лОГОС 2006 (13-139 стр.)
13
УДК 27-47
УДК 27-284
Генадие Схоларие, патриарх константинопоски
о телУ и крви гоСподо
Будуи да рание, како смо тада могли, ве одговорисмо на ваше питае
о светотаинском телу и крви Господа нашег Исуса Христа, сада вам поново
опширние одговарамо, ер смо вам, као преподобним, Бога узубившим и
Богом убеним душама, ве предали основно истинско знае о тани.
Прво сте, дакле, дужни знати да свесвето тело Господа нашег, премда
свагда постои као едно, има и различите проавне облике. ер едно пои-
мамо о ему с обзиром на природу тела, што се односи на период од трена
оваплоеа па до проавиваа чудима; друго, пак, о ему као славном,
што припада времену од проавиваа до страдаа и погребеа; а трее о
ему као прославеном, почев од Васкрсеа па тако кроза сва времена. На
други начин, пак, поимамо о ему као таинском, т. о ему што се надчу-
десним начином свакодневно оприсутуе на свим жртвеницима православ-
1 Изворник: PG 160, 37-380; превод и коментари: В. Милиеви. Ова кратка беседа
штампана je у Миово Патрологии под латинским насловом De corpore et sanguine Domini
уз констатациу да е доноси Мелетие Сириг у спису против Исповедаа вере патриарха
Кирила лукариса. Сам патриарх Генадие у наставку текста упууе на обимниу, рание
изговорену беседу на исту тему. Мисли кое саопштава у поменуто беседи овде су дате у
скраеном облику, но држимо како е то довоно за брзо и темено стицае увида у егове
ставове. Уколико будемо сматрали да е неопходно, у напоменама емо дати изводе из обим-
ние беседе.
Разлог кои нас е навео да се бавимо овом беседом е веома едноставан: Генадие Схо-
ларие е први православни аутор, како вели Н. Д. Успенски (Никола Д. Успенски, Анафора,
Вршац, 2002, 200; на страницамa кое следе аутор упууе на битне историске и богословске
моменте везане за прихватае овог учеа), кои прихвата западно учее о транссупстан-
циации (transsubstantiatio). Поменуто учее е ве више од пола милениума класично
место евхаристиске теологие како западне, тако и (нешто касние и у много мао мери)
источне Цркве (нашем читаоцу наприступачнии кратак и темеан приказ историског кон-
текста настанка овог термина у: Tomislav J. agiBuni, Euharistija u ivotu Crkve kroz povijest,
Zagreb 1984, 133-140). Меутим, када е у питау православна Црква, велика богословска
обнова коа е обележила читав XX век с правом е истакла (сетимо се Вавилонског ропства
православне теологие) питае статуса западног богословског наслеа у нашем богослов-
ском предау. Иако е поставае овог питаа сасвим оправдано и, штавише, нужно, оно
до данас ние добило целосни одговор. Давау одговора на ово, за православне богослове и
целокупну Цркву више него икад егзистенциално питае, можемо допринети само вааним
упознаваем са поменутим наслеем, што е, веруемо, нужно не само на нивоу високе бого-
словске науке, ве и током образоваа будуих служитеа Цркве коима е ова текст пре свих
и намеен (под овим напре подразумевамо будуе клирике, али и све друге посленике на
иви Господо [Мт 9 37]).
L O G O S
136
Генадие Схоларие, Патриарх константинопоски
них хришана. Но, сви ови различити начини проавиваа не раздеуу
Христово тело кое е едно с обзиром на све их.
Друго што треба знати е да од свих натприродних чуда Божиих ниед-
но не надилази закон природе више од ове Тане. Тако е и глупост незналица
управо навеа када е ова Тана у питау, а божанска и удска мудрост се
ни у чему више не вежба неголи у знау о ово Тани; а неверници, пак, и
еретици се ниедном учеу наше вере у вео мери не противе. Стога, када
у несреном двору, уочи лазареве суботе, бесеасмо о таинском телу Вла-
дике нашега, присутни цар, сенат и избрани граани узнесоше многе хвале
Господу и нама недостоним слугама еговим. Сада, пак, сажето и асно о
овоме говоримо.
