12/15
www.verujem.org
лОГОС 2006 (3-70 стр.)
3
УДК 27-22.2
филипово еванее
Увод
Филипово еванее е текст кои е познат искучиво из гностичке биб-
лиотеке пронаене 194/1946. године у Горем Египту, код Nag Hammadi.
Текст еванеа налази се у Codex II, одмах после Томиног еванеа. То Фи-
липово еванее ние идентично са оним еванеем, коег помие Епифа-
ние Кипарски (Панарион 26, 2-3). Научници сматрау да е настало у другом
веку.
Наслов овог текста, по мишеу веине стручака, произлази из чие-
нице да е Филип едини апостол кои се у ему помие (73). Треба имати
у виду и да е Филип заедно са Томом и Матеем уживао велики углед меу
гностицима, као привилеговани прималац и чувар откривеа Господег.
Пронаени коптски текст е несумиво превод грчког текста, кои е вероват-
но настао тек у друго половини треег века. егова наклоеност сакрално
пракси Истока, егова аскетска етика, као и изразито занимае за значеа
одреених сириских речи (63; 6) упууу на могуе сириско порекло.
Филипово еванее е збирка изрека кое се првенствено односе на зна-
чее и вредност сакрамената у контексту Валентинове концепцие удских
суми и живота после смрти. Према овом еванеу, егзистециална болест
човечанства е последица разликоваа полова. Одвааем Еве од Адама
разбиено е природно единство. Као и у новозаветним еванеима, те изре-
ке се поавуу у различитим кижевним облицима, као што су афоризми,
аналогие, параболе, паренезе, полемике, наративни диалози, библиске ег-
зегезе и догматске поставке.
Меутим, тих неколико изрека и прича о Исусу нису поставенене у
приповедачки оквир, као у новозаветним еванеима. линиа мисли е насу-
мична и неповезана. Уобичаено е и скакае са едне на другу тему. Поедини
стручаци сматрау да е саставач ове збирке намерно раставио изворне од-
ломке и ихове делове уметнуо на различита места у тексту, ер се спааем
1 Превела
Превела саа нема
нем чк
а ог:
чког: Милесаа Сте
С фанови
фанови (нема
(нем чки
ачки текст
текст преузет
преузет са:
а: http://wwwuser.
http://wwwuser
gwdg.de/~rzellwe/nhs/node88.html).
L O G O S
4
филипово еванее
поединих стихова (нпр: 70 са 76-77 и 66), добиа чиста мисао. Примеено
е такое да се, с обзиром на несистематичност Филиповог еванеа, егов
садржа може набое посматрати на основу резимеа поединих изрека.
Писац еванеа помие и свете тане (крштее, венчае, причеше).
Оне се не именуу, али се прецизно обашава ток самих обреда. Еванее
такое садржи тумачеа библиских одломака, нарочито из Киге Постаа.
Поменуте чиенице доводе до закучка да се овде вероватно ради о збирци
изрека из хришанскогностичког катихизиса, кои у сваком погледу нали-
куе катихизисима велике Цркве кои су били у опицау од II до IV века.
текСт еванеа
Изрека 1: (1.29) евреин ствара евреина. (30) И он се овако назива:
прозелит. Али прозелит не ствара прозелита. [...] и они су као [...], и они
стварау друге сличне себи (2.1) док [...] су задовони тиме што постое.
Изрека 2: Роб се труди само да стекне слободу. Али он се не труди да
стекне имовину свога господара. Али син ние само () син, ве он себи при-
писуе наследство очево.
Изрека 3: Они кои наслеуу мртве ствари, и сами су мртви и наслеуу
мртво. Они кои наслеуу оно што е живо, живи су (10) и (они) наслеуу
ствари кое су живе и ствари кое су мртве. Мртви ништа не наслеуу. Ако
мртав човек наследи оно што е живо, он нее умрети, ве е мртви (1) ош
више живети.
Изрека 4: Незнабожац не умире, ер он ош ние ни живео, (те) да би
могао умрети. Она кои е дошао до вере у истину, та е нашао живот. И он
е у опасности да умре, ер (он) е жив.
Изрека : Од оног дана када е Христос дошао на свет, свет е створен,
(20) градови су украшени, а оно што е мртво изнето е напое.
Изрека 6: У време док смо (ош) били евреи, били смо сирочад и има-
ли смо (само) маку. Када смо постали хришани, добили смо и оца и маку.
Изрека 7: (2) Они кои сеу зими, жау лети. Зима е ова свет, лето е
други еон. Семо на овом свету, да би смо жели лети. Зато нама приличи да
се не молимо зими. Исход (30) зиме е лето. Али ако ко жае зими, он нее
жети, ве чупати.
Изрека 8: Тако нее добити плод. Не само да е [...] нии, ве исто тако
на Шабат [...] е без плода.
Изрека 9: Христос е дошао (3.1) некe да откупи, неке да спасе, а неке
да искупи. Незнане е откупио, учинио их своим, и одвоио е свое (), кое
е дао у залог по своо вои. Он ние положио душу тек тада када се поавио,
или када е желео, него е полагао душу од дана када свет постои. Затим е
L O G O S
филипово еванее
дошао први пут да би е поново узео, ер е била положена као залог. Пала е
меу разбонике и била е заробена, а он у е спасао. И искупио на свету
све, како добро, тако и зло.
Изрека 10: Светлост и тама (1), живот и смрт, десно и лево браа су
едно другом. Нераздвоиви су. Зато ни добри ни зли нису зли, нити е живот
живот, нити е смрт смрт. (20) Због тога е се свако растворити у свом прво-
битном извору од самог почетка. Они, пак, кои су узвишени изнад света,
нераствориви су и вечни.
Изрека 11: Имена коа се дау (световним) стварима стварау велику за-
блуду (2), ер она одвраау смисао од чврсто васпоставених ствари ка
стварима кое нису чврсто васпоставене. И она ко чуе Бог не спознае
оно што е чврсто васпоставено, ве оно што ние чврсто васпоставено.
Тако бива и са (именом) Отац (30) и Син и Дух и живот и светлост и
васкрсее и Црква [и] са свим осталим (именима): не спознау се чврсто
васпоставене ствари, ве се спознау оне кое нису [чврсто васпоставене],
[осим] ако (3) нису спознали ствари кое су чврсто васпоставене. Имена,
[коа се чуу] постое на свету [... (4.1)] заваравау. Да су била у еону, никада
не би била наденута на овом свету, нити би била меу световним стварима.
ихов кра е у еону.
