Професор Владета ероти, наш познати и признати неуропсихиатар, одржао е
1. децембра 2005. у Младеновцу, у сали скупштине општине, трибину на тему вера и
млади. Овде доносимо запис са трибине, колико год е било могуе сместити на папир
еротиеву дикциу, креативну и пуну експресиа. Домаин вечери е била асмина
Чабрило, а гости, поред еротиа, Драгана Косовали, психолог Гимназие у
Младеновцу, и Мила Велики, педагог основне школе Биса Сими у Велико Крсни.
***************************************************************************
асмина Чабрило. Драги суграани, хвала вам што у овако великом броу
присуствуете ово трибини. Тема наше вечераше трибине есте вера и млади. една,
по нашем мишеу занимива тема зато смо е тако и поставили. Зато смо позвали и
педагога из основне школе у Велико Крсни, Милу Велики, и психолога из Гимназие,
Драгану Косовали, и, наравно, академика Владету еротиа. Мислим да е ова тема
довоно занимива и довоно широка и да е се наши вечераши гости оме
довоно бавити. Ово е све што сам а требала и желела да кажем. А сада бих замолила
психолога Драгану Косовали да почне свое предавае, и да изнесе едну занимиву
анкету коу е урадила у Гимназии. Тако да имамо и истраживаа у оквиру ове теме, и
из среде школе и из основне школе, па ете видети како то изгледа.
Драгана Косовали. а бих прво нешто мало рекла о адолесценции као развоном
периоду и нешто мало о адолесцентно кризи, па бих онда прешла на резултате
истраживаа кое сам обавила. Адолесценциа е реч коа потиче од латинске речи
Adolescere, што значи расти, или расти до зрелости. Адолесценциа е прелазни период
од детиства до одраслости и различити аутори и психолози су се бавили овим
периодом, различито су га тумачили и придавали му различит знача. Фрод е рекао да
е адолесценциа период у коме се активира Едипов комплекс и разрешава се ка новим
либидним обектима, и период у коме се достиже генитална фаза психосексуалног
развоа. Паже е рекао да е адолесценциа период у коме се млад човек укучуе у свет
одраслих. Колберг е говорио о развоу моралности као главном у периоду
адолесценцие. Ериксон е говорио о развоу идентитета као главном у периоду
адолесценцие. Адолесценциа се, у принципу, дели на рану, среду и позну, али ту
постои доста неслагаа меу ауторима у погледу временског ограничеа.
Адолесцентски период почие са десет до дванаест година и трае, по некима до 18-20,
а по некима и до 26 година. Дакле, то е ако дуг период разних турбуленциа, промена,
кое се дешавау на телесном и на психолошком плану. Што се тиче телесних промена,
оне се манифестуу кроз промену телесне тежине, висине, мишине масе, затим кроз
разво сексуалних обележа. Те телесне промене су нагле, свакодневне, и оне су, на
психолошком плану, тешко прихвативе за младу особу. Млад човек треба да прихвати
поам свог тела, идеу свог тела, изглед свог тела кое се меа. ега то плаши, и то е
извор страха, а иза тих промена стое, у ствари, хормоналне промене. Затим, што се
тиче психолошких промена у адолесценции, оне се манифестуу кроз честе промене
расположеа, кроз емоционалну нестабилност, повлачее, склоност депресии,
маштау, повлачеу, тешкоама са учеем, концентрациом итд. Чест е раскорак
измеу физичке зрелости, односно сексуалне зрелости, и психолошке зрелости у
адолесценции, и први знак психолошке зрелости у адолесценции е тежа младог
човека да се осамостали, да пружи неки отпор своим родитеима, односно
манифестуе се кроз некакво негодовае и непристаае на оно што родитеи
захтевау и намеу младом човеку. Рекла бих нешто мало и о адолесцентно кризи. То е
краткотрано пренаглашавае свега онога што се дешава у адолесценции на плану
понашаа, реаговаа и осеаа. Криза е нешто што има добру прогнозу, значи она е
реверзибилна, и из е млад човек излази оачан, са осеаем унутрашег единства и
са добрим проценама реалности (наравно, ако се криза повоно разреши, што се
дешава у великом броу случаева, односно само 3-5% младих пролази кроз
адолесцентну кризу према неким истраживаима). Ако се адолесцентна криза не
разреши повоно, онда остае некакво трано осеае несигурности у себе и друге,
неповерее према себи и другима и тешкое да се остваре краи добри социални
контакти. Криза се манифестуе различито код дечака и девочица. Дечаци, углавном,
прибегавау неким махиналним понашаима, а то су крае, бекства од куе, или
коришее психоактивних супстанци, а код девочица се криза манифестуе кроз
анксиозност и депресиу. Сада бих богла да преем на истраживаа. а сам, прво,
испитивала однос верууих и неверууих ученика према психоактивним супстанцама,
и анкетом су били обухваени чланови ачког парламента Гимназие Младеновац, и то
е школа у малом, они су репрезентативни узорак школе, ер у парламенту се налази по
два ученика из сваког одееа. Значи, сва одееа су заступена, цела школа е
заступена. Меу анкетиранима е 81,25% верууих, а 18,75% е неверууих ученика.
56,25% анкетираних сматра да младима треба учинити недоступним алкохол, а 44,75%
сматра да алкохол треба да буде доступан младима, и у то групи коа сматра да
алкохол треба да буде доступан 26% е верууих, а 18,75% неверууих, колико е
укупно неверууих у целом узорку, тако да се, уствари, може закучити да неверууи
адолесценти имау толерантнии однос према алкохолу од верууих. Затим, они
анкетирани кои су против доступности алкохола предлажу да се забрани продаа
млажима од 18 година и да се непоштовае овог закона санкционише новчано и казном
затвора. На питае: Да ли младима треба учинити недоступном дрогу, 89,25%
анкетираних дае потврдан одговор, а у групи коа сматра да дрога треба да буде
доступна младима, 10,75% е неверууих, а 8% е верууих тинеера. Неверууи
имау, значи, толерантнии однос према дроги од верууих, а независно од тога да ли
су верууи или не, анкетирани имау толерантнии однос према алкохолу него према
дроги. Е сада, млади кои су против дроге предлажу да се то регулише законом
хапшеа дилера, чешим предаваима у школи, показиваем узорака дроге да би деца
видела како она изгледа. Оно што е овде занимиво е да 97% анкетираних су
непушачи. Затим, следее питае се односило на употребу алкохола, и показало се да
12,5% младих користи редовно алкохол када излази са друштвом. Меу има е 9,37%
неверууих и 3,12% верууих. 59,37% користи алкохол само понекад, а меу има е
503,12% верууих и 6,25% неверууих. Меу анкетиранима кои никада не користе
алкохол, 25% е верууих, а 3% неверууих. Што значи да су неверууи не само
толерантнии према доступности алкохола, ве га чеше користе од верууих. И,
последи податак из овог истраживаа есте да е 31% анкетираних било у ситуации
да им се нуди да пробау дрогу, меутим нико е ние пробао. Е, сада, ово друго
истреивае однос верууих ученика према Богу, вери, молитви и човеку. Било е
занимиво дои до тога како млади схватау, поимау, дефинишу поам Бога, и то се
може видети из ихових одговора на питае: Шта е за тебе Бог, дефиниши и опиши.
Начеши одговори су: Бог е Савршено Бие, Бог е Творац човечанства,
Конкретна Личност, Бог е сличан човеку, Бог е створио човека и свет, Бог е
Отац свега створеног, Бог се испоава у 3 Лица: Оца, Сина и Светог Духа, Бог е
Отац свих нас, Бог е Свето Троство: Отац, Син и Свети Дух, Бог е нешто
узвишено, непролазно, Бог е Свемогуе Бие, Бог е убав, Бог е чисто,
недостино Бие, Бог е Неко у Кога веруем, Коме се молим у невои, Ко ми
помаже, Бог е Доброчините кои ми помаже да пронаем сво мир и среу, Бог е
Узвишено Бие Кое е Свемогуе и Кое на духовни начин помае у натежим
ситуациама, Бог е Неко у Коме траимо спас, Коме се молимо, Ко нам пружа веру у
бои свет. Видимо да е поам Бога схваен и апстрактно и конкретно, и да постои
едан сазнано-емотивни однос према Богу: Бог е ослонац, подршка, убав, нада. Е,
сада, рекла бих овде нешто мало шта е у вези овога рекао психоаналитичар Керберг.
Он е сматрао да се религиа у своим формативним аспектима бави, уствари,
фундаменсталним питаима удске егзистенцие и да пружа едан универзални систем
кои охрабруе осеаа одговорности, бриге, милосрдног разумеваа, респект за права
других и толеранциу за ихову различитост. Оно што е чиеница есте да религиа
мое да се феноменолошки установи у свим историским раздобима и у свим
удским друштвима, тако да мое да се говори, уствари, о религии као едном
општеудском феномену, што би, сада, одговарало унговом схватау човека као
Homo religiosus-а. Дае, ово истраживае се бавило одласком у цркву и учесталошу
молитве. У 59% случаева млади ретко одлазе у цркву, 37% едном или више пута
месечно, а у 3% случаева свакодневно. Свакодневно се моли 55% анкетираних, 37%
повремено, а 7% се уопште не моли. На питае: Колико ти молитва помае, 79%
анкетираних одговара: много. Сада долазимо на едну занимиву ствар, а то е питае
кое се односи на делотворност молитве, и на то питае добиамо одговоре кои могу да
се сврстау у две категорие здраве и школски успех. Молитве за здраве блиских
болесних особа кое су помогле у иховом излечеу, и, када е реч о школском успеху,
молитве су помогле пред писмени, контролни, одговарае, значи да се добие добра
оцена, или у случау када ученик дое неспреман у школу па се моли Богу да не буде
питан, да не одговара. Ту сада долазимо, уствари, на два битна подруча иховог
ивота, живота младих, а то су здраве и школа, школски успех. Оно што можемо да
кажемо за делотворност молитве, то су нека истраиваа коа постое и коа се
спомиу у кизи Снежане Миленкови Психотерапиа и духовност.
Експериментална истраживаа делотворности молитве, посебно делотворности када се
ради о болеснима и иховом излечеу - ту су резултатифасцинантни. Помие се
дество молитве на даину, дество молитве на оздравее оних кои чак и нису знали
да се неко за их моли. И, ту бих ош рекла да се психог Голтон бавио изучаваем
делотворности молитве, и ош 1872. године е обавио свое резултате о утицау молитве
на здраве и дуговечност. Он е пошао од претпоставке да, ако молитва ние
делотворна, зашто би била универзална? Упоредио е дужину живота свештенства и
обичних уди, лекара и адвоката, и нашао да свештенство живи дуже. Он е
претпоставао и да молитва чини да се особа осеа бое, и да, кака е у жалости, оспба
кроз молитву вентилира своа осеаа, што доводи до растерееа и олакшаа. И,
последи сегмент овог истраиваа односи се на праштае другим, кроз кое се види,
уставри, однос према другом биу, кои подразумева толеранциу, свесност ограничеа
других, да они нису уту у функции наших потреба. Анкетирани у 39% случаева
праштау, у 3% случаева то не чине, док 55% анкетираних некад прашта, а некад не.
асмина Чабрило. Ако е то све што се тиче овог истраживаа, онда бих а Милу
замолила да она свое резултате истраживаа каже, а претпоставам да е професор
након тога неке од ових резултата прокоментарисати.
