оаким еремиас
ОВО Е ТИЕЛО МОЕ
Уколико имамо намеру да се на што одговорнии начин приближимо разумева-
у риечи кое е Христос на своо поседо вечери казао своим ученицима,
требало би обратити пажу на то да полазна тачка нашег тумачеа не буду саме
риечи успоставаа.1 Потребно е првенствено да себи предочимо просторне и
историске услове у коима су те риечи изговорене. Другачие речено: дужни
смо да риечи успоставаа не посматрамо ван иховог контекста. Та грешка,
нажалост, ние увиек избегавана. Штавише, вишевиековно тумачее ових ри-
ечи ван иховог контекста имало е судбоносне поседице: оне су постале та-
анствена магична формула, а ихов есхатолошки смисао е изгубен (наиме,
она кои се односи на Христово послае).
A. Трпезна заедница
Приступауи на овакав начин риечима Тане вечере, требало би имати у виду
да е последа Христова вечера, иако наважниа, една у дугом низу вечера, ко-
е е Христос имао са своим ученицима, а кое су они наставили савршавати и
након Васкрсеа. У седеих шест излагаа имам намеру да прикажем шта е
трпезна заедница са Христом значила за егове ученике.
1. На Истоку трпезна заедница има дубе значее него на Западу. Она е
више од простог окупаа ради дружеа. То се може видети у такозваним
причама Отаца. У тим причама, на пример, Авимелех има жеу да склопи савез
са Исаком. На кои начин се та савез склапа? Тада их он угости; те едоше и
пише. А сутрадан уставши рано, заклеше се едан другоме (Пост 26 39). На исти
начин остваруе се и договор измеу Лавана и еговог зета акова: И аков
принесе жртву на гори, и сазва брау своу на вечеру; и едоше и пише на гори
(Пост 31 54). Трпезна заедница е знак пруженог мира, повереа, братства, пра-
штаа. Трпезна заедница е заедница коа значи живот. Колику мо ова заед-
ница поседуе нарочито нам постае асно на едном месту кое се налази на
Чланак Das ist mein Leib преузет е из киге Joachim Jeremias, Jesus und seine Botschaft,
Stuttgart, 1981, 6175. Са емачког езика превео Ваа Балти.
1 Христове риечи: Ово е тиело мое аутор текста J. еремиас у првом одеку назива: die
Einsetzungsworte, а касние у тексту: die Deuteworte.
Прва сложеница, die Einsetzungsworte, има значее успоставаа (etwas wurde eingesetzt): Хри-
стос е изговарауи те риечи успоставио ломее хеба и проливае вина у христолошком
смислу. Зато е та сложеница емачког езика преведена са: риечи успоставаа.
Друга сложеница, die Deuteworte, има двоако, истовремено значее физичког указиваа (auf et-
was deuten) и говорног тумачеа (etwas deuten): Христос е изговарауи те риечи физички сво-
ом руком указао на хеб и вино и при томе протумачио ихово значее. Та сложеница емач-
ког езика преведена е са указне риечи, пошто е Христос и физички и своим говором указао
на значее хеба и вина прим. прев.
2
. ЕРЕМИАС
крау Друге киге о царевима. Овде се, наиме, говори о оахину, поседем
законитом крау удее, кои, трагично, са само 18 година долази на власт у де-
цембру 598. прие Христа, да би ве након три месеца, у марту 597, приликом
пада еговог главног града ерусалима доспио у руке вавилонског цара Навухо-
доносора. Током скоро четири децение, до смрти Навуходоносорове, боравио е
у Вавилону као изгнаник у затвору. Онда се, меутим, десило седее: А три-
десет седме године откако се зароби оахин цар удеин, дванаестога месеца,
двадесет седмог дана, (та догаа е толико битан да се датира тачним даном!)
Евил-Меродах, цар вавилонски, прве године свое владавине извади из тамнице
оахина цара удее. И лиепо говори с им И промени му хаине тамничке,
и он еаше свагда с им за царском трпезом свега виека своега (2Цар 25 2729
= ер 52 3133). Вавилонски цар Евил-Меродах, кои е тек дошао на власт, има
намеру да оконча дотадаше неспоразуме, те зато амнестира оахина и омогу-
ава егов повратак на престо. Он та сво поступак проглашава пред циелим
свиетом, тако што заробеника прима у трпезну заедницу.