Знате, дакле, да првоме реду чуда Божиих припадау она у коима се
промена односи само на природни поредак и начин, тако да бива могуим
што би и иначе, премда на други начин, било могуе. Тако, Господ наш из-
лечи многе болеснике, попут таште Петрове и центурионовог детета. А у
Староме завету е, пак, кроз Самуила и Илиу ваздух згуснуо у кишу без
постоаа какве природне силе или узрока пуску.
Другоме реду чуда припада васкрсее лазара и отварае очиу слепога
будуи да е оно што се у има збива по природи, док е противно закону
природе оно што се односи на подносиоца збиваа. ер и сама природа, на-
име, твори живот, али никако у мртвацу; природа, пак, дае и вид, али не
ономе у кога су очи ослепене.
Треем реду припадау уставае Сунца са ему властите путае,
што се збило кроз Исуса Навина, те продирае тела кроз тело, што се зби-
ло када Господ наш прое кроз закучана врата. Ово се, наиме, никако не
може догодити, а да буде на природан начин. А далеко изнад свих ових чуда
су друга два навеа чуда коа сваки разум побеуу: едно се, пак, еданпут
догодило, када човечанску природу Бог седини са божанском личношу; а
друго, вее од овога, догаа се свакодневно када Христос претвара сушти-
ну хлеба у суштину еговог тела, а суштину вина у суштину крви егове.
У првоме чуду, наиме, ниедна од природа не би претворена у другу, него
постое у Христово личности на несливен начин и божанство и човештво,
док се у ово тани твар претвара у Творца посредством тела,2 и хлебу под-
2 Ове речи нас могу навести, уколико запоставимо оно посредством тела (dia. me,sou tou/
sw,matoj; такое и PG 160, 360С), да помислимо како се пресуштаствее односи на пре-
тварае створене суштине у нестворену, што, наравно, ние тачно. Наиме, суштина хлеба
претвара се у суштину удског тела (видети другу, обимниу беседу О светотаинском телу
Господа нашег Исуса Христа: o` le,gwn mh. du,nasqai ton. Qeo,n to.n a;rton eivj avnqrwpi,nhn sa,rka
metabalei/n PG 160, 361D), такое створеног. Но, удско тело и крв постау нестворени
будуи да су уипостазирани логосом, тако да е истина Оваплоеа крае исходиште учеа
коим се бавимо.
Уколико ово узмемо у обзир, тешко да стои тврда коу наводи Успенски (нав. дело,
198) како би монофизити, уколико би се прихватило учее о пресуштаствеу (т. да при-
рода хлеба и вина не остау након освееа), тиме могли да поткрепе свое ставове. Наиме,
L O G O S
О ТЕлУ И КРВИ ГОСПОДО
137
стоеа суштина постае тело Христово; суштина хлеба се, пак, претвара да
би у нама Тана деловала и учинила нас сателеснима Христу. А споаше
стае хлеба остае исто да нас не би каква недоумица обузела и одвратила
од причеша. Меу свим чудима Божиим, дакле, навеа е ова Тана. Отуда,
као што ве рекосмо, долазе и многи приговори кое против е истичу што
неверници, што еретици и незналице, немауи притом увида у смисао ове
Тане. Ове приговоре разрешисмо у поменуто беседи.
А ови се, пак, приговори односе на следее: како се сада суштине хле-
ба и вина претварау у суштину тела; како е могуе да поред претворене
суштине хлеба у суштину тела остану акциденти хлеба, т. егова дужи-
на, тежина, ширина, боа, мирис, укус, те како е могуе да тако акциденти
божанство Христово ние присутно по суштини будуи да су, као што рекосмо, хлеб и вино
претворени у створену суштину тела и крви кое е Христос ипостазирао.
Дае, Успенски криптомонофизитизму учеа о транссупстанциации супротстава
следее речи светога ована Дамаскина: Жеравицу е, наиме, видео пророк Исаиа; а жерави-
ца ние тек дрво, ве дрво седиено са огем; тако и хлеб светога причеша ние обичан
хлеб, ве хлеб седиен са божанством; а тело седиено са божанством ние само една при-
рода, ве една е природа тела, а друга е природа са им седиенога божанства; према томе,
то двое нису заедно една природа ве две. (Н. Д. Успенски, нав. дело, 198; српски превод
С. акшиа: Свети ован Дамаскин, Тачно изложее православне вере, у: Источник знаа,
БеоградНикши, 2001, 317). У наставку вели: Одатле следи закучак да су у Христу Тело и
бoжанство такое две природе. Дакле, ован Дамаскин не одриче постоае у евхаристиком
хлебу егове природе после еговог освееа. Он назива та хлеб седиеним са Божанс-
твом и у томе види аналогиу за седиее удскога тела са Божанством у Исусу Христу.