Изрека 12: едно едино име не изговара се на овом свету: име кое е
Отац дао Сину. Оно е узвишено изнад сваког имена. То е име Очево. ер
Син не би постао Отац, када не би носио име Оца. Они кои имау то име
знау га, али не говоре о ему. Они, пак, кои га немау, не познау га. Истина
е донела (многа) имена на ова свет ради нас. ер немогуе е (1) спознати
без имена. Истина е само една. Она е многострукаи то ради нас, да би
поучила о ово ствари само у убави кроз многе...
Изрека 13: Архонти су хтели да преваре човека, ер су видели да (20) е
сродан истинитом добру. Узели су име оних кои су добри и дали га онима
кои нису добри да би га (човека) именом преварили и везали за оне (2)
кои нису добри. А ако им учине какво добро дело, натерау их да се одвое
од оних кои нису добри и сместе их меу оне кои су добри. А ове су они
познавали; ер су желели (архонти) да узму слободне и начине од их себи
робове заувек.
Изрека 14: Постое силе кое [...] човеку, ер не желе да буде спасен, да
би оне (...) постоале. ер ако човек (3) [буде спасен више нее] бити жртава
[...] и животие више нее бити приношене на жртву силама. ер животие
су биле оно што им е приношено. Приносили су их живе, али када би их
принели умирале су. Човек е био принесен () Богу, (човек) кои е био мр-
тав а живео е.
Изрека 1: Пре Христовог доласка ние било хлеба на свету. Било е као
у рау на месту где е био Адам, много дрвеа кое беше храна животиама.
Ние било пшенице (10) да се човек оме храни. Али када е дошао Хрис-
L O G O S
6
филипово еванее
тос, савршени човек, донео е хлеб са неба да би се човек хранио храном за
човека.
Изрека 16а: Архонти (1) су мислили да е своом воом и мои учи-
нити оно што су чинили. Свети Дух е, пак, у потаи чинио помоу их како
е он хтео.
Изрека 16б: Истина (20) е посеана на сваком месту, она, коа постои
од почетка и многи виде како се она сее. Мало е, пак, оних кои виде (и)
како се она жае.
Изрека 17: Неки су говорили: Мариа е зачела од Светог Духа. Они
се варау. (2) Они не знау шта говоре. Када е ош жена са женом зачела?
Мариа е девица коу ни една сила ние учинила нечистом. Она е велико
проклетство за евреето (30) су апостоли и апостолски ученици. Ова деви-
ца, коу ни една сила ние учинила нечистом, [...] , силе су обешчастиле саме
себе, а Господ [не би] рекао: [Мо отац] кои е на небу (3), да ние имао и
другог оца, ве би едноставно рекао [мо отац].
Изрека 18: Господ рече ученицима: [...] (6.1) о свако куи. Доите
(или: донесите) у куу очеву! Не узимате и не односите ништа из куе оче-
ве.
Изрека 19: Исус е скривено име. Христос е име кое е откривено.
() Зато Исус не постои ни у едном езику, ве е егово име Исус како
га сви зову. Али Христосегово име на сириском е месиа, на грчком
Христос. И уопште (10), сви (народи) га имау, (сваки) на свом езику. На-
зареанин е она видиви део скривеног.
Изрека 20: Христос у себи има све: и човека и анела (1) и тану и
Оца.
Изрека 21: Они кои кажу: Господ е прво умро, а затим васкрсао, гре-
ше. ер он е прво васкрсао, а (онда) умро. Ако ко не стекне прво васкрсее,
умрее. Бог (20) живи, ова е...
Изрека 22: Нико нее сакрити велику, вредну ствар у велику шкриу.
Али много (пута) е неко ставио неброене десетине хиада у шкриу коа
не вреди ни гроша. Тако е и (2) са душом. Она е драгоцена ствар, а доспела
е у безвредно тело.
Изрека 23: Неки се плаше да е васкрснути наги. Због тога желе да вас-
крсну у своим телима, а [они] не знау да су баш они (30) кои носе [тело]
наги. [А они], кои се [сами свлаче] нису наги. Нее тело и [крв] наследити
царство [Божие]. Шта е оно што (7.1) нее наследити? Оно што е на нама.
Шта е, пак, оно што е наследити? То е оно што припада Исусу и крви е-
гово. Због тога е рекао: Ко не еде тело мое и не пие крв () моу, нема жи-
вота у себи. Тело егово е реч, а крв егова е Дух Свети. Она кои е их
примио има и храну и пие и одеу. Корим и оне кои кажу: (10) оно (тело)
L O G O S
филипово еванее
7
нее васкрснути. Али реци ми шта е васкрснути, да бисмо те поштовали?
Ти кажеш: Дух у телу (1) и ова светлост, а и ова светлост е такое у телу.
(Али) и то е една реч, коа е у телу. ер шта год да кажеш, нееш реи мимо
тела. Мора се устати у овом телу, ер е у ему све.
Изрека 24: На овом свету су они кои носе одела драгоцении од одее.
У царству небеском одеа е драгоцениа од оних кои (се) у у облаче.
Изрека 2: Ватром и водом се пречишуе цело место. Видиво помоу
видивог (2), скривено помоу скривеног. Неке ствари се скривау иза
видивих ствари. Вода е у води, а ватра у уу.
Изрека 26: Исус их е све носио у потаи. Он се ние показао онакав (30)
какав есте, него се показао онакав како би они могли да га виде. А (али) се
приказао [свима. Великима се приказао] као велики. Малима [се приказао]
као мали. Анелима [се приказао (8.1)] као анео. А удима као човек. Због
тога е егова реч била скривена пред свима. Неки су га (пак) видели мис-
леи да () виде себе саме. Али када се своим ученицима приказао у пуном
сау на планини, ние био мали. Постао е велики, али е свое ученике учи-
нио великима да би могли (10) видети егову величину. Тога дана е рекао
у благодареу: (Ти) кои си савршену светлост сединио са Светим Духом,
седини и анеле са нама, ликовима.
Изрека 27: Не презрите аге, ер е без ега (1) немогуе видети
краа. Нико нее мои да прее пут кои води ка крау ако буде наг.
Изрека 28: Небески човек има више деце него земаски човек. Ако
су многоброна деца Адамова коа су смртна, (26) колико ли су брона деца
савршеног човека, коа не умиру, него све време бивау зачета?
Изрека 29: Отац ствара дете, а дете не може да створи дете, ер она ко е
зачет не може (2) да зачне, него дете ствара себи брау а не децу.