2. У античком удеству е и надае постоало велико поштовае трпезне
заеднице. Тада е, меутим, придодат едан потпуно нови фактор: трпезна за-
едница успоставана е кроз трпезну молитву. Када би се породица окупила
да вечера, еврески домаин би узео погачу, подигао е како би е сви видели и
одао над ом хвалу у име свих: Нека си хваен, Господе, Боже наш, Царе
свиета, кои даеш да произлази хеб из земе! Приатеи окупени око тр-
пезе давае хвале усваали су риечу амин, а потом е домаин откидао за
сваког приатеа окупеног око трпезе комад погаче кои е, у намау руку,
имао величину маслине. На крау би одломио комад и за самога себе, поео га и
на та начин дао знак осталим приатеима окупеним око трпезе да и они по-
еду сво комад хеба. едеем хеба благослова сваки учесник вечере до-
биао е учеше у домаиновом давау хвале. Ломее хеба био е чин коим
е благослов преношен на сваког приатеа окупеног око трпезе. Након вече-
ре е на сличан начин изговарана и молитва захвалности: Домаин (односно
наугледнии гост) е седеи позивао присутне: Хаде да хвалимо ахвеа, на-
шег Бога, коме припада оно што смо окусили! Приатеи окупени око трпе-
зе на то су одговарали: Нека е хваен наш Бог за ело кое смо поели! По-
том е десном руком узимао чашу благослова (1 Кор 10 16) држеи е у виси-
ни од десетак центиметара над столом, изговарао, очи усмеравауи према ча-
ши, молитву послие трпезе, коа е у Исусово вриеме вероватно имала седе-
и облик:
1) Нека си хваен, Господе, Боже наш, Царе свиета, кои сав свиет храниш
своом добротом, милошу и милосрем.
2) Хвала Ти, Господе, Боже наш, што си нам дао у посед добру и широку зему.
3) Смилу се, Господе, Боже наш, над Израилом, Твоим народом, и над ерусали-
мом, Твоим градом, и над Сионом, обитавалиштем Твое славе, и над Твоим ол-
таром и над Твоим храмом. Нека си хваен, Господе, кои градиш ерусалим.
Затим су приатеи окупени око трпезе поново усваали молитву речу
амин и добиали учеше у благослову, ова пут тако што су пили из чаше коа
е кружила наоколо.
Не знамо ни где, ни када се поавио побожни обича редовне молитве прие
и послие трпезе. Много тога говори у прилог томе да е он прво вршен у фари-
сеским круговима; у Исусово вриеме био е општеприхваен. Трпезном моли-
твом заедница сабрана око вечере добила е едну потпуно нову, далеко знача-
L O G O S
ОВО Е ТИЕЛО МОЕ
3
ниу димензиу: свака вечера уздигнута е из области световног у област рели-
гиозног, вечера као друштвени догаа постала е сабирае у Божием окриу.
ело се освеуе риечу Божиом и молитвом (1Тим 4 5). Управо због тога е за
побожне, било богослове (писмознанце) или лаике (фарисее), религиозна обаве-
за била да трпезну заедницу држе чистом и да не седау скупа са непобожним
удима за едан сто. Богослов да не седа у трпезну заедницу са удима ко-
и не познау Закон.2
3. Трпезна заедница са Христом представа нешто више: она наавуе по-
четак времена спасеа.3 Христос е о новом Божием народу, кои е Он око се-
бе сакупао, радо говорио као о замени породице, коу су морали оставити и
Он и ученици кои су га пратили (Мк 10 29). Он е домаин Божие породице
поседих времена. егова су своина сви егови приатеи кои су окупе-
ни око трпезе и кои се налазе у еговом дому (Мт 10 25). Старие жене кое
слушау егову риеч су егове маке, мушкарци и ученици су егова браа
(Мк 3 34). Истовремено, они су сви малишани, деца, намаи у породици (Мт
11 25), коима се Христос обраа као деци, иако су (према животном добу) од-
расли уди (Мк 10 24). До изражаа долази поава Божие породице и то пр-
венствено кроз заедницу коа е сабрана око вечере. У о Христос, као дома-
ин, изговара трпезну молитву и ломи хеб (Мк 6 41; 8 6; 14 2224). Зачуууе е
то да приатеима окупеним око трпезе припадау и грешници и цариници.
За уде на Истоку та символични поступак казуе много више него за нас на
Западу. Тим поступком Исусови савременици су непосредно схватили да Он
прихватауи религиозно и морално презрене у своу трпезну заедницу и и-
ма пружа спасее и опрошта грехова. Ко прима грешнике, твори милост и-
ховим гриеховима, каже се у самаранско литургии.4
Полазеи одавде у стау смо да схватимо, на пример, Закхееву неизмерну
захвалност, када Христос долази у посету ему, омрзнутом старешини цари-
ника (Лк 19 110). Такое, имауи ово у виду разумив е и страствен протест
фарисеа, кои е замишен као позив ученицима да се одвое од човека кои се
упустио са безбожницима (Мк 2 16; Лк 15 2; упореди 19 7). Христова виест о
Богу кои се обраа и грешницима е та, коа е у трпезно заедници са презре-
нима пронашла сво нааснии, али истовремено и сво нанеприатнии израз.
4. Кроз Петрово исповедае вере из Кесарие Филипове (Мк 8 29) трпезнa
заедница са Христом добила е ош едан дуби смисао. Ако е Исус Месиа,
онда свака вечера са им за егове ученике значи приказивае унаприед,
остваривае унаприед (тачние би требало реи давае унаприед) вечере коа
е се остварити тек након Христовог Васкрсеа. Од тог тренутка, наиме, вече-
ра са Учитеем представае ништа мае од заедништва спасене заеднице
са Спаситеем, свадбено славе, залог учеша у вечноj вечери. Од Петровог
исповедаа вере свака трпезна заедница са Христом благовести:
Почело е Месианско вриеме;
Месианско вриеме е вриеме спасеа;
Месианско вриеме е вриеме праштаа;
Ве данас е изгубено деци дозвоено
да се врате куи и седну за Очев сто.
