лОГОС 2006 (7-3 стр.)
7
УДК 27-278
Георгие Флоровски
аСкетСки идеал новог завета: оСврт на критикУ
теологие реформацие
Ако е монашки идеал заедница са Богом кроз молитву, смирее, пос-
лушност (послушае), кроз непрестано сагледавае сопствених грехова,
воних или невоних, кроз одрицае од овосветских вредности, кроз си-
ромаштво, девственост, кроз убав према ближима и према Богу, да ли е
то онда и хришански идеал? За неке поставае оваквог питаа може из-
гледати чудно и страно. Али историа хришанства, посебно ново богослов-
ско становиште настало као резултат реформацие, постава едно овакво
питае и захтева озбиан одговор. Ако е монашки идеал достизае ства-
ралачке духовне слободе, ако монашки идеал указуе на то да е та слобода
достижна едино у Богу Оцу, Сину и Духу Светоме и ако тврди да постати
слуга Божи есте онтолошки и егзистенциални пут коим се постае сло-
бодан, пут на коме човек заиста постае човек ер створена удска природа
зависи од Бога и ограничена е с обе стране непостоаем, да ли е тада
ово хришански идеал? Да ли е ово бибилисконовозаветни идеал? Или е
монашки идеал, као што тврде егови противници, изобличавае изворног
хришанства, робовае механичком монашком чиеу правде?
знача пУСтие
Када се Господ припремао да започне своу мисиу, отишао е у пустиу.
Господ е имао више могуности да бира али е изабраоили бое речено, Дух га
одведе у пустиу. Ово засигурно ние неважан догаа, нити е избор места без
значаа. Тамоу пустииГоспод започие духовну борбу, зато е постио четр-
десет дана и четрдесет нои (в. Мт 4 2). еванее по Марку додае да е Гос-
под био са дивим зверима. Наш Господ, Богочовек, истинити е Бог и истинити
човек. егово искупитеско дело било е изузетно и своствено само Господу,
ипак Он нас позива да га следимо. Следити Господа не значи следити Га
по избору; не значи одабирае одреених психолошки допадивих аспекaта
1 Чланак F. George Florovsky, The Ascetical ideal and the New Testament (Reflection on the
Critique of the Reformation), преузет е са интернет адресе: www.romanity.org/htm/flo.o1.en.
the_ascetic_ideal_and_the_new_testament.o1.htm-103k. Са енглеског езика превела Андриана
Крсти.
L O G O S
8
Георгие Флоровски
из живота и учеа нашег Господа и следовае има. Оно е пре свеобухватно.
Ми треба да следимо Господа на сваки могуи начин. Ии у пустиу значи
следити Господа. Занимиво е да се Господ враа у пустиу након смрти
светог ована Крститеа. Постои очигледан разлог за то. И чувши (за смрт о-
вана Крститеа) Исус, отиде оданде лаом у пусто место насамо (в. Мт 14 13).
Када свети Антоние иде у пустиу, он следи Господов примерон заиста сле-
ди Господа. Ово ни у ком случау не умауе единствено, спаситеско дело
Господе, нити е само просто подражавае примера Господа, Богочовека.
Али током свое искупитеске делатности, коу едино Господ може да испу-
ни, Он нас е поучавао и давао примере. А следеи Господа своим одласком у
пустиу, свети Антоние е дошао на место кое е Господ ве означио и одредио
као нарочито место духовне борбе. Постои и особеност и узор у пустии. У
оним географским подручима у коима нема пустиа, постое места коа су
слична или су блиска то врсти места коу символизуе пустиа. То е она вр-
ста места коa удском срцу пружа могуност да се осами, да испуни своу пот-
ребу за самоом. То е оно место кое удско срце доводи у стае осамености,
у стае промишаа, молитве, поста, сагледаваа свог унутрашег живота
и односа према коначно реалностиБогу. И више од тога. То е место где е
духовна реалност изражениа, место где духовни живот може да напредуе и где
силе противне духовном животу могу постати веома снажне. То место е боно
пое на коме се води духовна борба. Господ е та, а не свети Антоние, кои е
учинио ова преседан. Господ говори: А посеано у тру, то е кои слуша реч,
но брига овога света и превара богатства загуше реч и без рода остане (Мт 13
22). Пустиа, или место слично о, управо одсеца овосветске бриге и немире,
лажни са и лукавство земаског блага. Она прецизно одсеца од овосветског
и управо као таква у себи само садржи мони духовни разлог за свое пос-
тоае на путевима духовности кои постое у Цркви. Не као едини пут, не као
пут за свакога, али као едан потпуно аутентичан пут хришанског живота.
еванее по матеУ
У еванеу по Матеу сам Господ користи израз добра дела. Тако да се
светли светлост ваша пред удима, да виде ваша добра дела и прославе Оца
вашега кои е на небесима (Мт 16). Ова израз добра дела додатно е оба-
шен речима Блаженстава. Блажени кротки, ер е наследити зему. Блажени
гладни и жедни правде ер е се наситити. Блажени чисти срцем, ер е Бога
видети (Мт , 6, 8). Ние ли ово саставни део монашког циа да се постане кро-
так, да се буде гладан и жедан правде, и да се постане чист срцем? Ово, свакако,
мора бити ци свих хришана, али монаштво чини то саставним делом свог
подвижничког живота и ни на кои начин не може бити искучено. Нису ли
блаженства више од само реторичких израза? Нису ли блаженства део запо-
вести Господих? У еванеу по Матеу ( 19) Господ изражава веома значану
мисаопре упозорее: Ако, дакле, ко укине едну од ових намаих заповести и
научи тако уде, назвае се намаи у Царству небескоме; а ко изврши и научи,
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие
9
та е се велики назвати у Царству небескоме. У овом контексту Господ настава
да продубуе смисао Старог завета новим, духовним значеем, продируи у
саму срж закона. Он не поништава нити укида закон, ве га пре прошируе до
егових краих логосних и онтолошких граница, ер уноси духовно значее
закона у саму срж унутрашег човечанског битисаа.
Чули сте како е казано старима. . А а вам кажем. Сада помоу продубе-
не духовне димензие закона, старо остае, оно е основ, али е духовна реалност
означена као егов извор. Не уби постае чврсто повезано са гневом. А а вам
кажем да е сваки кои се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду
(Мт 22). Више ние само споаши поступак у средишту паже. Сада пре треба
извор, намеру, мотив разматрати као тло из кога изничу споаша дела. Чо-
вечанство сада мора да чува, штити, надгледа и чисти унутраша осеаа или
склоност ка гневу и чинеи тако да их у истом светлу посматра као споаши
чин убиства. Господ е допро до наскривениих дубина удског срца и означио
е извор споашег поступаа. Не чини преубу. А а вам кажем да сваки кои
погледа на жену са жеом за ом, ве е учинио преубу са ом у срцу своме
(Мт 27-28). Из духовне перспективе, човек кои не чини споа, али у себи жуди,
подеднако е склон стварности преубе. Чули сте да е казано: уби ближ-
га свога и мрзи неприатеа свога. А а вам кажем: убите неприатее свое,
благосиате оне кои вас куну, чините добро онима кои вас мрзе и молите се за
оне кои вас вреау и гоне, да будете синови Оца своега кои е на небесима.
неадекватноСт критике андерСа нигрена
Хришанска идеа убави е заиста нешто ново. Али то ние нешто тако
радикално другачие, да удска душа то не може да поми. То ние нeкакaв
преобража старих вредности као што е Андерс Нигрен тврдио у свро обим-
но студии Агапе и ерос. Иако има одреених истинитих аспеката у поединим
Нигреновим изавама, ипак е егова претпоставка нетачна. Нигрен у Нови
завет и у рану Цркву радие уноси основни лутеров став него што се према ра-
но хришанско мисли односи у складу са еним сопственим миеом. едан
такав приступ на крау доноси мало плодова и често, као што е случа са еговом
позициом у Агапе и ерос, изобличава оригинални извор претпоставкама кое су
ушле у историу хришанске мисли хиаду и пет стотина година након што
е Господ пресаздао саму удску природу ушавши у удску егзистенциу као
Бог и човек. Постои много тога код лутера што е занимиво, прихвативо и
истинито. Меутим, постои и много тога што не говори истим езиком као рано
хришанство. У овоме лежи велика подела унутар екуменског диалога. ер да
би екуменски диалог доносио плода, не смеу бити преутани неспоразуми кои
раздваау цркве. Напротив, они морау бити отворено изнети и о има се мора
искрено, уудно и темено расправати. Постои много тога код лутера што
се нарочито може тицати теолога православне Цркве. Монаштво е, меутим,
област у коо наилазимо на дубоко неслагае. Чак ни лутер у почетку ние одба-
L O G O S
10
Георгие Флоровски
цивао монаштво. лутерова реформациа била е резултат еговог схватаа Новог
завета, едног схватаа кое е сам лутер назвати новим. егов теолошки став
е ве био уобличен пре поаве индулгенциа и поставаа егових деведесет
и пет теза. Нигрен, одан лутеровом теолошком виеу, има теолошки разлог за
сво став у Агапе и ерос. Нигрен поистовеуе своу интерпретациу агапе са мо-
ноенергетским представаем Бога, представом коа би сама по себи могла бити
исправна, ер Бог есте извор свега. Али чим се суочимо са таном ствараа, та-
ном те друге егзистенцие, створене егзистенцие коа укучуе човечанство,
суочиемо се са потпуно другачиом ситуациом. Егзистенциално и онтолошко
значее човекове створене природе есте да Бог уопште ние морао да ствара,
ве да е то био слободна проава Божанске слободе. Меутимовде е велика
потешкоа настала неуравнотеженим хришанством због учеа о благодати и
слободистворивши слободно човека Бог е благоизволео да човека обдари ду-
ховном слободом. Ово ни у ком случау ние пелагиански или семипелагиански
став. Уравнотежено синергистичко учее ране и Источне Цркве, учее кое е
погрешно схваено и извитоперено од стране латинског хришанства, посеб-
но светог Августинамада е у латинско Цркви одувек постоала и опозициа
овомеувек се разумевало да Бог све покрее, следи и савршава у делу спасеа.
Оно што е увек одбациванокако спонтано тако и интелектуалноесте идеа
неодоиве благодати, идеа да човек не саучествуе у сопственом спасеу. Ниг-
рен свако учествовае човека у властитом спасеу, сваки покрет удске вое
и душе ка Господу поистовеуе са паганском извитопереношу агапе као еро-
са. Овакав став, овакво богословско виее биа есте, у суштини, кучни
разлог за одбацивае монаштва и других видова аскетизма и духовности кои су
тако блиски хришанско Цркви ош од еног осниваа.