Укратко речено, постоаем у евхаристиском хлебу егове природе после наитиа на ега
Светога Духа Дамаскин потвруе догмат о двама природама у Богочовеку.
Аналогиа коу Успенски дае у едном нам се чини спорном: он, наиме, поистовеуе
место кое у тани Оваплоеа добиа човечанска природа Христова у односу према егово
божанско са местом кое у тани Евхаристие добиа природа хлеба (коа остае и после ос-
вееа). Из овога следи: као што е у тани Оваплоеа предвечни логос ипостазирао удску
природу, тако у тани Евхаристие ипостазира природу хлеба. Да ли то онда значи да Христос
у ово тани задобиа треу природу, створену бесловесну природу хлеба? Да ли е могуе да
бесловесна и нежива природа буде ипостазирана, и то не у смислу поединачног ентитета, ве
обзиром на ипостас као лично постоае? Зар спасее све твари, па тако и створене природе
хлеба, нема искучиво антропоцентрични карактер?
На наведене речи светога ована у истом контексту упууе и Тома Аквински у своо
Суми теологие (S. T. 3p 7q 2a; хрватски превод у: Toma Akvinski, Izabrano djelo, Zagreb,
200, 714-71). Но, одузимауи право противницима учеа о транссупстанциации да их
користе као аргумент, он их тумачи на следеи начин: Бог е сединио свое божанство, то
ест божанску мо, са хлебом и вином, не да хлеб и вино остану у то тани, него да од хлеба
и вина учини тело и крв своу.
Но, од наведених речи светога ована за разрешее нашег проблема су корисние мисли
кое нам он саопштава у истом поглаву свое Суме (PG 94, 114Aизузев списа патриарха
Генадиа, све референце на светоотачке изворнике су према: A Patristic Greek Lexicon, ed. G.
W. H. Lampe, Oxford at the Clarendon Press, 1994; српски превод, 316). Он наиме вели: Но,
ние наодмет и ово реи: као што се едеем хлеб природно претвара у тело онога кои еде, а
вино и вода се природно претварау у крв онога кои пие, те тиме не настае неко друго тело
осим еговог раниег тела, тако се и хлеб предложеа и вино и вода призиваем и силаском
Светога Духа претварау у тело и крв Христову, и нису два тела, него едно и исто (kai. ouvk
eivsi, du,o, avllV e[n kai. to. avuto,).
L O G O S
138
Генадие Схоларие, Патриарх константинопоски
хлеба постое без егове суштине, а да се истинита суштина тела скрива у
акцидентима друге суштине. Други, пак, оспоравау како е могуе да читав
Христос буде у мало видиво количини. Други, опет, никако не веруу да
светотаинско тело Христово и разломено остае цело, те да е сваки комад
сам цело и савршено тело Христово. Неки, пак, у навео мери оспоравау
да е могуе да едно и исто тело Христово истовремено буде и на Небу и на
многим жртвеницима на Земи. Но, ова оспораваа смо рание разрешили,3
а можемо их и сада оповргавати будуи да нас е просветила благодат Хрис-
това. А ош више их оповргавау свемудри учитеи Цркве кои су водичи
благодати и благочестиве радозналости коа е у нама.
А ви сте, као и сви хришани, дужни без двоумеа веровати да е у
овом светотаинском телу сам истинити Господ наш Исус Христос, роени
од Деве Марие, на крсту распети, а сада на Небу, он сам у потпуности при-
сутан одасвуд се закривауи акциденталним своствима хлеба, те да е суш-
тински, не благодау или силом, присутан у ово Тани. Ние светотаинско
Христово тело образ истинитог тела, ве е управо сама истина онога тела.