Изрека 30: Сви кои бивау зачети на свету, зачети су на природан начин.
А други [добиау храну] са [оног места] одакле потичу. Потребно е (30) да
човек [прима] [....] у уста храну, кроз обеае кое е са места небеског.
Изрека 31: Да е логос дошао са тога места (9.1) примао би храну кроз
уста и постао савршен. ер савршени зачиу путем поупца и раау. Зато
и ми убимо едни друге. () Ми примамо зачее кроз милост коа е меу
нама.
Изрека 32: Са Господом су увек ишле их три: Мариа, егова мака и
ена сестра и Магдалена, коу су звали еговом дружбеницом (10). ер (ед-
на) Мариа е егова сестра и егова мака и егова дружбеница.
Изрека 33. Отац и Син су проста имена. Свети Дух е двоструко
име. ер они су на сваком месту. Они су горе, они су доле (1) они су у скри-
веном, они су у видивом. Свети Дух е у видивом откривеу. Он е доле.
Он е у скривеном, он е горе.
L O G O S
8
филипово еванее
Изрека 34: Свеци добиау службу од злих сила, (20) ер оне су заслепе-
не од Светог Духа, да би мислиле да служе обичног човека док служе свеца.
Због тога е едан ученик затражио едног дана од Господа неку световну (2)
ствар. Он му е рекао Затражи од твое маке и она е ти дати од [оне ствари]
онога што припада другоме.
Изрека 3: Апостоли рекоше ученицима нека цела наша жртва садржи
соли. Они су [Софиу] звали со. Без е ни една жртва не може бити при-
хваена.
Изрека 36: Софиа е, пак, неплодна [без] детета. Зато е зову [...] од
соли. Где год да буду [...] (3) на иховом путу Свети Дух [...(60,1) и] ена
деца су многоброна.
Изрека 37: Оно што отац поседуе припада сину. И све док е син мали
не дае му се оно што е егово. Али када () он постане човек, отац му дае
све што му припада.
Изрека 38: Они кои су у заблуди а зачети су од Светог Духа, застра-
нили су такое еговим деловаем. Тако се ватра и разгорева и гаси истим
дахом.
Изрека 39: (1) една е ствар Ехамот, а друга ствар е Ехмот. Ехамот е
напросто Софиа. Ехмот е Софиа смрти, то е она, коа познае смрт, коа се
назива (1), мала Софиа.
Изрека 40: Има животиа кое се подреуу човеку, као што е теле,
магарац, и друге животие ове врсте. Има и других , кое се не подреуу,
кое живе саме у пустиама. Човек оре (20) пое уз помо животиа кое се
подреуу и тако прехрауе себе и животие и оне кое му служе и оне кое
му не служе. Тако е и са савршеним човеком. Он оре уз помо сила кое су
му подреене (20) и чини да све на свету настане. ер зато постои све, како
добро тако и зло, лево и десно. Свети Дух обделава све и влада (30) [свим]
силама кое су подчиене и кое нису подчиене и кое нису саме. ер он
[...(и)] он их прикучуе да не би могле [да утекну] када буду хтеле.
Изрека 41: [Oна кои] е створен обликован е (3) леп, [али] егову
децу нееш наи (61.1), ер су она узвишеног соа. Да он ние створен него
зачет видео би да е егово семе узвишено. Али сада е он стваран, (и) зачео
е. Какве () ли узвишености!
Изрека 42: [...] Прво е настала преуба, а потом убица (или убиство). И
он е зачет у преуби. ер он е био син змие. Зато е постао убица уди као
и егов отац, и (10) он е убио свога брата. Сваки полни однос кои се десио
измеу оних кои се меу собом разликуу есте преуба.
Изрека 43: Бог е она кои бои. Као што добре бое, кое се називау
правим (1) нестау заедно са стварима кое су има обоене, тако е и са
онима кое е Бог обоио. Пошто су егове бое бесмртне, они постау бесмр-
L O G O S
филипово еванее
9
тни помоу егових боа. Али Бог у води крштава, оне кое крштава (20).
Изрека 44: Немогуе е да неко види оне кои су чврсто васпоставени,
осим уколико и сам не постане као што су они. За разлику од човека кои е
на овом свету. Он види сунце, али сам ние сунце, (2) и види небо и зему и
све друге ствари, али сам то ние. Тако е и са истином. Много више се види
од тог места и ти си се претворио у те ствари. Видео си духа и (30) постао си
дух. Видео си Христа, постао си Христос. Видео [си Оца], постаеш отац.
Због тога [на свом месту] видиш све ствари, али не видиш самог себе. Али на
оном месту видиш самог себе, а оно што видиш, то еш и постати.
Изрека 4: Вера прима, убав дае. [Нико нее] (62.1) [мои да прими]
без вере. Нико нее мои да дае без убави. Зато верумо, да бисмо могли да
примамо. Дамо, да бисмо могли да волимо. ер када неко не дае из убави,
он нема () користи од оног што е дао.
Изрека 46: Она ко ние примио Господа ош е евреин.
Изрека 47: Апостоли кои су били пре нас, звали су га овако: Исус
Назареанин, Месиа, што значи Исус, Назареанин, Христос. Последе
(10) име е Христос, прво име е Исус, среде Назареанин. Месиа има
два значеа: И Христос и она кои е одреен. Исус на евреском значи
опроштее. Назара значи истина. Назареанин дакле (1) значи истина.
Христос е био одреен. Назареанин и Исус су били одреени.
Изрека 48: Ако се бисер баци у каугу нее постати мае вредан (20)
Нити е постати драгоцении ако се премаже балзамом, ве увек има исту
вредност за онога ко га поседуе. Тако е и са децом божом, где год била (2).
Она су за свог оца увек исто вредна.
Изрека 49: Ако кажеш: а сам евреин, нико се нее ни померити. Ако
кажеш: а сам Риманин, нико се нее узнемирити. Ако кажеш: а сам
Грк, Варварин, (30) роб, [слободан] човек, нико се нее побунити. [Ако] ка-
жеш: хришанин сам, читаво небо е се затрести. Нека буде дато да е тако
[...]. Она ко ега чуе, нее мои то да поднесе, ер егово име е [велико].
Изрека 0: Бог е (63.1) удождер. Зато човека коу за ега. Пре него
што су заклали човека, клали су животие ер они за кое су клали нису били
богови.
Изрека 1: () Посуде од стакла се као и посуде од земе праве помоу
ватре. Али када се посуде од стакла сломе, оне се праве поново. ер оне су
створене дахом. Када се пак сломе посуде од земе (10), оне пропадау ер
нису створене дахом.