Да е Нигренов став о агапе исправан, онда речи Господе, горе наведене,
не би имале никаквог основа за разумевае у срцима оних кои их слушау. Шта-
више, Господ, користеи говорни облик речи агапеagapateупотребава стару
заповест као основ за давае нове, унутраше димензие духовног проширеа
заповести о агапе, о убави. Ако е Нигрен у праву, старо значее агапе било
би бесмислено, посебно као теме на коме Господ зида нови духовни и онтолош-
ки карактер агапе. Нигреново гледиште есте да се заповест о убави налази у
Старом завету и да е представена у еванеима, не као нешто ново, ве као
цитат из Старог завета. Он е истовремено и у праву и греши. Тачно е то да е
та цитат преузет из Старог завета. Где се ош Господ обраа са мо народ?
Нигрен греши када тврди да то ние ништа друго до цитат из Старог за-
вета, нарочито зато што Господ користи места из Старог завета као основу на
коо дае гради. Зато теме мора бити сигуран, да се куа не би обрушила,
а учее било погрешно. Заиста, сам Нигрен тврди да агапе никада не може
бити очигледно. Тврдеи ово, Нигрен е искучио сваку могуност да они
кои слушау Господа разумеу и едну беседу у коо Господ користи израз агапе.
Нигрен ош пише да се може показати да мотив агапе сачиава основну тему
читавог низа парабола. Оно што се хтело реи овом реченицом есте да Ниг-
реново конкретно тумачее агапе чини главну тему читавог низа парабола.
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 11
Ако е то тако, онда они кои су чули параболе не би могли да их разумеу, ер
сигурно нису схватали поам агапе на начин на кои е то Нигрен одредио и
отуда параболе есупрема унутрашо логици Нигреновог ставабезначане за
Христове савременике, за егове слушаоце.
Бити испуен убаву Божиом и убаву према Богу представа мо-
нашки идеал. У еванеу по Матеу (22 37-40) Господ е упитан коа е навеа запо-
вест: А Исус му рече: уби Господа Бога свога свим срцем своим, и свом душом
своом, и свим умом своим. Ово е прва и навеа заповест. А друга е као и ова:
уби ближега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон
и Пророци. Монашки и аскетски идеал есте развити целим своим срцем, ду-
шом и умом убав према Богу. Коментар Андерса Нигрена на ова текст у его-
во кизи Агапе и ерос есте карактеристика еговог става. Дуго е сматрано
да идеа агапе представа асну и изворну карактеристику хришанства. Али у
чему се заправо садржи ена изворност и асноа? На ово питае се често одго-
варало позиваем на Заповест о убави. Двострука заповест уби Господа Бога
свога свим срцем своим и уби ближега свога као самога себе узимана е као
природна полазна тачка у излагау значеа хришанске убави. Ипак чие-
ница е да ако започнемо са заповешу, са агапе као нечим што е заповеено,
искучуемо наш сопствени начин разумеваа идее агапе. . Ако се за заповест
о убави каже да е специфично хришанска, што се несумиво може реи,
разлог е бити наен, не у заповести као такво, ве у сасвим новом значеу
кое о хришанство дае. . Стога ние могуе досегнути схватае хришанске
идее убави само позиваем на заповест о убави; покушавати то значи ии
у круг. Никада не бисмо могли да откриемо природу агапе, убави у хришан-
ском смислу, уколико не бисмо имали ништа друго да нас води до двоструке
заповести. . Ние заповест та коа нам обашава идеу агапе, ве едино про-
ницае у хришанско схватае агапе нам омогуава да помимо хришанско
значее заповести. Зато морамо тражити другу полазишну тачку (стр. 61-63).
Ово е заиста едно необично гледиште за некога ко долази из традицие Sо1а
Scriptura, пошто суштина еговог става ние Sо1а Scriptura ве управо тврда да
Свето писмо мора бити тумаченоа овде тумачее не долази из матрице раног
хришанства, него издалека, из едног обашеа кое умногоме зависи од ра-
зумеваа хришанства кое е у историу дошло отприлике хиаду пет стотина
година након почетка хришанског учеа, те тако Нигрен, са предубееем
следи опште лутерове претпоставке. У своо анализи одреених интерпретациа
онога што сачиава единственост хришанске убави и у одбацивау тих ин-
терпретациа као оних кое детерминишу единственост хришанске убави,
Нигрен е делимично у праву. Ово е, заиста, корен свих погрешних интер-
претациа кое смо до сада разматрали; oне не успевау да схвате да хришан-
ска убав почива на потпуно одреено, властито, позитивно основи. Шта е,
онда, та основа? Нигрен се приближио суштини проблема али пренебрегнувши
важан аспект удске онтологие, удске онтологие коу е створио Бог. Одговор
на ово питае се може наи у тексту. . уби неприатее свое. Истина е да
убав према неприатеима ние у складу са нашим непосредним природним
L O G O S
12
Георгие Флоровски
осеаима и стога може изгледати као да излаже негативан карактер горе пред-
ложене заповести. Али ако размотримо основни мотив видеемо да е ова запо-
вест потпуно афирмативна. Хришанину е заповеено да уби свое непри-
атее, не зато што друга страна учи да се они мрзе, ве што постои основ и
мотив за такву убав у конкретно, позитивно чиеници саме убави Божие
према злом човеку. ер Он своим сунцем обасава и зле и добре (Мт 4). Зато
нам е речено: убите неприатее свое. . Да будете синови Оца свога кои
е на небесима (Мт 44-4). Оно што Нигрен овде пише е тачно. Али, пренеб-
регава се знача удске онтологие, а то е, да нам е заповеено да убимо свое
неприатее ер постои духовна вредност у само основи удске природе коу е
Бог створио, чак и пале природе, и да ту духовну вредност треба тражити у сваком
поединачном човеку, ма колико мало имали разумеваа за ега. Ако почнемо
да убимо свое неприатее, почеемо да у има уочавамо карактеристике,
аспекте кои су били скривени и замагени слепилом наше мрже. Заповеено
нам е да убимо свое неприатее не само зато што Бог воли удски род, нити
само зато што Бог обасава сунцем и зле и добре, ве зато што Бог уби удски
род ер се у ему налази вредност. Нигрен пише (стр. 79) да тврда да човек по
природи поседуе такву неотуиву вредност, може да породи мисао да се на то
непроцеиво вредности заснива Божиа убав. Можда е нетачно тврдити да
Нигрен изостава главни део да то што е вредно у човеку есте Богом дано,
да е то Бог створио. Много е тачние тврдити да Нигрен потпуно одбацуе ово
питае и да тако чини због свог теолошког учеа о Богу и човеку. Ово е по-
ново део те велике поделе коа раздваа цркве у оквиру екуменског диалога. То е
основна и суштинска разлика у виеу Божие и удске природе. едно гледиште
тврди да е доследно апостолском хришанству, да е доследно апостолском пре-
дау, учеу и животу ране Цркве и Цркве у све векове. Друго гледиште почие
са Реформациом. Оба правца налазе потпору у Новом завету. лутерови списи о
божанско природи убави нису само занимиви ве и драгоцени, не само
пронициви него у извесним тврдама и тачни. Заиста, ако неко разматра лу-
терово учее искучиво о божанско убавиизузимауи га од егових дру-
гих учеа, посебно од оног о природи човеково, о природи спасеа, о природи
оправдаа, од учеа о предестинации и благодатинаиие на едно гледиште
кое се не разликуе од гледишта древног православног хришанства. Повреме-
но лутер може изгледати као да е донекле наклоен мистицизму. лутеров добро
познат опис хришанске убави као eine quel ende Liebe (извор или непрестано
изливае убави) есте, само по себи, православно схватае. За лутера, као и за
оце Цркве, ова убав не потребуе ништа, она ние узрокована, она ние дошла
у постоае због жееног обекта, она ние пробуена жееним особинама
едног обекта. Она е Божиа природа. Али у исто време, Бог е та кои е ство-
рио удски род и стога убав Божиа према удима, не потребуе ништа нити
е било чиме привучена, Он уби удски род не због неке вредности у човеку,
ве зато што вредност у човеку постои ер га е Бог створио. Овде лежи битна
разлика коа представа заиста велику поделу када неко различито поима друге
теме блиско везане за природу Божие убави.
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 13
СавршенСтво, милоСре, молитва, поСт, девСтвеноСт
У монашко и аскетско литератури из нараниег периода хришанства
реч и поимае савршенства су често супротставени. Монах жуди за савр-
шенством, монах жели да се утврди на стази коа води савршенству. Али да ли
е ово плод монаштва? Да ли су монашке и аскетске теже у раном хришанс-
тву те кое су породиле идеу о савршенству, идеу о духовно борби и подви-
гу? Господ е та, а не монаси, кои постава за ци савршенство у саму бит
ране хришанске мисли. У еванеу по Матеу ( 48) Господ заповеда: Будите
ви, дакле, савршени, као што е савршен Отац ваш небески.
Предаски монашки и аскетски живот укучивао е измеу осталог ми-
лосре, молитву и пост. Да ли су се оваква дела наметнула аутентичном хришанс-
тву од стране монаштва или су она доспела у монашки и подвижнички живот
из изворног хришанства? У еванеу по Матеу ош едном е наш Господ и
Искупите та кои е установио давае милостие, молитву и пост. Господ
е врло лако могао да укине оваква дела. Али уместо да их укине, Господ их
очишуе, дае им одговарауе место у духовном животу, а то е: чинити ова
дела тано, нелицемерно, не ради сопствене славе. То е исправна духовна
перспектива коу Господ заповеда. Пазите да милостиу своу не чините пред
удима да вас они виде: иначе плате немате од Оца своега кои е на небесима (6
1). Када, дакле, даеш милостиу, не труби пред собом, као што чине лицемери
по синагогама и по улицама да их уди хвале. Заиста вам кажем: Примили су
плату своу. А ти кад чиниш милостиу, да не зна левица твоа шта чини де-
сница твоа, да би милостиа твоа била у таности; и Отац тво кои види
тано, узвратие теби авно (6 2-4). И за молитву е заповеено да се на сличан
начин савршава како би се очувала ена духовна природа. На овом месту Гос-
под поучава свое следбенике да употребавау Молитву Господу, молитву
коа е тако едноставна, а тако дубока, молитву коа у себи садржи прославае
имена Божиег, молитву коа у себи садржи призивае Царства Божиег, молитву
коа познае да Божиа воа све иницира и да е без вое Божие човек изгубен.
То е молитва смиреа у коо се не тражи ништа друго до оног што е насушно.
То е молитва удске солидарности у опраштау, ер молимо Бога да нам оп-
рости само ако и ми опраштамо другима и у овоме е осликана дубока реалност
духовног живота, живота кои седиуе човека са Богом само уколико е и сам
човек седиен у опраштау са другим удима, са целокупним удским родом.
Затим се молимо да будемо сачувани од искушеа и да ако неко и западне у
искушее буде избавен из ега. Ова молитва е тако кратка, тако едноставна,
а тако дубоко лична и васеенска. Да ли монаштво представа извитоперее
аутентичног хришанства ер монаси изговарау Молитву Господу по савету
и заповести Господо? Да монаштво користи слободну, спонтану молитву, онда
би се могло окривити да не следи Господу заповест. Али то ние случа. Да
ли монаштво представа застраее због честе употребе молитве Господе?
