Филон Александриски
ТУМАЧЕЕ Пост 18
Сматрало се да е нарав Египана негостоубива и неумерена; а човекоубе
онога кои е био изложен иховом понашау заслужуе дивее, ер е
угледавши усред дана три путника (притом не опажауи да су они у ствари били
иконе више Божанске природе), дотрчао и са великом упорношу их молио да не
проу поред еговог шатора, ве да уу унутра и буду угошени по обичаима
гостоуба; и они су, знауи истину тога човека не толико по ономе што е
рекао, ве по уму кои су могли сагледати, прихватили егову молбу без
оклеваа; и душе испуене радошу, подузео е сваки могуи напор да учини да
припремени дочек буде их достоан; и рече своо жени: Пожури и умеси три
мерице белога брашна и испеци погаче, па оде сам право меу стадо говеда, и
донесе младо и добро теле и даде га своме слуги; и заклавши га, зготови га брзо.
ер, нико у куи мудрог човека ние никада спор да изврши дужност госто-
примства, ве подеднако и жене и мушкарци, и робови и слободни, имау наве-
у спремност у извршавау свих ових обавеза према странцима; дакле, након
што су били послужени, и одушевени не толико због онога што е било пред
их поставено, колико због добре вое иховог домаина и егове изузетне
и неограничене ревности да им удовои, подарили су му награду ван сваког е-
говог очекиваа роее законитог сина у кратком времену обеавауи му
оно што е потврдити наизврснии од троице гостиу; ер се не би слагало са
иховом философиом да сви говоре у исти глас, ве остали изабраше да се сла-
жу док е едан говорио.
Поред свега тога он им ние потпуно веровао чак и кад су му обеали, због
невероватности обеане ствари; ер су и он и егова жена због своих поодма-
клих година, били толико стари да су изгубили сваку наду на потомство; те сто-
га Свето писмо бележи да се Авраамова жена насмеала, кад е чула шта су они
говорили; и када су после тога рекли: Има ли што тешко Господу?, били су
толико постиени да су порекли да су се насмеали; ер е Авраам знао да ништа
ние тешко Господу, научивши ово учее, као што би се могло реи, ош од сво-
е колевке; чини ми се да е тада по први пут почео да гледа на свое госте друга-
чие него што е то било у почетку размишауи о има као о некима од про-
рока или од анела кои су променили своу духовну и душевну суштину и узе-
ли удски облик.
Сада смо дакле, описали гостоубивост овог човека, коа е била нека врста
додатног истицаа егове вее врлине; али егова врлина е била вера у Бога, о
чему смо ве рание говорили, а чии наочигледнии пример есте егов ве ис-
поени однос према странцима; али ако било ко помисли да е среан и благо-
Чланак представа извод из поглава De Abrahamo, у The Works of Philo, 420424. Massac-
husetts, 1993. Превео са енглеског езика Павле Аничи.
2
ФИЛОН АЛЕКСАНДРИСКИ
словен дом коме се догодило да се кра ега зауставе и у ега уу ти мудри у-
ди, требало би да узме у обзир да ови не би чак уопште ни погледали на ега,
да су у душама оних кои ту живе видели било какву неизлечиву болест; но а
не знам какво е преобие срее и благослова, могао бих реи, постоало у то
куи у коо су анели благоизволели да се задрже и да осете обичае госто-
примства уди; анели, та света и божанска биа, слуге и посредници великога
Бога, преко коих, као преко представника, Он обавуе разна предсказаа ко-
а благоизволи да присно обави нашем роду.
ер како би уопште могли да поднесу да уу у удско обитавалиште, сем ако
нису били сигурни да су сви становници унутра спремни да се попут добро во-
ене и уреене посаде неког брода, на едан знак, повинуу своме господару, као
морнари на заповест иховог капетана? И како би они икада могли да благои-
зволе да узму изглед гостиу и уди кое су гостоубиво услужили, да нису по-
мислили да е ихов домаин има сродан, и има ближи слуга, предан слу-
жеу истом Господару као и они? Морамо, заиста, мислити да су се иховим
уласком сви делови куе побошали и узнапредовали у добру, освежени пове-
тарцем насавршение врлине.