Мила Велики. Размишауи о односу младих према вери, а сам дошла на идеу да
би било занимиво мало ближе упознати однос ученика 5. разреда према Богу, према
вери и према удима, ар се ради о прво генерации ученика кои су од првог разреда
учили Веронауку као наставни предмет у школи. Тако, меу ученицима 5. разреда,
поред оних кои су учили Веронауку свих 5. година, постое и они ученици кои е
уопште нису учили, ер се нису тако определили. Било е интересантно такое сазнати и
разлике у односу према Богу, према вери и према удима меу ученицима кои су бар
едну годину учили Веронауку и онима кои е нису учили уопште. Такое е било
занимиво има ли разлике у схватау Бога и односу према ему меу децом у
градско и сеоско средини. Полазеи од датих питаа, урадили смо едно мало
истраживае коим су обухваени ученици 5. разреда из две сеоске основне школе и
две градске основне школе. То су школе: Милица Милошеви из агила, Биса
Сими из Велике Крсне, и школе Свети Сава и Коста уки из Младеновца. а се
овом приликом захвауем своим колегама и колегиницама психолозима и педагозима
из ових школа кои су ми омогуили да спроведем ово истраживае. Узорак е чинило
230 ученика 5. разреда, 121 дечак и 119 девочица, кои су одговарали на 12 питаа из
анкете. На основу резултата истраживаа можемо закучити следее. Веронауку е бар
едну годину до петог разреда учило 68% испитаних ученика. Занимиво да у сеоским
школама е Веронауку учило 89% ученика, а у градским школама 58%. У 5. разреду
сада учи 48% ученика, и то у сеоским школама 57%, а у градским школама 35%
ученика. Скоро сви испитани ученици, их 98% изавуу да веруу у Бога, без обзира
да ли су учили Веронауку у школи или не. Само мали проценат, а то е 2% ученика,
изавуе да не веруе у Бога или ние сигурно да ли веруе. На питае: Шта е за тебе
Бог?, односно: Како доживаваш Бога, неколико ученика ние могло да да одговор, ер,
како кажу, то се не може речима описати. Остали ученици дали су веома занимиве и
искрене одговоре, кое смо на основу сличности и веег броа понаваа сврстали у
неколико категориа. За едну велику групу ученика, их око 30%, Бог е Отац свих
уди, Човек Светац, Свемогу и Моан, Кои помае удима и испуава им жее. Он
кажава и награуе, одреуе судбину, влада земом. На пример, едно дете из
основне школе Свети Сава, написало е: Бог е Отац, други Родите, Саветник и
Учите. Он е на Небу, али е и поред мене, негде овде. Не видимо Га, али Он види нас
и чуе нас. Другу категориу одговора чине одговори око 15% ученика, за кое е Бог
Милостиво, Благодарно, Нежно Бие, Кое е Узвишено и Невидиво. Оно са убаву
гледа на уде и помаже им. На пример, девочица из школе Свети Сава написала е:
Бог е Светиа навеа. Он е Бесмртно Бие са навеим Срцем. Помаже некоме ко се
моли, ко поштуе егове заповести и законе, и ко иде бар по некад у цркву. Ко не
веруе у Бога, том Бог и не помаже. У трео категории налазе се одговори око 40%
ученика, за кое е Бог Створите уди, света и целог универзума. Он е Спасите и
Сведржите. Бог е цео свет, написао е едан дечак из школе Коста уки. У овим
одговорима се види да постои разлика измеу деце коа су учила Веронауку у школи и
оних кои е нису учили. За велики бро деце коа су учила Веронауку, Бог е Света
Троица, Отац, Син и Свети Дух. Он е Творац Неба и земе и свега видивог и
невидивог. една девочица из школе Биса Сими написала е: Бог е Истина,
убав, Вера. Бог значи убав, каже и девочица из школе Милица Милошеви. А
едан дечак из школе Коста уки: Бог е едина Особа на свету Коа воли и помае
свима. Он е створио свет из убави, а не да би показао колико е ак. Постое
одговори кои се тешко могу сврстати у категорие, и у коима има и нечег поетског. На
пример: Бог е свемогуа Бела Боа, Коа дае са, споко, мир и тишину, написао е
дечак из школе Свети Сава. Или, Бог е за мене Нешто непомиво. То е едно
Светло, кое е неуништиво, такое ак школе Свети Сава. На питае: Колико често
одлазиш у цркву?, веина испитаника, их 57%, одговорила е да често одлази у цркву,
што значи свакодневно, недено или месечно. Меу онима кои често одлазе у цркву
веину чине деца коа су учила Веронауку у школи - их 78%. На питае: Колико се
често молиш?, 55% ученика изавило е да се свакодневно моли Богу, а веину их
чине деца коа су учиал Веронауку у школи их 78%. Повремено се моли Богу 42%
ученика, а уопште се не моли 3% испитаника. На питае: Колико ти молитва помаже?,
врло велики бро ученика, их 81% чак, одговара: много помаже. Веину их, 71%,
опет чине деца коа су учила Веронауку у школи. На основу одговора на питае:
Наведи пример када ти е молитва помогла., закучуемо да великом броу ученика
молитва помаже да буду успешнии у школи, да бое уче, да добиу добре оцене на
контролном и писменом задатку. Такое, велика група ученика тврди да им молитва
помаже у опасности, у невои, када су уплашени, да не саау руне снове, или када
им се неко близак разболи мака, отац, брат, сестра, кума итд. Деца коа су учила
Веронауку често говоре о психолошком значау кои молитва за их има, односно та
знача се може видети из ихових одговора. една девочица из школе Свети Сава
каже: Молитва у цркви помае ми да искаем своу муку и да повратим мир и споко.
И друга деца говоре слично. Помаже ми да се смирим, да се ослободим страха, или
Молитва ми дае снаге да истраем, издрживости да не посустанем, дае ми снагу да
успем, рекао е ак школе Свети Сава. а бих сада прочитала пример едне молитве
коу е написао ак треег разреда школе Биса Сими на часу Веронауке. Он каже:
Драги Боже, молим Те да сви они кои су болесни да оздраве. Нека они кои су много
Ти псовали опрости им. И хвала Ти што ми е сестра оздравила ер е била много
болесна. За мене не брини, неу ништа лоше да урадим. На питае како доживавау
друге уде, и да ли у другима виде биа створена од Бога, биа слична Богу, иконе
Божие, потврдно одговара 65% деце. Веина од их су деца коа су учила Веронауку
их 76%. Нека од те деце додау да биа слична Богу виде у неким удима, у добрим
удима, у своим родитеима и друговима. На основу питаа: Да ли помажете
другима?, закучуемо да нема битних разлика меу ученика кои су учили Веронауку
и оних кои е нису учили, ер готово исти проценат и едних и других изавуе да
често помаже другима 73%. На питае: Да ли прашташ другима када те увреде?,
половина од укупног броа ученика одговара са да, а друга половина ученика некада
прашта, а некада не. Меу ученицима кои увек праштау другима опет веину чине они
кои су учили Веронауку у школи, их 74%. На питае: Да ли ти вера у Бога помаже и
како?, на наше изненаее чак 95% ученика изавуе да им вера помаже, и то много.
Неки од их кажу: Помаже не могу да опишем колико, а неки Помаже стално, а по
некад препуно. Само 5 ученика сматра да им вера не помаже, или им по некад помаже.
И овде смо покушали да одговоре ученика сврстамо у категорие. Прво категории
припадау одговори у коима ученици наводе конкретне ситуацие када има е вера у
Бога помогла, на пример да постигну успех у учеу и свему што раде, да добиу добре
оцене, да буду здрави и они и ихови укуани, да се извуку из невоа и опасности.
Другу категориу чине одговори кои говоре о психолошком деству вере на ученике.
Ученици су изавили да их вера штити, дае им сигурност, смируе их, снажи, дае
подршку и убав. Дакле, вера задовоава ихове основне психичке потребе, а меу
оним ученицима кои овако изавуу опет има више ученика кои су учили Веронауку
у школи. На пример: Вера у Бога ми помаже да се осеам споконо и заштиено када
нема никог да ме чува, ер су ми родитеи на послу, каже ученица из Светог Саве.
Када ми е тешко и немам коме да се обратим, помолим се Богу и сва туга и тешкое
из мене изае, такое ученик из Светог Саве. Вера у Бога помаже ми да преживим,
чак кае едан ак школе Свети Сава. Бог ме чува од зла. Када веруем у Бога осеам
се безбедно, каже девочица из агила, из школе Милица Милошеви. Штити ме
када ми е лоше, када сам болестан, када ми треба спас. Он е увек ту да би ме
заштитио. Он зна да а веруем у ега и зато ми стално помае, кае ак школе Свети
Сава. Помаже ми да не устаем ноу да месечарим, каже едан ученик школе Биса
Сими. едан бро деце осеа и говори о убави Божио, и задовоава кроз ова
однос и своу потребу за убав. една девочица из школе Милица Милошеви из
агила кае: Бог ме штити и пруа ми убав, а дечак из школе Свети Сава:
Помаже ми тако што ме воли. Вера у Бога пружа подршку деци да истрау и успеу у
свему што раде. О томе дечак из школе Свети Сава каже: Дае ми снагу и веру у то
што радим, мислим и учим, дае ми снагу да успем, а девочица из исте школе: Дае
ми снаге и издрживости да успем у свему. Вера у Бога води моралном развоу и
усавршавау ученика. О томе едан дечак из школе Коста уки каже: Вера у Бога
ми помае да будем добар, савршен, да помажем другима, а една девочица из школе
Биса Сими: Знам да он увек зна шта осеам и шта у урадити, и он ме води ка
добром путу, а а се толико трудим да кренем еговим путем. И, на крау, а бих
извела неке опште закучке на основу овог истраиваа. Сматрам да оно мое да буде
само основа за дае истраивае и размишае. Прво, деца коа су учила Веронауку у
школи имау дуби, потпунии и зрелии однос према Богу, према вери и према другим
удима од деце коа нису учила Веронауку у школи. Затим, нема битне разлике измеу
сеоске и градске деце у доживавау Бога и односу према ему, такое и према вери
и преама другим удима. Затим, вером у Бога деца задовоавау неке основне, базичне
психичке потребе, као што су потреба за заштитом и сигурношу, потреба за убаву,
али задовоавау и потребу за подршком у свему што раде, да истрау и успеу, и
потребу за личним развоем и моралним усавршаваем. У ситуации када су родитеи
одсутни, презаузети и породица не мое да задовои све ове основне психичке потребе
деце, мода су деца нашла излаз у вери. Ако задовоавае психичких потреба води
очувау психичког здрава, онда вера помае у очувау психичког здрава деце и
доприноси иховом моралном развоу и усавршавау. А то е, а мислим, данас
неопходно нашо деци, у ово Србии у коо живимо. Због свега наведеног и имауи у
виду све проблеме са коима се данас млади среу код нас, сматрам да вера у Бога нуди
права решеа и одговоре на многа питаа коа се односе како на здраве, психички
разво и напредак, морално усавршавае поединца, тако и на разво друштва уопште.
асмина Чабрило. Хвала. Ова анкета и ово мало истраживае мое да буде ош
занимивие због тога што е управо пет година сада време колико се Веронаука учи,
тако да е вероватно нешто ширих истраживаа овог типа свакако бити. Професоре,
изволите.