Наш Господ е био асан: када се молите, молите се овако. То не искучуе ос-
тале молитве, али е предност и важност дата Молитви Господо. Заиста е
L O G O S
14
Георгие Флоровски
несумиво страно Господу да спречава честу молитву. Бесплодно понавае,
или ош тачние на грчком, забрана да не празнословите као незнабошци, ер
они мисле да е за многе речи свое бити услишени (в. Мт 6 7). Ово е суштин-
ски другачие од Господе намере. А Господ говори ош на ову тему, тему коа
е за ега била веома значана. У еванеу по Матеу (9 1), Господ саопштава
да е егови ученици постити када Он буде отишао. У еванеу по Матеу
(17 21) Господ обашава своим ученицима да нису могли да изагнау демона ер
се ова род изгони само молитвом и постом. Истина е да се ова стих не налази
у свим древним манускриптима. Меутим, постои у довоном броу древних
манускрипата, а штавише, садржан е и у еванеу по Марку (9 29). Очигледно
е да Господ указуе на посебан духовни знача поста и молитве.
Девственост е едан од монашких и аскетских циева. Не само као
споаши целибат, ве и као унутраша чистота мисли. Да ли е и ово не-
што што е такое наметнуто аутентичном изворном хришанству од стране
елинског начина мишеа или се пак оно садржи унутар изворног предаа
апостолског и библиског хришанства? Поново е Господ та кои е поставио
пут целомудрености и чедности. У еванеу по Матеу (19 11-12) ученици питау
Господа да ли е корисно женити се. Не могу сви примити ту реч до они коима
е дано. ер има ушкопеника кои су се тако родили из утробе материне; а
има ушкопеника кое су уди ушкопили; а има ушкопеника кои су сами себе
ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими! Монашки и
аскетски ци напросто следе учее Господе. Изворно хришанство ника-
да ние наметало целибат. Оно е било тачно као што е Господ рекао, само за оне
коима е дато, само за оне кои могу да прихвате такав пут. Али та пут е аутен-
тични хришански пут духовности установен од Господа. У раном хришанс-
тву ние чак ни од епископа или презвитера било захтевано да буду у целибату.
То е била ствар избора. Касние е Црква сматрала да е мудро да од епископа
захтева целибат. Али у источном хришанству целибат се никада ние захтевао
од неког ко постае свештеник. Избор измеу женидбе или остааа у целиба-
ту морао се донети пре рукоположеа. Ако се неко оженио пре рукоположеа,
онда се од ега захтевало да остане ожеен, иако древна Црква бележи изузетке
по овом питау. Ако неко пак ние био ожеен пре рукоположеа, онда се од
ега захтевало и да остане у целибату. Римска Црква, али не и Источна пра-
вославна Црква, проширила е захтев за целибатом и на свештенике и имала е
доста потешкоа да то оствари током векова. Нико не може да намее форме
духовности неком човеку и да потом очекуе добре духовне плодове. Речи нашег
Господа одекуу са мудрошуонима коима е дато, онима кои могу да живе
овом врстом духовности.
Сиромаштво и понизноСт
Сиромаштво ние ци ве полазишна тачка монашког и аскетског живота
раног хришанства. Да ли е ово био преседан кои е установио свети Антоние,
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 1
нова идеа и покрет кое хришанска мисао никада рание ние садржавала? Поно-
во, Господ е та кои установава духовну вредност сиромаштва. У еванеу
по Матеу (19 21) Господ заповеда богатом младиу кои е тврдио да држи све
заповести: Ако хоеш савршен да будеш, иди прода све што имаш и пода си-
ромасима, и имаеш благо на небу, па хаде за мном. Ние, дакле, свети Антоние
био та кои е установио ова преседан. Пре е свети Антоние та кои е чуо реч
Господу и спровео е у дело, кои е учинио по речи Господо. Христос Бо-
гочовек е та кои е предложио идеал савршенства, Он нам е заповедио да буде-
мо савршени (види Мт 48), Он е идеал сиромаштва предложио као почетну тачку
поузданог облика духовног живота. На другом месту у еванеу по Матеу (13
44) Христос слично тврди, говореи о човеку кои е све продао ради Царства
небеског. ош е Царство небеско као благо сакривено у поу, кое нашавши, човек
сакри и од радости свое отиде и све што има продаде и купи пое оно.
Сво хришанство велича понизност. Зато се не треба изненадити ако е мо-
нашка и аскетска духовност усредсреена на понизност. У еванеу по Матеу
(18 4) Господ обавуе: Кои се, дакле, понизи као дете ово, она е навеи у Царс-
тву небеском. На другом месту (23 12), Господ каже: Кои се уздиже понизие
се, а кои се понизи узвисие се. Истицае понизности овде е очито. Иза тога,
меутим, лежи стварност природе Божие на коу малоброни обраау пажу.
Оваплоеем су асно посведочена два суштинска елемента сваке духовнос-
тиубав и понизност Божиа. Божиа понизност се, наравно, не може посматра-
ти у истом светлу као и аскетска, или као било кои удски вид понизности. Ипак,
удски облици понизности произилазе из саме Божие понизности, као што е
и сама заповест о убави укореена у убави Божио према удима. Божиa
понизност е управо у томе да Он, иако е сам Бог, жели и хое да буде у за-
едници са свима и све од ега зависи. Ово има велики богословски знача, ер
открива вредност свега створеног, вредност коу Бог жели. Овде чак постои и
паралела са светитеима кои воле животие и цвее. Из ове идее, идее коа
суштински извире из оваплоеа и кеносиса Бога Сина, може се асно видети
стварно божанско порекло у Христовом учеу о другима. У само бити вер-
тикалне духовности, претпоставен е знача других. И када е неко посвеен
Богушто е Нигрену одбоноегов ближи мора бити укучен у димензие
духовности. Оваплоеем су освеени сви облици удског постоаа. Кроз
оваплоее е обавена и убав и понизност Божиа. А човек треба да уби
Бога и ближе, ер убав есте апсолутна, потпуна вредност, вредност коа по-
тиче из тога да е сама Божиа природа убав. Човек треба да искуси понизност,
да гори понизношу зато што понизност пре свега припада Богу и ена вред-
ност потиче од Бога. Али постати изнутра испуен убаву и понизношу ние
лако. То не захтева само познавае чиенице да е Бог убав и да е понизност
Божиа. То пре захтева потпуно очишее наше унутраше природе Богом.
А ово е борба, духовна борба коа мора бити воена за достизае и очувае
стварности убави и понизности. Пут монаштва и аскетизма есте истински
пут, пут кои е, такое, установен од Господа.
L O G O S
16
Георгие Флоровски
СпиСи апоСтола павла и реформаторСка интерпретациа
Списи кое е написао или кои се приписуу апостолу Павлу чине пре-
судну тачку у тако велико унутрашо подели измеу Цркава реформацие и
православне и римокатоличке Цркве.
Посланица Риманима е една од наважниих референци у овом спору.
Ова Посланица и Посланица Галатима чиниле су основу на коо е лутер развио
свое учее о вери и оправдау, учее кое е он сам окарактерисао у свом уво-
ду у латинске списе као потпуно ново сагледавае Светог писма. Ова два списа
наставау да буду главне референтне тачке за савремене теологе кои припа-
дау реформаторско традиции. Ово ново схватаа Светог писма проузроковало
е одбацивае монаштва у реформации. Ние уопште претерано тврдити да
ово схватае види апостола Павла као единог ко разуме хришанску поруку.
Штавише, то ние сам апостол Павле, нити апостол Павле у своим делима,
ве е то лутерово схватае апостола Павла. Из ове перспективе аутентични
тумач Господег учеа и искупитеског дела есте ап. Павле, како е схваен од
Маркиона, потом светог Августина, затим и лутера. Маркион е био осуен од чи-
таве ране Цркве. Свети Августин заиста претходи лутеру у одрееним ставови-
ма, али никако не у учеу о оправдау и у лутеровом специфичном схватау
вере. Више е Августиново учее о предестинации, неодоиво благодати и
учее о потпуно изопачености човека коа су садржана у еговим Новелама,
да цитирамо светог Викентиа леринскогучее о првородном греху е то кое
е извршило утица на лутера, кои е и сам био августиновски монах.
Одбацивае монаштва уследило е због истицаа спасеа као слободног
дара Божиег. Овакав став е потпуно исправан, али егово нарочито схва-
тае било е потпуно супротно ставу ране Цркве. То да е спасее слободни
дар Божии и да е човек оправдан вером никада ние био проблем за рано
хришанство. Али из лутерове перспективе наглашавае било каквог дела,
посебно монашког током подвизаваа, сматрано е противеем слободно
природно благодати и слободном дару спасеа. Ако е неко заиста оправдан
вером, тадатако е ишла нит лутерове мисличовек ние оправдан делима.
Ако би неко заиста био оправдан вером, ондаследеи лутерову мисаочовек се
не оправдава делима. За лутера е оправдае вером значило едно оправ-
дае изван, оправдае потпуно независно од било какве унутраше промене
у дубинама духовног живота едног човека. За лутера, оправдаезна-
чи прогласити некога праведним и оправданим, а не чинити праведно или
долично. То е обава едне споаше правде коа е у стварности духовна фик-
циа. лутер е створио едан много озбинии легализам од легализма кои е
у свое време уочио у римокатоличко мисли и пракси. Штавише, лутерово
легалистичко учее о нарочитом оправдау е са духовне тачке гледишта оз-
бино, ер е то легалистичко извршее кое не постои и не може постоати
у стварности. Нигде ние био тако ак нагласак на делима, мислио е лутер,
као у монаштву. Зато е монаштво морало бити и било е одбачено. Али лутер
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 17
е био превише уверен да е ап. Павле истицао веру, оправдае вером и сло-
бодни дар благодати спасеа. Апостол Павле се директно противи удаизму,
нарочито у Посланици Риманима. То су дела закона, закона утвреног, ту-
маченог и спровоеног од евреа у време ап. Павла. Господ се исто односио и
према споашем и према механичком схватау закона. Заиста, сам текст
Посланице Риманима у сваком одломку показуе да е ап. Павле упореивао
споаши удески закон са новим духовним схватаем закона, са новином от-
кривеа Бога у Исусу Христу кроз оваплоее, смрт и васкрсее Господе. Бог
е постао човек. Бог е ушао у удску историу и заиста е то потпуна новина. Али
погрешно схватити Павлово критиковае дела, мислити да ап. Павле говори
за дела коа е Господ заповедио а не за удеско поимае дела закона, есте
суштинска грешка. Истина е, меутим, да е лутер био у праву посматрауи
нарочити смер у коме е отишао римокатолички вредносни систем, поставши
тако сличан удеском законском систему. Резултат лутеровог наслеа и еговог
теолошког миеа било е да, кад год би читао било шта о делима код ап. Павла,
он би то одмах сагледавао кроз свое сопствено искуство монаха и кроз систем
вредности и индулгенциа у коима е одрастао.
