Оскар Кулман
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
Можда е читаоце изненадити то што су излагаа коа следе посвеена Карлу
Барту (Karl Barth) пошто би се он тешко сагласио са има у потпуности. Када
се, ипак, усууем да ему посветим ове странице, то чиним због тога што бого-
словска неслагаа везана и за друга питаа никада нису помутила не само наше
удске односе, но ни наше богословско разумевае, а с друге стране, зато што
сам се при истраживау овог проблема посебно трудио да испуним захтев кои
е Барт наглашавао више од свих других у наше вриеме: требало би паживо
слушати оно што нам Нови завет благовести, па и када нам се lo,goj коега тада
чуемо, полазеи од схватаа и очекиваа коа су нама данас постала драга, у
велико мери чини као sklhro,j.
Признаем да ми е a priori више одговарало тумачее живота после
смрти кое се приближава философском разумевау времена и вечности, али
сам убеен да бих себи на та начин закрчио пут ка разумевау ранохришан-
ске наде. Сву огромну снагу вjере коу су први хришани од Васкрсеа
(Auferstehungsglauben, ниже у тексту вера у Васкрсее прим. прев.) имали
у Првороенога из мртвих и ено кучно место у иховом животу и разми-
шау, у стау смо да схватимо само онда, уколико не одбацимо скандалон
(саблазан прим. прев.) ихове наде у будуе Васкрсее коа е са тиме нерас-
кидиво повезана.
Карл Барт е едном приликом упутио оштре риечи егзегетама замерауи
им да они без савесне одговорности насумице празно причау.1 Он тиме ми-
сли на немар коим се са велике дистанце доносе историска одрееа на начин
као да нас се Библиа не тиче више од било ког другог списа из старине. а разу-
мием та приговор и егзегезу као богословску дисциплину схватам озбино, те
управо због тога имам намеру да одбраним ену самосталност.
Уколико обратимо пажу на начин на кои се данас, позивауи се на ки-
ригму (садржа благе виести, порука Еванеа прим. прев.), прави разлика
измеу суштине (Substanz) ранохришанске поруке и ене данас неприхва-
тиве и зато неодрживе одоре, Барт е ми дати за право, ако а као одговор-
ност егзегете назначим управо то да егово настоае мора ии у правцу тога
да утврди шта е за новозаветног писца била централна киригма, и то без пита-
а да ли та егзегета, у добу радиа и егзистенциалне философие смие претпо-
ставити исте исказе као средишне.
Да е тек накнадно дошло до прихватаа или одбациваа одреених са-

Чланак Unsterblichkeit der Seele und Auferstehung der Toten. Das Zeugnis des Neuen Testaments
преузет е из часописа Theologische Zeitschrift, 2/1956. часопис издае Богословски факултет
универзитета у Базелу (Theologische Fakultt der Universitt Basel). Превео са емачког изворни-
ка Ваа Балти.
1 K. Barth, Die kirliche Dogmatik, III, 2, 1948, VII.
2
О. КУЛМАН
држаа чиа е поседица свесно одваае од Писма, онда се та проблематика
не би непосредно тицала егзегете. Данас, меутим, у основи тог претходно опи-
саног савременог разликоваа суштине и одоре стои неизречена претпоставка да
оно што ми данас не можемо прихватити, не може ни припадати суштини Писма,
ве само егово одори коу можемо одбацити. То, меутим, значи да егзегета као
она кои одреуе суштину Писма стои под утицаем прихватаа или одбацива-
а одреених садржаа. Формално се веома чврсто придржавамо наведеног при-
ступа Светом писму, али пошто критериуми разликоваа нису егзегетског карак-
тера, онда е управо такво придржавае постало судбоносно за егзегезу.
Шта ако е неко схватае кое ми више не можемо прихватити, за писце Но-
вога завета било посве кучно, а не само одора коа зависи од времена? Шта
ако управо на томе што ми не можемо да прихватимо, почива и пада ранохри-
шанска порука? Зар не би требало скупити храброст да питае управо овако
поставимо? Неемо ли стварно бити у стау да обухватимо новозаветно учее
тек када будемо спремни да ово опасно ситуации погледамо у очи? То ние до-
садаше кукавичко избегавае одговорности.
Свакако, не постои наука коа нема претпоставке. Али, то не смие постати
изговор да данас опште прихваена егзегетска начела остану несагледана на на-
чин дубоко смисаоног, философско-методолошког расуиваа. Егзегета мора
имати одреену самодисциплину како би у процесу откриваа оног кучног у
новозаветно поруци био критичан управо према ономе што га a priori занима
или што a priori не прихвата. Не представа ли управо таква самодисциплина
службу коом би егзегета у Цркви требало да служи догматичару?2
Не смиу наша убееа у testimonium spiritus sancti Писма, ни егзистенци-
ално-философска разматраа да одвое егзегету од елементарног захтева ове
самокритике: од дужности да паживо слуша и ствари кое су му веома стране.
Ние ли овакво настоае ипак сигурнии пут да се скандалон Новог завета
свакако не лиши свое саблаживе особености ве да се та скандалон схвати?
Расправа о новозаветним проблемима данас е углавном прилично тешка
због тога што више не постои спремност да се едноставно паживо слуша.
Оштрие говореи, био бих у искушеу да кажем: човек уопште ни не слушау-
и сам дае одговоре и сматра да е то пут разумеваа. Овоме желим супротста-
вити захтев да се наприе само едноставно слуша не питауи се на кога се то
односи. Неемо ли управо тада сазнати ко е та коем се оно обраа?
Моа искуства из Париза, где Нови завет тумачим у чисто религиозно-науч-
ном оквиру меу колегама кои нису богослови и кои нису сви хришани, дока-
зуу ми да е данас, условно речено, едноставние, упркос свим постоеим пре-
прекама, споразумети се са нехришанским научницима, него са богословима,
о томе шта би требало сматрати централним учеем Новог завета. Богослови,
наиме, сматрау да унапред знау шта е то што не припада стварно централно
киригми првих хришана.
Ако е Барт годинама наглашавао неопходност да се егзегеза не посматра као
решее филолошких, литерарних и историских питаа, ве као разумевае
богословских садржаа чии е поседи ци обашее новозаветних кига,
онда е он тиме сасвим извесно библиску науку упутио ка еном правом пред-
мету. Меутим, начин на кои се у наскорие вриеме одговара на питае кириг-
ме, сасвим сигурно не одговара Бартовим намерама, али нам он (начин) са дру-

2 Види мо чланак La ncessit et la function de lexgse philologique et historique de la Bible ou Le
problme biblique dans le Protestantisme, 1955, 131, 141.
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
3
ге стране, дае повода да поновно размислимо о разграничавау егзегезе од дог-
матике.
Такав захтев ава се нарочито у вези са питаем кое се постава у диску-
сии коа слиеди будуи да е код тог питаа веома тешко искучити наше лич-
не жее и обзире према очекиваима Цркве као заеднице. Ипак, тако нешто се
мора десити. Поготово када помислимо на то да одговор Новог завета ние само
една тема неке богословске дискусие, ве нешто што би требало да пружа уте-
ху над отвореним гробовима и од чега се очекуе да буде асно и свима разу-
миво изражено.
Ако данас питамо просечног хришанина, био он протестант или римокато-
лик, интелектуалац или не, шта Нови завет учи о поединачно судбини човека
послие смрти, онда емо, изузев неколико изузетака, чути одговор: Бесмрт-
ност душе. Меутим, ово мишее е управо едно од напромашениих тума-
чеа хришанске истине. Ништа не помаже преуткивае ове чиенице или са-
кривае исте другачиим тумачеем хришанске вере. Напротив, требало би о
томе сасвим отворено разговарати. Ние ли ова чиеница о смрти и васкрсеу
Христовом (коа е приказана на следеим страницама) коа е потпуно неусагла-
сива са елинском вером у бесмртност као што е и за тадашу мисао неприхва-
тиво хришанско поимае историе као историе спасеа едан тако чврст са-
ставни дио ранохришанске благе виести да од е нити можемо одустати, нити е
можемо другачие протумачити, а да тиме и сам Нови завет не лишимо егове
суштине.3
I
Да ли е стварно ранохришанска вера у Васкрсее неусагласива са елинском
представом о бесмртности душе? Не говори ли нам ипак и Нови завет, првен-
ствено ованово Еванее, да ми ве имамо вечни живот? Да ли е смрт у Но-
вом завету стварно само последи неприате? Да ли е ту смрт стварно
представена на начин диаметрално супротан елинско мисли коа, пак, у смр-
ти види приатеа? Не пише ли апостол Павле: Смрти, где ти е жалац?
Неразумевае кое се надалеко проширило, према коме Нови завет говори
о бесмртности душе, умногоме се потпомогло тиме што су први ученици од
Васкрсеа имали чврсто убеее да е са Христовим телесним васкрсеем
смрт изгубила сав сво ужас4 и да од тога тренутка Свети Дух душу онога кои
веруе, ве овде и сада, васкрсава за живот виечни. Меутим, неопходно е у
овом новозаветном исказу подвуи риечи од Васкрсеа, ер управо оне изра-
жавау амбис кои диели ранохришанско схватае од елинског. Читаво рано-
хришанско стремее окренуто е према истории спасеа и све што е рече-
но о смрти и вечном животу почива на вери у стварни догаа, у стварна зби-
ваа коа су се одиграла у времену. Тиме се оно суштински разликуе од елин-
ске мисли. Да ово припада суштини ранохришанске вере, еном биу, од ко-