Владета ероти. Драга брао свештеници, драги Младеновчани, хвала госпои
Чабрило што ме позвала, хвала колегиницама психологу и педагогу на овим лепим
истраиваима, вредним, значаним, мало превише оптимистичким. Колико су унеле и
една и друга себе у испитивае увек е питае у сваком научном раду. Не може без
тога, то се не може искучити. У наегзактниим наукама, као што су физика и хемиа,
учествуе субективан фактор у таквом едном експерименту. То су закучци можда тек
последих неколико децениа у егзактним наукама. Психологиа, педагогиа нису
егзактне науке, покушавау да буду колико могу обективне. Вероватно и една и друга,
и психолог и педагог су неки део себе унели у ова истраживаа, ер све одише таквом
лепотом вере, да бисмо сви могли да изаемо одавде пресени што су нам деца таква. А
да ли е све тако? а у желети да чуем од их питаа коа су мени упуена, и од едне
и од друге сада, после емо преи на ваша питаа. О адолесценции не бих имао шта
претерано да додам. Писали су многи, разговарали... Психолог е лепо рекла и дала
увод шта е адолесценциа. Да ли е та адолесцентна криза била иста пре педесет и сто
година као и данас, да ли у сеоском становништву некада не данас е била маа
него у градском? Вероватно... Да ли е уопште адолесцентна криза ствар напредоваа
цивилизацие, културе у бело раси? Да ли е има на исти начин у другим расама? Како
е у Индии? Видите, то су све питаа тешка, за компаративна истраживаа, коа су
увек ако занимива. сад би требало неко друго место, не Младеновац, него, на пример,
Крагуевац или неко друго, па опет тако психолог на исти ова начин да испита, па
педагог да испита у основно школи, па да поредимо. Али е врло значано било што су
и една и друга, нарочито педагог, навеле чиеницу да треба дае пратити та
истраживаа. уди се меау, ел да? Ако се меау. То е исто и филозофски и
религиозни проблем. Да ли е карактер судбина човека, као што е Хераклит рекао 500
година пре Христа; да додам и народа да ли е карактер судбина човека и народа или
ние? А, кад се формира и како се формира карактер? Па, готово све психолошке школе
данас, и такозване спиритуалистичке и материалистичке, кажу да се формира карактер
накасние до пете године живота. Видите, то ве делуе мало суморние и
песимистичкие. То намерно сада идем у другу страну када о томе говорим. А бие да
су у праву. Фрод е био веома песимистичан, а реалан, и говорио е: до трее године се
формира човек. Значи, када доу деца у основну школу са 6-7 године, учитеи и
учитеице имау, наравно, посла са том децом, али немау Бог зна каква, да их меау
много. Оно што су урадили родитеи... Морам да пазим, а немам деце, тако да увек
кажем: адни родитеи. Па се ош и не упознау довоно... Па све се на то своди, а
морам тако да вам кажем, не вреди. ош се и не упознау довоно, деца се родила.
Морау бити колико год могу бое усклаени муж и жена. Видите, ту немамо података
о раставеним породицама довоно, како е у раставеним. Па растава се сваки
други-треи брак и у Европи, не само код нас, код наших драгих православних Руса
исто тако. Сваки други треи брак се растава! е ли то шанса? Ево, било е ту приче
код психолога: рекла е да криза (и ту е била оптимистичка) доводи до сазреваа и
доводи до неких, у адолесценции, позитивних закучака. То не мора бити. Поменула
е, истина, и могуност да не буде тако криза завршена. Криза, крисис грчки, измеу
осталог значи и суд. Замислите! Има неколико значеа те грчке речи, измеу осталог е
и суд. Ко суди? Бог суди удима. Па сад, суди да ли суди, или е само убав, ел да?
Треба нам и судиа, непрекидан судиа нам треба, од родитеа као судие, па преко
мужа или жене као судие, па онда судие стварног кои се бави судством, па све то не
помаже, па нам треба и Бог као судиа. Тако, треба нам, шта да радимо... Реи: Бог е
убав и дае човеку апсолутну слободу, натеже е што се може чути, а надубе и,
вероватно, натачние. убав и слобода. Па, како убав и слобода? Па, ето тако: Бог е
дао човеку слободу. А, Достоевски у Браи Карамазови каже: удима не треба
слобода, треба им хлеба. И Велики Инквизитор (не могу да не поменем Достоевског,
на ему сам одрастао; отац устин Попови, Доспоевски и Никола Бераев, кои ми е
исто помогао да схватим шта е Марксизам па да никад не будем, наравно, Марксиста
нити члан партие, а Бераев е био, ел да, и марксиста и прошао е кроз све то, и онда
постао е дубоко религиозан после свега тога, наравно на сво начин, филозофски он
ние теолог, то не треба никако заборавити). Па, Достоевски у Браи Карамазови,
коа е бити актуелна као и сам Достоевски у току целог 21. века; не сумам ни мало у
то да е бити актуелан, пре свега само да е оставио Великог Инквизитора. Сеате се,
е ли: Христос долази поново, и велики инквизитор га хапси у Шпании, и каже: Зашто
си поново дошао, таман смо уредили свет? Како смо уредили па, дали смо им хлеба.
удима не треба слободе, него хлеба. Наравно, решее е да му треба и хлеба и
слободе, шта више не можемо знати, треба му и едно и друго. Али, слобода е навее
бреме кое може човек да понесе и зато треба сазреваа некога, ел да? Ако ова деца,
овако како су дали одговор, тако сазревау и дае нека Бог да да буде тако има
изгледа и овом народу да буде бои. Да ли е тако сазревати, од чега е зависити? Од
субективног и обективног чиниоца. Субектиован чинилац е сопствен
аиндивидуациа, каже Карл Густав унг, и обожее, кау хришани, теозис, телеозис.
а сам писао ту кигу Индивидуациа и (или) обожее, ел да? Неко само
индивидуиран ние Бог зна како религиозан, али иде индивидуациа, па ако иде
позитивно, приближава се онда и религии, па има онда изгледа да почне да се обожуе.
А обожее е доживотан процес, а то не могу да не кажем: да нико ние зрела личност
(то знате добро психолози, па и педагози). Нико ние зрела личност, нико ние
хришанин до краа, нико ние интегративна личност, како психолози кажу. То нам
тестови а нисам тестоман, али тестови сани психолошки данас могу прилично, е
ли, да вам кажу каква сте личност. У коо мери зрелост, колика зрелост. Постое
критериуми зрелости одавно, психологиа е то донела. Ево, само да вас подсетим на
едну дефинициу: зрела личност носи у себи виталност, носи у себи правилно опажае
стварности и носи у себи одговорност и трпеивост. една од дефинициа. А готово све
остале дефиницие имау по некад и 10 критериума, ту е по некад и религиозно
осеае, социално осеае, смисао за хумор, креативност, само да вас подсетим... На
путу сазреваа никад краа, али ово су све понавани чиниоци, ово што сам сада рекао.
Правилно опажае стварности. Ко правилно опажа стварност? Све то опет у
филозофиу улазимо, иако то не желим сада. Ко правилно опажа стварност? Шта е
стварност, пре свега? Знате шта е Фрод рекао? (а нисам фродовац, али, наравно, не
би ни унга било без Фрода.) Фрод каже: реално имагинарно, а имагинарно реално.
Сано. Кратко, а асно за све. Тако, буде нека несреа саообраана, сударе се
аутомобили, а не мора нико гда погине, буде четворо уди присутно. Сво честворо дау
друкчии исказ шта су видели! Тако ови из МУП-а, да само два исказа буду еднака,
ве негде нешто могу да закуче. Како то? Сви су видели едан догаа кои се одиграо.
Гледате колико смо субективни! Добро, а сада не могу тражити неку круну
обективности ни од себе ни од других, али сазревае е пут ка обективности, или ка
критичности. Не критизерству, то би правилно било оно: Срби воле да критизирау, а
не да критикуу. А критичност е едан добар степен зрелости. Велики Кант, едан од
навеих умова Европе, 1804. е умро, па е 2004. била двестогодишица од егове
смрти, говорио е да уди пролазе не све кроз фазу догматичног, скептичког и
критичног. Тако. Многи остану на догматском ступу (то нема везе са догмама у
хришанско религии), ние мали бро фанатика. а сад, како идем по трибинама
разним по унутрашости Србие, обично а им 3 теме предлажем, не намеем ни едну,
и начеше бирау да говорим о фанатизму и фанатичним удима. И то ние случано,
ел да, значи да и у нашо средини има фанатика па, разуме се, као и у другим
срединама има фанатика, кои нису се развиали: остали на ступу догматском. Други
ступа, скептички ступа. Па, треба то. Интелигентно дете кад оде у основну школу и
неколико часова буде враа се и каже: Тата/мама, учитеица/учите кажу друкчие.
Кад сам те питао нешто, тебе оче, кад сам те питао, ти си ми рекао нешто. Учите каже
нешто друго. Шта е то? Сано. Почетак плодне скепсе, почетак плодне суме,
почие сада. Нису савршени ни родитеи, учите нешто друго рекао, па ко е у праву,
па, ето, почие полако и слобода, чувена слобода избора. Та скептички ступа е
прелазни ступа и не би било добро да уди остану на скептичком ступу целог
живота. Сумалице. Срби су негде измеу наивности и суме, тако се крее, колико
сам а могао да видим карактерологиу Срба. Чудна наивност нека. То ние невиност,
него наивност! То ние баш тако сано! едно е бити невин, у души невин, не мора
бити чедан сексуално. У души невин има, то су светитеи. ер е било и меу
светитеима уди кои су били жеени, разуме се. Сумалице... Па сад, кад подвале
много пута наивном Србину, он онда улази, хтео не хтео, у скепсу, ел да? И та скепса
уме да га држи целог живота. Е, онда, ништа више не веруе! И зато сам поставио
питае како е са овом децом, коа су дала прелепе одговоре на питае о Богу пре
свега, дивно све... Како е дае да се развиау? Прво деца коа ош нису ушла у
адолесценциу... И лепо е да смо имали овде и едно и друго истраживае едно е
основна школа, друго е адолесценциа; то би исто требало пратити и дае, значи ту
децу из основне школе пратити кад уу у адолесценциу са истим питаима, да ли сада
тако слично мисле. Онда, кад сте некако драги као испитивач, а и негде осеау деца да
и ви веруете када питате, одговарау онако како бисте желели да чуете одговор,
поготово у адолесценции, па и мала деца имау ту потребу увек за заштитом и вером.
едном речу, видите колико се у мени авила сума како е дае да буде са овим, мени
предивним, истраживаима, али, да ли е то... Зато и хоу да чуем питае и од
психолога и од педагога упуено мени; прво емо то чути, па у онда преи и на вас.
Треи, критички ступа е натеже постии. Е, па, то е обективност. Е, па, сад бити
обективан, а баш е досадно бити обективан, ел да? Млади уди то тако вероватно и
доживавау. Па, добро, док су млади, не можемо ни очекивати да буду обективни. И
шта е младост, и докле трае младост? Та чувена адолесцентна криза. Видите, сад
почие адолесценциа рание него некада. Девочице добиау менструациу са 10-12
година, то ние било у мое време. Код дечака иде мало касние, ел да? То е пубертет.
Кад кажемо пубертет, то е физиолошко сазревае; кад кажемо адолесценциа, то е
психичко сазревае. Ние исто, али едно с другим иде, наравно. У адолесценции
млади уди не могу бити обективни. Али писао сам како младима помои да цене
живот, то е доста добро одекнуло. А сад ми пада на памет како видим тешке ствари
кое се дешавау с младима. На Коларчевом универзитету, ако Бог да, фебруара-марта у
велико сали (не само а, бие ош других): Како спасти младе од их самих?! Пало
ми е напамет како анели не стижу свуда, ако запослени анели, да спасавау 200
километара на сат, ури, ош девока поред ега, прави се важан, наравно, дрога,
алкохол изазови велики. Ево враам се на кризу. Нису све кризе успешне. Писао сам
кигу Неуроза као шанса. Да, неуроза, криза може бити шанса. Сазреваш кроз кризу.
Оно што хришани добро знау Без невое нема богомое. Не можемо сазревати
ни као хришани без искушеа! Чувена искушеа... Треба видети, ел да, шта су кризе,
шта су искушеа, шта е за младе едно, шта е друго; то е у главном хришански
поам, искушее, али не постои сазревае без искушеа. Знате шта ми е падало на
памет? уди не желе дае да напредуу у своме хришанству ако су хришани или
мисле да есу, чак и у православу, не желе дае да напредуу ер е бити изложени
кризама, односно новим искушеима. Е па, сад, неемо бити светитеи, рауме се,
никако. А та житиа светитеа су корисна ер се види колико су светитеи на путу
светитества имали бескрана искушеа, страшна... И то негде осеау и православни
хришани, и хришани уопште, и лепо, тако: идем у цркву, повремено се молим, палим
свеу, славим Славу (!)... Ко е бити против Славе Слава нас е одржала. е ли то
доста, драги мои?! Постои традиционално хришанство и постои едно квалитетно
хришанство кое треба да одговори на питае: Зашто сам православан хришанин?