Изрека 2: Магарац кои е окретао воденички камен, прешао е стоти-
ну миа. Када су га испрегли, видео е да е на истом месту. (1) Има уди
кои много путуу, а нигде не стижу. Када е вече дошло по их, нису видели
ни град ни село, ни стварае ни природу, (20) ни силу ни анела. Тим не-
L O G O S
60
филипово еванее
среницима е пропао труд.
Изрека 3: Причеше е Исус. ер, он се на сириском зове Фаризата, што
значи она кои е разапет. ер, Исус е дошао да разапне свет.
Изрека 4: Господ е дошао у левиеву радионицу за боее. Узео е
седамдесет и две бое и ставио их е у казан; извадио их е сасвим побеле-
ле и рекао: Тако е (и) Син (30) Човечии дошао да бои.
Изрека : Софиа, коу зову алова, мака е анела. А дружбени-
ца [Христова] е Мариа Магдалена. [Господ] е волео (3) у више него [све]
остале ученике, [и] често е убио ене [усне]. Остали [ученици] беху
[(64.1). .], упитали су га и рекли: Зашто више волиш у него све нас? Спаси-
те им одговори и рече: Зашто не волим вас (као) () у?
Изрека 6: Слеп човек и она кои види се не разликуу када су у тами.
(Али) када дое светлост, тада е она кои види угледати, а она ко е слеп
остае у тами.
Изрека 7: (10) Господ рече: Блажен е она кои есте пре него што е
постао. ер, она кои есте, постао е и бие.
Изрека 8: Узвишено место човеково ние очигледно, ве е тано. Зато е
он (1) господар животиа кое су аче од ега, кое су велике спрам онога
што е очигледно и онога што е скривено. И то их чини истраним. Али, ако
се човек одвои од их, оне се меусобно убиау и уедау. (20) И еле су една
другу зато што нису налазиле храну. Али, сада су нашле храну, ер е човек
обраивао зему.
Изрека 9: Ако неко уе у воду и изае, а да ништа ние примио, па
каже: а сам хришанин, (2) он е стекао име из користи. Али, ако прими
Светог Духа, он е име добио на дар. Дар се не узима од онога ко га е при-
мио. Али, тражи се од онога ко га е примио из користи. Тако(30) [бива и са
оним] ко е у таности.
Изрека 60: Брак е велика мистериа. ер [без] ега свет не би постоао. ер
постоае [света...] почива на (3) браку. Мисли на [...заедницу], ер она има [...]
мо. ен е лик (6.1) у оскрна[вено слици].
Изрека 61: Меу нечистим духовима има мушких и женских. Мушки су
они кои се спаау са душама кое пребивау у () женско форми. А женски су
они кои су помешани са онима у мушко форми посредством непослуш-
нога. И нико нее мои да побегне када га ухвате, ако не прими мушку силу
и(10) женску, кое су младожеа и невеста. Али, прима се из брачне ложнице
коа е као лик. Када будаласте жене виде мушкарца да живи сам, опседау га и
(1) поигравау се с им, и обешчасте га. Тако и будаласти мушкарци, када виде
неку лепу жену да живи сама, опседау е и прогоне желеи да е обешчасте.
Али, ако виде (20) мушкарца и жену да живе заедно, жене не могу присту-
пити мушкарцу, нити мушкарци могу приступити жени. Тако бива (и) када
L O G O S
филипово еванее
61
су лик и анео споени. (2) Тада се нико нее усудити да прие мушкарцу
или жени. Ко оде са овог света, ега не могу више задржати, иако е био на
свету. Очигледно е да е он изнад (30) жуде за [. .] и страха. Он е господар
[природе], он е изнад зависти. Ако дое [она кои е зао. .], зграбе га и угуше.
И како е [он] умаи [великим] силама [страха]? Како е [та] побеи вели-
ким силама? И како е мои да, [. .]. Често се нау такви [кои кажу]: Ми смо
верни, да [. . (66.1) од нечистог духа] и демона. ер, да су имали Светог Духа,
ниедан нечисти дух се не би сединио с има.
Изрека 62: Не плаши се тела, нити () га воли. Ако га се будеш плашио,
биеш му потчиен. Ако га будеш волео, оно е те прогутати и угушити.
Изрека 63: Он е или на овом свету, или у васкрсеу, или негде из-
меу. Далеко било да се а тамо наем. (10) На овом свету има добра и
зла. егове добре ствари нису добре, а зле ствари нису зле. Али, постои
зло после овога света, кое е уистину зло, (1) и кое се зове средина.
То е смрт. Пошто смо ми на овом свету, ваа нам да прибавимо себи
васкрсее, тако да када збацимо са себе тело будемо у спокоству, а не да се
(20) наемо у средини, ер многи залутау на том путу. ер, добро е отии
са овог света пре него што се згреши.
Изрека 64: Има таквих кои нити желе, нити могу. Али, други ако желе
немау од тога никакве користи, (2) ер они нису учинили (то што су желели).
ер [. . ] од их чини грешнике. Али, ако не буду желели, онда е правда и
еднима и другима (у оба случаа) бити скривена (или одстраена). Ово пак
увек зависи од жее, а не од делаа.
Изрека 6: едан (30) апостолски (ученик) е у едном сну видео неке
кои беху затворени у запаено куи и кои беху заробени запаеним
[...], и бачени у запаену [...] они су у [...] вери [...]. И рекоше им: (3) [. .
] су се могли спасти (или: бити спасени), [. .] нису желели. Примили су [Израз]
казну, коа се зове (67.1) тама [. ] тама, ер е [. .].
Изрека 66: Из воде и ватре су настали душа и дух. Из воде и ватре и
светлости [настао е] син () брачне ложнице. Ватра е помазае, светлост е
ватра. Не говорим о ово ватри коа нема облик, ве о оно коа е бела, коа
е дивна светлост и коа дае лепоту.
Изрека 67: Истина ние дошла на свет нага (10), ве е дошла у разним ви-
довима и ликовима. Он, (свет) е (истину) никако другачие нее примити.
Постои поновно роее и лик поновног роеа. Заиста е ваано поново
се родити посредством лика. Шта (1) е то? Васкрсее! А лик мора да
васкрсне помоу лика. А ложница и лик морау посредством лика, да уу у
истину, коа е обнавае. Не морау само они кои произносе имена (20) Оца
и Сина и Светог Духа, да поступау овако, него и они кое су за тебе принели.
