, разумевае, способност разликоваа,
разборитост, равнотежу, способност процеиваа; другим речима, на све што помаже човеку да се
понаша набое и наузвишение што може. Види он Стот, Ефежанима, Нови Сад, 1986, 179180.
3 Отац устин Попови, Тумачее Светог Еванеа по овану, Београд, 1989, 34.
4 О Христовом детиству не знамо ништа поуздано. Разна апокрифна Еванеа су покушавала да
попуне ову празнину.
5 Отац устин Попови, ibid., 35.
2
П. ДРАГУТИНОВИ
ваше у ега (стих 11), мада е Натанаило и пре тога исповедио своу веру у Христа
(1 49). Имауи у виду све ово, закучуемо да е чудо у Кани Галилеско било едан
од преломних момената у Исусовом животу. Господ е овим чудом изашао из ано-
нимности и кренуо ка своима кои га, нажалост, нее примити (1 11).
Еванее по овану (2 111)
Текст6 и тумачее
1) Треега дана беше свадба у Кани Галилеско, и онде беше мати Исусова.
Сви догааи описани у 1. глави догодили су се у току два дана (уп. 1 29 и 1 43
th/ evpau,rion). Треега дана беше свадба у Кани. Треи дан е вероватно уторак,
дан када су се евреи венчавали (као код нас Срба субота или недеа). Неки ту-
мачи у оваквом овановом набраау дана виде алузиу на 1. гл. Постаа, имау-
и у виду и сам почетак овановог Еванеа (evn avrch,).7 Ово тумачее е прихва-
тиво, ер е више него очигледно ованово настоае да подсети читаоце на по-
четак ствараа дауи овом старозаветном догаау едан христолошки карак-
тер. У сваком случау, у треи дан одиграла се свадба у Кани, а како е Кана била
мало место, едан такав догаа мора да е привукао многе становнике.8
У порееу са другим градовима у Галилеи (нпр. Кесариом Филиповом,
Птолемаидом и др.), Кана е била незнатно место. У Библии се она спомие само
на овом месту.9 Само име града потиче од евреске речи канех (трскина цев,
равни штап) и отуда и грчка реч kanw,n. Писац Кану поближе одреуе као Кану
Галилеску, ер е постоала ош една Кана Сидонска. На месту Кане Галилеске
данас се налази место Кефр Кенна.10
ован напре извештава да е на свадби била мати Исусова (у изворнику е при-
свони генитив). Интересантно е да ован уопште не помие ено име. едностав-
но каже мати Исусова. Додуше, ован не помие ни свое име. Ту се доста разли-
куе од еванелисте Луке кои врло често помие име Пресвете Богородице (Лк 1
27; 2 19; Дап 1 14 и др.). Кирило Александриски, такое, тумачеи ова одеак не по-
мие име Богородице. Он е едноставно назива tou/ Swth/roj h` mh,thr.11 На свадби се
не помие осиф. Постои претпоставка да е он ве рание умро. Меутим, овоме
се противе речи из н 6 42: Ние ли ово Исус, син осифов, коме ми знамо (oi;damen)
оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао? У сваком случау, осиф
ние био присутан на свадби. Док е свадба протицала у побожности и честитости12
нико, осим Пресвете Богородице, ние слутио шта е се дае десити.
2) Позван беше и Исус и ученици егови на свадбу.
На свадби е био и Исус са своим ученицима. Нема разлога да веруемо да е
Он на свадби заузимао неко посебно, почасно место. Уосталом, то би се проти-
6 Поред постоеих превода на српски и хрватски език користио сам грчки текст у H KAINH DI-
AQHKH, ADELFOTHS QEOLOGWN O SOTHR, AQHNAI, 1980. и латински текст у NOVUM TE-
STAMENTUM LATINE, SECUNDUM EDITIONEM SANCT HIERONYMI, OXONH, LONDON.
7 Леон Морис, Иван, Нови Сад, 1988, 117.
8 О свадбеним обичаима код евреа види: Адалберт Реби, Библиске старине, Загреб, 1992, 84.с.
9 Кана се помие код ована на два места: 4 46 опет у контексту овог чуда и 21 2.
10 Др Емилиан М. Чарни, Еванее по овану, Крагуевац, 1986, 22.
11 Свети Кирило Александриски, IN JOANNIS EVANGELIUM LIB. II, J. P. MIGNE, EL-
LHNIKH PATROLOGIA, (PATROLOGIA GRAECA), AQHNAI, 1993, 224.
