Епископ АТАНАСИЕ
умировени Захумско-Херцеговачки

ЗАБЛУДЕ РАСКОЛНИКА
ТЗВ. "СТАРОКАЛЕНДАРАЦА"







Београд, 2004.



По благослову егове Светости
Патриарха Српског Господина ПАВЛА
Издае:
Манастир ЖИЧА
Манастир ОСТРОГ
Манастир ТВРДОШ
Братство СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ


1

Увод
О ТАНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ И ЕНИМ СВЕТИМ КАНОНИМА
I ДЕО:
РАСКОЛИ У ЦРКВИ КРОЗ ВЕКОВЕ
II ДЕО:
ИСТОРИА РАСКОЛА "СТАРОКАЛЕНДАРАЦА" У ГРЧКО
1. Раскол Матееваца и ихова даа цепаа
2. Раскол Флоринианаца и ихове дае поделе
III ДЕО:
ПОАВА И ЗАБЛУДЕ ТЗВ. СТАРОКАЛЕНДАРАЦА У СРБИИ
1. Поедини српски "зилоти" Старокалендарци
2. Испади српских и грчких "зилота" Старокалендараца - ихови приговори Цркви
и одговори на их
3. Одговор по питау Крштеа, Екуменизма, Црквене икономие, Календара
Уместо закучка:
РЕЧ СВ. ОВАНА ЗЛАТОУСТА
Основна билиографиа







2
УВОД
Разлог писаа овог текста
Расколи и секте у истории Цркве биле су поаве кое су повремено покушавале да
разбиу единство Цркве и од еног спасоносног Богочовечанског тела, то ест од
живе око Христа и у Христу духовне заеднице деце Божие, одвое поединце или
вее групе. Основно зло раскола и секти било е увек : неосеае и неживее, и
зато нарушавае, единства Цркве као Богочовечанске заеднице наше са Христом,
и у Христу са Светом Троицом и меусобно, благодау Духа Светога.
У Српско Цркви донедавно ние било раскола, осим два случаа: краем 19. века,
када е кра Милан збацио Београдског Митрополита Михаила (овановиа) па е
дошла неканонски ерархиа Митрополита Теодосиа (Мраовиа), али е та раскол
убрзо превазиен: Митрополит Михаило е повраен, ени актери су смеени, а
просталице су покааем примене назад у Црквено општее. Други случа,
познати донедавно "Амерички раскол", канонске природе (траао од 1963-1992. г.),
превазиен е, Богу хвала, 1992. године заслугом пре свега садашег Патриарха
Српског Павла, ревносног поборника "единства Духа у свези мира" (Еф.4, 3).
Однедавна пак поавила се меу Србима, нашре на Свето Гори, а онда и у Србии,
едан групица самоназваних монаха "зилота",[1] кои себе називау "Истински
православни хришани", а у ствари су увезена секта грчких "Старокаледараца"
Г.О.Х. (Г 'О Х), што на терену Српске Цркве представа
беспредметну ствар, ер е Српска Црква Старокалендарска, те е то, по народно,
"забадае трна у здраву ногу". Узалуд е ихово "гатае" да е Српска Црква
"променити календар", како обмауу неуки и необавештени свет бестидним
лагаем, ер Српсак Црква е остала са Старим календаром, заедно са
ерусалимском и Руском Патриаршиом и са Синаском и Светом Гором, и она,
нити ико од их, нема намеру да календар меа.
Но како грчки "Старокалендарци", тако и ова новоформирана групица "зилота"
код Срба, траже и налазе за себе друге "разлоге опстанка", као што су то чинили и
сви расколи и секте кроз векове Цркве, ер се никада нису зауставале само н
апочетном расцепу и отцепеу од Цркве, него, уколико се зло раздора убрзо не
зацели, увек одлазе у друге краности, па и у ереси, док се сасвим не распадну, или
потпуно не ишчезну са историске сцене, а Црква настави да живи "старим и
новим" животом, сходно еванелском домаину "кои износи из ризнице свое-
ново и старо" (Мт.13, 52).
Ова новопоавена секта тзв. "Старокалендараца" меу Србима проглашава себе
(као у недавном, 6-7. октобра 2003, драмском покушау бруталне отмице манастира
Стеника код Чачка) за "Истиниту Српску Цркву", али како без Епископа Црква
не постои, [2] они едноставно лажу и обмауу неук свет, ер и иначе има е лаж
- ad majorem gloriam, као фарисеима и езуитима-тако "обична ствар" да е они за
"своу ствар" често употребавау, вада ради "самоодбране", мислеи тако да се

3
лажу и обманом може служити истини, вери, Богу, удима, Христу, Цркви (као
што се видело у поменутом случау око покушаа отмице, на "есфигменски начин",
манастира Стеника). [3] Како се досад показало, та група "зилота" у Србии ние
многоброна (50-100 особа, мада су дошли и неки "зилоти" са стране), али, с
обзиром да е агресивна, као и све секташке и расколничке групе, сличне по свести
и менталитету, она почие да, уместо проповедаа еванеа неверууима,
збууе и врбуу неке безазлене и необавештене вернике у Српско Цркви.
Зато е потребно ради наших необавештених верника да укратко изложимо општу
поаву и тематику раскола кроз историу Цркве, и, у овом веку, поаву и разво
раскола (ер их има бар десетак) тзв. "Старокалендараца" у Грчко, и одатле
недавно код нас. Да одмах додамо да они, као и сви следбеници раскола и секти
кроз векове, нее засебе, иако су тек уче настали, признати да су расколници, т. Да
живе у расколу од Цркве, него себе сматрау за "спасиоце" ркве и човечанства, пред
умишеном од их опасношу "отпада", "екуменизма", свеопште "апостазие",
коа е, по има, захватила све и свакога, осим наравно их. Имау, дакле, и едну
дозу "псевдопророчког", "апокалиптичког" духа, као и све секте разноврсних
"зилота" у истории. Како е наше време доба разноразних стресова и страхова,
"пророчанстава" и "апокалиптике" сваке врсте, они у то душевно смути и
духовно забуни, у унутрашем и спонем немиру савременог човека, настое да
"лове у мутном".
Зато е, по речима и делима, т. по живом Предау свагда присутних Светих
Апостола и Светих Отаца у живо Цркви Живога Христа, потребно стеи дар Духа
Светога, као што га има Црква Божиа, за "разликовае духова" (1Кор. 12.10), те
им не треба олако веровати, ер, по речи Божио, "не треба веровати свакоме духу,
него испитивати духове есу ли од Бога; ер су многи лажни пророци изашли у
свет" (1н. 4, 1), и зато треба "благодау утвривати срца" и "подвигом извежбавати
осеаа за разликовае добра и зла", и тако - лично молитвено и литургиски
саборно - "сеати се своих Учитеа (=Апостола и Отаца), кои нам проповедаше
Реч Божиу, и гледати на свршетак иховог светог живота, те подражавати веру
ихову" (=Православну), у коо е "Исус Христос Исти: уче, данас, и довека"
(евр. 5. 14; 13; 7-9), те тако, "укореени и утемеени у убави са свима Светима"
- "знати како живети и понашати се у Дому Божием, кои е Цркава Бога Живога,
Стуб и Тврава Истине", у коо е "исповедана (=доживавана) Велика Тана
побожности: Бог се ави у Телу", ави се као Христос Богочовек у Цркви и као
Црква (Еф. 3, 18; 1Тим. 3, 15-16).
О то Тани Бога у Телу, о Богочовечанско Тани Цркве Христове, проговориемо
напре неколико речи. (Уз молбу читаоцима: Како е ова текст написан "у ходу",
молимо да се текст прочита напре у целини, да би се асние видели сви подаци
изношени успутно, понегде и понавани).



4
НАПОМЕНЕ:
1. Зашто реч "зилоти" ставамо под наводнике види на стр. 71, напомену 111.
2. Сходно Св. Апостолима и Св. Оцима (ДАп. 20, 28; 15,4.22; Фил.1,1 итд; Св.
Игнатие Антиохиски (112.г.): Посланице Ефесцима и Смиранима; Св.
Киприан Картагенски (256.g.): О единству Католичанске/=Саборне/
Цркве, Писмо 66 и друга Писма ) и тако исто сходно целокупном живом
Предау Цркве. - Интересантно е запазити да сви "Старокалендарци" и
има слични "зилоти", углавном не знау Св. Оце Цркве, а када их и наводе,
то бива фрагментарно, са истргнутим "цитатима" (често без навоеа
изворног дела), скоро идентично са протестантским сектама када "цитирау"
Свето Писмо. А и како би ови "ревнатеи не по разуму" (Рим. 10,2) знали
Св. Оце кад се сва ихова "теологиа", ако е уопште имау , ош увек налази
у "западном вавилонском ропству", како е говорио о. Георгие Флоровски,
т. ош ние изашла из схоласцизма и картезианске квадратне "логике" и
полемичке идеологие (в. ниже израз бившег Флоринског Хризостома:
"наша православна идеологиа") зада два-три века, што показуу сви
ихови полемички написи и брошуре. До данас нисмо наишли ни на едну
озбину црквено-богословску, патристичку кигу или студиу насталу из
пера неког "Старокалендарца". Сву новиу светоотачку, библиско-
литургиску обнову (по речима Св. Саве у Жичко Беседи о обновеу вере)
Православне теологие, они едноставно или не знау или свесно игноришу,
сматрауи да е све што е ново -то е "екуменистичко"! Зато и споменусмо
малопре Спаситееве речи из еванеа (Мт. 13, 52) о старом и новом.
3. О томе су они издали свое "Саопштее за авност" (после 11. октобра 2003),
наводно у име "Сестринсктва манастира Стеника", а у ствари издиктирано
од главних воа Акакиа и "Сале" (о чему опширние видети ниже), кое е
препуно сваковрсних лажи.
















5
О ТАНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ
и еним Светим Канонима
Бие и живот Цркве, ено естаство и битовае, налази се у еном седиеу и
единству са Христом, еним Господом и Спаситеем, богочовечанском Првином,
Темеем и Главом Цркве, и у ему и са име - са Светом и Животворном
Троицом, единим Живим и Истинитим Богом. Наше и лично и заедничко
хришанско бие, живот и спасее есте само у седиеу и динству са Црквом
као Телом Христовим, оживаваним, одушеваваним и надахиваним Духом
Светим Утешитеем, по благо вои Бога Оца.
Тако е рекао, учио и чинио сам Господ Христос (н. 14, 6. 16. 17. 26; 17, 1-3. 17-
26). Тако су говорили, учили и чинили и егови Свети Апостоли и ихови
наследници Свети Оци Цркве. "Старате се да чувате единство Духа свезом мира:
едно тело, едан Дух, као што сте позвани у едну наду зваа свога. едан Господ,
една вера, едно крштее, едан Бог и Отац свиу, Кои е над свима, кроза све, и у
свима нама. И свакоме се од нас (у Цркви) даде благодат - по мери дара Христова",
вели Апостол (Еф. 4, 3-7). И ош: "Чаша благослова коу благосиамо (=у
Евахристии=Литургии Цркве) ние ли заедница крви Христове? Хлеб кои
ломимо (=у Евахристии=Литургии Цркве) ние ли заедница тела Христова? ер
едан е хлеб-едно тело смо многи, пошто се сви од еднога хлеба причешуемо"
(1Кор. 10, 16-17).
Наведена места, као и многа друга ненаведена, асно показуу да е единство
Цркве и наше единство у о: у единству Свете Троице, единству вере, крштеа,
Духа благодати, литургиског општеа= причеша Христом Богочовеком.
Исти истину - а Истина е увек иста - о единству и единствености Цркве
Христове, и нашем меусобном единству и о, сведоче и Свети Оци Цркве,
нарочито велики ерарси-богослови, Архипастири стада Христовог: Свети
Игатие Антиохиски, Свети Атанасие Александриски, Света Три ерарха
Васеенска, и сви остали нови ерарси до Светог Фотиа и Светог Саве, Св.
Григориа Паламе и Св. Владике Николаа Жичког и Сватешчег Патриарха
Павла. Навешемо само реч Св. ована Златоуста, изречену народу у беседи на
претходне речи Апостола Павла у Посл. Ефесцима 4, 3-7, ако и на следее речи
истог Апостола, где велики Црквоградите Павле говори да: сви смо ми у Цркви
Христово од Бога позвани, и као органи у телу распореени, тако складно
седиени, те сви живимо и деламо "за усавршавае светих,за дело служеа, за
сазидае (=изграивае) Тела Христовог... тако да, истинууи у убави
( ), узрастемо све у свему у Онога Кои е Глава-Христос"
(ЕФ. 4, 11-16).
"убав изграуе (1Кор. 8,1)-вели у своо беседи Св. Златоуст-и она чини да се
меусобно субуемо, и седиуемо, и складно спаамо. Ако, дакле, желимо да
добиемо Духа (Светога) од Главе (Христа), држимо се едни других. ер има два
начина раздеиваа од тела Црквеног ( '): едан е -

6
да охладнимо и замрзнемо убав, а други е - када се усудимо да нешто недостоно
чинимо самоме телу (Цркве). ер у оба случаа одваамо себе од уное Цркве
( - Еф. 4, 19). Ако смо (у телу цркве) поставени
да друге изграуемо, онда они кои не изграуу, него ош пре тога Цркву цепау
( = стварау шизме = расколе), шта све нее доживети? Ништа тако ен
може цепати ( = раздеивати) Цркву као властоубе, Ништа тако не
разгневуе Бога као раздеивае Цркве. Ако и учинимо хиаде добара, а сами
смо ми они кои комадау пуноу Црквену (
'), онда неемо бити мае осуени од оних кои расецау тело
(Христово). ер оно (пробадае тела Христовог на Крсту - н. 19, 31-34), беше на
корист васеене, иако ние било с том намером, а ово (комадае тела Цркве
расколима) ничега нема кориснога, него е велика штета. А ово не говоримо само
предводницима (раскола), него и онима кои им следуу (=присталицама раскола).
едан свети човек рекао е нешто што изгледа смело, али е ипак то рекао. Он рече:
Ни крв мучеништва не може избрисати та грех (раскола)! [1]
Овако као Св. Апостол Павле и Св. ован Златоуст говорио е и Свети Сава
Равноапостолни, Свесрпски и Свеправославни Отац Цркве Христове. Говорио е
тако и поступао тако, учеи на Сабору у Жичи (на Спасовдан 1221. г.) све на
справославне Србе овако: " Преблаги Бог, Кои иам бескрану милост и не жели да
ниедан од нас погине, по исто заповести и истим начином, по науци Светих
Апостола, уздиже мене уздиже мене на ово светитество (=Епископство), и Духом
Своим Светим заповеди да вам обасним ову реч о вашем спасеу: да се држимо
пре свега праве вере егове. ер, као што рече Апостол, темеа другога нико не
може поставити осим онога коег постави Дух Свети (1Кор. 3,11) преко Светих
Апостола и огоносних Отаца, а то е права (=православна) вера, коа е на Светих
Седам Васеенских Сабора потврена и проповедана... ер нити користи
исправност живота без праве и просвеене вере у Бога, нити нас исповедае вере
без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обое, да савршен
буде човек Божии (Еф. 4, 13; 2Тим. 3, 17)... ер духовна наука (Православа) ние
играриа, нити безумне речи и мисли уди (=еретика), него е то проповедана
света вера Божиа, на коо су основани свети чинови (=Свете Тане и
свештенослужитеа) у Христу Исусу Господу нашем, као што Пророци Светим
Духом Божиим прорекоше, и Апостоли научише, и Мученици исповедише, и сви
Свети сачуваше, и Преподобни Оци беспрекорно одржаше, као на неденом
Краеугаоном Камену Цркве Христу (Еф. 2, 230; 1Пет. 2, 4-6) ".[2]
Дае Свети Сава говори како "многу ерес - и расколе - у разна времена и раздоба
аво - измисли, и по васеени посеа многи куко зловера (=кривовера) кроз
слуге свое ересеначелнике - и расколнике - ради квареа и смуиваа праве вере,
кое ми проклиемо, и са има оне кои измислише зле науке; и гнушамо се сваке
нечистиве ереси, а стремимо се вема ка свако побожности, коо нас уче
богомудрене слуге Божие: Пророци, Апостоли и Светитеи, као што и сам Господ
наш Исус Христос, Син Божии, рече". (Беседа о Право вери, 10, тамо, стр. 100).


7
Да не бисмо дужили, напомиемо да све ово што наведосмо, садржано е укратко у
исповеданом од свих православних 9. члану неизменивог Символа вере наше
Цркве: "Веруемо у едну, Свету, Католичанску (=Саборну) и Апостолску
Цркву!" Шта то значи, навешемо, уместо наших речи, коментар о. Георгиа
Флоровског, несумиво аутентичног православног теолога и еклисиолога наших
дана : "Самим актом вере у едну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву ми
потвруемо ену "онострану" природу, ено бие, кое ние од овога света, ер
вера е очитовае невидивих ствари (евр. 11, 1; н. 17, 14). И самим тим што
измеу предмета вере у Символу ми увршуемо Цркву у исти ред са самим
Господом Богом, ми посведочавамо ену божанственост или светост. Ми веруемо
у Цркву, и можемо у у само веровати, ер е она Тело Христово, Пуноа Онога
Кои све испуава у свему" (Еф. 1, 23)... Назив Свете Цркве Телом Христовим веже
ено бие са таном Оваплоеа Христовог, и живи и непромеиви основ
видивости Цркве налази се управо у тани Логос постаде тело (н. 1, 14). Учее
о Свето Цркви, као видиво и уедно невидиво величини, и историски дато, и
Свето, т. Божанско, есте управо продужее и раскрие Христолошког догмата у
духу и смислу Халкидонски догмат може бити постигнут у своо неисказано
пунои. И обрнуто, само преко Халкидонског догмата може бити упозната и
Богочовечанска природа Цркве". [3]
Да подсетимо да е срж Халкидонског догмата о Христу Спаситеу у томе да е Он
седиен из две природе, Божанске и човечанске, и да постои вечно у две природе ,
Божанско и човечанско, али да е Он една и единствена Личност, недеиви и
нераздеиви Син Божии и Син Човечии - Богочовек. Таква е и Црква егова:
Божанска и човечанска - Богочовечанска. Човечанска, ер е саставена од нас
уди, православно верууих, правилно крштених и благодатноканонски
седиених Епископом у Светим Танама Духа Светога, по Коем е Црква
Божанкса. Од Светих Тани Цркве централне су: Св. Крштее, Миропомазае,
Епископство-Свештенство и Св. Евахристиа = Литургиа, ка коо, председавано
од Епископа, све ове и остале Свете Тане воде, и из кое оне и све остало у Цркви
извире и увире. ер Литургиа Цркве под Епископом, кои е жива икона Христова,
и наше, свих православних Епископа и верника заедничко општее у о, есте
наше учеше у Царству Божием, Царству Небеском, кое ош овде на земи, у
истории, започие животом вечном, коим се у Литургии Цркве телесно и
духовно причешуемо, ер се са Христом стварно седиуемо. Ово значи да бие
и единство Цркве, бие и седиее у вечном животу Христовом свих нас
чланова Цркве, као живих удова живога Тела Христовог, есте наше општее и
заедничарее у едно и исто Светих Тани Црквене Епископоцентричне =
Христоцентричне Евхаристие (=Причеша=Литургие), тог Благословног
Царства Свете Троице момо коег нема ни вечног живота ни вечног спасеа.
То е, ето, укратко Православна Еклисиологиа, коа садржи саму срж Православне
вере и теологие, заедно са Триадологиом и Христологиом, а све скупа испууу
Православну Сотириологиу. [4]

8
Ево зашто сви Свети Канони Цркве - Апостолски, Саборски (Васеенских и
Помесних) и Светих Отаца - навише и начеше говоре о = заедница
(израз е новозаветни ДАп. 2, 42; 1Кор. 1, 9; 10, 16; 2Кор. 13, 13; 1н 1,3-7), т.
општеу и заедништву у Цркви, или пак о изопштеу и искучеу из Црквене
заеднице оних кои се од е одваау ересима и расколима. Свети Канони су
углавном зато и написани: да би очували благодатно-канонско единство
општеа и заедништва у животодавном Евахристиском Причешу Христовом,
у благодати Духа Светога, у убави и благовоеу Бога Оца. Или пак: да то
нарушено единство и општее исправе и васпоставе из еванелско-пастирске
бриге и стараа за спасее залуталих, заблуделих, удаених и отпалих од Маке
Цркве удских биа. Зато су Свети Канони не "канонада" или "рафали" мртвих
шема и убиствених прописа, попут фарисеских скрупулозних, талмудистичких
цепидлачеа, коима се отежава или спречава улазак народа Божиег у Дом Очев, у
Царство убави Сина убенога, у заедницу Духа Светога (иначе би се и на
Свете Оце, као доносиоце Светих Канона, односиле речи Христове фарисеима:
Мт. 23, 4. 13. 15).
Свети Канони Цркве су, као и Реч Божиа у Светом Писму у Цркви : Хлеб живота,
Дух и живот, Речи живота вечнога (н. 6, 63. 68). Али, као што и Реч Божиа бива
"оштриа од сваког двосеклог мача, коа продире до зглобова и сржи душе и духа, и
суди намере и помисли срца удских" (евр. 5, 12), тако и Свети Канони могу бити
на спасее, али и на суд и осуду онима кои се од заеднице Тела Христовог
одваау у свое расколе, и секте, и парасинагоге, како вели Св. Василие Велики у
своме 1. канону (о чему емо опшриние говорити касние, у одеку о Црквено
Икономии, где емо и навести цео та канон).
Протестантске броне секте и фракцие чине из Светог Писма таква слична
секташка пабирчеа, лицитираа и злоупотребе, тако да испада да е Свето Писмо
накриве за ихове поделе и расцепе, за секташее и разбиае хришана и
Цркве. Слично чине и данаши неразумни "зилоти" Старокалендарци у Грчко, и
однедавно у Румунии, Бугарско, Србии, са Светим Канонима, кои су од 1924, а
нарочито од 1945/48. године, до данас у име "канона" створили десетине раскола и
секти у Грчко и другим православним земама, па и на Западу, па су се однедавно
поавили на терену и Српске Православне Цркве.
Иако е то код нас малоброан група, питау разлога иховог отцепеа од
Светосавске Цркве Христове, ако и оних у Грчко од еладске Цркве Христове, и
тиме расколништво и едних и других од Васеенског-Икуменског Православа
(О 'O), [5] посветиемо овде веу пажу због наивних,
безазлених и необавештених уди, меу коима они врше своу зилотску, секташку
пропаганду, и нападно врбуу неупуене и невине душе, начеше незнавене и
непостоане поединце. Пре тога, изнеемо краа обавештеа о раниим сличним
расколима и сектама у истории Православне Цркве кроз векове.


9
НАПОМЕНЕ:
1. Омилиа 11, 4 на Посланицу евреима (Migne, Pg 62,85). Златоуст цитира
овде Св. Киприана Картагинског (пострадао као Епископ за Христа, у
Картагини 258.г.), кои е у своме малом али капиталном делу De Unitate
Ecclesiae Catholicae= О единству Католичанске /=Саборне/ Цркве, гл. 14,
изрекао наведене речи.
2. Свети Сава, Жичка беседа о Право вери, 2-3. 12 (превод . А. евти у
зборнику Бог Отаца наших, изд. Ман. Хиландар, 2000, стр. 94-95 и 101).
3. Ова реч о. Г. Флоровског надахнута е Св. Фригорием Богословом, Беседа
31,6: "ер ние исто веровати у нешто, и веровати о ему. ер оно прво е
Божанство, а ово друго е сваке ствари" (PG 36, 140). Горе речи е писао
Отац Георгие Флоровски и чланку Очев Дом, 1926. г. (изашао напре у
српском преводу о. устина Поповиа, Хришански живот, 1926, бр. 3-6, а
затим 1927. на руском у часопису Путь, Париз).
4. У свим расколима и сектама, па и у расколима тзв. Старокалендараца, по
неизбежном закону духовном, нема праве Теологие, понамае
Еклисиологие и еванеске Сотириологие. То се лако може запазити ве
по првом сусрету и у разговору са члановима разних група и групица тзв.
"Старокалендараца", а тако исто у свим иховим кигама, брошурама,
часописима (кое смо иамли у рукама, в. Библиографиу на крау, и
потрошили доста времена на их). Код их уопште нема православног
Бибилиског и Светоотачког богослова, него само стерилно понавае
фразаи "цитата", навоеа "изава", цитираа "канона" као безживотних
формула туе еванеу и Цркви казуистике и уриспуденцие. Напр. У
кизи старокалендараца из Патраса Ламброса-а Ктенас-а, Иза сцене... (види
на крау Литературу) едно поглаве носи назив Ексиколошко -
', али када га прочитате видите да у ему нама ни Е од
Еклисиологие, а и да не говоримо о томе како неам ни речи о Велико и
Свеобухватно Тани Христа-Тани Цркве, него углавном фарисески
"мидраши" и западно-рационалистичка казуистика. егова и ихова
"теологиа" ош ние изашла из "вавилонског ропства" западне схоластике (и
то оне декакентне 16-19. века), без обзира што се они вербално позивау на
"Предае", "Каноне", "Свете Оце", и одмах оптужуу све православне
богослове за сваковрсни "Екуменизам" (па фанатично одбиау и
Православни Икуменизам, в. ниже), ер е, по има, сваки Екуменизам
"предстража евреомасонства", а з ату тврду позивау се на - "Протоколе
Сионских мудраца"! - О Екуменизму и Икуменизму говориемо касние.
5. О православном, т. католичанско-саборном схватау правог Икуменизма
видети више при крау овог рада, III део, одеак 3: О икуменизму.