Ако их неко не стекне за себе, ему е и име Христа бити одузето. Али, она се
примау помазаем [....] посредством снаге крста, и таквога апостоли (2) не
називау десни и леви. ер, он више ние хришанин него Христос.
L O G O S
62
филипово еванее
Изрека 68: Господ е све [обавио] у таности, крштее и помазае
и причеше и искупее и (30) брачну ложницу.
Изрека 69: [. . ] пак рече: Дошао сам да [ствари кое су доле] начиним
налик стварима кое су горе, [а ствари кое су напоу] налик стварима [кое
су унутра]. [Дошао сам да их споим. .] (3) . . ликовима]. Они кои кажу:
[постои небески човек и едан изнад ега. .] греше. [ер] она кои е видив
(68.1) есте та [. .] кои се зове она кои е доле. А она коме припада скри-
вено есте та кои е изнад ега. ер, добро е речено: Унутрашост () и
споашост и оно стое изван споашег. Зато е Господ пропаст назвао
краом тамом. Ничега нема изван е. Рекао е: Мо Отац кои е у
таности. Рекао е: Иди (10) у своу одау, затвори се унутра и моли се
своме Оцу кои е у таности, а он е та кои е у има свима. Али, он кои е у
има, свима е Плирома. (1) После ега нема у ему никог другог. Он е та
о коме говоре: Он кои е изнад их.
Изрека 70: Пре Христовог доласка, неки су отишли и нису могли да се
врате. Тамо где су стигли, одатле више (20) нису могли да оду. Тада е дошао
Христос. Оне кои су ушли извео е, а оне кои су отишли увео е.
Изрека 71: У данима када е Ева била у Адаму, ние било смрти. Када се
одвоила од ега настала е смрт (2). Ако се поново [он седини са ом] и
прими е, смрти више нее бити.
Изрека 72: Боже мо, Боже мо, зашто си ме, Господе, оставио? Из-
говорио е ово на крсту. ер он е раздвоио то место. [. .] Она кои е био зачет
од (30) онога [. .] кои е кроз Бога, кои [...] е устао из мртвих [. .], али [. .]
пошто е савршен. [. .] тело, али ово (3) [. .] е истинско тело. [. .] ние истин-
ско тело ве егов лик.
Изрека 73: (69.1) Нема брачне ложнице за звери, нити за робове, нити за
жене кое су обешчашене, ве само за слободне уде и девице.
Изрека 74: Посредством () Светог Духа се поново раамо, али се раа-
мо посредством Христа. У оба (случаа) добиамо помазае од Духа. Када
смо роени, били смо седиени.
Изрека 7: Нико нее мои да види себе, ни у води, нити (10) у огле-
далу, без светлости. Нити ете видети при светлости без воде и огледала.
Зато е ваано бити крштен у има, у светлости и води. Светлост е,
пак, помазае.
Изрека 76: У ерусалиму су постоале три куе кое су биле мес-
та за жртвовае (1). Она коа гледа на запад, зове се света. Дру-
га, коа гледа на уг, зове се света над светом. Треа, (20) коа гледа на
исток зове се насветиа над светим и ту првосвештеник улази сам. Све-
та куа е крштее, света над светом е искупее, а насветиа над све-
тим есте (2) брачна ложница. [Помазае] садржи васкрсее [и] ис-
купее. Искупее е у брачно ложници, али брачна ложница е у
L O G O S
филипово еванее
63
ономе што е узвишение од [их, у ономе што постои]. Неете наи [. .]
(30) су они кои се моле [. .] ерусалим [. .] [еру]салиму, они [се моле. . у
еруса]лиму, они гледау [. .], кои се зову (3) [свети] над светим. [. .] вео е био
покидан [. .] брачна ложница изузев лика [. .] (70.1) горе [. .]. ен вео се покидао
од врха до дна; ер, ваало е некима кои беху доле пои горе.
Изрека 77: () А оне кои оденуше савршену светлост, силе не виде и не
могу да ухвате. Али, светлост се одева у таности, у седиености.
Изрека 78: Да се (10) жена ние одвоила од човека, она не би умр-
ла са човеком. егово одваае постаде почетак смрти. Због тога е дошао
Христос да отклони последице раздвааа и седини их двое и да подари
живот онима кои умреше у раздвоености и да их седини.
Изрека 79: Али, жена е седиена са своим мужем у брачно ложници.
Али, они кои су седиени у брачно ложници, (20) више се нее раздваати.
Зато се Ева одвоила од Адама, ер ние била седиена с им у брачно
ложници.
Изрека 80: Душа Адамова постала е од даха. ен е дружбеник [дух].
егова мака (2) е (дух) кои му е био дат. [Узели су] егову душу,
дали су му [дух] уместо е; ер, када е био седиен (са духом), [гово-
рио е] и речи егове беху моние од сила. Завидели су му, и [раски-
нули су] духовно единство. [Духовно] кое е скривено они [...] само
има [...] брачну ложницу, да би се [...].
Изрека 81: Исус се открио (3) [. .] ордан. Плирома [Царства] небеског.
Он [кои е настао] пре Свих, (71.1) био е поново зачет. Он кои е био прво по-
мазан би помазан опет, он кои е био искупен искупивао е опет (друге).
Изрека 82: Ваа реи тану, Отац Свих се сединио () са девицом коа
е дошла одозго и тога дана га е просветлило сазнае. Открио е ве-
лику брачну ложницу. Зато е егово тело, кое е постало тога дана,
потекло из брачне ложнице (10), као и он кои е потекао од младожее
и невесте. Тако е и Исус помоу их васпоставио све. И ваало би да сви
егови ученици (1) уу у егов споко.
Изрека 83: Адам е потекао од две девице, од Духа и од девичанске
земе. Зато е Христа родила девица (20), да би могао да отклони
последице пада кои се десио у почетку.
Изрека 84: Усред раа су два дрвета. едно раа [животие], друго раа
уде. Адам е окусио са дрвета (2) кое раа животие. Постао е жи-
вотиа (и) раао е животие. Због тога синови Адамови обожавау [живо-
тие]. Дрво [...] е плод (30) [...] множити се [...] ести [...] плодове [. .] раа
уде [. .] човека [. .]. Бог створи човека [. . а уди] (71,1) створише Бога.
Изрека 8: Тако то бива на свету, уди стварау богове и обожавау свое
творевине. Равнауи се према истини, ваало би да богови обожавау уде.
