Енрико Норели
МАРКИОН, ТЕРТУЛИАН И ГУБАВАЦ*
Познато нам е колико тешкоа имамо да на задовоавауи начин реконструи-
шемо текст, па и саму кижевну врсту, Антитеза. их е Маркион, по Тертули-
ановом1 мишеу, придружио Инструментуму, кои е саставио ишчитаваем
Еванеа по Луки и десет Павлових посланица. Тертулиан сведочи о тесно ве-
зи измеу Антитеза и Инструментума. Могуе е да су се Маркионове егзегезе,
налазиле у делу Антитезе и то на такав начин да су управо оне представале
неку врсту2 коментара Инструментума, дела коег е Тертулиан побиао у сво-
о систематско расправи. У тим Антитезама е имао да обасни супротности
кое су, према еговом мишеу, постоале измеу догааа и мотива открове-
а Бога Израилаца и Христовог откровеа.
Ту повезаност измеу Инструментума и Антитеза уочавамо, измеу оста-
лог, и из едног привилегованог случаа, где нам Тертулианово побиае омо-
гуава да стекнемо прилично дубок увид у Маркионово тумачее едног би-
* Чланак Маркион, Тертулиан и губавац преузет е из сепарата Marcion, Tertulien et le lepreux,
Lausanne, 2002. Превела са француског езика улиа Видови.
1 Adversus Marcionem (убудуе: АМ) 4, 1, 1: Et ut fidem instrueret, dotem quandam commentatus est
illi (= у еговом еванеу), opus ex contrarietatum oppositionibus Antithesis cognominatum et ad se-
parationem legis et evangelii coactum, qua duos dividens proinde diversos, alterum alterius instrumen-
ti, vel, quod magis usui est dicere, testamenti, ut exinde evangelio quoque secundum Antithesis creden-
do patrocinaretur. Набои регистар кои се односи на Антитезе остае она кои е дао А. фон
Харнак (A. von Harnack), Маркион. Das evangelium vom fremden Gott. Eine Monographie zur
Geschichte der Grundlegung der katolischen Kirche (овде 45, Leipzig2 1924, прештампано Darm-
stadt 1960. и 1985. са Neue Studien zu Marcion ([овде 44, 4 Leipzig 1923.]) 256*313* (cf. синтеза
7492). О односу измеу Антитеза и Маркионовог Канона Писма, можете погледати неке наше
привремене сугестие у делу Marcione lettore dellepistola ai Romani, CrSt 15, 1994, 635675. (ов-
де 672674). Наши цитати из АМ су узети, за прве три киге, из изд. Р. Брауна (R. Braun), Ter-
tullien. Contre Marcion IIII, S. Cret. 365, 368, 399, Paris 1990; 1991; 1994; за киге 4 и 5, из изд.
К. Морешиниа (C. Moreschini), Tertulliani Adversus Marcionem, Milano/Varese 1971; али смо
стално пред очима имали издаа Е. Кромана (E. Kroymann), у: Quinti Septimi Florentis Tertullia-
ni Opera. Pars I: Opera Catholica. Adversus Marcionem, Corp. Christ., Ser. Lat,1 Turnhout 1954,
437726 (репродукциа е изашла у CSEL 47, Vindobonae 1907); и код Е. Еванса (E. Evans), Ter-
tullian. Adversus Marcionem (Oxford 1972) 2 v. захвауемо се Пер Иву Бранту (Pierre-Yves
Brandt), асистенту на Теолошком факултету у Женеви, кои нам е помогао приликом коректуре
на француском езику.
2 Али свакако не само оне. На почетку, на пример, дело е требало да садржи образложеа одре-
ена да покажу, полазеи од Павлових посланица, како е ова последи био едини бранилац
истинитог Христовог Еванеа, док су остали ученици, полазеи од Петра, лоше разумели, и
дакле издали, истину Еванеа; наш чланак La funzione di Paolo nel pensiero di Marcione, Riv-
Biblt 34, 1986 543597. (овде 552553). Тема истине Еванеа, развиена полазеи од Гал 2, би-
ла е од пресудног значаа за заснивае маркионистичке тврде о супротставености измеу
Закона и Еванеа; зато бисмо за АМ 1, 19, 4, quod in summo instrumento habent, задржали сми-
сао на почетку ихове киге (Инструментум може да означава овде Антитезе) ние убеен
од стране Р. Брауна (R. Brauna), Tert. C. Marc. I, SC 365, 305307, кои се залаже за верзиу: што
представа за их ненадмашну кигу.
2
Е. НОРЕЛИ
блиског текста и проникнемо у сукоб двау различитих ерминевтичких метода
кое и представау разлику измеу ова два теолога. Реч е о исцееу губавца
описаног у Лк 5 1216 (меутим тумачее стихова 1516 у датом случау нису ре-
левантни за Маркиона). О овоме е Тертулиан писао у свом делу Против Мар-
киона (Adversus Marcionem 4, 9, 315). Сам Тертулиан сведочи о важности коу
е Маркион придавао овом догаау, подвлачеи знача аргумента кои е овде
развио; аргумента кои е био од великог значаа за примаоца Антитеза.3 Ми
емо овде обратити пажу на три момента у Маркионовом тумачеу дате пе-
рикопе на коима му е Тертулиан замерио.