10
I део
РАСКОЛИ У ЦРКВИ КРОЗ ВЕКОВЕ

У Цркви е и рание, у првим вековима, било еретика и ереси, секташа и секти,
раскола и парасинагога. Поменуемо само неке рание расколе и расколнике, кои
су слични данашим "зилотима" Старокалендарцима.
1. У друго половини 2. века био е познати Монтан из Фригие у Мало Азии, и
егова секта Монтаниста. Био е рание жрец Цибалин, а по преласку у
Хришанство и примау крштеа, убрзо е почео себе сматрати за пророка, за
"орган Светога Духа", како е говорио, а уз ега су се убрзо поавиле и "пророчице"
Прискила и Максимила (удате, па напустиле свое мужеве да би се "посветиле
пророштву"), због чега су их звали Монтанисти, Прискилиани или Пепузиани (по
иховом центру Пепуза у Фригии). Монтанисти су били строги по питау морала
(мае свога, више код других), наизглед аскете, а критичари скоро свега у Цркви;
покаае за грехе слабих или палих хришана нису признавали. има се у 3. веку у
Африци придружио и познати адвокат, латински теолог Тертулиан (она што е
говорио да су "све ереси дошле од филозофа"), мада е он био нешто умерении од
их, али е завршио живот изван заеднице Цркве. Од Монтаниста касние су
настали Масалианци и Павликианци, а од ових последих балкански богумили
(кое е, као што е познато, Стефан Немаа протерао из Србие као вагабунде и
абалебие, ер су, поричуи Цркву, црквено крштее, брак и децу, заводили прост
свет; Свети Сава их е обраао саветима на покаае, а не "прогонима", као су
тврдили комунистички "историчари"). Сви су они током времена ишчезли са
историске позорнице Цркве.

2. Половином 3. века поавио се у Картагени познати секташ Донат (270355), кои
е прекрштавао пале а време гоеа хришане, не признауи дакле благодат
крштеа. Успео е и да постане Епископ у Картагени, где е деловао као "пророк",
и сматрао себе да е "очистио грехе и грешке Цркве Картагинске". Затим е почео
да прекрштава све оне кои су били крштени у Цркви, т. кад их е "преобраао" у
своу секту онда их е изнова крштавао, ер е своу групу сматрао за "изабрани
остатак", док е остале сматрао "лажним хришанима". (Управо овако мисле
данаши "зилоти" Строкалендарци). Треба признати да е био у свое време
утицаан, али е своим "протестима" против наводне "упраности" Цркве ние
успео да се одржи, него е пропао, и секта му се постепено угасила и нестала.
(Напомиемо да данаши "зилоти" Старокалендарци такое прекрштавау оне
кои им из Православне Цркве приу, о чему више касние).


11

3. Треба поменути и секташа Новациана (полов. 3. и почетак 4. века) и егову
секту Новоциана или "Катара" (од =чисти, тачние: чистунци). Живео е у
РИму, био аскета и доста интелигентан. Кад е 251. г. З аЕпископа Римског биран
Корнилие, он му е био конкурент, па кад ние изабран, успео е да га 3 италианска
Архиереа произведу за Епископа и устоличе, те е настоао да придобие и друге.
Ние праштао тешке грехе, ние примао пале хришане - да "не упра Цркву!", а и
свое е присталице називао =чисти,[1] За ега су били важнии "догмати
(наравно, како их е он схватао) и морал", а не благодат Светих Тани и светих
Истина у Цркви.

Слични су му и данаши "зилоти" Староаклендарци. Запажено е да он, као ни
они, у своим делима и поступцима не дау за право место Духу Светоме као
Божанском Лицу Свете Троице, без Кога нема Цркве, ни Св. Тани, ни спасеа. У
оба случаа секташи подреуу Светога Духа своим прописима и "канонима".
Против Новациана, и егових сарадника из Картагене Новата и Фелицисима,
писао е Св. Свештеномученик Киприан, Епископ Картагенски, кои е
Новоцианово схватае називао "стоичким ригоризмом" уместо еванеа
Христове Цркве. Управо у одговор има и иховом схватау Цркве, Св. Киприан
е написао свое капитално дело De Unitate Ecclesiae Catholicae = О единству
Католичанске /=Саборне/ Цркве, где доказуе да е "Црква у Епископату и
Епископат у Цркви"; да е "Епископат едан у Цркви"; и такое: "где е Епископат,
тамо е Дух Свети", а "где е Дух Свети тамо е Црква". Ве е споменута егова
позната реч: да "ни крв мучеништва не може опрати грех цепаа Цркве", т.
раскоал и шизме. [2]
4. Новацианова секта Катара=чистунаца проширила се и на Исток, и било е
ених присталица у Цариграду током 4. века. Зато е Свети Први Васеенски
Сабор у Никеи (325.г), у своме 8. канону, рекао да се ови и други секташи примау
натраг у Цркву не поновним крштеем, чак ни поновним рукоположеем, ако су
клирици, него "да се на их руке положе, и да остану у клиру", али под условом да
се држе вере и догмата Цркве и буду у општеу и заедници са свима члановима
Цркве. Како неки од их нису то прихватили, него су остали у расколу, има се у
Цариграду обраао и Св. Григорие Богослов, као Архиепископ Цариградски (379-
381. г.), називауи их, због ихове осионости и искучивости, "новим
фарисеима" кои не признау Христа Човекоубца, Кои и "седамдесет седам пута"
опрашта грехове. Свети Григорие тим поводом карактеристично кратко указуе на
меру "ревноваа" (ако е новим "зилотима" стало до еванелске спасоносне мере):
"Подеднако е зло и немудро: и попуштае /без граница/, и осуда коа не прашта".
Због иховог секташког зилотизма и искучивости према грешнима, Св.
Григорие сету Новациана=Катара назива "Новацианова човекомржа"
().[3] Свети Други Васеенски Сабор, на коме е и Св. Григорие
учествовао (38 у Цариграду), такое е одлучио своим 7. каноном да се расколи и

12
секте, меу има и Новациани = Катари, па чак и неки дотадаши блажи
еретици (фракцие Арианаца, Македониеваца и др.), не примау поновним
крштеем, него само Св. Миропомазаем, о чему говори и 1. канон Св. Василиа,
кои емо навести касние. (Секташи "Старокалендарци" све изнова прекрштавау,
миропомазуу, рукополажу, монаше! У име коих то "Светих Канона"? - то само
они знау).
5. Антиохиски раскол (кои неки западни историчари Цркве, а под иховим
утицаем и неки лоше обавештени источни, погрешно зову "Мелетиев раскол",[4] а
уствари е то био Павлинов раскол, а Западни су одржавали баш Павлина, а не
Светог Мелетиа), настао е 362.Г. и ега е створила маа група у Антиохии
присталица "Никеаца", али уских и едностраних, на челу коих е био презвитер
Павлин, рукоположен за Епископа у Антиохии од Еп. Лукифера Калариског
З62.г., иако е у Антиохии ве постоао православни Епископ Св. Мелетие (кои е,
истина, поставен од сабора "Источних" Епископа, кои нису прихватали уске
Никеце, због тога што е меу има било и еретика Савелианаца, попут Маркела
Анкирског). Хиротониа Павлина обавена je без сагласности Источних Епископа,
надлежних за Антиохиу, и такое без сагласности Св. Атанасиа Великог и Сабора
Исповедника држаног тада, 362.г. у Александрии, на коем су Сабору признате за
православне обе групе у Антиохии: и "Источна" Мелетиева и "Никеци"
Павлинови, ер су обе православно веровале у Свету Троицу (само што су
"Источни" више наглашавали Три Ипостаси=Личности у единствено Троици, док
су "Никеци" више истицали единсшво суштине, a недовоно асно наглашавали
Божанске Личности). На челу огромне веине православних у Антиохии био е Св.
Мелетие Антиохиски, кои е више пута прогаан од царева улиана и Валента
због Православа (док Павлин, као ве стар и воа незнатне групе, ние прогаан),
и са Мелетием су се дружили и општили велики Кападокиски Оци, и он е
председавао потом Другом Васеенском Сабору З81.г. у Цариграду. ега е затим
у Антиохии наследио Епископ Флавиан, кои е рукоположио Св. Златоуста за
презвитера, a Павлин е пред своу смрт рукоположио себи за наследника Евагриа,
кои е у време Св. Златоуста био на челу тог раскола у Антиохии. Иначе,
"Павлиновци" су, као упорни расколници, ве имали и извесних догматских
слабости, кое е у свое време Св. Василие Велики (f378.r.) критиковао и писао
против их. По смрти Евагриево, краем 4. века, ова Павлинова група е нестала
као раскол, ер е народ пришао велико Саборно Православно Цркви Светих
Мелетиа-Флавиана-Златоуста.
Антиохиски раскол е асно показао да наизглед "догматски" разлог за отцепее
од Цркве и сам може постепено одвести у антицрквено и безмал еретичко
збориште, т. у раскол.[5] Додамо томе ош и то: Антиохиским Павлиновим
расколницима ние помогло ни то што их е дуго времена подржавала Римска
Црква папа Дамас), Александриска (папе Петар и Тимоте), и неке Цркве из
Македоние. Истинита Црква Христова, као Заедница - - Духа Светога,
кад-тад победи.[6] И то треба да добро схвате сви расколници у Православу, ако
заиста желе спасее у Цркви Христово.

13
6. Било е и других раскола у Цркви, нарочито у време борби са ересима:
Арианством, Духоборством, Несторианством, Монофизитством,
Иконоборством, али овде неемо говорити о оним одвааима православних
еретика по питаима иховог квареа и извртаа праве, богопредане вере - "вере
едном предане Светима" (уд. 1,3). ер тада су уствари еретици издваали се из
црквеног општеа и заеднице у вери и благодати, те су Оци на Саборима само
констатовали ихово искучее из Католичанске, Саборне Цркве Христове. [7]
Бивало е, меутим, некада да се, уз почетно одваае због ереси, касние, кад ерес
прое и буде ускоро побеена, догоди и одваае неких клирика од законите
Црквене ерархие из разлога кои више нису били због ереси, него због неслагаа
око неког канонског или моралног питаа.
Такав е случа био са Преподобним Теодором Студитом-Исповедником
Православа у периоду другог Иконоборства (813-842.г.) - кои се, после победе
првог Иконоборства на VII Васеенском Сабору (787.г.), два пута одваао од
своих канонских и православних Патриарха: Св. Тарасиа (784-806.г.) и Св.
Никифора (806-815.г.), по питау склапаа незаконитог брака из преубе (познати
"михиански спор") цара Константина VI (780-798), кога е, без сагласности
Патриархове, венчао у противканонски брак презвитер-економ осиф. Патриарх
Тарасие овог осифа ние одмах рашчинио, боеи се да цар из освете не поврати
тек савладано Иконоборство (а било е ош склоних иконоборству, што се и
показало ускоро - 813.г.), и то е био разлог игуману Студитском Теодору да
прекине општее са им. Касние, по доласку на власт царице Ирине (798-802.г.),
Патриарх Тарасие е свргнуо осифа, па е Студит тада обновио свое општее. За
време пак новог цара Никифора I (802-811.г), на царево тражее нови Патриарх
Св. Никифор не окрене Иконоборству. Преподобни игуман Сакудионски и
Студитски Теодор и овога пута е прекинуо општее с Патриархом Никифором.
Пошто се расколници "Старокалендарци" често позивау на Сз. Теодора
Студита[8] задржаемо се укратко на овим еговим "расколима" од своих
Патриараха.
Свети Патриарси Тарасие и Никифор, у случау поменутог презвитера осифа,
применили су црквену икономиу ("мало попустити у акривии, да се не изгуби
далеко вее"; "снисходити донекле икономиом, да не буде вее штетее" - РG
99,1852-3), но зилотима Студитима, кое е тада предводио игуман Теодор, то ние
било по вои. Иако е Св. Тарасие рукоположио Теодора за еромонаха (да би по
жеи стрица му Платона постао игуман), и Теодор низ година био са Тарасием у
литургиском општеу, реввосни игуман (коме е цар Константин VI, отпустивши
эакониту супругу, преубом узео роаку Теодоту за жену), прекинуо е општее са
Св. Тарасием[9] и то исто потом поново учинио и са Патриархом Св.
Никифором.[10]


14
Меутим, и сам Св. Теодор е некад примеивао икономиу (што се види иа Писама
39 и 49- РG 99,1048 и 1085-98). Такое, у свом опширном Писму 49 Навкратиу
монаху (РG 99,1084-89) он признае да су и Свети Оци привремено примеивали
икономиу, чак и у извесним догматским питаима, и наводи пример Св. Атанасиа
Великог и Св. Кирила Александриског, кои е "икономисао (=снисходио) да се не
отцепе Епископи Истока (окупени око ована Антиохиског) мада су они (тада) у
диптисима Цркве спомиали Теодора Мопсуестиског, кои е био еретик, све док
су се (ти Епископи) држали правилно главних догмата побожности" {додауи да
пример наводи пре ега и Св. Евлогие Александриски /581-608/ у свом спису О
иконамии- РG 90,1085). Свети Теодор такое наводи како е и Св. Апостол Павле,
иако е био против обрезаа, ипак, због евреа у ерусалиму, обрезао Тимотеа
(ДАп.16,3); и такое како е Св. Василиа привремено примеивао икономиу према
Духоборцима чак по питау исповедаа пуне вере у Светога Духа.[11]
Затим, у истом 49. Писму Св. Теодор говори како треба "привремено икономисати
речи и начине - у расуивау, и истина, узакону, а не у безакоу" (РG 99,1088).
Исто тако у своме опширном 40. Писму Навкратиу (РG 99,1049-57) Свети Студит,
за Василием Великим (чиу Посланицу Амфилохиу, т. 1. канон, цитира), признае
поделу на ереси, расколе и парасинагоге, и такое, као и Св. Василие, и он не
тражи поново крштавае и миропомазае повратника из раскола и парасинагога
(као што то траже фанатизовани "Старокалендарци" и у Грчко и код нас у Србии,
као што емо касние видети) Свети Теодор чак детано, мада опрезно, саветуе
своим ученицима како се може по икономии - - и молити
заедно, и ести за истом трпезом, са онима кои су се тада били помешали са
еретицима иконоборцима, али не могу са има служити Литургиу, нити им
давати Свето Причеше.[12]
Ово наведосмо да се покаже како велики игуман Студитски Свети Теодор ние био
тако узак, нерасудан и неразуман "зилот", како би га хтели секташи
"Старокалекдарци". Он е био велики борац за праву веру и Праву=Православну
Цркву, зато е и остао у памеу Цркве као обновите монаштва, духовни учите
и богослов-поборник светих Икона. Св. Теодор се зато брзо помирио своим
Патриархом, како рание са Св. Тарасием, тако и касние са Св. Никифором, о
чему сведочи и он сам, и после ега Методие Исповедник, Патриарх Цариградски
(кои е иначе осудио Теодорово писае против Патриарха Никифора).[13]
7. У случау пак овог Св. Патриарха Методиа (843-847) и затим Св. Патриарха
Фотиа (858-867 и 878-886) имамо меу монасима Студитима[14] поаву олаког
одвааа-раскола од своих Епископа. У случау одвааа од Св. Методиа то е
било зато што е он био снисходив (т. примеивао икономиу) према
повратницима из Иконоборства, а код Св. Фотиа зато што е дошао (од лаика-
професора) за Патриарха после свргнутог зилотског Патриарха Игатиа (847-857
и 867-877). Због овога е Фотиев Прводруги Сабор у Цариграду (861.г.) држан у
храму Св. Апостола, донео о томе 3 позната канона (канони 1З-5), на кое се
начеше позивау расколници "Старокалендарци", те емо их поближе
размотрити. Наиме, како рекосмо, у претходно време ереси Иконоборства,

15
монаси, нарочито Студити, начеше су прекидали општее са своим Епископима,
присталицама Иконоборства (кои су, рее искрено, а више полотичко-
дипломатски, били уз цареве иконоборце), не чекауи притом Саборску одлуку и
суд о таквим Епископима. Овакво понашае у време Иконоборсшва против
Епископа еретика чак похвауе 15. канон . Прводругог Сабора (кога емо
навести), али притом не осууе ни оне монахе и клирике кои, у време ереси, нису
прекидали општее са таквим своим Епископима очекууи о томе суд надлежног
Сабора православних Епископа.
Меутим, када е време Иконоборства прошло, а то е време Патриараха Методиа
(843-847.г.)[15] и затим Фотиа, неки монаси и клирици и надае су олако
прекидали општее са своим Епископима, и конкретно Студитски монаси са
Патриарсима Цариградсквм Св. Методием и Св. Фотием (кои су и сами
претходно исповеднички страдали эа Православе од иконобораца). Ово зло е
било нарочито учестало у време Св. Фотиа (за време прве патриаршие 858-
867.Г.), када су незадовони калуери, присталице Патриарха Игатиа (847-857 и
867-877), кои е иначе био поднео писмену оставку и повукао са се трона, а Св.
Фотие изабран тек после скоро годину дана чекаа и нормално хиротонисан за
Патриарха. Ови монаси су притом одлазили у Рим и жалили се Римском папи на
Фотиа, клеветауи га а неумерено хвалеи Римског Епископа (признауи му чак
и дотада непостоеи примат над целом Црквом), зато што е он у претходном
периоду Иконоборства подржавао Православе и православне монахе на Истоку.
Овоме се успротивио Св. Фотие и ва Прводругом Сабору Епископа Зб1.г. у храму
Св. Апостола, донео 3 споменута правила: Свете Каноне 13-15, кое зато треба
читати и тумачити као канонску целину, те их доносимо овде заедно:
Канон 13: "Пошто е свелукави (аво) посеао семе еретичког кукоа у Цркви
Христово, па видеи да е оно мачем Духа (Светога) из корена сасечено, пошао е
другим путем веште обмане, покушавауи да безумем расколника раздели тело
Христово (Цркву); зато, спречавауи и ову егову замку свети Сабор, одреуе
убудуе да, ако неки презвитер или акон презре (=осуди) свога Епископа због
неких тобож преступа, пре Саборског разматраа и испитиваа, и пре потпуне
осуде овога, те се усуди да одступи од општеа са име и не буде, по Предау
Цркве, спомиао име егово у светим Литургиским молитвама (=диптисима),
такав подлеже рашчиеу и лишеу сваке свештеничке части. ер кои е
поставен у чин презвитера а приграби ееби суд Митрополита, и пре суда сам
осуди свога оца и Епископа, такав ние достоан ни части ни зваа презвитера. А
кои пак следуу таквоме (у расколу), ако су то неки од свештеника, да се и они
лише свое части, а ако су монаси или лаици, нека буду сасвим одлучени од Цркве,
док не прекину везу са расколницима и поврате се своме Епископу".
Канон 14: "Ако неки Епископ, изговарауи се неким преступом против свога
Митрополита, пре Саборног разматраа (и пресуде), одступи од општеа са име
и не спомие, по обичау, егово име у Божанственом Тановодству (=Св.
Евхарисшии), - за таквога свети Сабор одреуе да е рашчиен, ако е само
одступио од свога Митрополита и створио раскол. ер сваки треба да познае свое

16
границе, те ни презвитер да не презире свога Епископа, нити Епископ свога
Митрополита".
Канон 15: "Оно што е одреено за презвитере и Епископе и Митрополите, ош
више приличи и односно Патриараха. Тако, ако неки презвитер или Епископ или
Митрополит усуди се да одступи од општеа са своим Патриархом, и не
спомие, као што е нареено и установено, егово име у Божанственом
Тановодству (=Св. Евхаристии), и пре Саборске одлуке и коначне осуде егове,
створи раскол, за таквога свети Сабор одреуе да буде извргнут из сваког
свештенства, ако се само докаже да е такво безаковъе учинио. И ово е пак
одреено и потврено за оне кои само под изговором неких преступа одступау од
своих Предстовика и стварау расколе и руше единство Цркве; док они кои се
одваау од општеа са своим Предстоником због неке од Светих Сабора или
Отаца осуене ереси ( ... ), то ест кад он авно проповеда
ерес и откривеном главом (т. авно) то у Цркви учи, такви не само што нее (за
то) подлеи канонско казни, зато што су се пре Саборског решеа одвоили од
названога Епископа, него е бити удостоени части каква пристои православнима.
ер нису осудили Епископе, него псевдоепископе и псевдоучитее, и нису
расколом нарушили единство Цркве, него су се старали да Цркву ослободе од
раскола и раздееа".[16]
Како ова 15. Канон навише призивау, боереи злоупотребавау, "зилоти"
Старокалендарци, користеи га за сваки сво лакомислени прекид општеа са
Црквом, због наводних, од их умишених "ереси", кое приписуу Патриарсима
и Епископима Православних Цркава (чак ако се, нпр., сликау са неким
неправославним прелатом, приликом верских сусрета, кои су сусрети данас,
истина, учестали, али каквих е било кроз векове, само што ние било штампе,
фотоапарата, телевизие), зато емо се мало задржати на ему.
Познато е да е Св. Фотие и Прводруги Сабор (8б1.г.) навеи бро своих канона
(7 од 17 колико их е Сабор донео) посветио манастирима и монасима, тада
нажалост неуреднима и непослушнима своим предстоницима Цркве.[17] Чак су
опоменути и Епископи кои подижу манастире на штету свое Епископие. Канони
се затим дотичу и злоупотреба поединих свештеника, и посебно оних кои подижу
или подржавау "богомое по куама", често без контроле Епископа (канони 9-
12).[18] Следе затим наведени канони 13-15, из коих е асно да се односе на стае
настало током Иконоборачке ереси, када е ош и било догмашског разлога за
одваае монаха и свештеника од Епископа, или Епископа од Митрополита, или
некога од их од свога Патриарха. Али, наведени 15. Канон не осууе ни оне кои
се нису одваали чак ни због ереси, ишчекууи надлежни Саборски суд Цркве.
Меутим, када е ово време ереси прошло, многи су под разноразним
недогматским изговорима прекидали литургиско општее и стварали расколе у
Цркви. Фотие овде, као што рекосмо, има директно у виду поедине монахе (пре
свега Студите) и клирике Цариградске Патриаршие, кои су се обраали Римском
Епископу и, нажалост, тамо су од тадашег надменог и претенциозног папе
Николе I (8-867.Г.) били примани и услишавани, потхраууи тиме егове

17
прохтеве и претензие да одлучуе и o Цариградско Цркви (тада су поавили
познати лажни документи Donatio Constantini и Псевдоисидорове декртеалие o
тобожо "супер-власти" Римског Епископа над целом Црквом).[19] O свему
овоме, мада врло паживо да га не увреди, пише сам Св. Фотие у Писмима1 и II
истиче папи Николи I, тих истих годнна (860-861.Г.) као и у писано нешто касние,
али отворение и оштрие, Окружно Посланици Источним Патриарсима
(8б7.г.).[20]
Ние овде место за опширни говор o свему томе, него емо само укратко, за
необавештене читаоце, навести: да е - после претенциозног одбиаа папе Николе
I да Фотиа призна за Патриарха Цариградског, ер е папа хтео да искористи
прилику (после перипетиа Цариградске Патриаршие у време Иконобораства и
надае), да наметне своу врховну власт над целом Црквом и на Истоку, као што у
е наметнуо на Западу - Свети и Велики Фотие почео е подсеати папу Николу да
не подржава расколе у Цариграду, и такое е почео указивати на разлике и
новотарие кое е у меувремену увела Римска Црква (а што Студити, па ни Св.
Теодор, нису приметили, иако е ве Трулски Сабор 692. г. на неке од их
указивао). Ова новачеа су била како у вери, тако и у канонском и богослужбеном
поретку Цркве. Како е папа Никола остао упоран у рушеу црквеног реда и
единства, Фотие е на сазваном од ега Васеенском Сабору 867. године у
Цариграду, уз учеше и Источних Патриаршиа, осудио и рашчинио папу Николу.
Пре тога е Св. Фотие постепено улагао доста напора да папи Николи покаже
братску убав и црквену ширину, o чему сведоче егова два поменута писма Папи
(1. Писмо 860.г., т. пре Прводругог сабора, a 2. Писмо после тог Сабора, у есен
861.Г.,). После тога, као што е познато, дошло е до раскола измеу Рима и
Цариграда, кои западни историчари и теолози називау "Фотиевом шизмом", a
уствари се ради o Римском расколу, или се може реи o двосмерном прекиду
односа Рима и Цариграда и o меусобним суеима и рашчиеима. Ипак, из тог
"раскола" на крау е изишао као догматски и канонски победник Свети Фотие
Равноапостолни, ер е он саборски потпуно оправдан од обе Цркве, мада е у време
свое друге патриаршие (878-88б.г.) он сво став у нечему ублажио. Taj сукоб и
привремени раскол е веома поучан, као и егово превазилажее од стране обе
Цркве, Римске и Цариградске. Од овог врло бурног догааа - у тада единствено и
ош увек истоверууо Цркви - могли би много доброга да науче расколници тзв.
Старокалендарци, ако им е стало до праве Цркве и истинске Црквености. Зато
емо се на томе мало дуже задржати.
У своме 1. Писму папи Николи (Писмо 288. изд. Laourdas- Westering) Св. Фотие
говори да е "од свих (=општеа-заедништва) набоа
=заедница вере, и то е навеи узрок истинске убави". Такое и у 2.
Писму (Писмо 290. изд. Laourdas-Westering) он почие сличним речима: "Од
убави заиста нема часние ни драгоцение тековине". Изложивши у 1. Писму свое
Исповедае Православне вере (по устаеном обичау да то чини сваки
новоизабрани Црквени поглавар и o томе обавештава остале Патриархе), он ипак
наводи неке разлике кое ве тада постое у Западно Цркви, као што су: пост у

18
суботу, рукоположее акона директно за Епископа, као и поедине разлике у
богослужеима и празницима, додауи да "оно што неко ние примио као закон,
то и не држи зато што ние ни примио, и од ега се зато нее тражити
одговорност".[21]
Овим Св. Фотие очигледно признае легалност разних локалних црквених
предаа и обичаа, не сматрауи то разлогом неопштеа или прекида заедништва.
И додае: "Оно у чему ние поречена вера, то ние одступае од заедничке,
католичанске (=свеопште) одлуке (), ер се код разних (Цркава) држе
другачии обичаи и озакоеа" (PG 102,59 и 605). Дае у истом 2. Писму Фотие
спомие разлике у литургиско пракси и црквеним молишвама и, како изгледа, ве
тада разлику у епиклези ( , ,
), али одмах додае: "али се кроз их ( =кроз те разлике) - o чуда! -
заеднички хлеб (Св. Евхаристие) претвара у тело Христово и заедничко вино (Св.
Евхаристие) бива крв Онога Кои нам у е са водом излио као искупее из Свога
ребра"(в. 19,34)! И дае продужуе Св. Фотие: "Разлика и измееност овога што
наведосмо, не спречава да оно над чиме се оне врше (т. Св. Тане) прими, ни
увеано ни измеено, едновидну и боготворну благодат Духа Светога" (