2 b. Berakot 43 b. Bar.
3 Упореди O. Hofius, Jesu Tischgemeinschaft mit den Sndern, Calwer Heft 86, Stuttgart 1967.
4 A. E. Cowley, Samaritan Liturgy, Oxford 1909, I 20, и дае 28 ред 7, наведено према M. Black, An
Aramaic Approach to the Gospels and Acts, Oxford 19673, 140.
L O G O S
4
. ЕРЕМИАС
5. Дела апостолска говоре да су се чланови ране заеднице у ерусалиму сва-
кодневно сакупали на заедничку вечеру (Дап 2 46; 6 1). Они су на та начин
продужавали трпезну заедницу коу е Христос за вриеме свога земаског жи-
вота даровао своим ученицима. Апостол Павле и Еванее по Луки говоре нам
да се заедница позивала на Христове риечи кое е Он изговорио на своо по-
седо вечери: Ово чините у мо спомен. Императив Ово чините! позива
да се понови едан чин, една рада. Тиме се тешко може мислити на нешто
друго него на непосредно, претходно поменуто, ломее и давае хеба (пре-
ма апостолу Павлу, сем тога, и на кружее чаше). Наредба о понавау, дакле,
не казуе (као што се то уобичаено тумачи) да би Христови ученици требало
просто да понавау указне риечи,5 ве да би они, у ствари, требало да наставе
заедничко ломее хеба и да би у трпезно заедници увиек изнова требало
да постане видива заедница Месие. Као сврха тог видивог поавиваа за-
еднице спасеа наводи се: у мо спомен. То е формула коу среемо ош у
Старом завету и коа е ве била добро позната Исусово околини. оме е првен-
ствено изражавана жеа да се Бог сети Месие. Из тог угла би наредба о пона-
вау требало да се обасни на седеи начин: Надае се у трпезно заедници
сакупате у заедницу Месие како би се Бог мене сетио! Како би требало схва-
тити то Божие подсеае? една од науобичаениих молитава тога времена,
коа е о празнику Пасхе додавана у молитву послие трпезе, умоава Бога да се
сети Месие наиме довоеем великог преокрета. То е управо смисао наредбе
о понавау. Христови ученици би требало да се на заедничко вечери увек из-
нова сакупау у заедницу и да на та начин умоавау Бога да донесе коначно
испуее. Црква када твори трпезну заедницу (када се сакупа на евхаристиску
службу прим. прев.), значи, ние пасивна, ние само настроена на примае Бо-
жиих дарова, ве е у еминентном смислу активна: сваким своим сакупаем
она благовести започето дело спасеа и умоава Бога да то дело доврши.
6. Управо проблем кои е више но било кои други забриавао рану Цркву у
погледу трпезне заеднице, било е питае да ли би требало ограничити приступ
Вечери Господо. Строги удеохришани заступали су такво мишее. За их
е било сасвим уобичаено да побожном евреину ние било дозвоено да еде
са многобошцима (Дап 11 3). Зато су антиохиски удеохришани оштро преко-
ревани од стране ерусалимских присталица акова, брата Господег, пошто су
ели са хришанима обраеним из многобоштва. Чак се ни апостол Петар и, на
велику муку апостола Павла, егов сарадник Варнава нису усуивали да нада-
е врше (на емачком езику: feiern = славе, прославау прим. прев.) Вечеру
Господу заедно са хришанима обраеним из многобоштва (Гал 2 1113). Такво
тешко стае траало е све док апостол Павле ние авно и са краом строгошу
устао против тога (Гал 2 1421). Пошто, како у ерусалиму (Дап 11 3; Гал 2 12), та-
ко и у Риму (Рим 14 115) ние постоала трпезна заедница измеу евреа и хри-
шана обраених из многобоштва, онда е врло вероватна претпоставка да су
изван надлежности апостола Павла обе ове групе одвоено вршиле Вечеру Го-
споду. Апостол Павле е то стае сматрао неподношивим. Он е, додуше,
свое општине саветовао да као васпитну меру Цркве искучуу непокорне
грешнике из заедничареа у Вечери Господо (1Кор 5 11 уп. 9. стих; 2Сол 3
14), али се иначе одлучно супротставао свако подели у Вечери Господо.
егово образложее е асно и едноставно: Ние ли Христос умро за брата
(Рим 14 15)? Нисте ли обоица у потпуности препуштени праштауо милости
5 Види нап. 1 прим. прев.
L O G O S
ОВО Е ТИЕЛО МОЕ
5
(Гал 2 1521)? Не видиш ли како брат хвали Бога кои е изнад вечере (Рим 14 16)?
Не припадате ли обоица, и он и ти, у животу и у смрти истом Господу (Рим 14
79)? Зато: Примате едни друге у заедницу (Рим 14 11; 15 7) као што е Христос
примио нас на славу Божиу (Рим 15 7).
Вечера Великог Четвртка била е поседа земаска трпезна заедница
Христа са еговим ученицима. у можемо правилно да разумиемо тек ако е
доживимо као карику едног дугог ланца, као едно од даваа унаприед потпу-
ног испуеа, као тумачее догааа кои е наступити након Христовог Вас-
крсеа. Посебност те поседе трпезне заеднице представау указне рие-
чи. Наприе емо обратити пажу на саме текстове, а потом емо истражити
ихов смисао.