12 Ibid., 224.
L O G O S
СВАДБА У КАНИ ГАЛИЛЕСКО
3
вило и егово науци (уп. Лк 14 711). На свадби е седео као обичан човек меу
обичним удима.13
Исус е са своим ученицима дошао на свадбу не да би се гостио, ве да би учи-
нио чудо и показао славу своу као единородни Син Очев. Тумачеи Христов до-
лазак на свадбу св. Кирило напре подсеа на речи кое е Бог упутио Еви после па-
да: У мукама еш децу раати (Пост 3 16). И дае пита: Како одагнати ову кле-
тву? Можда тако што емо осудити и избегавати свадбе? Не, ер Спасите нас е и
од тога ослободио. Он е стару клетву укинуо, ер, ко е у Христу, нова е твар
(2Кор 5 17).14
Са Исусом су дошли и егови ученици. Под изразом ученици (maqhtai,) не ми-
сли се на Дванаесторицу. Ученици кои су били са Христом су Андриа, Петар и о-
ван. Присутан е био, вероватно, и Натанаило, ер е он био из Кане Галилеске (н
21 2). Присуство ученика на свадби е врло важно, ер су они следили Исуса и веро-
вали у егово чудесно послае. Меутим, чудом кое е учинио, Христос е ош ви-
ше нахранио ихову cibum fidei и вероваше у ега ученици егови (ст. 11).
У овом стиху се не помиу браа Исусова. То е чудно, ер с правом можемо
претпоставити да су били на свадби. Очигледно нису били у центру паже писца.
Тешко да е ово чудо оставило на их некакав утисак, ер ован асно каже: ер ни
браа егова не вероваху у ега (7 5). Да су били на свадби сведочи и ст. 12.
Савремени протестантски коментатори углавном сматрау да би под изразом
браа Исусова требало схватити Мариину и осифову децу чиме одричу присно-
девство Пресвете Богородице.15 Као потпору свога става обично наводе Мт 1 25 и
Лк 2 7. Став Цркве е сасвим примерено изразио Еразмо из Ротердама кои е сам
био прилично либералан: Ми веруемо у вечну безгрешност Марие, иако она ние
изречена у светим кигама. Ову реченицу ми православни слободно можемо при-
хватити.
3) Кад е нестало вина, рече мати Исусова ему: Вина немау.
Свадба е за еврее била велики празник. Набое вино чувало се за ову прили-
ку. И шта се догодило? Вина е нестало. Нема другог обашеа за ово, осим да су
младенци били сиромашни. Или су се можда прерачунали у броу званица? У сва-
ком случау, вина е нестало и можемо само замислити како су се осеали домаи-
ни. Свакако, нимало приатно. Пре свега, то е била срамота за породицу, а поред
тога на Блиском истоку су постоали одреени прописи кои су налагали казне за
оне кои не посвете довоно паже свадбеним обичаима.16
Тада на сцену ступа мати Исусова. Она е на свадби вероватно седела поред
Сина и тихо му шапнула: Вина немау. Она е о Исусу знала нешто што оста-
ли нису. Од еговог детиства она е све слагала у своме срцу (Лк 2 19) и са-
свим е могуе да се ве рание уверила да ен Син поседуе мо коу други
уди немау (уп. Лк 2 4251). Смерна слушкиа Господа обратила се своме
Сину у нади да е Он помои домаинима кои су се нашли у невои.
4) Рече о Исус: Жено, шта а имам с тобом? ош ние дошао мо час!
Стичемо утисак да е Господ изненаен што му се мака обраа на ова на-
13 Отац устин Попови, ibid., 32.
14 Свети Кирило Александриски, ibid., 225.
15 Леон Морис, ibid., 156157.
16 Ibid., 149, 151.
L O G O S
4
П. ДРАГУТИНОВИ
чин. Господ о се обраа помало чудно: жено (gu,nai).17 Тако о се обратио
ош едном, на Голготи (н 19 26). Тако се обратио и Марии Магдалини после
Васкрсеа (н 20 15). Ова реченица се тумачи на наразличитие начине. Римо-
католици из ових редова црпу своу мариологиу, док протестанти сматрау да
се она може узети као полемика против оних кои су обожавали Мариу (Булт-
ман, Праскер). Што се тиче самог вокатива жено, он нема тако тврдо значе-
е у грчком, као нпр. у српском езику.18 Обраае е више озбино и свечано.