Ако на то питае не одговоримо у догледно време, све е нас исто задесити. Како е
могуе? Па, сви су партизани били крштени. да ли е Русиа имала неког некрштеног
уопште? А колико е било, десетине хиада цркава, па манастира... Како се то тако
преко нои (скоро) дешавало? Пустите утица са стране! Како су постали православни
Руси убеени бошевици и совети? Како се уди тако меау, и како то добро у нама
треба непрекидно неговати као неку нанежниу бику!!! Зато су важна та
истраживаа, дае пратити, обавезно дае пратити како е бити са кризама кое су
неизбежне, па и са искушеима. И не могу на крау да не кажем ово о молитви.
Истинским хришанима (кои су истински хришани?) ние било потребно никакво
доказивае дества молитве. Пре две хиаде година то има ние било потребно. Сада
удима требау и неки докази. Гледате... Када су почели у Теологии да се стварау
докази о постоау Бога, цео Среди век, па и дуго после тога, десетак доказа о
постоау Бога космолошки доказ, морални доказ, теолошки, телеолошки, космички
и тако дае докази о постоау Бога су ве били знак знатног опадаа вере
хришанске. Било е потребно, онда, удима нешто овако, докази... Мартин Хадегер,
едан од навеих филозофа 20. века, тако, био е атеиста, па агностик, па пред кра
живота мало и религиозан, ние се исмевао, али е говорио: шта е човеку докази да
постои Бог, чему вера онда? Спиритизам, чувени спиритизам. осуен ош у Старом
Завету. Стално присутан. Млади уди у Београду, можда и овде - ние мали бро
прошао кроз неке спиритистичке сеансе. Наравно да човека стално мучи питае Бога,
одакле смо, куда идемо... То е нормално, то е сасвим у реду. Чудно да има неки кои
то не питау, то сам се а чудио ер сам сам себе питао кад сам био млад. Па ето, има 18
година, па и не пита, ни одакле сам, ни куда идем, зашт сам се родио у Србии, зашто
сам православан, а не у Африци, а не на Новом Зеланду. Да не питау, то е мени
необично, мало; говори о неко успорености сазреваа таквих адолесцената. Дакле,
питаа су ту, а одговори? Шта има после смрти? Стално иста питаа. Одакле сам
дошао? Како да живим овде? И шта е бити са мном после смрти? То су стална питаа,
хиадама година. Хришанство е дало, мислим, едан нацеловитии и натежи
одговор, разуме се. Са опраштаима исто лепа питаа. Колико опраштате? И то ми е
необично да су толико позитивни одговори били код вас са опраштаем. ош е
нареалние било код оних кои су рекли: Па, некад ораштам, некад не опраштам.
Иначе би то били будуи светитеи, они кои кажу: стално опраштам. Па, слушате. То
хришанство од нас тражи. А то е натеже од свега. уби ближег свога као самог
себе, прво е то тешко. Па уби неприатее свое! Па окрени други образ па
опрашта. колико пута, питау Господа да опростим. Да ли до 7 пута? Он каже:
Седам пута седамдесет! Значи стално опраштати. Па, ние у удско природи да
опрашта... Човек е биолошко и духовно бие, то е у ему измешано све, и непрекидна
борба у ему измеу природног биа, али не природног биа онаквог каквог га е Бог
створио, него пале природе и, на друго страни духовног. То е опет компликовано: шта
е пала природа, шта е Адам урадио; Ева, зашто е Ева била та, то е ве био
патриархат, а онда Адам шта одговара - дала ми е жена; ел да, увек исто: жена ми
е дала ту абуку да пробам Значи нисам крив а шро сам примио, она е крива. А што
е она крива? ер е завела змиа. Добро. То е ве почетак патриархата! Вероватно да е
пре патриархата постоао матриархат. Да ли е у 31. веку полако жене да се
приближавау неко ново врсти матриархата, ко зна, али промене огромне е бити, а
ве су ту, измеу мушкарца и жене. Тако да и то би било занимиво, шта одговарау
мушкарци, мушкарчии у адолесценции на нека питаа, а шта одговарау девоке или
жене, ер, ве, не знамо, ел да, кад постау жене... Молитва е... Истраживаа, у
Америци, нарочито, ако добра, у вези дества молитве. Пазите, америчка наука е
савршено напредовала. Разликуте добро прво амерички народ од америчке политике и
оних кои владау, па онда америчка наука никакве везе нема (има везе ако се може
злоупотребити, све се злоупотребава, наравно; може се и наука злоупотребити)... Али
истраживаа америчке науке су сана. а нисам саао као лекар кад сам студирао
медицину о пресаивау срца. Какво пресаивае срца...? Сад пресауу готово све
органе, ел да, ош не увек успешно, али напредуе веома наука. Истраживаа у
Вашингтону, ортаун универзитет, на деветнаест хиада и нешто: дество молитве на
болесног. И, сада, истраживаа: узму десет болесника кои су оперисани од едне
одреене болести и десет других такое од исте болести оперисаних. И сад за ових
десет се моли неко, а за ових других десет се нико не моли. Три пута брже зарашуе
рана! Три пута брже напуштау болницу! Нема повратка у болницу због рецидива и
погоршаа болести! А ти за кое се моле не морау сами да се моле. То е врхунац. Кад
се молиш сам, па ош за тебе се неко други моли, е, како, бар за верууе уде... Али,
зато и долазе та истраживаа, да би наша бескрано поуана вера... Па, како? То е
ве почело у 19. веку и рание. Европа па, Достоевски е плакао над Европом.
Немоте имати рав суд о Европи. а сам живео тамо више година и Бог ми е дао да
сретнем дивне уде. Добро сам се осеао. Швацарска, Немачка, Француска.
Достоевски е плакао над Европом, ер е ве видео онда почетак много чега што се
зове Европа губи дах или Пропаст Запада. ош злобни уди прижекуу пропаст
Запада. Коме ми припадамо? есмо бела раса? ел припадамо западноевропско
цивилизации, култури? Па, наравно да припадамо. И враам се на ту сану науку
америчку коа истражуе на ова начин да би поуана вера... И, сад, гледате: у
Америци преко 88% уди веруе у Бога, кад су анкете. Пазите, а сам доста скептичан,
не само према вашим анкетама, али и ви вероватно сте критични довоно. Сви ти
проценти значе нешто, дау нам неко генерално упутство, али не много друго. Преко
80% Американаца веруе у Бога. И, сад, друго питае: Веруете ли у Христово
Васкрсее? нагло опада испод 50%. Веруете ли да е Света Дева зачела Светим
Духом? ош мае, опада. Добро. Има ли живота после смрти? Има... А, какав е та
живот, то не знау, наравно да и не знамо, баш нешто незнаму. Пре неки дан ми е пало
на памет да напишем на цедуи самом себи колико има представа о животу после
смрти. За неколико минута 10 сам направио различитих погледа на стае душе после
смрти. Молим, уди имау различите представе, разуме се православни хришани;
протестантски хришани, кои кажу да се спава после смрти то ние само секташки,
него и протестанти као црква, навеим делом. Каже: Где вам стои бесмртност душе?
Где вам стои то? У Старом Завету нема пома о бесмртности душе. У Новом Завету,
осим приче о Лазару и богаташу, нема. Што, наравно, не значи да немамо бесмртност
душе, али, шта сад? После смрти привремени суд, коначан суд, спавае, свакоаке
представе, ве и реинкарнацие. А, пазите, 30% Европана жалосно, наших
Европана, и ми смо Европани 30% не веруу у Христа, ер немау веру у Христа
веруу у реинкарнацие. Азиска идеа о карми. Реинкарнациа е ушла у Европу.
Помаже Европанима да не изврше самоубиство, да се клоне дроге, па ако ова живот
не ваа, можда е бити бое у другом животу. Помаже им идеа реинкарнацие. А
Азиа, Бога ми, цела Азиа мал те не веруе у реинкарнациу, шале нема, то су
милиарде уди. Зашто би Исус Христос дошао на свет да е реинкарнациа била
довона или да е то, уопште, едини начин преживаваа? Добро, то е само сад да
вам кажем узгред, како су представе о смрти различите. Молитва делуе. Ево, то сам
сад дао примере. Не знау да се за их моле, а делуе молитва. Шта е сад то?
Телепатиа? Парапсихологиа? Парапсихологиа, коом сам се мало бавио ние ми
било потребно као хришанском вернику али, ето, и парапсихологиа е помогла
неким удима да се прилиже вери. Путеви приближаваа вери су веома различити! И,
непознати. Дух дува где хое, каже се, Божии путеви приближаваа ему веома
различити. И код нас, овде. Парапсихологиа у Советском Савезу била е ако
развиена, чак више него у Америци, а почела е у Америци краем 19. века. Неколико
великих научника су били парапсихолози у исто време. У Советском Савезу такое,
велики физиолози, наследници великог Павлова били су парапсихолози. Меутим, та
истраживаа полициа Советског Савеза е одмах грабила, неби ли искористила та
истраживаа, пре свега телепатие, и, дабоме, онда су научници престали. У фиокама,
ко зна шта се све налази у фиокама добрих научника у свету, и у Америци и у Русии,
да не дау то, ер е се искористити. Све се злоупотребава. Телепатиа, чувена
телепатиа, Па, то су вада и наше бабе и прабабе; тамо, погине им син на неком
фронту далеко од места роеа, еговог села. Мака зна да е у том тренутку син
погинуо. Било примера! Не баш толико много, али било, било... Како то? Како е
могуе? Ние се он авио сад... Мака то осети. То е, ето само едан мали пример
телепатие, коа се онда полако и доказивала. Ипак с правом парапсихологиа ние ушла
у науку, то е у реду. Ние ушла у науку, на граници е негде. А та истраживаа коа су
сад замрла из ових разлога, ер се све манипулише, све се злоупотребава, тако да е то
сад тишина негде са парапсихологиом. удима е потребно оачати веру, ако
поуану, ве у Европи; код нас комунизмом, шта су нам све радили... Пошто, никад
нисам био ни марксиста ни комуниста, ел да, онда могу да кажем, ал мало бих се
стидео да сам био у партии па сад да причам овако како причам. Шта су нам све
радили у вези вере? Искореивае традицие, искореивае вере. Може ли бити
нешто горе од тога да не мораш да си Србин ер си интернационалан. Сви су браа.
Пролетери свих земаа уедините се! И, вера? Коа вера? Вера е опиум за народ!
Све е то деловало, драги мои! Деловало, хтели ми или не. 40 година; у Русии е
траало 70 година. Деловало! Тако да, обнавае вере, и код нас, овде, православа,
иде споро. И нека иде споро. Ништа нагло. Како то: пре неколико година око 60% Срба
су рекли да не веруу у Бога. Сада веруу око 90%. Па, чекате, не могу да не будем
сумичав. Па, како то? Како се то може брзо тако, за неколико година? Шта се
променило? Баш нешто тако суштинско се и ние променило. А ништа се суштинско и
не меа. Ни у човеку као поединцу ни у народу. Не меа се. Све иде споро ако.
Еволуциа е та коа има више смисла од револуцие. Не мислим на Дарвинову
еволуциу, него на еволуциу нашу. Сазревае, индивидуациа страшно споро иде.