I
Маркион е наглашавао да е Христос дотакао губавца (Лк 5 13 h[yato auvtou/;
АМ 4, 9, 4.5 два пута tetigit leprosum). Тертулиан поводом тога пише: Si enim ut
aemulus legis tetigit leprosum, nihil faciens praeceptum legis per contemplum inqui-
namenti quomodo posset inquinari qui corpus non habebat quod inquinaretur? По-
требно е истаи, да када една теза приписивана Маркиону почие са si, то при-
писивае е онда веома често дискутабилно: наиме, дешавало се да теза припи-
сивана Маркиону буде у ствари само егова хипотеза, коу су потом егови про-
тивници развиали као егов непобитни став и потом одбацивали доказууи
притом лажност саме премисе. То е био случа и са ефремовим побиаем мар-
кионистичког тумачеа Преображеа, где аутор из Низибие показуе и одбацу-
е, едно за другим, више меусобно несагласних решеа.4 Овде пак, Тертулиан
не оповргава више сукцесивних решеа, ве штавише, друга тема коо е Терту-
лиан приступио неколико редова ниже, у коима ову причу доводи у везу са
причом о пророку елисеу, почие са si autem. Ние искучено ни то да е упра-
во овде, као што емо касние и видети, изражен Маркионов став.
У суштини, Тертулиан разматра реченицу, одбачену у форми силогизма, а
коа е била назначена да докаже да ако Христос и ние био заражен лепром, то
сигурно ние било захваууи егово божанско мои, ве искучиво квали-
тету егове фантазме. Тертулиан е вероватно нашао такво тумачее код Мар-
киона и зато га на такав начин и побиа.5
3 AM 4, 9, 3: attentius argumentatur apud illum suum nescio quem sintalai,pwron, commiserionem,
et summisou,menon coodibilem, in leprosi purgationem. Као што е то приметио Харнак, Marcion,
77, ова одеак показуе да су навероватние Антитезе биле намеене едно особи коу е
Маркион, без именоваа, означавао као сапатника у беди и мржи, потчиености, као што
емо то покушати овде и да покажемо, дакле, беди коа постои у овоземаском животу. Е.
Еванс (E. Evans), Tertullian. Adversus Marcionem, II, 289 (са напоменом 1), доводи у везу apud
illum са губавцем (in the presence of one whom he calls a kind of sintalai,pwroj) са коим е
Маркион осетио блискост управо због беде у коoj су се обоица нашли, а према коо се Терту-
лиан саркастично односио. Истина е, као што емо и видети, да се Маркион користио стаем
губавца као примером кои би важио за свако удско бие на овоме свету. Ипак нам се чини да
е по AM 4, 36, 5: Age, Marcion, omnesque iam commiserones et coodibles eius haeretici, quid
audebitis dicere?, Маркион приписивао та два назива не губавцу, ве примаоцу (примаоцима)
овог еговог текста.
4 У треем слову Ипаксу и у првом слову против Маркиона; cf. наш текст Note sulla soteriolo-
gia di Marcione у M. Simonetti, P. Siniscalco (edd.) Studi sul cristianesimo antico e moderno in
onore di Maria Grazia Mara, Roma, 1995 = Aug. 35, 1995, 289290 и 295.