L O G O S
64
филипово еванее
Изрека 86: () Дела човекова извиру из егове мои. Зато се називау
силе. егова су дела егова деца, коа су потекла из спокоа. (10) Због тога
егова мо пребива (или делуе) у еговим делима, а споко се види на деци.
И видееш да се ово преноси и на лик. И то е човек кои е по лику, (1) кои
своа дела ствара своом мои, а своу децу зачие у спокоу.
Изрека 87: На овом свету робови служе слободне уде. У Царству
небеском слободни уди е (20) служити робове. Деца брачне ложнице [е]
служити децу брака. Деца брачне ложнице имау едно и [исто] име. Ца-
руе споко. Требау [едни друге], остале не, [ер они имау] срама.
Изрека 88: Они су многоброни [. .]. У онима кои су [. .] су у славу [. .].
Изрека 89: Она (30) [. .] оде до воде [. .] изае (из воде) бие освеен [. .]
они кои су [. .] у егово име. ер он е рекао: [Тако] емо сви ми (73.1) ис-
пунити правду .
Изрека 90: Они кои кажу: уди прво умиру, а потом устау, греше.
Ако не приме васкрсее док су живи, нее примити ништа када умру. ()
Тако говоре и о крштеу: Велико е крштее, ер кои га приме, живее.
Изрека 91: апостол Филип апостол е рекао: осиф дрводеа е засадио
(10) врт, ер му е било потребно дрво за егов занат. Од дрвеа кое е засадио
он е направио дрво. И егово семе е висило на ономе што е засадио.
егово семе е био (1) Исус, а бика беше крст.
Изрека 92: Али, Дрво живота е усред раа, а од маслиновог дрвета е
потекло помазае. Кроз ега [ е дошло] васкрсее.
Изрека 93: Ова свет еде лешеве. (20) Све што се у ему поеде по-
ново умире. Истина еде живот. Зато нико ко се храни [истином] не умире.
Исус е дошао одатле и донео (2) е са собом храну. И онима кои желе дао е
[живот] да не би умрли.
Изрека 94: Бог е створио [ра]. Човек [е живео у рау.] Има [. .] и [. .]
Божие у [. .]. [Ра е место где] е ми реи: [Човече, еди] ово или не еди [ово
по своо] жеи. То е место где у ести све, ер е тамо дрво сазнаа. Оно
е убило Адама. Али, овде е дрво сазнаа одржало човека у животу. Закон
е био то дрво. Оно дае сазнае добра и зла. Нити га е излечило од зла, нити
га е увело у добро, ве е давало смрт онима кои су окусили егов плод. ер,
када е рекао: еди ово, не еди ово, то е био почетак смрти.
Изрека 9: Помазае е изнад крштеа. ер, због помазаа се зо-
вемо хришани, не због (1) крштеа. И Христос е (тако) назван
због помазаа. ер Отац е помазао Сина. Син е пак помазао апосто-
ле, а апостоли су помазали нас. Она ко е помазан има Све. Он има
васкрсее, светлост, крст, Светог Духа. Отац му е ово дао у брачно ложни-
ци, он е то примио.
Изрека 96: Отац е био у [Сину] и Син у Оцу. То е [Царство] небеско.
L O G O S
филипово еванее
6
Изрека 97: (2) Господ е рекао: Неки су ушли у царство небеско смеуи
се и изашли [. .] хришанин [. .] и одмах [. . ушао] у воду. Изашао е [из е као
господар] Свега. [Не зато што е мислио да] е то игра, ве [зато што] е прези-
рао ова [...] царство [небеско ...]. Ако презире (3) [ова свет] и нипода-
штава га као игру, [. .] смеуи се.
Изрека 98: Тако е (7.1) и са хлебом, чашом и уем, макар постоало и
нешто узвишение од их.
Изрека 99: Свет е постао путем преступа. ер, она кои га е створио
желео е да га начини () неуништивим и бесмртним. Ние успео и ние
остварио (своу) наду. (10) ер, ние постоала непорочност света, нити не-
порочност онога ко га е створио. ер, непорочности нема код ствари, ве
код деце. И ништа нее мои да прими непорочност уколико не поста-
не дете. Али, она ко ние у стау да прими, тим више нее бити у стау да
дае.
Изрека 100: Чаша (1) садржи вино и воду, ер таква е крв одреена
за исказивае благодарности, и пуна е Светог Духа и припада у целости
савршеном човеку. Када (20) то пиемо, примамо за себе савршеног чо-
века.
Изрека 101: Жива вода е тело. Треба да се оденемо у живог човека. Зато
он скида са себе одеу када улази у воду да би га оденуо.
Изрека 102: (2) Ко зачие коа, човек зачие човека, бог зачие бога.
Тако е и са [младожеом и невестом]. Они су потекли из [...] (30). Ние
било евреина кои е настао [...] од [...] евреина. И [... потекли] од евреа
[...] хришани. И ова места беху (3) названа [. .] изабрано племе [. .] (76.1) и
истински човек и син човеков и семе сина човековог. То се на овом свету зове
истинским племеном.
Изрека 103: (. .) где () живе деца брачне ложнице. Док е на овом свету
седиее мушкарца и жене место за мо и слабост, у еону е седиее
налик нечем другом.
Изрека 104а: Али, ми их зовемо тим именима. Али, (10) има других кои
су узвишении од сваког имена, и они су монии од снажних, ер где има силе
има оних кои су бои од снаге.
Изрека 104б: (Што) се их (тиче), то ние та едан, то е она други. Али,
оба су та еданедини. Он е та кои нее мои да превазие телесни ум.
Изрека 10: Ние добро да сви кои имау све познау себе. Неки, уколико
не познау себе (20), нее уживати у ономе што имау. Али, они кои су
спознали себе уживае у томе.
Изрека 106: Не само што нее бити у стау да шчепау савршеног чове-
ка, нее мои ни да га виде, ер ако га виде, (2) шчепае га. Нико нее мои
да дое до ове милости, изузев ако се не одене у савршену светлост и сам не
L O G O S
66
филипово еванее
постане савршен. [Свако ко е одене] отии е (30) [...]. Ово е савршен
[. .].
Изрека 107: Да бисмо постали [. .] пре него што напустимо [. .]. Ко год да
прими све [. .] тамо, он [не] е мои [. .] тог места, ве е [доспети у средину]
као несавршен. (77.1) Само Исус зна егов кра.
Изрека 108: Свети човек е то у целости, укучууи и егово тело. ер,
ако е примио хлеб, он е га учинити светим, као што е и чашу и све друго ()
што прими прочистити. А како да не прочисти и тело?