Ове Исусове речи можемо узети као егово дистанцирае од маке. И док за
многе тумаче оне представау тежак проблем, св. Кирило каже да су ове Спа-
ситееве речи врло асне. Он сматра да се Христос овако обратио маци упозо-
равауи е да га не пожуруе, ер присутнима ние хтео да се представи као не-
ки чудотворац (qaumatourgo,n).19 Разних чудотвораца у оно време било е много
(сетимо се само Симона Мага) и ти чаробаци (qaumatopoio,j) кретали су се по
авним местима показууи свое вештине. Христос то ние хтео.
ош нешто е важно. Лично сматрам да нам у тумачеу овога места могу по-
мои стихови из Мк 3 3135 (и паралелни). Паживим читаем Еванеа схвата-
мо да у Христовом животу само една веза, едан однос има пресудан знача. То
е егов однос са Оцем. Та однос поприма едан онтолошки знача у егово
Првосвештеничко молитви. Бог Отац, Христос и они кое е Отац дао Христу
(17 11, 24 ) ту е тана Цркве. Никакви биолошки односи нису одреивали Хри-
стов идентитет. Сваки хришанин е позван у начин постоаа (tro,poj u`pa,rxewj)
Христа. Ту е тана хришанске слободе и хришанске убави.20
Мо час има значее смрти и славе (као и свуда код ована). Када та час
дое, Марии е мач пробости душу (Лк 2 34) и у том часу она е претрпети бол
кои е при роеу избегла.21
5) Рече мати егова слугама: Што год вам каже учините.
Ова стих нам сведочи да претходне Исусове речи нису биле грубе, иако се
то може учинити на први поглед. Богородица их барем ние тако схватила. Она
е знала да е ен Син помои, али ние знала како. Ипак е изричита: Што год
вам каже, учините. Ние знала начин на кои е Господ учинити чудо, али е би-
ла убеена да слуге нее погрешити, ако учине шта год им заповеди.
Ове речи Пресвете Богородице сваког хришанина увек подсеау на апсо-
лутну послушност Христу. Ми слушамо реч Божиу, али смо дужни да е извр-
шуемо да се наемо као мудри, а не као луди (Мт 7 2427). Често воа Божиа
ние истоветна са нашом воом; често нисмо свесни тежине речи из молитве
17 Семантички посматрано, грчка именица gunh, е врло интересантна. То е именица са амплифи-
кациом (= проширеем) основе (као у латинском SENEX, SENIS али са амплификациом у но-
минативу). Вокатив показуе чисту основу.
18 Читава проблематика везана за ова стих е добро обраена код: Албин Шкриар, Теологиа Све-
тог Ивана, Загреб, 1975, 409441; упореди православну теотокологиу (не мариологиу) код: епи-
скоп Атанасие евти, Учее Светог ована Дамаскина о Пресвето Богородици, На путевима
Отаца II, Београд, 1991.
19 Св. Кирило Александриски, ibid., 225.
20 О томе види следее радове митрополита пергамског ована Зизуласа: Од маске до личности,
Ниш, 1992. и Христологиа и постоае, Беседа, 34/1992.
21 Еразмо Ротердамски дае занимиво размишае на ту тему: Слике кое е (Богородицу Д.
П.) приказуу скрхану, онесвешену и ван себе неправедне су, ер Мариа ние адиковала, ние
чупала косе, ние се бусала у груди, нити е кукала над своом несреом. Она е више утехе црпе-
ла из избавеа удског рода, него што е осеала бол због смрти свога Сина (Леон Е. Алкен,
Еразмо, 275.).
L O G O S
СВАДБА У КАНИ ГАЛИЛЕСКО
5
Господе: Да буде воа Твоа (Мт 6 10; Лк 11 2). Наемо се у чуду када Го-
спод захтева од нас нешто што ние логично, што нам ние асно.22 Православно
монашко искуство сведочи наискрениу преданост и послушност Христу. Оно
што е за савременог човека навее понижее, губее свога а, нихилизам, то
е за монаха пут у живот, Царство Небеско. Послушност монаха своме духовном
оцу сабира у себи тану Цркве, крстоносни пут у живот вечни. Хришанин Хри-
сту увек каже да! То е увек заборавати они кои сматрау да е вера нешто
статично, нешто што смо неотуиво присвоили. Вера ние миран посед; вера е
залог за живот вечни; вера е проава наде кад нема никакве наде (уп. Рим 4 18).
