ГЕОРГИЕ ФЛОРОВСКИ
ПРОТИВРЕЧА ОРИГЕНИЗМА'
Нова кига о Оригену излази из штампе у право време.
Редепенингова (Бон, 1841. г.) и Дениева (Париз, 1884. г.)
монографие одавно су ве застареле. Током последег де-
сетлеа веома су се измениле наше историске представе о
хришанско древности, о целокупно елинистичко епохи,
тако да е потреба за новом синтезом одавно ве сазрела. Де
Фе е много радио у области историе хришанске Алексан-
дрие - био е познавалац епохе. Меутим, кига о Оригену6
ние му успела. У о се открива сва ускогрудост и недоста-
так
историских
предпоставки
либералног,
адогматичног
протестантизма. Ерудициа не може заменити интуициу. Де
Фе прилази Оригену из далека, као странац. На ега гледа
из нашег времена - и не познае га, не схвата тане егове
личности, не осеа трагични пулс егове мисли. У де Феово
кизи нема живог Оригена. Ориген е живео у вртлогу
проблема. У де Феовом, пак, опису он делуе веома споконо,
као неки замишени еклектичар, опортуниста и сабирате
идеа. Оригенов лик се расплиуе на историском плану. Де
Фе е исувише одушевен усклаеношу противреча. Уну-
траши драматизам у Оригеновом стваралаштву он не осе-
а. ему се чинило да у Оригену "сапребивау" философ и
5 Преузето са сата: Библиотека Лкова Кратова
(иглгда.кго1:оу.тГо/тс1ех.1:т), з. 108-115.
& Е. с1е Рауе. Ош>еп. 8а уе, воп оеиуге, ба репзее. - 3 УО1З, Рапз. Е. Еегоих.
1923-1928.
-------------------------------------------------------------------------------------
217
хришанин. Не осеа да то "сапребивае" представа на
прегнутост и борбу. Истина, на основу Оригенових радова
веома е тешко одгонетнути историу еговог духа. Оригеи
е све киге свое написао онда када се завршила егова уну
траша борба, када се ве егова система одбранила. Меу-
тим, то никако не значи да борбе више ние било. У Ориге-
новом животу постоао е човек борбе. Он ние само услед
историске случаности био полемичар. егова мисао е по-
лемична. А та полемика за ега ние била само диалектичко
разграничавае. Метежни дух Оригенов беше саткан из про-
тивреча. Ако е у егово системи наглашен патос измире-
а, онда то долази управо од супротнога, од бола раздвааа
и несклада. Ориген беше елин, а у исто време и противник
елинизма. Оригена са правом можемо назвати "последим
гностиком", но, он е историске гностике називао и сматрао
злим еретицима, богословским фалсификаторима и преу-
бочинцима - о има говори врло жустро и огорчено. ихо-
вим измишотинама свагда супродстава "црквену реч",
"црквену проповед". Он настои да буде само тумач предаа
"правила вере". То му се, меутим, ние дало. Оригена може-
мо помити едино на основу егових мисли, на основу его-
ве проблематике и еговог противреча. Де Феа у Оригену
намае интересуе богослов. ему се хришанство II века
чини као некаква расплинута и неасна мра. У великом спо-
ру Цркве и античког света, он не осеа судар две силе. Ори-
гена он одваа од црквено-историске перспективе, настои да
га схвати и обасни из "философске средине". О то "фило-
софско средини" де Фе говори веома много, скоро да забо-
рава да пише о Оригену. У то карактеристици философ-
ских расположеа од Пирона до Плотина има много вредног
и интересантног. Но, у закучку се стиче утисак да се Ори-
ген налази искучиво у историско-философском низу. И то
е неоспорна обмана гледишта. При свеколико своо умо-
зритено надарености Ориген уопште ние био философ по
призвау - у том односу он уопште ние елин. Философиа е
за ега свагда само помагало, помоно средство, вештина ту-
мачеа. Ориген е првенствено хтео да буде тумач Писма.
На чудан начин де Фе веома мало говори о Оригеновом би-
блиизму. Он не осеа шта е Библиа значила Оригену, не
схвата егову библиистичку мистику. Чини му се да се Ори-
ген само поистовеуе са Библиом, да егзегетски метод е-
говог богослова представа само литерарни манир или пе-
дагошки прием и он га обашава слепим ослааем на
уобичаено учее александриске школске средине. Унутра-
ши смисао алегориског метода де Фе едноставно не осе-
а. И уопште он се не дотиче изворних тема Оригеновог
богослова. - Жива проблематика оригенизма исклижава
пред еговим исувише равнодушним погледом. На крау кра-
ева, Ориген е за ега само симпатични машталац, визио-
нар, "идеалиста".