Б. Указне риечи (риечи тумачеа)6
Риечи кое е Христос изговорио на Тано вечери познате су нам захвауу-
и записаним предаима коих има пет, што указуе на то колико су оне биле
важне за рану Цркву:
1Кор 11 2325
Лука 22 1920
Марко 14 2224
Мате 26 2628
а примих од
Господа што вам и
предадох, да Господ
Исус оне нои кад
беше предан, узе
И узевши хеб (и)
И кад еаху узе
И кад еаху, узе
хеб и захваливши
заблагодари (-вши),
Исус хеб (и)
Исус хеб и
преломи (га) и рече:
преломи (га) и даде
благословивши
благословивши
Ово е тиело мое,
им (га) говореи:
преломи (га), и даде
преломи (га), и
кое се за вас ломи;
Ово е тиело мое
им (га), и рече:
даваше ученицима,
кое се дае за вас;
Узмите, ово е
и рече: Узмите,
тиело мое.
едите; ово е тиело
мое.
ован 6 51
Хеб кои у а дати тиело е мое, кое у а дати за живот свиета.
ово чините у мо
ово чините за мо
спомен. Исто тако и
спомен. А тако и
И узе чашу(и)
И узе чашу и
чашу, по вечери
чашу по вечери,
заблагодаривши
заблагодаривши
говореи: Ова е
говореи: Ова е
даде им (у има);
даде им (у има)
чаша Нови завет у
чаша Нови завет у
и пише из е сви; И
говореи: Пите из
моо крви; ово
крви моо, коа се за
рече им: Ово е крв
е сви; ер ово е
чините, кад год
вас излива.
моа Новога завета
крв моа Новога
пиете (вино), у мо
коа се пролиева за
завета коа се
спомен.
многе.
пролиева за многе
ради отпуштеа
гриехова.
1. Апостол Павле
Текст апостола Павла кои говори о поседо Христово Вечери записан е,
навероватние, уочи Васкрса (1Кор 5 8; 16 8) 54. године. Он е настарии од пет
текстова. Можда е, меутим, ипак тачние да податак кои говори да е 1Кор 11
6 Види нап. 1 прим. прев.
L O G O S
6
. ЕРЕМИАС
2325 настарии текст, променимо тако што емо реи да е он настарии запи-
сани текст. На та начин оставамо могуност да паралелни текстови (или едан
од их) садрже формулацие кое сведоче о старием стау од 1Кор 11 2325.
Апостол сво говор о успоставау вечере Господе започие фразом: а
примих предае кое потиче од Господа (то е значее риечи avpo, коа стои на
грчком) што вам и предадох (1Кор 11 23). Он значи наглашава то да за текст
кои слиеди захвауе Предау (уп. 1Кор 15 3). Ово налази потврду у томе да
одломак 1Кор 11 2325 садржи мноштво фраза кое се иначе не могу наи у реч-
нику апостола Павла.7 Спознаа да се апостол служи изразима кои су му иначе
страни, доказуе да е у питау предпавловско предае или тачние: предпа-
вловска формула. Та формула започие тиме што описуе обред трпезне моли-
тве прие вечере: Господ Исус оне нои кад беше предан, узе хеб, и захва-
ливши преломи га и рече: Ово е тиело мое, кое се за вас ломи. Када апостол
Павле затим настава: Исто тако и чашу, по вечери, онда он узима у обзир
молитву захвалности послие вечере. Тиме стоимо пред битном чиеницом: у
старо предпавловско формули саме риечи Тане вечере споене су са трпезном
молитвом прие и послие вечере.
2. Еванее по Марку (Мк)
Други по старости записани текст е текст Мк. Он навероватние потиче из ра-
них седамдесетих година првог стоеа. Уколико наприе посматрамо сам по-
четак овог текста онда се уводне риечи коима се указуе на хеб углавном по-
дударау са риечима апостола Павла. едино се четвртим глаголом напомие
давае хеба (даде им). Надае се у Мк не каже захваливши ве благо-
словивши, што представа фразу коа е била уобичаена у удеству, док за-
хваливши (euvcaristh, saj, одавде потиче и касние назначее Вечере Господе
као Евхаристие) представа или евреску алтернативну фразу или новоство-
рену хришанску формулу. Оно што е ново у оквиру Мк е то да се молитва по-
слие трпезе сада опет асние описуе употребом четири глагола, док се иста мо-
литва код апостола Павла лаконски описуе са формулом исто тако и чашу, по
вечери. Риечи коима се указуе на хеб су делимично крае (недостае за
фраза), делимично дуже (придодат е призив узмите, што е можда поседица
употребе указних риечи као формуле дариваа у литургиском обреду). Наве-
е одступае показуу указне риечи над чашом. Меутим, не смие се превидети
ни то да е и у тексту апостола Павла и у тексту Мк субекат исти, наиме, црвено
вино, и то да се завршна реченица такое подудара, ер се у оба случаа црвено ви-
но упореуе са крву коом се склапа Савез. Компликована формула у тексту
апостола Павла може се веома едноставно обаснити намером да се држи подае
представа о пиеу крви, што е за еврее био анимистички ужас.