Мора се истаи да е лутер заиста штитио едан аспект спасеа, сам
узрок и извор искупеа и благодати. Али е занемарио другу страну, аспекат
човековог учествоваа у овом слободном дару божанске инициативе и благода-
ти. лутер се боао било каквог препорода римокатоличког система вредности и
индулгенциа, боао се сваке тенденцие коа би успоставила права пелагианска
начела, сваке тенденцие коа би човеку допустила да веруе да е човек узрок или
главни извор спасеа. И овде е лутер у праву. Нигреново разликовае агапе и
ероса е исправно у овом контексту, ер свака духовност коа изостава агапе
и усредсреуе се само на ерос, на човеково упиае да се задобие Божии
утица, суштински е нехришанска. Али излаз ние тако едноставан. Обе
краности су погрешне. Бог е слободно зажелео синергиски пут избавеа на
коме човек мора да учествуе духовно. Бог е делате, узрочник, инициатор,
Она кои савршава сво дело спасеа. Али човек е та кои мора духовно да
одговори на слободни дар благодати. И у овом одговору налази се право мес-
то монашко и аскетско духовности, коа нема ничег заедничког са чиеем
дела закона или са системом вредности и индулгенциама.
поСланица риманима
У Посланици Риманима ап. Павле пише у самом уводу (1 ) да кроз Исуса
Христа примисмо благодат и апостолство, да ради Имена еговог приведемо
у послушност вере све незнабошце. Израз послушност вере има посебно зна-
чее за ап. Павла. То е много више од простог познаа или препознаваа
нечие вере у Бога. То е пре богат духовни поам кои у себи садржи потпуну
духовну активност од стране човекане у смислу да е та активност задобити
благодат Божиу, ве да е управо та духовна активност одговор на благодат
L O G O S
18
Георгие Флоровски
Божиу. Чинеи сав труд благодау Божиом управо да би се благодау Божиом
испунио. То есте непрестани духовни рад у коме се никада не малаксава и
кои е потпуно стран делима удеског закона.
Апостол Павле пише (2 6) да е Бог дати свакоме по делима еговим. Да е
ап. Павле био тако забринут због речи дела, да се прибоавао да е хриша-
ни кои читау егове посланице можда тумачити дела на потпуно другачии
начин од онога кои е он имао на уму, он би свакако био много опрезнии. Али
ап. Павле асно разликуе дела удеског закона и дела Духа Светога коа се
захтевау од свих хришана. Стога е тешко помешати ове две перспективе и зна-
чано е да их рана Црква никада ние мешала, ер е добро разумевала оно што
е ап. Павле писао. Упркос разговетно мисли ап. Павла, повремено су постоале
тенденцие не ка томе да се западне у лутерово еднострано тумачее, ве пре
у прилично спонтано западае у едну врсту упиаа само ка еросу.
Него е се оправдати они кои испуавау закон (2 13). Израз испуавати
подразумева дело, делатност. На другом месту у исто Посланици ( 2) ап. Павле
пише да кроз Господа нашег Исуса Христа и приступисмо вером у ову благодат у
коо стоимо. Сам израз приступити у благодат есте динамичан и подразумева
духовну активност уди.
Након дугог обавиваа благодати Божие, немо дела закона у порееу
са делима нове стварности Духа, ап. Павле преводи у традиционалне духовне
опомене (6 12): Да не царуе, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате
у похотама еговим. Нити даите удове свое греху за оруже неправде. Опо-
миае претпостава да човек има неку врсту духовне активности и контроле
над своим унутрашим животом. Сама употреба речи оруже побууе на
идеу битке, духовне борбе, што е сама природа монашког искушеа.
У истом поглаву (6 17) ап. Павле пише: Али Богу хвала што бесте слу-
ге греху па послушасте од срца правило науке коо се предадосте. У другом
поглаву егове Посланице Риманима (2 1) ап. Павле пише о универзал-
ном аспекту закона кои е записан у срцима уди, мисао са дубоким богослов-
ским импликациама. Користеи слику срца, ап. Павле наглашава надуби
вид унутрашег живота човека, ер то е значила употреба речи срце код
евреа. Када пише да они послушаше од срца, ап. Павле придодае неку вр-
сту духовног делаа то послушности коа извире из срца. А чему су то они
постали послушни? Облику или врсти учеа или науке коа им е предатаово
е управо апостолско наслее, тело раног хришанског учеа на кое су они
одговорили и коме су постали послушни. Тако чинеи, постали су слуге пра-
ведности, за праведност новог закона и живота у Духу (6 18). А плод тог биваа
слугама Божиим есте освеее кое води у живот вечни (в. 6 22). Пуноа пред-
става процес, пуноа е динамичка духовна активност човека. Апостол Павле
е ош аснии по питау разликоваа старог и новог закона: А сад се ослобо-
дисмо од закона умревши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме
духу а не по староме слову (7 6) .
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 19
Апостол Павле пише: Кад смо деца, и наследници смо: наследници, дакле,
Божии а сунаследници Христови; пошто с им страдамо да се с им и про-
славимо (8 17). Али све ово има услов, и ту е сав знача у изразу ако заиста.
Пошто (ако) с им страдамо да се с им и прославимо. Наше прославее,
према ап. Павлу, контигентно е у односу на моно ако, а то ако нас води
у духовну стварност, у духовну стварност састрадаваа. Употреба речи
састрадавае претпостава стварност идее састрадаваа, где обе стра-
не претпоставау активно, динамичко духовно делае онога ко састрадава,
иначе у супротном оно са не би имало никакво значее.
У Посланици Риманима (12 1) ап. Павле се служи езиком кои би био без-
начаан да е човек био само пасивни посматрач у процесу искупеа, да е
оправдае вером нешто што се одвиа само на Божанском нивоу. Молим вас,
дакле, брао, ради милости Божие, да дате телеса своа у жртву живу, свету,
угодну Богу, као свое духовно богослужее. Апостол Павле тражи од хришана да
дау, то е стварност коа претпостава и захтева човеково делае. Али не само
да дау, него да дау свое тело као жртву живу, свету, прихвативу и угодну
Богу. Овде ап. Павле мисли на нашу словесну службу или духовно богослужее.
език и идеа говоре сами за себе. Користеи императив, ап. Павле нам запове-
да: И не саображавате се овоме веку, него се преображавате обновеем ума
свога, да искуством познате шта е добра и угодна и савршена воа Божиа.
Посматран за себе и изван контекста, ова език могао би се погрешно протума-
чити као пелагиански, ер е овде човек та кои преображава ум, човек е та
коме е заповеено да води духовни живот. Такво тумачее е свакако погрешно,
али оно открива шта се може учинити са целокупном богословском мишу ап.
Павла ако се не разуме равнотежа, ако се не схвата да е егово гледиште дубоко
синергистичко. Синергизам не значи да су две енергие еднаке. Он пре значи
да постое две воеедна е воа Божиа коа претходи, прати и савршава све
оно што е добро, вредно, духовно и искупууе, коа е зажелела да човек има
духовну воу и да духовно учествуе у процесу искупеа. Са друге стране е
воа човека кои мора да одговори, да сарауе и да састрадава. У 12 9 ап. Павле
нас опомие да се држимо добра. И у 12 12 он нас упозорава да будемо у молитви
постоани. Овакав став свакако не искучуе монашку и аскетску духовност
ве е претпостава.
прва и дрУга поСланица коринанима
Девственост е део монашког живота и он такое води свое порекло из
учеа Новог завета. У Прво Коринанима 7 1-11, ап. Павле подржава и брак
и девственостобое представау облике хришанске духовности, и ап.
Павле има много тога да каже о браку у своим другим посланицама. Али он
указуе да е целибат облик духовности само за поедине и зато се не може ис-
кучити од других облика духовности унутар Цркве. У седмом стиху ап. Павле
пише да би волео да сви буду попут ега. Али он предочава да свака личност
L O G O S
20
Георгие Флоровски
има сво сопствени дар од Бога: А неожееним и удовицама велим: добро им
е ако остану као и а што сам. Ако не могу да се уздржавау, нека се жене и
удау; ер е бое женити се и удавати него ли упаивати се (7 8). Ап. Павле дае
излаже: Тако и она кои удае своу девоку добро чини; али кои не удае бое чини
(7 38). Монашко вежбае у девствености, прецизние, ние изузето у Новом
завету. Чак е подстакнуто и од Господа и од ап. Павла, а без опасности по брак.
Ова одлука не може бити принудна. Она мора бити од срца. И заиста то ние
за свакога.
Пореее духовног живота са трчаем трке и ратоваем присутно е у
Новом завету. Без умаиваа основе еговог богословског виеада е Бог
та кои све започиеап. Павле пише у 1 Кор 9 24-27 на начин кои, ако би се
узео сам за себе, могао би се заиста показати као пелагиански, ер би изгледало
да суштина спасеа зависи од човека. Али у општем контексту еговог бо-
гослова нема контрадикторности, ер у процесу искупеа увек постое две
воеБожанска, од кое потиче инициатива, и удска, коа на ту инициативу
одговара и коа се и проавуе кроз та одговор. Не знате ли да они што трче
на тркалишту, трче сви, а едан добиа награду? Тако трчите да е добиете.
А сваки кои се бори од свега се уздржава, они пак да добиу распадив венац, а
ми нераспадив. а, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не
као она кои бие ветар; него изнуравам тело свое и савлауем га, да пропове-
дауи другима не будем сам одбачен. У овом тексту сусреемо се са тркомду-
ховном тркоми наградом. Наилазимо на граматичку и мисаону конструкциу
да е добиете, конструкциу коа указуе на могуност а не на извесност. Сус-
реемо се са трком као духовном борбом у коо мора да се вежба уздржавае
од свега. Потом ап. Павле описуе сопствену духовну борбуон мори свое
тело опходеи се према ему као према робуа са коим цием? Да не би био
сам одбачен. Читав ова одломак е првенствено монашки и аскетски по свом
садржау. Иако е ап. Павле сигуран у обективну стварност искупеа кое е
кроз Христа дошло као Божии дар, он не сматра да егова сопствена духовна
судбина треба да буде укучена у ово обективно искупее кое е сада овде
ако он у ему не учествуеи то до краа трке. У 10 12 он нас упозорава: Зато
кои мисли да стои, нека пази да не падне. У 11 28 он пише: Али човек нека испи-
туе себе. У даем контексту ово испитивае треба схватити у наозбинием
смислу ер се спомие у вези са светом Евхаристиом, за коу се асно каже
да е она ко еде ова хлеб или пие чашу Господу недостоно бити крив телу
и крви Господо и такав суд себи еде и пиезато, настава ап. Павле, многи су
слаби, болесни и доста их умире. Али ми се овде усредсреуемо на самоиспити-
вае оних кои мисле да стое. Ово е поново саставни део монашког и аскетског
живота. То е непрестано испитивае свог духовног живота. У Друго Корина-
нима 13 ап. Павле поново наглашава самоиспитивае: Сами себе испитуте,
есте ли у вери, сами себе испробате.