Помити мислиоца - то значи уловити унутрашу везу
и ритам еговог размишаа, напипати ихову интимну ал-
ку. У Оригеново системи првенствено пада у очи да е она
схвативиа без историског Христа. На очигледан начин то
се потвруе у кизи "О начелима", у коо главе о Троично-
сти и о Оваплоеу стварау утисак допуне, недвосмислено
нарушавауи доследност и континуитет мисли. Било би вео-
ма исхитрено и безосеано обаснити то тиме, као да Ориген
механички повезуе разнородне елементе. Ориген их топи у
своме умозритеном топилишту, и ипак се сви они не стапа-
у, добиа се смеса, а не синтеза. У томе се састои трагична
збрка егове синтезе. Ориген покушава и не успева, плаши
се да размиша историски. Тешкоа се не састои у томе
што е за Оригена (и у том контексту е он заиста елин)
прво и горуе питае - о постанку твари. Тешкоа е у томе
што он не схвата, па чак, и не прихвата време. Постоае и
сама могуност емпириског света, многог, разнородног и из-
меивог, за Оригена остае неразрешива загонетка. Он уме
да мисли едино без времена, само зик зреае аеиегшиааз (са
испекта вечности); он поми едино вечно и неизмеиво
бие - битисае уопште, ему е непомиво. Целокупни
патос Оригенове системе е у томе да скине, да одгонетне
загонетку времена и постоаа. Управо у томе се састои ин-
гимни смисао еговог знаменитог учеа о "свеопштем уста-
ау", о апокатастази. Код Оригена се то учее о "свеопш-
тем спасеу" уопште не одреуе моралним мотивима. То е
------------------------------------------------------------------------------ 219
првенствено метафизичка теориа. Апокатастаза е порица
е историе. Све што постои, сав садржа историског времс
на се расеава, расеава се без спомена и без трага. И "послс"
историе остае само оно што е ве било "пре" историс.
Ориген уопште ние илузионичар. Он не пориче реалност
историе и времена, он едино пориче смисао историе. У
истории не може бити смисла, пошто, по Оригеновом ми
шеу, она настае кроз бесмисао, настае од презасиено-
сти првостворених духова добром. У Оригеново системи
свагда е насветлие егово учее о слободно вои, у коем
е он далеко испред гностика и елинизма уопште. Ипак, у
краем збиру, по Оригену, слободна воа е непродуктивна.
Не може ни бити продуктивна, ер ништа не ствара, прво
створено пуноти не може ништа придодати. У Оригеново
системи слободна воа обашава пад света, чиеницу нера-
зума. За Оригена е неопходна слободна воа као узрок
зла. За добро ние потребна слобода. Ово е повезано са Ори-
геновим радикалним неисторизмом. Време ние потребно,
историа ние потребна, ер "пре" времена, "пре" историе,
осуштаствена е сва пунота биа, све што е достоно и
способно, чему приличи да постои. Као прави елин и плато-
ничар, Ориген ние схватао ухоее у вечност, роее или
настаае за вечност. Он е могао да допусти испадае из
вечности као безумну и до краа необашиву катастрофу, и
разрешее те катастрофе кроз враае у вечност. На ово се
своди сва Оригенова философиа историе - круг повратка.
Круг, символ пуноте, али и символ непокретности, за антич-
ку свест беше наузвишении од символа. Права линиа, сим-
вол кретаа, античком човеку се чинила као страшно облич-
е хаоса, мрачне и глупаве бесконачности. Отуда идеал
врааа. Ориген га авно исповеда. Оригенизам ние акосми-
чан. Напротив, то е учее о вечном свету. Но, егов вечни
свет есте свет духова, свет умних биа. И та идеални свет
есте прволик и ипостас емпириског света - Ориген му дае
библиско име Софиа, Премудрост Божа. То е обличе и
откровее Бога. Та идеални свет не настае, него вечно по-
стои. Оригена не треба сматрати пантеистом. Он асно раз-
дваа и разликуе свет од Бога, као егову "творевину". Ту
220 --------------------------------------------------------------------------------------
'
творевину он не може да поми другачие до као вечну - ему
се чинило да то произилази из учеа о Божанско неизмеи-
вости и простоти. Истовремено, када Ориген говори о Бо-
жанском животу, он говори управо о Откровеу. О Богу из-
ван света Ориген жели едино да ути. У том контексту он е
веома близак Плотину, а ош ближи е Филону. - Потребно е
истаи ош едну црту у Оригеновом учеу о идеалном свету.