3 Види о ономе што седи такое O. Cullmann, La foi la rsurrection et lesperance de la rsur-
rection dans le Nouveau Testament, Etudes thol. et rel. 1943, 3; Christus und die Zeit, 1945, 205;
Ph. H. Menoud, Le sort des trpasss, 1945; R. Mehl, Der letzte Feind, 1945.
4 Али никако у том смислу да би рана заедница могла говорити о природном умирау. Такав
начин говора К. Барта у Die kirchliche Dogmatik, III, 2, 1948, 776, не чини ми се да е потврен у
Новом завету. Он е, уосталом, веома сродан асном приказу негативног оцеиваа смрти као
последег неприатеа кои се износи у овом одиеку. Види на пример 1Кор 11 30.
L O G O S
4
О. КУЛМАН
га не можемо одустати и кое не можемо другачие протумачити, настоао сам
да покажем у своо кизи Христос и вриеме. У том смислу сам често наила-
зио на неразумевае, наиме, као да ми е намера била да напишем расправу о
новозаветном ставу према проблему времена и вечности.
Када се сагледа то да су у Новом завету смрт и вечни живот везани за лич-
ност Христову, постае асно да за прве хришане душа сама по себи ние била
бесмртна, ве да она то постае само кроз васкрсее Исуса Христа, Прворое-
нога из мртвих и кроз веру у ега; да смрт по себи ние приате, ве жалац
одузет само кроз Христову победу над ом у егово смрти и еговом теле-
сном Васкрсеу; да васкрсее душе ние крае испуее, ние стае савршен-
ства, кое напротив ош изостае, све док и наше тиело не васкрсне, што е се
десити тек на крау времена.
Пошто и ованово Еванее веже вечни живот за личност Христову, нетач-
но га е проценити као неку врсту окретаа ка елинском учеу о бесмртно-
сти.5 Свакако да су догааи везани за Христа у разним кигама Новог завета
различито акцентовани, а заедничко им е што полазе од историе спасеа.6
Ве се, свакако, од самог почетка може говорити о елинским утицаима на
хришанство кое настае,7 али све док су елински помови подвргнути свеу-
купном погледу кои полази од историе спасеа, не може бити говора о ствар-
но елинизации.8 Она е тек касние отпочети.
II
То да се библиско схватае смрти од почетка заснива на истории спасеа и ти-
ме сасвим удаава од елинског, набое се види кроз пореее Сократове смр-
ти са смру Христовом. То пореее су наравно са сасвим другачиом наме-
ром ош у старом виеку чинили и противници хришанства.8a
У Платоновом упечативом опису Сократове смрти, у Федону, налазимо
оно навише и наузвишение што е икада написано о бесмртности душе. Упра-
во научно уздржавае, одустаае од доказа кои поседуу математичку изве-
сност дае аргументации едну ненадмашиву вриедност. Нама су познати раз-
лози кое он наводи за бесмртност душе. Наше тиело е само спона одеа ко-
а, док живимо, спречава нашу душу да се слободно крее и да живи своствено
еном вечном биу. Душа е на та начин спутана у тиелу као у лудачко кошу-
и, у затвору. Меутим, смрт е велики ослободилац. Она душу враа из затвора
у ену вечну домовину (Heimat). Пошто тиело и душа припадау двама свие-
товима, онда ни уништее тиела не може значити уништее душе, као што ни
уметничко дело не може бити уништено, ако се уништи оруе за израду. Иако

5 Уколико се и ованово Еванее ориентише према повести спасеа, онда се у ему ош не
налазимо на путу демитологизацие, како би казао Р. Бултман (R. Bultmann).
6 Тако са правом Bo Reicke, Einheitlichkeit oder verschiedene Lehrbegriffe in der neutestamentlichen
Theologie, Theologische Zeitschrift, 9, 1953, 401.
7 Утолико више, што и кумрански текстови доказуу да е ве ондаше удество, на кое се хри-
шанство на посебан начин надовезало, било под утицаем елинизма. Види O. Cullmann, The
Significance of the Qumran Texts for Research into the Beginnings of Christianity Journ. of Bibl.
Lit., 74, 1955, 213. Такое и R. Bultmann, Theologie des Neuen Testaments, 1953, 361. A. 1.
8 Прие би требало говорити о хришанском историском присваау (у смислу повести спасе-
а) елинских помова. Само у овом смислу, не у Бултмановом, новозаветни митови су ве од
стране самог Новог завета демитологизовани.
8a Материал везан за ово пореее код E. Benz, Der gekreuzigte Gerechte bei Plato, im Neuen Te-
stament und in der alten Kirche, 1950.
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
5
докази кои иду у корист бесмртности душе за самог Сократа немау исту ври-
едност као докази за неку математичку теорему, они, ипак, у своме домету до-
биау навиши могуи степен вриедности и бесмртност чине толико вероват-
ном да она за човека постае лиепо путовае.
Велики Сократ ние само поучавао овом учеу када е на дан свое смрти са
своим ученицима у философском разговору трагао за разлозима бесмртности.
Он е у томе тренутку име живио. Показао нам е како управо бавеи се веч-
ним истинама философие, ве сада служимо ослобоеу душе. Кроз философи-
у продиремо ве сада у она вечни свиет идеа коме припада душа и тако душу
одваамо од тамнице тиела. Смрт е тада, у ствари, само доносилац ослобоеа.
Тако нам Платон приказуе како Сократ у потпуном миру и сабраности одлази у
смрт. Сократова смрт е лиепа смрт. Овде се не може приметити никакав страх
од смрти. Сократ се не бои смрти пошто нас она избава од тиела. Ко се бои
смрти, доказуе, према еговом учеу, да воли свиет тиела, да е сасвим запле-
тен у свиет чула. Смрт е велики приате душе. Тако поучава и тако умире у
чудесном складу са своим учеем ова човек кои елинизам оваплоуе у е-
говом наплеменитием виду.
А сада чумо како умире Христос. У Гетсимании Он зна да му предстои
смрт, као што Сократ на дан свое смрти очекуе смрт. Синоптичка Еванеа
нуде нам углавном сагласан извешта. Исус се стаде врло жалостити и тугова-
ти, пише Марко (14 34). Жалосна е душа моа до смрти, каже Он своим уче-
ницима.9 Христос нам се ту показуе као прави, истинити човек. Он диели са
нама и природни страх од смрти. Штавише, Он га као Син Божи, као Син чове-
чии и Божии Слуга осеа ош много страшние него други.10 Он се не плаши
своих убица. Тако нешто приличило би неко кукавици. ош мае се плаши бо-
лова кои претходе смрти. Заправо, Он се плаши саме смрти. Смрт за ега ние
ништа божанско, она е нешто страшно. Христос не жели у том тренутку да бу-
де сам. Свакако, Он зна да е Отац са им. Отац е уз ега у овом одлучууем
тренутку као што е био уз ега и током циелог живота. Ништа не помаже же-
а да се та Христов страх тумачеем уклони из наших еванелских извештаа.
Неприатеи хришанства кои су ош у старом виеку истицали разлику измеу
Сократове и Христове смрти, овде су тачние од хришанских тумача проучава-
ли садржа. Христос се стварно плаши великог Божиег неприатеа. Код ега не
сусреемо ништа слично оно опуштености с коом Сократ мирно иде у сусрет
смрти као у сусрет приатеу. Христос се усрдно моли Оцу да га мимоие чаша
смрти. Свакако, Он ве унаприед зна да мора окусити смрт, наговестивши ово