У 1 1-2 ап. Павле представа знача речи ако. Али вама напомием, брао,
еванее кое вам проповедах, кое и примисте, у коме и стоите, кроз кое се и
спасавате, ако држите онако како вам проповедах, осим ако узалуд не поверо-
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 21
васте.
У Прво Коринанима 14 1 ап. Павле говори о молитви духом и умом,
то е мисао коа провеава и кроз монашку и аскетску литературу. Коришее
ума у молитви налази сво потпуни израз у оспоравано употреби речи ум у
мисли Евагриа Понтиског. Сам текст, чак и изван општег контекста поглава
е асан: Молиу се Богу духом, а молиу се и умом; хвалиу Бога духом, а хвалиу
и умом.
Химна убави, агапе, ап. Павла чини читаву тринаесту главу Прве пос-
ланице Коринанима. Упркос касниим тумачеима употребе речи вера у
ово главинарочито тумачеа коа су у хришанску мисао ушла са реформа-
циому рано Цркви ние било погрешног схватаа химне убави. У исто-
рии хришанске мисли све до реформацие она е схватана сасвим директно.
едино се кроз замршени егзегетски метод наметнут од посебноги новогтео-
лошког схватаа, ова изврсна химна убави морала схватити кроз разлико-
вае различитих значеа коа су приписивана речи вера. Ако езике човечие
и анеоске говорим, а убави немам, онда сам као звоно кое ечи, или кимвал кои
звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тане и све знае, и ако имам сву
веру да и горе премештам, а убави немам, ништа сам. И ако раздам све имае
свое, и ако предам тело свое да се сажеже, а убави немам, ништа ми не ко-
ристи. Апостол Павле е сасвим асан по питау тога шта е убав. убав дуго
трпи, благотворна е, убав не завиди, убав се не горди, не надима се, не чини
што не пристои, не тражи свое, не раздражуе се, не мисли о злу, не радуе се
неправди, а радуе се истини, све сноси, све веруе, свему се нада, све трпи. убав
никад не престае, док е пророштва нестати, езици е замукнути, знае е
престати. ер делимично знамо, и делимично пророкуемо; а када дое саврше-
но, онда е престати што е делимично. Кад беах дете, као дете говорах, као
дете мишах, као дете размишах; а када сам постао човек, одбацио сам што
е детиско. ер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда емо лицем у лице;
сад знам делимично, а онда у познати као што бих познат. А сад остае вера,
нада, убав, ово трое; али од их навеа е убав. Ци монашке и аскетске
борбе, ци подвига есте убавубити Бога, убити човека, убити све
што е створено, бити испуен убаву Божиом, заедничарити у убави коа
е Бог и коа проистиче од Бога и уи у заедницу са Богом кои есте убав.
Монашка литература често говори о задобиау ове убави, као да е то чове-
ков задатак. Али ово ние сав контекст убави у монашко литератури, чак ни у
оним текстовима у коима изгледа као да е све ствар човекове борбе и подвига.
У монашко литератури користио се ова език ер е он спонтани израз духовне
природе. Служило се овим езиком зато што он тече упоредо са прихваеним
знаемда е Бог извор свега. Чак и сам ап. Павле често користи език кои би
могао потицати управо из монашког начина изражаваа. Истина, оба ова езика
би тада била изваена из иховог потпуног контекста, али е истина да су оба
ова езика користилаезик кои упууе на Бога као на извор, на инициатора,
на благодат Божиу, на дар свеколике духовности. И други език кои е усред-
среен на човекову активност, на човеков одговор на убав и искупитеско дело
L O G O S
22
Георгие Флоровски
Божие у Исусу Христу и Духу Светом. Када се користи една линиа мишеа,
она ни у ком случау не поништава ону другу линиу. Пре е потпуно супротно,
ер монашка и аскетска литература може говорити едино о човеково актив-
ности, пошто е претпоставено да е Бог извршио искупитеско дело кроз и
у Христу, да Бог дела у човеку Духом Светим. Иначе, све што е записано е без
значаа, пролазно и коначно. Заповест ап. Павла у Прво Коринанима 14 1: Др-
жите се убави, и старате се за духовне дарове, потпуно одговара монашко
и аскетско духовности.
У Друго Коринанима 2 9 ап. Павле пише у истом духу да предстоате
треба да упосли почетника: ер вам зато и писах, да бих познао опробаност
вашу, есте ли у свему послушни. Послушност е битна тема и стварност у
монашком и аскетском подвигу и сама тема послушности се често спомие
у Новом завету.
Монашка и подвижничка литература често користи изразе: миомирис и ми-
рис, а извор е поново у Новом завету. У Друго Коринанима 2 14-1 ап. Павле
пише: А хвала Богу кои нам свагда дае победу у Христу Исусу, и кроз нас ава
мирис познаа своега на свакоме месту; ер смо ми Христов миомир Богу меу
онима кои се спасавау и меу онима кои пропадау.
У Друго Коринанима 3 18 ап. Павле користи израз кои се често налази
у аскетско литературииз славе у славу. Сви ми пак кои откривеним лицем од-
ражавамо славу Господу, преображавамо се у та исти лик, из славе у славу,
као од Духа Господа. Глаголски систем грчког езика кои е у Новом завету не
може бити наглашен у довоно мери, ер он изражава динамичку активност
коа се ретко срее у другим езицима и преводима. У овом тексту нагласак е на
дешаваупреображавамо се. На другом месту се често наглашава спасавамо
сепре него преображавамо се и спасени смо. Када се мисли на обективну
природу искупеа, тада грчки глаголски систем користи облик спасени смо.
Али, углавном, када се мисли на само догаае, та динамизам се описуе по-
моу глаголског облика спасавамо се. Значано е да е у овом тексту обек-
тивна природа изражена речима: откривеним лицем, док е догаае нашег
учествоваа у духовном процесу спасеа описан речима: преображавамо се.
Овде е изражен динамизам синергие.
У Друго Коринанима 4 16 ап. Павле поново наглашава динамизам и про-
цес духовне стварности у човеку. Наш унутраши [човек] се обнава из дана
у дан. Монашки живот покушава да одговори на овакве речи дневним кругом
молитве, богомислиа, самоиспитиваа и богослужеапре свега покушава да
свакодневно обнава наш унутраши духовни живот. У 10 1 наглашен е ди-
намички аспект узрастаа управо у односу на веру и правило. Имамо
наду да емо се, кад узрасте вера ваша, с вама величати по правилу нашему изо-
билно. У 4 12 ап. Павле поново смешта унутрашу дубину човековог духовног
живота у срце, што е источно монаштво развити у свом животу молитве.
Цела пета глава у Друго посланици Коринанима представа едан изу-
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 23
зетно важан текст. Овде, као и на другим местима, ап. Павле користи е-
зик кои, када се име служе други, тешко потреса велики бро научника
кои делуу из реформаторске перспективе. Апостол Павле употребава поам
угаае Богу, што многи научници виде као доказ човековог настоаа да ос-
вои Божиу наклоност. Али када ап. Павле користи такав език то пролази
у тишини, без примедбиер е ап. Павле учврстио сво став да е Бог узрок
свега. Али и монашка и аскетска литература такое претпоставау да е Бог
покретач и извор свега. Али у само е природи свакодневног духовног живота
монаштва и аскетске духовности да се усредсреуе на човекову активност. То
е пре свега усредсрееност, не и теолошка позициа. Зато се и радо труди-
мо, било да боравимо овде, било да одлазимо, да будемо ему угодни. ер нам
се свима ваа авити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учи-
ни, било добро или зло. Знауи, дакле, страх Господи уверавамо уде ( 9-11). У
Друго Коринанима 11 1 ап. Павле пише да е свима свршетак бити по дели-
ма иховим. Такое, ово ние едини пут да се у Новом завету употребава
реч делае, реч коа е у монаштву постала систематизована. Након ду-
боког излагаа о Божио инициативи у искупитеском делу Христовом (
14-20), у коме ап. Павле пише да све е од Бога, кои помири нас са собом кроз
Исуса Христа. У стиху 21 ап. Павле пише: Помирите се са Богом. Штавише,
он не само да користи заповедни начин ве то допууе са: Молимо у име
Христово. егов говор овде постае бесмислен уколико не постои духовна
активност од стране човека. ош више, ап. Павле користи врло занимиву
конструкциу у вези са правдом Божиом, ер пише да е Христово искупите-
ско дело извршено да ми постанемо правда Божиа у ему. Овде е важност
у томе да ми постанемо, а не да ми есмо или да смо постали. Ово указуе
на синергички динамизам. Ово е дае наглашено и у 6 1: А сараууи с им,
молимо вас да не примите узалуд благодат Божиу. Потом ап. Павле наводи
цитат из Исаие 49 8 у коме стои да Бог чуе и помаже.
У Друго Коринанима 6 4-10, ап. Павле пише шта би могло да буде водич
у монашком духовном животу. Него се у свему показумо као слуге Божие: у тр-
пеу многом, у невоама, у бедама, у тескобама, у ранама, у тамницама, у буна-
ма, у трудовима, у бдеима, у постовима, у чистоти, у знау, у дуготрпеу,
у благости, у Духу Светоме, у убави нелицемерно, у речи истине, у сили Бо-
жио, са оружем праведности десним и левим, у слави и срамоти, у грди и
похвали, као варалице и истинити, као незнани и познати, као они кои уми-
ру а ево живимо, као кажавани али не убиани, као жалошени а увек радос-
ни, као сиромашни а многе богатеи, као они кои ништа немау а све поседуу.
Бдее, пост, чистота, гносис или знаесве ово треба да одсликава монашки и
аскетски живот. Штавише, ап. Павле поново користи слику битке и упууе на
оруже праведности. език кои ап. Павле користи у овом одеку може бити
од значаа само уколико човек синергички учествуе у делу искупеа. Ако
учее о праведности у мисли ап. Павла има само еднострано значееда е
праведност Божиа, коа е свакако извор сваке праведностионда зашто се
говори о оружу праведности ставеном у саме руке човекове, и леву и десну?
L O G O S
24
Георгие Флоровски
Ако човек само сабира праведност заступничком жртвом Господа нашег Ису-
са Христа, откуда онда потреба да се говори о оружу праведности, уколико не
постои и други вид искупитеске делатности кои онтолошки укучуе човеко-
во у духовно заедничарее? У Друго Коринанима 10 3-6 ап. Павле настава
са своим освртаем на битку и поново наглашава потребу послушности: ер
живеи у телу, не воуемо по телу; ер оруже нашега воеваа ние телесно
него силно Богом за рушее утвреа, обарауи помисли и сваку охолост, коа
устае против познаа Божиега, и покоравауи сваку помисао на послушност
Христу, те смо готови казнити сваку непослушност када се испуни ваша пос-
лушност.
Апостол Павле у Друго Коринанима 7 1 пише о очишеу, о савршено
светости и о страху Божиему. Након подсеаа да имамо оваква обеаа, он
нас саветуе: Имауи, дакле, оваква обеаа, о убени, очистимо себе од сва-
ке нечистоте тела и духа, твореи светиу у страху Божиему. Ова савет
е управо оно што монашки и аскетски живот покушава да испуни. У 13 9 ап.