5 Теодор Цан (Theodor Zahn), Lateinische Predigten eines Arianers ber das Lukas Evangelium aus
dem 5. Jahrhundert, NKZ 21, 1910, 501514, е довео у везу едну алузиу са овом Маркионовом
егзегезом, коа е садржана у арианским омилиама на Лукино Еванее (inc. A. plenitudine
Christi; CPL 704), делимично сачуваним на едном бобиском палимпсесту (Ambros. C 73 inf., VIe
s.). Она су била издата од стране A. Mai 1928. и поново издата у PLS 1, 1958, 327344, одакле
L O G O S
МАРКИОН, ТЕРТУЛИАН И ГУБАВАЦ
3
Тертулиан е, дакле, истакао чиеницу да е Христос, додирууи губавца,
извршио акт кои е био Законом забраен.6 На такав начин Он е желео да по-
каже свое неприатеско расположее према истом (ut aemulus legis). Маркион
е у томе видео доказ да е Христос желео да укине Закон, т. да га демистифику-
е.7 Закон прописуе да она кои дотакне губавца и сам постае заражен; али у
овом случау, Христов поступак е довео до исцееа болесника. Постава се
питае да ли е Маркион овде имао на уму немогуност Закона да изврши спа-
сее? У сваком случау, жестина коом Тертулиан настои да покаже како
Христос ние био заражен, и то не захваууи своо божанско мои,8 указуе
на претпоставку да е Маркион Христов (и еговог Оца) du,namij супротставао
немои демиурга, кои ние могао или ние желео да излечи уде од губе и,
штавише, задовоавао се обзнаиваем Закона одрееног да ош више угета-
ва несретника на коег се односи. Случа губавца е идеалан да се покаже безиз-
лазно стае у коем се налазио Закон. Страх од заразе, доведен у везу са димензи-
ом sa,rx уди, захтева да губавац буде искучен из заеднице, препуштен сам се-
би. То е оно што Закон прописуе, а што противречи закону убави према бли-
жему кои се и сам са друге стране претпостава.9
Да бисмо изашли из тог пакленог круга, потребно е прекинути ланац кои
чини питае заразе. То е у потпуности неизводиво удскоме биу, кои га не
може избеи, али есте Христу. Он захваууи своо божанско мои и нема-
уи притом удске слабости ове врсте, ние био заражен и на та начин е мо-
гао да прекрши Закон, постижуи тако двоструки резултат у погледу спасеа
човека: с едне стране егово физичко исцеее; а с друге, оно што е битно,
чиенице да превазилажее заразе и самог тог законског прописа, доноси спа-
сее. Тако е показано да е мо коу Христос поседуе далеко снажниа у од-
носу на ону коу има Закон; а како та мо делуе у супротности са Законом,
произилази да е потребно определити се измеу те две могуности спасеа
бирауи свакако ону коа се показала делотворниом. Тертулиан е добро
уочио да срж аргумента почива на том ostentatio virtutis (5), и жури да докаже
да по Маркиону, Христос ние захваууи своо божанско мои избегао зара-
цитирамо (340): Erubescat Marchio, Qui de hoc loco fantasmatis et putatibi corporis adsumit defensio-
nem; quia fantasmatis habuit corpus, ide inquinari non potuit: sed felix, quia hos mundat, ipse non in-
quinatur (ова текст е такое цитирао Харнак, Marcion, 188). Па ипак, уз сву ту увереностЦана,
тешко е реи да ли реченица коа почие са quia директно происходи из едног маркионистич-
ког текста, или е у питау побиае Маркиона. У суштини, ако е Маркион доводио у везу од-
суство заразе са одсуством Христове телесности (као и са еговом божанском мои), можда
Тертулиан на едан полемичан начин говори о фантазми.
6 У ствари, библиски пропис кои се односи на губавце се не придржава изричито те забране, иако
е она недвосмислена, уп. Лев 13 4546; уп. Броеви 5 23. Према пропису из Лев, она кои се дотакне
нечистог, нечист е до вечера, уп. Лев. 11 passim, итд. Мотив е више но асан код осифа Флавиа,
Ант. 3, 264: Што се тиче губавца, он (= Мосе) их у потпуности прогони из града, да не ступау у
однос ни са ким (mhdeni. sundiaitwme,nouj), и да се ни по чему не разликуу од мртваца. О преноше-
у нечистоте повезане са губом, уп. видети исто и у Мишни, посебно у одеку Негаим.
7 Ве у 4, Тертулиан негира да е Христос желео да укине Закон, исто и при крау 5; то е да-
кле било Маркионово мишее у том контексту. О смислу исказа укинути Закон, кое код
Маркиона не подразумева никакво насие, уп. наш текст Note sulla soteriologia (supra n. 5)
294.
8 AM 4, 9, 5: iam non virtute divina incontaminabilis erit nec videri potest legem destruxisse,
qui inquinamentum ex occasione phantasmatis, non ex ostentatione virtutis, evaserat.
9 За више детаа погледати наше тумачее о односу sa,rx и pneu/ma (код Маркиона) у Рим 78;
уп. наш текст Marcione lettore (supra n. 1) 663669.
L O G O S
4
Е. НОРЕЛИ
зу, ве захваууи своо фантазми.10
Ипак, пре но што е одбацио маркионистичко тумачее, Тертулиан е, као
добар реторичар, унапред засновао свое тумачее (3б4). Овде е, пре свега, у
питау разлика у ерминевтичким методама. Ради се о томе да е, за Тертулиа-
на, прави смисао прописа (vis) одрееног за губавца више сликовит (figuratae
legis), не у ужем смислу, по коме би едан старозаветни догаа указивао на е-
дан новозаветни, ве у томе да една конкретна историска реалност функциони-
ше као слика едне друге реалности, у овом случау,11 реалности засноване на
етичком плану; другачие речено, Тертулиан се позива на супротност измеу
слова и алегорие.12 С егове тачке гледишта, забрана било каквог односа с гу-
бавцем е само едан exemplum кои указуе на забрану било каквог односа са
удским бием зараженим грехом. Два аргумента допуштау овакво тумачее:
семантичко проширивае речи зараза на поу етике; а пре свега довоее у
везу норми из Киге о Левитима и 1Кор 5 11, где апостол Павле забрауе било
какав однос, чак и заеднички обед са човеком кои се упрао тешким гресима.