9 Упркос паралели са она 4 9 коу су повукли E. Klostermann, Das Markus-Evangelium, 1936, ad
loc., и E. Lohmeyer, Das Evangelium des Markus, 1937, ad loc., мени се обашее: а сам тако
жалостан, да радие желим умрети, J. Wei, Das Markus-Evangelium, 1917, ad loc., у ово ситуа-
ции када Христос зна да е умриети (призор Тане Вечере!) чини мало вероватним, а тумачее
кое дае J. Wei: моа туга е тако велика, да у под еним теретом клонути, намее се и у по-
гледу на Мк 15 34. Такое и риечи Лк 12 50: и како ме е страх (ми е тешко), док се крштее
(=смрт) не изврши, не дозвоавау другачие обашее.
10 Узалуд старии и новии тумачи: J. Wellhausen, Das Evangelium Marci, 1917, ad loc., J. Schnie-
wind, N.T. Deutsch, 1934, ad loc., E. Lohmeyer, Das Evangelium des Markus, 1937, ad loc., желе да
аке елинске изразе за жалостити и туговати и приказане закучке избегну обашеима ко-
а нису у складу са ситуациом када Христос ве зна да мора страдати за гриехе свога народа
(Тана Вечера). У Лк 12 50 сасвим е немогуе тумачеем уклонити страх од смрти, а и у по-
гледу богонапуштености Христа на крсту Мк 15 34, не може се Гетсиманиа другачие обаснити,
него са страхом од те богонапуштености у коу е смрт, велики Божии неприате, довести
Христа.
L O G O S
6
О. КУЛМАН
ош рание риечима: Али се мени ваа крстити крштеем, и како ме е страх
(како ми е тешко) док се то не изврши (Лк 12 8). Али сада када Божии неприа-
те стои пред им, Он се усрдно моли Богу чиу свемо познае: Ава, Оче, све
е могуе теби; пронеси чашу ову мимо мене (Мк 14 36). И када потом додае:
али опет не како а хоу, него како ти, ово свакако не значи да Он на крау
краева, ипак, смрт посматра као приатеа, као ослободиоца, слично Сократу.
Не, Он тиме само хое да каже: ако ми се то настрашние, наиме, смрт деси, он-
да се предаем и томе ер е по твоо вои.
Христос зна да смрт сама по себи, пошто е Божии неприате, значи наве-
у напуштеност. Зато вапие Оцу како не би био сам насупрот том Божием не-
приатеу. Ипак, смрти е своствено да нас одваа од Бога. Ко е у еним рука-
ма, више ние у рукама Божиим, ве у рукама еговог неприатеа. Христос
жели да остане са Богом тако чврсто споен као што е то био током читавог
свог земаског живота. Али Он у томе тренутку не тражи само Очеву подршку,
ве и подршку ученика. Стога, Он изнова прекида своу молитву и одлази сво-
им наближим ученицима кои се боре против сна како би остали будни када
доу да ухвате иховог Учитеа. Они покушавау, али им не успева, те их
Христос стално и изнова буди. Због чега Он жели да и ученици бдиу? Зато што
не жели да остане сам. У тренутку суочаваа са смру, тим страшним Божиим
неприатеем, Он не жели да буде напуштен чак ни од ученика чиу удску
слабост добро познае. Он жели да буде окружен животом, животом кои е у
еговим ученицима. Не можете ли едан час са мном бдити?
Може ли постоати веа разлика од ове? Измеу Сократа кои као и Христос
на дан свое смрти око себе има свое ученике, али са има у узвишеном миру
дискутуе о бесмртности, и Христа кои се неколико часова прие свое смрти
жалости и дрхти и свое ученике преклие да га не оставе самог? Посланица е-
вреима, коа више од било ког другог новозаветног списа наглашава божанство
(ев 1 10), али и потпуну човечност Христа, у своме опису Христовог страха од
смрти превазилази три синоптичка извештаа. У глави 5 7 стои да Христос са
силном виком (силним вапаем) и сузама принесе молитве и прозбе Ономе кои
е могао да га спасе.11 Према Посланици евреима, Христос е, значи, пред смрт
викао и плакао! Дакле, с едне стране имамо Сократа кои мирно и опуштено го-
вори о бесмртности душе, а с друге Христа кои виче и плаче.
Затим, ту е и сам призор смрти. У узвишеном миру Сократ испиа пехар
отрова од кукуте, а Христос, пак, узвикуе риечи псалма: Боже мо, Боже
мо, зашто си ме оставио! и након едног дугог, неодрееног узвика напослетку
и умире (Мк 15 37). То ние смрт као приате. То е смрт у сво ено ужасно
грозоти. То е стварно последи неприате Божии. Тако е апостол Павле
назива у 1Кор 15 26. Ту се открива сва супротност измеу елинства са едне, и
удества и хришанства са друге стране.12 Писац овановог Откровеа, такое,
види смрт као поседег неприатеа описууи нам како е напосетку она
бити бачена у огено езеро (Отк 20 14).
Пошто е смрт Божии неприате, она нас одваа од Бога кои е Живот и

11 Да се ово односи на Гетсиманиу чини ми се несумивим. Тако и J. Hring, Lettre aux Hbreux,
1954, ad. loc.
12 У сасвим погрешно преспективи та проблем приказан е код J. Leipoldt, Der Tod bei Griechen
und Juden, 1942. елинско схватае смрти е, додуше, с правом строго одиеено од евреског.
Али Леополдов труд да хришанско схватае стално спаа са елинским, а да га одваа од евре-
ског, само се може обаснити ако се узме у обзир година издаваа ове киге и збирка у коо е
издата (Germanentum, Christentum und Judentum).
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
7
Творац свега живота. Христос кои е потпуно едно с Оцем, као ниедан други
човек, управо због тога смрт осеа страшние од сваког другог човека. Бити у
рукама великог Божиег неприатеа значи бити напуштен од Бога. Христос са-
свим другачие од свих других уди мора искусити ту напуштеност, ту раста-
веност од Бога, то едино стае ког би се стварно требало плашити. Зато Богу
узвикуе риечима псалма: Зашто си ме оставио? Он е сада у рукама великог
Божиег неприатеа. Морамо бити захвални еванелисти због овог сасвим вер-
ног приказа, лишеног било каквог уепшаваа.
Ништа бое не приказуе ту радикалну разлику измеу елинског учеа о
бесмртности душе и хришанског учеа о васкрсеу од овог порееа Сократа
и Христа. Пошто Христос стварно пролази кроз смрт и сав ен ужас, не само
своим тиелом, ве управо и своом душом (Боже мо, Боже мо, зашто си ме
оставио?), Он мора, уколико га први хришани посматрау као доносиоца спа-
сеа, да буде та кои е саму смрт у своо смрти победио. Уколико се смрт по-
ми као Божии неприате, онда не може постоати бесмртност без Христове
личности у еном темеу, без историе спасеа чие е средиште победа над
смру. Ову победу Христос не може одниети тиме што едноставно дае живи
као бесмртна душа, значи да стварно не умре. Он смрт може победити само та-
ко што стварно умире, што се стварно упууе у област смрти, уништитеа
живота, у област богооставености. Када неко жели некога да победи, он му
мора пои у сусрет, мора се упутити у егову област. Она ко хое да победи
саму смрт, мора се суочити с ом, управо мора умриети, стварно престати да
живи. Не едноставно дае живети као бесмртна душа, ве то скупоцено добро
кое нам е Бог даровао, сам живот, изгубити. Зато еванелист Марко, иако е
првенствено настоао да прикаже Христа као Сина Божиег, ние ништа покушао
да уепша код Христове ужасне, и тако сасвим удске, смрти.
Како би из ове истинске смрти требало да произие живот, онда е потребан
едан нови стваралачки чин Божии, кои не призива натраг у живот само едан
дио човека, него циелог човека, све што е Бог створио и што е смрт уништи-
ла. За Сократа и Платона ние потребан нови стваралачки чин, пошто е, према
иховом схватау тиело лоше и не би требало дае да живи. А она дио кои
би требало да и дае живи, душа, уопште и не умире. Уколико имамо намеру
да схватимо хришанску веру у Васкрсее, онда морамо потпуно одступити од
елинске мисли, према коо е све што е материално (телесно) лоше и мора би-
ти уништено. Према о умирае тиела уопште не значи уништее истинског
живота. За хришанску (и евреску) мисао умирае тиела представа униште-
е Богом створеног живота. Не прави се никаква разлика. И живот нашег тиела
е истински живот. Смрт е уништее свега живота кои е Бог створио. Зато
кроз Васкрсее мора бити побеена смрт, а не тиело.
Само уколико заедно са првим хришанима обухватимо ужас смрти, ако
смрт као смрт схватимо озбино, у стау смо да разумиемо Васкршу радост
ране заеднице у коо су сав живот и мисао првих хришана обузети вером у
Васкрсее. Вера у бесмртност ние вера у догаа кои све преокрее. Без-
смртност (Un-sterblichkeit) е само едан негативан исказ: душа не умире (она
едноставно живи дае). Васкрсее е едан позитиван исказ: циели човек ко-
и е стварно умро призива се у живот кроз едан нови стваралачки чин Божии.
Нешто се дешава. Чудо ствараа! Претходно се такое нешто десило и то нешто
уистину страшно: уништен е живот кои е Бог створио.
За Библиу, смрт нема ништа с епотом, па тако ни смрт Христова. Смрт е
L O G O S
8
О. КУЛМАН
заиста костур окружен смрадом труеа. И смрт Христова е уистину онако
грозна како у е у средем виеку и насликао велики Гриневалд (Grnewald).
Али управо зато е исти сликар био у стау да поред смрти на ненадмашан на-
чин наслика и велику победу, Васкрсее Христово: Христа у новом тиелу, у
васкрслом тиелу. Ко смрт види и слика е као нешто лиепо, та не може слика-
ти Васкрсее. Ко ние обухватио ужас смрти, не може са апостолом Павлом за-
едно запевати химну победе: Победа прождрие смрт. Где ти е, смрти, жа-
лац? Где ти е, пакле, победа? (1Кор 15 5455).
III
Супротност измеу елинског схватаа бесмртности и хришанске вере у Вас-
крсее, меутим, ош е дуба. Вера у Васкрсее претпостава евреско пове-
зивае смрти са гриехом. Неопходост догааа спасеа овако постае ош а-
сниа. Смрт ние нешто природно, нешто што е Бог желио, као у размишаи-
ма елинских философа, ве нешто неприродно, ненормално, богопротивно.13
Прича о стварау говори нам да е смрт дошла у свиет тек кроз гриех човека.
Смрт е проклетство и читава творевина е увучена у проклетство. Човеков гри-
ех е учинио потребним оне догаае о коима Библиа извештава, а кое ми на-
зивамо историом спасеа. Смрт може бити побеена само на та начин што е
гриех бити искупен. ер е плата за гриех смрт. Ово нам не говори само
прича о стварау, ве и апостол Павле (Рим 6 23), а овакво схватае смрти има-
ло е и целокупно рано хришанство. Као што е гриех нешто богопротивно,
тако е и егова последица, смрт, богопротивна. Наравно да се Бог може послу-
жити смру (1Кор 15 36; н 12 24), као што се може послужити сатаном. Упркос
томе, смрт е као таква Божии неприате. Бог е Живот и Творац живота. Бог
ние имао жеу да нешто увене и иструли, да буде умираа и болести коа е
нарочит облик смрти, а кои се испоава ве током нашег живота.
Смрт и болест, односно све што е супротставено животу потиче, према би-
блиско вери, од гриеха. Зато е свако исцеивае болесника кое Христос
чини, не само потискивае смрти, ве урушавае стварности гриеха. И зато
Христос приликом исцеиваа болесника каже: твои гриеси су опроштени.
Нипошто тако као да свако поединачно болести одговара поединачни гриех,
ве да е стварност болести, уопште као и стварност смрти, поседица грешног
стаа читавог човечанства. Свако исцеивае болесника е ве делом Васкр-
сее, своеврсна победа живота над смру. То е хришанско схватае. Према
елинском схватау, болест тиела обашава се тиме да е управо тиело само
по себи лоше и одреено за уништее. За хришанина, напротив, ош на зема-
ском тиелу може постати видив предукус Васкрсеа.
Ово нам дозива у свиест чиеницу да тиело само по себи ние нешто лоше,
ве да е као и душа дар нашега Творца; зато, према апостолу Павлу, имамо ду-
жности према нашем тиелу. Бог е Творац свега. евреско-хришанско схвата-
е творевине потпуно искучуе елински дуализам измеу тиела и душе. Ви-
диво, телесно, есте исто тако добра Божиа творевина као и невидиво. Бог
е Творац мога тиела. Зато оно ние тамница, ве храм, као што апостол Павле