- PG 102,602 - подвлачее наше).
Очигледно е из наведеног текста да учени, донедавни професор а сада
Васеенски Патриарх, Фотие добро познае и праксу Западне Цркве и да
конкретно има у виду различите Евхаристиске анафоре, кое на Западу и у Риму
нису биле истог облика и обрасца са оним, од древности устаеним у Византии,
трима Светим Литургиама. Све пак споменуте разлике нису спречавале
евхаристиско-канонско единство и заедништво Цркве Истока и Запада. Значано
е такое да Св. Фотие, у наставку истог 2. Писма папи Николи, спомие и напред
наведене одлуке Прводругог Сабора 861.г. и подсеа Римског Епископа на
"држае Црквеног благопоретка и канонске исиравности" (
), те тражи да убудуе не прима "без препоручних
писама оне кои одавде (из Цариграда) долазе у Римску Цркву", да би се тако
"очувао канонски благопоредак и утврдило братоубе" (
).[22]
Патриарх Фотие свим овим жели, c едне стране, да спречи калуерску
недисциплину, беспоретке и расколе, кое су у Цариграду углавном они донедавно
стварали, и c друге, да Римском папи ограничи узурпирае права мешаа у питаа
Цариградске Патриаршие. Ова захтев е Св. Фотие поновити и касние - у 1.
Канону Великог Сабора у Св. Софии 880. године.
У своо пак Окружно Посланици Источним Патриарсима, написано почетком
867.г., поводом бруталног упада латинских папиних и франачких мисионара у тек
покрштену од Св. Фотиа из Цариграда Бугарску, где су западаци почели
наметати свое новотарие и истискивати православне свештенике и праксу Цркве
Истока. Фотие од тих новотариа наводи: обавезно наметаа целибата

19
свештенству (уз ружно подсемвае православном ожееном свештенству, што
Фотие назива Манихесзвом), и затим порицае Св. Миропомазаа вршеног од
свештеника, ер су латински Епископи вршили поновно миропомазае ве
помазаних новокрштених хришана у Бугарско, што Патриарх Фотие
карактерише као "излагае великом подсмеху натприродне Божанске Тане
хришанске" (PG 102,725).[23]
Но навеа и наоштриа реакциа Св. Фотиа у ово Посланици била е против
франачке измене саборног и васеенског Символа вере додаваем у ега
еретичког израза Filioque (y Риму новотариа Filioque ош ние била уведена, али е
од папе Николе толерисана), што он назива Македониевом ересу, и дае
нашироко побиа исту.[24] Kao што е познато, Источни Патриарси су послали
свое представнике и одржан е Васеенски Сабор ула-августа 867. године у
Цариграду, кои е осудио и рашчинио папу Николу I и ерес Filioque, a и
новотарие насилно увоене у Цркви у Бугарско (очигледно зато што оне нису
остале само локални обичаи Римске Цркве, него су наметани свима). Одлуке овог
Сабора подржали су и неки Епископи Запада (Келна, Тревира и Равене). Нажалост,
услед нагле промене политичких и црквених прилика у Цариграду, уништена су
акта овога Васеенског Сабора (кои Епископ Далматински Никодим Милаш
сматра Осмим Васеенским Сабором), али е остала егова Окружна Посланица
као сигурно мерило за оцену црквених односа Истока и Запада.[25]
Нови цар Василие Македонац (867-886) да би, после незаконитог узурпираа
престола, стекао присталице и у Цариграду и на Западу, збацио е Св. Фотиа и
повратио за Патриарха Игатиa представника "зилота", a затим е одржан
малоброни паподулски сабор у Цариграду 869-870.Г., на коме е на известан начин
признат Папски примат и право апелацие, али ние прихваен додатак Filoque y
Символ вере. Тако су "ревнитеи" калуери Студити, па и ихов заштитник
Патриарх Игатие, пали на испиту одбране канонског поретка Православа, и
ихов "зилотизам" се показао кратковид, и не црквоградитески, него цркво-
рушитески. Ништа ние помогло што се ова псевдосабор позивао на "Васеенске
и Помесне Саборе и на Предаа Отаца" (као што се позивау и данас
цркворушитеи расколници "зилоти").[26] На том лажном сабору 869-870.Г. било
е осуено све што и е и намише од Фотиа "речено против папа Николе и
Адриана", и наравно сам Патриарх Фотие е осуен и "анатемисан". Али е
историа Цркве, бое реи Дух Свети у о, ускоро показао егову правду и
Православност.
Наиме, пошто су се он и Игатие измирили пред Игатиеву смрт, сам Игатие
е указао цару да поврати Фотиа (а и цар се био променио према Фотиу и поставио
га за учитеа свое деце), те се тако 878. г. Свети Фотие опет вратио на сво престо
(а егова се величина видела одмах и по томе што е, иначе честитог по животу и
монашком подвижништву, али човека уског по Црквеним видицима, Игатиа,
годину дана по преставеу, унео у Црквени календар), Равноапостолни Фотие е
и по други пут славно патриарховао на престолу Велике Цркве Христове, и за
време ове егове друге патриаршие коначно смо крштени сви Срби, и од ега

20
смо, преко Свете Брае и ихових Ученика, наследили и верност Православу и
слободарску ширину духа Православнога.
Иако е враен на неправедно му одузет Патриаршиски престо, Фотие е ипак,
одмах по доласку, тражио и Саборску рехабилитациу, па je сазвао одржани у
Свето Софии Велики Сабор од 380 Епископа (новембра 879. до марта 880), где су
били и представници Источних Патриараха и новог Римског папе ована VIII (872-
882), иначе одрание приатеа Светог Фотиа, и човека "православног у вери",
како сведочи сам Фотие (PG 102,375-6). Ова нови папа ние прихватао додатак
Filioque y Символ вере и затим се сагласио са одлукама овог Великог Сабора у
Свето Софии. A те одлуке су биле: потпуно поништее претходног псeвдосабора
из 869-870.Г., пуно оправдае Светог Фотиа и егово канонско васпоставае,
као и ош две донете важне одлуке - една догматска: "да се забрауе додавае у
Символ вере израза Filioque, и друга канонска: да се не смеу новачити нити
проширивати, ни у садашости, ни у будуности, постоее почасти првенсшва
(=примат части), и то изричито: ни престола Римске Цркве, ни еног
Председавауег=папе .[27]
Догматска одлука овог Сабора, кога е, као што рекосмо, прихватио и папа ован
VIII, важила е за обе Цркве, Цариградску и Римску, као и канонска одлука (канон
1): да се не примау одлучени или свргнути Епископи, клирици и лаици едне
Цркве у другу, и да одлуке Фотиеве важе за ована, и обратно, чиме е истински
укинут раскол Рима и Цариграда (кои ние био решен капитулациом "зилота" пред
Латинима на претходном псевдосабору). Свети Равноапостолни Фотие ние на
овом Великом Сабору потезао питаа постоеих маих разлика у литургиско-
канонско пракси двеу Цркава, али е саборски осудио ерес Filioque (o чему je
написао и посебно богословско дело Мистагогиа o Светом Духу, у коме хвали
православност папе ована VIII - PG 102,280-400), и ограничио ширее постоеег
примата части Римског Епископа.
И да закучимо: црквоградитеско, икономиско понашае и деловае Св.
Патриарха Фотиа (кои насветопредаски, стваралачки начин подражава и
продужава црквоградитество Великих Отаца Цркве, нарочито Св. Атанасиа и Св.
Василиа), показуе пример апостолско-светоотачког деловаа и на догматском и
на канонском поу Цркве, у врло сложено тада истории црквеног биа, живота и
рада. Зато е Фотие остао у сазнау Православне Цркве као велики jepapx-
богослов, и велики Пастир-канониста (не приписуе се узалуд састав Номоканона),
велики Мисионар у крштавау Словена и велики градите, чувар и васпоставите
единства Цркве право вери, заедничко Св. Евхаристии и канонском поретку.
Велика фигура овог Васеенског Патриарха исправила се и успоставила пред
опасношу меаа вере (кроз ерес Filioque) и измене канонског поретка (кроз
ширее првенсшва части Римске Цркве у примат власти над целом Црквом) у
единствено Цркви Истока и Запада, и тако, благодау Духа Светога, спречила
цепае Цркве за читава два века.[28] Промислом Божиим су спречени ускогруди и
кратковиди "зилоти", Студитски или свеедно кои други, да не буде Цркви нанета
страшна штета извитопереа еног апостолско-светоотачког, литургиско-

21
саборног етоса и итоса, еног Kanona вере и Канона молишве. Доба Светог
Фотиа и егов светоотачки, еклезиални, истински еклисиолошки начин делаа и
понашаа у Цркви треба да буде пример свима и данас: како се чува и Православна
вера и опет одржава Црквено единство, без ситничареа у обичаима и пракси,
коа не штети вери и не раскида општее и заедништво у едноме Духу Светоме.
Нажалост, дошао е наслуивани ве у случау папе Николе I велики Западни
раскол (11-13. век), кои е створен самовоним, напре шпанским и франачким на
Западу, па затим и латинским у Риму, меаем црквеног саборног Символа вере и
увоеем кривовера (Filioque) и других новотариа, те е, услед све веег наметаа
растуег папског гордеивог примата (рание непостоеег у том виду) над целом
Црквом, касние се Западна Римска Апо-столска Патриаршиа, презиром убави и
единства и заедништва Праве вере и Св. Евхаристие - што е презир
Светотроичне Духа Светога (2Кор.13,13) - отцепила од Источних
Апостолских Патриаршиа, те е то надае резултирало у многоброне расколе,
ереси и секте Реформаторско-Протестантске (коих данас има цреко 300!). Да
подсетимо притом, за оне кои то не знау, да е Источна Саборно-Католичанска,
Васеенска Православна Црква Дуго и предуго имала и показивала еванелско и
христолико стрпее, можда и пречесто примеивала црквену икономиу према
латинском Западу, како пре 1054. године, тако и дуже време после тога (сетимо се
окупацие Кипарске Цркве од Латина, па и саме Свете Горе поч. 13. века). ер
раскид општеа ние наступио одмах и свуда са прекидом односа и бацаем
меусобних анатема Рима и Цариграда 1054. године, него е односа и општеа
било ош негде све до злочиначког, фаталног за единство Цркве, IV Крсташког
рата и бруталне окупацие Источне Цркве од стране папске (коа е то, уместо да
исправи, санкционисати на Латеранском сабору 1215.Г., што е наш Свети Сава
добро осетио и схватио, и зато е онако поступао како е поступио).[29] Но то
питае ние засад тема овога рада.
8. У време после инвазие западних крсташа (од 1204-1261) и агресие Латинске
Цркве на Источну Православну, имамо едан раскол у Цариградско Патриаршии,
познат под именом роскол Арсениеваца (1261-1310.г.), кои у много чему личи на
данаши раскол тзв. Старокалендараца. Наиме, византиски цар Михаило VIII
Палеолог (1259-1282.r.) успео е у Никеи (Цариград е ош увек био под Латинима)
да преузме власт од династие Ласкара. Мада е у почетку обеао Патриарху
Арсениу Авториану (1254-60. и 1261-б5.г.) да е предати власт младоме
Калоовану IV Ласкарису кад одрасте, он то ние учинио, него га е и ослепио, због
чега е Патриарх Арсение одлучио цара од Цркве. Ова сукоб Патриарха са царем
обновио се и после повратка цара и Патриарха у Цариград (кад е ослобоена
престоница 1261.г.), и Патриарх Арсение е два пута подносио оставку.[30] Царев
духовник осиф разрешио е цара од Патриарховог одлучеа, и мони Михаило
VIII Палеолог е тражио збацивае Арсениа, што се и збуде, те Синод изабере за
Патриарха осифа I (кои се, по смрти жене, замонашио и живео у манастиру
Галисиотском), и осиф буде Патриарх Цариградски такое у два наврата (1267-75.
и 1282-83.г.). осиф е био човек светог живота и Црква га е унела у календар
Светих (слави се 30. октобра). Меутим, збачени Арсение и егове присталице,

22
нарочито монаси из Мале Азие, a затим и у Цариграду, не признау тада ниедног
Патриарха, па ни осифа, нити лица од их рукоположена, нити ихове Свете
Тане (слично, дакле, данашим расколницима "старокалендарцима"), те тако
настане раскол у Цркви, кои е (због скоре смрти Арсениеве 30. септембра
1273.Г.) назван Арсениански раскол, и народ и клир се поделио измеу
"Арсениеваца" и "осифоваца" (било е чак призиваа на "суд Божи" бацаем у
ватру папира са именима, али су у ватри, наравно, оба папира изгорела).
Арсениевци нису признавали ни следее Патриархе и ихову ерархиу, па чак ни
Патриарха Св. Атанасиа I (1289-93 и 1303-9.г.), као ни такве Светитее какав е
био Св. Теолипт Филаделфиски Исповедник (1250-Ш2.г.), познати учите
исихастичке молитве Св. Григориа Паламе.
Ова се раскол комликовао ош и тиме што е Михаило VIII Палеолог настоао[31]
да, милом или силом, оствари седиее Источне Цркве са Римском Црквом, по
цену жртвоваа православног учеа и вере у Духа Светога, a и канонског поретка
Цркве, т. да призна ерес Filioque и папски примат (са правом апела и спомиаа
папе у цело Цркви, што е формално и учиено на сабору у Лиону 1274. г., али су
тамо били само цареви представници, без правих представника Цркве Цариградске
и Источних Патриаршиа). Интересантно е да е Арсение, као игуман рание
(1253.г.), у делегации цара ована Ватаца, са ош два Епископа са Истока, био у
Риму код папе Инокентиа IV (1243-54.г.) и тада пристаао да се прихвате "три
главе" као услов за униу (примат, право апела и спомиае папе у диптисима), и
затим е као Патриарх писао писмо папи Александру IV (1254-б1.г.),
ословавауи га важеим титулама, али и тражеи да се сазове Васеенски Сабор
кои едини може да реши питае раскола измеу Запада и Истока. Арсение е,
меутим, био ве смеен кад е цар Михаило решио да оствари униу са папом. Но
тадаши Патриарх Св. осиф I (1267-75. и 1282-83.г.) ние био за безусловну
униу, него е тражио сазив Васеенског Сабора.[32] Кад je y Лиону 1274.Г.
формално склопена униа (рекосмо: са 3 царева представника, без учеша
Патриарха Цариградског и Источних), Св. Патриарх осиф ние униу прихватио,
те га е цар сменио, a за Патриарха е изабран фартофилакс ован Век (1275-82.г.),
кои е такое у почетку био против уние, али е у затвору попустио и пристао.
По смрти цара Михаила (11.12.1282.r.), егов наследник Андроник II (1282-1328)
напусти наметнуту униу;[33] ован Век буде смеен и за Патриарха буде изабран
Григорие Кипарски (1285-89), кои на Сабору у Цариграду осуди Века и униу;
после ега за Патриарха дое ве споменути Свети Атанасие I (1289-93 и 1303-9).
За све ово време расколници Арсениевци били су такое против уние, као и
остали православни - кои нису признали ована Века и престали су да га у црквама
спомиу, ер е прихватио латинску ерес (дакле, погрешио е у вери, што е
стварни разлог за прекид општеа), - али Арсениевци нису признавали, не само
униату Века, него ни пре ни после ега православне Патриархе, меу има и r
осифа и Св. Атанасиа, сматрауи да е Арсениево рание смеивае било
неканонско.


23
Арсениевци су, дакле, као данаши Старокалендарци, узели само канонско питае
као довоан разлог за црквени раскол. To су тако фанатично заступали, да су
порицали благодат и ерархии и Светим Танама код свих кои су после Арсениа
наставали служсее спасеу народа Божиег у Цркви. Говорили су, попут
фарисеа (и данаших Старокалендараца): " , " = He додирни не
опипа! (Кол.2,21. г. Пахвмер, Историа, PG 143,854AB). Против раскола
Арсениеваца писали су и говорили савременици тог раскола, истакнути
православни ерарси и теолози - Св. Теолипт Филаделфиски и ован Митрополит
Ефески.[34] ихови текстови, посебно студиа ована Ефеског, испуена е
навоеем Светих Канона и светоотачких докумената и примера (Василиа
Великог, Златоуста, Максима Исповедника, Теодора Студита, Фотиа), кои управо
показуу да само догматски разлог вере (т. ерес) може бити узрок одвааа од
ерархие коа дотичну ерес заступа, док канонска питаа и проблеми, чак и кад е
учиена неправда, нису довоан разлог раскола и цепаа Цркве. Задивууа е
ширина црквених видика и пастирске мудрости ових и осталих тада ерараха
Цариградске Патриаршие, и благодареи то ширини коначно е (1310.г.) раскол
Арсениtа решен тиме што су, применом Црквене икономие (коу су назвали
снисхоее, буквално: сасtрадавае: ) примени у Црквену заедницу
сви расколници. To исто желимо, и Бога молимо, и нашим "зилотским"
Сtарокалендарцима, и српским и грчким, да им се, милошу Божиом и
снисхоеем Маке Цркве, догоди што пре. Амин, Боже да!
Навешемо само едно место из текста ована Ефеског, ради наших расколника
Сtрокалендараца, кои сматрау да су Канони ачи и старии од Цркве и Христових
ерараха у Цркви, те да су "Канонима" овима у Цркви везане руке, тако да не могу
да учине било шта мимо "слова" Канона за спасее уди у Цркви у свету:
"Архиереи су добили дество и благодат у Цркви, и заиста су служитеи
Христови и економи (=управишеи) тани Духа Светога, и као такви економи знау
како да са расуиваем економишу; (=решавау) црквена питаа и ствари, па ако
треба неке каноне обуставити од извршеа, ради користи општег тела Цркве, онн
их обуставау од извршеа (подвлачеа наша) (
, ) ако опет треба додати, они
ради истог узрока додау. И не само да не бивау осуени, кад такве ствари
икономишу они кои су Архиереску мо добили од Духа Светога, него и много
бивау хваени и веома многи им се диве" (тамо, стр. 393).[35]
9. Изоставиемо овде расколе у време исихастичких спорова (14. век) и око
униатског псевдосабора у Ферари-Фиренци (15. век), ер to cy биле поделе,
односно отцепеа по догматским питаима вере, а проговориемо само o ош два
касниа раскола, слична овима Сшарокалендарским. Наиме, у 17. веку у
Православно Руско Цркви настао е раскол и секта тзв. Старовераца (или
"Старообредника" или "Староиравославних"), зато што нису прихватили исправку
црквених богослужбених кига (у коима е, услед непаживог преписиваа, било
доста грешака), коу е исправку напре започео Патриарх Руски Никон (1652-бб.г.,
умро 1681). Меу расколницима е назначании и наватрении био протопоп
Авакум, кои е осуивао исправае кига (вршено према грчким црквеним

24
кигама, са коих су словенске киге и превоене), и кои е отишао толико далеко
у порицау Цркве, да е Патриарха Никона називао "Антихристом"! (To,
нажалост, чине и неки "зилоти" данас). ихови следбеници убрзо су се распали на
2 групе: едни су признавали свештенике (тзв. "поповци"), а други нису (звали се се
"безпоповци"); затим нису признавали Свете Тане Цркве; очекивали су скори
долазак Антихриста и смак света! (колико сличности са извесним данашим
"зилотима"!). У своо безумно искучивости многи од их завршавали су
самоспаиваем, и то групно! Наравно, кад се руска Црква тада обратила
Православним Источним Патриарсима они су ове расколнике осудили, а извесни
грчки телози са Истока, а и у Русии, писали су озбине критике овог расколничког
фанатизма, т. до болести скрупулозног фарисеизма: држаа само своих "старих"
обреда, коима су, као и старим а погрешним текстовима кига, придавали знача
непроменивости.[36]
Нажалост, ова и овакав ихов фанатизам и апокалиптизам, своствен е мае-
више свим сектама и секташким менталитетима, и ему следуу у наше дане
углавном и данаши фанатици Старокалендарци" (попут монаха у манастиру
Есфигмену, кра Хиландара у Свето Гори, кои су на врх манастира, чак више од
крста на манастирско цркви, истакли црну заставу са мртвачком главом и
натписом " !" Православе или смрт\ И ош су ставали бурад
пуну бензина око зидина манастира, да га "дигну у ваздух" ако би неко покушао да
их одатле истера!).[37]
10. У Руско Цркви имамо ош едан, и то двоструки раскол, настао после
Бошевичке револуцие и ранохришанског страдаа ове Мученичке Цркве.
Наиме, негде 1922.Г. уз помо безбожних бошевика организована е тзв. "Жива
Црква", една секта потпуно разуларена и реформистичка, нешто попут
протестантских модерних секти, коа е покушала да разори организациу распете
Руске Цркве, и у коу су милом-силом привучени извесни клирици и Епископи.
Насупрот има, оформила се друга група, сасвим супротна ово, тзв. "Катакомбна
Црква", коа се повукла у таност и илегалност, не признауи руску канонску
ерархиу и нарочито Митрополита Сергиа (Старогородског), кои е био принуен
(1927.г.) да тактизира са безбожном и бруталном Советскоm влашу, да би спасао
Цркву од разореа и раскомадаваа. "Живоцерковници" су убрзо пропали, док е
"Катакомбна Црква" траала подуго (по некима, она ош постои), чак и под
Патриархом Алексием и Пименом, мада ние лако установити ко су заправо они и
колики их е стварно бро. Нажалост, има е на неки начин, као и грчким
"Старокалендарцима", a да би контрирала Московско Патриаршии, пружила
руку Руска Загранична Црква из САД, коа е такое, али из сигурне залеине са
Запада, одбацивала Патриарха Сергиа због тзв. ереси "Сергианства". Тако е
било до пре годину-две дана, кад су у Руско Загранично Цркви увидели да - "не
еде се све што лети", и да е Мученичка Руска Црква, ова садаша Московска
Патриаршиа, изашла жива и читава, чак и оснажена из пакла бошевичког
богоборства и црквоборства. Зато су однедавно у преговорима o присаедиеу
Маци Руско Цркви (очекуе се васпоставае пуног канонског и благодатног
општеа почетком 2004. године). Но на ово емо се ош вратити. Толико о

25
расколима кроз историу Православне Цркве, из коег кратког прегледа читаоци су
могли видети сличност са има садашег тзв. Старокалендарског раскола у
Грчко и код нас, на излагае коег сада прелазимо.

НАПОМЕНЕ:
1. евсениe Кесариски (4. в.), Црквена историа, IV, 43,1.
2. Св. Киприан, De Unitate..., гл. 14, и Epistola 66,8.
3. Беседа 39 , 18-20 (PG 36, 358-360), прев. Еп. Атанасие, Празн. беседе,
Требие-Врци 2001.
4. Интересантно е да и Св. Теодор Студит (Писмо 40. РG то,1053) наводеи, за
Св. Василием, рание еретике и шизматике, спомае "Мелетиине" као
расколнике (коих, наравно нема код Св. Василиа), н додае: "мада они нису
еретнци". По среди е или необавештеност, или западни утица; осим ако
Св. Студит мисли на "Мелитианце" у Египту, кои су, у 1. половини 4. века,
били уз Аривнце, а против Св. Атанасиа Великог.
5. О томе асно говори Св. Златоуст у своим Веседама у Антиохии, a
нарочито у 11. Омилии на Посланицу евреима (PG 62,79-88), коу читаоци
могу видети на српском езику у новом броу Видослова, бр. 31, 2004.
6. То е доказао и Други Васеенски Сабор 381.г., коим е, како рекосмо,
председавао Св. Мелетие, док е Павлин у то време отишао у Рим, где су га
подржавали, уз Рим, и Милано и Алексавдриа, кое су све три велике
Црквене катедре тада биле уз Павлина a против Мелетиа и Другог
Васеенског Сабора! Но убрзо су сви они морали признати ова Сабор (са
еговим председавауим и учесницима са Истока) као глас Католичанске--
Саборне Цркве Христове, и, наравно, усвоити егове Васеенске одлуке.
7. Такое изоставамо и неке мае и краткотрание расколе по догматским
или канонским питаима (раскол Александрие и Источних на III
Васеенском Сабору 331. г., кои се завршио ве 332.г.; затим Акакиевски
раскол, краем 5.века, и др.).
8. Старокалекдарци нарочито често наводе цитате из Писама Теодора Студита,
понавише светогорски "монах-зилот" Теодорнтос (, кога знамо као
одметнвка од свог духовника о. Епифаниа Тиодоропулоса у Атини, и
Киприан (, воа тзв. . Али, по обичау свих
"эилота" и расколника, они не гледау иа историско-црквени контекст: кад и
коме и коим поводом су написана Писма и други текстови, и шта е било
пре и после тога? Уопште е карактеристично за све секташе: неосеае
историе Цркве и динамичности црквеног живота и богословствоваа кроз
историу, на путу ка Царству Небеском (попут путоваа Израиа кроэ
пустиьу ка Земи Обеано). Ову динамичност, да не кажемо
"диалектичност", Православа назвао е Св. Григорие Богослов
"свагдашем идеем по затегнутом конопцу" (
).