Ако на такав начин схватимо прочитано постае нам асан Христов поступак.
Спасите е желео да доведе до едног узвишениег разумеваа Закона, да нам
открие духовни смисао кроз физичку реалност. Или, пак, да изазове едан осно-
вании приступ Закону. асно е да ние дошао да га укине ве да га испуни (ов-
де е у питау игра речима destruens/extruens). И на могуи приговор (кои за-
право представа маркионистичко тумачее, на кое емо одмах указати) како
то да Спасите прихвата Закон истовремено га кршеи, Тертулиан каже да се
та пропис едноставно не односи на Христа, кои е у сваком случау поштеен
заразе.
Очито е на шта се односи оваква примедба: зашто е потребно да Закон про-
писуе етичка правила у облику exampla?13 Тертулиан е близу одговора, управо
у своим тумачеима исцееа учиених од стране Христа. То су поступци ко-
и испуавау месианска пророштва (Ис 35 56 итд.) указууи притом на ихов
духовни смисао: реч е о ослобоеу од духовних недостатака кое е уследило
10 За Христа као фантазму, уп. Тертулианова расправа по питау епизоде из Лк 24 4143 у АМ
4, 43, 68, ние нас убедила аргументима кое е дао К. Цуцуи (K. Tsutsui), Das Evangelium Mar-
cions. Ein neuer Versuch der Textrekonstruktion, AJBI 18, 1992, 129131, кои одбацуе аутентич-
ност егзегезе овде приписиване од стране Тертулиана Маркиону. Не зауставамо се овде на
проблему Маркионовог докетизма. Можемо погледати код Харнака, Marcion (supra n. 1) 125
126; A. Орбе (A. Orbe), Cristologia gnostica. Introduccion a la soteriologia de los siglos II и III,
Madrid, 1976, I, 399401; Id., Estudios sobre la teologia cristiana primitiva, Madrid/Roma, 1994,
673694 и (о Христово смрти) 695717.
11 Уп. Тертулианово обашее у Adv. Herm. 34, 3: si quae enim figururae sunt, ex rebus consi-
stentibus fiant necesse est, non ex vacantibus, quia nihil potest ad similitudinem de suo praestare,
nisi sit ipsum quod tali similitudini praestet. О фигури и алегории код Тертулиана уп. Т. П.
О'Мали (T. P. OMalley), Tertullian and the Bible, Language-Imagery-Exegesis, Nijme-
gen/Utrecht, 1967, 145164; П. Синискалко (P. Siniscalco), Appunti sulla terminologia esegetica
di Tertulliano, у C. Curti et alii (edd.), La terminologia esegetica nellantichita. Atti del Primo se-
minario di antichita cristiane, Bari, 25 ottobre 1984, Bari, 1987, 103122; К. Морешини (C. Mo-
reschini), La Bibbia e lapologetica latina у: E. Norelli (ed.), La Bibbia nellantichita cristiana 1:
Da Gesu a Origene, Bologna, 1993, 329359., (овде 347352).
12 Уп. М. Симонети (M. Simonetti), Sul significato di alcuni termini tecnici nella letteratura esegetica
greca, у C. Curti et alii, La terminologia esegetica nellantichita, 2558.
13 У суштини, на ова случа не можемо применити принцип изречен у АМ 3, 5, 3, кои оправдава
алегориску интерпретациу тамо где за ом потребуе сам текст: Alia species erit qua pleraque fi-
gurate portenduntur per aenigmata et allegorias et parabolas, aliter intellegenda quam scripta sunt. Ние
примеива такое ни примедба о претерано литерарно интерпретации, упуено евреима у
De res. 26, 10 о утемееу неке врсте defectus litterae.
L O G O S
МАРКИОН, ТЕРТУЛИАН И ГУБАВАЦ
5
Спаситеевим доласком. Па ипак, овим не пориче физичку реалност датих ис-
цееа. Морамо признати, закучуе Тертулиан, да е двоака интерпретациа
ве преутно била садржана и у датим пророштвима. 14Двоструки ниво исцее-
а присутан е и у поглаву о узетом из Витсаиде (н 5 19) по принципу semper
carnalia in figuram spiritualium antecedunt (De bapt. 5, 5). У АМ 4, 9, 35 физичко
исцеее губавца кое, као што показуе наставак, есте стварно ипак, оно
остае у позадини првог дела ове расправе. То се заснива на чиеници да е
Маркион искористио ова догаа како би истакао (негативне) последице
Христовог деловаа у односу на вредност Закона. Тертулиан е овде нашао за
сходно да му се супротстави. Од тог момента, прва фаза расправе о дато пери-
копи не става на прво место исцеее као такво, ве саму заразу и однос пре-
ма Закону. Сликовито тумачее е пружило Тертулиану решее, под условом
да е претходно усвоио принцип legem per carnalia spiritalia significantem (4).