13 Видеемо да е смрт у светлу Христове победе изгубила све страхоте. а се ипак не бих усу-
дио да са К. Бартом, Die kirchliche Dogmatik, III, 2, 1948, 777., (позивауи се на разликовае
друге смрти у Отк 21 8), полазеи од Новог завета говорим о природном умирау (види
1Кор 11 30).
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
9
каже у 1Кор 6 19: храм Светога Духа. Управо овде се и открива велика разлика.
Након што га е створио, Бог налази да е и оно добро. Прича о стварау ово
изричито наглашава. Гриех е, меутим, обузео читавог човека, не само тиело,
ве и душу; а егова поседица, смрт, пружа се на читавог човека, на тиело и
душу. И не само на човека, него, штавише, на целокупну творевину. Смрт е
ужасна зато што е целокупна видива творевина, те и наше тиело, чудесна,
иако е покварена гриехом и смру.
Иза песимистичког схватаа смрти стои оптимистичко гледиште на творе-
вину. Тамо где се, напротив, смрт као у платонизму афирмише, тамо се види-
ви свиет не посматра као Божиа творевина. А када платоничари тиело посма-
трау као нешто лиепо, ни тада не подразумевау да е оно само по себи лиепо,
ве само уколико допусти да кроз ега просветлуца нешто од вечне душе, еди-
не истински божанске стварности. Свакако е и за хришанина садаше тиело са-
мо сенка едног боег, будуег тиела красоте. Супротност овде ние, као за Пла-
тона, измеу телесног облика поаве и нематериалне идее, ве измеу садаше
творевине, кроз гриех предане смрти, и нове творевине, ослобоене од гриеха, т.
измеу трулежног, телесног тиела и нетрулежног, васкрслог тиела.
То нас води ка едном другачием схватау човека, ка ново антропологии.
Новозаветна антропологиа ние елинска; она се надовезуе на евреску. За по-
мове као што су тиело, душа, плот, дух Нови завет, додуше, користи исте риечи
као елински философи, меутим, за их оне значе нешто сасвим друго. Ми и сам
Нови завет погрешно схватамо уколико ове риечи протумачимо у елинском сми-
слу. Управо овде почиу многи неспоразуми.
Овом приликом се не могу детание бавити библиском антропологиом. О
томе, поред одреених чланка у Теолошком речнику,14 постое добре поеди-
начне студие.15 Ту би требало наприе поединачно обрадити антропологиу ра-
зних новозаветних писаца. Управо у вези с овим питаем постое не мале раз-
лике. У овом тексту условен сам да приступим само поединим главним тачка-
ма кое за нашу тему долазе у обзир. То морам учинити некако схематски не
обраауи пажу на ниансе кое би требало узети у обзир у едно право ан-
тропологии. При томе емо се првенствено ослаати на апостола Павла, буду-
и да е само код ега асние изложена одреена антропологиа, иако ни он не
користи различите помове сасвим доследно у истом значеу.16
Нови завет, наравно, познае разлику измеу тиела и душе или, како то каже
апостол Павле, измеу споашег и унутарег човека. Али, ово разликовае
ние равно супроставау, у смислу да е унутари човек по природи добар, а
споаши по природи лош.17 Оба чине единство, допуавау се и Бог их е ство-
рио као добре. Унутари човек без споашег нема истински аутентичан начин
постоаа. ему е потребно тиело. Он, додуше, може постоати без тиела као
сенка, слично мртвима Старог завета у шеолу, али то ние стварни живот. Потпу-

14 Такое би овде трeбало поменути и Богослове Новог завета (посебна богословска дисци-
плина коа се бави богословским излагаима новозаветних писаца прим. прев.).
15 W. G. Kmmel, Das Bild des Menschen im Neuen Testament, 1948.
16 Види W. Gutbrod, Die paulinische Anthropologie, 1934; W. G. Kmmel, Rmer 7 und die Beke-
hrung des Paulus, 1929; E. Schweizer, Rm 13 f. und der Gegensatz von Fleisch und Geist vor und bei
Paulus, Evang. Theol., 15, 1955, 563. и дае; посебно одговарауе поглаве код R. Bultmann,
Theologie des Neuen Testaments, 1953.
17 Такое Христове риечи у Мк 8 36; Мт 6 25 и Мт 10 28 (yuch, = живот) не говоре о бескрано
вриедности бесмртне душе и не претпоставау неко бое оцеивае унутарег човека. У
вези с тим (и у вези Мк 14 38) види Kmmel, Das Bild des Menschen, 16.
L O G O S
10
О. КУЛМАН
но е супротно елинско схватае душе: она управо без тиела, и само без ега,
достиже потпуни процват свог живота. У Новом завету не постои ништа слично
овоме. Напротив, према ранохришанском схватау, тиелу е потребан унутари
човек.
А какву улогу играу сада плот (sa,rx) и дух (pneu/ma)? Код овог питаа е веома
битно да не подлегнемо профано употреби елинских риечи како нас не би одве-
ла на странпутицу, иако се таква употреба ава на разним местима у Новом за-
вету и поред тога што терминологиа едног те истог писца, као на пример апо-
стола Павла, апсолутно ние единствена.
Уз поменуте приговоре, додамо и следее: сагласно употреби, коа е нпр. ка-
рактеристична за богослове апостола Павла, плот и дух у Новом завету
представау двие трансцендентне, активне силе кое споа улазе у човека и ту
динамички делуу. Оне, меутим, не припадау човечием биу као таквом. Уоп-
ште за ову антропологиу важи да се она, супротно елинско, темеи на истории
спасеа.18 Плот е сила гриеха коа е као смрт Адамовим гриехом ушла у це-
локупног човека. Она е обузела тиело и душу, али а ово е особито важно
ипак тако да е сада плот у едно далеко ближо вези са тиелом, него са унутар-
им човеком,19 иако га е циелокупног обузела након пада у гриех. Дух е вели-
ки супарник тиела, али опет не као антрополошка датост, ве као сила коа е
споа ушла у човека. Дух е Божиа стваралачка сила. Он е животворна сила,
чинилац васкрсеа, као што е плот сила смрти. У Старом завету Дух е само
поединачно деловао кроз пророке. У поседим временима, у коим се према
Новом завету налазимо од кад е Христос своом смру сломио силу смрти и
васкрсао, дествуе ова живоносна сила и у свим удовима (члановима) Тиела
Христовог. Према Дап 2 16, Господ е у поседим данима излити Духа на
све уде. То оилово пророчанство испунило се на дан Педесетнице.
Како и плот тако и дух ве сада обузима целокупног човека, унутар-
ег и споашег. Ствари овде, меутим, стое другачие него код плоти. Док
се плот у траау овог еона на нераскидив начин укоренила у тиело, она ипак
не влада на исти несавладив начин унутарим човеком. Васкрша сила Све-
тог Духа ве е сада на едан тако снажан начин обузела унутарег човека да
се ова из дана у дан обнава, како то каже апостол Павле (2Кор 4 16). Што се
тиче тиела, и оно е, такое, ве обузето Духом. У тренуцима деловаа васкр-
савауе силе Духа у тиелу се на известан начин ве унаприед одиграва кра.
Тада, наиме, долази до моменталног одступаа смртне силе.20 Одатле дивна
исцееа болесних у заедници првих хришана. Ту е, ипак, риеч само о ед-
ном одступау, а не о коначном преображау смртног тиела у тиело васкрсло.
И они кое е Христос током свог живота васкрсао, морау поново да умру. Они
ош нису добили васкрсло тиело. Преображее плотског тиела, предодрее-
ног за смрт, у духовно тиело десие се тек на крау. Тек тада е васкрсавауа
сила Светога Духа у целини обузети тиело и на та начин га преобразити, као
што ве сада из дана у дан преображава унутарег човека.

