лОГОС 2006 (219-223стр.)
219
УДК 27-64
Анастасие, архиепископ албански
правоСлавно виее: како разликовати иСтинСкУ миСиУ
од прозелитизма
Постои ли икаква разлика измеу унутраше и споаше мисие?
Као што вам е познато, израз унутраша мисиа долази од немачког
innermission, што нас уверава да смо мисионари чинеи унутрашу ми-
сиу. А заповест нам асно говори: И ви ете бити мои сведоци у ерусали-
му и по сво удеи и Самарии и до краа света. Библиско схватае мисие
(апостолске) значи отии, прихватити да боравиш у средини са другачиом
културом, да будеш странац. Морамо разликовати апостолску мисиу од пас-
тирских напора кое чинимо у своим локалним Црквама. Пастирски труд
и обнова хришанског живота есу заиста веома значани. Данас у многим
друштвима у коима преовладава атеистички утица, морамо бити сведоци
(на грчком ез. мученици, ), морамо позивати у Цркву уде кои
немау вере. Меутим, духовно изграивае унутар Цркве ние прави ми-
сионарски подухват. Треба имати призив за мисионарски рад на увоеу у
Цркву оних кои су ван е. Напре смо имали младалачки полет у вези са
значеем речи мисиа. Потом смо открили да се ова реч погрешно корис-
тила. Онда смо одлучили да радие користимо реч martyria, сведочее, него
мисиа.
Како можемо разликовати истинску мисиу од прозелитизма?
Прозелитизам се користи свим могуим средствима (поклонима, хра-
ном, новцем и другим привилегиама) за постизае циа: придобити след-
бенике за конкретну верску заедницу. Ово се противи достоанству удске
личности, а противно е и еванеу. Веруем да у томе заиста нема искре-
ности. А оно што ние искрено, искрено како у своо намери, тако и у начину
деловаа, не може бити православно.
За мене прозелитизам почие од оног тренутка када се употребе друга
средства мимо еванеа како би се придобили следбеници.
Не треба да нас брину статистике и следбеници. Православно сведо-
чанство мора бити слободно исповедае онога што веруемо и што имамо.
1 Чланак архиепископа Анастасиа Албанског, Understanding Orthodoxy: How to distinguish
true mission from proselytism, преузет е са интернет адресе: www.orthodoxytoday.org/articles/
anastasiosmission.php-19k. Са енглеског езика превела Андриана Крсти.
L O G O S
220
Анастасие, архиепископ албански
Деее дара кои смо примили. Ако други то прихвати, добро е. Ако не
прихвати, то е егова одговорност.
Да ли е ци наше мисие да некога преобратимо у православе?
Православна мисиа се састои у давау оног блага кое имамо оста-
вауи другима да сами одлуче да ли е то и примити или нее. Ако неко
жели да постане члан православне Цркве, никада му неете реи: Не. Наш
ци е да преносимо дух еванеа у сво егово пунои, ослобоени од
тога да неког преобраамо. Не можете злоупотребавати ничиу слободу.
Ви сте ту, ви пружате свое сведочанство; ви сте свеа запаена пасхалном
радошу, а ако други пожели да узме од вашег пламена, тада га наравно не-
ете одбити.
На ком месту е теже спроводити мисионарску делатност, у богатом
западном друштву или у земама кое су у развоу, у Африци?
Зависи. Не волим ова израз: теже. Некада е теже у земама у развоу,
некада у развиеним земама. Ние тако лако живети као странац у земи
коа е у развоу. На пример, веома е тешко живети у Африци где нема ни
струе ни воде. Али ипак, све зависи. Не поставате питае где е лакше
или где е теже, питате: Где Господ жели да будем и идем? А одговор на
ово питае е заиста ствар личног призива.
Често ме питау где е теже, у Африци или у Албании. Одговарам, сва-
како у Албании. У Африци никада ние било забраено молити се Богу или
плесати Богу; ове ствари се сматрау дозвоеним. Албаниа е прошла кроз
страховит прогон у траау од 23 године: ако сте имали храбрости да пока-
жете своу веру, били сте слати или у прогон или у затвор.
Понекад затичемо себе како размишамо да е мисионарска делат-
ност резервисана само за свештенство. Да ли е то тачно?
Веома е лако реи: Ово е за монахе и свештенике, а пошто а нисам
ни едно ни друго, немам никакву обавезу да то чиним; али ово е погрешно.
Овде инсистирам на богословском разумевау мисие: сваки човек кои е
утеловен у Цркву, у мистично Тело Христово, носи одговорност за Цркву.
Сваки човек е призван и наравно да он или она у свом срцу мора да осети
како е та призив проавити и учинити своим искуством.
Свакако да постое различити начини учествоваа у мисионарском
делу. Нее свако од нас напустити своу зему и отии негде у Азиу или
Африку. Ово е била романтична западна визиа мисие у 19. веку. Понекад
смо чак и приликом раниих окупаа Синдезмоса имали утисак да е ми-
сионар свако ко узме крст и оде у шуму обавууи еванее. Ово ние и
савремени начин мисионареа.
Узмимо конкретан пример: Албаниа е едно мисионарско пое, бар за
нас кои нисмо из Албание. Наши изврсни сарадници нису само свештени-
L O G O S
како разликовати истинску Мисиу од прозелитизМа
221
ци, ве и лаици. Наш тим е веома мали, укупнодвадесеторо уди, пола од
тога су лаици: професори, учитеи, медицинске сестре, службеници, веро-
учитеи, преводиоци.