ер сада се, наиме, не поклаамо образима и сенкама, као у Старом завету,
ве оном стварном и истинитом. А ако неко од светих жртву ову назива об-
расцем оне Господе вечере, асно е да е иста жртва образ оне жртве, као
што су и они што сада жртвуу образи Христа кои е тада жртвовао. А савр-
шенство жртве е исто и тада и сада, а то е пресуштаствее4 и натприродна
3 Види PG 160, 361B-368C, где се патриарх Генадие користи многим примерима из Све-
тог писма, али и природе, како би доказао свое поставке. Упууемо на мисао коа нам се
чини основом егове аргументацие: ер ние у ово свештено жртви тело Христово при-
сутно на природни (fusikw/j) начин, ве само светотаински (mustiriwdw/j), те стога ние у о
на начин како се у неком месту налази; не, дакле, под димензиама своственим истинитом
телу, ве само под димензиама хлеба; отуда, као што суштина по себи и уколико е суштина
нити има места, нити га потребуе, осим ако е одреена димензиама тела, одавде следи да у
ово Тани Христово тело нити тражи, нити има више места од онога кое потребуу и имау
димензие хлеба под коима се суштина ела скрива (PG 160, 364 BC).
Меутим, сви примери кои се наводе у циу поткрепиваа тезе потичу из удског
искуства и природе те су стога, будуи да е Тана натприродна, условног карактера; иако
не могу учинити да разумом обухватимо надумну Тану, они нам показуу како Тана, иако
надумна, ние неразумна. Стога на приговор Не могу се, вели, убедити; примери и разлози
(кое си навео) претпоставау веру, а мени требау докази, ер веровати не могу, Патриарх
одговара: Можеш, ако усхтеднеш, веровати; вера е, наиме, слободни пристанак душе. Не-
веровае и безбоштво, како на другом месту вели, не долази од разума, ве се раа у срцу, где
га зачие страсна привезаност за чулно и материално (PG 160, 69 A).
4 латински термин transsubstantiatio Генадие преводи елинским metousi,wsij, што е у
складу са елинском богословском терминологиом после реформе великих кападокиских
отаца (термин u`po,stasij тада, као што е нашим богословима добро познато, задобиа зна-
чее различито од латинског substantia коме, када е у питау език, више одговара; латински
substantia остае на предкападокиско позиции; о диференциации, пак, термина ипостас и
суштина код Кападокиаца у: ован Зизулас, Од маске до личности, СрбиеБеоградВае-
воМинхен, 1998, 19-20, напомена 22).
Током првог милениума, термин metousi,wsij налазимо, на пример, код леонтиа еруса-
лимског у спису Против монофизита (ou;te kata. meousi,wsin w`s to. u[dwr tw/n Aivgupti,on ai-ma
gegono,jнити пресуштаствеем, како е у Египана вода постала крвуу контексту овап-
L O G O S
О ТЕлУ И КРВИ ГОСПОДО
139
промена у одушевено и обожено тело, а вина у пречасну крв егову. Може
се реи да су обрасци оно што се односи само чинодествовае будуи да е
тада сам Христос непосредно чудотворио, а да сада кроз црквене служитее
исто ово невидиво савршава, свагда будуи присутан божанском силом и
све испуавауи. А савршенство чинодества, промена хлеба и вина у исти-
нито тело и крв Христову, и тада беше, и сада есте.
Ово проповеда Црква Христова; ово е чудима много пута било потвре-
но. Ово е и невернима много пута чудима потврено, као што рание рекос-
мо, те видеше у светом сасуду целога и живога Господа нашег, и, зачудивши
се, повероваше. Други, дрско искушавауи Тану, заедно са душом и живот
насилно изгубише. А сав учинак ове Тане и ена узвишеност у односу на
друге Тане у овоме есте и показуе се; а многи уди, свештеници и лаици,
(ово) незнауи, мало од дужног поштоваа о приносе, како пре причеша,
тако и у самом причешу и након причеша. А у вас е свагда бити благо-
чеше према ово велико и чудесно Тани; а од сада се молите да и у нама
буде изобие благочеша што у вама ве настаде.
лоеа, кое се ние догодило сливаем (kata. su,gcusin), нити пресуштаствеем; qei,aj evsti.
fu,sewj ouvsiw/sai kai. metousiw/saiосуштаствее и пресуштаствее удео е божанске
природе [PG 86, 1772, 1773D]).
Интересантно е да свети Атанасие Велики у делу О оваплоеу Бога Логоса, када гово-
ри о претварау воде у вино у Кани Галилеско, ова догаа описуе као претварае суштине
воде у суштину винаth.n u`da,twn ouvsi,an eivj oi=non metabalou/san (PG 2, 1281; српски
превод С. акшиа: Свети Атанасие Велики, Против идола; О оваплоеу Бога Логоса, Нови
Сад, 2003, 14).
L O G O S