18 Тако мисли и Kmmel, Das Bild des Menschen, када наглашава да би у Новом завету, па и у о-
вановом богослову, човек увек требало да буде посматран као историско бие.
19 Тиело е, такореи, егово седиште из кога делуе на целокупног човека. Одатле то да апо-
стол Павле, противно своме основном ставу, ипак на пар сасвим риетких места каже тиело
уместо плот и обрнуто плот уместо тиело. Ови терминолошки изузеци уопште не мие-
ау егов свеукупни поглед, за кои е карактеристична асна подела измеу тиела и плоти.
20 Погледа мо чланак La dlivrance anticipe du corps humain daprs le Nouveau Testament,
Hommage et Reconnaissance. 60e anniversaire de K. Barth, 1946, 31.
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
11
Због свега овога веома е важно нагласити колико се антропологиа Новог за-
вета разликуе од елинске. Тиело и душа су изворно добри, будуи да их е Бог
створио. Лоши су, уколико их е обузела сила гриеха т. сила смрти. Обое, меу-
тим, могу и морау бити спасени живоносном силом Светога Духа. Спасее пре-
ма Новом завету, ние спасее душе од тиела, ве спасее и душе и тиела од
смртне силе гриеха.21
Преображее плотског тиела у васкрсло тиело наступие тек у тренутку када
целокупна творевина буде обновена Светим Духом, када више не буде било смр-
ти. Онда суштина22 тиела више нее бити плот, ве дух: према апостолу Павлу по-
стоае духовно тиело. То Васкрсее тиела бие, значи, само едан дио целокуп-
не на крау изнова створене творевине. Очекуемо нова небеса и нову зему, каже
се у 2Пт 3 13. Хришанска нада не односи се само на поединачну судбину, ве на
целокупну творевину. Сва видива творевина е човековим гриехом увучена у
смрт. Због твое вое, тако гласи проклетство. То не чуемо само у Постау, ве
и у Рим 8 19 где апостол Павле пише да сва творевина23 ве у садашости жарко
ишчекуе спасее. То спасее наступие када сила Светога Духа преобрази мате-
риу, када е Бог, у едном новом стваралачком чину, нее уништити, ве ослободити
од плоти (гриеха), од пропадивости. Тада се нее поавити вечне идее, ве е
конкретне стварности васкрснути у нетрулежном животу Духа Светог коме припада
и наше тиело. Ова вера е пуно смелиа од елинске.
Пошто е васкрсее тиела едан нови стваралачки чин кои обухвата васио-
ну, онда оно ние догаа кои настае поединачном смру, ве тек на крау овог
свиета. Оно ние прелаз из овостраног у онострани свиет, као што е то, према е-
линском веровау, случа код бесмртне, од тиела ослобоене, душе. Оно е пре-
лаз из садашег временског еона у будуи. Оно е повезано са целокупним домо-
строем.
Будуи да постои гриех, онда е потребна и историа спасеа коа се оди-
грава у времену. Где се гриех посматра као извор владавине смрти над Божи-
ом творевином, тамо се смрт мора победити у истом тренутку када и гриех.
Ми нисмо у стау да то учинимо; Нови завет нас учи да пошто смо сами гре-
шници, не можемо победити гриех. Неко други е то за нас учинио, а Он е то
могао учинити само тиме што се упутио у област смрти, односно, сам умро и
искупио наше гриехе. На та начин е савладана смрт као плата за гриех. Рано-
хришанска вера благовести да е Христос ово учинио тако што е васкрсао и
тиелом и душом, након што е стварно окусио смрт. Она благовести да е од са-
да сила Васкрсеа, Свети Дух, на делу. Пут е слободан! Гриех е побеен;

21 Такое и често цитиране, у 17. примедби напоменуте Христове риечи из Мт 10 28: Не боте
се оних, кои убиау тиело, а yuch,, не могу убити, ни на кои начин не претпоставау елин-
ску представу, као да душа не потребуе тиело. Управо наставак показуе да то ние случа. Хри-
стос не настава са: боте се онога, кои убиа yuch,, ве са: онога, кои може и yuch, и тиело
погубити у паклу. Са правом коментари упууу на то да yuch, овде не означава елинско пои-
мае душе, ве би одговарауи арамеском нафша било бое превести са живот. Види, на
пример, J. Schniewind, Das Evangelium nach Matthus, 1937, ad loc. Такое, тачно каже и
Kmmel, Das Bild des Menschen, 17: Мт 10 28 не жели да изрази вриедност бесмртне душе, ве
да нагласи да едино Бог може осим земаског уништити и небески живот. Види такое Mehl,
Der letzte Feind, 40, одломак 12.
22 а користим ова израз кои по себи ние насрении пошто ми недостае бои. Шта се
под им подразумева требало би да буде асно према претходном излагау.
23 Вредновае овога због твое вое у 20. стиху уз упуивае на Пост 3 17 искучуе свако дру-
гачие превоее kti,sij, као што то предлажу Е. Брунер (E. Brunner) и А. Шлатер (A. Schlatter) (би-
е као човек). Види O. Cullmann, Christus und die Zeit, 1945, 89.
L O G O S
12
О. КУЛМАН
васкрсее, живот ликуе над смру, ер е и смрт била само поседица гриеха.
Бог е на та начин унаприед открио чудо новог ствараа кое се очекуе на кра-
у. Поново е створио живот као на почетку, али сада нови, потпуни живот. Вас-
крсеем Христовим се ве десило ово чудо! И то васкрсее, не у смислу обузи-
маа унутарег човека Светим Духом, ве васкрсее и самога тиела. Управо
ново стварае материе, едне непропадиве материе. Нигде другде на свиету
не постои васкрсла материа, нигде духовно тиело: само у Исусу Христу.
IV
Требало би имати на уму шта е за прве хришане значила ова велика благови-
ест: Христос васкрсе из мртвих! Да бисмо то разумели, присетимо се првен-
ствено шта е смрт за их значила. У искушеу смо да ове силне исказе стално
спаамо са елинском мишу о бесмртности душе и да на та начин умауемо
ихов садржа. Христос васкрсе то значи да смо ве закорачили у ново доба у
коем е смрт побеена Светим Духом, у коем више не постои пропадивост.
Будуи да ве стварно постои едно духовно тиело кое е произашло из едног
плотског тиела, онда е сила смрти скршена. У ствари, верници, према увере-
у првих хришана, више не би требало да умиру. У почетку су они сасвим из-
весно имали таква очекиваа. Чак ни сама чиеница да уди ош увиек умиру
више ние много значила. ихова смрт од сада више ние израз апсолутне вла-
давине смрти, ве тек поседа борба. Торжествену чиеницу да постои едно
из мртвих васкрсло тиело, смрт више не може поништити.
Требало би покушати да едноставно схватимо то на шта су први хришани
мислили када су говорили да е Исус Христос Првороени из мртвих. Ма колико
нам се ово чинило тешким, неопходно е да прие свега искучимо свако пита-
е о томе да ли ми можемо прихватити ову веру, као веру у едан онтолошки
догаа. Требало би да такое оставимо по страни и питае да ли е у праву Со-
крат или Нови завет. У противном емо туе токове мисли стално мешати са
мислима Новог завета. Требало би заправо едноставно саслушати то што нам
Нови завет говори: Исус Христос, Првороени из мртвих. егово тиело е
прво васкрсло тиело, прво духовно тиело, тамо где постои овакво уверее,
оно радикално утиче и на мисао и на живот. Само у овом светлу постае разу-
миво све што се дешавало у рано заедници. Сав Нови завет остае за нас
кига са седам печата, ако иза сваке реченице коа тамо стои не прочитамо ову
другу: Христос васкрсе;24 смрт е ве побеена; ве постои нова творевина.
Вриеме Васкрсеа е почело!
Наравно, оно е тек почело, али ипак одлучууе почело. Оно е тек отпоче-
ло, ер е смрт ош на делу, а хришани ош умиру. Ученици су то утврдили ка-
да су умрли први удови (чланови) Цркве. За их е то у почетку, свакако, био
тежак проблем.25 У 1Кор 11 30 апостол Павле пише да, у ствари, више не би тре-
бало да буде ни болести ни смрти. Гриех, болест и смрт ош постое. Али Свети