Павле пише: Молимо (се) Богу, за ваше савршенство. Да би неко био савршен
мора претходно да достигне одреени ниво. Ова текст сведочи о динамичко
природи вере, о духовном животу у Христу, о устаау и падау и потом о
усавршавау.
У Друго Коринанима 7 10, ап. Павле говори езиком врло сродним оно-
ме кои се проналази у монашко и аскетско литератури, ер он говори о жа-
лости коа доноси покаае кое води спасеу. ер жалост коа е по
Богу доноси покаае за спасее.
Апостол Павле супротстава ову жалост по Богу са жалошу овога све-
та коа доноси смрт. Теме туге и жалости због нечиег грехатачние жа-
лости по Богуесу непрестано присутне у монашком духовном животу.
Апостол Павле завршава поменути текст Друге посланице Коринанима
последим саветом: Назад, брао, радуте се, усавршавате се, утешавате
се, исто мислите, мир имате, и Бог убави и мира бие с вама. Овде е поново
нагласак на усавршавау. Ако би се ови делови езика ап. Павла узели сами
за себе и извадили из контекста, могли би се лако погрешно протумачити у
смислу да човек узрокуе Божие деловае, ер ап. Павле пише и Бог убави
и мира бие с вама. Управо ово и есте то кое уводи Божиу активност. Бог
е бити са вама ако досегнете мирово е како би поменути текст могао бити
правилно схваен када не бисмо скрнавили тело целокупног дела ап. Павла.
Оно што се могло догодити са мишу ап. Павла е то што се обично дешава са
мислима исказаним у монашко и аскетско литератури.
поСланица галатима
Заедно са Посланицом Риманима, Посланица Галатима е друго дело из
корпуса ап. Павла кое е начеше цитирано од стране теолога лутеранске и
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 2
калвинистичке реформацие као и оних теолога кои следе ове теолошке тра-
дицие. Ово су такое две посланице кое е навише наводио свети Августин
како би подржао свое учее о неодоиво благодати и предестинации. Али у
Посланици Галатима налазимо исту ону нит коа може бити погрешно схваена
у пелагианском смислу. Наше становиште е овде да су оба ова гледишта ед-
нострана, те да е мисао ап. Павла много богатиа него што то еднострана тума-
чеа дозвоавау. егова мисао е много реалистичниа и по питау славе Бо-
жие и по питау трагедие човековог искуства у злу, пропадивости и смрти.
Али ап. Павле ние само задивен славом Божиом, силом и инициативом
благодати, ве и радошу стварног искупеа у коме свака личност мора да
узме учеше како би искупее човека било савршено.
У десетом стиху прве главе Посланице Галатима, ап. Павле користи език
кои указуе на тражее наклоности Божие: Зар а сад настоим да уде при-
добием или Бога? Или тражим удима да угаам? На едном месту у Пос-
ланици Галатима, 4 9, ап. Павле затиче себе како запада у веома неразумиву
употребу удског езика: А сада познавши Бога, или бое, будуи познати од
Бога. Непрецизност езика дешава се чак и ап. Павлу.
У друго глави Посланице Галатима пружено е обашее главног спорног
места у теологии ап. Павла. Тамо где ап. Павле приписуе хипокризиу ап. Петру
у Антиохии, ер е ап. Петар ео заедно са незнабошцима све док нису стигли
из ерусалима они кои су из обрезаа. Тада се ап. Петар повукао од незна-
божаца страхууи од оних кои су из обрезаа. Апостол Павле се суочава са
ап. Петром лицем у лице. Поново е читав сукоб око дела закона и дела Духа,
измеу удеског закона и Христовог духовног закона као директне последице
еговог Божанског искупитеског дела. Зато у овом контексту ап. Павле става
у разговор учее о оправдау. У стиху 16 ап. Павле пише: Па знауи да се човек
не оправдава делима закона него вером Исуса Христа, и ми поверовасмо у Хрис-
та Исуса, да се оправдамо вером Христовом а не делима закона, ер се делима
закона ниедно тело нее оправдати. У грчко конструкции коу користи ап.
Павле динамизам ош увек постои, ер ми веруемо да би могли бити оправда-
ни и од вере. Ова последи израз садржи ширину, пространство духовног жи-
вота кое потиче од вере. Ово богатство израза, изобие и егова динамичност
не смеу се умаити едним редукционистичким тумачеем. Сама употреба
речи да би има теолошке импликацие, као и цела конструкциа да би били
оправдани. Апостол Павле е врло лако могао да напише: Да смо поверовали
и да смо отад спасени. Али он ние тако написао. Обективна стварност ис-
купеа, обективна стварност човечанства кое е оправдано Христомедна
е ствар. Субективна стварност учеша сваке личности у овом ве извршеном
искупитеском делу оправдаа, коом (том субективном стварношу) треба да
постанемо заиста помирени са Богоместе друга димензиа, димензиа коа
захтева и коа се односи на читав човеков духовни састав. У наставку ап. Павле
пише: Ако тражимо да се оправдамо у Христу (в. Гал 2 17). У он може да пише:
ер ми Духом, од вере, чекамо наду праведности. Какво е онтолошко значее
наде праведности ако нам е праведност приписана законском разменом, и
L O G O S
26
Георгие Флоровски
ако е пасивна праведност Божиа коа нас оправдава? Не, визиа ап. Павла е
много дуба. Нада праведности е пре свега наша нада да емо учествовати у
то обективно праведности Божио коа е сада од Бога слободно дата у и кроз
Христа. Али ми се надамо зато што постои дело кое треба да извршимо како
бисмо задобили и вечно учествовали у то праведности. Бог ствара слободно.
Бог е створио човека по то слици слободе. Христос прихвата Крст у слободи.
Слобода е теме ствараа и искупеа. А човекова слобода, како год неака,
ош увек може бити подстакнута слободним даром благодати. И у то слободи
човек мора, како ап. Павле пише у своо Посланици Филипанима 2 12 да гра-
ди спасее свое са страхом и трепетом. Не може се пореи да е монашка и
аскетска духовност ово схватила озбино. У Галатима 1 ап. Павле пише:
Стоте, дакле, у слободи коом нас Христос ослободи.
Целокупни богословски знача свега што се догодило приликом долас-
ка Христовог, приликом оваплоеа Богочовека, у еговом животу, еговом
учеу, егово смрти, еговом васкрсеу, еговом оснивау Цркве и све-
тотаинског живота у Цркви, приликом еговог вазнесеа, еговог слаа
Духа Светога и еговог Другог доласка и Судасве ово е радикално проме-
нило дела старог закона, а значее е било асно рано Цркви. Истина е да се
оно што е ап. Павле рекао о делима закона може применити на било кои
вид хришанства кои одступа од праве равнотеже, одступа од изворног дела
Духа, замеууи их механичким и механицистичким становиштем. И у
Посланици Галатима 3 27 ап. Павле одмах везуе оправдае вером са светом
таном крштеа. ер сте сви синови Божии вером у Христа Исуса. ер кои се
год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. У овом контексту, коа е разлика
измеу оправдаа вером и вером бити крштен у Христа и затим облачеа у
Христа?
Апостол Павле се обраа хришанима, онима кои су крштени, кои су
примили веру. Упркос свом еговом говору о оправдау вером, о облачеу
у Христа кроз крштее, о обективном виду искупеа кое е извршено, ап.
Павле ипак може да напише у Посланици Галатима 4 19: Дечице моа, коу опет
с муком раам, докле се Христос не уобличи у вама. Шта ово може да значи ако
не да е процес човековог искупеа борба, устаае и падае, непрестани
духовни динамизам? У 7 он говори: Трчасте добро и пита: Ко вас спречи да се
не покоравате истинипоново користеи слику трке.
У Посланици Галатима 14 ап. Павле понава Христову заповест о убави,
мисао коа ние страна ап. Павлу, посебно када се погледа егова химна у-
бави (агапе) у 1 Кор 13. ер се сав Закон испуава у едно речи, у ово: уби бли-
жега свога као себе самога. Потом прави разлику измеу дела Духа и дела тела,
изричито повезууи последе са старим законом. А затим поново опомие и
заповеда имауи у виду стварност духовног живота ( 2): Ако Духом живимо,
по Духу и да ходимо. Какво е значее едног оваквог савета? Он има значее
засновано на стварности едино ако се живети у Духу односи на свеукупност
обективног искупитеског дела Христовог, сада извршеног и доступног уд-
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 27
ском роду, искупеа коим су окружени у животу Цркве у коо живе, али у
исто време и искупеа у коме морау активно да учествуу, у коме морау да
ходе ако желе да постигну и приме коначно дело искупеа, заедницу човека
са Богом у убави, у доброти, у истини. Ово хоее представа очигледно
израз за активност, кретае према циу. У Галатима 6 2 ап. Павле повезуе за-
повест о убави и хоее у Духу са законом Христовим. И тако испуните закон
Христов. Сам език закона Христовог и испуеа тог закона теолошки е
значаан, ер се закон Христов односи на све кои су сабрани у Цркву кроз
Христа. Монашки и акетски живот представау своеврстан покуша да се
испуни ова закон Христов. Закучна мисао ап. Павла у Посланици Галатима
есте: И кои год буду живели по овоме правилу, мир на их и милост. Нова твар
о коо ап. Павле говори есте и ве извршена искупитеска стварност, као и
то да е за личност са духовном слободом нова твар стварност коа се тек
мора проавити, стварност коа се може достии едино кроз процес, када се
субективна стварност сваке личности саобрази обективно стварности нове
твари коу е сатворио Господ наш Исус Христос.
поСланица ефеСцима
У Посланици Ефесцима 1 14 ап. Павле користи веома занимив език када
е у питау наше спасее у Христу кои е залог наследства нашега, за ис-
купее тековине, на похвалу славе егове. Овде е асно значее: печат Духа
Светога есте залог наслеа кое задобиамо када га стекнемо. Ово е динамичан
текст. Поседовае таквог наслеа захтева од нас да ходимо у добрим делима што
е асно према Посланици Ефесцима 2 10: ер смо егова творевина, саздани у
Христу Исусу за дела добра, коа Бог унапред припреми да у има ходимо. У
Ефесцима 6 11 ап. Павле поново користи слику битке и облачее у свеоруже Бо-
жие. Владае е поново споменуто у 8 и 1: Владате се као деца светлости
и пазите добро како живите. У 9 пише да е плод Духа у свако доброти и пра-
ведности и истини. Ходае у светлости е то кое доноси плод сваког добра,
праведности и истине што е описано као оно што е угодно Господу.
У Ефесцима 14 ап. Павле наводи оно што е вероватно била химна ране
Цркве, текст кои у себи садржи мотив монаштва: Устани ти кои спаваш. Кои
е разлог да неко мора да устане? У 1 он заповеда: Угледате се, дакле, на Бога. У
4 23 ап. Павле пише да се ми обнавамо духом ума свога и да се обучемо у новог
човека. Он у 4 1 моли да се владате достоно зваа на кое сте позвани. У 4 1
он саветуе да у свему узрастемо у Онога кои е главаХристос. У 6 18 ап. Павле
истиче важност молитве: И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако
доба. Све ово есу видови монашког и аскетског живота.