То е - нека пунота биа, све - од светила до животиа у води.
Све су то пали духови. Оно што се код Оригена намае
могло очекивати есте чиеница да он пориче ерархиу меу
биима. У идеалном свету не постое степени. У егово
представи степеничавост биа била би грешка, квар. Он не
може да прихвати нешто што ние набое. Због тога е у
идеалном свету све еднородно. Но, ако идеални вечни свет
есте свет еднородних и едносушних духова, то значи да у
ему нема разлике измеу анела и човека, измеу анела и
"водених животиа". То дае значи да у ему нема човека.
Оно што разликуе и раздваа анела од човека, човека од
животиа, припада едино емпириском свету. То е последи-
ца пада. Све е то нестати у свеопштем устаау. У будуем
свету нее бити ни човека. Ако анеоски степен сматраш
наузвишениим, онда, по Оригену, заиста треба казати да
едино анели постое - сада на различитим степенима пада.
Ориген ние био докета, ер га егове предпоставке ни-
су на то наводиле. Он ние био приморан да порекне истори-
ско Откровее. Био е приморан да све историско у Откро-
веу сматра прошавшим. Ако Библиа заиста есте кига
Откровеа, у о мора бити изванисториски смисао. Ту е
теме алегориског метода. Може се реи да е то метод деи-
сторизацие Библие. Она се претвара у кигу прича и вие-
а. Али не престае да буде и кига свештене историе. еди-
но простаци могу да се интересуу и баве историским,
" удеским" смислом. У бити, исти ова став Ориген примеу-
е и на Нови Завет, на еванеоску историу. Не одричуи о
реалну веродостоност (и ми знамо како е он брани од Це-
лса), Ориген не може да допусти да историски смисао е-
ванеа есте последи и вечни смисао - наиме, историско
не може имати вечни смисао. Историско сенци авенеа,
Ориген супродстава егов вечни смисао и " вечно еване-
е" - вечно, примеуе Ориген, "у порееу са овим нашим
еванеем, кое е проповедано током времена у прошав-
шем свету и веку". То Вечно еванее он настои да прочи-
та измеу редова историског еванеа; неисториски Хри-
стос навише га интересуе у еванеу. Уз сав егов
категорички неисторизам веома му е тешко било да схвати
Христову личност. Он ние могао да повеже спасее све*а са
едним одрееним историским догааем. У Оригеново хри-
стологии чудновато се преплиу противречни мотиви. Ори-
ген е асно и категорички исповедао да е Христос Богочо-
век - то име се први пут, како ми се чини, сусрее управо код
Оригена. Меутим, ако поставите директно питае када е
Реч постала човек, одговор Оригенов е се двоити. У ова-
плоеу Речи он разликуе два момента. Све удске душе су
вечне и због тога претходе плотском роеу и уласку у
емпириски свет. Од вечности постои и душа Исусова коа се
пре пада света сединила са Речу - сединила се као жеезо
са огем. Треба нагласити: то е седиее двеу вечних ве-
личина... Управо то вансветско и ванвремено седиее
пречисте и вечне душе Исусове са Речу, за Оригена е суш-
тинско. Богочовештво се остваруе иза прага историе, пре
времена. Оваплоее постае обавивае, ве постоеег,
Богочовека у емпириском свету. Уствари, то ние Оваплое-
е Речи, ве оваплоее обожене Исусове душе, нераздеи-
во седиене са Речу. Сходно логици Оригенове системе,
Оваплоее не може бити окончано. ер, телесност уопште
есте последица греховног пада и истанчавае се у мери очи-
шеа, да би се сасвим изгубила када се испуни време. Хри-
стово Оваплоее, по Оригену, има привремени и педаго-
шки смисао. То е Откровее Речи у помрчини емпирие.