24 Уколико е учите праведности кумранске секте стварно био погубен и егов повратак
ишчекиван од егових ученика, што у ствари до сада ние доказано ниедним текстом, онда е
не узимауи у обзир све друге разлике (види мо чланак кои е наведен у 7. примедби, The Sig-
nificance, 213.) главна разлика, што се тиче вере ране заеднице, управо у вери у чиеницу
Христовог Васкрсеа кое се ве збило и кое свакако нема никаквих паралела у секти.
25 Види у вези са тим Ph. H. Menoud, La mort dAnanias et de saphira: Aux sources de la tradition
chrtienne. Mlanges offerts M. Gougel, 1950, 150.
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
13
Дух е као нова стваралачка сила ве делотворан у нашем свиету. Он видиво
делуе у рано заедници на различите начине. Оно што у своо кизи Христос
и вриеме називам напетошу измеу ве испуеног и ош недовршеног, то
по своме биу припада Новом завету.
Та напетост, дакле, ние тек накнадно решее збуености (Verlegenhe-
itslsung), како то тврде ученици А. Швацера (A. Schweitzer), а сада и Р. Булт-
ман (R. Bultmann).26 Она е, штавише, присутна ве код Христа. егова блага ви-
ест открива будуе Царство Божие, али, с друге стране, Он говори да е Царство
Божие ве наступило, пошто Он Духом Светим ве побеуе смрт. Тако што ли-
ечи болесне и васкрсава мртве (Мт 12 28; 11 3; Лк 10 18) Он унаприед открива по-
беду над смру коу е потпуно остварити у своо сопствено смрти. Швацер ни-
е у праву када као изворну хришанску наду посматра само наду у будуност,
баш као што ни Ц. Х. Дод (C. H. Dodd) ние у праву када говори само о остваре-
но есхатологии (realised eschatology), а вероватно ош мае Бултман када би-
е изворне хришанске наде растаче у Хадегеров (Heidegger) егзистенциализам.
Новозаветно мисли своствено е да се служи временским категориама, и то због
тога што се вера да се у Христу ве збило Васкрсее узима као полазна тачка
целокупног хришанског живота и размишаа. Ако то посматрамо као теме-
ни израз ранохришанске вере, онда временска напетост измеу ве испуеног
и ош недовршеног мора сачиавати саму основу те вере. У овом смислу, слика
коу даем у кизи Христос и вриеме заиста може да се пренесе на целокупну
новозаветну ситуациу: одлучууа битка е ве извоевана у Христово смрти и
Васкрсеу; едино што изостае е Victory Day (Дан победе прим. прев.).
Окосницу данаших богословских дискусиа представа едно питае: ние
ли Васкрсее полазна тачка хришанске Цркве, еног постоаа, еног живо-
та, еног размишаа? Ако есте, онда вера у Христово телесно васкрсее
постае стуб ранохришанске вере. Чиеницом да постои васкрсло тиело,
Христос изражава целокупно новозаветно схватае времена. Ако е Христос
Првороени из мртвих, онда то значи да су последа времена ве наступила.
Али то, такое, значи да одреени временски размак (колики год он био) диели
Првороеног из мртвих од свих осталих уди кои ош нису роени из мр-
твих. Тако се, према Новом завету, налазимо у едном меу-времену, измеу
Христовог Васкрсеа кое се ве збило и нашег васкрсеа кое е се збити тек на
крау виека. Али, то такое значи да сила живота, Свети Дух, ве сада делуе у
нама. Зато апостол Павле истовремено користи исти израз avparch, првенац, за
Светог Духа (Рим 8 23) и за Христа (1Кор 15 23). Ве сада постое елементи васкр-
сеа кои претходе самом васкрсеу. И то на двоак начин: наш унутари човек
обнава се из дана у дан Светим Духом (2Кор 4 16; Еф 3 16), а Свети Дух е, тако-
е, обузео и тиело, иако плот у ему ош увиек има свое одреено место. На
очанички узвик из Рим 7 24: Ко е ме избавити од тиела смрти ове?, Нови за-
вет одговара: Свети Дух.
Предукус Осмог дана кои нам се дае Светим Духом наасние е присутан у
ранохришанским ломеима хеба. У има се нарочито проавивао види-
ви дар Светог Духа. У ему Свети Дух и несавршенство удског езика прева-
зилази даром езика. У том догаау заедница ступа у непосредан однос са Вас-
крслим, не само са еговом душом, ве и са еговим невидивим васкрслим
тиелом. Зато читамо у 1Кор 10 16: Хеб кои ломимо ние ли заедница тиела
Христова? У братско заедници навише се приближавамо Христовом васкр-

26 R. Bultmann, History and Eschatology in the New Testament, New Test. Stud. 1, 1954, 5.
L O G O S
14
О. КУЛМАН
слом тиелу. Зато апостол Павле у следео глави 11 27 (едном месту кое се су-
више риетко узима у обзир!) пише: Када би сви удови приступали трпези Го-
сподо на заиста достоан начин, онда би оваква наша заедница с Христовим
васкрслим тиелом ве сада утицала и на наша сопствена тиела те не би било
болести, па чак ни смрти (1Кор 11 2830) необично одважна тврда.27
Све ово нам открива стварност преображеа плотског тиела у духовно кое
е наступити када сва творевина буде обновена Светим Духом. Тада е све по-
стоее бити одуховено. Плотска материа постае духовна. Односно, уместо
пропадиве ступа непропадива. Не би требало, меутим, ово схватати у сми-
слу елинског поимаа духа, у смислу бестелесне идее! Риеч е о едном но-
вом Небу и едно ново Земи. То е ранохришанска нада.
Израз коим се служи апостолско Исповедае вере никако се не може усагла-
сити са павлинизмом кои каже: веруем у васкрсее плоти.28 То апостол Павле
ние могао да каже. Он веруе у васкрсее тиела, а не плоти. Плот е сила смрти
коа мора бити уништена. Ова заблуда одомаила се у едном времену када е би-
блиска терминологиа погрешно схватана у светлу елинске антропологие. У
ствари, према апостолу Павлу, наше тиело е васкрснути када живоносна сила
Духа буде обновила васцелу творевину.
Нераспадиво тиело: како да то себи представимо? Или бое речено: како су
то себи представали први хришани? Апостол Павле у Фил 3 21 пише да е Исус
Христос на крау преобразити наше понижено тиело у тиело славе (do,xa) егове,
исто тако у 2Кор 3 18: Преображавамо се у егов исти лик из славе у славу (av-
po. do,xhj eivj do,xan). Ту славу (do,xa) први хришани поимау као своеврсну све-
тлосну материу. удском езику овде ве понестау риечи кое би ову стварност
изразиле. Поново указуем на Гриневалдову слику Васкрсеа. Он се можда нави-
ше приближио томе што е апостол Павле подразумевао под духовним тиелом.
V
На ова начин смо индиректно одговорили и на питае кое нам се постава на
самом крау: Када е наступити преображее тиела? Нови завет нам дае е-
динствен одговор: на крау, а то би требало разумети у стварном, односно вре-
менском смислу. На та начин се, меутим, постава питае меустаа мртвих.
Свакако, смрт е, према 2Тим 1 10, ве побеена: Христос разруши смрт и обаса
живот и нераспадивост. Али временска напетост, коу имам обича да тако сна-
жно наглашавам, тиче се управо ове средише тачке: смрт е побеена, али е тек
на крау бити уништена: поседи неприате укинуе се смрт (1Кор 15 26). Ка-
рактеристично е да на елинском оба пута стои исти глагол katarge,w, и када е риеч
о одлучууо победи коа се ве збила и када е риеч о крао победи коа нам тек
предстои. О крао победи, о уништеу смрти говори и Отк 20 14: смрт е бити
бачена у езеро огено, а неколико стихова дае каже се: смрти више нее бити.
Меутим, то онда значи да преображее тиела не наступа одмах послие сва-
ке поединачне смрти. И овде се управо морамо чувати сваког прилагоаваа е-
линским представама, уколико желимо разумети новозаветно учее. Овде е
управо и тачка у коо тумачее К. Барта едноставно не могу да прихватим као