L O G O S
28
Георгие Флоровски
поСланица филипанима
Посланица Филипанима садржи многе изразе кои се директно односе
на активни духовни живот. У 1 2 он говори о напретку и радости вере. У 1
27 говори о држау себе достоно еванеа. Да стоите у едноме духу, ед-
нодушно бореи се за веру еванеа. Овде е израз борба кои е тако мрзак
Нигрену.
Према ап. Павлу ми смо позвани не само да веруемо него, такое, и да стра-
дамо. У Филипанима 1 29 он пише: ер е вама даровано за Христа, не само да
веруете у ега, него и да страдате за ега ( ,
). Он овде, дакле, напомие страдае, искушавае.
У 2 16 говори о могуности узалудног трчаа и узалудног труда. У 3 8 ап. Павле
говори о задобиау Христа и то у контексту праведности закона кои е суп-
ротан праведности по вери. Посланица Филипанима 3 11-16 есте едан веома
занимив текст. Да бих како достигао у васкрсее мртвих. Не као да то ве
постигох или се ве усаврших, него стремим не бих ли то достигао, као што
мене достиже Христос Исус. Брао, а за себе не мислим ош да сам то до-
стигао; едно пак чиним: што е за мном заборавам, а стремим за оним што
е преда мном, и трчим према циу ради награде небескога призваа Божиега
у Христу Исусу. Ми, дакле, кои смо савршени, овако да мислимо; ако ли што
другачие мислите, и ово е вам Бог открити. Уосталом, оно што смо достиг-
ли, тога правила да се држимо и исто да мислимо. Овде ап. Павле говори и
о достизау Христа и о томе да Христос достиже. Синергиска делатност е
очигледна и стварна. Сав език у одломку указуе и истиче и Божиу и човекову
делатност коа е обективна реалност досегнутог избавеа и процеса човеко-
вог сезаа, стремеа ка коначном циу, циу кои е недостижан уколико
човек не постане духовно активан. Грчка глаголска конструкциа постигох и
да сам достигао нису без значаа.
У Филипанима 4 8-9 ап. Павле говори уопштено као и у Прво Римани-
ма: А дае, брао, што год е истинито, што год е поштено, што год е пра-
ведно, што год е чисто, што год е достоно убави, што год е на добру гласу,
било коа врлина, било што похвале достоно, то мислите; што и научисте, и
примисте и чусте и видесте на мени, оно чините, и Бог мира бие са вама. Ове
вредностиистина, правда, чистота, обдареностнису вредности кое су пре-
иначене помоу нове твари коа е и сама настала као последица оваплоеа
Богочовека. Хришанска мисао их ние породила нити променила. Оне су пре
унутар саме основе удске природе и егзистенцие, то су ствари коих е свако
спонтано свестан. Оно што е, меутим, учинило хришанство, есте да е пода-
рило нови пут човечанству да заедничари у истини, правди и чистоти на едан
нови начин и са новом снагом у Христу. Они више не постое као идеали, као
апсолути, ве су егзистенциално и онтолошки доступни удско природи
кроз искупее. Ап. Павле овде говори скоро платонистичким езиком, али
кои е ипак потпуно хришански.
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 29
поСланица колошанима
У Посланици Колошанима ап. Павла 1 22-23 и 29 приказана е стварност сине-
ргие. Сада вас измири смру еговог удског тела да вас изведе преда се свете,
непорочне и невине, ако само останете у вери утемеени и постоани, и не од-
ваауи се од наде еванеа, кое чусте, кое е проповедано сво твари под
небом, коему а, Павле, постадох служите.
Сада постои стварно измирее, али да би учествовали у ему морамо
бити свети, непорочни и невини, а све ово се везуе за значано акоако
само останете у вери. У стиху 28 сусреемо се са идеом зрелости, труда,
борбе или страдаа. Уразумууи свакога човека и учеи свакога човека
свако мудрости, да бисмо показали свакога човека савршена у Христу Исусу.
У Колошанима 1 10 изражава исту идеу о достоанству, о угаау Богу,
о томе да будете плодни у сваком добром делу, и да растете у познау Бога.
Али сама снага долази по сили славе Божие. ачауи сваком снагом по сили славе
егове (Кол 1 11). У Колошанима 2 6-7 изражава такое две духовне вое и делат-
ности у процесу спасеа: Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако
у ему и живите, укореени и назидани у ему, и утврени у вери као што
сте научени, изобилууи у о са захвалношу.
Дубина идее синергие не налази се само у саумирау и састрадавау
са Христом ве и у васкрсеу са им. У Колошанима 3 1 ап. Павле пише: Ако
сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што е горе где Христос седи с
десне стране Бога. Апостол Павле настава служеи се многим саветима у
императиву, у трео глави: Умртвите, дакле, удове свое кои су на земи: блуд,
нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што е идолопоклонство (). А
сад одбаците и ви то све (8). Потом заповеда (4 2) да не престау са молитвом и
бдеем.
прва и дрУга поСланица СолУанима
У Прво посланици Солуанима ап. Павле настава о другом виду про-
цеса искупеа кои се односи на дело вере (1 3), изражавауи забринутост
да наш труд [не] буде узалуд (3 ) и саветуе: Чврсто стоите у Господу (3 8) и
будите обучени у оклоп вере и убави ( 8). ош изискуе да се све испитуе те да
се држи оно што е добро, уздржавауи се од свакога зла ( 21-22). У 3 10 ап. Павле
пише: Но и дан наусрдние се молимо Богу да видимо лице ваше и да допунимо
оно што недостае вери вашо. Зашто е потребно да се испуне недостаци вере
ако е само вера едини критериум спасеа, како то сматрау одреене школе
теологие укореене у традиции Реформацие? У 4 3-4 ап. Павле занимиво
пише: ер е ово воа Божиа: светост ваша, да се чувате од блуда, и сваки од
вас да зна држати свое тело у светости и у части. Овде е освеее ци
духовоног живота у Христу, а посебно су значани изрази држати тело свое
L O G O S
30
Георгие Флоровски
у светости и чистоти. Овакав език изражава динамизам синергичког процеса
искупеа. У 9 ап. Павле користи израз да добиемо спасее. У Друго посла-
ници Солуанима 2 14 ап. Павле служи се изразом: Да задобиете славу Господа
нашега. У Друго Солуанима 1 11 ап. Павле се моли да буду удостоени зваа
и да Господ испуни сваку благу намеру доброте и дело вере у сили.
прва и дрУга поСланица тимотеУ
У Прво посланици Тимотеу 1 -6 читамо: А ци заповести есте убав
од чиста срца и савести добре и вере нелицемерне, од чега неки одступише и
скренуше у празнослове. У 1 18-19 поново е употребена слика борбе: Ову ти
заповест предаем, сине Тимотее, сходно преашим пророчанствима о теби
да по има ратуеш добар рат, имауи веру и добру савест, коу неки одба-
цивши претрпеше бродолом вере.
У Прво Тимотеу 2 1-4 пружа исти интензитет духовног деловаа кои
се налази и у монашко и подвижничко литератури: Молим, дакле, пре свега
да се чине моеа, молитве, прозбе, благодареа за све уде, за цареве и за
све кои су у власти, да тих и миран живот поживимо у свако побожности и
честитости. ер е ово добро и угодно пред Спаситеем нашим Богом, кои хое
да се сви уди спасу и да доу у познае истине. Исто истицае се настава и
у 4 7-10, нарочито у речима вежба се у побожности и ер за то се и трудимо и
бивамо срамоени. У Прво Тимотеу 6 11-12 поново наглашава борбу коом се
хвата за оно што е стварно извршено у делу спасеа. Бори се добрим подви-
гом вере, хвата се за живот вечни у кои си и позван. А у стиху кои претходи
овоме е заповест: Иди за правдом, побожношу, вером, убаву, трпеем и
кротошу. Какво духовно значее могу да имау речи иди за правдом уколико
не показуу да иако е праведност Божиа утврена у Христу Исусу, ми и
дае морамо непрестано да се боримо у духовно борби не би ли задобили ову
праведност? Ве е у Прво Тимотеу 9 асно е да су удовице одреених
година имале посебно место унутар духовног живота Цркве: Да се упише меу
удовице. Где да се упише? То е очито една посебна активност унутар духов-
ног живота Цркве у коу су биле укучиване удовице, едан посебан облик
духовне активности кои е постоао ве у наранием животу Цркве.
У Друго Тимотеу 1 6 асно се авау и обективна реалност дара ис-
купеа и субективни индивидуални труд неопходан да се задобие ово
дело спасеа: Напомием ти да разгореваш благодатни дар Божии кои е у
теби. О синергии у делу спасеа говори се у 2 11-12 са даваем великог значаа
речи ако. Истинита е реч: ако с им умресмо, с им емо и живети; ако
трпимо, с им емо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он е се нас одреи.
У 2 21 светост е условена самоочишеем. Ако, дакле, ко очисти себе од
ових, бие суд за част, освеен и користан домаину, припремен за свако
добро дело. У 2 22 поново нас саветуе: Бежи од младалачких жеа, а држи се
правде, вере, убави, мира са свима кои призивау Господа од чистога срца. У
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 31
4 7 пут спасеа е поново представен као борба: Добар рат ратовах, трку
заврших, веру одржах.
поСланица евреима
Посланица евреима изобилуе мишу о оба вида искупеао делу
Божием и о духовно борби човеково. У 3 14 език е прецизан: ер смо пос-
тали заедничари Христови, само ако првобитну веру до краа чврсто одржи-
мо. У 4 1 идеа е слична: Боимо се, дакле, да неко од вас, док ош важи обеае
за улазак у починак егов, не помисли да е одоцнио. Идеа одласка у починак
настава се и у 4 11: Постарамо се, дакле, да уемо у та починак, да не би
ко пао по истом примеру непокорности. У 6 1 говори се о почетку процеса ис-
купеа коме се придружуе савет похитамо ка савршенству. У 6 11 мора се
показати ревност ради оствареа наде све до краа. Такво саветовае може се
наи у читаво Посланици евреима. У 10 22-23 стои: Приступамо истинитим
срцем и држимо се чврсто у исповедау наде без колебаа
У 11 1 дата е дефинициа вере: А вера е основ свега чему се надамо, потвр-
да ствари невидивих ( ,
). Ова дефинициа вере е често прелако одбацивана. Ово е веома
дубока мисао, посебно када се сагледава у свом оригиналном изразу, на грчком
езику. Вера е основ стварности на коо почива нада хришанске побожнос-
ти. У то стварности садржи се сам доказ, потврда Царства Божиег. Цела едана-
еста глава открива да е вера била жива и под старим законом, иако е вера у
Христа дубег онтолошког значаа пре свега зато што е утемеена на ново
стварности коа ние била доступна под старим законом. Након дугог увода
кои обилуе примерима вере под старим законом, Посланица евреима
у 12 1 пружа едан савет кои се тиче духовног делаа нове вере. Зато и ми,
имауи око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме и грех кои нас
лако заводи, и са стрпеем хитамо у подвиг кои нам предстои. Стварност
дисциплине е наглашена у Посланици евреима, нарочито у 12 7: Подносите
карае. А да се може остати без благодати Божие асно е из 12 1.