Посебно упадиво у тексту Мк е то да се он одликуе великим броем семи-
тизама (значи, риечи и фраза код коих се и у грчком може препознати ихово
семитско пориекло). У само четири стиха Мк 14 2225 налазимо чак 23 семити-
зма.8 Уколико Мк упоредимо са остала четири текста, онда постае асно да су
сви остали текстови (укучууи и текст апостола Павла) само раскошние пре-
раде Мк од стране Предаа. У езичком погледу Мк са своим многоброним се-
митизмима изражава едно старие стае Предаа, иако е с кижевне стране
млаи од текста апостола Павла.
7 У вези са употребом езика види J. Jeremias, Die Abendmahlworte Jesu, Gttingen, 19674, 98.
8 Ebenda, 165176.
L O G O S
ОВО Е ТИЕЛО МОЕ
7
3. Еванее по Матеу (Мт)
Ако сада погледамо Мт онда наилазимо на скоро идентичан текст као и у Мк,
али са извесним одступаима. Наважие одступае е на крау указних риечи
и то фраза ради отпуштеа гриехова. То е додатак какав се често може наи
у литургиским текстовима, пошто се ихови писци радо служе звучним завр-
шецима. Овде, меутим, ние риеч само о неко завршно формули. Од нарани-
их почетака, наиме, чланови заеднице еговали су узаамно давае светог це-
лива као знака праштаа гриехова прие вршеа (славеа) Вечере Господе
(настарие сведочанство: 1Сол 5 26). На та начин су чланови заеднице слиеди-
ли Христово упутство да прие него што се помоле Богу за опрошта своих гри-
ехова и сами буду спремни да опросте туе гриехове (Мк 11 25 упореди са Мт 5
23; 6 14). Риечи пролиева ради отпуштеа гриехова уливале су им сигурност
да е Бог на ихову спремност праштаа одговорити своим праштаем.
Остала одступаа су у погледу садржаа од мае важности, али су поучна
ради боег разумеваa развоа Предаа. Уколико, на пример, паживо упоре-
димо сам почетак текста Мк и Мт, онда наприе примеуемо да се и, кое
представа увод текста Мк, не понава поново у тексту Мт. Затим, у Мт е
убачен субекат Исус. Коначно, неодреени обекат датива има у Мт е об-
ашен са ученицима. Ближим посматраем ове три небитне исправке пока-
зуу се као указивае на далекосежну промену текста. У Мк и на почетку од-
ломка ве указуе на то да е риеч о едном одеку из приче о страдау, пошто
е и на почетку перикопе утврени стил палестинске историографие. Од Пост
до 1Мак у историским кигама, са релативно мало изузетака, свака перикопа
(=одломак у Библии) почие са и. Такое, околност да се радни субекат,
Исус, и примаоци хеба, ученици, не помиу у Мк, показуе блиску повезаност
текста Мк са причом о страдау. Малим изменама текст Мт постае самостал-
на величина: од приче настае литургиска формула. ош една потврда овог раз-
воа е додатак позива едите уз риечи хеба, као и одговарауа замена при-
поведне фразе и пише из е сви (како стои у Мк) позивом пите из е сви!
(како стои у Мт). Двоструки императив едите, пите сведочи о употреби
указних риечи као формуле дариваа на Вечери Господо.
4. Еванее по Луки (Лк)
Сада обратимо пажу на Лк. При томе ние потребно да се сувише дуго задржа-
вамо на проблематици самог текста коа код Лк игра посебну улогу. Текст Лк
прениет нам е у двоаком облику дужем, кои налазимо у овом прегледу, и
краем, кои се неочекивано прекида риечима: ово е тиело мое. У прошлом
(19) стоеу многи научници били су мишеа да краи текст сведочи о, уоп-
ште, настарием стау риечи изговорених на Тано вечери. На та начин они
су, измеу осталог, задовоавали свое личне потребе за наводним недогмат-
ским Предаем, кое не исказуе ништа о заступничко, помирууо смрти Хри-
стово. една кратка напомена требало би да буде задовоавауа: у поседу смо
више од 5000 грчких рукописа Новог завета (наравно, у потпуности га садржи
само едан дио од их), а од огромне количине записаних сведочанстава само
едан едини рукопис (Сodex D) нуди краи текст. Сасвим е искучено то да е
ова рукопис из 5-6. стоеа сам, са своим малоброним савезницима меу пре-
водима, сачувао изворни текст Лк. Дужи текст е, дакле, старии. Он е веома
близак формули апостола Павла. Однос кои постои измеу ова два текста, ме-
утим, скоро сасвим сигурно ние литерарне природе. Са едне стране Лк се ни-
L O G O S
8
. ЕРЕМИАС
где не ослаа на неко писмо апостола Павла, нити га цитира. Са друге стране
се на зачуууи начин текст Лк, иако е записан отрилике тридесет година ка-
сние од 1. Посланице Коринанима, показуе у више погледа стариим од тек-
ста апостола Павла. Наупадивиа индициа за то е недостаае риечи е у
риечима чаше. Лк каже: чаша Нови завет, што одговара семитском начину
говореа, у коме се не користи риеч е. Такое е старо и недостаае поно-
вене заповести над чашом (ко е могао да избрише заповест?). Коначно, Лк и
у уводу сведочи о старием стау Предаа него апостол Павле: и на почетку
као и недостаае субекта (Исус) и неодреено има показуе да текст Лк по-
тиче од приповедног стила, док текст апостола Павла започие звучним славо-
словним хришанским ословаваем: Кириос Исус.