26
9. У своме Писму 38, писаном после смрти Св. Тарасиа, 809.Г (РG 99,1044-45;
ми користимо бое, критичко издаье Писама Св. Теодора: Theodori
Studitae, Epistulae,rес. G. FAtouros, - /СFНВ Vol. 31., Веrlin 1991), Теодор
Студит као да оспорана васеенскост VII Васеенског Сабора (787.г.) коим
е председавао Св. Тарасие, свакако не због Саборске догматске осуде
Иконоборачке ереси и потврде православног иконопоштоваа, него зато
што е та Сабор икономиом, т. снисходиво примио Епископе
Иконоборце натраг у Цркву, и што та Сабор, наводно, ние признао Римски
папа као Васеенски (него само као "локални сабор"), и што на ему "ние
било представника Источних Патриараха", што свакако историски ни едно
не стои. Чиеница е, меутим, да VII Васеенски Сабор тада ош ние био
приброан претходним Васеенскии Саборима, због чега е Св. Фотие, у
Окружници Источним Патриарсима 867.г., тражити да доу на од ега
сазвани Васеенски Сабор, кои би, уз осуду папе Николе I и новотариа
Римске Цркве, приброао и Свети VII Са6ор уз прстходних Шест (о Светом
Фотиу ниди ниже у овом тексту).
10. Треба признати, пред Богом и Црквом, да су оба Света Патриарха била
више у праву и сагласнии канонско-парстирско (=сотириолошко) пракси
Цркве, неголи строги игуман Студитски Теодор, иа чиих поединих писама
се види претарана "ревност", уз олако изрицае тешке речи, нарочито о
саборско иоикономии одлуци Патриарха Никифора, док е, напротив, исти
Игуман нештедемице хвалио Римског папу на сва уста и преувеличавао
егову улогу у Цркви, не спомиуи никакву новоуведену кенотомау
(=новотариу) у Римско Цркви, а ве их е и тада било доста (в. Писма 33 и
34 Св. Теодора папи Лаву III: 795-816. г. РG 99,1017-28), а што е се пар
децениа касние показати штегно по целу Цркву, тако да е Св. Фотие
морао да то исправа и директно сузбиа (о чему види ниже). У сваком
случау, Православна Црква е, и тада, и касние до данас, ипак више
следовала Патриарсима Тарасиу, Никифору, Фотиу, неголи Теодору
Студиту, а сву четворицу их Црква има и поштуе као Вожие и свое
Светитее! Ово значи да ни лична светост, било чиа, ние изнад Цркве,
него унутар Заеднице - - Цркве, коа е Заедница Светих(
) и Заедница у Светиама (communio in sacris), сходно
Апостолско-литургиском возгласу (2Кор. 13,13=канон Св. Евахристие).
11. О томе сведочи Писмо 236, 6 Св. Василиа, у коем обашава зашто е
снисходио духоборцу Евстатиу Севастиском, око чега е морао и Св.
Григорие Богослов да га брани.
12. G 99,1053-56; такое и у Писму 46. PG 99, 1088-89.- Да ли е Св. Студит знао
за Каноне 45. Апостолски, 33. Лаодикиски итд. кои забрауу
(=молитву заедно) са еретицима, што стално истичу "зилоти", или е то по
среди зилотско екстремно тумачее и промеивае Св. Канона, ван
контекста живота и историе Цркве, води у отуее од дубоког
сотиролошког смисла и садржаа Св. Канона.
13. Види М. , , . 185; Св. Теодор Студит, Писмо
71 (к. II,1. РG99,1116)као и непотписан али звачаан текст "О Светим
Патриарсима Тарасиу и Никифору (РG 99,1849-53). У Писму 286 (к.

27
11,18. РG 99,1173-6) Свети Студит, и сам Исповедник за Свете Иконе, хвали
Св. Никифора Патриарха, такое Исповедника у изгнанству за Св. Иконе,
изразима сличним онима коима е рание хвалио папу Римског (у Писмижа
33-34, коа смо кпоменули). - Треба нагласвти, ради пуне астине, да Теодор
Студит ипак ние признавао Римском папи ништа више од првенства части,
ер е говорио да су наследници Св. Апостола свих 5 Православних
Патриараха, т. заступао е познати византиски принцип Пентархие у
Цркви: "Петоврхна мо Цркве ( ), коа
има критериум божанских догмата" (Писма 478, РG 99,1417). О томе
опширние в. Аеп. Атински Хризостомос (Пападопулос),
; 2. издае Атина 1964,152-157. За време овог
Архиепископа еладска Црква е увела исправени "Нови" календар, али не
да "угоди папи", како мисле "зилоти", ер е ова Архиепископ написао дело
против Папског примата и др. важне православне списе.
14. Монаси Студити тога времена мислили су да е довоно то што су
претходно имали за Св Теодора, па да то буде и има "гаранциа"
исправности иховог "зилотиэма" те су настоали да имау "потпуну
контролу Црквеног стаа" (. , , t.5., Солун
1992, стр.377) Тачно као данас "зилоти"! Меутим, Црква е давно рание
одбила право чак и Исповедницима, кои су били у тамнацама за Христа и
преживели гоее за веру, да одлучуу о ономе што е у надлежности
Епископа и Сабора. Тако су, нажалост. и неки монаси у Свето Гори, попут
Есфигменаца и усамених "зилота", узели себи право да одлучуу о
Црквеним питаима коа су ствар Сабора Епископа. Шта тек реи о тзв.
Српским новопеченим "зилотима", кои никакав озбиан разлог немау за
свое разорно расколништво и секташее у мученичко Српско Цркви?!
15. У време Св. Методиа, фебруара 843.Г., у Прву Недеу Великог Поста,
коначно е осуено Иконоборство и тада е уведена прослава Торжества
Православ у ту Недеу, када се чита Синодик Православа. Ова, дакле,
догаа Црква дугуе едном смиреном Патриарху, а не "зилоту" него
умереном Патриарху икономисти.
16. Подвлачее наше. - Ово е наш нови превод са грчког и словенског (ускоро
излази превод свих Св. Канона, пошто Милашев превод Правила ПЦ,
езички ве застарео, ние лако наи); код Н. Милаша, Правила ПЦ с
туяачеима, к. 2, Нони Сад 1896, стр.287-290. -Ова Св. Канон "эилоти"
Старокаяендарци нарочито често цитирау, и исто тако често
злоупотребавау за свако свое отцепее од Цркава Православних и од
Епископа кои нису проповедали неку осуену ерес, али есу у диалогу са
Екуменским покретом за единство Хришана (о томе ниже). Поедине
изаве или мишеа таквих ош нису разлог, сходно овом Св. Канону, за
отцепее од Цркве, коа има стрпее и за такве, као и за "зилоте".
17. Управо е ова Прводруги Фотиев Сабор своим тадашим Канонима
зауставио оно што е се касние на Западу догодити и распространити, т.
спречио е да Монаштво изае из оквира Православне Еклисиологие:
потврдивши Св. Канонима древно предае и праксу Цркве да монаси и
манастири потпадау директно под руководство месног Епископа, те да не

28
представау никакву надепископску/надлитургиску структуру, каквом су
касние постали монашки "редови" Запада, кои су потчиеви само
"генералима" у Риму, уствари Папи, као едином пуноправном Епископу у
цело Западно Цркви, чиме е битно поречена Епископоцентрична
(=Евхаристиоцентрична=Христоцентрична) структура Цркве и све Црквене
организацие, па дакле и Монаштва и Мавастира кои су по Св. Василиу
само као посебне Парохиске заеднице унутар сваке Епископие.
18. Грчки "зилоти" Старокалендарци, a од недавно и ихови трабанти у Србии
(Акакие са Фрушке Горе и дружина), подизали су и подижу и давас (или
обичне зграде проглашавау) сиасет разних "иснхастириа"
(=манастирчиа), кои се никоме у Цркви не потчиавау, тако да живе
"диве", ван било какве монашке заеднице, послушаа и смиреа.
19. О свему овоме читаоци могу наи едноставно изложеве податке у
документованом Животопису Св. Фотиа Великог код оца устина
(Поповиа), за 6. фебруар, Житиа Светих за фербруар, Београд 1973, стр.
83-115. Такое видети нашу студиу: Свети Некшарие Егински као
историчарЦркве, у зборику Бог Отаца наших, изд. Ман. Хиландар, 2000,стр.
291-298.
20. За Писма Св. Фотиа (у PG 102, 585-617 и 721-741) користимо овде много
бое и потпуние издае свих Фотиевих Писама: В. Laourdas-L. G.
Westrnik, Photius Epistolae et Amphilochia, Laipzig 1983/85, vol. 111,115-152 и
vol. III, 40-53.
21. Рекосмо да е ве Трулски Васеенски Сабор 692.Г. забранио нека новачеа
у Римско Цркви: 13. Каноном обавезни целибат и 55. Каноном пост у
суботу. Римска Црква то ние прихватила и своу праксу е наставила, што
показуе доба Св. Фотиа, али због тога ипак ние прекидано општее меу
Црквама, па ни ревнитеи Св. Канона Студити нису на то указивали, нити
општее са Римом прекидали. Зашто су онда "зилоти" само због календара
прекинули општее са Црквом? - Наводимо овде карактеристичан o томе
веи одломак из Фотиевог 2. Писма папи Николи: "Ако постои заедница
() у наглавниим стварима (), она е ако потребна и
не треба да буде новачена (), док у осталим (мае важним)
стварима не треба да се много испитуе различитост (
). ер заиста треба све оно што е свима заедничко, нужно држати
и чувати, а пре свега оно што се тиче вере, где и намае скретае есте
грешее смртним грехом. Но има и нешто посебно што веки држе, па е
штетно преступае (само) овима коима е дато да то држе; овима пак кои
то вису примили, ние за осуду ако то не држе. A што е веко од Отаца
посебно изложио, или е неки помесни Сабор одредио, то ние суеверно
схватае ових кои то држе, док овима кои то нису (од Отаца) примили, па
то и не држе, ние опасно" (PG 102,604). И мало дае: "Тако, ово у чему ние
вера негирана, то и ние отпадае од опште и Саборске одлуке" (102,605). И
опет мало дае: "Када неки други држе друге обичае и законе, онда не
треба ни чуваре истих окривавати, нити оптуживати оне кои то нису (од
пре) примили" (102,605).

29
22. PG 102, 617; последа реченица недостае у изд. Migne-а, али е рукописи
имау, као и новие критичко издае.
23. Управо поновно миропомазае (а често и поновно крштее) врше све
одреда фракцие Старокалендарске секте, и то не само над прилазеим има
Новокалендарцима, него и кад неко од их прее из едве фракцие у другу,
чиме се заиста "изругуу вад Светим Танама"! како вели Св. Фотие. Свети
пак Канони децидно одреуу над ким се и када врши Св. Миропомазае
(Канон 1. Св. Василиа).
24. PG 102,721-741. У Мистагогии o Св. Духу, коу е касние написао, Фотие
филиоквисте назива "нови духоборци" и у то ереси види
"Полусавелианизам" (PG 102,389).
25. В. Eп. H. Милаш, Осми Васеенски Сабор, "Хришански живот", Срем.
Карловци 1925; В. , , т. 2, Атина 1994, 112.
26. Ова Сабор е себе називао "Осмим Васеенским" и овако се клео у
"верност" Предау претходних Сабора и Отаца: "Хотеи да идемо правим и
царским путем Божавске правде, треба да одлуке ) Светих Отаца
као свагдасветлее баке држимо. Зато, дакле, предате нам у Католичанско
и Апостолско Цркви установе (=одглуке, одредбе) од Светих и
Свехвалних Апостола и од Православвих Васеенских и Помесних Сабора,
или од неког богоносног Оца, Учитеа Цркве, исповедамо да то држимо и
чувамо. ер држимо Предаа коа примисмо, било речу или писмима, од
претходвих прославених Светих, асно нас учи велики Апостол Павле"
(2Сол.2,15). (Канон 1). (. , , т. 3, изд. Света
Гора, 1986, стр. 427/925). - Кад се грчки старокалендарски "зилоти", а
поготово српски незнавени и само приучени скороевии "зилоти", позивау
на "Свето Предае, Саборе, Оце, Каноне" онда их треба питати: Ко е ту
критериум стварне Верности Светом Апостолско-Светоотачком, Саборном
Предау: они, или Црква? Исто питае важи и за Протестанте: Ko je
критериум Светог Писма?
27.
, , ,
. Mansi 17a-18a, 515-517; ,
, т. ', 2, фототип. изд. Св. Гора 1986, стр. 971/475; такое 1. канон
Сабора 879-888.Г. код Н. Милаша, Правила... к. 2,193; српски превод
Саборске догматске одлуке у Житиа Светих за фебруар, стр. 112.
28. Зато c правом пише Св. Нектарие Егински за Фотиа да е спасао Цркву "од
опасности да од едине, Католичанске и Апостолске Цркве постане Црква
Римска, или тачние папска, проповедауи не више догмате (и поредак)
Светих Апостола, него догмате (и поредак) папе". (Историска студиа о
узроцима ишзме /на грчком/, Атина 1912, к.1,10-11).
29. Пуни раскол и отцепее Римског Патриархата од Источних Цркава
наступио е уствари тек са IV Крсташким ратом (1204.Г. и фаталним
Латеранским концилом 1215), када е брутално погажено само бие и
организам Православне Цркве Истока. Било е то доба (почетком 13. века)
Апостолских подвига нашег Светог Саве, кои зато и организуе
аутокефалну Српску Архиепископиу у Српским и Приморским Земама.

30
Али Свети Сава и егови наследници, Архиепископи и Патриарски у доба
Немаиа, затим Патриарх Пасие у 17, Патриарх Арсение у 17-18,
Патриарх Димитрие у 20.в., нису продубивали та раскол, него су
одржавали удске и хришанске контакте и релативне односе и са Римом и
са читавим Западом. Само заслепени, и мрзовони према свима кои нису
као ови, "зилоти", могу од тих хришанских односа да измишау "издау"
"апостазиу" и друге психолошке и патолошке страхове, коима се храни и
брани ихова, a не Црквена, угрожена вера, уствари ихово маловере у
Духа Светога у Цркви.
30. После прве оставке Арсениеве био е изабран накратко за Патриарха
Никифор II (1260-61.Г.), a после друге оставке Арсениеве Патриарх Герман
III (1265-бб.г.).
31. Да би спасао обновено Визватиско царство од новог похода западвих
крсташа, ер су западви владари, нарочито мони Сицилиански кра Карло
Анжуски, a и папе, желеле да поврате Латинско царство у Цариград.
32. Збачен због неприхватаа одлуке Лионског концила, Св. Патриарх осиф е
написао цару Михаилу своу Апологиу, у коо вели: "He треба да буде папи
Римском као Архиереу нити првенства, нити му дати право апелацие, нити
га спомиати у свештеним диптисима, докле се год држи новотариа у
Цркви Старог Рима, насупрот предаима Светим Отаца". - Текст
необавен, у рукопису Vindob. theol. 281. ff. 1-48; В.
, Атина 1994, т. 2, 594.
33. Ова побожни цар Авдроник II (1282-1328.Г., за духовника е имао
споменутог Св. Патриарх Атанасиа I: 1289-93 и 1303-9.Г.), био е
противник уние, а постао е таст српском крау Св. Милутину (1282-1321).
- За Св. краа Милутина пише "зилотски" ере Атанасие Крсти из
Смедерева (у брошури O Крштеу, в. Библиографиу на крау) како му се
"мака Србиа ние одужила на прави начин" (лаже, ер у СПЦ има храмова
посвеених Св. Милутину), а он, ето, есте "посветом" ему парохие у
Смедереву! Затим дотични "зилот" испоава свое незнае историе, коим
хое да оправда свое расколништво од СПЦ, уз обавезну ару противност
Латинима, наводеи како Св. Милутин "не само што е ратовао против
еретика Латина, ве е одбиао било какво општее са има, не пославши
чак ни изаславике ради било каквих договора, у вези компромиса око уние
са папистима" (стр. 8 брошуре). Меутим е "побркао лончие", ер е у
време склапаа Лионске уние кра био Урош I, а Милутин е дошао за
краа тек у пролее 1282.г. и тада е ратовао са Михаилом VIII, али у савезу
са Карлом Анжуским са Сицилие (вероватно испуууи обавезе Српске
државе из уговора са Западним силама од 3.7.1281-г. коим е требало бити
васпоставено Латинско царство у Царвграду, а и да прошири своу
државу), када е заузео Скопе и део Македоние. Дошло е до
ковтраофанзиве Михаилове (нарочито после Сицилианске вечере
31.3.1282), а по смрти Михаилово (11.12.1282) ту борбу са Милутином е
наставио православни Андроник II, док ние склопио мир са Милутином и
договорио да уда кер Симониду за ега. Милутин е и 1308.Г. склопио
савез са Карлом од Валоа, уз коег е био Авионски папа Климент V (1305-

31
14), да би се опет васпоставило Латинско царство, али е услов био да
Милутив прими униу! Но Свети Кра, примивши у аудиенциу Папске
легате, ние пристао на униу, ер ва то ние пристаала ни Српска ни
Византиска Црква, а он е био верни син Православве Цркве. Милутин ние
био "зилот", каким га хое кратковиди "зилоти" тзв. Старокалендарци.
Уопште треба peи да велики Немаии, способни државници и дипломати,
а тако исто и верни Православци, нису ни издалека били тако искучиви у
односима са Римским папама и Западном' Црквом, како их хое ови слепци
"зилоти", кои у историу обично транспонуу свое ограничене видике и
свое страхове. Данаши "зилоти" су завста слични расколвицима
Арсенитима по овоме фарисеском: "He додирни, не дотакни, не окуси!"
(Кол.2,21).
34. Св. Теолипт е изговорво две саве беседе: 1) "Да треба избегавати оне кои
се одваау у раскол од православних хришана", в: 2) "Критика и
истовремено молба да се обрате они кои избегавау општее са
православним хришанима и одваау се од Цркве"( ,
, , A-B, изд.
"", 1996, t. 2, 305-345). - ован Хилас, Митрополит Ефески,
написао je око 1303.г. изврсну догматско-канонску студиу против
расколника Арсенита: "Логос саставен из разних Апостолских и
Саборских Канона и речи Светога Писма, кои доказуе да, када е Црква
православствууа ( ), неразумво одступау од е
они кои се сада цепау од е, и да, ако се не седине са ом, велику е
осуду имати у дан Суда, збогтогашто нее да се измире, када е Црква
благодау Божиом тако православна, због чега су они постали узрочници
саблажаваа и погибли многих" (. Darrо-uzes, Documents inedits
d'Eccllesiologie Bizantine, Paris 1966, pp. 348-413).
35. Памтимо добро Преподобног о. устина Новог (елиског) како е био готов
да за едан Свети Канон да и живот сво, и истовремено: да надие све
Каноне да би се cпасла една душа! Као Апостол Павле: Свима е био све, да
какогод неког спасе" (1Кор.9,22)
36. Тако исто едан грчки "зилот" Старокалендарац пише: "Свештени Канови су
Богонадахнути, неизмениви и вечити - ". ,
". (Л. Ктенас, Иза сцене... стр. 82-83). - Меутим, не
поричуи Црквени (а не надцрквени) знача и важност Св. Канона, постава
се разложно питае за такве буквалисте: како Оци и Сабори, касниим
Канонима замеуу неке претходне (нпр. канонски преглед или ре-
визиа=пре-расматрае претходног кановског предаа Цркве на Трулском
VI Вас. Сабору? Како неки Канони, иако cy y канонским зборницима, нису
никада на Истоку примеивани (нпр. 3-4 Картагенског, 3-5. и 10
(селективно) Сардичког Сабора)? Како се смауе време трааа неких
Канона касниим Кановским правилима (нпр. епитимини Канони Св.
Василиа Правилима ован Постника)? - Када би "зилоти" заиста знали
Свете Оце, знали и и за едно ихово духовно упутство: да неке од
Светоотачких речи, правила, примера "поштуемо тако што их не
извршавамо"! ер, "има послушаа кое е - непослушае; непослушаа

32
кое е - послушае". И ош едав савет Светог Апостола: "Ци е заповести
убав од чиста срца, и савести добре, и вере нелицемерне. Од чега неки
одступише, кренуше у празнослове. Желеи да буду учитеи закона, не
разумеу ни шта говоре, ни шта тврде. А знамо да е закон добар, ако га ко
правилно употребава" (1Тим. 1,5-8).
37. Нажалост, такву исту црну заставу са мртвачком главом, само маих
размера, донели су недавно и српски "зилоти" Акакиевци да е "поклоне"
обманутим од их и заведеним (дотле да пристану да се "поново крсте")
сестрама у манастир Стеник, код Чачка, кое су, због напуштаа Цркве и
покушаа узурпираа овог Св. манастира Светосавске Жичке Епископие,
удаене из Стеника (5-6. октобра 2003), а манастир е предат Студеничком
братству, и тамо данас живи неколико Студеничких монаха.

































33
II дeo
ИСТОРИА РАСКОЛА
"СТАРОКАЛЕНДАРАЦА" У ГРЧКО

Да изложимо напре укратко како е настао раскол тзв. "Старокалендараца", или,
како они себе називау, = Истински Православни
Хришани, кои су се, од свое поаве -напре 1924.г. известан бро клирика и групе
лаика, и затим са 3 Епископа 1935.г. - до данас, распали на десетину фракциа,
секти и подсекти, каква е била судбина и свих секти и раскола кроз историу Цркве
Христове до данас.
Раскол е настао поводом преласка еладске Цркве на Нови "исправени
улиански" календар 1924. године. Kao што е познато, ниедан од до данас
важеих календара ние сасвим тачан, едноставно зато што се Зема тако
"непрецизно" окрее око себе, и Месец око е, и обое око Сунца, те календарски
месец и година не одговарау астрономско години времена, т. не слажу се месечна
и сунчана година. И тако е, и поред свих исправки и побошаа, остати
вероватно до скончаа света и века. Године 46. пре Христа римски Цезар улие е,
по предлогу урееа календара од грчког астронома у Египту Сосигена, одредио
као важеи ова наш тзв. Стари или улиански календар, на основу коега е
Александриска Црква сваке године одреивала датум празноваа Васкрса, и то е
потврдио Св. Први Васеенски Сабор у Никеи 325. године, када е и уедначено
дотада нееднако празновае Ускрса (о том питау касние).[1] У Византии е
било предлога за исправку тог календара, али она ние прихваена ни ураена.[2]
Исто тако, у Русии краем 19. века било е рада на исправци календара и предлога
за исправку Старог, улианског, но ни тада исправка календара ние извршена.
Цариградски Патриарх Антим III (1895-96.Г., она кои е 1895,г. написао сану
Посланицу у одговор папи Лаву XIII) писао е 1895.Г. o "потреби едног един-
ственог календара за све хришанске народе".[3] После ега питае календара
поставао е и Патриарх оаким III (1902. и 1904), мада е сам сматрао "прераним"
егово меае.[4]
Меутим, када е после Првог светског рата, низ балканских држава заменило
Стари календар Новим, званим Григориански (jep ra je увео папа Григорие
XII5/15. октобра 1582.г.),[5] тада су се 1923.Г. Православне Цркве (иако не све)
окупиле на "Свеправославном конгресу" у Цариграду (10.V- 8,VI), где су биле
сагласне да "календар ние догматско питае", него ствар астрономие, али да има
везе са Црквеним Хеоршологионом, т. са богослужбеним празноваем Цркве. Тада
е закучено да нема тачнога календара, и да извесне предности Григорианског
над улианским нису такве да не треба тражити новии и тачнии календар.


34
За сасвим нови (Треи) календар била су изнета у Цариграду 1923.Г. три стручна
предлога: грчки, румунски, српски, од коих е набои био београдског професора
М. Миланковиа. Али Конгрес ние усвоио ниедан, ер и сам ние био ни добро
примен ни добро воен.[6] Одржан е, меутим, у тешким условима (био е
прекидан турском руом) и ош тежим историским околностима по руску,
Цариградску и еладску Цркву (ово треба озбино узети обзир, и учесници
Конгреса су углавном тога били свесни), па се тешко могло и очекивати нешто
темение.[7] Зато и усвоене "одлуке" Конгрeca (бое реи предлози) o календару
нису биле "саме од себе извшне", него су подлезале одлукама Синода-Сабора сваке
Помесне Цркве. Одлука овог Конгреса е била: Пошто "нема никакве канонске
препреке за исправку садашег Црквеног календара", усваа се "исправка
улианског календара" за 13 дана (предлог са коим е делегациа еладске Цркве
од почетка наступила), c тим да Пасха, и покретни Празници пре и после Ускрса,
остану по Старом календару, т. по важео одлуци Првог Васеенског Сабора, а да
се време равнодневице=Пасхе одреуе по времену Св. Града ерусалима.[8]

После тога су еладска Црква у Грчко држави (коа е 18.1.1923.г., увела као
државни Нови календар), под Митрополитом/Архиепископом Хризостомом
(Пападопулос: фебруара 1923 - октобар 1938), заедно са Цариградском
Патриаршиом и Кипарском Архиепископиом, прешле на Нови календар почев од
10/23. марта 1924.г., тачние речено на "исправени улиански", ер су задржале
исто празновае Ускрса како е одредио Први Васеенски Сабор (а оно се
израчунава по старом улианском календару). Тада е, исте 1924.Г., дошло до
реакцие едног дела клирика и броних лаика, кои нису прихватили ову промену и
остали су при Старом календару. He прихватауи Нови календар, али ни оне кои
су га прихватили, т. Новокалендарце, како су их назвали - едан бро свештеника,
монаха и лаика, предвоени неколицином "зилота" из Свете Горе, оснуу напре
"Удружее Православних", т. Старокалендараца, кое затим преименуу у "Грчка
верска заедница ГОХ" ( = Истинити Православни
Хришани).

Важну улогу е у почетку одиграо румунски монах "зилот" са Свете Горе, Арсение
Cottea.[9] Ty е био и други светогорски, врло конзервативни калуер-"зилот" Мате
Карпатакис, кои е напустио сво манастир Симонопетру и изашао у свет, и ве
1927.Г. основао старокалендарски манастир у Кератеи, на угу Атике (кои е се
касние, по признау умерениих Старокалендараца, показати фаталан за цео
покрет ГОХ). Уз их се ава и ош неколико светогорских "зилота", кои излазе из
своих манастира и пропагирау отцепее, т. раскол од еладске Цркве.[10] За
разлику од тих "зилота", сви Светогорски манастири и скитови (са тада 5-6.000 мо-
наха), меу има и српски манастир Хиландар, нису прихватили Нови календар,
али су остали у литургиском општеу и црквено заедници како са своом

35
матицом - Цариградском Патриаршиом тако и са еладском и осталим
Православним Црквама кое су прихватиле Нови календар.[11]

Од 1924-1935. г. они кои нису прихватили Нови календар, али нису остали у
заедници са Црквом, назвавши себе, као што екосмо, Г.О.Х., предвоени су били
само монасима, свештено-монасима и извесним броем свештеника, пошто тада
ниедан Епископ ние пристао на цепае Цркве и стварае раскола. Нешто касние,
30. септембра 1931.г., предводници ГОХ из целе Грчке (а било их е тада 245
маих група) поднели су сво меморандум Сабору ерархие Грчке Цркве, на кои
е Сабор одговорио образоваем едне комисие за питае календара и, по жеи и
Цариградске Патриаршие, било е тада решено да се то питае стави на дневни
ред Свеправославног Просинода.[12] Управни Савет ГОХ е 14/27. октобра 1931.г.
упутио повериво писмено обеае Митрополиту/Архиепископу Атинском
Хризостому да е на Литургиама "наше Свештене Општине помиаши
Блажеешег Митрополита Атинског и остале Епископе", као и да е признати
одлуке Сабора, осим календара, т. желе да остану са Старим календаром у
употреби (што е им касние више пута предлагати и сама Грчка Црква), кад се то
обзнанило, нови зилотски чланови Управног Савета (меу коима е био и
еромонах Мате Карпатакис и еромонах Акакиje Папас) опозвали су та акт 1.
августа 1934.г.,[13] чему е свакако до. принело и извесно гоее кое е полициа
предузимала против ГОХ током 1932.Г. Зилотско руководство е 6. августа 1934.Г.
сасвим одбацило званичну Цркву, па и државну Скупштину, тражило одваае
Цркве од државе, и започело да, уз Нови календар, истиче и разлог за отцепее
Екуменизам\ (о овоме при крау овог текста).