Метаное, чувена метаноа, преумее, дивна реч наша, исто веома ретки. Тако да а
разликуем каае, покаае и раскаае,. разликуем. Дакле, молитва е добра. Ево,
доказа има у Америци: дество молитве. Дество молитве е ту присутно. Треба се
молити, разуме се. Права хришанска православна молитва почие са славеем Бога,
славеем живота, па онда хвалите Бога што вас е створио, па тек онда молбе. Ми,
наравно, почиемо одмах са молбама. Има у неко причи Максима Горког, кад каже:
досадила Богу она тамо богомока, нека Рускиа, коа непрекидно моли, тражи
нешто... А тражи за себе начеше, своу породицу, добро... Много смо себични кад
тражимо. Па онда молитва, па не оствари се молитва. Ево, баш Горан Луки кои ме е
довезао из Боеграда, причали смо успут о томе како има примера да су му рекли: Неу
више да се молим, ние се испунила молитва! Гледате, та егоизам наш бескрани,
слабост, то е слабост велика... Нема... Вера е велика ствар, и она само е у току, у
процесу сазреваа. Молитва... Па, шта молимо, какве лудости и глупости не молимо!
И, сад, кад би то Бог све сад испуавао... ош е и добро. Размислите мало: прое
неколико месеци, годину дана, тек онда видите: да се остварило оно што сте молили
била би катастрофа. Па, онда, гледате шта молите, за шта молите. Онда, и искрена
молитва, па не мора да делуе, па не мора да делуе... Видите, молитва не може да се
мери. То е дивно! Невидиве ствари у нама не могу да се мере. Шта све данас се не
мери? И добро е што се мери егзактна наука и све остало. А оно што е битно у нама,
то е невидиво. А то е: вера, убав, нада, сажаее, мржа... Не може да се мери.
Молитва... Не може да се мери молитва. Неко има интензивну и аку молитву, нек има
среду, неко има слабу, што не значи да та кои има слабу не може да ача у молитви
(!). Молитва е и вежба, ако хоете. Вежбате се у молитви. Молитвеници су дивни. И,
то треба читати молитвенике, па онда: тамо где застанете (то сад а говорим пред
свештеницима кои то добро знау, нек ме извине), тамо где застанете у неко од тих
молитава то е ваша молитва. То научите напамет и ту молитву понавате. Ваша
молитва: стали сте на едно молитви, а прочитали сте 50. Па, ако нисте ни на едно
застали, читате поново свих 50, па ете на едно стати, и то е ваша молитва и молите
се тако. ош е лепше кад почнемо (а то не треба тако почети молитве, него то е тек
ступа сазреваа велики), где сами из себе правимо нашу молитву. Фино.
Уобличавамо нешто. Ова молитва е заиста била лепа што сте е прочитали, и то дечка
еднога... Шта е бити с им са 25 година 35...? Нека Бог да да то тако остане. То е
све питае како е остати. Колико е у ему бити то? Па деца имау ош увек неку, не
претерану, чедност (то су православни хришани претеривали мало, да су деца анели
Боже сачува!). Сигмунд Фрод, велики скептик, али реалиста у исто време, атеиста,
али кои се мучио са Богом целог живота, увек изнова писао о Богу, мучио се... Отац му
е био религиозан. Мака ние. Замислите! То е доста ретко: мака му ние била...
еврека, нерелигиозна, то се ретко дешавало. Говорио е, управо, да деца носе у себи
много штошта и лошег. Кад се родимо носимо у себи клицу и доброг и лошег, наравно,
зато оних 3-5 година су ако значани, шта е бити родитеи. А тек пренатална
психологиа, то не могу да не помием. Пренатална психологиа... а у овим годинама
(али то е било ош пре 10-15 година, и тад сам имао много година), фасциниран сам
био са откриима пренаталне психологие. Шта се дешава са дететом у мачино утроби
9 месеци! Предивно! Све могуе се дешава што се и маци дешава, наравно. Дете плаче
у мачино утроби, дете саа у мачино утроби шта саа? А, било увек важно: храна.
Е, па сад... е ли, то тако и нашем свету: да е дете пуначко, да ние мршаво, да е
здраво, тако... Физичка храна... Сиромашан свет српски, пролазио кроз разне муке,
храна била значана, наравно парче хлеба, и детету то. Душевно стае маке
наважние!!! Како е 9 месеци носити. Наравно, муж поред е. Славни мушкарци,
кукавице велике... Прво, кад затрудни жена, па ве беже, а ош се нису ни оженили, ел
да, беже. Побегну у Америку! Имао а примере. Озбино. Па дое млади или девока,
имао сам то, у адолесценции, 15-16 година, хое да зна ко е отац. Наравна ствар.
Можда се мака удала у меувремену, можда ние... Хое да зна ко е отац, иде у
Америку да тражи оца! Мушкарци треба да су уз жену 9 месеци! А шта е бити ош
тражи другу жену за време тих 9 месеци... Треба ли имати полних односа за време 9
месеци? Тешко питае, то неемо сад причати, тешко питае, то... Питали су ме,
наравно, неколико пута, и на факултету док сам радио (Теолошком), увек су ме... а сам
рекао: то морате сами меусобно да решите! Жене се плаше да оставе мушкарца, ер,
вдите, мушкарци, чудовишта са том сексуалном снагом иховом... Па да, тридесет дана
су у стау да имау нормалне односе. Жена не може то, нема потребе. Има свое дане у
месецу када е узбудивиа. Мушкарци ништа. Али, а зато зовем мушкарце сеачи
живота. То е ве добро нешто, наравна ствар, када имау децу. Кад сам био млад
психиатар, па три брака, па из сваког брака по едно-двое деце, чинило ми се: каква су
ово психопатска биа, ови мушкарци?! Не, не мислим тако сада. Нека, само треба
издржавати, то нека лако е реи. Али, ипак е ту... Деца су ту дошла на свет. Добро,
дакле молитва. Треба неговати молитву непрекидно, целог живота. У молитви негде
добиамо и ачу веру. Молитва нам ача веру. Вера ача наду. А вера и нада ачау
убав. А ел су то три сестре? Вера, Нада, убав диван празник. Вера, Нада, убав, а
мака Софиа! Шта значи Софиа? Мудрост. Ево, само то хришанство да е оставило:
Вера, Нада, убав. Нема то све религие света на сво начин су наговештавале.
Хришанство е донело веру, наду и убав. Ако имате веру, имаете наду, па и убав.
Ако имате наду, немогуе да немате веру. Наравно, убав е натежа. Ко има убав...
Ко има убав у себи! Не, онако луцкасту убав, ел, са осамнаест година...
Заубивае е налепши осеа на свету и наопаснии. Наравно да сам био заубен.
Али, ако опасно: ако заубеност не прее у убав, ништа не ваа прее у мржу!
Како се омрзну муж и жена!!! То нема примера ни да су се народи на Балкану тако
мрзели као муж жену и жена мужа. И само због оне заубености коа ние прешла у
убав, коа е била... Жена у мушкарцу и мушкарац у жени види Бога, тако далеко иде.
Види налепше ствари у ему, не види ништа друго! А мора полако да види и
недостатке... Па, ето, с тим недостацима може да се помири, па с име да живи, или не
може. То е, сад, друго питае. Е, сад, прво ако хоете вас две. Ба ме занима по едно
питае и од едне и од друге да одговорим, а онда публици одговарам.
Мила Велики. Ми се у пракси сусреемо (ми кои радимо у школама), познато нам е
да е ако ослабила васпитна улога породице, ер су родитеи презаузети, немау
довоно времена да посвете своо деци. Значи, деца су негде препуштена сама себи.
Са друге стране, ако е ослабила и васпитна улога школе. Школе су више, некако,
образовне установе. Па, сад, основне школе и есу мало више васпитне, али чини ми се
да среде школе више постау образовне установе, значи мае васпитавау децу. Како
наи решее и где е решее за та проблем? Како помои и родитеима и
наставницима да буду бои васпитачи?
Владета ероти. Суштинско питае на кое нема одговор, ер е патриархат не само у
кризи, него нее га више ни бити. 2000 година, много дуже... Господ Исус е учврстио
породицу кад е дошао, а Римска империа, коа е дуго траала, све тамо до 3.-4. века
негде... Велика Римска империа... Узгред речено, Монголско царство ингис Кана
било е пространие од Римске империе. Добро, Монголи, од Турака, Маара, никад
краа с има, то е невероватно жилава раса, и сада такое... Патриархат е постоао и у
старим цивилизациама такое. Стара Кина. Записано е: кад су питали Кинеза оца
колико има деце, он наведе само мушку децу. Дакле, постоао е патриархат одавно. О
матриархату ако се занимиво пише, вероватно е постоао... Чак, Естер Хардинг,
унговски орентисан психолог, изашла е кига Мистериа жене, ако занимива, где
говори о месечевом култу. Месечев култ пре сунчевог култа! А, месечев култ е везан за
жену као богиу. Наравно, прво мака. Па, прво мака, шта ете природние? За дете
прво мака. Оне скулптуре сачуване од пре 15-20 хиада година: лица нема, има глава
без лица, доке и велики кукови, карлица. Раае и доее. Мака. Жена, едном речи.
Патриархат у велико кризи, у европи ош рание, код нас такое. Неемо идеализовати
патриархат. Али, то е ипак било едно релативно чврсто друштво. То е била она
чувена вертикала (увек даем то пореее, многи су ме и слушали и читали). На врху
вертикале е вера у Бога. Па, слушате, то е мали бро уди био у хришанству кои
ние веровао у Бога. Било их е увек. Имате у 14. Псалму: Рече безумник у срцу своме:
нема Бога. Давидов Псалам. Сад, пазите, нису сви Давидови Псалми Давидови. А он
е живео 1000 година пре Христа. Него е било и других. Па данас е... ефти е то и
потврдио у егово кизи о Давидовим Псалмима. Тек у четвртом веку су се учврстили
и формирали Псални. А од 1000. године до 4. века додавали су уди, писали Псалме.
Не само Давид. Али, постои едан континуитет, то е ако значано реи, една целина
постои у тим Псалмима Давидовим. Рече безумник у срцу своме: нема Бога.
Погледа Господ с Неба да ли има неког ко чини добро. Нема никога! Све се
искварило, све е запустило нико не чини добро! ел да, увек нам се чини да е наше
време нагоре? И, да, вада и наши очеви кои су прошли први светски рат, па и мо
отац, после и други светски рат; увек неки ратови на Балкану, па и на другим местима
са малим изузецима Швацарске и Шведске. Сви су имали ратове, и то е онда било
страшно да се не може друкчие напредовати него кроз кризу рата напредовати. Увек се
сматрало да е нагоре време. Имате у египатско Кизи мртвих како млади не
поштуу старие. Значи, у свим цивилизациама се нешто одигравало на исти начин.
Што не значи баш да се све врти у круг, ер онда би били политеистички религиозни.
То е та чувени круг. Па, видите реинкарнацие. Политеистичке религие, азиске
религие говоре о кругу. Све се врти, али на неки спиралан начин се врте. Много
реинкарнациа, хиаде реинкарнациа, то е страшно. Зато а Буду страшно ценим као
филозофа. едан од навеих филозофа света е био Гаутама Буда, кои е схватио ужас
тог поновног рааа на 500 година после смрти, точак рааа. Мислите да су у Индии
срени што се поновно раау? А адни Европани, ели, кои изгубили веру у Христа,
онда идеа реинкарнацие има помаже да живе. Какви су то парадокси! едном речу,
патриархат е у велико кризи. На врху вертикале е вера у Бога, испод тога Цар, Кра,
Патриарх, Папа, и Pater familias, отац породице. А веровало се! Кад веруеш у Бога,
што не би веровао у Цара и Патриарха, Краа, Папу, што не би веровао? Нису све папе
биле лоше, узгред, речено, како да не, као што ни сви светитеи нису били... Свети
Бенедикт велико име хришанске мистике! Умро 550 године после христа, први ред
католички Бенедиктински ред. Намае се бави политиком, пуно научника изашло из
Бенедиктинског реда. Ми имамо у календару православном: свети Бенедикт, ел да?