6) А онде беше шест камених судова за воду, поставених по обичау удеског
очишеа, кои хватау по две или по три мере.
Ово е први призор из амбиента у коме е протицала свадба. Овом речени-
цом писац нас полако уводи у оно што е се ускоро десити. У шест камених су-
дова стае велика количина воде. една мера обухвата 3034 литра, дакле, у сва-
ки од судова е могло стати око 75 литара.23 Мосеев закон прописуе доста че-
сто очишее или прае, нарочито за свештенике и левите (Изл 2 5; Лев 15 13).
евреи су волели да се купау и то су чинили кад год су могли, с обзиром да е
вода у Палестини била реткост.24 Еванелист Марко осеа потребу да поближе
обасни своим читаоцима (хришанима уз многобоштва) удески обред праа
(Мк 7 14). Овим обичаима Христос е дао етикету обичаа удских (Мк 7 8;
Мт 15 9). Количина воде у овим судовима говори о броу званица ер слуге пре
оброка полиу руке сваком поедином госту.25 За то се потроши велика количина
воде.
7) Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха.
Исус е заповедио слугама да напуне26 судове водом (у изворнику е партита-
тивни генитив), што су они и учинили. Слуге знау да е у судовима само вода.
Ова стих може бити протумачен овако:
Припреме су на нама, а на Богу е да догаае и оствари. Наше е да посуде
напунимо водом. А Христов посао е да воду претвори у вино.27
Писац наглашава да су судови напуени до врха. Податак е важан ер ис-
кучуе сваку превару.
Богородица е посредовала код свога Сина. Од тада и заувек она посредуе
и посредовае за род удски. Као Царица коа стаде с десне стране Спаситеа
(Догматик IV гласа), она е постала добротворка целокупне творевине. Св. о-
ван Дамаскин обраа се своо Царици: Благосиаш свет, освеуеш сву тво-
ревину.28
22 Истино, ти си свагде близу свима кои те за савет питау и истовремено одговараш сви-
ма на наразличитиа питаа. Ти асно одговараш, али сви не чуу асно. Сви питау што хо-
е, али не чуу увек што хое. Она е набои тво службеник кои не гледа толико на то да
од тебе чуе оно што би сам желио, него више на то да жели оно што е од тебе чуо. Ауре-
лие Августин, Исповести, Загреб, 1987.
23 Леон Морис, ibid., 153; др Емилиан Чарни, ibid., 23.
24 Адалберт Реби, Библиске старине, Загреб, 1992, 77.
25 Леон Морис, ibid.
26 У грчком езику би требало разликовати императив аориста и императив презента. Императив
аориста означава тренутну раду (у нашем тексту gemi,sate напуните), док императив презента
означава трану раду, нпр. grhgorei/te (Мк 13 37).
27 Леон Морис, ibid., фуснота 249.
28 еромонах Григорие Светогорац, Божанствена Литургиа V, Беседа, 14/1993, 168169.
L O G O S
6
П. ДРАГУТИНОВИ
8) И рече им: Заграбите сада и носите пехарнику. И однесоше.
Употребен е глагол avntle,w (грабити, црпсти; заграбити из бунара). Нема,
меутим, суме да е Исус наредио да се вода заграби из судова.29
Пехарник (трпезар) е имао функциу да руководи свадбеном церемониом. Он е
био први слуга. Можемо наслутити да е пехарник адиковао младожеи што нема
вина. Можда е зато Господ Христос заповедио да однесу вино прво ему. Можда е
приметио егову узнемиреност па е хтео да га смири. У сваком случау, вино е прво
однесено пехарнику. Он е први окусити вино кое е неизрециво од воде постало.
9) А кад окуси пехарник вино кое е од воде постало, а ние знао одакле е, а слу-
ге кое су заграбиле су знале, позва пехарник младожеу.