Тражеи да добиу Епископе, вое ГОХ се обраау писмом (10.10.1934) Руско
Загранично Цркви у Србии, т. Митрополиту Киевском Антониу у Сремске
Карловце, али одговор нису добили.[14] Ускоро су, меутим, неочекивано по их,
добили Епископе из Грчке ерархие. Наиме, двоица Митрополита у Грчко:[15]
Димитриадски Герман и Хризостом са Закинтоса, и треи уз их бивши
Флорински Митрополит Хризостом (Кавуридис),[16] одметну се од црквеног
единства и ставе се на челу ГОХ.[17] После заедничке Литургие (14/27. маа
1935) они у своме писменом обраау присталицама ГОХ и еладском Синоду
изаве да прекидау све црквене односе са званичним, канонским Синодом, те
формирау сво посебни трочлани Синод, a затим (31. маа 1935) издау сво проглас
( ) у коем кажу: да су (1924.г.) били "саобразили се одлуци
веине ерархие и зато су применили Нови календар у своим Епархиама... да би
избегли последице црквене шизме", надауи се да е ерархиа повратити Стари
календар, али сада од тог става одустау. Интересантно е да они у своме прогласу
признау да е едностраном променом календара еладска ерархиа ипак "оставила
Пасхални Канон неповреен и Пасху празнуе по старом", али додау да е "дошло
до измена V Хеоршологиону са коим е повезан Пасхални Канон".[18]

36
Димитриадски и Закинтски су упутили Енциклике своим парохиама у своим
Епархиама да се и оне врате на Стари календар, али одзива ние било; ихова
паства ние хтела у раскол. Првих дана уна 1935.г. ова троица (пре но што су били
рашчиени од Грчког Синода) рукоположе 4 нова Епископа: Матеа (Карпатакис)
за Врестенског (титуларни), Германа (Варикопулос) за Кикладског, Христофора
(Халис) за Мегаридског и Поликарпа (Лиосис) за Дианлиског (титуларни), те тако
створе сво седмочлани Синод. Дошло е до реакцие и Цркве[19] и државе, до суда
и рашчиеа, па и до сукоба и затвараа, али и до колебаа неких Епископа, тако
да убрзо Хризостом Закинтски и двоица новорукоположених: Мегаридски
Христофор и Диавлиски Поликарп, напусте ГОХ, замоле опрошта и буду
примени назад у заедницу еладске Цркве.

Чак е и Димитриадски Герман тражио од Министарства (2.12.1935) да се врати на
своу Епархиу, али, кад не буде услишен, тада, да би дае опстао, бива принуен
да саблаженим због тога "зилотима" клирицима ГОХ, поднесе писмено
обашее (12.1.1936) за то: како е "само тражио правду, a не подносио покаае"
(, 1,821). Следеег дана (13.1.1936) морао е пред "зилотима" исто да уради и
бивши Флорински Хризостом (Кавуридис), зато што е у меувремену посетио
Источне Патриархе да тамо покуша да се васпостави единство Цркве у Грчко
(Агониа, стр. 172-3). Хризостом е такое морао да дае опширно обашее
"зилотима": зашто е пуних 12 година био присталица Новог календара и зашто е
рание, у едном свом тексту 1929.г., говорио да "календар нема везе са вером и
моралом". У свом писменом оправдау[20] он признае да е био у заблуди
(), али да и сада сматра да o календару треба да одлучи Свеправославни
Сабор, и како он одлучи прихватие одлуку "као канонску и важеу" (
), a затим додае: читауи неке радове o улианском календару, кои е
папа хтео да наметне Православнима, "схватио сам своу заблуду, и не само да сам
пунуо на у, него и имам смелост и Архиереску слободу да исту заблуду (
), по цену сваке жртве, осудим као неправославну и расколничку". Ова
Епископ е ускоро морао да опет "зилотима" дае обашее шта е подразумевао
кад е у своим беседама говорио да е званична Грчка Црква "потенциално
расколничка, али не и на делу" ( ,
), пошто за ово друго (да е на делу расколничка) треба да за такву прогласи
е Свеправославни Сабор.

Ово е код "зилота", кое су предводили Врестенски Мате и Кикладски Герман,
оачало суме, зато што су они у свом екстремном зилотизму ве "одлучили" да е
Новокалендарска Црква изгубила благодат у Светим Танама! Дакле: да е
"безблагодатна Црква"! их ние разуверила ни нова изава (9. ула 1936)
Димитрадског Германа и бившег Флоринског Хризостома: да они нису
прихватили понуду двоице Епископа, посланих од Архиеписко-Атинског
Хризостома: да се присаедине Цркви, него су остали верни своим изавама од уна

37
1935, док за деловае благодати у Светим Танама они сада изавуу, помало
заобилазно (без имено-) да благодат делуе "кроз оне црквене литурге=свештенике
кои држе Веру и Предае и не чине никакву новотариу, а не делуе код оних кои
су се удаили од светих Предаа" (Агониа, 199). Сва ова обашеа нису
помогла, нити "зилоте" уверила, па су Врестенски Мате и Кикладски Герман
средином 1937.г. одбацили прву двоицу (кои су их рукоположили), под изговором
да су претходно били обавили свим верницима ГОХ-а да е. еладска Црква, због
промене календара, "постала шизматичка", те да су шизматички свештеници
изгубили благодат Светога Духа", а затим су "почели да прихватау Свете Тане
свршаване од Новокалендараца и да признау да они имау божанску благодат"!
Екстремни, дакле, "зилоти" су преовладали у дотад наизглед простом канонском
расколу ГОХ, и кренули у догматски раскол, т. у еретичке тврде: да Црква са
променом календара "губи благодат"! (У овоме су постали слични руским
"Старообредницима", кои су, због "исправке кига" сматрали да е Руска Црква
"изгубила благодат").

Преовладао е, нажалост, инквизиторски дух "стражареа" над савестима Епископа
и папистичка опсесиа контроле "правовера". Тако е створен нови раскол меу
расколницима ГОХ, тзв. "Старокалендарцима" (кажемо такозваних, ер они више
нису истицали само питае "календара", него су потегли и питае самог биа
Цркве). Ова е се неизбежни процес цепаа и ствараа нових раскола дае
наставати и умножавати, како е се дае видети. Данас ГОХ их има преко десет
фракциа, и притом се меусобно анатемишу, а недавно су створена ош два нова
раскола (управо меу екстремистима). Нажалост, ни тада (1935) ни касние,
Старокалендарци нису прихватили предлог еладског Синода да пристану да им
свештеници служе по Старом календару, а да на Литургиама помиу локалне
канонске Епископе. Ово само показуе расколнички менталитет тих "зилота",
коима е важнии календар него канонско единство и општее са Црквом.
Порекавши Цркву из кое су настали, они су уствари порекли сопствено Црквено
бие. Презир, у име тобоже "ревности за догмате и предаа" (како "зилоти"
Старокалендарци говоре, па однедавно и српске присталице секте), свештеног,
Богоустановеног, Духоблагодашног поретка у Цркви резултирало е презиром
према само Цркви као Сабору и Заедници - (2Кор 13,13), - па е сваки
зилот постао критериум за себе.[21]

Пре но што наставимо ово болно и тужно, али и трагикомично излагае дае
судбине раскола Старокалендараца, да изнесемо едно запажае. Видеи ово и
овакво понашае, право безуме "зилота", али очигледно и незрелост бившег
Флоринског Хризостома (Кавуридис), Митрополит Димитриадски Герман дигне
руке од свега, поврати се поканички еладско Цркви, те му буде враено
Епископство, тако да, кад е ускоро преминуо, опеван е у Саборном
Митрополиском храму у Атини од канонске ерархие. Епископ пак бивши

38
Флорински Хризостом остао е и сам, и самоме себи неасан и недоречен. Увек се
потписивао као "бивши Флорински", дакле Епископ без Епархие, што е први знак
еговог личног схватаа сопственог неканонског статуса и садржаа. ер сходно
Светоканонском Предау Цркве, Епископ без Епархие е титула без садржаа. To
што е уз "бивши Флорински" затим себи додавао звае "Председник Св. Синода
ГОХ", само показуе да себе ние сматрао стварним Епархиским Епископом, са
назначеним местом-градом и народом-паством, како то траже Св. Канони. егова
нестабилност и превртивост видее се и из даег излагаа нових раскола и
расцепа у секти ГОХ.

1. Раскол Матееваца
и ихова даа цепаа
Под Матеевцима се подразумевау напре она двоица кои су се 1937.г. отцепили
од своих двоице стариих Епископа, кои су их рукоположили, т. Мате
Врестенски (Карпатакис), кои е све време бораво у свом манастиру у Кератеи, и
Кикладски Герман. Они су током 1938, пошто су претходно искучили и
анатeмисали бившег Флоринског Хризостома и све кои га следуу, као и све
Новокалендарце, покушали да изаберу и рукоположе ниве Епископе, али се никако
нису могли сложити (Кикладски е хтео Светогорце, a Мате свое присталице из
Кератее), те нису ни бирали нове. Бивши Флорински е покушао да са има
разговара (28.1.1942), али су му они поставили 4 услова да би се поново сединили:
1) да призна да е еладска Црква шизматичка; 2) да су ене Свете Тане неважее,
безблагодатне; 3) да новокалендарско Свето Миро нема освеууу благодат, и 4)
да децу Новокалендараца кад прелазе у ГОХ треба поново миропомазати. Али,
ускоро се и Кикладски Герман одвоио се од Матеа (називауи Матеевце:
"идолопоклоници, еретици, богохулни и безбожни"),[22] тако да е сваки од их
троице бити фракциа за себе. Ова нови раскол обзнанио е Врестенски Мате
своом Енцикликом 12. октобра 1943. године.

Матеевци су, дакле, били од почетка екстремисти, ер е сам ихов воа Мате био
човек расколничког и секташког менаталитета. Са име на челу они су учинили
низ канонских, чак и догматских, преступа. Мате е ош 12. октобра 1943.г. своом
Енцикликом прекинуо односе са своим дотад сарадником Германом Кикладским,
зато што е ова био компромисан према Новокалендарцима, a и због неких
безначаних ситница, кое су, као и код веине ихових меусобних сукоба и
раскола, биле махом питаа личне нетрпеивости и мрже, сопственог престижа
и богаеа. Пошто е тако Мате остао сам, a био ве оболео,[23] почео е 1948.г.
сам да рукополаже Епископе (Спиридона Тримитунског и ош троицу), што е
изричито противно Канонима Св. Апостола, Васеенских Сабора и Отаца (канон
1,4, и VII,3, и канон 1. Св. Апостола, итд.).[24] Али, зар е секташима стало до Св.
Канона, кад су они "сами себи канон": "сами себе хвале, сами себе собом мере, u се

39
собом пореде, као неразумни", како вели Апостол Павле (2Kop.10,12). Они су
заиста као протестантски секташи, кои се цитатима недужног Светог Писма
разделише до данас на 365 секти! За то наравно, ние криво Свето Писмо Божие и
Црквено, као ни код "Старокалендараца" Свети Канони Цркве Божие. Несрени
зилот Мате ве е тада био проглашен од егових секташа за "единог Епископа
читаве Цркве", коме е "Господ Бог у руке поверио Ковчег целокупног
непоколебивог Православа"!
Матеева секта е дае "производила" Епископе у манастиру Кератеи (1957.Г. су
имали Синод од 10, a 1958. Синод од 13 Епископа, под председништвом
Агатангела Тиноског, док е 1962.г. Синод сишао на 9 Епископа).[25] Надае су се
обраали Православним Црквама за признае "каноничности" своих Епископа,
али се ниедна ние одазвала, до 1971.г., када е, изненада, Синод Руске Заграничне
Цркве (кои е тек 2 године пре тога, 1969.Г., био признао неканонске хиротоние
Акакиа и егове групе, т. наследника фракцие бившег Флоринског Хризостома,
због чега су Матеевци ове нападали пуних претходних 10 година и називали их
свакоаким именима: "Старокалендарски протестанти", "изданици, латиномислеи,
какодокси" /=злославни=неправославнима/, итд.),[26] на обраае и молбу
Матееваца, пристао да над послатим од Матееваца двоици Епископа (Калистом
Коринтским и Епифанием Китиским) изврши хиротесиу, т. само формално
полагае руку, како су тврдили Матеевци, a према изави Епископа Лавра
Сиракуског (из Руског манастира Св. Троице у орданвилу, САД), TO je уствари
била изнова хиротониа - да би они тако били озакоени као Епископи![27]
Руски Синод им е као услов поставио да: кад се двоица новохиротонисаних
Епископа врате из САД, одмах изврше хиротесиу над свим осталим иховим
Епископима и клирицима од их дo тада неканонски рукоположеним. И такое: да
се обавезно седине са од Руског Синода ве признатим Епископима
Флоринианаца. Матеевци су то као радосну вест обавили у своо штампи[28] т.
то "озакоихових хиротониа (чиме су индиректно признали да од 1948.г. нису
имали праве Епископе, и такое: да су преко руске ЗЦркве и они признали да
опште са Новокалендарцима и са Флоринианцима, кое Матеевци сматрау
шизматицима), али нису пристали да се помире и седине са Флоринианцима.[29]
Напротив, убрзо су почели да оптужуу Русе за признавае и општее у Св.
Танама са Новокалендарцима и др. Кад их е Руски Синод због тога опоменуо, они
су 1976.Г. прекинули општее и са има, на шта су Руси одговорили да е она
хиротесиа из 1971.Г. неважеа. Матеевци су се на то само подсмехнули и
одговорили: да они нису "ни тражили, нити прихватили" хиротесиу, ер им она
"ништа ние додала, ни одузела", те да е "поступак Руса 1971.г. антиправославни
чин", итд. итсл.
Матеевци су 1973. г. "произвели" ош 7 нових Епископа, под председништвом
Епископа Андреа (Патраски). Меутим, од Андреа се маа 1995.Г. отцепи 5
Епископа на челу са Месиниским Григорием и они створе сво нови Синод, кои
рашчини и анатемише Андреевце и ихове присталице, а и ови за узврат рашчине
и анатемишу их. A разлог е био трагикомичан: спор око икона ренесансне

40
уметности, кое су Андреевци одбацивали, нарочито "икону Свете Троице"
(сликану: као Старац=Отац, десно од ега Млади=Син, и Голуб=Дух Свети изнад
их или меу има), а признавали само стариу икону Свете Троице као Три
Анела, т. Гостопримство Аврамово. едни друге називау "иконоборцима"[30] и
разним другим погрдним и скарадним називима, и наравно - едни друге
"анатемишу", ер они без "анатема" не могу да живе и да опстау!
Ние вредно дае бавити се Машеевцима у овом кратком тексту o секти и сектама
тзв. "Старокалендараца", ер ту више нема краа ни конца! To je, уосталом,
судбина, кад-тад, сваког раскода и одваае од благодатне заеднице Цркве
Христове. Да додамо ош и ово запажае: и Матеевци и Флоринианци називау
себе " Г.О.Х.", т. "Црква Исшиниших Православних Хришана" а у
меувремену едни друге анатемишу! Коа е онда од тих двеу фракциа (и у свако
од их низ под-фракциа, како емо дае видети) права "Истинита Црква"?[31]
Ве само то што себи дау неки други назив од уобичаеног кроз векове, и сасвим
асног и одрееног назива Саборнокатоличанске Цркве Православне и
Православних Хришана, показуе да су - секта (ер тако су себе преименовавале и
друге секте и расколи, а поготову ереси, кроз векове, нашта су ве Свети Оци
указивали, напр. монофизити аковити).
Ове смо фракцие Машееваца описивали овде ош и зато што е неки несрени
Србин из Белог Манастира, по имену Досите (био у Свето Гори са српским
"зилотима": Акакием из Новог Сада /=Немаа Станкови, сада расколник
Флоринианац на Фрушко Гори - o коме в. више касние/, и Томом и Данилом);
иако е био у Св. Хиландару као послушник, напустио е Хиландар и отишао код
Флоринианаца на Пелопонез, где буде поново крштен и замонашен као монах
Серафим; затим е од ових прешао Матеевцима и од их буде поново
миропомазан, ер ови не признау благодат Флоринианцима. Поред ега, има и
неки Србин монах Харалампие (стар 45-50 година) кои е био код Матеевца
Андреа, а сада лута по Србии као "зилот" и говори свашта против Српске Цркве
(био е на ТВ "Палма" у агодини), али нема присталица; кажу да ние толико
агресиван прозелитиста, као што су то Данило и Тома, Срби "зилоти" из Есфигмена
и са Каруе, кои руже Српску Цркву и све што е српско (о има в. мало касние).

2. Раскол Флоринианаца
и ихове дае поделе
Видели смо да е раскол до тада единствене групе ГОХ настао 1937. године - и то
е био почетак свих даих цепаа и раскола меу Старокалендарцима, кои процес
до данас ние престао, и то унутар обеу групациа (у коима е, нажалост у обема,
преовладао екстремни "зилотизам" Матееваца, уз само неке ниансе). Видели смо
и то да е бивши Флорински Хризостом (Кавуридис) покушао да са Матеевцима
разговара ради измиреа (28.1.1942), али е то било безуспешно, услед поставена
4 екстремна услова од супер-зилота Матеа. Хризостом е своом Енцикликом (од 1.

41
уна 1944) одговорио Матеевцима: да е он 1935.г. зато и стао на челу ГОХ-а да би
"повратио отачки Хеоршологион (=циклус Празника) у Цркви", као и "да задржи
покрет ГОХ у канонским оквирима", кои е покрет, "због недостатка пастирског
надзора и руководства, почео скретати у краност, на штету ауторитета Цркве и
угледа ерархие".
една од тих краности било е и непризнавае Св. Тани Новокалендарцима и
ихово поновно миропомазае када прилазе покрету ГОХ-а. Хризостом е та
ихов став назвао екстремизмом и "парасинагогом" (=незаконишом скуаином).
Сам е тада признавао све Свете Тане Новокалендарцима, и поновио сво став o
еладско Цркви као "потенциално, a не на делу шизматичко". ер, да би се о
порекла благодат, говорио е он, потребна е осуда од стране едног Васеенског
Сабора, и зато е тражио да новокалендарска ерархиа буде оптужена за свое
новачее пред Свеправославним или Великим Сабором, кои е едини надлежан да
им суди, док то право немау ГОХ. ер, закучуе он, "една Црква губи сво
ауторитет и освеууу благодат и дество у Св. Танама тек када е цела Црква
(Православна) прогласи за неправославну, еретичку и шизматичку".
егов апел другим Православним Црквама, кое су задржале стари календар, ние
донео резултате, ер ниедна Црква са Старим календаром ние прекидала оштее и
заединцу са новокалендарским Православним Црквама. Да е он то тада схватио
као што е Црква кроз своу живу историу и Свештено Предае схватала,
закучио би да све Православне Цркве не сматрау промену календара за
догматско питае, те према томе нема ни разлога за раскол због тога. Morao je, бар
што се ега тиче, да раскол заустави, поготову кад му е предлагано (као и касние
више пута свима следбеницима ГОХ), да приступе црквеном единству и општеу
задржавауи Стари календар (као што напр. у Чешко. Словачко Православно
Цркви има парохиа и са Старим и са Новим календаром, али нема меу има
раскола).
уна 1945.г. "поканици" Епископи Мегаридски Христофор и Диавлиски
Поликарп, изгубивши стрпее чекауи да у еладско Цркви добиу Епархие,
поново су пришли Флоринианцима, следбеницима "бившег Флоринског"
Хризостома. Они су успели донекле да реорганизуу ову фракциу ГОХ, далеко
брониу од Матееваца, са коима нови покушаи седиеа (децембра 1947. и
уна 1948) нису успели, ер е загушууа атмосфера око манастира у Кератеи била
неиздржива за било какав договор и сараду.[32] Kao што рекосмо, тада е
Врестенски Мате (Карпатакис), оставши сам и ве оболео, почео сам да
рукополаже Епископе! Ово е изазвало нове буре и раздоре меу ГОХ. Бивши
Флорински Хризостом подлегао е, нажалост, утицаима истог екстремизма. ер,
иако е осудио Матеева безакоа и авно га се у штампи одрекао у име покрета
ГОХ, и у свом допису грчком Министарству Просвете изавио да "никакву
одговорност не сноси за незаконите хиротоние", и да сматра Матееву фракциу за
"злоудну израслину старокалендарства" (
), он е ипак, чим е Мате умро (14.5.1950), да би бое и
успешние привукао меу свое присталице броне "зилоте" Матевце (такому е

42
пришао и Кикладски Герман, кои е меутим ускоро умро, 24.3.1950)[33] -учинио
нови заокрет ка екстремном "зилотизму" Матееваца, намером да их придобие што
више на бро.[34]
Хризостом Кавуридис е 26/9. маа 1950.г. издао супротну своим досадашим
схватаима Енциклику (позната под броем 13), у коо сада заступа управо ставове
Матееве: "Тане свршаване од Новокалендараца, пошто су они шизматици, лишене
су освеуе благодати", те Новокалендарци кои прелазе у ГОХ морау бити
миорпомазани! (Aionuja, 237; ..., 1,823). Овим е порекао свое рание ставове o
само "потенциалном расколу" еладске Цркве, поогласивши е за "шизматичку" и
сматрауи ене Свете Тане неважее ( ). Такое е у то
Окружници, понижууе за себе, рекао: "Опозивам и одбацуем све што сам од
1937. године до данас написао или рекао, у проповедима, поашеима чланцима у
штампи, и енцикликама, а што е несагласно и противно начелима Православне
Источне Цркве Христове и наше свете борбе коу водимо за Православе"
(Агониа, 238).
Ово е, из разумивих разлога, пооштрило односе са званичном Црквом,[35] а и
државна власт е изгубила стрпее, нарочито због скандала у и око манастира у
Кератеи. Грчка држава е пре-дузела извесно гоее (можда и уз преутну
сагласност новог Архиепископа Спиридона), 1951.Г., па су Мегаридски Христофор
(преименован у меувремену у Христианопоског), и Диавлиски Поликарп
рашчиени од Грчког Синода, послани од државе у затвор у неке удаене
манастире, док е бивши Флорински Хризостом (Кавуридис) едно време држан у
Сиротилишту Вуагмени кра Атине, да би се тако можда лакше приволео на
измирее са Црквом и прекид раскола, но како он ние пристао, буде и он послан
на заточее у манастир Ипсилу на острву Лезвосу (где проведе од 1. фебруара
1951. до 16. ула 1952).
Ово гоее, асно, ние донело решее, него е само ош више распалило "зилоте".
Против гоеа е авно иступио Александриски Патриарх Христофор, тражеи од
Грчког Синода да стално заседа и нае решее проблема Старокалендараца, а од
државе -Да се она "не меша у црквена питаа". Гоее е заиста убрзо и престало,
али од ега расколници Старокалендарци праве до данас "велики капитал",
заборавауи да ние свако страдае Христоподобно и спасоносно, а поготову кад
се и у страдау остае У Расколу са Црквом Распетога за све уде Христа, тако да
je c правом рекао истински Свештенострадалник Христов Киприан Картагенски
(f257.r.) да: "Ни крв мученишшва не може сираши грех цепаа Цркве!'
Бивши Флорински Хризостом ние примеивао то што е у своо Енциклики
написао (т. да не признае Св. Тане Новокалендарцима, него их е фактички
признавао као благодатне) и чак е Новокалендарску Цркву еладе сматрао за
закониту "признату Аутокефалну елинску Цркву" (
), а своу групу ГОХ е назвао "религиозна заедница
Старокалендараца" (дакле не "едина истинита Црква Христова", како егови
следбеници и друге има сличне групацие у Грчко називау себе), пa je вероватно

43
зато и одлучио да не хиротонише нове Епископе, али то ние спасло та секташки
покрет од нових раздора и неканонских самовоа и безакоа.
Због мешаа политичих странака у питае ГОХ, у есен 1952.г., кое су их хтели
искористити у предизоборно кампаи,[36] бивши Флорински Хризостом и двоица
других Епископа, Христофор Христианопоски и Диавлиски Поликарп, поднели
су 6.11.1952.г. заеднички оставку на дае воство ГОХ, издавши притом
Саопштее, у коме кажу: "Одлучили смо и ставили се на чело Старокалендараца
не да проширимо провалиу црквене поделе, него да е премостимо, суздржавауи,
c едне стране, Старокалендарце унутар оквира каноничности и Црквеног поректа и
законитости, што на несреу нисмо успели, не добивши од стране надлежних
одговарауе разумевае и, c друге стране, дауи повод ерархии Цркве еладске
да преиспита календарску реформу ради мира у Цркви... Подневши (сада) оставку,
сачували смо за нас Архиереско достоанство и веру у православно идеологии
нашо, у коо емо остати као индивидуе и без икакве одговорности за треа лица,
до коначног и канонског решеа Календарског питаа" (Агониа, 371-372).
Но Хризостом опет ние остао доследан, него е, после обеаа руководства ГОХ
да е престати са политичким раздорима, Хризостом на ихову молбу повукао
своу оставку (27.11.1952), рекавши да то чини "да би допринео успешном решеу
овог питаа Старокалендараца у оквиру Светих Канона и одлука Свеправославних
Сабора" (исто, 377). Ово егово колебае: час се повлачи "да би помогао", час се
враа "да би помогао", поколебало е и егове сараднике Христофора
Христианопоског и Диавлиског Поликарпа, кои зато напусте ГОХ и приу
званично Цркви, где су примени као викарни Епископи Атинског Архиепископа:
Христофор са титулом Кариупоски (9.3.1953), a Поликарп са титулом
Старупоски (12.3.1953). Ово е нанело велики ударац Старокалендарцима ГОХ и
наавило ихово дае распадае.
Воа вее фракцие ГОХ, Хризостом Кавуридис, умро е 7/ 20. септембра 1955.Г. у
своих 85 година, и егова група е тако остала без Епископа.[37] ГОХ е
руководила само група клирика-свештеника, коу е предводио еромонах Акакие
(Папас), игуман старо-календарског манастира Св. Николе у Пеании кра Атине.
Матеевци из Кератее, коима е тада командовао екстремни "прото-ере-
протосингел" Евангелос Томпрос, нудили су Флорианцима свое Епископе
(рукоположене ван свих канонских норми од самог Матеа), што су ови одбили, али
е то изазвало прави меусобни рат, речима и писаниама, где су едни друге
осуивали, проклиали, анатемисали.
Флоринианци су тако били без Епископа све до 1960. године, и нису тада схватили
да е то био знак оставености од Бога! Чинеи свакоаке покушае да добиу
Епископа, назад су 1960.г. успели некако тано да ихов архимандрит Акакие
Папас буде у Америци хиротонисан (6. или 9.12.1960) за Епископа (са титулом
Талантиски) од свега 2 Епископа Руске Заграничне Цркве, и то без знаа и
одобреа Синода те Цркве.[38] Ти Епископи су били Чикашки и Детроитски
Серафим (Иванов), Рус, и под истим Синодом Детроитски Теофило (онеску),