27 У овом смислу би требало разумети и нову тезу коу е изнео F. J. Leenhardt, Ceci est mon
corps, Explication de ces paroles de Jsus-Christ, 1955.
28 Изаву васкрсее плоти покушава да библиско-богословски и догматско-историски учвр-
сти W. Bieder, Auferstehung des Fleisches oder des Leibes?, Theol. Zeitschr., 1, 1945, 105.
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
15
излагае ранохришанске мисли, као што ми е неприхватива и егова Црквена
догматика,29 иако се за разлику од егових првих дела30 сигурно пуно више при-
ближила новозаветно есхатологии.31 Према Новом завету, мртви су ош у вре-
мену. Иначе проблем у 1Сол 4 13 не би имао смисла. На том месту апостол Павле
наглашава да у тренутку Христовог другог доласка они кои е тада бити живи не-
е имати предности над онима кои су умрли у Христу. Постои ли за Нови завет
неко друго место осим онога од кога апостол Павле овде полази говореи о
умрлима у Христу као о онима кои ош нису васкрсли, али е васкрснути по Хри-
стовом другом доласку, када их они кои тада буду били живи нее претеи, ве е
(према 1Кор 15 52) бити преображени? И у Отк 6 11 видимо да у Христу умрли че-
кау: Колико дуго ош? вичу мученици кои спавау испод олтара. Ни прича о
богатом човеку у коо Лазар бива право однесен у наруче Авраамово (Лк 16 23),
а ни риечи апостола Павла: Имам жеу умриети и са Христом бити (Фил 1 23)
не доказуу да се овде рачуна на то да васкрсее тиела наступа одмах послие
поединачне смрти.32 Ни у едном од ових текстова не постои ни една риеч о вас-
крсеу тиела. Свакако е у има кроз разне примере риеч о стау оних кои умиру
у Христу прие краа, о том меустау, у коме се и они као и живи налазе. Све те
слике изражавау само едну посебну Христову близину, у коо се они кои умиру у
Христу налазе прие краа. Они су у наручу Авраамовом или (према Отк 6 9) ис-
под олтара или са Христом. Све су то само слике Божие близине. Али науобича-
ениа слика е: они спавау.33 Да се у Новом завету рачуна са едним таквим меу-
временом како за мртве, тако и за живе, тешко се може пореи. Меутим, овде нее

29 K. Barth, Die kirchliche Dogmatik, II, 1, 1940, 698; III, 2, 1948, 524, 714.
30 Посебно Die Auferstehung der Toten, 1926.
31 едно засебно питае би свакако било, има ли Барт као догматичар право да у вези са овим пита-
ем ствара везе кое се ош увиек налазе изван историских оквира Новог завета. Само би то
превазилажее Новог завета, па и тамо где код Барта постои намера да аргументуе са библи-
ске стране, можда требало да буде одговорние и сваки пут као такво асно и изричито назначено.
Неизбежна опасност са коом се сваки догматичар (у томе лежи величина и достоанство еговог
задатка) мора суочити е та да превазилажеем Новог завета не скрене са продужене библиске
линие и да тек полазеи од тог превазилажеа накнадно обашава библиске текстове. Ту неиз-
бежну опасност би на та начин, такое, асние спознали, а разговор са егзегетом (види горе) би
управо због тога био плодоноснии.
32 Такое се и често дискутоване риечи у Лк 23 43: Заиста ти кажем, данас еш бити са мном у ра-
у, односе на то. Ние немогуе, али е, додуше, ипак неприродно sh,meron повуи уз le,gw soi. Из-
реку би требало схватити у контексту са Лк 16 23 и са касном евреском представом о рау као
месту блажених (Strack-Billerbeck, ad loc.; P. Volz, Die Eschatologie der jdischen Gemeinde im neu-
test, Zeitalter, 1934, 265.). Ни у ком случау се тиме не мисли на васкрсее тиела или да е укинуто
ишчекивае парусие (Христовог доласка на крау времена прим. прев.). Овакво обашее од-
лучно одбацуе и W. G. Kmmel, Verheiung und Erfllung, 1953, 67. една одреена неизедначеност
са павлинизмом свакако утолико остае, уколико сам Христос тога са данас назначеног дана ош
ние васкрсао, значи ош ние дао разлог за спаае мртвих са им. Али на крау краева ипак е
и овде наглашено то да е разбоник бити са Христом. Menoud, Le sort des trpasss, 45., са правом
упууе на неопходност да се Христов одговор схвати у вези са разбониковом молбом. Ова моли
да га се Христос сети када дое у Царству своме, чиме се, према евреском месианском гледи-
шту, едино може мислити на тренутак када е Месиа дои да успостави свое царство. Христос
му не одговара на молбу, али му дае више него што тражи: ве претходно е бити са им седи-
ен. На та начин те риечи према своо намери у потпуности спадау у гори контекст.
33 Тумачее спаваа кое дае K. Barth, Die kirchliche Dogmatik, III, 2, према коме ова по-
ам изражава да се нама само причиава како су преживели само мирно уснули, неодр-
жив е Новим заветом. Поам исказуе више и односи се, као и одмарае (почивае
прим. прев.) у Отк 14 13 на стае у коме се мртви налазе прие поновног Христовог доласка
на крау времена.
L O G O S
16
О. КУЛМАН
бити говора о било каквим претпоставкама о стау умрлих у томе меувремену.34
У Христу умрли учествуу у напетости меувремена. То, меутим, не значи
да они ош увиек чекау. Не, то значи да се и за их кроз Христову смрт деси-
ло нешто одлучууе, и за их е Васкрсее велики преокрет (Мт 27 52). Та но-
ва, Васкрсеем створена, стварност дозвоава нам да барем уочимо могу-
ност едне везе, никако са Сократовим учеем, али свакако са еговим прак-
тичним односом према смрти: смрт е изгубила сво ужас, сво жалац. Иако
поседи неприате остае, он уствари више ништа не значи. Да е Васкрсее
Христово велики преокрет само за живе, а не и за мртве, онда би живи ипак, су-
протно 1Сол 4 13, имали велику предност над мртвима. Живи су као удови Хри-
стове заеднице ве сада испуени силом васкрсеа Светим Духом. Незамисли-
во е, према ранохришанском становишту, да се за умрле ние ништа промени-
ло у времену прие краа. Управо слике коима се Нови завет служи како би
описао стае умрлих у Христу доказуу да се ве и на то меустае мртвих од-
ражава Христово Васкрсее, предукус краа. Они су код Христа, како то каже
апостол Павле.
Нарочито у 2Кор 5 110 чуемо зашто се и мртви, иако ош немау ново тиело
и само спавау, ипак ве налазе у нарочито Христово близини. Апостол Па-
вле ту говори о природном страху кои и он осеа према смрти коа ош делуе,
иако е ве побеена. Он се бои стаа такозване нагости, значи стаа уну-
тарег човека кои нема тиела. Та природни страх од тога ние ни послие
Христа у потпуности нестао, ер ни сама смрт, иако е осуена на то да буде са-
мо привидна сила, ош ние нестала. Апостол Павле каже да жели да буде непо-
средно, као и они кои су живи преко (evpi,), одевен духовним тиелом, а да не
мора да прое кроз смрт, односно: жели да у вриеме другог Христовог доласка
ош буде у животу. ош едном се овде потвруе оно што смо казали о ужасу
смрти. Сада у том одломку 2Кор 5 видимо и радикалну новину коа се у том по-
гледу збила: у истом овом тексту поред природног страха душевне нагости, сто-
и велико поуздае да смо од сада код Христа, па и у томе меустау. Чега уз-
немиравауег онда има у чиеници да постои едно меувриеме? Поуздае да
смо и тада код Христа заснива се на томе да е наш унутари човек ве сада об-
узет Светим Духом. Свима живима Христос е оставио Светог Духа. Он е, уко-
лико е стварно у нама, нашег унутарег човека ве преобразио и у ему се
утврдио. Чули смо да е Свети Дух она кои има живоносну силу обнаваа.
Значи, ему смрт не може ништа. Зато се и за мртве кои су стварно у Христу,
односно у поседу Светог Духа, уистину нешто променило. Страховита напу-
штеност у смрти, одваае од Бога, о коме смо говорили, више не постои, ер
постои Свети Дух. Зато Нови завет наглашава да су умрли у Христу код Хри-
ста, значи нису напуштени. Тако разумиемо, зашто апостол Павле управо у
2Кор 5 5, где помие страх од бестелесности у меустау, Светог Духа означа-
ва као avrrabw,n.
О страху од бестелесног стаа и о чврстом поуздау да нас ни то стае, ко-
е е, уосталом, само пролазно и кое нас не може одвоити од Христа (меу си-
лама кое нас не могу одвоити од убави Божие коа е у Христу у Рим 8 38
спомие се и смрт), можемо реи седее: та страх и то поуздае меусобно