Очигледно е да пехарник ние био у току онога што се догаало око Господа
Христа. Као први слуга, он е вероватно био стално у покрету, тако да ние чуд-
но што ние видео како е вино настало. Задивен овим чудом св. Кирило Алек-
сандриски каже: Шта е тешко Свемогуем? Зар е тешко ономе кои све ства-
ри зове из небиа у бие да их претвори у шта год пожели?30
Писац не наводи да ли е Господ претворио у вино само онолико воде коли-
ко су заграбиле слуге или е претворио сву воду у судовима. У том погледу не
би требало да буде суме да е Христос сву воду у судовима претворио у вино,
ер зашто би иначе еванелист наводио запремину судова.31
У хеленско митологии вино е везано за култ бога Диониса. Неки научници
сматрау да име Дионис има везе са речу woinos (вино). Као бог вегетацие, Ди-
онис се често ава као она кои ствара вино. Многа егова чуда су везана
управо за настаае вина. едан такав пример наводи Паусаниа: Од богова
Елиани навише поштуу Диониса и говоре да он похаа ихову свечаност, Ти-
у. Место на коме приреуу свечаност удаено е око осам стадиа од града (1
стадиа =185-200 м. Д. П.), а зову га Тиа. Свештеници уносе у зграду три врча
и оставау их празне у присуству граана или странаца, ако би се случано не-
ки нашли у ихово земи. Сами свештеници или они коима би то било по во-
и, печате врата и, када уу у зграду, проналазе врчеве пуне вина.32
Овакви и слични прикази Дионисових чуда дали су повода некима да про-
гласе Исусово чудо у Кани позамицом из дионисиских извора. Набои одго-
вор на ову хипотезу дао е Баркли. За чудо у Кани он каже: На та начин ован
е рекао евреима: Исус е дошао да несавршеност закона претвори у савршен-
ство благодати. Грцима е, пак, рекао: Исус е дошао да стварно и уистину извр-
ши ствари кое сте ви само замишали да богови могу учинити.33
10) И рече му: Сваки човек прво добро вино износи, а када се понапиау, горе.
Ти си чувао добро вино све до сада.
Ове речи се могу схватити на три начина:
1. начеше се узима да се пехарник нашалио са младожеом;
2. можда га е похвалио због оваквог поступка;
3. можда га е укорио зато што поступа супротно опробаном обичау.
29 Леон Морис, ibid., 154.
30 Св. Кирило Александриски, ibid., 228, уп. код св. апостола Павла (Рим 4 17): kai. kalou/ntoj ta.
mh. o;nta w`j o;nta.
31 Леон Морис, ibid., 154.
32 Паусаниа, Опис Хеладе, Матица Српска, Београд, 1994, 5960.
33 Леон Морис, ibid., фуснота 236.
L O G O S
СВАДБА У КАНИ ГАЛИЛЕСКО
7
У сваком случау, на крау гозбе поавило се бое вино. Пехарник ние знао
одакле, али га то ние много занимало. ему е налогичние било да е бое ви-
но сачувао младожеа. Важно е да се гозба наставила. Ова стих показуе да
Христос ние правио помпу када е претварао воду у вино. То ние приметио ни
пехарник, а вероватно ни многи други. Они коима е било дато да примете ово чудо,
приметили су (види ст. 11).
Читауи ова стих просто нам се намее да размислимо нису ли ове пехар-
никове речи изговорене са другим значеем (уп. Гал 4 24). Када се говори о те-
ологии еванелисте ована, ова стих се обично не наводи у контексту апосто-
лове есхатологие. Лично сматрам да се ова стих с правом може протумачити
као есхатолошки. Као увод у ову тему могу послужити две реченице св. Мак-
сима Исповедника:
Сенка (ski,a) е оно што припада стварима Старог завета, док икона (eivkw,n)
припада стварима Новог завета, а истина (avlh,qeia) она припада будуем стау
ствари.34
Чим су се завршили од пре одреени векови за дело коим е Бог требало да
постане човеком ради нас, Бог е заиста испунио свое савршено Оваплоее и
требало би да ми од сада па надае очекуемо друге векове кои е дои, кои су
одреени за дело неисказаног и таанственог обожеа.35
Често уздишемо сеауи се старих добрих времена, било да смо их сами
проживели, било да о има читамо или слушамо. Човек е неизлечиво сетан када
говори о прошлости. Тако често чуемо да бое увек претходи лошием. Ако
овако размишамо, изненадиемо се да у Светом писму првенство у хроноло-
шком смислу заправо значи инфериорност: Каин е претходио Авеу, Исмаил се
родио пре Исака, Исав е претходио акову, Арон е претходио Мосеу (Clementine
Homilies).36 У контексту ове библиске перспективе хришанство доноси нешто
радикално ново и потпуно другачие од онога што учи нпр. хеленска космологиа.