44
Румун (кои се 1958.г. био одвоио од Румунске Цркве и пришао РЗЦ), чиа е
парохиа и црква у Детроиту, у коо су хиротонисали Акакиа, била
новокалендарска (ер Румуни су одавно били примили Нови календар), и сам
Теофило е служио пo Новом календару, како е то признао Серафим Чикашки
самом новорукоположеном Епископу ГОХ Акакиу.[39]
Ова хиротониа е била вишеструко антиканонска, a потом се и ош више
искомпликовала. Антиканонско е, уз остало, било и то што е, по претходном
меусобном договору, забраено Акакиу и ГОХ да за 7 година обавуе ко и када
е извршио хиротониу! Када се то ипак прочуло и почело поставати питае, тада
е саучесник у неканонско хиротонии Румун Теофило Детроитски (кои се у
меувремену 10.3.1972.г. вратио у Румунску Цркву) изричито порекао свое учеше
у поменуто хиротонии! За саме Старокалендарце ГОХ у Грчко то рукоположее
е био проблем, ер е Руска Загранична Црква, као што е ве поменуто, имала неке
парохие кое су служиле по Новом календару и општила е са новокалендарским
Црквама (осим са Московском Патриаршиом, али не због питаа календара, него
због комунизма), па и са Цариградском Патриаршиом, на челу кое е тада био
Патриарх Атинагора, оптуживан од ГОХ за "ерес екуменизма".[40] Сам
новорукоположени Акакие (Папас) био е фанатични присталица краих ставова
Матееваца, иако са има ние сада општио, док рание есте.[41]
Он e из законскоправних раз лога у Грчко, био принуен да обави своу
хиротониу ве после годину дана.[42] Тада су Матеевци свестрано напали и
изругивали Флоринианце, да би неку годину касние и сами прибегли исто Руско
Загранично Цркви да добили канонско признае своих Епископа, као што смо ве
видели.
Године 1962. Акакие (пре но што е умро 1.12.1963) рукоположи 5 нових
Епископа, меу има и Авксентиа (), уз учеше Епископа Руске
Заграничне Цркве Леонтиа из Чилеа.[43] Али, и ова хиротониа е била без знаа и
одобреа Руског Синода у Америци, кои е, меутим, тек касние, 1969.Г., под
председништвом новог Митрополита РЗЦ Филарета (актом од 18/31.12.1969. и у
посебном писму Авксентиу Пастрас-у), признао важност тих хиротониа (и оне
1960. и ове 1962), када е у Атини на челу ове групе ГОХ као Архиепископ ве био
Авксентие ().[44] Ова Авксентие са Григорием Саламинском посетио е
20. ула- 20. августа 1971. г. Америку и Митрополита Филарета РЗЦ, а током 20-26.
августа Флоринианце е посетио Епископ Лавр, секретар Синода РЗЦ, и
саслуживао са Авксентием. Пред одлазак у Америку, Авксентие е са Григорием
Саламинским, уз сагласност и Петра Асториског (пошто е Акакие Диавлиски
био из дисциплинских разлога удаен из Синода), рукоположио 4 нова Епископа,
меу коима и Солунског Хризостома ( - 8. ула 1971), али je авно
представае тих новохиротонисаних Епископа обавено тек по повратку
Авксентиевом из Америке (25.8.1971).[45]


45
Изгледало е да е тако, уз подршку Филаретовог Синода Руске Заграничне Цркве,
створено единство и слога макар у групи Флоринианаца под Авксентием.
Меутим, то се единство убрзо показало као натегнуто и лажно, ер ве 1974.Г.
едан ихов лист ГОХ напада оне кои оставише "нашу свету борбу" (како сви
Старо календарци називау свое отцепее од Цркве) и "посветише се мамону
(=богатству) и личним интересима", те надае лист изражава наду да е "ту
праву сараду лажи, лицемера и преваре побожни народ, кои се држи ове
свештене борбе, разбити, ер е доста изиграваа".[46] Исте 1974.Г. Авксентиев
Синод е издао Енциклику бр. 1191 коом не признае Свете Тане новокалендарске
Цркве, чиме се опет поистоветио са ставовима екстремних Матееваца. Ову
Енциклику нису хтели да потпишу Петар Асториски и Акакие Диавлиски, a и
Митрополит Филарет из РЗЦ е 1975.Г. осуди и зато прекине општее са
Авксентиевцима (осим са Петром Асториским, надлежним за ГОХ у уорку).
Треба истаи да Руска Загранична Црква, ни тада нити икада касние, ние
прекидала канонско, благодатно општее са ерусалимском и Српском
Патриаршиом, али ни са новокалендарским Православним Црквама (више су оне
избегавале општее са РЗЦ, због захтева од стране Московске Патриаршие).
Грешка е, меутим, руководства Руске 3. Цркве била што се уопште у то мешала,
што joj се касние и осветило.[47]
Данас е Богу хвала, ова Руска Црква, под председништвом Митрополита Лава
(после добровоног повлачеа Митрополита Виталиа, кои се затим, као
неурачунив, одметнуо у раскол), на путу пуног канонског седиеа са
Московском Патриаршиом,[48] као што е се ускоро показати, a што е за
Старокалендарске секте бити удар по црквено свести и савести, ако е ош имау.
(Ово е бити удар и српским "зилотима" Акакиеве дружине, кои су, преваром и
обманама, недавно отели од Цркве неколико незнавених сестара из манастира
Стеника код Чачка, и написали им, у ихово име, "изаву", у коо, као едан од
разлога иступаа из СПЦркве, наводе: "пуно евхаристиско општее /СПЦ/ са
отпадницима од Светог Православа: Сергианцима -Московска Патриаршиа").
He постое никакви "отпадници Сергианци" у Русии, него Великомученичка Руска
Црква, коа е дала око два милиона Св. Новомученика од комунизма, са коом
опште у заедници вере и благодати све Православне Цркве у свету, па е joj ?e
ускоро присаединити и Руска 3. Црква. Такое постои и Мученичка Српска
Црква, коа е исто дала, и дае дае, преко милион Св. Новомученика, и са ом
такое опште све Православне Цркве у Васеени, као и Руска 3. Црква, a од кое
отпадоше само секташи тзв. "Сшарокалендарци" кои на та начин отпадоше и од
читавог Васеенског Православа).

Флоринианци, меутим, нису остали единствени, него се ускоро поавило
неколико расцепа-раскола у иховим редовима (око 7 "званичних" и ош
неколико незваничних фракциа). Исте 1975. г. уз двоицу Епископа кои нису

46
потписали поменуту Енциклику, придруже се и Гаврило Кикладски и Хризостом
() Солунски.[49] Године 1979. Епископ Коринтски Калист отцепи се од
Матееваца и прие Авксентиу (због чега из Кератее нападну и ега и
Авксентиа), али се убрзо одатле отцепи заедно са Антонием Мегаридским и
прекину општее са Авксентием и еговим Синодом под изговором да су ови
рукополагали недостоне клирике и примали у свое редове рашчиене за моралне
преступе свештенике из еладске Цркве. Они су износили многе ружне оптужбе на
рачун "Цркве ГОХ", за коу су говорили да су е од "мученичке Цркве" сада срозали
на ниво "содомие" и "сметлишта", отпада и убришта.[50] Ови су Епископи
тражили "чишее Цркве ГОХ"; наводили су и "питаа вере", као и питае
непризнаваа свешо. сши Св. Нектариу Егинском од стране неких ГОХ.[51]

Калист и Антоние, отцепивши се од Авксентиеве групе (фебруар 1979), одмах су
рукоположили 8 нових Епископа (меу коима и Киприана Куцумбис-а) и
сачинили сво десеточлани Синод, a ocyдили Синод Авксентиа-Геронтиа.
Авксентиевци за узврат одмах рашчине све их, a сами рукоположе 9 нових
Епископа. Тако се одедном добило 17 нових Епископа! Сваки нормалан
православни хришанин би се одмах запитао: Чему одедном толики Епископи?
Где е ту паства - народ Божии? Где су, по Св. Канонима, стварне Епископие у
одрееном граду и области, са своим народом и парохиама? Где су ту Свети
Канони, у кое се сви "Старокалендарци" одреда куну? Нажалост, и до данас е
тако у свим сектама "Старокалендараца": чим се неки Епископ или група
Епископа одели од других, одмах навале на рукополагае нових Епископа, као да
е та инфлациа Епископа (кои су често и без свештенства и пастве, или са врло
малим броем како-тако сакупених или придобиених присталица) мерило
"истинитости" и "каноничности" ихове фракцие? Ове Епископе "регрутуу" често
и од рашчиених недостоних клирика еладске Цркве, али веином из своих,
стално осниваних нових старокалендарских "манастира" и "исихастириа"
(злоупотреба овог освееног имена из времена кад су исихасши били налепше
пустиско цвее у врту Православне Цркве), кои им служе више за пропаганду и
спремае "кадрова" свое секте, него за истински монашки живот. едини
озбинии случа е прелазак светогорског манастира Есфигмена у редове
Авксентиваца 1972. г. Ова суседни Светом Хиландару стари атонски манастир те
године е прекинуо да спомие Патриарха Цариградског Атинагору и отишао у
раскол Авксентиеве групе ГОХ, пунувши тако на све остале Светогорске
манастире.[52]

Сукоб ових двау фракциа Флоринианаца потраао е око 6 година, за кое време е
било обостраних прелазака Епископа, т. промена табора (као у неким политичким
странкама), али е било и нових цепаа.[53] Услед тога е 1984. г. од
Флоринианаца настало 6 фракциа: Авксентиева, Геронтиева, Антониева,
Калистова, Хризостомова и Киприанова.

47

еладска Црква покушала е 1977. г. (поводом новог Црквеног Устава) да
Старокалендарцима у Грчко понуди едно заиста црквено-икономиско решее:
да сви ихови храмови и манастири постану метоси Свето Синаско
Архиепископии у манастиру Св. Екатерине на Синау, коа се држи Старог
календара, тако они остану са Старим календаром, али на та начин коначно
правилно канонски реше свое црквено питае.[54] Они то нису прихватили.
Такое нису прихватили ни предлог да пристану само да спомиу на Литургиама
Архиепископа Атинског канонске еладске Цркве, a да их опслужуу по Старом
календару свештеници званичне Цркве, ер е то, забога, за их "неприхвативо са
канонске и црквене стране"! (С. Карамицос-Гавруас, Агониа... Стр, 460). A
прихвативе су им разноразне "црквене и канонске" вратоломие и скандали
подеености и расцепканости, као у сектама наниже црквене свести и окореле
савести?!

Почетком следее 1985.г. (1. ануара) дое до спааа фракциа Авксентиеве,
Геронтиеве и Антониеве, мада у меувремену ние било никаквог "чишеа", због
коег е 1979.г. дошло до раскола. Али, ве идуег месеца дое опет до расцепа.
Наиме, године 1984. Авксентие е био наредио своим Епископима Максиму
Кефалониском и Герасиму Беотиском да рукоположе за Епископа Патраса и свега
Пелопонеза архимадрита Доротеа Цакоса, кои е пре тога, 1976.Г., био рашчиен
од Синода еладске Цркве због тешких моралних преступа. Измеу 1976. и 1984.
ова Дороте е био хиротонисан два пута од неких лажних Епископа ГОХ-а, но
ние примен од званичних фракциа ГОХ. Авксентие га е сада преко Максима и
Герасима хиротонисао, али под условом да то рукоположее остане тана, па су
зато извршиоци хиротоние заклели Доротеа да то никоме не открие, a уколико би
он тo и открио, они е пореи да су га рукоположили! Али, ускоро Герасим то
обзнани, и исто потврди црквени поац Периклис Цакирис, кога е Авксентие био
послао да пева за певницом на хиротонии. Ово е изазвало нови расцеп и
меусобна рашчиаваа, тако да е 1985.Г. група Епископа рашчинила
Архиепископа Авксентиа,[55] и на ихово чело се ануара 1986. ставио
дотадаши Солунски Хризостом (, садаши Архиепископ ГОХ Хрисостом
Други, на челу вее групе доскораших Авксентиеваца) и повео раскол против
Авксентиа, мада е сам он дотле скоро 10 година био издвоен, без општеа са
Авксентием и са онима кои су Авксентиа сада рашчиили, и за то време е обе
групе нападао и ружио. Хризостом е правдао сво улазак у рашчиени Синод да
би "спасао Цркву ГОХ од пропасти, у коу е водио Авксентие, те ние више могао
остаати изван, ер не би могао ништа постии".[56] Но ни Хризостом ние ништа
учинио да "очисти Цркву ГОХ", ер кад е у току следеих 10 година покушао да
осуди туженога са више страна за неморал Епископа Солунског Евтимиа
(Орфанос), ова се отцепио и створио нову фракциу (1995.г., o чему мало ниже).


48
У меувремену створио се ош едан нови раскол ГОХ. едан еромонах, игуман
новооснованог манастира Св. Киприана и устине у месту Фили кра Атине
(подноже планине Парните), по имену Киприан (Куцумпас), био е клирик
Атинске Митрополие еладске Цркве, дакле Новокалендарац, све до 1969.г., када,
због избегаваа да своме надлежном Архиереу поднесе рачуне o материалном
пословау,[57] прее у Старокалендарце, у Авксентиеву групу ГОХ (због чега е
рашчиен од свог надлежног Митрополита Атичког). Године 1979. он прие
отцепеним од Авксентиа Калисту и Антониу, кои га хиротонишу за Епископа
Оропоса и Филис, да би 1984.Г. и сам створио своу фракциу, прекинувши
општее са Епископима кои су га рукоположили.

Киприан е своу групу назвао "Црква приговарауих ГОХ" (
користеи израз Теодора Студита, али то данас подсеа на
протест=протестанте). Киприанова фракциа постои и данас, мада у Грчко
нема много присталица, али се зато Киприан (кои има доста новца) уплео у групе
"Старокалендараца" у Румунии и Бугарско, и има свое мале фракцие у Италии,
Америци и Аустралии.[58] Киприан е свое отцепее правдао тиме што су оне
друге групе ГОХ "проповедале губитак благодати код Новокалендараца",[59] a он
то не чини. Али, када е приступа има и све док ние постао Епископ (током
пуних 15 година!) он е прихватао све ихове ставове o негирау благодати
Новокалендарцима. Па и кад е Авксентиев Синод 1974.г. издао своу Енциклику
бр. 1162, коом обнава сво фанатични став: да "Новокалендарци немау
благодат", он тада ние реаговао, него е хиротониу примио од Калиста и Антониа,
чие е порекло, као и ош неких тада хиротонисаних са Киприаном, било из табора
екстремних Матееваца.

Наравно, Авксентиевци су рашчинили Киприана (то му е било друго
рашчиее), али он е створио сво Синод, рукоположивши са неким Епископом
Сардиние ованом (умро недавно 10.8.2002), дотле потиснутим од свих ГОХ-а, 6
нових Епископа, до тада скоро непознатих круговима ГОХ. Taj ован е рание био
капуцински монах, na je примио Православе и рукоположен за свештеника од
Московске Патриаршие, коу е затим напустио, као и Православе, и пришао
неким еретицима Несторианцима (веров. Арамецима из Сирие или Ирака), кои
га рукоположе за свог Епископа! Потом е некако пришао Старокалендарцима
ГОХ, и од их опет рукоположен за Епископа![60] Са им е, ето, Киприан
Куцумпас рукоположио свое Епископе и оформио "Сuнод приговарауих"
(=прошесшууих)! Али, Киприан ние ту стао. За пар година Киприан е био
принуен да рашчини 4 Епископа из свог Синода: Антониа, Симеона, Хризостома
и Нифона, a остао е са само двоицом своих послушника, коима е дао титуле:
Епископи Етне (у Калифорнии) и Христианупоа. Затим, 3. окотобра 1991.г.
рашчинио е Епископа Аустрие Симеона (Минихофера), зато што е "прихватио

49
заблуде свеереси Екуменизма".[61] Но ускоро е Киприан примити овог истог
Симеона, напре као монаха, a потом и као Епископа!

Зато се он дао на "спону мисиу". У своме часопису "Свети Киприан", и другим
брошурама кое пише, износи самохвале, слика се са броним Епископима, од коих
едва да сваки има уза се по неког клирика; такое подиже нова здаа (ер
очигледно има новца), одржава општее са Строкалендарцима у Румунии и
Бугарско, путуе по иностранству, итд.[62]

Расколи меу Флоринианцима су наставени. Поменули смо малопре да ни
Хризостом Кусис (дотадаши Солунски, а сада дрхиепископ ГОХ Хризостом II,
коме припада Акакиева дружина"зилота" у Србии) ние успео да, по рашчиеу
Авксентиа, одржи единство те понавее фракцие ГОХ, ер су 1995. г. од те групе
настале три фракцие: Максимова, Андреева, и преостала Хризостомова, свака са
своим "Синодом" од неколико новохиротонисаних Епископа. Наиме, 5/18. ула
1995.Г. од Хризостома се отцепи 6 Епископа, на челу са Калиником Фтиотидским и
евтимием Солунским, кои одбаце и осуде Архиепископа Хризостома II, ер е
покушао да суди овога, одавно оптуженога за моралне скандале, евтимиа, кои се
због тога одметне са Калиником и оснуе сво Синод, називауи Цркву ГОХ коо
е до сада припадао " " (=Хризостомова
зборашка псевдоцрква) и " (=Протестантска
црквена гpyпa).[63] Хризостомова група их е, наравно, одмах рашчинила, али то
ние имало никаквог резултата, ер евтимиев Синод и данас борави у Атини, у
исто вишеспратници где е и Хризостомов Синод (ул. Канингос, бр. 32, на
истоименом тргу у центру Атине).

Додамо овоме да се и из групе коа е наследила рашчиеног од Хризостома
Авксентиа, исте 1995. г., убрзо отцепио Кефалоински Максим, по питау
хиротоние нових Епископа (кое, као што рекосмо, све ихове "епископомашине",
како неко рече, производи као пропадауе владе инфлациу, или као што е
Шеше производио "воводе"). Ова Максим, са неким лажним епископом
"Канданским" Димитрием (Прифтис), за коег е Максим тврдио да е "некад био
Епископ Александриске Патриаршие", што е Алексавдриска Црква енергично
демантовала, хиротонише 1996.г. нов Епископе, од коих неки немау ниедног
свештеника.

Ето то je то клупко, кое се од 1935.Г. наовамо почело све више одмотавати, или
замотавати, свеедно, и нема краа томе одмотавау-замотавау, као што нема

50
краа сваком расколу и секти коа се отцепи од Цркве Христове, a не врати се
искреним покааем братском, канонско-благодатном единству, него замире у
плиацима или баруштинама - кра извора Воде Живе. Нису да замрли Самарани
кра студенца аковевог у Сихему, иако су задржали Мосиеву Тору=3акон
Божии, све док се ние кра тог студенца поавио Христос и преко покаане жене
Самаранке позвао их у Цркву Истинског Новог Израиа.
Да укратко и прегледно наброимо све ове споменуте фракцие Старокалендараца
ГОХ у Грчко.

Напре да кажемо да, иако Старокалендарци у Грчко, и наши новоникли "зилоти",
ихове беспредметне присталице у Србии, тврде да их има "1.000.000" (1
милион!) у Грчко, их уствари нeмa више од 50.000 до навише 70.000. Наиме, по
подацима Грчке државе, прикупеним пописом no окрузима 1969.г. било их е
свих скупа 57.229, и 1.038 клирика и монаха. По евиденции пак еладске Цркве, по
подацима добиеним од Епархиа, та бро е 30.110 и клирика-монаха 1.505, али
тада нису изброани ГОХ у 6 Епархиа, на Криту и по Додеканезу, тако да се
сматрало да су, у ствари, црквени подаци приближно исти са државним. Подаци
кои се сада могу добити од Св. Синода еладске Цркве, и од раниих присталица
Старокалендараца ГОХ, кои их добро познау, креу се такое око 50-70.000. Од
овог броа Матеевци имау нешто мае од 20%, a остали су неравномерно
подеени: наброниа е група Хризостома II (Кусис) са око 40% (око 30.000),
ефтимиева група са око 25%, Максимова група са око 5%, Киприанова са око
5%..

У едном каталогу Епископа и клирика, "кои данас служе по неноваченом
Хеортологиону", изданом од ГОХ (без Машееваца) у Атини ове 2004. године
( 2004, ), стои пописано 52 Митрополита, 4 Архиепископа
и 31 Епископ, свега: 89, од коих су у Грчко 70 (наведене су и ихове адресе), а у
иностранству 29 (од кои 10 без пуних адреса).

Матееваца, у све 4 фракцие, има око 20 Епископа и око 20% верника ГОХ у
Грчко.

Флоринианаца има 6 фракциа, и то су:
1. Хризосшомос II ( ), "Apxueпucкоп Атински u све еладе"
(према иховом епном календару за 2004, док е у споменутом Каталогу он

51
наведен као Митрополит; стар 80 година, стално живи у манастиру Панахранте у
Мегари-Атика, а седиште Синода му е у Атини, ул. Канингос 32, 3. спрат) има под
собом 12 Епископа. Наутицании е Калиникос (), Ахаски и
Пелопонески, кои се очекуе за наследника Хризостому II, али е он и натври, ер
е био Матеевац, па како га други из те средине не трпе, лако може изазвати нови
раскол; он живи у манастиру Преп. Теодора Студита код Коринта, и он е "Егзарх
за Европу", те ему припада српски "зилот" тзв. Старокалендарац Акакие
(Станкови) на Фрушко Гори, и егова група у Србии (о има мало ниже).
2. Калиникос Фтиотидски, са ефтимием (') Солунским
и ош 7 Епископа (седиште Синода у Атини, ул. Канингос 32, у исто
згради са Хризостомом Кусисом).
3. Максимос () Атински (бивши Кефалониски, наследник
Авксентиа), има 10 Епископа.
4. Киприанос (), са седиштем у манастиру Св. Киприана и устине у
Фили-Атика, има 9 Епископа, веином у иностранству, само 3-4 у Грчко (недавно
му е Еп. Ангелос пребегао групи Калиника-ефтимиа).
5. Атанасие, усамен, оделио се од Максима Кефалониског
(наследника Авксентиевог).
6. Макариос Канадски и ефрем Бостонски-САД (кои су до
1995.Г. били са Авксентием и Максимом Кефалониским, а рукоположени
су од Авксентиа на тражее игумана Пантелемона из манастира кра
Бостона-САД, али се Пантелемон потом и од их одвоио, као пре тога од
Руског Синода у Америци). Кажу да имау ош неког Епископа Фотиа у
Француско.
Има и неколико незваничних група "Старокалендараца" ГОХ:
1- Тимоте (), кои е толико "ватрен" да другима лаже да: "уемо у
живу ватру, да испитамо чиа е вера истиниа", тачно као што е тражио
Павликианац Василие (претеча Богумила), у време царева Комнена у Византии,
па е у ватри изгорео!
2. Доротеос (), недавно умро, наследио га Кирилос ().

52
3- Германос ().
4- еротеос ().
Има ли лека овоме "старокалендарском" расколничком хаосу еладска Црква,
Блажееши Архиепископ и Св. Синод многи ерарси и теолози, и други
благочестиви и мудри хришани, предлагали су им више пута, и донедавно: или да,
остауи при Старом календару, прихвате канонско свештенство и да спомиу на
Литругиама локалне Епископе или надлежног Патриарха; или пак да се сви
заедно потчине Синаско Архиепископии и помиу тамошег Архиепископа, а
задрже Стари календар као што га држи и Синаска Архиепископиа (коа потпада
под Jepyсалимску Патриаршиу).

У последе време примеено е враае монаха и лаика у крило канонске Цркве у
Грчко, поготову откако су поедини ени ерарси-Митрополити почели да подижу
цркве и оснивау парохие са Старим календаром, али кое су под благодатним
омофором канонског Епископа Грчке Цркве.

Такое се, последих година, у Америци догодио повратак у крило Цркве двоице
Старокалендарских Епископа: Пасие (Лулургас) и Викентие (Маламатениос)
приступили су Америчко Архиепископии Цариградске Патриаршие, заедно са
клиром и народом, задржавауи Стари Календар. (Несрени Киприан Куцумпас
злобнички ово седиее назива "старокалендарска униа, коу е измислио Римски
папа!" Ми пак желимо и ему, и свима у расколима, такву црквоградитеску (а не
лажно названу папску) униу. ер иnа значи =ceдиее у едно, Свето,
Саборнокатоличанско и Апостолско Цркви Свете Троице).