прва и дрУга поСланица петрова
У Прво посланици ап. Петра 1 9 ние сам почетак вере или вера уопште оно
што има за своу последицу спасее, него е управо кра вере та коим се при-
ма спасее. Очишее и послушае есу доминантне теме у Прво послани-
ци ап. Петра: Душе свое очистивши Духом у послушау истине за братоубе
нелицемерно, од чиста срца убите едни друге искрено (1 22). Процес узрастаа
у духовном животу наглашен е у 2 2:. .да . .узрастете за спасее. О борби из-
меу страсти и душе говори се у 2 11: убени, молим вас као путнике и стран-
це, да се чувате од телесних жеа, кое воуу на душу. У Друго Петрово 1 4 изре-
L O G O S
32
Георгие Флоровски
чена е дубока богословска мисао. Обеаа коа е Бог дао велика су и драгоцена.
Трулежност е дошла у свет због похоте, а човеку е дато не само да се избави од
трулежности ве и да постане причасник и заедничар у Божанско природи.
Ово е идеа коа се развила у ранохришанско богословско мисли, идеа на
коо е утемеено учее о у, о обожеу. Кроз кое су нама дарована
драгоцена и превелика обеаа да кроз их постанете причасници божанске
природе, избегнувши похотну трулеж у свету. Стога смо у наредним стиховима
саветовани да се старамо за своу веру, како би могли духовно да узрастамо. И
управо на ово уложите сву ревност па проавите у вери вашо врлину, а у врлини
знае, а у знау уздржае, а у уздржау трпее, а у трпеу побожност, а у
побожности братоубе, а у братоубу убав. (2 Пт 1 -7)
У Друго Петрово 1 10 спомие се призвае и избор. И у самом том тексту,
човек се подстиче да буде вредан како би утврдио ова призив и избор: Пос-
тарате се ош вема да свое призвае и избор утврдите. У 2 20-22 отпадае од
пута праведности ние само могуе, ве се и догаа, и то е ош горе него да
човек уопште ние спознао пут праведности. Текст говори и о онима кои су
задобили пуно познае Господа. ер ако они кои побегну од нечистоте света
познаем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у их заплету и буду надвлада-
ни, бива им потое горе од првог. ер бое би им било да не познаше Пут прав-
де, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповести.
има се догодило оно што вели истинита пословица: Пас се враа на своу
бувотину, и: Свиа се окупала па се у блату ваа.
поСланице Св. апоСтола ована
У три посланице св. ап. ована сусреемо исти език, исту стварност
два вида искупеа. Исто ако е присутно у има, исто наглашавае пот-
ребе очишеа (в. 1 н 3 3), исти език о угаау Богу и исто наглашавае
држаа заповести и негрешеа. Постои органска веза измеу убави пре-
ма Богу и држаа егових заповестидржаа свих Христових заповести.
поСланица апоСтола акова и лУтерова оцена
лутеров став према Посланици ап. акова добро е познат. Заправо, лу-
тер е на кра немачког издаа Библие ставио не само Посланицу акове-
ву, него и Посланицу евреима, Посланицу удину и Откровее. А егов
критериум био е да им недостае еванелске чистоте. Он ние био први
кои е ово учинио. егов колега из Витенберга, коме се лутер касние окре-
нуо, Карлштат, направио е разлику измеу кига Старог и Новог завета пре
него што е сам лутер предузео активност. Почетком 120. год. Карлштат е
поделио целокупно Св. писмо на три категорие: libri summae dignitatis у кое е
Карлштат уврстио Петокиже и еванеа, libri secundae dignitatis у кое е уврс-
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 33
тио Пророке и петнаест посланица и libri tertiae dignitatis.
лутер е одбацио богословско учее Посланице аковеве, али у е из
нужде оставио у немачком издау Библие само као неку врсту додатка (апен-
дикса). На крау лутеровог предговора еговом издау Библие на немачком,
а кои е изоставен у потоим издаима, пише на немачком езику свог
времена: . .из тог разлога е Посланица аковева една потуно безвредна пос-
ланица, ер она заиста нема никакве еванеске вредности у себи. лутер у е
богословски одбацио ер она дае за право делима потпуно супротним Павлу
и другим кигама Св. писма. . пошто, иако подузима да поучава хришане,
ни едном не спомие страдае, Васкрсее, Дух Христов; спомие Христа два
пута, али не учи ништа о ему. Она назива закон законом слободе, док га ап.
Павле назива законом ропства, гнева, смрти и греха.
лутер е чак додао реч самоа11еinу Посланици Риманима 3 28 испред
речи вером како би побио речи у Посланици ап. акова 2 24: Видите ли, дакле,
да се делима оправдава човек, а не само вером? Штавише лутер е постао врло
агресиван и дрзак у своим одговорима на критике због додаваа речи само
у текст Библие. Ако ваш паписта чини непотребну помету због речи sо1а,
а11еin, одмах му реци: Доктор Мартин лутер вам каже: Паписти и магарци су
исти, sic volo, sic jubeo, sic pro ratione voluntas. (тако хоу, тако нареуем, нека тако
моа воа буде разлог). ер ми не желимо да будемо ученици и следбеници па-
писта, него ихови учитеи и судие. лутер настава подругивим тоном
покушавауи да опонаша ап. Павла у писму у коме дае одговор своим про-
тивницима. Да ли су они доктори? И а сам. Да ли су учени? И а сам. Да ли су
проповедници? И а сам. Да ли су теолози? И а сам. Да ли су философи? И а
сам. Да ли су писци кига? И а сам. А хвалиу се и надае: а могу тумачити
Псалме и Пророке, што они не могу. а могу да преводим, а они не могу. . Зато е
реч а11еin остати у мом Новом завету и ако све папемагарци побесне и полуде
нее мои да избаце ту реч. У неким немачким издаима реч а11еin е чак
одштампана крупним словима! Неки критичари лутеровог превода оптужуу
га за намерно нетачно превоее како би подкрепио сво сопствени теолош-
ким став. Почетком 123. год. др Емсер, лутеров противник, тврдио е да лу-
теров превод садржи хиаду граматичких и хиаду и четристо еретичких
грешака. Ово е преувеличано, али остае чиеница да постое броне грешке
у лутеровом преводу.
Заправо читава реформациа у свом држау према Новом завету се по
овом питау директно противи светом Августину, кои е веома поштован од
стране теолога реформацие и од кога су они узели основу за нека своа тео-
лошка гледишта, посебно о предестинации, првородном греху и неодоиво
благодати код лутера и Калвина. На ову тему, као и на многе друге, не постои
додирна тачка измеу лутера и Калвина са едне стране и светог Августина с
друге. Свети Августин е писао: Не бих веровао еванеу да ние потврено
ауторитетом Цркве. Треба истаи да се Калвин ние освртао на Посланицу
аковеву.
L O G O S
34
Георгие Флоровски
лутер е запао у апстрактност едне пасивне праведности, био е тако
гневан због свог монашког искуства у вежбау у оном што е називао пра-
ведност дела, тако заокупен покушаем да створи посебно значее едно
нити у мисли ап. Павла, да е превидео сам теме на коме настае богословска
мисао св. ап. аковаа то е инициатива и воа Божиа. лутерова критика да
ап. аков не спомие страдае, васкрсее и Дух Христов е бесмислена, ер
су егови читаоци познавали апостолско предаение, дакле, било потребе
помиати саму срж и теме живе вере коа е била позната онима кои су Пос-
ланицу читали. Таква лутерова критика показуе огромни недостатак за разу-
мевае историског живота ране Цркве, ер е Црква у то време постоала, а
посланице су писане у Цркви и за Цркву. Историски, Црква е постоала пре и
едног написаног текста Новог завета. Црква е живела усменом традициом
применом од апостола, што се асно види на страницама Новог завета.
Сама основа богословског гледишта ап. акова есте воа Божиа. У 1 17-18
ап. аков пише: Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго е, силази од Оца
светлости, у коега нема изменивости ни сенке промене. ер нас е драговоно
родио речу истине да будемо као првина од егових створеа. У 4 1 ап. аков
пише: Уместо да говорите: Ако Господ хое, и живи будемо, учиниемо ово
или оно. една теолошка макавост у тексту Посланице ап. акова есте у 4 8:
Приближите се Богу, и Он е се приближити вама. Узета сама за себе она има
примесу пелагианства . Овакви изрази могу се често сусрести и у монашко
и аскетско литератури. Али значее и у Посланици и у монашко и аскетско
литератури мора се схватити у ширем контексту. Када е синергизам процеса
спасеа заузео место у човековом срцу, тада е егзистенциална узаамност бла-
годати и одговора на у тако динамична да е могуе, као што се и дешавало,
да неко користи такве изразе, ер се подразумева да е Бог инициатор свега и да
благодат увек делуе у удском срцу, у свим дубинама како унутрашег тако
и споашег човековог живота. Текст Посланице ап. акова мора се схватити у
контексту 1 18 и 4 1. Штавише, треба приметити да овом тексту претходи: Покори-
те се, дакле, Богу. У покоравау Богу ве постои однос, однос кои претпос-
тава Божиу инициативу и човеков одговор.
Посланица ап. акова садржи многе изразе кои е се примеивати и
у монашком и аскетском животу: искушее (1 14), страдае (4 1), очишее,
исцеее, самопонизност (4), као и трпите и тугуте и плачите (4 9). Речи
осуде упуене богаташима (в. 1-6) сежу до монашког завета сиромаштва.
живот ране цркве
Живот ране Цркве као што описуу Дела апостолска е тако асан да ние
потребна никаква анализа или представае текста како би се показало да е у
своо суштини духовност истоветна монашком или аскетском хришанству.
Такое треба споменути и живот светог ована Крститеа. Добро е утемее-
но мишее проучаваоца монашких извора, попут Дом Германа Морина, кои
указуе на очигледан парадокс: ние толико сам монашки живот био новина
L O G O S
аскетски идеал новог завета: осврт на критику теологие рефорМацие 3
краем треег и почетком четвртог века, ве е то пре био живот кои е прила-
гоаван свету од стране масе хришана тога времена након престанка гоеа.
Монаси заправо нису чинили ништа друго, до што су чували нетакнутимус-
ред измеених околностипрвобитне идеале хришанског живота . . Постои
ош едан непрекинути ланац кои иде од апостола преко отшелника и касние
киновита, а чии се идеал, мае нов него што изгледа, распространио тако брзо
из Египатске пустие краем треег века. Та ланац сачиавали су мушкарци
и жене кои су живели у сталном подвигу и целомудрености и кои никада нису
престали да буду прославани у древно Цркви.
L O G O S