Хришанство истину и савршенство овога света везуе за будуност, за живот
будуег века. Ние у почетку, у прошлости, ова свет био савршен, па е грехом
то савршенство изгубио, ве е читав свет створен да сво ци заедништво са
Богом оствари у едном будуем догаау: напре оваплоеа и васкрсеа
Христовог, а потом другог и славног доласка, када е Бог да буде све у свему
(1Кор 15 28). Свет е створен да узраста у савршенству и то узрастае е имало
сво ризик ризик човекове слободе, ер е едино творевина возглавена у лично-
сти човека могла да постои вечно. Човек е своу слободу проавио као грех про-
маша (a`marti,a) и од реалне могуности за бесмртност човека и света дошло е до
трагичне реалности смрти и пропадаа коима робуе сва твар (kti,sij). Али Бог
ние напустио своу творевину коу е из убави и слободно, ничим принуен,
створио. Када е дошла пуноа времена (Гал 4 4; Еф 1 10) послао е Бог Сина сво-
ега, Исуса Христа, Првосвештеника будуих добара (евр 9 11).
Неуморно е св. апостол Павле своу брау хришане подсеао да овде нема-
у постоана града и да траже она кои е дои (13 14), као и да е наше живее
на небесима (Фил 3 20), да пролази обличе овога света (1Кор 7 31).
еданаеста глава Посланице евреима одише напетим ишчекиваем небеске
отабине (ев 11 1416). Апостол набраа старозаветне праведнике осведочене у
вери, од Авеа до пророка и каже: И сви ови, осведочени у вери, не добише
34 Митрополит ован Зизулас, Истина и заедница, Беседа, 14/1993, 73.
35 Др Димитрие Станилоае, Православна догматика I, Београд, 1993, 40.
36 Леон Морис, ibid., фуснота 146.
L O G O S
8
П. ДРАГУТИНОВИ
обеае; зато што е Бог нешто бое предвидео за нас, да не би они без нас до-
стигли савршенство. Тако, док сваки домаин напре добро вино дае, Бог е за
нас бое сачувао. Зато хришанин не размиша овако: Добро е старо вино.
Зашто бих узимао ново, ер свакако е старо бое (уп. Лк 5 39), ве са вером и
убаву чека бое вино и жуди за им, верууи речима Господа Исуса Хри-
ста кои е рекао: Кажем вам, пак, да неу од сада пити овога рода виноградско-
га до онога дана када у пити с вама новога у Царству Оца моега (Мт 26 29).
Из овога не произилази да хришани презиру историу и да инертно чекау
долазак Господа Христа. Хришани никада нису презирали историу, али нису
сво идентитет темеили на о. Постава се питае: Шта док Господ не дое?
Одговор на ово питае е св. литургиа. Св. литургиа е присуство или обитава-
е или посета Господа; Он е меу нама у све дане до свршетка света (Мт 28 20);
у св. литургии смрт Господу обавуемо, докле не дое (1Кор 11 26).
11) Тако, у Кани Галилеско, учини Исус прво чудо и обави славу своу, и поверо-
ваше у ега ученици егови.
Писац опет наглашава да е Исус учинио прво чудо у Кани Галилеско. Имамо
добрих разлога да поверуемо да е то учинио да подсети на речи пророка Исаие: У
прво време он обесцени зему Зевулонову и зему Нефталимову, али у време по-
следе он е прославити Пут уз море, с оне стране ордана Галилеу незнабожач-
ку. Народ кои е у тами ходио виде светлост велику; оне што у мрачно земи оби-
таваху светлост арка обаса (Ис 9 12).37
Апостол и еванелист ован овде употребава необичну реч да би истакао
Христово чудо у Кани. То е реч shmei/on. Синоптици углавном употребавау реч
du,namij у том значеу. Поред речи shmei/on, апостол ован користи и реч e;rgon да
означи Христова чудесна дела. Реч shmei/on би се набое могла превести као зна-
мее. Она потиче од грчког глагола shmai,nw (shmeio,w) кои значи давати знак, да-
вати заповест, показати, назначити итд. Shmei/on е, дакле, нешто што има дубок
знача и смисао и упууе на нешто дае и више од себе. Тиме наглашава Еване-
лист да су знамеа од Бога. Захваууи знамеу у Кани ученици су поверовали
у Господа Исуса Христа.38
37 Св. Кирило Александриски, ibid., 229.
38 О глаголу pisteu,w и именици pi,stij види код Албин Шкриар, ibid., 239.
L O G O S