Дочек е био онакав какав и доликуе, а особе кое су биле услужене, показа-
ле су на гозби своу искреност према домаину обраауи му се на искрен на-
чин, и сви заедно водеи прикладан разговор. И заслужуе да се посматра као
чудо то што е изгледало да пиу, а нису пили; и што е изгледало да еду, а нису
ели. Али е ово било потпуно природно и у складу са оним што се догаало. И
начудесние од свега е било то што су се ова биа коа су била бестелесна ави-
ла у телесном удском обличу због благонаклоности према врлинском човеку,
ер шта би иначе била сврха свих ових чуда ако не давае мудром човеку доказа
за споаше опажае посредством изразитиег призора, ер се егов карактер
ние удаио од познаа Оца Небеског.
Довоно е, дакле, оволико реи о овоме догаау у смислу буквалног оба-
шеа; сада морамо говорити начином на кои емо причу сагледати фигура-
тивно и символично.
Ствари кое су изражене гласом есу знаци оних ствари кое су помиве еди-
но умом. Када е, стога, душа Богом обасана као да е подне, и када е свецела и
сасвим испуена оном светлошу коа се едино умом може поштовати, и коа
е, будуи потпуно обумена еном блиставошу, слободна од сваке сенке и
таме, она тада опажа троструку слику едног субекта, едну слику Бога Живога,
и друге две, као да су то сенке кое су оме обасане. А овакве ствари се догаа-
у онима кои обитавау у то светлости коа е опазива споашим чулима, ер
било да уди стое или су у покрету, често бацау од себе двоструке сенке.
Нека, дакле, нико не мисли да се реч сенка, примеуе на Бога потпуно при-
кладно. То е напросто рава употреба именице, да би се пред наше очи изнела
жива представа ствари коа е требало да нам се приближи. Али, с обзиром на
то да ова ние стварна истина, ве се користи да би се човек, док говори, што е
могуе више држао истине, Она у средини есте Отац свега постоеег, кои се у
Светом писму назива одговарауим именом, а Сам Она Кои есам, а биа са
сваке егове стране есу оне настарие енергие кое су увек близу Бога Живо-
га, од коих се една назива еговом творачком мои, а друга еговом Цар-
ском мои.
Творачка мо есте Бог, ер е управо оме Он створио и уредио космос, а
царска мо есте Господ, ер е прикладно да Творац оме влада и управа тво-
L O G O S
ТУМАЧЕЕ Пост 18
3
ревином. Према томе, среда личност (лице) од троице, праена сваком од сво-
их мои као чуварима, представа за ум кои е обдарен способношу виеа,
виее у едном тренутку еднога биа, а у другоме три (биа); еднога (биа)
када се душа потпуно очисти и превлада, не само мноштво броева, ве и бро
два, кои е први до единице, и када хита ка идеи у коо нема никаквог смеша-
ваа, коа е слободна од сваког спааа и коа по себи не потребуе ништа, и
виеа три биа када душа, ош увек не будуи савршена у погледу важних
врлина, тежи да се посвети у оне (врлине) кое су мае значане, и ние у стау
да стекне поимае Бога Живога своим способностима без помои нечег другог,
ве то може да чини едино сагледаваем егових дела, било као Творца или
као Владара. Ово е онда, како кажу, друга набоа ствар; она ништа мае не
суделуе у мишеу кое е драго и посвеено Богу. Али првопоменута нарав
нема такав удео, ве есте само богоубиво и богоубено мишее, или пре,
то е истина коа е стариа од мишеа, и много вредниа
Али сада морамо на разговетнии начин обаснити шта е саопштено овим
исказом.
Постое три различите врсте удске нарави, од коих е свака као сво удео
примила едно од горе наведених виеа. Набоа од их е примила оно вие-
е кое е у центру, виее истинитог Живог Бога. Набоа после ове е прими-
ла оно виее кое е било са десне стране, виее благотворне мои, мои коа
има Име Божие. А треа е имала виее кое е било са леве стране, владарску
мо, коа се назива Господ. Стога, набоу нарав има оно бие кое постои само
по себи, без помои било кога другог, нарав коу не привлачи ништа друго, ер
целокупну пажу усмерава према поштовау тог едног биа. Али од осталих
нарави, неке изводе свое постоае и дугуу своу суштину, признате од Оца у
егово благотворно мои; а остале, опет, дугуу егово управачко мои.