Подудараа апостола Павла и Лк навероватние се обашавау тиме да
оба списа сведоче о формули Тане вечере коа е коришена у Антиохии. е-
зичка особеност те формуле е таква да се она служи изразима кои читав дога-
а Тане вечере у вео мери величау него формула коу налазимо у Мк.
5. Еванее по овану (н)
Поседи текст кои емо размотрити е текст н 6 51. . Х. Бернар (J. H. Bernard)
е био први кои е у своме коментару овановог Еванеа из 1928. препознао да
у н 6 51 пред нама стои независно, самостално излагае Христових указних ри-
ечи кое указуу на значее хеба. Уколико читалац обрати пажу на наш пре-
глед текста, онда е на први поглед препознати да се, како структура, тако и са-
држа ованове реченице подудара са риечима хеба код апостола Павла и у
Лк. Разлика коу уочавамо е да н 6 51 и на почетку и на крау нуди проширеа
поединих фраза: уместо ово, као што то кажу сва остала четири текста, у н
стои хеб кои у а дати; а уместо за вас каже се: за живот свиета. И у
другом се погледу н 6 51 разликуе од четири паралелна предаа: она кажу ти-
ело мое, а н, напротив, плот моа. У томе се са н слажу Игатие Антио-
хиски (савременик апостола ована кои е око 110. мученички страдао) и у-
стин Мученик у своо Апологии, коу е саставио око 150155. Риеч е дакле о
Предау кое е било познато у сириско-малоазиско области. Различита фор-
мулациа вероватно не потиче од догматских размишаа, ве е едноставно
една варианта превода; пошто би се евреска, односно арамеска основна риеч
(basar/bisra), могла превести како са тиело тако и са плот.
Закучак
Пет текстова, кое смо управо рашчланили, при порееу показуу разлике кое
дозвоавау закучке о вршеу (славеу) Вечере Господе у заедницама ране
Цркве. Ипак, много важнии од разлика е резултат кои добиамо порееем ових
пет текстова: они се, наиме упркос поединих одступаа у дословном тексту су-
штински потпуно подударау. Када их упоредимо риеч по риеч, онда долазимо до
сазнаа да се они узаамно слажу када су у питау три веома битне чиенице:
1. Текстови сагласно сведоче да е Христос преломени хеб упоредио са сво-
им тиелом.
2. Они сагласно сведоче, у мери у коо е то сачувано, да е Христос црвено ви-
но (на Пасхално вечери требало би се по могуности пити црвено вино) упо-
редио са своом крву, при чему е додао да е се кроз егову крв остварити
нови Савез.
3. Они сагласно сведоче ту за фразу; то ест, у свих пет текстова каже се за
кога се дае тиело, односно крв.
L O G O S
ОВО Е ТИЕЛО МОЕ
9
Ово заедничко стае мора да е веома старо. Апостол Павле каже да е он
Предае о Тано вечери предао Коринанима, што се десило за вриеме егове
прве посете Коринту (49. после Христа). Тиме он, меутим, наглашава да е ра-
ние примио Предае кое е ему ве било познато негде почетком четрдесе-
тих година, навероватние из Антиохие. Ако узмемо у обзир да е семитизова-
на формулациа, коа се налази у Мк, езички стариа од увеличавауе антиохи-
ске формуле и да е такое приповедни облик, какав нам нуде Мк и Лк, старии
од литургиске формуле апостола Павла, онда се враамо натраг у тридесете го-
дине. Другим риечима: заедничко стае текстова Тане вечере припада прае-
згру Предаа. Какав е смисао указних риечи?
В. Смисао указних риечи
Од свих претходних трпезних заедница Тана вечера коу е Христос имао са
своим ученицима разликуе се по томе што е Он обе трпезне молитве, прие и
послие Вечере, споио са указним риечима. Оне, наиме, наавуу страдае
(риеч е, на пример, о томе да е се Христова крв пролити), али то чини на чу-
дан начин. Поставау се два питаа: кои е повод за то да е Христос изгово-
рио ове таанствене риечи кое упореуу преломени хеб са еговим тиелом
и црвено вино са еговом крву? Кое е значее тих риечи?
1. Одговор на прво питае гласи: оно што се нама чини необичним и таан-
ственим, за егове ученике, ни у ком случау, ние било нешто неочекивано или
изненаууе. Штавише, то е било нешто што се само по себи подразумевало. У
сваком случау, уколико е поседа вечера била Пасхална вечера, као што нам то
казуу прва три еванелиста, указивае т. тумачее своствено е ритуалу Пас-
халне вечере.