Размотримо сада Маркионов ерминевтички поступак. Као што смо и рание на-
говестили, он е у овом догаау видео илустрациу стаа у коем се налази чове-
чанство под Законом. То е разлог што се са толиком пажом задржао на овом дога-
ау. Он указуе на тужно стае подреености беди и гневу, кое е очигледно збли-
жавало Маркиона и примаоца ових тумачеа, поистовеууи их са положаем у
коем се налазио губавац. Да ли е овде у питау Маркионова алегоризациа приче,
кои е у губавцу видео стае у коем се налазило човечанство под Творцем? У том
случау, оно што би супротставало Тертулиана и Маркиона не би била разлика
измеу алегориског и литерарног тумачеа, ве разлика двау алегориа. У ствари,
рание смо скренули пажу на тенденциу веома заступену код Харнака да
Маркиону приписуе искучиво литерарну егзегезу. Показали смо колико су често,
у то време, полемичари били против алегориске егзегезе само да би дисквалифико-
вали свое противнике, при чему не одбацуу сопствене алегоризацие, ве их при-
казуу као потпуно сагласне Писму.15 Ова проблем захтева засебну студиу, али се
ми овде (оставауи по страни примедбе изнете у доо фусноти) ограничавамо
само на дати одеак. Оно што допушта Маркиону да овом догаау припише оп-
шту вредност ние алегоризациа, ве егов начин да на конкретном примеру при-
каже стае удског рода под Законом, као што смо то горе и навели. Физичко ста-
е губавца осликава стае сваког удског биа под влашу демиурга. Овде ние
реч о едно фигури коа указуе на неки други смисао кои га превазилази, кои
указуе на нешто друго (алегориа), ве управо на такво стае, кое у своо
историско реалности представа изузетно асан пример беде коа обеди-
14 De res. 20; уп. К. Морешини, La Bibbia(supra n. 11) 349.
15 За Маркиона, cf. посебно Д. Л. Данкан (D. L. Duncan), Reactionary Trends in the Gospel Pro-
ducing Activity of the Early Church: Marcion, Tatian, Mark, у: М. Сабе (M. Sabbe) (ed.), Levangi-
le selon Marc, Tradition et redaction, Leuven/Gembloux, 1974, 179201, нарочито 184198; при-
хваено од У. Шмита (U. Schmid), Marcion und sein Apostolos. Rekonstruktion und historische
Einordnung der marcionistischen Paulusbriefausgabe, Berlin/New York, 1995, 225260. Према на-
шем мишеу, ови аутори су добро показали да Маркионова полемика против алегорие ние
под утицаем евреске егзегезе, као што е то мислио Харнак, ве да она одговара распростра-
еним убееима, одрееним да дисквалификуу писмо своих противника; па ипак, они нису
доказали да можемо изедначити без икаквог доказа Маркиона са Иринеем и Целсом и потвр-
дити да each of these writers felt perfectly free to employ allegory in interpreting his one Scripture
when it seemed appropriate (тако и Данкан (Duncan) 187; Шмит 259260; contra уп. наше ста-
новиште е изнето у тексту La funzione di Paollo, (supra n. 2) 567578; а ни Маркионовом ар-
гументациом о два бога према Лк 6 43; 5 3637 (као и код Данкана, 187), кое ние Маркионова
алегориа, ве обашее онога што е, по Маркиону, било прави смисао Христoвог метафо-
ричког говора.
L O G O S
6
Е. НОРЕЛИ
уе уде под Творцем. Губа е стварно губа, и особа коа е заражена стварно
окуша на своо кожи ту сурову супротставеност Закона кои, уедно захтева-
уи убав према истом, остае на томе да раа мржу према ближему, ер е
неспособан да оствари та contemptio inquinamenti кои е Христос дошао да
испуни и коем да поучи уде, указууи да е то едини начин да се заедница
коом управау беда и гнев преобрази у заедницу убави.
II
У том смислу можемо разумети и друга два момента ове расправе о дато пери-
копи. Први (68 код Тертулиана) односи се на антитезу, установену од стране
Маркиона, измеу ове приче и оне коа говори о излечеу Неемана од стране
пророка елисеа у 2Цар 5 918. Два елемента тог порееа су нам сачувна код
Тертулиана. Први (6) се састои у чиеници да е елисе, Творчев пророк, исце-
лио искучиво едног губавца, Сирица, док е било толико губаваца израилског
порекла, кое ихов Учите, Творац, очигледно ние могао излечити. Христос,
има странац, исцеуе Израилца, показууи на та начин своу супериорност у
односу на демиурга. Оба противника придау важност ово супротности Израи-
лац/неИзраилац у 2Цар 5; али се сукоб измеу ерминевтика понава.