Дакле, не треба ни ту претеривати са папама и са римокатолицима, било е и оваквих и
онаквих, разуме се, разлике су биле. Али, православна црква у Византии, па и у Русии
немомо ни то идеализовати. Свашта се радило. Цареви Руски и Цариградски су
протеривали са патриаршиског трона патриархе кои им нису одговарали. То е она
чувени цезаропапизам. На западу папоцезаризам, а на истоку цезаропапизам. Али,
остаем при томе да су у православу навише сачувана суштинска вероваа Господа
Исуса Христа. Pater Familias веруем у свог оца, волим свог оца, и поштуем га и
волим. Е, не можете то. У одраслом свету, ви можете неког поштовати, а ен волети, ел
да? Али, ако неког волите, морате га и поштовати. Вада е то тако. Дете... Та дивна
предагогиа (нова), пунео лепих ствари педагогиа, па и психологиа су пронашли. Дете
е бескрано сложено кад се роди. ао, што е то дивно! Каква неисписана табла, какве
глупости, то више нико и не веруе. То су знале и бабице, па и маке, кад се дете роди.
Дете се роди сложено невероватно. Ту е генетика цела, пренатална психологиа...
Узана карлица било би свашта са дететом да ние мака била срена са мужем у току
ношеа; лепо, нормално родила, ништа што е узана карлица била, дете се родило лепо,
фино. Дакле, чак и сам пороа (како е се породити) е везан за пренатално доба.
едном речу, врло значано пренатално доба. Храбре жене кое издржа трудноу...
Видите, и то ми е често падало на памет: абортус или ванбрачно дете? Ние згодна
дилема, ел да? Ние згодно да се дете роди без оца, ние добро... Бог е дао породицу.
То е чувена идентификациа детета са оцем и маком. Потребно сваком, и едан и
други! Не можеш тако... Да Бог некад и да се однегуе дете добро и поред маке, сад и
поред оца. Приметили сте, судие сада на расправама све чеше дау децу очевима.
Значи да се нешто и са макама дешава, а дешава се, разуме се... Ауторитет е постоао,
значи, некада. Ауторитет... Социолози разликуу ауторитативно од ауторитарног.
Ауторитативно е оно што е стварно ауторитет. То волиш и поштуеш. Враамо се на
дете. Ние довоно волети, треба га и поштовати. Изгледа лудо онако мало, е ли? Шта
има да поштуем а свое дете, има годину дана, а ош... како? Да га поштуеш ер е
Божие бие кое е дошло на свет са одрееним садржаима, позитивним, негативним,
кои тек треба да се развиу! Опет, адни родитеи, ел... Нрочито с едним дететом е
мучно. Народ каже едно ко ни едно. Трое... Трое, то би нам сад значило много,
наравно и за Србиу и наталитет. Ево, то педагози знау бое него а, да е трое неки
троугао понабои. Двое бое него едно, разуме се. Али, едно... Па, ту нема
родитеа напаметниег кои нее лебдети над тим едним. Па како е на улици бити
кад изае, па како е у адолесценции, па да се не разболи, па да не умре... Е, па, скоро
казна нека, да кажем казна (ние Божиа, наравно...), казна с едним дететом, ер онда не
можеш друкчие него над им да лебдиш. Па га ош мака веже ако е син, негде ту, па
чувени Едипов комплекс. Фрод, кои е сам био у Едиповом комплексу са своом
маком... То е био други брак еговог оца, био е врло стар отац кад се родио Фрод, а
мака влада. И онда е универзализовао, мало претерано; али, у патриархату е било
Едиповог комплекса, наравно. Сад, и ту мало се меа, ние ни то сад више толико. Ево,
нема одговора на ваше питае. Ако учврстимо породицу, ако поправимо било како
породицу, не видим без тога. Шта би било а не могу бити пророк, нити ви. У 21.
веку, ако се породица буде дае распадала, нема породице. Добро враам се на оно:
абортус или ванбрачно дете? Бога ми, храбре жене кое кажу: Нееш да ме жениш?
Иди с милим Богом! а у то дете да носим и да га родим сама, ако ми родитеи
помогну. Дивни родитеи кад помогну. Неки нее да чуу за ту ерку коа е
затруднела, а она хое да дете днесе на свет. Свих комбинациа има... Али има и добрих
хришанских родитеа, па прихвате ту своу ерку и роди се дете. А без оца. е ли то
бое, или абортус? Тешка дилема, али, ето, абортус ние добар нигде и никад. Ако
породицу мало поправимо, поправиемо све остало. ер та вертикала... Нисам ни
завршио. Хоризонтала е начин живеа; па вертикала. Па, то е крст! Па, дабоме, сви
носе крст. Не Христов, христос не тражи од нас да носимо егов Крст; чак е Симон из
Кирене едно време носио Христов Крст. Тежак е био та Крст! А, иначе, и
симболично, не само буквално. Сваки да носи сво крст! А, и то неемо, ел да? Тешко
нам е. Додуше, на балкану и ние лако носити крст...
Драгана Косовали. Духован разво е логичан, али не и нужан наставак душевног
развоа. Е, сад, ту ме нешто занима. унг е ош 1954. године у кизи Психотераписка
пракса рекао да е европски човек духовно незрео, и аргумент за то е да му е
потребан ауторитет. То е аргумент кои говори у прилог незрелости. 50 година после
тога, 2004. на 12. европском психотераписком конгресу се чуло да е човечанство
незрело, да се налази на ступу психолошке зрелости коа одговара рано
адолесценции. Како сада ии у ту неку надграду, та духовни разво, кад ние
остварен она предуслов, она душевни, психолошки.
Владета ероти. Човечанство, наравно, од кад постои е незрело, ел да, иначе откуд
би ратовали оволико? Шта учи човек из искуства?! Шта уче син и ерка из искуства
негативног (ипак узмимо негативног) родитеа? Скоро ништа. Мо отац прешао
Албаниу, остао жив; а викао са целом Београдом: Бое рат него пакт! Бое гроб него
роб! Имао сам, истина, 16-17 година. Цео Београд е викао. И то су комунисти
покушали да припишу себи. Цео Београд викао. Доста лудо, ед да? Бое рат него
пакт! Бое гроб него роб!; били су и гроб и роб. Дакле човечанство са ратовима ништа
ние научило, увек изнова ратови. Реи ете: па добро, има неких земаа кое не ратуу.
Ево, Швацарска и Шведска преко 200 година не ратуу. а сам у Швацарско
специализирао психотерапиу. А то сваке друге-трее године се зида нови нервни
санаториум у Швацарско. Неемо, наравно, због тога хвалити ратове, али, молим
лепо: 200 година не ратуу, депресиа, самоубиства, едно време Швацарска и Шведска
на врху листе европске... То су тешка питаа, нема ту баш тако неки лак одговор.
Човек е физичко, душевно и духовно бие. Мада, теолози православни нее се увек
сложити с тим. Кажу: постои само тело и душа, не треба и дух. Аристотел е едно
мислио, Платон е друкчие мислио. Платон е говорио о телу и души, а Аристотел е
додао и дух. И, наводно, на осмом сабору, кои ние признат у православу, 868. године
негде на том осмом сабору е усвоено Аристотелово, а не Платоново, гледиште, да
постои тело, душа и дух. Имамо у посланицама апостола Павла довоно асно да
постои тело душа и дух. Да вам не наводим сада... Посланица Солуанима. Човек
физички сазрева (ако сазрева), адолесцент негде, лепо изгледа, дивно изгледау наши
млади уди. Ови из европе кад доу, хомосексуалци се заубуу у мушкарце српске,
а мушкарци у наше жене, девоке, прелепе. Заиста е тако. Сачувано нешто од чистоте
те словенске расе, мада нема чистих раса, разуме се, никаквих. Емотивно сазревае е
никакво. Дакле, човек е физичко, емотивно, интелектуално и духовно бие. То е една
духовна подела. Сазрева физички, да, лепо, са 18 година дивно изгледа. А да ли е
емотивно зрео? Па, од 18 година и не можеш тражити много емотивну зрелост. А, да ли
е са 28 зрео? По некад, Бога ми, не. Него са 28 понаша се као да има 18. А кад има 18
понаша се као да има 8. И то могу тестови психолошки доста добро да покажу. Натеже
од свега емотивна зрелост. Натеже е постии ту емотивну зрелост. Интелектуална
зрелост ние тако тешко. Шта све данас не знау млади уди. Чему? То е само
гомилае информациа, то е само знае без сазнаа! Знае ако нема квалитет
преласка у сазнае остае на нивоу информациа, ош е се заморити, ош е мозак
реаговати ко зна како на претеран бро информациа! Чувена телевизиа и медии...
Натеже духовно сазревае. И, сад, то е питае, идемо опет на оно: душевно-
духовно... Душевно сазревае и то, ве, не постиже се довоно. А духовно е, па то
е индивидуациа и обожее. унгов поам индивидуацие се односио на душевно
сазревае. Зато е он и рекао: Духовне зрелости нема у Европи. Па, нема у Европи...
Не може се баш тако реи... Он е био протестантски хришанин и видео е ако
опадае хришанства, управо код протестаната. Ништа немам против протестаната,
сретао сам врло честите уде меу има, али то е велико удаавае од основних
истина хришанске вере! На жалост, то морам да кажем. Имамо 7 Светих Тани и код
католика и код православних, а протестанти имау две само су две задржали од седам:
Крштее и Евхаристиу. И, добро, друге ствари о смрти ве сам говорио, спавае после
смрти; и низ других ствари кое немау више везе са... Протестантски хришанин е био
унг, и видео е ош више опадаа, код протестантских хришана, истинске вере. Па е
рекао: нема довоно зрелости. Чак е имао мало омнипотентну идеу да е аналитичка
психологиа (егова) помои сазревау Европе (било е ипак мало превише), ер е
кроз индивидуациу, кроз лични дожива вере... Видите, то нисмо говорили данас.
Сваки хое дожива вере. Оно традиционално што сам вам рекао. Ништа немам
против традиционалног, наравно, традициа нас е одржала кроз векове и Турке. Али
ние довоно, драги мои, ние довоно то; шта су радили с нама 40 година тако лако
да су постаали наши уди, крштени нема Бога, нема Бога... Рекао комесар: нема
Бога! Сеате се оно чувено... Рекао комесар, а комесар му спасао живот. ер е, бежеи
испод усташког ножа, отишао у партизане. А храбри Срби, па постаали комесари, па у
Хрватско били комесари. А комесар кои му е спасао живот, ер су партизани бое
били организовани него четници на жалост 1941., тако е било, на жалост, бар у
Хрватско. Спасао му живот. Е, па, кад каже комесар нема Бога нема Бога. Готово.
А, то е мало само на томе остати, него су после почели да прогаау оне кои веруу у
Бога. Добро, из прогааа има шансе, има могуности да доживи ачу веру. Кроз
прогаае да доживи ачу веру. Ако квалитетно хришанство у Русии ние аче него у
царско доба, чему револуциа? Каквог смисла е имала револуциа? Тражимо
квалитетниег хришанина у 21. веку! Пре свега православног. Да зна зашто е
православан. Доие гора искушеа него комунизам. Нисам пророк, али сигурно е
тако. Све мгуе врсте манипулациа, болести, цео омотач почие да се меа, еколошке
кризе... Горе е бити! Вера мора бити ача. Али квалитетно ача! Ние довоно палити
свеу и сеи Колач, то и свештеници знау! Ние довоно више! Нек остане све то тако,
ништа немам Слава нас е одржала. Ние довоно више! Не можеш тако. Нису знали
наши Срби ни ко им е свети Димитрие. Па бар мало да су прочитали ко е био свети
Димитрие. А свештеник треба да каже, да их на леп начин пита кад с има разговара у
куи, па чак и ако сече Колач у куи: Знате ко е свети Димитрие био? Не знам, оче,
извините, не знам. Добро, ево а у ти реи! Кад е живео свети Димитрие, ко е
био... На пример свети Димитрие. Такло почие квалитетно узрастае православа.