Изрека 109: Када е воду за крштее учинио савршеном, Исус е пролио
смрт. Зато (10) улазимо у воду, али не улазимо у смрт, да не бисмо били изли-
вени. Када дува ветар овога света, он доноси зиму. Када дое дах Светог
Духа, он доноси (1) лето.
Изрека 110: Она ко зна истину е слободан. Али, слободан не греши.
ер она ко греши роб е греха. Мака е истина, али знае е (20) отац. Оне
коима ние дозвоено да греше свет зове слободним. Онима коима ние доз-
воено да греше сазнае истине уздиже (1) срца, што значи да их ослобаа
(20) и уздиже их изнад свега. Али, убав поучава. Али, она кои е постао сло-
бодан путем сазнаа бива, убави ради, роб оних кои ош нису били у стау
да узму слободу сазнаа. Али, сазнае их чини вредним (30), ер [их чини]
слободним (2). убав [не узима] ништа, ер како [може узимати када све]
припада о? Она не каже: [Ово ние твое] или Ово е мое, [ве каже:]
[Све] (3) ово е твое.
Изрека 111: Духовна убав е (као) вино и миро. Сви они кои буду
оме помазани уживае у о (78,1). Уживае и они кои стое кра их све
док помазани стое (ту). Ако они кои су помазани престану (да стое) кра
их и оду (), они кои нису помазани и само стое кра их остау и дае
изложени иховом мирису. Самаранин е раенику дао само вино и уе;
то ние ништа друго (10) до помазае. И зацелио му е ране. ер, убав
прекрива мноштво грехова.
Изрека 112: Што се тиче онога кога жена воли, они кое она роди, личие
на ега. Ако (е то) ен муж, личие на мужа. Ако е то преубник (1), ли-
чие на преубника. Често бива да, ако жена спава са своим мужем из
обавезе, а ено срце е са преубником с коим обично општи, ен пород
личи на преубника. (20) Али, ви кои сте са Сином Божиим, немоте
волети ова свет, ве волите Господа, да ваш пород не би личио на ова свет,
ве на Господа.
Изрека 113: (2) Човек се спаа с човеком, ко се спаа с коем, мага-
рац се спаа с магарцем. Свака врста се спаа са себи сродном. Слично томе,
Дух се спаа с духом, логос општи са логосом, [а] Светлост општи
[са светлошу. Ако] постанеш човек, [човек е] те волети. Ако постанеш
[дух], Дух е се споити с тобом. [Ако] постанеш логос, (3) логос е се
L O G O S
филипово еванее
67
споити с тобом (79.9). Ако постанеш светлост, Светлост е општити с тобом.
Ако постанеш едан од оних одозго, они одозго е почивати () у теби.
Ако постанеш ко, магарац, теле, пас, овца или нека друга животиа коа е
напоу и испод, ни човек, ни Дух (10), ни Реч, ни Светлост, ни они одозго, ни
они изнутра нее бити у стау да те воле. Нее мои да почивау у теби, нити
еш ти бити део их.
Изрека 114: Она ко е роб против свое вое, мои е да постане
слободан. (1) Она ко е постао слободан милошу свога господара и про-
дао се у ропство више нее мои да постане слободан.
Изрека 11: Свет се обделава помоу четири ствари. Сакупау
(20) их и слажу у амбар помоу воде, земе, ветра и светлости. И Бог об-
делава помоу четири елемента вере, наде, убави и (2) сазнаа. Наша
зема е вера у коо пуштамо корен. Вода е нада коа нас храни. Ветар
е убав од кое растемо. А светлост е сазнае (30) помоу кога
[сазревамо].
Изрека 116: Блаженство е [. .] земаска, то е [Господ изнад . .] навишег
неба [. . Блажен] е она ко ниедно души не наноси бол. (80.1) То е Исус
Христос. Срео се са свима, а никоме ние био на терету. Зато е такав, бла-
жен, ер е он савршен човек. ер, он е реч.
Изрека 117: Питате нас о ему, ер е ега тешко усправити. Како емо
бити у стау да постигнемо ту велику (ствар)?
Изрека 118: Како е он свима подарити мир. Пре свега, не треба никога
жалити, био он велик или мали, (10) неверник или верник, нити треба дати
спокоство онима кои су спокони у добру. Има таквих коима е у корист да
дау спокоство ономе коме е добро. (1) Она ко чини добро ние у стау
да таквима подари спокоство, ер он не долази од свое вое. Али, он ние
у стау да жали уколико им не зада бол. Али, она коме е добро каткада их
жали. Он ние такав, али ихова злоба их (20) растужуе. Она ко има (одго-
варауу) природу дае радост добрима. Али, неки због тога горко жале.
Изрека 119: Господар куе е стекао све, било децу или робове или (2)
стоку или псе или свие или пшеницу или ечам или плеву или траву или месо
и жирове. [Али], он е био мудар и знао е чиме се свако храни. Пред децу е
ставао хлеб (30) [и уе и месо]. Али, [пред] робове е ставао [. . и] ку-
куруз. А пред стоку [е ставао ечам] и плеву и траву. Псима е бацао кости
[а свиама] е бацао жирове и остатке (81.1) хлеба. Тако е и са учеником
Бога. Ако е мудар, он схвата учее. Нее га заварати телесна облича, ()
него е свакоме завирити у душу и разговарае с им. Много е звери на ово-
ме свету кое имау телесно обличе. Ако их препозна, свиама е бацити
жирове, (10) а стоци е бацити ечам, плеву и траву. Псима е бацити кости.
Робовима е дати оно прво (=почетна учеа), деци е дати (потпуно),
савршено (учее). Постои Син Човечии (1) и постои син Сина Човечиег.
Господ е Син Човечии, а син Сина Човечиег е она кога е створио син
L O G O S
68
филипово еванее
човеков. Син Човечии е од Бога примио (мо) да ствара. Он (такое) има
мо да зачие.
Изрека 120: Она ко е примио (мо) да ствара есте створее. Она ко
е примио (мо) да зачие, есте потомак. Она ко ствара, не може да зачие.
Она ко зачие, може да ствара. (2) Али, каже се: Она ко ствара зачие.
Али, егов потомак е створее, ер егово потомство нису деца него
[егова дела]. Она ко ствара ради [тако да се то види], и сам е видив. (30)
Она ко зачие [ради у потаи] и [скривен е...] лик. Она ко ствара [ствара]
отворено. Али, она ко зачие, [зачие] децу у таности.