Маркион обашава дату супротност дословно: демиург показуе да не може
да учини добро чак ни члановима народа кои му е нарочито додеен, док егов
пророк успева да изае на кра са ош едноставниим задатком, исцееем Си-
рица. Тертулиан то обашава полазеи од фигуре супротности Израилац/не
Израилац: она указуе на исцеее добрих од стране Христа, кои е ихова све-
тлост и кои е требало да их ослободи од седам смртних грехова. Оваково алего-
риско обашее погружаваа у ордан што се понава седам пута (2Цар 5 10 и
14) ве се супротстава другом делу Маркионове антитезе; елисеу е била по-
требна материа (вода), и то чак седам пута, док е Христос, само речу, успео да
исцели губавца и то употребивши е само едном. Тертулиан не греши када дае
приговор да и реч, а не само вода, припада Творцу, кои у е први употребио, у
своо сили, (potestas), да би створио, у само едном тренутку (semel) васеену.16
Маркионов аргумент ипак остае разумив. Довоно е истаи како у овом дру-
гом одеку (8) доминира тема Христове мои (potentior).
III
Мотив доброте чини предмет треег дела расправе (9б15). Постава се пи-
тае зашто е Христос наложио исцееноме губавцу, у Лк 5 14, да оде код све-
штеника, са прилогом прописаним од стране Мосеа, ut sit vobis in testimonium.
Ова Тертулианов цитат (10) придружуе се Епифаниевом сведочанству (Pa-
narion, hair. 42, 11, 6 schol. 1; 17 schol. 1), кои каже да у маркионистичком тек-
сту стои i[na h|= martu,rion tou/to u`mi/n; Тертулиан, ако цитира дословно, пре би
предложио облик i[na h|= eivj martu,rion u`mi/n. Не ради се о Маркионово преправ-
ци, као што то мисли Епифание, ер една аналогна порука (са tou/to на крау)
се налази у тексту источне рецензие и у Vetus Latina, уместо оне коа е сачува-
на на одговарауем месту у критичким издаима eivj martu,rion auvtoi/j.17
16 Приписивае Творцу potestas и semel е очигледно полемично; а када е реч о другом мотиву,
Маркион е могао одговорити да е Творац извршио свое дело тачно у седам етапа.
17 За едно детание обавештее традицие манускрипта уп. The Gospel According to St. Luke,
ed. by The American and British Committees of the International Greek New Testament Project, The
New Testament in Greek 3, Part One: Chapters 112, Oxford, 1984, 102: нешто крае Nestle
L O G O S
МАРКИОН, ТЕРТУЛИАН И ГУБАВАЦ
7
Оно што нас занима, представа опет сукоб у интерпретации. ош едном
Тертулиан прво износи свое тумачее и ош едном прибегава фигури; сам
Христос се односи према Закону као према пророштву18 дакле не укида га. Не-
кадаши грешник, едном излечен речу Божиом, дужан е да принесе Богу сво
дар у Храму, т. молитву и милостиу у Цркви Исуса Христа. Христос говори
да то буде сведочанство има; тим сведочанством Он указуе на то да ние до-
шао да укине Закон, ве да га испуни. Маркионово Еванее е у сагласности са
Матеевим 5 17, кое Тертулиан отворено цитира на крау свое расправе о дато
перикопи (4, 9, 15), са едном ироничном примедбом. Маркион остава по стра-
ни Матеа, одбиауи да припише Христу заштитнички однос према Закону,
прихватауи да е то ипак Христос учинио искучиво по своо доброти.
У ствари, ова део Маркионовог коментара дате перикопе инсистира на
Христово доброти, коо се Тертулиан овде, као и на другим местима, подсме-
вао.19 ош едном е Картагинац добро уочио езгро питаа, ер е управо упо-
треба категорие доброте омогуила Маркиону да дв тако карактеристично и ва-
жно тумачее овог места: Да то буде сведочанство има. Среом, Тертулиан
е очигледно овде цитирао дословно, или скоро дословно, оно што е прочитао
код противника свог: Nam et bonus inquit, praeterea sciens omnem qui lepra esset
liberatus sollemnia legis exseculturum, ideo ita praecipit.20 Другачие речено: (1)
Христос зна да е губавац бити приморан да се ави свештенику ако жели да се
укучи у друштвени живот, напуштауи сво одбачени, маргинализовани, пре-
зрени положа, проузрокован Законом; (2) али Исус такое зна (ово е една од
основних Маркионових теза) да би поступае кое би било у складу са Законом
значило негирае извршеног, од стране Христа, спасеа и наново потпадае
под власт Творца; (3) тако е дакле, некадаши губавац сада парадоксално при-
моран да изврши законски пропис, како би сада и касние уживао у новом спасе-
у кое га штити од паклене логике Закона. Христос, да не би поништио та сво
акт доброте, кои е у ствари исцеее, дае му пропис идентичан оном у Зако-
ну и на та начин се кроз испуавае прописа он не повинуе Закону (што би би-
ло фатално), ве Христово заповести.