Значи, духовно нисмо довоно зрели уопште, нико ние зрео, о зрелости смо ве рекли
да ни поединци не достигну зрелост, камоли народи! То ми е натеже питае било кад
су ме на трибинама рание питали: Има ли зрелих народа, докторе еротиу? Зрелих
народа... Ратови, увек изнова... Зрелих народа... Наравно да сам избегавао да говорим,
али, шта би сад, кои би то био пример зрелих или зрелиих народа? а сам био у
Енглеско неколико месеци. Да не испадне да хвалим много Енглезе... Знате ли зашто
су ми Енглези приали? Наравно, они су за себе набои, разуме се, е ли. То е набоа
политика света. Светска политика е, у ствари, енглеска политика била, и Америку е
она учила, чак и данас е учи. Револуциу подиже негде средином 17. века Кромвел.
Средином 17. века Кромвелова револуциа: одрубили главу крау Чарлсу првом.
Страшно све било. Никад више Енглези никакву револуциу подизали нису. Кад е била
француска револуциа 1789. године, неки интелектуалци енглези, тако, са симпатиама
су се односили у току револуцие. А, онда, кад су видели како револуциа гута своу
децу... Оно чувено; Робеспиер и сви остали, сви су били гиотинирани, као што е
Стаин гоотинирао оне са коима е почео револуциу. Кад су то видели, и то мало
Енглеза кои су били више теориски на страни револуцие, дигли руке! Ево, то е било
нешто. Друга чиеница, проверена (али опет да не изгледа да претерано хвалим
Енглезе): кад су биал бомбарсоваа са фау-бомбом, кое е Хитлер бацао на Лондон,
млеко се делило подеднако насиромашниим и лордовским куама. Подеднако се
делило млеко! Е, то би негде могао бити мао неки знак неке вее зрелости, али само
условно говореи. Тако да о народима и зрелостима не бих говорио. Могу само да
кажем ово: вероватно, неки народи су на ступу десетогодишака (не кажем кои; не
морау бити Срби, наравно), неки су на ступу петнаестогодишака, неки имау
двадесет година. А, шта ми сад то значи ако имам педесет година, на пример? Па, то
значи да ми е кра близу. Па, шта сад значи зрелост уопште? И она идеа о настарием
народу на свету Срби. Срби настарии народ на свету?! То е било и неких
озбиниих чак расправа на ту тему; па, то е ипак невероватно... Онда би требало да е
кра, настарии народ на свету не може да преживи... Или Срби мисле да е преживети
све, и без наталитета, е ли? И да е све то бити добро као шро смо чули, и да е му се
клаати, и так дае, ел? То све знате, то е наша та претерана омнипотенциа, па онда:
или се сматрамо напаметниим на свету и нико нам ништа не може, или се посипамо
пепелом ер смо нагори народ на свету. Само те супротности! Аде и то, ако можемо,
мало да исправимо. Е, да видимо сад ош неколико питаа, па емо завршити.
асмина Чабрило. Ево, а сам три питаа меусобно повезала зато што су слична по
своо тематици. Колико е снага вере ствар васпитаа, а колико индивидуална ствар
човека?
Владета ероти. То е добро питае. Колико е вера ствар поединца, а колико е
ствар васпитаа? Човек е религиозно бие, молим! Homo Religiosus. Ние то само
унгово. едан од настариих архетипова у колективно несвесном сваког од нас, ако
признау психолози постоае колективно несвесног; има и озбоиних примедби на ту
теориу. ер, човек е несвесно бие веи круг, то е несумиво. Маи круг е свесно.
То нам ве не приа, да то чуемо, е ли, али, то е тако. Где е доказ постоаа
несвесног? Па, снови. Снови су упадив доказ постоаа несвесног. есмо свесни у
сну? Нисмо. А шта се све дешава у сну... И, наравно, та теориа о тумачеу снова,
сано, хиадама година тумаче снове, никада краа. ако е значана, можда е
назначаниа фродова кига, Тумачее снова. Не само сексуално, после е унг ту
додао много шта. Снови су врло сложени, као што смо и би сложена биа. А то говорим
зато, што човек има индивидуално несвесно, фамилиарно несвесно, национално
несвесно, колективно несвесно. Видите ту сложеност човековог биа, бескрану. Човек
е религиозно бие, молим! Све цивилизацие су имале у високом проценту уде кои
су веровали у нешто. Прво биле политеистичке религие, а онда дошле монотеистичке
религие. Веома значаан тренутак Божиег обавиваа Мосиу на Синау, веома
значаан! Десет заповести саних, сажето све! Сви закони пре мосиа. Било, наравно:
Хамурабиоев закон, у Индии закон Мануов... Сви су имало то исто. Али ово, кратко,
асно: Не уби, Не чини преубе, Пошту оца свога и маку своу... Десет
заповести сано, никад нико пре тога, па ни после тога. Господ Исус Христос е
дошао да испуни Стари Завет и да донесе убав коа ние била довона, ер е закон
био ачи од убави, закон ачи од благодати. Имате код апостола Павла те прелепе
Посланице: ако нееш убав и Господа, онда бар слуша закон, ел да? Слуша закон, И
то е оно са ауторитетом што нисам био одговорио, да ли треба чврста рука или
ауторитет неки. Чврста рука... А, Србима као да стално треба нека чврста рука. А, ето,
чврсте руке нигде више нема! Тако далеко идем! Последа чврста рука био Де Гол,
Аденауер ауторитети прави, и наравно, Ганди. Велики Ганди. Кога убише Индуси
сами онда, кад е мирио Муслимане и Индусе. Тад е убиен Ганди! Дубоко религиозан.
Кои е рекао да е егова религиозност продубена кад е читао Христове проповеди
на Гори. Без капи крви истерао Енглезе. Невероватне ствари. Саан Ганди, ако га
поштуем. Нема више ауторитета, нема. Гледате те председнике како изгледау, неемо
да помиемо никога ни америчког ни енглеског како изгледау. Наравно, то увек стои
иза их неко, сами . Не, нема више чврсте руке. И с тим морамо бити некако начисто, и
не треба нам сад више чврста рука. Наравно, питае да ли нам не треба. Али, нема,
нема... Био Милош Обренови, био Тито. Слободан колико е био чврста рука, велико
питае, само е изгледало да е чврста рука, али неком е приала и таква рука; ние се
показало баш то добро. (Нисам се политиком бавио, тако да то примите с резервом што
вам говорим.) Нема чврсте руке више. Човек е бие религиозно кое треба да се развиа
васпитаем. То е одговор. Васпитаем. Та клица религиозности може да остане
закржала целог живота. Ништа не вреди, родитеи нису били заинтересовани...
Имате оно чувено европско: Неу да га крстим. Нек се крсти сам кад одрасте, па нека
изабере хое ли да се крсти или не! е ли, звучи, онако, привлачно за интелектуалце.
Привлачно: кад одрасте, нека сам одлучи. Ние добро! Ко веруе у анеле чуваре: добро
е крстити дете пвих неколико месеци - годину дана, добро, колико то прое, али
треба крстити! Наравно, то крштее ние магиски акт. ер, кад се и одрасли крсте,
многи су умислили: Данас сам се крстио, сутра у бити неки, не знам какав, диван
човек. А, то не. Ако не негуеш то крштее, онда ти е то била чиста магиа. Веровао
си у магиу. Тежак однос магие и религие кроз хиаде година човечанства. Шта е
магиа, шта е религиа? Мешано, едно и друго... Али, наравно, религиа е изнад
магие, и то е онда... Васпитае треба децу рано, ево ту смо имали анкете, врло
добре Веронаука - видите Веронаука, треба Веронаука. а ту нисам много сумао
никад. А зашто би се увела Веронаука? Па, ето: Веронаука, граанско васпитае, бира
нешто, не мораш ништа бирати, како хоеш... Веронаука. У Мандушиа Вука свака
пушка убоита! Према томе, вероучитеи велику одговорнос имау. Ми смо пре
другог светског рата имали Веронауку у школи, то знау старии, од 1. до 8. разреда
гимназие. Предавали су доста бирократски ти уди, теолози, неки у цивилу, бое било
кад су били у мантии. У главном су били цивилни теолози... Ништа! Осам година
слушаш хришанску Веронауку, ништа после тога, као да ништа ние било. (Не код
мене, а сам имао само три петице у гимназии, био сам добар врло добар ак, никад
одличан. Из гимнастике, историе коу сам страшно волео и Веонауке. Тако. То сам
волео.) Али, Веронаука ние била добро предавана. Административно-бирократски он
исприча тамо... Мора носити веру истинску та кои предае Веронауку! Опет та вера не
мое да се мери и не треба да се мери, не може, али нека расте, код вероучитеа нека
расте. Почело е, па после пет година осеа у себи прилив снаге, Дух Свети. Негу у
себи веру, дои е ти дух. Онда, ниси исти као пре. Не можеш бити исти! Не остаемо
исти ! Стара евреска изрека каже: Ако не постанемо бои, постаемо гори. Е, па,
цела психологиа, ако се слажу мое колегинице, е, управо, то. Ако не постанемо бои,
постаемо гори! Нема стааа, нема да будемо исти, не постои исти. елие се стално
меау у нама, ове галаксие шпта ве раде, ови атоми у овом асталу овде креу се. Све
е у непрекидном кретау. Не можемо стаати и бити на истом. Ако смо дуго на истом
регредираемо. Израз психолошки. Па емо постати гори. То е Одговор на то
питае.
асмина Чабрило. За добар разво детета е, свакако, потребна усклаеност родитеа.
Да ли е ако важно и да у вери родитеи буду усклаени?
Владета ероти. Опет апостол Павле. У оно време било многобожаца, незнабожаца
(можда би бое било реи многобожац него незнабожац; незнабожац изгледа као да
нема бога; свако има неког свог бога, унутра). Многобожац и хришанин. Муж
хришанин или жена хришанка жени се, удае се, за многобожца. Ако е истинска
вера хришанска у том мужу или жени, после неког времена, па може прои и неколико
година, та егов партнер, муж или жена, постае, полако и они хришани. Тако, ово не
мора бити битно. Добро е кад есу и едан и други, разуме се. Па би могло бити
питаа: шта едан е католик, а други православан; едан Муслиман а други Србин?
Предложио сам, али то е неприатно, нее то они прихватити, округли сто о мешаним
браковима, ел да. Мешани бракови. Па, Европа пуна мешаних бракова, тек Америка.
Па то успева! Ништа, лепо, слажу се, фино, ништа. едан протестант, други католик, на
пример. Деца, то е сад оно. Деца, па... оставена, па кад осрасту нека одлучуе хое ли
бити католици или протестанти. Добро. Али, функционише ипак некако та брак. Овде
на Балкану, на жалост, ние функционисало добро са мешаним браковима, ние
функционисало. Треба неки литерата, добар литерата, да има као тему: Сачувао се брак
Муслимана и Српские, Хрватице и Србина, сачувао се после свега овога, воле се и
дае. То е за литературу мени. А има примера. Мало, наравно. Знате ко се сачувао
добро? Кад су отишли у иностранство. Тад су добро прошли. Иначе, ово се распадало
све страшно. Из убави се узели, деца се родила. Како е могла да делуе политика до
те мере на осеаа мужа и жене? Видите колико е ача политика од природних
осеаа убави, е ли могуе то? Опасна политика, права страст (не моа, никад се
нисам политиком бавио, то ме Бог сачувао). Срби кад крену са политиком, то е страст.