Данас сваки човек има могуност да мисионари. Мисионарее ние
само за свештенике и монахе. Оно е за свакога. Али, такое, и за свештени-
ке и за монахе.
Да ли локалне културе представау помо или смету приликом ми-
сионареа? И како Ви реагуете на локалне обичае у свом мисионарском
искуству?
Културни аспект е од великог значаа. Када се еванее сусретне са
другом културом, догоде се три ствари. асно е да едан део културе морате
прихватитина пример, език. Други део културе морате одбацитиона кои
ние у сагласности са еванеемнеке обичае, крвну освету или друге об-
реде кои не дау исто право женама или другим члановима заеднице. Пос-
тои и треи део кои треба преобразити. Рекао бих крстити. Користеи
се име, али дауи му ново значее. Ово е управо оно што се догодило
и у рано Цркви. Када се еванее сусрело/сударило са грчком културом,
то ние била едноставна промена. Грчка култура била е веома сложена ре-
алност. Морамо увидети да и друге културе имау свое достоанство, своа
сопствена интересоваа и морамо их поштовати.
О Африци смо почели да размишамо почетком 60-их година прошлог
века. У то време, мислило се да е Африка веома едноставна средина, пле-
менска, примитивна, а да ми морамо отии и донети о европску културу.
Тада сам урадио нека истраживаа на ову тему и открио да е Африка много
сложениа од онога што смо мислили.
Мо ментор ме е замолио да напишем рад о афричком символизму у од-
носу на православни. Када сам отпочео своа истраживаа, открио сам да се
налазим пред неколико стотина афричких езикане рачунауи диалектеи
да е било немогуе радити на овакво теми. Тада сам рекао себи: Хаде да
будемо смирении. Током свих ових векова Африка ние била изван Божиег
промисла. Како им е Он посведочио себе? Шта су афричке религие, африч-
ки символизам, афрички начин обрааа Богу? Схватио сам да е веома
важно паживо проучавати афричке религие да о има не бисмо говорили
као о примитивним. Наше знае е то кое е примитивно, а нису оне (аф-
ричке религие) примитивне.
Морамо прихватити свое незнае и бити много скромниег држаа у
односу према другима. Морамо прихватити изразе ихових осеаа и и-
ховог живота и не говорити: Ово ние православно! Шта то ние право-
славно? Ние православно бити зао, неискрен, бити против вое Божие, то
ние православно. Афричка Црква е радосна Црква, Африканци су радо-
сни уди. Ово е, веруем, благослов за православе. Поштовати културе,
поштовати достоанство других: то е почетак, то е православно полазиште.
L O G O S
222
Анастасие, архиепископ албански
Ово поштовае е у истории виено у периоду Византие када су св. Кирило
и Методие боравили меу Словенима. Руска Црква е такое сачувала ову
традициу у приближавау другим народимаи када су задржавали ово пош-
товае према достоанству других, имали су успеха. Када на то заборавимо,
плодови нашег рада бивау веома мизерни.
Да ли убав према неприатеима подразумева убав према неприа-
теима вере и како?
Када Христос говори о неприатеима, он говори о личностима. Ово
свакако не значи да морамо прихватити теориу или начин живота наших
неприатеа. Постое начини размишаа и поступаа наших нериатеа
коа а не прихватамали ово ние недостатак убави према има. Ми по-
штуемо човека, али не поштуемо све егове идее и наслее. Када говори-
мо о убави, говоримо о убави према другим удима, а не према другим
религиским системима. Треба да поштуемо свое неприатее без обзира
на то ко су он или она. Али, наравно, не и да прихватимо и опонашамо и-
хове идее и понашае.
Да ли е се спасити они кои се никада нису сусрели са Христом, а кои
су побожно испуавали правила коа им е налагала сопствена вера (нпр.
добри муслимани)?
Знате да е разумевае других вера изузетно важно богословско питае:
да ли е Господ присутан у има? Мислим да не можемо брзо одговорити на
ово питае. Данас се суочавамо са два кучна теолошка проблема. Први е
еклисиолошки, то е проблематика како ми гледамо на друге Цркве. А други
е разумевае осталих религиа. Свакако да прихватамо да Бог промиша и
стара се за цео свет. Ми не знамо тачно како Он проавуе има свое при-
суство. Али ми тачно знамо кои е сигурни пут спасеа кои треба следити.
Све дотле док су нам други битни имамо одговорност да се за их молимо и
да им сведочимо, али не можемо преузети од ега последи суд и сада го-
ворити како е Он судити другима. Потребно е да будемо скромнии од неке
наше брае коа говоре да знау све о Богу и понашау се као Божии изасла-
ници: Бог е урадити овако или онако. Хаде да прихватимо да ми не знамо
потпуну тану Божиу и да не знамо много о егово бескрано убави.
Морамо развити едан православни поглед по питау разумеваа дру-
гих религиа. Неопходно е да ово сагледамо из триадолошке перспективе,
а не само из христолошке. У неким протестантским круговима догаа се да
они ово посматрау само у оквиру христолошких помова. Али у православ-
но Цркви сматрамо да се Божие обеае (савез) увек односи и на друге
народе, на читаву творевину. Такое, разумемо да Дух Свети дела у слободи
коу ми не познаемо.
* * *
L O G O S
како разликовати истинску Мисиу од прозелитизМа
223
Архиепископ Тиране и целе Албание, Анастасие едан е од водеих
православних мисионара. Ова питаа била су осмишена од стране учес-
ника Синдезмос фестивала за 2001. годину у Сан Мартину у Француско, где
се он обратио скупу. егови одговори нуде изазовна запажаа на кучна
питаа мисионарске делатности нашег времана.
L O G O S