Маркион е вешто искористио оно што би могло бити схваено као нешто
Aland27, 168. Друге текстуалне разлике: код Тертулиана е offer munus, а код Епифаниа prose,nig-
ke peri. tou/ kaqarismou/ sou. Израз to. dw/ron е проверен у mss. 033, 213, 2487, помоу mss b c из
Vetus Latina, помоу неколико mss. Из Пешита, итд., уп. The Gospel, ibid. Епифание у Haer.
42, 11, 17, замера Маркиону што га е изоставио, и том приликом погрешио, као што то доказуе
Тертулиан. А када е у питау peri. tou/ kaqarismou/ sou изоставено е на другом месту и од
стране Епифаниа (Haer. 66, 57, 2), или ефрема и у едном Августиновом цитату, уп. The Go-
spel, ibid. Упркос тенденции да се та израз изостава без икаквих последица, не можемо би-
ти сигурни да Тертулиан ние нашао нешто слично и код Маркиона. Такве верзие нимало не
доприносе нашем виеу.
18 9: argumenta enim figurata utpote prophetae legis adhuc in suis imaginibus tuebatur. Еванс прихвата
исправку усвоену од стране Памелиуса prophetatae уместо prophetae из манускрипта (чуваних од
стране Кромана и Морешиниа), и он преводи (293): Knowing that the lаw was in the form of prop-
hecy, he was safeguarding its figurative regulations even in his own mirrored images of them. Ово нам
не изгледа неопходно: можемо разумети фигуративни смисао Закона, као да (он [= долази] од ед-
ног пророка), т. од Мосеа, кои е изабран и кои е сматран за навеег меу пророцима.
19 AM 4, 9, 10: Hanc tam congruentem et debitam interpretationem testimonii adulator Christi sui Mar-
cion sub obtentu mansuetudinis et lenitatis quaerit excludere. Уп. такое, за доброту Оца Христовог,
АМ 1, 23 захтев да Божиа доброта буде рационална; 1, 2527; итд. Предлажем да се другом
приликом вратимо на та предмет.
20 АМ 4, 9, 10. Сачувао сам заграду коу е Moreschini ставио како би обележио цитирае Мар-
кионових речи. Исправка ut bonus од стране Кромана у овом случау ние неопходна.
L O G O S
8
Е. НОРЕЛИ
нелогично у цело причи: зашто е Христос поновио законски пропис исцеено-
ме губавцу, када е он ве био свима итекако познат? ер, сама чиеница пона-
ваа тог законског прописа представа сведочанство има. Христови слу-
шаоци, као и сами читаоци Еванеа, морау схватити дубоку логику овога чу-
да, кое е, у себи сажело суштину акта спасеа. Оно што е отпочео кршеем
табуа заразе, кои е, установен Законом, а кои представа беду губавца, до-
вршио е тако што е овом последем омогуио да ужива у конкретним после-
дицама свог исцееа, и на едан нови начин га враа, без обзира како то дру-
гима изгледало на законски пропис. Христова заповест у Лк 5 14, само сведо-
чи како е Он ставио Закон по страни.
Овакво Маркионово тумачее може да делуе извештачено, ако заборавимо
колико е доброта Христова (и еговог Оца) ему значана. У свом оспорава-
у, Тертулиан има у виду други смисао доброте. Он развиа: (1) логичку шему
типа ако А есте Х, неА есте неХ и (2) едан силогизам. У ствари: (1) Ако
прихватимо да е Христос добар само због тога што допушта извршее Закона,
прихватити потом да Он укида Закон значило би прогласити га злим. (2) Исус е
добар; Христос одобрава Закон; дакле Он прихвата да е Закон добар.21 Чиени-
ца е да Тертулиан овде прибегава апстрактном смислу доброте, док Маркион
говори о еном конкретном облику, када е усмерена према конкретно особи
чиа ситуациа то изискуе.
Оно што у ствари супротстава ова два противника, есте оно шта они дово-
де у везу са добротом. За Тертулиана, чиеница да Христова заповест одговара
оно из Закона, означава да Христос прихвата Закон; а како е та заповест са-
ставни део доброте Христовог поступка, то се преноси и на прихватае Зако-
на. Он одатле закучуе да ако е оно што подржава Закон добро, оно што га
укида е лоше; па ипак, прихватити да е Исус укинуо Закон води до закучка
кои противречи премиси.