То е страст. Таква страст, да их више не занима ни сексуалност, ни жена. А жену муж?
Не. То е аче. аче! Буде аче, тако да у браковима страсних, негативно страсних
политичара, не функционише добро баш секс, а треба да функционише секс: физички,
емотивно, интелектуално, духовно. То нам е тешко да постигнемо. А све четири
компоненте дау добар брак. Тешко.
асмина Чабрило. Поасните знача исповести и покааа у решавау проблема код
младих.
Владета ероти. Ту су свештеници, сад, пред има да говорим... Исповест е
наприродниа ствар на свету, мала деца се исповедау спонтано своим родитеима.
Млади уди имау потребу за исповедаем, па се исповедау едан другоме, приате
приатеу, приатеица приатеици. Ако се у адолесценции сачува добар однос са
родитеима велика ствар. Ако ерка има повереа са 18 година у маку, па о каже
све. Па, мама, затруднела сам. Па, мака прихвати. Воли ерку, учиние нешто, не
знам, неким саветом, нешто... Па, не сме да каже. Многи и не кажу ништа, оду па
абортирау сами, едва нешто да примети мака или не. Син према оцу у адолесценции
дивно ако та однос се сачува. Ретко сачуван, али, ето, има примера. Исповест е
нанормалниа ствар. Сваки има потребу апсолутно за исповедаем, нека ми нико не
каже да нема потребу. И, ето, хришанство, 2000 година исповедае. То е, вада у
13. веку, на 4. концилу католичком: обавезно исповедае еданпут месечно! Молим
лепо, ние то тако лоше! Наравно, питае е шта е исповедае, и каква е разлика
измеу православног исповедаа, протестантског и католичког. О томе е писао
Александар Шмеман, саан велики теолог 20. века, православан, у Светом
Владимиру у уорку држао е катедру, причао е, био е, наравно, у првом реду за
православно исповедае, и давао е примедбе на римокатоличко и протестантско
исповедае. Не можеш се исповедати па после исто чинити што си чинио зло.
Исповедае мора бити спонтано, не наметнуто, мора из човека да изае та потреба,
нико да му не каже ништа, не мора да се заповеда. Изнутра, и наравно да има
духовника. Е, па, то ние тако просто данас. И то би била нека анкета згодна: ко иде за
исповедае код калуера по манастирима, а ко иде код свештеника? То би била ако
занимива анкета, ер едни, вада, имау потребу за веом строгошу, па иду код
калуера, иако знау да е добити епитимие и да е бити срожии. Други, нарочито у
вези сексуалности, иду код свештеника - уди у браку, имау искуства, па разумее и
разумеу често бое него калуери. Али, тиме не говорим у прилог ни едних ни
других, молим лепо! Само кажем да би била занимива анкета: ко иде да се исповеда у
манастир калуерима, а ко иде свештеницима? Скоро да е природние ии
свештеницима, због вее слободе. Мало си уплашен пред калужером, кои е са 16
година дошао у манастир, а сад има 60, остао чедан, наравно, и многе ствари разуме
кое не разуме свештеник, има предности, наравно. Има неке чедности код калуера,
неких, не код свих. Али, неке ствари ние искусио. Е, може ли без искуства? Може.
Кроз дуго исповедае стекне и добар калуер неко искуство кое сам ние имао (то е
занимиво исто), него е наслушао се свега, и онда може да каже и нешто добро, не
мора да буде увек сувише строг. Ето са исповешу, треба да имате исповедника. Треба,
треба. Наравно, у малим местима се уди плаше. Свештеник е као лекар. То е Тана,
то е Света Тана, то не може пасти на памет ни едном свештенику да било где и било
кад каже нешто што е чуо, и у малом месту, не може постоати, не сме постоати тако
нешто. То ми е едан наш добар исповедник, кои е после постао и епископ, говорио:
Некад не могу да спавам 2-3 нои од онога што чуем, али свети Пимен, каже та
епископ, помогао ми е кад е рекао: све спали одмах! Па и ми психотерапеути шта
смо се наслушали, тако, та веза психотерапие и духовника исто е веома блиска. Шта
смо се наслушали, а као млад стварно нисам спавао! Шта човек носи у себи? Па, Бога и
авола. Ето, баш тако. Наупрошение. А стварно тако. А, авола... незамисливо
ружног. Невероватно шта може се у човеку авити као аволска мисао! Да ли од авола,
да ли од ега самог. Нико не негира постоае демона, наравно, не можемо, Христос
нам е то рекао. Исповедае лакше е вам бити, па, наравно, искрено исповедае, па
свештенику, калуеру, ево ти манастири, идите... Осетиете неко олакшае кад се
исповедате. Осетиете...
асмина Чабрило. Ово ми делуе као рукопис, рецимо, средошколаца, па бих волела
да на та питаа одговорите. Ако е идолопоклонство грех, зашто се клаамо и
целивамо фреске и иконе? Ако смо учени: Не чини себи идола, занима их ваше
мишее о томе.
Владета ероти. То су теолози бое одговорили од мене. Икона ние идол, разуме се.
У икони ми препознаемо присуство тога светитеа. ему се клаамо, ега убимо, а
не дрвену икону. Иначе - опет магиа. ел знате оно народ воли да остави новац на
икони. То е исто ружан обича. Иако свештеници ставе место где треба новац да се
стави не. Он на икону стави новац. То е по мало плаае, е ли, сад сам а тебе
поубио, ош сам ти и новац ставио, па еш ми вада помои. Много непросвееног
има, али добро. Свештеници имау много посла, нарочито сада, у 21. веку. Неу их
оптереивати, али морау бити квалитетнии него што су били они пре 20, 30, 50
година! Ние то било Бог зна како квалитетно: Водица, сечее Колача, готово, све се на
томе завршавало. Не може тако! Морамо бити квалитетнии. Наравно, овде, икона не
може бити идол, то су, сад, велике борбе биле иконобораца и иконофила, сеате се?
Туго траало то, византиски цареви били на страни иконобораца, а онда ипак е
победила и на Сабору едном е поново прихваена икона. Човек има потребу за
иконом. Ту види видиво оно што е невидиво. Моли се ономе што е невидиво.
Лепо е у дому свако приватном од вас да има нека икона на зиду. Делуе некако
заштитнички, па ош и кандило ту, упаено кандило делуе нам лепо. Смирууе увече,
упаено кандило, смира дана. Увече би требало сви да се смиримо мало по природном
ритму неком, ел да, да бисмо могли уи нормално у спавае. Апостол Павле каже:
Гневите се, а не грешите. Нека сунце не зае у гневу вашем. Гледате апостола Павла
пре 2000 година. Гневите се, а не грешите. Значи, имамо право и да се гневимо, и на
децу, и на мужа, и на жену, али без мрже. Да не грешимо кад се гневимо, да ли е то
могуе? Па, есте. А има и чистог гнева, ако га има мало е парадоксално, али може се
гневити без мрже. Е, то су дивни уди кои умеу да се гневе и да опраштау брзо. У
браковима увек има неслоге негде. Не може, идеалних бракова нема. Али, док трае
убав, нека лети и пере, е ли, кад се сваау; ништа, после тога се помире, воле се ер
се воле. Без обзира на децу; сад, деца се родила, не. Деца не учвршуу увек бракове!
То е исто била велика заблуда некада: Кад се роди дете бие ми бое с мужем. Не!
ош муж буде убоморан, па се роди ош мушко дете. Лепше кад се роди женско дете
за мушкарце. Али Срби наравно... Сад, много мае, фино, школовании уди то више
не. Оно рание: жена роди две ерке, па, ето, треа трудноа, па трее опет ерка. Па
оде, па се напие, шта све не ради муж, а оно мушкарац одреуе пол! адне жене! Муж
одреуе пол! У ему е то битно. Као оно: нема деце, па жена увек крива што нема
деце, иде, адна, на сва могуа испитиваа, чишеа и продуваваа тубе, а оно 46-48%
мушкарци одговорни за стерилан брак! И, наравно, школовани уди данас, па чак и
мае школовани, то се ипак ние нешто изменило, ево, нешто се набое меа. Има да
иду на прегледе, него шта! Не само жена, има и мушкарац да иде. Чак (то морам питати
уролога ош едном), мислим да се лакше лечи мушки стерилитет него женски.
асмина Чабрило. Да ли е за вас раздвоива вера у Бога од вере у самог себе?
Владета ероти. Добро, сва су питаа била добра жао ми е што неемо мои сва
остала. уби ближег свога као самог себе. Е, сад, немоте ме... а бих то сада могао
пола сата, а стварно, без претериваа. Пола сата бих могао само на ту дубоку,
истиниту, тешку, а тачну, у Старом Завету па у Новом Завету. уби ближег свога
као самог себе. Мислите ли ви да ми волимо сами себе? То е една од великих илузиа.
И то е несреа страшна наша, ми не волимо или не волимо довоно себе, ер немамо
Бога у себи. Кога емо волети у себи, хоемо волети мамуна у себи? Па, извините, али
тако то, баш тако! Кога треба волети у себи. А, вада, прави лик од Онога Кои ме е
створио. Ако имам Бога у себи, волим себе ер волим Бога у себи, а онда у волети
ближе. А не могу волети ближе, а да не волим себе, а то исто не иде! Нема то!
Никаква жртвоваа, никакав мазохизам, никакво претеривае. Волим другог а не
волим себе то не постои. Наравно, уди могу врло себично да воле себе, то се зове
нарцизам, иако ние сваки нарцизам негативан, имамо и позитивне нарцизме. То е
самосвест, видите... едно е негативан нарцизам, а друго е самосвест. Мораш у детету
развиати самосвест, Опет нешто у прилог Енглеза. Да не претеруем. една наша дивна
жена, психолог Оливера Петрови, завршила е психологиу у Београду, отишла у
Оксфорд - била одличан студент, добила стипендиу. Тамо магистрирала, докторирала,
постала професор. Докторирала на дечио религиозности. Дубоко религиозна. Ние се
удала. Е, па сад, не може све, ние се удала. Код е сам био гост едно време. Некако ми
претерано хвали енглезе. Сад, они су е примили и било све добро тамо с ом. Она е
тамо 30 година, ош увек е жива. 30 година е у Оксфорду, предае у Оксфорду(!),
молим лепо, наша жена, оливера Петрови! Зашто толико хвалиш Енглезе? Па,
каже, ер просечна енглеска породица цени дете и у ему развиа самосвест. Како
самосвест? Па, тако: не уради дете нешто добро са 3-4 године, отац, мака поново
покажу како се ради, опет не уради добро; не каже као што умеу да кажу наши, а не
само наши: Опет не знаш то! есам ти показао? Шта е од тебе бити? Ништа од тебе
нее бити! Какав си ти мо син, кад а такав нисам био кад сам био мали?, шта све не
чуемо. Оном детету, кое е иначе немоно бие, треба непрекидно развиати
самосвест. едини кое треба хвалити! Не треба еротиа хвалити! Него треба хвалити
децу негде до 6-7 године. Ве тада умерено хвалити; мало у адолесценции, мало, не
претерано. Али, првих неколико година има смисла дете хвалити. Кад уради добро
обавезно га хвалите. А не вештачки! Интелигентно дете осетие одмах да ли то
вештачки радите или спонтано! Не зато што сте научили да то тако треба, него што
заиста сте срени што е то дете нешто лепо урадило. Похвалите га, брате. Тако се
развиа самосвест. Е, Енглези самосвесни уди. Наравно, реи ете, ние ни тешко
бити самосвестан кад су освоили пола света! Мора бити прво богат, да би био
скроман. Иза богатог едан аво, иза сиромашног два. Хвала!