Изрека 121: [Нико нее мои] знати дан [када мушкарац] (82.2) и жена
имау сноша осим их самих, ер брак овога света е тана за оне кои су
узели себи жену. Ако е оскрнавени брак скривен, () колика е тек та-
на неоскрнавени брак. Он ние путен, ве чист. Он не припада похоти, ве
вои. Он не припада тами или нои, ве дану и (10) светлости. Ако е брак
огоен, претворио се у блуд. А невеста чини блуд не само када прими семе
другог мушкарца, ве и ако напусти брачну ложницу и буде виена. Нека
се показуе (1) само пред своим оцем и своом маком, и пред приатеем
и децом свога супруга. има е допуштено да свакодневно улазе у брачну
ложницу. Али, што се тиче осталих, (20) нека пожеле да чуу макар ен
глас и уживау у ено помасти, и нека се хране мрвицама што падау
са стола као пси. Младожее и невесте припадау брачно ложници. Нико
нее мои да види (2) младожеу и невесту, уколико и сам то не постане.
Изрека 122: Да е Аврам [...] тако да е видео, оно што е
требало да види, [обрезао е] кожу на врху уда, и тако нам по-
казао да треба уништавати тело [...] овога света. (30) Многе
овоземаске ствари постое и живе су, док е ихова унутрашост прикри-
вена [...]. [Када су они] постали видиви, умрли су по [узору] на видивог
човека, [ер све док] е човекова утроба скривена, он е жив. (83.2) Ако е
егова утроба отворена и изае из ега, човек е умрети. Тако бива и са др-
ветом. Док е егов корен скривен, оно изниче и живи. Ако е егов корен ()
откривен, дрво се сасуши. Тако бива са свиме што е зачето на овоме свету,
не само са видивим, ве и са скривеним. ер, све док е корен зла скривен,
он е ак. Али, (10) ако га спознау, он се раствара. А ако постане видив, он
нестае. Стога логос вели: Ве е секира положена на корен дрвета. Он
нее бити одсечен. Оно што буде одсечено, поново е изнии. Али, секира
(1) копа до дна све док не извуче корен. Исус е пресекао корен свега тога,
други су пак (само) делимично. Што се нас тиче, нека свако од нас потражи
корен (20) зла кое е у ему, и нека [га] ишчупа из свога срца. Оно е пак бити
ишчупано само ако га препознамо. Али, ако за ега не знамо, оно пушта
корен у нама и раа плодове (2) у нашем срцу. Оно е наш господар, ми смо
егови робови. Оно нас поробава, тако да чинимо ствари кое [не] желимо,
а оно што желимо да чинимо [не] чинимо. [Оно] има мо над нама зато што га
нисмо препознали. Све док [оно] постои, (30) оно и делуе. Незнае е мака
L O G O S
филипово еванее
69
[сваког зла] . Незнае е слуга смрти, ер они кои су потекли од [незнаа]
нити су постоали нити [постое] (3) нити е постоати. [. .] (84.1) они е
бити савршени када се цела истина открие. ер, истина е као и незнае:
док е скривена, почива у себи. Али, када е откривена () и спозната, она
бива славена, пошто е ача од незнаа и грешке. Она даруе слободу.
логос вели: Ако знате истину, истина е вас ослободити. (10) Незнае е
ропство, знае е слобода. Ако знамо истину, пронаи емо плодове истине
у нама. Ако се сединимо с ом, она е примити наше испуее.
Изрека 123: Сада имамо откривена (дела) (1) коа се тичу ствараа.
Кажемо: аки су они кои су поштовани. Али, скривени су слаби, кои су
презрени. Тако е и са обзнаеним стварима истине. Оне су слабе и пре-
зрене. Али, скривене (ствари) су аке (20) и поштоване. Али, тане истине су
обзнаене као знамее и ликови. Али, ложница е скривена. Она е свето у
светом.
Изрека 124: Испрва е завеса скривала како е Бог (2) уредио свет. Али,
када завеса буде покидана и када ствари унутра постану видиве, ова куа
остае напуштена или, бое реи, бие уништена. Али, нее све што е бо-
жанско (30) побеи [са] овог места и отии у светиу [над светиама], ер
нее бити у стау да се спои са [не]помуеном светлошу и [безгреш-
ном] Плиромом, али бие под крилима крста [и под еговом] заштитом.
Ова ковчег бие (30) [егов] спас када их прекрие потоп (8.1). Ако неки
припадау свештенству, мои е да уу кроз завесу са првосвештеником. ()
Зато завеса ние била покидана само горе, ер тада би она била видива
само за оне одозго. Нити е била покидана само доле, ер би тада она била
видива само за оне одоздо, (10) ве е била покидан од горег краа до доег.
Они одозго отворили су нама одоздо, да бисмо могли уи у тану истине. То
е уистину оно снажно што е поштовано. Али, ми емо тамо уи (1) по-
моу презрених знамеа и слабости. Они су уистину безвредни у порееу
са савршеном лепотом. Постои лепота над лепотама. Постои мо над мои-
ма. Зато су нам откривене савршене и скривене ствари истине. Откривена нам
е и светиа над (20) светиама, и ложница нас е позвала к себи. Док е она
скривена, зло е осуеено, али ние одвоено од семена Светог Духа. Они су
робови порочности. Али, када (2) буде откривена, тада е се савршена свет-
лост излити на све и сви кои буду оме обасани примие [помазае]. Тада
е робови бити слободни, [а] затвореници е бити откупени.
Изрека 12: [Свака] бика [коу] (30) ние посадио мо Отац на небу,
[бие] ишчупана. Они кои су раздвоени споие се и бие испуени. Сви
кои [уу] у ложницу [распламсае] светлост. ер, [...] као у браку, [. .] што
ми [не видимо. .] дешава се (3) ноу. Ватра [гори само] ноу (и) гаси се (86.1).
Али, тане овога брака обавау се дау и при светлости. Та дан и егова
светлост се не гасе.
Изрека 126: Ако неко постане дете () брачне ложнице, примие свет-
лост. Ако неко не прими светлост на том месту, нее е мои примити
L O G O S
70
филипово еванее
на другом месту. Она ко прими ту светлост нее се мои видети, нити се
може ухватити. И нико нее мои таквога да кии, (10) чак и ако он живи
на овоме свету. А када оде са овога света, он е ве примио истину у лику.
Свет е постао век, ер век е за ега Плирома, (1) и на та начин се открива
само ему, не скривен (у) тами и нои, ве скривен у савршеном дану и свето
светлости.
L O G O S