И за Маркиона, Христова заповест чини саставни део доброте еговог по-
ступка; само, далеко од тога да она представа подржавае Закона, ве само
жели да некадашем губавцу омогуи да поврати среу а да се притом не пот-
чиава наново Закону, што би за ега било у потпуности неизводиво без ових
Христових речи. Основни принцип, кои би гласио: ако желиш да будеш спасен
не држи се Закона, означава код Маркиона своеврсну етику ситуацие; ако при-
лике изискуу као што е то овде случа може се у потпуности владати у складу
са прописима Закона, под условом да нам е сасвим асно да тако не поступамо са-
мо да бисмо испунили Закон. Исти принцип е примеен и код Маркиона у его-
вом тумачеу Гал 2 35 и 2 1113 где он полази од основне особине еванелске
истине. По ему, оно што е неприхвативо за апостола Павла ние ни Титово
обрезае, ни заедничка трпеза са изасланицима из ерусалима као таква, ве чи-
еница да е у оба случаа, испуее Закона било у супротности са Еванеем.22
Нека нам буде дозвоено да у овом моменту скицирамо, уместо закучка, не-
колико резултата, наравно привремених, кое би по добиау едне обимние и
систематичние студие требало проверити.
1) Што се тиче форме, изгледа да су антитезе биле, у истоименом делу, уврштене
у едан коментар перикопа из Еванеа (вероватно и Апостола); у том смислу
21 AM 4, 9, 1113, p. 178 нарочито 12: Malus iam quando legis eversor, si bonus cum legis indultor.
Sed et eo quod indulsit legi obsequium, bonam legem confirmavit.
22 Даемо себи за право да укажемо на наш чланак La fuzione di Paolo, (supra n.2) 558563.
L O G O S
МАРКИОН, ТЕРТУЛИАН И ГУБАВАЦ
9
нас систематски списак23 кои е дао Харнак, иако од великог значаа, може од-
вести на странпутицу. Потврено е, такое, да су Антитезе првобитно биле
одреене да прате Маркионов Инструментум, за кои су иначе уско везане, ер
су се оба текстуална комплекса преутно подржавала и оправдавала.24
2) Ова перикопа извучена из Лукиног Еванеа е од изузетне важности за разу-
мевае Маркионовог егзегетског и теолошког поступка, као што е то Терту-
лиан одлично и приметио. Меутим, овде ниедна промена унета у текст Пи-
сма од стране Маркиона ние уочива. Та чиеница потвруе савремену
тенденциу да се води рачуна приликом приписиваа интервенциа у тексту
Писма Маркиону. Али не желеи да ишта одузмемо од Маркионовог истра-
живаа на што прецизнием заокруживау библиског текста потвруе се
да процес упознаваа са Маркионом нее уследити на првом месту из его-
вих истраживаа, ве из настоаа (у кое би требало, свакако, интегрисати,
и резултате егових студиа) да кроз присутну полемику егових противни-
ка, пронаемо унутрашу логику егових ставова, такву каква се открива у
еговим егзегезама.
3) Ние потребно посебно истицати да су поступци и резултати Маркионових и
Тертулианових тумачеа условени коренито супротставеним опредее-
има: за Маркиона, едним теменим ишчитаваем Павлових посланица, до-
лазимо до закучка да оно искучуе слагае измеу Закона и Еванеа; за
Тертулиана, осеа континуитета измеу евреске Библие и благовести
Христове и егових ученика е непобитан. ош е потребно нагласити чиени-
цу да се овде супротставау две, у потпуности различите, логике. Тертулиан
претпостава рационално виее односа измеу Бога и уди: на садржаном
плану, ради се о проекции идеалних удских односа, кои подразумевау са-
вез, обавезу и награду по установеном ерархиском поретку; а на формалном
плану, он усваа логичка средства: категорие, дефиницие, силогизме, принци-
пе, непротивречности. За Маркиона, Христово Еванее заснива у потпуности
нову реалност коа се не д затворити у категорие, релацие и вредности овога
света, кое су у власти демиурга. Оно што е значано, есте егова логика ап-
солутне мои коа се изражава само убаву, коа се дае, коа тражи само сре-
у другоме (ономе ко е и радикално другачии). Повезаност мотива мои и до-
броте у истраживаном догаау обашава се овим перспективама.
Тако е ишчитаваем Христове историе и Павлових посланица Маркион во-
ен настоаем да укаже на ту логику. Због тога не би требало да се изненауемо
када наиемо код ега на интерпретацие као што е ова горе илустрована у Лк 5
14 (Христова заповест излеченоме губавцу). А то е управо оно што е утило Тер-
тулиана, неспособног да разуме како се (ако то ние било злонамерно), уопште
можемо освртати на таква тумачеа, коа му изгледау као tam congruentem et de-
bitam interpretationem (АМ 4, 9, 10). У суштини, установили смо да е Маркион
могао да заснуе свое мишее на едно привидно аномалии у тексту, коу
Тертулиан уопште и не разматра. Он ние био у потрази за било каквим доказом
коим би могао да покаже како би едан такав догаа открио радикалну новину у
Христовом делау. Према нашем мишеу, потребно е поново размотрити ту
Маркионову асоциациу и сместити е у историу еговог времена, од таквог зна-
чаа за позние хришанство, а коом би истраживаа о Маркиону требало да се
позабаве.
23 Marcion, 256313, (supra n. 1).
24 Видети наш рад Marcione lettore, (supra n. 1) 673674.
L O G O S