У Изл 12 26 и 13 8 читамо пропис да Израилци своо деци морау обаснити
зашто се сваке године о празнику Пасхе врше обреди пасхалне жртве и еду бес-
квасни хебови. Кад вам кажу синови ваши: каква вам е то служба? Реците
им: ово е пасхална жртва (psach) за Господа, ер прескочи (pasach, игра рие-
чи) куе синова Израилевих у Египту убиауи Египане (Изл 12 26). И каза-
еш сину своему говореи: ово е за оно што ми е учинио Господ кад сам изла-
зио из Египта (13 8). Из овог библиског прописа, да е домаин на пасхалном
славу био дужан да деци обасни обичае пасхалног слава, израстао е обича
такозване Пасхалне хагаде (сеаа), коу еврески домаин спроводи и дан-да-
нас на пасхално вечери. У хагади се обашавау особености ове вечере.
ош едном се мислено морамо вратити у Исусово вриеме ова пут да би-
смо на та начин себи предочили ток пасхалне вечере. Сваке године, послие
подне, уочи пуног месеца месеца Нисана (кои одговара отприлике нашем
априлу) клано е хиаде и десетине хиада агади на тргу храма у ерусалиму
као сеае на спасее из Египта када е Бог поштедио оне куе чии су гори
праг и довраци били покропени крву пасхалних агади. По заласку сунца е
у породицама и обедним заедницама од начеше десет особа започиала ве-
чера. У заеднице су се сакупали безброни поклоници из читавог свиета. Пас-
хална вечера започиала е пределом кое се састоало од горког зеа и воне
каше. Затим се на трпезу доносило пасхално аге, али се оно ош ние ело. На-
против, домаин е наприе вршио пасхално сеае, у коме е тумачио садржа
пасхалне вечере, посебно се старауи о томе да деци обасни све посебности
ове вечере. Равин Гамалил I (Rabban Gamaliel I), учите апостола Павла (Дап 22
L O G O S
10
. ЕРЕМИАС
3), имао е обича да каже: (Сваки домаин) кои у своме пасхалном сеау не
спомене ове три ствари, ние испунио своу дужност: пасхално аге, бесквасни
хеб, горко зее.9 Тумачеа коа су износили домаини била су разноврсна.
Горко зее тумачено е као сеае на горчину ропства у Египту. едее бес-
квасног хеба обашавало се као подсеае на велику ужурбаност при изла-
ску из Египта, коа ние дозвоавала ни да се дочека кисеее тиеста. едее
хеба тумачило се, такое, као сеае на страдае кое е Израил претрпио или
као символ изобиа хеба у месианском времену.
На исти начин на кои сваки израилски отац породице од старине до данас
врши пасхално сеае, и Христос е из године у годину вршио пасхално сеа-
е и своим ученицима обашавао особености те годише свечане вечере. Оно
што слиеди е само едан наговешта, но о ему ипак вриеди размислити. Иза
говора о хебу у н 6 и говора о виноградарском чокоту у н 15 можда се крие
Христово пасхално сеае.
То би дакле био одговор на питае одакле то да е Христос изговорио указне
риечи, кое упореуу преломени хеб са еговим тиелом и црвено вино са
еговом крву: Христос, значи, ние ништа друго учинио осим што е испунио
своу дужност да као домаин протумачи (укаже на) хеб и вино.
2. Тако долазимо до другог тешког питаа: како е то Христос протумачио
хеб и вино? Сеае кое е Христос изговорио на поседо вечери свога жи-
вота ние нам сачувано у дословном смислу, али уз помо указних риечи може-
мо закучити то да се Христос служио обредним изразима, т. фразама свостве-
ним езику жртве. То наприе важи за риечи кое стое у пару: тиело и крв, од-
носно плот и крв. У обредним текстовима говори се о тиелу или о плоти жртве-
не животие, о ено крви коа се излива по олтару на коме се приносе жртве
паенице. Овим смо, уедно, навели и други жртвени израз: Христос говори о
своо крви коа е се пролити. Назад, и сам израз крв Завета (Савеза) е об-
редни поам. Он потиче из Изл 24 8, где се о склапау Савеза на Синау каже:
А Мосе узе крв, и покропи ом народ, и рече: ево крв Савеза. Изричито слу-
жее обредним изразима чини веома вероватном претпоставку да е Христос у
своме пасхалном сеау пасхално аге протумачио на та начин што е себе
самог назначио као пасхално аге последег времена чие е полагае живота
довести до Новог завета т. савеза. И стварно су ранохришанске заеднице ве
веома рано о Христу говориле као о свом пасхалном агету. Настарие сведо-
чанство е 1Кор 5 7 где апостол Павле судеи по облику езика, цитира неку
предпавловску раноцрквену васкршу посланицу, чиа е тема: бити хришанин
значи стаати у светлу Васкрсеа; бити хришанин значи бити ослобоен од
квасног тиеста гриеха. Славе е ве почело: Христос е жртвован као аге
нашег васкрсеа.10 Оно што е за нас у свему томе кучно, есте едан сасвим
едноставан закучак, наиме: служеи се изразима кои припадау езику жртве,
Христос е своу смрт назначио као заступничко умирае.