Оно што овим хоу да кажем е:
Кад уди опазе да им под изговором приатества, неке особе прилазе же-
не само да заправо узму од их оно што могу, они гледау на их са сумом и
окреу им леа плашеи се ихове неискрености и ласкаа и улагивачког пона-
шаа, као веома опасног. Али Господ будуи неподложан било коо повреди,
радо позива све уде кои изаберу да Га на било кои начин славе и да иду за
им, не хотеи да одбаци никога; и заиста, Он готово да каже одрееним речи-
ма онима кои имау уши да чуу: Навредние награде е бити дате онима кои
ме славе мене ради; друге (навредние) после их онима кои се надау да е
сопственим напорима бити кадри да стекну добро, или да нау начина да избег-
ну казне. ер, иако е служба ових других наамничка, и ние потпуно лишена
неподмитивости, она се и поред тога крее унутар божанског оквира и не лута
изван ега. Али награде кое е бити дате онима кои су ме славили мене ради,
есу награде убави, док оне награде кое се дау онима кои то чине због свое
користи нису дароване из убави, ве зато што их не гледам као странце. ер
примам оног кои жели да буде учесник мое благотворне мои, да учествуе у
моим добрима а онога кои из страха тежи да умилостиви моу владарску и вла-
дичанску власт, примам тек толико да одвратим казну од ега. ер сам свестан,
да е додаваем ти уди постати бои, а не гори, постепено достижуи искре-
ну и чисту побожност кроз ихову постоану истраност у служеу мени. ер
ако се ихова првобитна намера, због кое су се у почетку и подухватили да ми
угаау, веома разликуе, ипак их не би требало кривити, ер због тога имау е-
дан ци и сврху, да служе мени.
L O G O S
4
ФИЛОН АЛЕКСАНДРИСКИ
Али да оно што е било виено есте заправо троструко авае едног су-
бекта асно е, не само из размишаа о алегории, ве и из размишаа о ре-
чима у коима е алегориа формулисана. ер кад мудар човек замоли ова лица,
коа су у обличу три путника, да доу и да се сместе у егову куу, он им се не
обраа као трима лицима, ве као едном, и говори: Господе, ако сам нашао
милост пред Тобом, немо прои слуге Твога. ер су изрази Господе, пред
Тобом и немо прои поред, као и остали сличног карактера, такви да се при-
родно односе на едно лице, а не на више. И када су се ова лица, након што су
била угошена у егово куи, обратила иховом домаину на насрдачнии на-
чин, опет едан од их обеава да е се он сам представити, и да е му подарити
семе детета кое е он (т. Авраам) зачети говореи следеим речима: До годи-
не у ово доба опет у дои к теби, а Сара, жена твоа, е имати сина.
А оно што е било означено овим е на наочигледнии и наопаживии на-
чин показано догааима кои су уследили. Зема Содомана е била област зе-
ме Ханаанске, коу су Сирици касние назвали Палестином; зема пуна не-
броених грехова, а посебно прождривости и разврата и осталих великих и
броних уживаа разних врста, у коима су се уди утврдили као у тврави, а
због чега е она (т. зема Содомана) ве била осуена од Судие целога света.
А узрок ове прекомерне и неумерене распусности е било неограничено изоби-
е залиха сваке врсте у коима су ени житеи уживали. ер зема е имала ду-
боко и добро наводено тло и као таква давала е обилне усеве сваке врсте воа
сваке године. И мудар човек беше и истину говораше она кои рече: Навеи
узрок свих грехова е у претераном благостау. Неспособни да се на доличан
начин засите овим стварима, уди се распауу као стока, и почиу да насру,
и одбацуу законе природе тежеи великом и неумереном одавау прождриво-
сти, и опиау, и незаконитим односима; ер не само да луде за женама и оскр-
навуу и туу брачну постеу, ве се мушкарци распауу пожудом едни на
друге радеи небивале ствари и не држеи се и не поштууи своу заедничку
природу (т. пол); и мада жени деце они бивау осуени на то да им жене поба-
цуу; али осуда ние произвела корист, с обзиром да су били савладани од диве
пожуде; тако су, постепено, мушкарци почели да се опходе као жене, и да на та
начин проузрокуу женску болест меу собом, и недопустиво зло; ер они нису,
због свое феминизираности и финое, постали као жене у себи, ве су и свое
душе начинили наподлиим квареи на та начин цео удски род, онолико ко-
лико е то зависило од их. У сваком случау, да су се Грци и варвари сложили
и прихватили општее са житеима овога града, и ихови градови би едан за
другим опустели, као да су поморени кугом.