Кроз Оваплоее Бог постае очигледан и схватив чулном
човечанству. Управо због тога човештво Христово мора
бити очигледно. "егово човештво", каже Ориген, "то е пр-
ви и нижи степен од коег ми морамо пои, да бисмо прешли
и на друге степене и достигли оно што Син Божи есте сам
по себи". У мери духовног узрастаа треба да се одваамо од
Христовог човештва - оно е само педагошко средство за са-
222
зерцае надсветског Божанства. У том смислу Ориген ош-
тро критикуе простодушне кои се клаау у ерусалиму и
познау едино распетог Исуса, сазерцавау Реч едино у телу,
и - "равноанеоске" гностике, причасне Речи, каква е Она
била у почетку у Оца. Другим речима, пут духовног усхоеа
као да пролази мимо Голготе. Позитивни искупитески сми-
сао Ориген никада ние умео да расветли ни у Крсно смрти,
ни у Васкрсеу. За Оригена, Христос е првенствено Пророк
и Учите. Треба приметити: идеа васпитаваа и обучаваа
провлачи се кроз целокупну Оригенову систему; у томе се
огледа и една од ених елинских црта. Свака душа проходи
сво искупитени пут кроз смеууе се светове и векове, и
тако искупуе сво лични грех, да би се назад вратила на
свое опустело место у вечном свету. То е пут неизбежног,
мада и не присилног повратка. Ориген е убеен да воа не
може окорети у упорном противеу, она е дужна да се
преломи. На том путу свака душа има потребе едино за
путеводитеем и за примером. Такав пример даруе Христос
и ради тога постае путеводите и спроводник душе. У
суштини, спроводник временски. По Оригену, постои ле-
ствица сазерцаа и од сазерцаа Речи треба преи на сазер-
цае Оца. Некада е се окончати царство Сина и наступие
узвишение царство Оца - у томе се асно оцртава троични
субординизам Оригенов. Ве и сада савршени праведници (и
мученици, пре свих) уходе у загробном животу иза граница
историе и емпирие, ве живе у вечном свету. У Оригеновом
опису то е свет вечне приче, празнични свет познаа - као
што е и целокупни загробни пут душа своеврсно усавршава-
уе и назидатено идее по митарствима и виеима, изве-
сна "аудиториа" и школа душа. У том вечном свету блажене
душе сазерцавау "невидиве ствари Боже", "основе Божих
дела". То е познае идеалног или умног света; историски
лик Оваплоене Речи код Оригена е сасвим заклоен тим
познаем стихиа и основа света, сазерцаем Божанствене
Софие. Истина, историа христоцентричних мистика обично
почие управо од Оригена. Додуше, то ние мистика Христа,
ве мистика Логоса, мистика Вечне Речи. У о е опасно
одваае од историе, од историског Христа, од Оваплоеа
-------------------------------------------------------------------------------------- 223
Речи. Строго говореи, по Оригену, Исусову душу не треба
сматрати удском душом, она е узвишениа од тог чисто ем-
пириског нивоа. Истовремено е и свака друга душа позвана
на такво единство са Речи и на уподобавае Речи. ер, и
Исусова душа се слободно седиуе са Речи, своевоно,
сходно своо пламено убави коу има према о, то е
души своеврсна награда за езину чистоту. На та начин сва-
ка душа, по призвау, есте вечна невеста Речи; Реч може и
треба да се роди и у другим душама. Тиме се умауе един-
ственост и несаизмеривост Христовог лика. Открива се неки
скривени пут ка Богу, у заобилажеу Христа. И поред свеко-
ликог свог универзалистичког размаха, Оиген у мистици
ипак остае краи индивидуалиста.