34 Али ово уздржавае нам не смие постати разлог да потиснемо меувриеме као такво.
Ние ми сасвим асно зашто протестатски богослови (и К. Барт) имау толике задршке према
овом новозаветном ставу, када пак Нови завет о томе меустау учи само толико: 1. да оно
постои, 2. да оно ве значи седиее са Христом (на основу Светог Духа).
L O G O S
БЕСМРТНОСТ ДУШЕ И ВАСКРСЕЕ МРТВИХ
17
су споени у 2Кор 5, а то потвруе да и мртви учествуу у напетости сада-
шице. И овде ликуе поуздае, ер е ова стварност ве присутна. Смрт е по-
беена. Унутари човек иако без тиела, више ние сам, више нема постоае
сенке кое е било едини предмет евреских ишчекиваа и кое се ние могло
сматрати животом. Човек е, наиме, ве током свог живота преображен Све-
тим Духом, ве е обузет васкрсеем (Рим 6 3; н 3 3), уколико е стварно ош у
животу поново роен Духом. Свети Дух е Божии дар кои не можемо изгуби-
ти смру. У Христу умрли поседуе Светог Духа, иако ош спава и ош увиек
чека васкрсее тиела кое е му тек даровати пуни и истински живот. Тако е и
у том стау смрт изгубила сво ужас, иако она ош увиек постои. Тако се мр-
тви кои од сада (avpV a;rti)35 умиру у Господу могу прославати као блажени,
како то пише писац овановог Откровеа (14 13). Триумфални узвик апостола
Павла у 1Кор 15 54 сада се може применити и на мртве: Где ти е, смрти, жа-
лац? Где ти е, пакле, победа? Тако у Рим 14 апостол пише: И кад живимо и
кад умиремо, Господи смо (8. стих). Христос е Господар над живима и мр-
твима (9. стих).
Постои могуност да неко постави питае не враамо ли се на та начин,
ипак, елинском учеу о бесмртности? Не изражава ли на та начин Нови завет
у времену после Васкрсеа континутет живота преображеног унутарег чове-
ка прие и послие смрти, тако да смрт практично и у Новом завету представа
само едан природни прелазак.36 У одрееном смислу Нови завет се унеколи-
ко приближава елинском учеу тиме што унутари човек кои е ве претход-
но преображен Светим Духом, значи оживен, сво живот настава код Хри-
ста у стау спаваа. Та континуитет веома е снажно наглашен у овановом
Еванеу (н 3 36; 4 14; 6 54). На овом месту видимо едну одреену аналогиу са
бесмртношу душе. Па ипак, разлика остае радикална. И стае у Христу умр-
лих е ош едно несавршено стае нагости, како апостол Павле каже, спава-
а, чекаа на васкрсее целокупне творевине, на васкрсее тиела. Са друге
стране, смрт остае неприате кои е додуше ве побеен, али ипак тек би тре-
бало потпуно да нестане. Да мртви ве у томе стау живе код Христа, не одго-
вара природном биу душе, ве е условено Божиим чином даром извана,
смру и Васкрсеем Христовим, Светим Духом кои е ош у земаском животу
васкрсао унутарег човека своом чудотворном силом.
асно е, дакле, да е васкрсее тиела ош предмет ишчекиваа. У овано-
вом Еванеу, меутим, оно е сада споено са извесношу победе, ер Свети
Дух ве стануе у унутарем човеку. У то више не може бити суме: пошто Све-
ти Дух ве стануе у унутарем човеку, Он е онда преобразити и тиело. Свети
Дух као живоносна сила не зна ни за какве препреке, продире свуда, никада не за-
стае. Тако у Рим 8 11 апостол Павле пише: Ако ли живи у вама Дух Онога кои е
васкрсао Исуса из мртвих, Она кои е подигао Христа из мртвих, оживее и ва-
ша смртна телеса Духом своим кои живи у вама; и у Фил 3 20: Очекуемо Спа-

35 У погледу новозаветних места, у коима avpV a;rti сигурно само може значити од сада (као у
н 13 19), и у погледу смисла кои е и овде проузрокован временским односом, радие бих хтио
да останем при том уобичаеном преводу од сада и да израз доведем у везу са avpoqnh,skontej,
иако неке ствари говоре у корист предлога А. Дебрунера (A. Debrunner, Grammatik des neutest.
Griechisch, 1943, II дио, додатак, 12) да се према подстреку А. Фридрихенса (A. Friedric-
hens) avpV a;rti разумие као вулгатска риеч за тачно, одреено и да се онда повуче уз le,gei to.
pneu/ma, што би могло наи потврду у P47 кои испушта nai,.
36 Меутим, ве смо говорили о претераном покушау К. Барта да на диалектички начин покра
негативног оцеиваа смрти постави позитивно.
L O G O S
18
О. КУЛМАН
ситеа Господа Исуса Христа, кои е преобразити наше понижено тиело, тако
да буде саобразно тиелу славе егове.
Ми чекамо и умрли чекау. Наравно да е животни ритам за их другачии не-
го за живе и да им е меувриеме на та начин, можда, скраено. Уколико се стек-
не утисак да овом моом поседом примедбом, насупрот досадашем строгом
ограничавау на новозаветне исказе, превазилазим оно што нам нуди егзеге-
за,37 онда сам ипак убеен да утолико не напуштам егзегетску основу, уколико
нас израз спавау, кои се у Новом завету начеше користи за поам меустаа,
непосредно позива на претпоставку да мртви имау другачиу свиест о времену.
Управо као они кои спавау. Они су, меутим, такое ош у времену. Ника-
квим тумачеем не смиемо уклонити ту чиеницу. А и ту ош едном видимо
да се новозаветна нада у васкрсее разликуе од елинске вере у бесмртност.
Апостол Павле е на своим мисионарским путоваима сретао уде кои
управо стога нису могли да прихвате егову проповед о Васкрсеу, ер су ве-
ровали у бесмртност душе. Из тог разлога е у Атини дошло до изругиваа тек
када е апостол Павле почео говорити о Васкрсеу (Дап 17 32). Исто тако ни у-
ди за кое апостол Павле у 1Сол 4 13 каже да немау наде, као и они о коима у
1Кор 15 12 пише да не веруу да постои васкрсее мртвих, вероватно нису
епикуреци као што се обично сматра. ер ни они кои веруу у бесмртност ду-
ше, немау наду о коо говори апостол Павле коа претпостава веру у Божие
чудо обновеа. Штавише, можда е елинима кои су веровали у бесмртност
душе, било теже да прихвате проповед о Васкрсеу него другима. устин око
150. године пише (Диалог 80) о таквима, кои говоре да не постои васкрсее
мртвих, ве да е се у тренутку смрти ихова душа истовремено успети на не-
бо. На том месту се ош асние осеа сва противречност.
Такое, и цар Марко Аурелие, философ кои са Сократом спада меу напле-
менитие представнике антике, осеао е ту противречност. Као што е познато,
он е надубе презирао хришанство, а била му е веома одбона и смрт хри-
шанских мученика, иако е она великом стоику, кои е равнодушно гледао на
смрт, требало да улие поштовае. Сва енергичност са коом хришани одлазе у
смрт ние му се свиала.38 едан стоик би требало да прими смрт без осеаа.
Хришански мученик, напротив, умире у узвишеном доживау Христа. Он зна
да активно учествуе у величанственом догаау спасеа. Ве нам први хри-
шански мученик Стефан, у Дап 7 55, предочава колико се суочавае са смру
разликуе за онога кои умире у Христу и за античког философа. Он види, небеса
отворена и Сина човечиега где стои с десне стране Богу. Он види Христа, По-
бедитеа смрти. Са том вером да е смрт коу мора окусити ве победио Она
кои е лично кроз у прошао, првомученик Стефан се предае каменовау.
*
Одговор на питае: Бесмртност душе или васкрсее мртвих у Новом завету?
тиме е асан. Учее великог Сократа, великог Платона не може се усагласити
са учеем Новог завета. Да ихова личност, као и ихов однос према смрти,
сагледавани у Христу, и поред свега, могу бити циеени, дало би се не узима-
уи у обзир покуша кои су учинили апологети II виека показати Новим за-
ветом. Али то е питае у кое ми овде неемо залазити.

37 При томе слиедим наговешта кои дае R. Mehl у Der letzte Feind, 56.
38 M. Aur. Med. XI, 3. Он е, такое, све више и више напуштао веру у бесмртност.
L O G O S