Али е Господ, имауи сажаеа према човечанству, као Спасите пун у-
бави према човечанству, повеао, колико е то могуе, природну жеу мушкар-
ца и жене за узаамним седиаваем ради рааа деце и презируи неприрод-
но и незаконито општее Содомана, он га е уништио. Сатро е оне кои су се
одали таквим стварима и то не уобичаеном казном, ве их е казнио на неверова-
тан начин, едном нечувено ретком осветом; ер е изненада наредио небу да се
наоблачи и да пусти силни пусак, не кише ве ватре; и док е пламен пуштао
са неумоивом и непрекидном силином, поа су изгорела, као и ливаде, и сви гу-
сти шумски лугови и мочваре, и непроходни честари; и равнице су, такое, биле
уништене, и сви усеви пшенице, као и све остало што е било посеано; и сва др-
веа у брдима су изгорела, а и стабла и дубока кореа су била уништена.
И торови за стоку, и куе уди, и зидови, и све што беше у свако граевини,
L O G O S
ТУМАЧЕЕ Пост 18
5
било личне или авне своине, беше спаено. И у едан дан ови насеени градо-
ви су постали гроб ихових житеа, и броне граевине од камеа и дрвета су
постале танак сло прашине и пепела. И кад е пламен уништио све видиво и
оно што е постоало на тлу земе, он е продужио да спауе и саму зему про-
дируи до надубих шупина и уништавауи све живо што е постоало унутар
земе, стварауи потпуну и вечиту пустош, тако да више никад не би могла да
раа вое, нити да избиа неко зеленило; ер е тога дана све било спржено. ер е
ватру муе натеже угасити, пламени кои све прожимау, и сажижу.
И наочигледнии доказ може да буде наен у ономе што е до данас виено:
ер дим кои се ош увек испушта, и сумпор кои уди тамо ископавау, есу до-
каз несрее коа е задесила ову зему, док е наупадивии доказ старе плод-
ности земишта оставен у едном граду и у земишту око ега. ер е град ве-
ома насеен, и зема е плодна травом и житом и сваком врстом воа, као стал-
ни доказ казне коа е остатку земе нанета по божанско вои.
Али нисам прошао кроз све те поединости само ради боег приказа важно-
сти ове огромне и необичне несрее, ве зато што сам желео да покажем да од
три биа коа су се показала мудром Аврааму у удском обличу, Писмо прика-
зуе да су два (биа) дошла у зему коа е потом уништена у циу уништеа
ених становника, с обзиром да трее бие ние сматрало да е одговарауе да
због те сврхе дое, пошто е Он, према мом схватау, истинити и живи Бог, Ко-
и е сматрао да би било прикладно да Своим присуством и Своом мои даруе
само добре дарове; али да би супротне ствари требало да оствари посредством и
службом ему подреених сила, тако да се Он може сматрати само узроком до-
бра, а не било каквог претходеег зла.
Такое ми се чини да краеви у овоме нарочито подражавау божанску при-
роду, и поступау на исти начин дауи милост лично, а наносеи казне посред-
ством других. Али будуи да е, од двеу сила Божиих, една благотворна, а
друга е она (сила) коа кажава, свака од их, по природи ствари, дествовала
е на зему Содомана. ер од ених пет набоих градова, четири е требало
да буду уништени ватром, а едан е био одреен да остане неповреен и безбе-
дан од свакога зла. ер е било неопходно да се несрее нанесу од силе коа ка-
жава, а да град кои е требало да буде сачуван буде сачуван благотворном си-
лом. Али будуи да спасени део ние био обдарен свим и потпуним врлинама,
ве е био благословен добротом силе Бога Живога, он е намерно сачуван иако
недостоан, да види егово присуство кое му е било намеено.
L O G O S