Гледано целовито, Оригенова система ние ништа дру-
го до врло смели покуша формираа хришанске филосо-
фие на основу поимаа о вечном свету. За Оригена оправда-
ност света огледа се у томе што он има вечно непомериве
основе. Са тих разлога он ние никада могао да поми тане
историског Богочовека, ние могао да у историском Бого-
човеку спозна метафизички центар створеног света. Ориген
ние могао да разуме да е свет створен, и да постои, ради
Оваплоеа Речи, а самим тим ние могао да схвати и по-
следи смисао историског Оваплоеа. Апостолска пропо-
вед и правило вере остау за ега безуме - управо због тога
што ние могао да прихвати емпириски свет. Ние могао да
га прихвати не из разлога што е он био грешан и у злу лежи,
ве због тога што е та свет емпиричан. Он ние могао да по-
веже свое замисли и тумачеа са правилом вере, ние их
прихватао као догматско учее. Ориген е упорно наглаша-
вао проблематичност своих расуиваа и препуштао е сво-
им слушаоцима да истражуу и суде - ш, ^ш 1е15, ргоаш (чи-
таоче, провери! - прим. скаировшчика)... Интересантно е
да се код Оригена у литерарном маниру уочава утица Ари-
стотела - навика да се асно истакну и расчлане спорна пита-
а, "апорие"... Ориген е предлагао свое закучке о несхва-
тивом и ништа мае од своих противника памтио е грани-
це познаа. Све ове примедбе уопште не меау смисао Ори-
генове системе. Меутим, оне обашавау егов црквено-
224 --------------------------------------------------------------------------------------
историСКи положа". црквено одваае седиуе се са пламе-
ним признаваем од стране навеих отаца Цркве. Осуда
оригенизма у VI веку, припремена дугим и бурним спором,
у суштини беше осуда платонизма, противотров оштро пла-
тонизации богословске мисли. Но, то не беше осуда плато-
ничких тема и мотива уопште. Оригенизам е тек едан од ви-
дова хришанског платонизма. У том контексту веома е ин-
дикативан лик свештеномученика Методиа. Методие беше,
вероватно, много оштрии платоничар од Оригена, егова
мистика е такое прожета платоничарским мотивима. Ме-
утим, код ега е постоао историски реализам, неосла-
бен егзегетским алегоризмом. То нам од супротнога сведо-
чи да се корен оригенизма налази у неосеау и неприхвата-
у историе. Отачко сазнае е прихватило учее о вечном
свету као учее о Превечном савету Божем. Но, то учее е
христоцентрично. План о Оваплоеу Речи повезан е са
планом о стварау света. Ово уочавамо ош код светог Ата-
насиа Александриског, у еговим префиеним тумачеи-
ма библиских текстова о Премудрости, у односу на Овапло-
ее Речи. А нарочито живо се расветава у богословско
системи преподобног Максима Исповедника. На неки начин
то е коментар за апостолско схватае Другог Адама, кои е
развио ош Ирине, пре Оригена, у писау против гностика.
Други и нови Адам е, уствари, историски Богочовек; то е
сасвим другачие схватае у односу на гностике и полугно-
стике и ихово учее о "вечном човеку". Учее о Другом
Адаму есте религиозно оправдае времена и историе, и
оправдае човека. У оригенизму у суштини нема антрополо-
гие, ве само пневматологие - учее о вечним духовима.
Црквено учее есте учее о спасеу времене емпирие, о
ухоеу у вечност, о вечном смислу временог постоаа. Ин-
тересантно е упоредити Оригена са блаженим Августином.
На први поглед се чини да меу има нема ничега заедни-
чког. Меутим, паживие пореее нам открива да се меу
има налазе врло сродне интимне тачке. Пре свега, не треба
заборавити на ихову заедничку повезаност са неоплатони-
змом. Уочиво е да се и на духовном путу Августиновом
лик Богочовека ава врло касно. Августина у Цркву доводе
225
космолошка истраживаа. еванеоски Христос е за Авгу-
стина врло дуго био само пророк и наставник. Треба ош на-
поменути колико е Августина оптереивао библиски реали-
зам и са каквим одушевеем се он прихватио и држао але-
гориског метода, као средства коим е пригушити ту сабла-
зан. Но, бит налазимо у еговом учеу о времену. Време е
за Августина свагда било и остало загонетка. Велики фило-
соф историе, он е на крау краева порицао продуктивност
историског времена. Историа е за ега, у бити, само про-
екциа ванвремених и вечних судби. У томе се састои тани
смисао еговог учеа о предодреености. Ништа што се де-
шава у времену, не одражава се на вечну судбу. То е друга-
чии облик учеа о ванвременом осуштаствеу свеколике
пуноте. Временски процес губи сваки самостални знача. У
времену ништа наново не настае, ништа се не решава. У
последем збиру и Августин е неисторичан.
Оригенизам можемо дефинисати као "ерес о времену".
Проблематика оригенизма нема само историски смисао. То
е неки понавауи се тип мисли. Тиме се обашава Ориге-
нов дубински и вазда обнавауи се утица. Занимиво е
оживавае оригенистичких мотива у европско мистици
новог времена. Оно е повезано такое са неосеаем време-
на као особене категорие постоаа. само као облик бив-
ствоваа. (овако е у изворнику\) као особене категорие по-
стоаа, о пресудном месту проблема времена у систему хри-
шанске мисли. Хришанство е оправдае времена, филосо-
фиа твари, учее о изничуем ни из чега и ходеем у веч-
ност - учее о настауо вечности. У томе е смисао хри-
шанске метафизике. И он се расветава кроз сазерцае
историског Христа. То ние видео, ние ни могао видети,
Ориген. У то немои е заплет егове трагике.
226

Document Outline