53
НАПОМЕНЕ:
1. Одлука I Васеенског Сабора ние дословно сачувана (нису сачувана ни
Саборска акта); забележена е код савременика, евсевиа Кесариског и у 1.
канону Помесног Антиохиског Сабора 341.г. Интересантво е, меутим, да
та Антиохиски Сабор З41.г. ние тада прихватао Никески догматски
Симбол са изразом (због савелианског тумачеа истог од неких
Никеаца, као што е Маркел Анкирски), а, ето, прихватио е одлуку o
Пасхалии. Ово е вероватно учинио зато што е у Автиохии било ош
присталица старог празноваа Пасхе (14. нисана, било у кои дан седмице
да падне, заедно са евреима), што е се наставити и у време Св. Златоуста,
краем 4. века (о чему видети више у закучку овога текста). O томе пак да
je I Васеенски Сабор поверио Александриско Цркви да одреуе и
наавуе свима датум празноваа Пасхе, т. у коу тачно Недеу, сведочи
Св. Кирил Александриски (Пасхални пролог): "Велики Сабор е едвогласно
установио да Црква Александриска, пошто е она наискусниа у томе,
саопштава свима сваке године - када е се празновати Пасха". (О истоне
сведочи и Св. Лав I, папа Римски, Писмо ЦаруМаркиану). - Како правилно
запажа грчки астроном Д. Кацис ( ... 21): "Учесници Првог
Васеенског Сабора звали су за недостатке улианског (годишег
калевдарског) циклуса и помераа датума пролене Равнодневице, те се
тако обашава чиеница да су ставили у дужност Патриарху
Александрие, града где е тада цветала астрономиа, да се стара o
одреивау датума Пасхе".
2. Године 1324. Никифор Григорас поднео е цару Андронику II предлог o
исправци календара, a и 1371.г. монах Исакие и Мате Властар, али оба пута
предлог ние усвоен.
3. В. часопис " ", Цариград, 24. новембра 1895.
4. У своо познато Посланици Поглаварима Православних Цркава оаким III
(друга патриаршиа 1901-12) тражио е ихово мишее o "све више
помианом заедничком календару" и евентуално потреби "реформе
улианског календара". У одговору на ихове одговоре он е (у Посланици
1904) изразио мишее да Пасхалиу не треба меати, предлог пак неких
да се, "задржавши улиански календар и наш Хеоршологион
непромееним", едино изврши "прескакае само 13. дана" и тако се
изедначе календари, oн сматра неумесним, а "реформисае улианског
календара" сматра "прераним за сада и сувишним". (Обе Посланице код '
..., т. 2 /2. изд./, стр. 1032-44).
5. На ово су реаговали Источни Патриарси, и 1583. и 1593.Г. на помесним
Саборима у Цариграду осудили покуша папског наметаа тог новог
календара, и преко ега уние Црквама Истока, тада под турсквм армом (о
чему опширние ниже).
6. Вероватно су га зато критиковали Александриски Патриарх Фотие и неки
Грчки ерарси (Касандриски Ирине), а наш Св. Никола Охридски и Жички
ние хтео у Ватопеду 1930.Г. да се Ватопедска Припремна Комисиа доводи

54
у било какву везу са овим Цариградским Конгресом 1923.г. (. ,
"... 3, 2140).
7. Наиме, Црква у Русии била е брутално згажена Бошевичком тираниом и
раздирана од их организованим "расколом Живоцерковника". Цариградска
Патриаршиа, по изгубеном грчком рату против Кемалове Турске у Мало
Азии, Лозанским уговором (од 30. ануара и 24. ула 1923) доживела е
небивалу трагедиу. Грчки православни жива са вековних простора ове
Патриаршие доживео е позвату Малоазиску катастрофу: око пола
милиона Православвих Грка у Турско е убиево, и милнон и пo je
"присилном разменом ставовништва" (коу су им у Лозани наметвуле
Западне силе) исеено у Грчку. Остало е, истим уговором, 200-300.000
Грка у Цариграду и околини (мада е погрешним француским преводом
турске речи Vilayet са општина /Belediye/, уместо са oкpуi, та "околина"
далеко сужена) у замену за преосталих у грчко Тракии 110.000 Муслимава
(не Турака, него исламизовавих староседелаца). Грчка држава, мала и ратом
исцрпева (а рат е траао до 1922) нашла се у велико невои да прими и
збрине толики бро избеглица. Говорило се да су Западне силе, кое су Грчку
оставиле на цедилу и подржале Кемала Ататурка, "уцеввале" Грчку Владу
даваем помои "ако покаже знаке прогреса и осавремеаваа", те ако
"ради олакшаа трговине и економске помои" усвои Нови календар, тако
да е прелазак на Нови календар био државни уступак Западу ради добиаа
помои. Притом, не треба заборавити да Црква и Држава у Грчко нису
раздвоене, и да е Православна Црква у Грчко државна вера. Обе су, дакле,
Цркве, Цариградска и Грчка, биле у тешком положау. (Патриаршиа е
1914-19.г. претрпела прави погром од Турака, o чему е издал акигу
докумената: " ,=Црна кига прогона и страдаа елина у
Турско 1914-1919 , Константинополис 1919, на 416 стр. /на грчком и
француском/; због тог прогова Хришана у Мало Азии Српска Црква е
упутила авни протест). Из свих ових разлога треба схватити зашто су Грчка
и Цариградска Црква прихватиле Нови калевдар, али не "папски", него
"исправени улиански", т. задржавши Пасху по Старом календару. Тешко
е та чин приписати "додворавау Папи", jep je управо Римски папа био
први кои е Кемалу Ататурку честитао на успеху. A Ататурк е "збрисао" са
лица земе Светих Седам Цркава Апокалипсе, т. главне и наброние
Митрополие у Мало Азии: Ефес, Смирну, Пергам и остале славне
ранохришанске Метрополе, у коима су православни елини били
набронии. Такое е "присилном разменом" испражева сва Кападокиа и
Тракиа, а Понт е изгубен, кое геноцидом (физичким, верским и
културним: Грци су морали меати веру или език) кое бежаниом
Повтиаца Советима!
8. , Цариград
1923, стр. 17-18, 129-131, 211-213.-Синод еладске Цркве био je ве одлучио
18. априла 1923: "улианском календару додати тринаест дана, без
апсолутно икакве промене Пасхалие и Хеортологиа Православне Цркве"
(Аеп. Хризостомос, " , 12).

55
9. Котеа е тада писао против Свеправославног Конгреса у Цариграду 1923-г. и
протнв Новог календара, a написао е и низ других маих полемичких
списа. Познат е у Св. Гори као "ексагонит", предводник малоброне
фракцие на Атону коа заступа да е "шестокрака звезда Давидова" (
) "православни, a не евреско-масонски знак" - што само показуе
"зилотско" ситничарее, кое е погодно тло за секташее. Котеа е умро
одлучен и од свонх, негде око 1960.
10. Митрополит/Архиепископ Атински и све еладе тада е био Хризостом
(Пападопулос; фебруар 1923 - октобар 1938), позкати црквени историчар,
школован у Русии, дугогодиши професор и ректор Богословие Часног
Крста у ерусалиму, кои е и предложио прелазак на Нови календар, па е
потом и написао неколико радова ва ту тему, у коима доказуе да календар
ние догматско пнтае. Написао е 3 велика тома Историе Цркава
ерусалима, Александрие и Антиохие, и двотомну Историу еладске
Цркве, и више маих богословско-историских дела.
11. Интересантво е напоменути да, када се ве 1920.Г. говорило o промени
календара, Свети Нектарие Егински (t 9. новембра 1920.г, упитан пред смрт
од монахиа Манастира Свете Троице на Егини, чии е он би оснивач и
духовни отац, шта да раде ако дое до промене календара, ова Светите и
живи Чудотворац е рекао: "Ии ете са Црквом", т. прихватиете што
Црква прихвати. Тако е и било у манастиру Свете Троице (=Светог
Нектариа) на Егини и у свим манастирима пo Грчко. Неки од неразумних
"зилота" Стар-календараца грубо су нападали Светог Нектариа, a неки му и
данас оспоравау Светост (нека полуписмена игуманиа Магдалина из
Козане написала е чак и целу кигу против ега!), као што брони
Старокалендарски "зилоти" руже и омаловажавау свеправославно познате и
призвате у Православу Светитее: Св. Силуана Атонског (f 1938),
блажевопочивше Подвижнике: Старца Порфириа, Старца Пасиа, a код нас
Св. Владику Николаа и Преп. оца устина.
12. Наиме, ва Припремно Комисии Православних Цркава у манастиру
Ватопеду у Свето Гори, 8-23. уна 1930. г., одлучено е да као тема за
будуи Свеправославни Предсабор буде предложено и "проучавае питаа
Календара у вези са одлуком o Пасхалии I Васеевског Сабора и
проналажеа начива васпоставаа сагласвости меу Црквама по том
питау" ( . ... .. , Цариград 1930, стр.
145). Представници Српске Цркве били су Еп. Жички Никола и Тимочки
Емилиав, кои су тада сараиволи u саслуживали са свима
Новокалендарским Црквама. Свети Владика Никола ]е тада, уз друге
ерархе, говорио и o "одвосима и седиеу" са Источним Црквама
ерменском, Коптском, Етиопском и аковитском) "кое су вам ближе него
друге Цркве коима желимо седиее" (стр. 73-74). Ово вие било
"попуштае евреомасовском Екуменизму", како мисле "зилоти"
Старокалендарци, него заузимае за истински Православни Икуменизам, т.
рад на единству свих Хришана у Христу, у истинско
Саборнокатоличанско Цркви. Никола е тада говорио и против масонства
(стр. 73), a говорено е и против униаеа и насртаа разних секти са

56
Запада. Светогорци су тада Комисиу срдачно поздравили, a o
Старокалендарцима у Грчко ние било говора.
13. С. Карамицу-Гавруас, Aгonuja... стр. 156; А. Панотис, 0НЕ, т. 1, 818-819.
14. Еда Бог да да су наследници овог великог ерарха и богослова у Руско
Загранично Цркви у Америци угледали се на ега, те се нису мешали у
кикеон Старокалендарских раскола, где никакав успех нису постигли, a себи
су бруку ванели, и нарочито -штету Цркви, како емо дае видети.
15. Епископи у еладско Цркви сви имау титулу Митрополита, али то ние
стари Митрополитски систем, те под собом немау ниедног другог
Епископа, ни Хороепископа, него су то титуле иначе редовних Епархиских
Архиереа.
16. Пошто е он надае имати наважниу улогу у покрету ГОХ, ево егових
основни биографских података: Роен е 13.11.1870.г. у Мадиту у Тракии,
завршио Богословску Академиу на Халци, рукоположен за акона од
Цариградског Патриарха оакима Ш и затим радио као Вел. Протосинел у
исто Патриаршии; 1908. хиротонисан за Епископа Имвроса и Тенедоса, a
онда премештен на Епикопиу Пелагониску у Бито, где му е акон едно
време био Атинагора, потои Цариградски Патриарх (1958-1972). После I
Светског рата био е опет Митроополит Пелагониски у Флорини (=Лерина у
Македонии), a 1930.г. тражио е да буде Митрополит Крфски, али ние
изабран (одакле е тада егов бивши сарадник Атинагора премештен у
Америку, a дотадаши Амерички премештен на Крф, па е Хризостом зато
био незадовоан); затим е поднео оставку на Флоринску Епархиу, ер е
хтео да буде директор "Апостолске Диаконие" у Атини, a кад то ние добио
повукао се са Епархие, остауи члан Св. Сабора еладске Цркве, са
титулом "бивши Флорински". Од 1924. до 1935.г. ние протестовао против
промене календара, него е тек 1935.г. пришао Старокалендарцима и био
воа ГОХ; умро е 30.9.1955.г.
17. До тога е дошло не искрено, него из неких личних интереса. Наиме, кад е
11. ануара 1935.г. Архиепископ Атински Хризостом (Пападопулос), са
Сиводом, изабрао и хиротовисао себи за викарног Епископа (са титулом
Христупоски) свог дотадашег првог сарадника у Архиепископии
протосинела акова (Ваванацос), на то е реаговао Димитриадски Герман
(иначе конкурент Хризостому ош при избору за Архиепископа 1923), кои
тужи Архиепископа суду (ер су викарни Епископи по новом Уставу били
укинути) и са своим учеником Закинтским Хризостомом и тек пристиглим
из ерусалима бишим Епископом Флоринским Хризостомом, реши да крене
у рушее Архиепископа Хризостома ставауи се на чело покрета
Старокалендараца. Како ова план ние успео, ускоро е код прве двоице
дои до колебаа и одступаа, што емо дае видети.
18. . . , 1817-1967, т. 3, Атина
1971, стр. 2036-7; С. Карамицос-Гавруас, Агониа..., стр. 172. - Флоривски
Хризостом е, у своме меморандуму ерархии 1929.г. дословно рекао:
"Календар се уопште не дотиче божанских догмата и часног предаа наше
Цркве... Сам по себн он нема никаквог звачаа са вером и моралом, од коих
потиче душевно спасее човека" (Т. Странга, Историа, стр. 2041).

57
19. еладски Синод издао е 30. маа 1935.Г. своу опширну и докумевтовану
Енциклику, у коо напомиу да е Грчки Православни народ страдао кроз
раниу историу напре од epecи и раскола, затим под Франкократиом и
Туркократиом (= латинском и турском окупациом) од навале страних
пропаганди (униатске и протестантских), али - вишта од тога ние имало
успеха, па се надау да нее ни садаши раскол, кои е вастао "због
поправке улианског калевдара, чиме ние повреена догма Цркве, нитн
неко Предае", ер "ниедан Сабор Васеенски илн Помесни ние одредио
поредак o калевдару, а одлука о Пасхи I Васеенског Сабора сасвим е
независна од билоког календара, него се ослаа на астрономску пролену
равнодневнцу... Календар иие споен са догматима, нити са Предаем, нити
е Црква икада доводила знача Празннка у зависност од места или времена
сходно удеском сжватау". Као доказ тога наводи се празник Роеа
Христовог, кои е четири века празнован 6. ануара са Богоавеем, а онда
е премештен на 25.децембар, и такое празник Преображеа, кои е био
мало пре Страдаа Христовог, али е Црква касние одредила да се празнуе
6. августа (ва дан освееа Храма на Тавopy). (Т.Странга, Историа... 2039-
41).
20. Текст обавен у часопису ГОХ , 17.8.1936.Г. и код С.
Карамицос -Гавруас, Агониа..., стр. 194-6.
21. Блажене успомене отац устин (Попови) говорио е тако за Западно
Хришанство: кад се Римски папа прогласио за "едину главу" Цркве, за
непогрешивог, за "Цркву изнад Цркве", овда е сваки одвоени од Рима
протестант постао "папа" за себе! Сваки од "зилота" Старокалендараца
мисли да е он, у намау руку, Свети Атанасие, Свети Максим, Свети
Теодор Студит, Свети Марко Ефески итд. Као што протестанте не спасава,
нити битно помаже, кад кажу: sola Scriptural ( = "само Св. Писмо"), тако и
"зилотима" не помаже кад кажу: "само Васеевски Сабори и Свети Оци"
(као што е недавно српски "суперзилот" монах Данило /Миркови/ изавио:
"За мене нису мерило Никола и устин, него Васеенски Сабори и Оци"!), -
не схватауи притом да су уствари они крае субективво "мерило" Сабора
и Отаца, a не обратно! ер, ако су све Православне Цркве остале у
благодатном општеу u заедници са Новокалендарском еладском Црквом,
ер сматрау да календарско питае ние повредило, или ош мае
истиснуло, канонско и светотаинско, благодатно бие Цркве, како онда
схватити екстремизам "зилота" и ихово "надцрквено" арбитрирае, него
као испоавае папског и протестантског менталитета?
22. В. часопис , бр. 77, стр. 198.
23. Он je отпочетка боравио у свом манастиру у Кератеи (ва Атвци), кои се у
меувремену ако обогатво, и где е господарила фамозна игуманиа
Мариам, коа е Матеа сматрала за "богомпосланог" и за "свеца"! Ова
манастир смо посетили 1965.г. док е тамо био Матеев наследник Андре
(дошао после Агатангела), едан врло ограничен човек, и видели тамошу
загушиву атмосферу. Манастир е и данас расадник екстремизма и
незрпеивости, тако да е тамо и недавво дошло до нових раскола (о коима
виже).

58
24. Меутим, Матеевци су писали читаве "расправе" o томе да е "важеа
хиротониа Епископа од само едвог Епископа", у чему су предачили неки
"зилоти" са Свете Горе и "протоере Квгевиос Томпрос, протосинел Цркве
ГОХ" (1956. и 1958), кои е иначе познат по томе што е "ведрио и облачио"
са игуманиом Мариам у манастиру Кератеи. У едно своо брошури
( , 1956, стр. 28) он е Флоринианце, кад су 1955.г. остали без
Епископа, називао "Старокалендарски
протестантизам '! A у друго брошури, све Новокалевдарце назива
, новотари, модернисти, преко коих делуу "прсти безбожног
масонства"! итд. итсл. Нису од ега далеко одмакли ни новонастали српски
"зилоти", поготову кад се зна да им е главни "егзарх - бивши Матеевац
Калиник из Коринта (о чему више касние).
25. Тачно е за манастир у Кератеи писао 1957.г. едав умни Светогорац: "Кад
едан манастир престане да буде место тишине и молитве, он постае
простор у коме се формира нека "неописива" (=неодреена) Црква, коу
чине 10 Епископа, са своим митрама, са панагиама, са жезлима и са златом
везеним орлецима!" (Теоклит Дионисиат, ), 1957, стр.
105).
26. В. ихов часопис , уни 1963, стр. 4-6; март 1971,
стр. 9; октобар 1962, стр. 3. - O то групации Флоринианаца опширние
касние.
27. O хиротонии (а не o хиротесии) писала е тада атинска штампа, а o о е
говорио и Епископ Руске 3. Цркве Лавр приликом посете Грчко 1972.Г.: да
су двоица Матееваца као архимандрити били хиротонисани у току 2 дана.
(В. часопис ENOPIA, Атина, бр-525,' од 20.12.1972; и Аеп. Христодулос,
Старокалендарско питае... 341-2).
28. У свом часопису , октобар 1971, стр. 17-18.
29. Кад су их Флоринианци напали, говореи им да Руска З.Црква саслужуе са
Новокаледарцима и да признае Новокалендарске Православне Цркве,
Матеевци су одговорили да су "Епископи (Руског) Синода Филаретовог
пали само у грех заедничке молитве са шизматоеретицима, и то е прост
прекрша Апостолског канона /10-и и 45/, док се (Руси) никада авно нису
изразили за Нови календар, ер би тада изгубили божанску благодат" (Аеп.
Христодулос, Старокалендарско питае..... стр. 342, н. 50). Из овога се асно
види догматско-еклисиолошки хаос у главама "зилота" Старокаледараца:
ер, док остале православне оптужуу за "апостазиу" зато што се наводно
"моле са Екуменистима" , дотле е за свое интересне сфере тако нешто ние
одступништво од Православа, али е зато "губее божанске благодати"
изашавае за Нови календар! A промену Календара, као што сво ве
наводили, све Православве Цркве, православни Епископи и теолози, не
сматрау догматским питаем, нити спорним за благодат Св. Духа.
30. Треба забележити и ова чудан случа: Атински лекар Александар
Каломирос уплео се 60-их година у "зилоте" Старокалендарце и био велики
противник Новокалендараца сматрауи их све за "Екуменисте" (написао е
више чланака и пар кижица, неке и преведене и на енглески). Због напада
на, по ему, "ренесансну" икону Св. Троице (Старац-Млади-Голуб) био е

59
екскомунициран и умро е отцепен: сам у 1 парохни са 1 свештеником! На
ега е заиста примеива реч: "Лекару, излечи се сам!"
31. Сличан "зилоту" Каломиросу, српски лекар "зилот" Евсевие Петрови (из
Сремске Каменице, из групе Акакиеваца) пише: "Истина е да има неколико
меусобно непомириво раздеених Синода грчких старокалевдараца, кои
за себе тврде да су Истннита Црква Грчке, и саблазан е голема. Али ко
тражи да види истину, може е видети.." (Отворено иисмо..., стр. 10; в.
Библиографиу на крау). Како, он не каже.
32. Покушае измиреа чинили су, како су касвие сведочили, и истаквути
новокалендарци: о. Августин Кандиотис и Епифание Теодоропулос, тада
студент теологве. Обоица су и касние покушавали да помогну покрету
ГОХ, али кад су их видели сасвим фанатизоване, почели су да пишу против
иховог екстремизма, посебно о. Епифифание (Теодоропулос), одличан
познавалац канонског предаа Цркве (в. зборник егових текстова
, у Библиографии).
33. Са Кикладским Германом е од Матеваца пришао тада бившем Флоривском
Хризостому и млаи клирик Хризостом Кусис, данаши Хризостом II.
34. Ова егов поступак, заокрет ка екстремизму, поедини Старокалендарци
сматрау "привременом икономиом" - што е потпуво супротно самом
смислу Црквеве икономие коа значи снисхоее, попуштае, а не
пооштравае и строжие понашае.
35. Свети Синод еладске Цркве е ову егову Енциклику назвао "насрамниим
обележем читаве егове кариере" (Синодски орган ' 1953, стр.
50), а Александриска Патрваршиа у е назвала "навеом провокациом"
против Цркве (, Каиро, 1951. стр. 70). Аеп. Христодулос,
Старокалендарско иитае... 395, в. 569).
36. Политичка странка Старокалендараца, звана ЕЛКИС, била е тада
злупотребена од веих странака, али она сама едва да е на изборима
освоило 3.000 гласова!
37. Пред смрт е написао Тестамент (писан 26.8.1955), у коме е значана зада
реченица: "запечауем ова мо Тестамент са едном из дубине срца
молитвом: да Господ Бог, кои све мудро управа и на корист уди
икономише (=расиореуе),, благоизволи да седини све
Православне Цркве у празновау празника у оквиру вековних
Православних установа, да сви Православни, празнууи истовремено, славе
свечасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа. Амин". (Агониа,
396).
38. ' . " ", изд. КГО, Атина 1984,
стр. 9-45. На челу Синода Руске Заграничне Цркве тада е био озбиан
Православни ерарх Митрополит Анастасие, кои е лично одбио, и са
Синодом изричито забранио, то рукоположее, а Акакиу рекао да се врати
назад и "потчини Владикама еладске Цркве, ер Нови календар ние
озбина тема, пошто и ми /РЗЦ/ имамо одееа са Новим календаром".
Митрополит Анастасие е овде мислио на Румунског Епископа Теофила,
кои е у Детроиту са новокалендарским (ве одавно) Румунима пришао
РЗЦ.

