Да, има много спорова у Цркви и ена историа е сва прожета споровима. Они су
се збивали не само у временима тешким, као што е наше, него чак и онда када е Црква
цветала, у златно доба Васеленских Сабора и Отаца Цркве. Тек тада се нико не би усу-
дио да било шта што е у Цркви оцени као "небитно"! Оци су због овога циа водили рас-
праве, и били гоени и у прогонство одлазили, због едне едине речи, због еднога "сло-
ва" (управо се на овакав начин водио ариански спор у време Св. Атанасиа Великог), ер
су изнад свега земаског поштовали Истину и верност Истини.
ада ce y Цркви разбукте и рас-
Протопрезвитер
едне едине речи, због еднога "слова"
пламсау спорови, што се дешава
(управо се на овакав начин водио ари-
К и што се често дешавало, из Александар ански спор у време Св. Атанасиа Ве-
црквених кругова се, нажалост, неиз-
ликог), ер су изнад свега земаског
бежно чуу позиви да се та спореа
Шмеман
поштовали Истину и верност Истини.
прекину у "име мира и убави". To би,
И у тим споровима е било
наравно, био разлог за велику радост,
много више истините убави према
када иза свих тих позива, по правилу,
Цркви и еном верном народу коега е
свагда не би пробиао другачии тон:
Сам Господ кроз Свое Ваплоее
"Ваш спор е небитан. Он никоме ние
удостоио познаа Истине, и много ви-
потребан: могу га разумети едино
ше ревности, и много више вере него у
'стручаци' и 'научници', тако да сва та
млако "прилагодивости" и "толеран-
спореа воде искучиво у саблазан и
ции" нашега времена, када е толико
духовну штету". И овде свим таквим
тога у Цркви постало удео искучиво
оптуживачима морамо да укажемо на
свештеника и [богословских| "струча-
нешто што е веома важно, a што су
ка". He би требало да нас саблажа-
они,
очигледно,
заборавили.
Они
вау спорови кои се воде око тога како
заборавау да су мир и слога у Цркви
би требало да планирамо наш црквени
нераздвоиви од Истине.
живот у складу са Истином, зато што у
Ванцрквени човек кои не ве-
тим споровима букти жива брига за
руе и кои ние члан Цркве би се на-
Цркву и ен живот, ве би пре треба-
смеао и слегнуо раменима, рекавши:
ло да нас плаши то море равнодушно-
"Шта е то истина?". е управо пи-
сти меу самим верницима Цркве, кое
тае кое е Пилат упутио Спаситеу
окружуе те спорове, као и та суми-
Кои е стаао пред им. И Спасите
чавост са коом се, чак, и побожни у-
ние одговорио, зато што "она кои се
ди односе према тим, наводно, "небит-
налази изван" [Истине] не веруе у мо-
ним" питаима.
гуност Истине. За таквога е истина
Наравно да у нашим спорови-
увек релативна и мери ce no мерилу
ма има много удске острашености,
предности, побошаа или користи
огреховености и ускогрудости. И ми
коу доноси. Али, за нас кои знамо и
би требало да те спорове просвет-
кои веруемо да е Црква заснована на
У СМИРЕУ уемо молитвом, убаву и дуготр-
Истини коа се ваплотила, да е свеце-
,
пеем. Нико не може да поседуе Ис-
ли живот Цркве у Ономе Кои е рекао:
тину у ено потпуности, али од свако-
а сам Пут, ИсШина и ЖивоШ (н. 14,
СВАГДА
га се захтева да тежи Истини, да сво
6), за нас нема ничега у Цркви што е
духовни ум, своу воу и свое срце
неважно, зато што се све мери овом
усмерава ка стицау "познаа Исти-
Истином и зато што е све подреено
БИТИ
не". Све испитуте; држите се чврсто
ово Истини.
онога што е добро (1. Сол. 5, 21), го-
Да, има много спорова у Цркви
вори Св. ап. Павле. И ако ce y сми-
и ена историа е сва прожета споро-
ПОСЛУШАН реу трудимо да свагда будемо послу-
вима. Они су се збивали не само у
шни Истини, ако се непрестано буде-
временима тешким, као што е наше,
мо трудили да победимо у себи све
него чак и онда када е Црква цветала,
што е грешно и ускогрудо, Истине ра-
у златно доба Васеленских Сабора и
ИСТИНИ
ди, чак и наша спореа, коа су плод
Отаца Цркве. Тек тада се нико не би
удске слабости, водие нас слави
усудио да било шта што е у Цркви
Цркве, ер се сила Христова у немои
оцени као "небитно"! Оци су због овога
Из: Protopresbyter Alexander Schmemann,
показуе савршеном (2. Кор. 12, 9).
What is Important and What is Not,
циа водили расправе, и били гоени
The Holy Trinity Cathedral Life, Vol. 1,
и у прогонство одлазили, због
No. 6, San Francisco, February, 1994.
са енглеског: .
Црквени живот 9/2007