Свих пет текстова Тане вечере слажу се у томе да Христос ние назначио са-
мо своу смрт као заступничку, ве да е, такое, придодао и тумачее из кога
смо у стау да закучимо кога се то заступништво тиче. Као што видимо из на-
шег прегледа, у том тумачеу уедно постое извесна одступаа од дословног
текста. Мк и Мт кажу: коа се пролиева за многе, апостол Павле и Лк кажу: за
9 Mischna, Traktat Passafest 10, 5.
10 Пореее Христа са пасхалним агетом осим у 1Кор 5 7 налазимо и у: 1Пт 1 19; Отк 5 6; 9 12;
12 11; н 19 36 уп. са 1 29, 36.
L O G O S
ОВО Е ТИЕЛО МОЕ
11
вас дае, а Еванее по овану каже: за живот свиета. Насложение, а стога и
настарие излагае е за многе. То можда изгледа као нека врста ограничеа,
али оно то ипак ние. Напротив, уколико имамо намеру да исправно схватимо
риечи за многе, онда морамо знати чиеницу да еврески и арамески език
имау само едну риеч за целокупност, а да са друге стране немау риеч коа
би слично нашем сви изразила истовремено тоталитет и плуралитет нечега. Пи-
сци су се сналазили на та начин што су празнину испуавали речу многи, а
та израз е потом схватан у смислу: многи, кои се не могу изброити, мноштво,
целокупност. Апостол Павле и Лк поам за многе, кои налазимо у Мк и Мт,
разашавау са за вас, а н та исти поам обашава са за живот свиета.
Ова малена риеч многи, у смислу безброни, многи, велика скупина,
сви, ава се веома често на едном средишем месту у Старом завету, у гла-
ви о Божием слузи кои заступауи нас пати. О ему се, наиме, каже: Презрен
беше и одбачен измеу уди, болник и вичан болестима, и као едан од кога
свак заклаа лице, презрен да га ни за што не узимасмо. А он болести наше но-
си и немои наше узе на се, а ми мишасмо да е раен, да га Бог бие и мучи.
Али он е раен за наше преступе, избиен за наша безакоа; кар беше на ему
нашега мира ради, и раном еговом ми се исцелисмо Праведни слуга мо
оправдае многе своим познаем, и сам е носити безакоа ихова. Зато у му
дати дио за многе ер и сам носи гриехе многих, и за злочинце се моли.
(Ис 53). У Ис 53 се (риетко, тзв. обухватауе) многи у значеу целокуп-
ност ава не мае од пет пута. То е управо кучна риеч ове главе. Тиме што
Христос користи ову риеч и казуе да е се егова крв пролити за многе, за
безброну скупину, Он дае до знаа да самог себе види као Божиег слугу кои
е патити, кои е сво живот положити за многе и чиа е смрт постати теме-
ом Новога савеза. Без Ис 53 не могу се разумети риечи Тане вечере.
3. Пасхалном сеау домаина непосредно е слиедило ломее хеба, за-
тим пасхална вечера и на крау захвална молитва трпезе над чашом. Обе трпе-
зне молитве Христос е искористио да би ош едном укратко изложио садржа
свог пасхалног сеаа. Зашто?
Ве смо претходно видели да е сврха заедничког едеа преломеног хе-
ба и пиеа из чаше била та да се преко хеба и вина пренесе учеше у благо-
слову, кои е изговорен над хебом и чашом. Преношее благослова за учени-
ке е представало едан чин кои е кроз свакодневно еговае, од детиства,
сам по себи био уобичаен. Христос, меутим, ние само изговорио трпезну мо-
литву над хебом и чашом, ве е придодао риечи, коима е преломени хеб
и црвено вино протумачио као праштауе умирае за многе. Уколико е непо-
средно након тога своим ученицима давао хеб и вино, онда е то за их само
значило да им Христос кроз ело и пие даруе учеше у своо крсно смрти. Ти-
ме што сваки од их учествуе у ломеу хеба и у благословено чаши, лично
бива ословен и постае свестан да припада заедници за коу е Божии слу-
га да пострада. Довоеем у везу указних риечи са раздеиваем хеба и
вина, Христос ош едном жели да их у то лично увери. Риечима ово е тиело
мое и ово е крв моа Новога завета (савеза) Он ословава непосредно сва-
ког од ученика поединачно и обеава сваком од их учеше у егово крсно
смрти. Нешто вее ние у стау да им да. Обеавауи им учеше у еговом
делу спасеа, Они (ученици) постау представници новог Божиег народа.11
Обухватимо ош едном целину: поседа Христова вечера не смие се по-
11 едино е изданик сам себе искучио из Божиег народа, на шта указуе али из Лк 22 21.
L O G O S
12
. ЕРЕМИАС
сматрати ван своих просторних и историских оквира. Она представа посед-
у трпезну заедницу Христа са еговим ученицима и била е, као и остале тр-
пезне заеднице, предукус коначног испуеа Божие царске владавине (преду-
кус Царства небеског, прим. прев.). Ве овде и сада, изгубено деци е дозво-
ено да седну за Очеву трпезу.
Особеност поседе трпезне заеднице састои се у томе да Христос трпезну
молитву прие и послие вечере користи да би оме додатно, лично уверио свое
ученике, едног за другим, да имау учеше у царско владавини, пошто су и они дио
многих за кое е Он пострадати.
L O G O S