60
39. ером. Амфилохие, нав. дело (на грчком), Атина 1984, стр. 40-45 и 51-52;
такое часопис Матееваца ' (специални бро, са доста
фотографиа, посвеен Матеево "55-огодишици историске Епископске
хиротоние 1948"), т. 14, бр. 140, септембар 2003. - Шта-више, Руска Црква,
на челу кое е после Анастасиа бво Филарет, не само што ние осуивала
Новокалендарске Цркве, него е ви сама имала неке парохие са Новим
календаром, и у Холандии чак имала парохие кое, уз Нови календар, држе
и Пасхалиу по Новом календару, што е признао и "зилот" Старокалендарац
РЗЦркве свешт. Василие Сакас (пореклом Грк) у Женеви (у своим
зилотским текстовима); в. Аеп. Христодулос, Старокалендарско питае...
370-1, в. 58. - Интересантно е такое да е и атински лекар "зилот" А.
Каломирос правдао ова поступак Руске ЗЦ да прими "две-три мале Цркве...
са папским календаром", као "акт икономие ( ) Руске
Цркве у Диаспори, кои поступак, по ему, "неприатеи наши покушавау
да софистички () ставе на исти ниво са екуменистичком издаом
еладске Цркве" ( , Солун 1976, стр. 67). Нека читаоци сами
закуче ко овде лицемери? Ако може Руска ЗЦ да односно Новог календара
поступа "пo икономии", како онда не могу све Православне Цркве да,
рецимо, макар "по икономии", признау еладску и друге Новокалевдарске
Цркве. Али, такве су "зилотске" странпутице и секташки орсокаци - да не
виде дае од носа.
40. Фамозни Екуменизам дао е додатне разлоге секти "Старокалендараца" да
пооштре свое ионако ве екстремистичке ставове, и то нам е и данас едан
од "главних разлога за све вее удаавае од Православве Цркве и за дае
меусобно цепае. У нановие време разне секташке групацие ГОХ-а
оптужуу се меусобно за "Старокалендарски екуменизам"
( )! По оно народно: "Ко другоме аму
копа.."
41. Какав е Акакие био човек може се закучити и из егових изава до
1945.г-бившем Флоринском Хризостому, кога е тада називао:
"неуравнотеженим, лудаком, превртивим, теолошки и црквено неуким,
прелашеним, зломислеим (=неправославним =еретиком),
псевдоучитеем, псевдоапостолом, псевдоепископом, рушитеем црквених
предаа" (у часопису ГОХ бр. 81, стр.339-340).
Код овог Еп. Акакиа био е протосинел Хризостом Кусвс (данас
Хризостом II).
42. А. Панотис, 0НЕ, т. 1, 825. Око тога постов неслагае, ер пуно обзнаее
"тане" o хиротонии било е тек после 7 година; меутим, атински лист
"" обавио е вест o хиротонии Акаквево од Епископа РЗЦ ве у
броу септембар/октобар 1961. г.
43. За Леонтиа (Бартошеви) Чилеанског, Матеевци су касние (у Енциклици
659, од 18.11.1970.г.) говорили да е "латинофрон" , ер се молио са
латинима-римокатолицима (о томе су обавивали и фотографие)! Он е,
иначе, био српски ак из Београда, као и егов брат Антоние, Епископ РЗЦ
у Женеви, кои (Антоние) е имао пуно општее и саслуживае са Српском
Црквом, а у еговом манаствру у Провмону код Париза еромонах

61
Никандар (човек светога живота и прозоривости, такое дошао из Србие),
редовно е спомиао на Литургии и Српског Патриарха Германа, чега смо
били и сами сведоци кад смо са им саслуживали 1969.Г. у Провмову. Еп.
Антоние е имао под собом у Женеви едног свештеника Грка,
старокалендарца Василиа Сакас-а, екстремног "зилота", кои тих година
писао и полемисао са свима, на начин мае-више исти као и остали
"зилоти"Лично смо га упознали и покушали разговор, али е разговор био
монолог).
44. Авксентиу е касние (26.10.1972) личво писао Серафим Чикашки и
обаснио му како е све текло са хиротониом еговог претходника Акакиа.
Серафим каже да е он тада рекао Акакау да е Теофило Детроитски
новокалендарац, а да Теофило сада пориче да е учствовао у то хиротонии!
(ером. Амфилохие, Познаете истину /на грчком/, Атина 1984, стр. 40-45).-
Авксентиа смо лично посетили и упознали 1965. г., у Атини, као и
Матеевца Андреа у Кератеи. Оба су били уски уди, врло ограничених
црквених и богословских погледа, са коима се тешко могло и разговарати, а
камоли споразумети. Нешто касние посетио их е и тадаши еромовах
Амфвлохие (Радови, садаши Митрополит Црногорско-Приморски), кои
е потом говорио o има теолозима и свештеницима у Грчко: "Ти уди
имау заиста (=еретички менталитет').
45. Часопис Флоринианаца ' , 1972, стр. 254.
46. ' , 1974, бр. 5, стр. 2-4. Ово е било уперено навише против
Авксентиа.
47. Да додамо нешто што знамо лично и непосредно. У овоме "навоеу" и
"навлачеу Синода Руске 3. Цркве да се умеша у питае
"Старокалевдараца" у Грчко, осим уских и искучивих уди меу има
самима (кои су били и за прекид односа и општеа чак и са Српском
Црквом, што ние прихваено, ер браа Руси емигранти знау колико дугуу
Српско Цркви и народу за гостопримство у Србии измеу два рата), битну
улогу е одиграо грчки еромонах Пантелемон, из манастира кра Бостона,
кон е био у урвсдикции Америчког Архиепископа аковоса (Цариградска
Патриаршиа, са новим календаром), па кад е тамо забрао, напустио е
аковоса и олако е примен у Руску Заграничну Цркву, коа га е, на крау,
после низа перипетиа, кад е видела ко е и шта ради и како живи, ставила
под суд и рашчинила, но он е у меувремену пребегао у неку од
"старокалендарских" фракциа у Америци, где е и данас. Руску Заграничну
Цркву скупо е коштати и ош едно незаконито, неканонско мешае на
терен Московске Патриаршие у Русии, кад е пре око 20 година почела да
прима неке наводно "прогаане" од Патриарха клирике у само Русии
(Сузда, Владимир) и тамо да освива "парохие". Убрзо се показало да се
ради o неким пробисветима, кои су затим дошли у Амервку, и тамо се
прославили" тиме што су недавно пришли расколу доскорашег
Архиепископа РЗЦ Виталиа, кои се пред Синодом добровоно повукао са
положаа, услед менталне неспособности, a онда е то порекао и одметнуо се
у раскол, праен управо од тих раниих "штиеника" из Русие. Меутим,
Богу хвала, РЗЦ е се ускоро сединити са Московском Патриаршиом, коа

62
е пастирски мудро и стрпиво до сада трпела ихов "раскол", не
рашчиавауи их, него верууи да е се они еднога дана вратити Маци
Цркви. Истина, ни РЗЦ ние проглашавала себе за неку "едину истиниту
Цркву", нити истицала неке секташке глупости, чиме е остала у
заедништву Васеенског Православа. Грешка е, свакако, била, и то не
мала, ихово уплитае у лавиринт грчких "Старокалендаца", кои е се
сада, кад се РЗЦрква седини са Москвом, наи у новом орсокаку, ако
имау имало црквене свести и савести.
48. Материале o томе видети на сатовима Руске Цркве
www.pravoslavie.ru//www.sedmitza.ru// http://www.rusian-orthodox-
church.org.ru (српски превод тих текстова треба ускоро да изае у
Светигори-Цетие).
49. Како су обавиле атинске новине од 9.1.1975.
50. У часоп. , бр. 1, март 1979, и '
, бр. l, c.19'
51. Заиста, сеамо се те бруке: кад е "игуманиа" Магдалина из "исихастирие-
манастира Аналипсис" код Козане написала читаву "кигу" против Светог
Нектариа, све саме бувотине и незнае дозлабога, а притом злобно и
претенциозно. Она е иначе "стручак" за Антихриста: написала е, колико
знамо, две киге o ему: "Антихрист 666 1986; и "Антихрист 666 е стигао",
1993. У ово последо кизи ужасно вреа и Српско Патриарха Павла, а на
у се, у исто пувачко работи, угледа и "брат Евсевие" Петрови из
Акакиеве дружине српских "зилота". Старокалендарци нападау и Св.
Силуана Атонског, и код нас Срба однедавна Св. Владику Николаа, и ту се
подударау не само са комунистима, него и са "Еврослинавцима",
"Сорошевцима" и тзв. "Кризном групом"!
52. Ово одступае Есфигмена од свога канонског Архиереа, Цариградског
Патриарха, противно е вековном Светогорском монашком предау.
Есфигменци, следууи за групицом светогорских "зилота", за прекид
спомиаа свога Патриарха и прекид општеа са име, због диалога
Православних са еретицима у покрету "Екуменизма", позиваусе на 15.
канов Прводругог Сабора Св. Фотиа (861.г.), али поменути канон говори o
евентуалном, а не обавезном, прекиду општеа са Епископом због "неке од
Св. Сабора и Отаца осуене ереси" ( ... ), када он
"авно проповеда ту ерес и откривене главе то y Цркви учи", док, меутим,
ниедан Сабор ни Св. Отац ние осудио хришански разговор (диалог), па
ни Екуменизам, ер постои и Православни Икуменизам (као што емо дае
видети). Цариградска Патриаршиа и сви остали Светогрски манастири
показали су велико стрпее и убав према одметницима Есфигменцима, и
то чине ош увек, мада су они прекардашли сваку меру монашког реда и
понашаа. Навеу убав и стрпее према Есфигмену показивао е, и до
данас показуе, Светосавски Хиландар, али им они на то узвраау
избегаваем чак и да се братски монашки поздраве са "Благослови" - да се
не би, као расколници "Катари" (=чисшунци), "упрали" и "оскврнили"!
Сеам се оних година, кад су ош долазили у Хиландар, иховог монаха
"зилота" осифа, кад е разговор и споразумевае са им, као и са мае-

63
више свим данашим секташима "Старокалендарцима", удски и
хришански био немогу, тачно као са секташима "Суботарима", "
еховистима" и сличнима, где доминира ихово брже- бое и насумце
"цитирае" Светог Писма или Канона, т. ко е пре да надговори
саговорника. Ова осиф и неколицина других тада су у Есфигмеву буквалво
терорисали старца игумана ефтимиа, кои се другима кришом жалио да
ние сагласан са оним што се ради од Есфигмена. Данас у Есфигмену имау
за игумана тврдокорног "зилота" Методиа (родом из Патраса, од маке
Албанке, стар око 50 година), и тамо врбуу и неке неискусне хиландарске
послушнике, као и броне избеглице из Албание, од коих онда праве оно
што е Спасите рекао за фарисее (Мт.23,15).
53. 0 томе е тих година писао чак и монах-зилот, присталица ГОХ, Теодорит из
Скита Св. Ане на Атосу: "Односно данашег воства борбе
Старокалендараца, дужни смо да са овог положаа поновимо да: сасвим се
не слажемо са тактиком коу оно следуе, увеавауи уместо да умауу
грешке прошлости, са последицом: потпуно унижее ихове свете борбе.
Било би пожено да се то руководство сасвим замени... A и у Свето Гори
зилоти треба да схвате... да нису парохиа ГОХ у Свето Гори" ('
, Атина 1982, стр. 92 и 111,н. 28).
54. Уредба чл. 39, 9 Закона 590/1977 " "; Аеп.
Христодулос календарско питае... стр. 364.
55. Ово све описано е детано у новини ГОХ , бр.
3, новембра 1985, под насловом: "аволска "хиротониа Епископа" упрала
е клир и народ", где е речено да е "Авксентие пуне 22 године изигравао и
Бога и уде"! Ние, меутим, речено кога све изигравау, и колико и докле,
све скупа вое ГОХ?
56. Часопис, , 1986, бр.26, стр. 102.
57. Игумава Киприана (кои е за духовника имао о. Епифаниа Теодоропулоса)
упознали смо у еговом манастиру у Фили под Парвитом 1968.г., са групом
теолога, и ве е тада од свих примеена препапрегнута "зилотска"
атмосфера у манастиру, где су голобради монаси називани "старцима"! Све
е мвого личило на "култ личности" око игумава Киприана. Он то и данас
око себе практикуе. У еладском Св. Синоду сада ипак сматрау да е
Киприан умерении, и надау се еговом могуем повратку Цркви.
58. У епном календару кои сваке године издае слика се као "Председник
Синода"; тако у Календару за 2002. егов Синод има 6 Епископа са
Епархиама, и ош 5 викарних Епископа. Киприав се иначе расписао против
Екумевизма. Издао е 2 киге "Православе и Екуменизам" (на грчком, и
руском) у Атини: I 1998, II 2001; то су егови чланци писани хаотично, са
претензиама научности (велики бро фус-нота, итд.), али е све то "книга
безтолковаа", што кажу браа Руси. - Слична е, нешто мало уреениа, али
на истом богословском нивоу, и кига двоице Бугара "Старокалендараца":
Архим. Серафим-Архим. Сергие, Православе и Екуменизам (срп. Превод
Родоуб Лази, "Октоих" Подгорица, 1997).
59. В. егов часопис " , бр. 214, стр. 102.

64
60. У старокалендарском листу едне од фракциа ГОХ
, бр. 11, стр. 5, ова ован е назван: "дуплохиротонисани Епископ од
еретика и шизматика (
). Из нашег, и других православних, искуства са Запада познато
е да има, нажалост, разворазних пробисвета, збиених са животног пута или
иначе унесреених уди, кои из Римокатолицизма или протестантских
секти бивау олако примени у Православе, нарочито од "зилота"
Старокалендараца, кои потом стварау немале проблеме и себи и
Православнима. Неки ипак, Богу хвала, после дужег лутаа, пронау едну
од канонских Православних Цркава у Диаспори спори и ту се коначно
смире (таквих нормалних уди има и Српска Црква у Европи и САД).
61. В. Киприанов часопис (кои он разашае и по Србии) " , бр.
243-257 и 305.
62. Нажалост, извесни кругови из Руске Заграничне Цркве, под тадашим
конзервативним Митрополитом Виталием (кои е данас у расколу са своим
Синодом), имау општее са им, и он то злоупотребава. Тако е
1.10.1994.г. обавио "Синодску Енциклику" (издао е и као посебну
брошуру, са фотокопиом Виталиеве одлуке од 3/16.8.1994) о "седиеу
Св. Синода Приговарауих /ГОХ/ са Руском Заграничном Црквом" (имамо
у рукама текст те Енциклике са Виталиевом одлуком на руском о
"седиеу", коа, у име "анти-Екуменизма", представа бедно
сведочанство анти-Ексикологие тих и таквих кругова). Надамо се да е
Руска З. Црква, повратком у единство са Московском Патриаршиом,
престати са оваквим антиканонским вратоломиама.
63. В. лист , бр. 39, стр. 2-4 и часопис
бр.27,стр. 73.



















65
Уместо закучка
РЕЧ СВЕТОГ ОВАНА ЗЛАТОУСТА

На завршетку, препоручили би братии Старокалендарцима, и грчким и српским, да
паживо прочитау Светог ована Златоуста, макар Беседу 3. онима кои посте са
удеима (PG 48, 861-872), из кое преводимо неколико одломака, за читаоце кои
немау прилике да е прочитау. Било е to y Антиохии негде 386. године (дакле низ
децениа после Првог Васеенског Сабора 325. г. у Никеи), а неки антиохиски
хришани су ош увек празновали Пасху са евреима, и постили кад и они, и
држали неке ихове празнике и свечаности. Златоусти Беседник их е подесеао на
оно што е Апостол Павле говорио свадивим и раздееним Коринаним: да они
тим поделама "тело Христово (=Цркву) расецау на многе делове. И то е (Павле)
говорио не само има, него и онима после их, кои болуу од истих болести као
они, коима бих а одмах рекао шта е Пасха, и шта е Четрдесетница (=пост), и шта
е удеска, а шта е наша Пасха; и зашто е ихова Пасха бивала едном годише, а
наша се свршава при сваком Сабрау (=Литургии)" (PG48,864). Златоуст дае
подсеа свое слушаоце да смо и ми хришани претходно (т. неке Цркве у прва 3
века) празновали са евреима, "али смо (потом) изабрали вема (меусобну) слогу
и сагласност, него ли обраае паже на времена (
).

Под овом сагласноту () Златоуст дае подразумева оно што су "триста
Отаца, или и више их, саставти се у Витиниском крау (=у Никеи) озаконили"
(=на I Вас. Сабору 325. г.); су заедно са вером (=Символом вере) ово озаконили: да
се ова Празник Пасхе заедно и сагласно свршава" (PG 48,865). "А то што стос,
вели он дае, одржао Пасху са евреима (на Тано Вечери), ние то учинио да
бисмо е ми са има (сада) славили, него да уместо сенке уведе Истину... пошто е
стара Пасха била преобраз оне коа е долазила " (РG 48,865). Надае вели да е
своим слушаоцима показати да Христос "не само што ние заповедио да пазимо на
дане, него нас е и ослободио те неопходности", и цитира Ап. Павла (Гал. 4,10-11 и
1 Кор.11,26; где Павле, с едне стране, говори: да не треба "гледати на дане, и
месеце, и времена, и године", а с друге: да е свршавае Св. Литургие и Причеше
"обавивае смрти Господе", т. Сама Пасха - РG 48,865-6).

И настава Св. Златоуст: "Ние исто Пасха и четрдесетиица (=Велики пост), него
е друго Пасха, a друго четрдесетница. Четрдесетница бива едном годише, a
Пасха (=Литургиа) трипут седмично, a бива и четири пута, боереи кад год
хтеднемо.. ер Пасха ние пост, него е Приношее (Евхаристие) и Жртва, коа
бива на сваком Сабрау (=Литургии) (и цитира 1Кор.5,7 и 11,26), -тако да сваки

66
пут кад приступаш (Причешу) са чистом савешу, Пасху свршаваш; не када
постиш, него када учествуеш у ово Жртви (т. причешуеш се- 1Кор.п,2б). Пасха
е обавивае смрти (Христове- 1Кор.п,2б). ер и данас свршено Приношее
(=Евхаристиа), и уче свршено, и свакодневно вршено, истоветно е и едно исто
ономе кое бива онога дана Суботе (=т. Ускрше нои). И оно
(Приношее=Литургиа на Пасху) ние ништа уважение од овога, нити е ово
бедние од онога, него е едно и исто, подеднако и потресно и спасоносно!" (PG
48,867).

На питае пак слушалаца: "А зашто онда постимо", Златоуст одговара: "He
постимо због Пасхе, нити због Крста, него због грехова наших, пошто нам
предстои да приступимо Танама. ер Пасха ние разлог за пост, нити за жалост,
него е за радост и весее. ер е Крст укинуо грех, постао е очишее васеене,
измирее дуговременог неприатества, отворио е врата Неба, омрзнуте е учинио
приатеима, на Небо е узвео и са десне стране Престола (Божиег) поставио нашу
(удску) природу; даровао нам е безброна друга добра... Ако е, дакле, Крст узрок
и похвала убави, немомо говорити да се због ега жалостимо (постеи) - не да
Боже! - него због наших грехова, зато постимо. ер катихумен (=ош некрштени)
никада не свршава Пасху, мада пости сваке године, зато што нема заедништва у
Приносу (Евхаристие).[1] Kao што и она кои не пости, ако приступи са чистом
савешу, он свршава Пасху, па било да данас или сутра, или било када заедничари
у Причешу.[2] ер се не у пажеу на времена, него у чисто савести процеуе
набое приступае причешу... Зато ви треба ту тачност и добро стае (
) да држите, не у пажеу на времена, него у
приступау Причешу.- ер Бог не тражи реч (=одговород од нас) због времена и
таквог пажеа на их" (PG 48,867-8).

"А што е неко свршио Пасху у том и том месецу, нико никада због тога ние
кажен, нити оптужен. И шта говорим за нас (у Цркви), кои смо ослобоени такве
нужде, и кои имамо живее на Небу (Фил.3,20), где нема месеци, ни сунца и
месеца, и круга година? ер, ни код удеа, ако неко хое да то дозна паживо,
видее да нема много расправаа око времена, него е код их важние место -
ерусалим. ер (едном у Старом Завету) кад "уди дооше Мосиу, говореи: Ми
смо нечисти од крви мртваца, зашто да се лишимо да принесемо жршву Пасхе
Господу у свое време са синовима Израиевим? Мосие рече: Станите oвge, дa
то изнесем пред Господа, да чуем шта е заповедити. И пошто изнесе (ствар пред
Господом), донесе (од ега) закон кои говори: Ако би ко од вас или ваших
потомака био нечист од крви мртваца, или би био на даем путу, па не може да
учини Пасху у првом месецу, ок може да учини Пасху Госиоду у другом
(следеем) месецу четрнаестога дана увече (4Мос.9,7-п). Ако се дакле за удее
разрешуе (строго) пажее на времена, да би Пасха бивала у ерусалиму, зашто ти
време претпоставаш слози (=сагласности) Цркве, осим ако не да би

67
изгледао да пратиш дане, а изиграваш Маку свиу нас (Цркву), и свети Сабор
(=Литургиу) разбиаш? И како еш бити достоан опроштаа, изабирауи да, због
ништа, грешиш толико много?" (PG 48,868-9).

"Немо, дакле, дасе препиремо, нити да говоримо: "Толико сам времена (овако)
постио, па зар сада да се променим?" Управо зато се промени, што си се толико
времена одвоио од Цркве, и зато се врати Матери... To je и удее упропастило,
кои, свагда тражеи (да држе) стари обича, отисли су се у безбожност" (PG
48,869). - "Ништа ние равно миру и слози; зато и отац (=Епископ) не улази
претходно у ова трон (Епископски сто у храму) док свима нама у молитви не да
мир [Мир свима!]. И кад устане, не почие нам науку (=проповед), докле нам
свима не да мир" (PG 48,870).

Затим Златоусти Пастир дае напомие како и акон ектениама на Служби, моли
нам од Бога "Анела мира", и как се сва ектениа назива "Мирна" ( ), и на
крау, "када нас отпушта са овог Сабора (Евхаристие), то нам исто у молитви
жели: Умиру изиите! И уопште ништа ние могуе ни реи, учинити, без мира, ер
е он храните наш и мака наша... мир по Богу, кои е од духовне слоге и
сагласности" (PG 48,870).

При крау Беседе додае Златоуст: "Зато немомо пазити на дане и времена и
године, него свуда Цркву следумо са тачношу (
), изабирауи више од свега убав и мир (подвлачее наше). ер
ако е, рецимо, Црква и погрешила (о времену), ние било толиког успеха од
тачности времена, колико е било зла од овог одвааа и цепаа (од Цркве). Сада
пак, ние ми никаква ствар o времену, пошто ни Богу ние, као што смо показали,
ер сам и o томе доста речи потрошио, него само едно тражим: да у миру у слози
(=сагласности) све чинимо, да не буде, док ми и сав народ постимо, и док
свештеници чине опште молитве за сву васеену, ти остаеш код куе да пиеш"
(PG 48,870-87 1).[3]
"Са свом слободом чинимо све заедно са Црквом. Нити пак Црква гледа на
тачност времена ( ),[4] него, пошто су у
почетку Оци (у Никеи) одлучили да се раздвоени (око празноваа Пасхе) спое
заедно, и ова су дан (Пасхе) одредили, зато е Црква, поштууи свуда сагласност
и убеи слогу, прихватила то што е одреено. ер е немогуе да ми, или ви, или
било ко, присвои (себи) ова Господи Дан ( ) као што е
напред довоно показано. Немоте зато да се боримо са сенкама (),
нити да се препиремо око узгредних ствари ( =случаности), а у
великим стварима себи штетимо. ер постити у ово или оно време ние зло, али

68
Цркву поцепати, и свадиво се понашати, и стварати раздоре, и себе стално
лишавати Сабора ( =литургиског Сабраа), неопростиво е и достоно
е осуде и многе казне" (PG 48,871-2).

И завршава Свети Златоуст, Васеенски ерарх, Екуменски Отац и Учите Цркве -
и са им завршавамо и ми, према свима од Цркве одвоенима, па и према браи
Старокалендарцима: "Сви заедно молимо се за брау нашу да нам се поврате, и да
заволе мир, и да отступе од неумесне свадивости, и да ово захлаее (према
нама) презру, и да узму (у себе) неку узвишену и велику мисао
(=paзyм,paзборитocm), те да се ослободе пажеа на дане, да бисмо сви
еднодушно, едним устима, славили Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа, са
Светим Духом, Коме слава и држава, сада и увек, и у векове векова. Амин. (PG
48,872).




НАПОМЕНЕ:
1. У старо Цркви су катихумени (=оглашени-ош некрштени), излазили са Св.
Литургие одмах после еванеа, те нису учествовали у Приношеу Жртве
и Причешу.
2. Св. Златоуст овде асно говори да се Причешу приступало и без поста (ово
нека запамте они "зилоти" кои намеу вернима обавезан пост пре сваког
Причеша). To Свети Златоуст каже и у своо Речи на Пасху, коа се чита на
крау Васкршег утреа.
3. Златоусту е наважние да сви долазе у Цркву на Литургиско сабрае, а не
да се раздваау и расправау око времена и календара. Зато све
Православне Цркве препоручуу своим верницима: да посте и празнуу
онако како пости и празнуе локална Црква где се нау, па било да е то по
Старом или Новом календару.
4. Из ових речи Св. Златоуста асно е да Цркви ние првевствени ци "тачност
времена" или "времена", па макар то било, додаемо ми, и тачност
Хеоршологиона (кога се, наводно, скрупулозно држе Старокалендарци). ер
нити е Пасха празнована истовремено, ни Роее Христово-Вожи, ни
Преображее. У време када Златоуст држи свое беседе у Антиохии, на
Истоку е ош увек Божи славен 6. ануара, заедно са Богоавеем, док
е на Западу славен 25. децембра; у Цариграду е уведен 25. децембра тек
397.Г., у Александрии 432.Г., а у ерусалиму тек у 6. веку. Празник Св.
Апостола на Истоку е празнован 28. децембра (на треи Божи) до 7. века.

69
Читав низ других Празника, Христових и Богородичивих, ние ош био
уведен у Хеортологион Цркве. To што неки назови "Старокалендарци",
попут напр. А. Каломироса, говоре да е "променом календара нарушена
хармониа литургиског живота измеу воивствууе и торжествууе
Цркве" ( , 35), само показуе егово претенциозво незнае, ер
Heбеска Црква има свагда Пасху, и у о нема Вечера ни утреа, него е
"у свако време и сваки час на Небу и Земи обожаван и славен Христос
Господ". ер се у Небеско Цркви Свето Троици у единици неуутним
устима узносе химне u непрестана славослова у Вечно Евхаристии
Царства, где е вечни (=свечани u неразлазни Сабор- евр.12,23),
у Храму кои е сам Господ Бог Сведржите и аге -Koju приноси u Koju
се приносе, Koju прима u Koju сe раздае као Xлеб Живота и Извор
Бесмртности (Откр.21,22; евр.5,6).

















70
Основна Библиографиа
(издвоена од прикупених 137 единица;
неке од их наведене су у напоменама)

1) Старокалендарци:
1. . , . ,
1929.
2. -, . ,
1924, .
, 1999, . 484 (надае: C. Карамицу-Гавруас, Aгoниja... -
Писац каже да е теолог, дугогодиши секратар Синода ГОХ Флоринаца, сада ве
стар 80 година).
3. . , ,
1994, . , .224. (надае: Л. Ктенас Иза сцене... - писац е из Патраса, ГОХ
Флоринац).
4. , , .
, 2002, . 268. (надае: Теодорит, Диалог... - Писац е
теолог, светогорски зилот, посебно полемише против о. Епифаниа Теодорупулоса:
Две краности... кои му е некада био духовник).
5. Атанасие Крсти, Погружее-истинско крштее (са текстовима и других),
Смедерево 2003. (надае: А. Крсти, Погружее...).
6. Евсевие (Петрови, лекар, Срем. Каменица), Српска Црква u време апостасие
(отворено писмо Владимиру Димитриевиу /12 куцаних страница/ у одговор на
егову кижицу Црква u време /Бгд. 2000/, писано у Недеу Православа! 2001. г.
- Текст по безобразлуку и пувау без преседана редак чак и меу
"Старокалендарцима", памфлетски хаотично написан у страховима свеопште
"апостазие", уперен против свег
Православа и посебно Српске Цркве, понавише против Патриарха Павла и
Епископа).
7. Часописи, Старокалендарски и други: ", ,
, , ,
, , ,
, ...
2) Остали:

71
1. . , (
),
/ фототипско
преиздае докторске тезе одбраене на Теолошком факултету у Солуну 1981/,
Атина 1995, с. 464 (надае: Аеп. Христодулос, старокалендарско иишае... - Ово е
набоа и накомплетниа, непристрасно написана студиа, са историске, правне и
канонске стране, o Старокалендарцима у Грчко, са набогатиом литературом до
1980. г. како оном Старокалендараца тако и оном Новокалендараца).
2. '. ,
, , 1962, T. l, 817-827.
3. , 1817-1967, T.
3, Атина 1971. (надае: T. Странга, Историа...).
4. '. (),
( , р. 193 195).
, Атина 1997.
5. . . , , Атина 1959.
6. '. , , Атина 1997.
7. , , т. 4, Атина 1992, c. 222-232.
8. Патриарх Српски Павле, Став Српске Православне Цркве ирема Старом u
Новом календару, Београд 2002.
9. В. Димитриеви, Црква u време (о Старом и Новом календару), Београд 2000.
10. () ,
, 2000. - Исти: O календару и
Старокалендарцима (рукопис на грчком, од истог аутора, уступен нам на
коришее). - Сва три ова текста, нарочито ова кига у рукопису, значана су и по
томе што су пиисана од светогорског монаха, бившег зилота, кои
историскоканонски и црквенобогословски износи и побиа све заблуде зилота
Старокалендараца, и детано описуе све актере и саставе ихових фракциа.


72