Реч XXXIII
Против арианаца, и о себи лично
Где су они што се горде богатством, а нас оптужуу због
сиромаштва; за их знак Цркве есте многоудност, а мало
стадо презиру; премеравау Божанство и вагау уде; високо
вреднуу светлуцава зрнца, а омаловажавау светилнике; у
свое ризнице сабирау обично камее, а занемаруу бисере?
Они не знау да песак и обично камее нису многобронии од
звезда и самосветлеих каменова, колико су ови други чистии
и драгоцении од првих. Опет негодуеш, опет се наоружаваш,
опет тугуеш, ти, нововерче.524 Задржи твоу злобу, а мени
дозволи да завршим своу реч. Ми неемо жалостити, нити
емо окривавати друге, неемо претити или прекоревати,
неемо вас посрамити, него емо лечити. Теби се и то чини
као прекор? Колико си горд! Оно што е меу собом еднако ти
претвараш у слугу,525 а ако ние тако, дозволи да наставим; ер,
и обманути брат изобличава брата. Ако хоеш казау ти оно
што е Бог казао упорном и раздраживом Израиу: уди
мои, шта сам вам учинио; чиме сам вас посрамио или чиме вас
растужих! Теби, жалостиви, упууем ову реч.
524 Мисли на арианско учее.
525 Свети Григорие овде подразумева оне кои Бога Сина и Бога Духа
Светога сматрау за творевину.
526 Мих 6:3.
216
Истина е да ми врло раво посматрамо дела едни други-
ма, а еднодушност поништавамо разноверем, тако да едни
другима постадосмо веи крволоци него ови варвари кои са-
да ратуу са нама,527 а кое е сединила сада раздеена Трои-
ца; не мислим на воевае туина са туинцима или иноплеме-
ника са иноплеменицима (то би нам била мала утеха у нево-
и); мислим на оне кои припадау едном дому, а растачу се
меу собом и (ако хоеш) удови еднога тела истребуу едни
друге, истребууи тако и сами себе. Ние у томе сва невоа
(мада е и она велика), ве у томе што свое уништее сматра-
мо за добитак. Меутим, пошто смо ве дошли у такву ситуа-
циу, онда емо и анализирати настале прилике. Ти представи
мени свога цара, а а у теби представити свое; ти - Ахава,528
а а осиу.529 Ти ми дочара своу кротост, а а у обелоданити
своу дрскост. Или да кажемо овако: твоа дрскост е понове-
на устима многих и записана е у многим кигама кое е и бу-
дуа поколеа, надам се, прихватити као бесмртни споменик
учиених дела; а а у ти казати о моо одважности.
Кои сам то аросни народ а упутио против тебе? Какве на-
оружане вонике? Кога сам поставио за восковоу, а да он кипи
у гневу, превазилазеи арошу своом све друге, а уз то ош он
ние Хришанин, ве неко ко свое окрутне поступке сматра ве-
личанственима тако да сасвим достоно служи демонима кое
поштуе? есам ли а држао некога у опсади, а да е та дизао
свое руке Богу? есам ли звуком ратне трубе прекинуо нечие
псалмопоае? есам ли помешао таанствену крв са крву коу
су пролиле убице? есам ли навео некога да духовне вапае заме-
ни плачом погиби, а сузе покааа - сузама страдаа? есам
ли преобратио неки дом молитве у место погреба? есам ли пре-
дао неке свештене и неприкосновене за народ сасуде у руке бе-
законика или Навузардана архимагира,т или Валтазара кои е
нечастиво пио из свештених чаша, претрпевши због тога казну
527 Мисли се на рат императора Теодосиа са Готима.
528 Валента.
529 Теодосиа.
530 Началнику кувара; ср. IV Цар 25:15.
217
достону егове бестидности? убене сшвари, како каже
божанско Писмо,531 а сада осрамоене! Да ли вас е исмеао
неки наш бестидни млади? Особито, да ли сам се а и на кои
начин ругао над великим и божанским танама? Достона е хва-
ле катедра, столица и поко мужева хвале вредних, коа е про-
менила много свештеника кои се свише поучише божанским
танама! Да ли те е нападао неки оштроумни и виспрени пага-
нин - лукави език кои изругуе Хришанство? Стидивост и
часност дева кое ни поглед мушкарца не могу да поднесу због
целомудриа и трезвености! Да ли те е осрамотио неки од нас,
да ли е предао порузи оно што е и од очиу скривено, и е ли
омогуио туинима жалосни призор достоан содомског ога?
Преутау убиства коа су подносивиа од срама. есмо ли ми
пуштали диве звери на тела светих (што су неки чинили), иста-
вауи на позор удску природу и оптужууи их само због
тога што нису пристали на ихову срамотност, што се нису
оскрнавили заедничареем са има од чега ми бежимо као од
змиског отрова, ер она не наноси штету телу, него усмруе ду-
бину душе? Коме е у кривицу уписано сахраивае мртвих
кое су чак и диве звери поштовали - уз то уписана е кривица
достона другог гледалишта и других звери? Кое Епископе и
ихова тела ми израавасмо металним шицима у присуству
ихових ученика кои ничим другим, сем сузама, нису могли да
им помогну - тела коа су са Христом разапета, коа су своим
страдаем изашли као победници, коа су оросила народ дра-
гоценом крву и назад беху предата смрти да би са Христом
била погребена и прославена '- са Христом, кои е победио
свет посредством таквог заклаа и жртве? Кое Презвитере су
равномерно делили меу собом супротне стихие - ватра и вода,
тако што су на море пустили необични светилник, тако да су
они сагоревали заедно са запаеним бродом на коме су се на-
лазили? Кое старешине су (заокружиу овим наше невое) оп-
туживали за нечовештво, иако су они сами собом одисали
таквим понашаем?
531 Ос 8:12.
218
Мада су они извршавали заповести своих налогодаваца,
ипак су мрзели жестокост казни: едно су чинили због до-
биеног налога, а сасвим друго им е налагао разум; едно е
била жеа безаконог цара, а друго е произилазило од позна-
ваа закона по коем е требало судити. Или да вас подсетим и
о старом, пошто е и то дело истог сабратства? есам ли а
секао руке било коме, живом или мртвом човеку, и есам ли
лагао на светитее да бих се клеветом наоружао против Вере?
Чиа прогонства сам а наброавао и истицао као доброчин-
ство, и есам ли икада испоио непоштовае према свеште-
ним саборима, тражеи меу има покорне? Напротив; а сам
и их сматрао мученицима кои се подвргоше опасности за
добро. Коме сам од мужева доводио блуднице - а, кога оп-
тужуу за нескромност у речима? Кога сам од побожних про-
гнао из отабине или предао у руке безаконика како би их за-
точили у мрачне тамнице, као звери, и мучили глау и жеу,
гурауи им оскудну храну кроз уска оканца, онемогуавауи
му тако да види ко ош поред ега страда? То су трпели они
коих свет ние био достоан.532 Зар тако ви поштуете Веру?
Тако угошавате странце? Осим ових, ви не знате за другачиа
дела! Меутим, они кои страдау веома добро памте. Зашто
да говорим о нечем далеком? Неки су своим насием прева-
зишли околности времена, налик вепровима кои кидишу на
ограду тора. Подсетиу на учерашу жртву, на старца и
Аврааму сличног оца коег сте ви, приликом еговог повра-
тка из прогонства, пресрели и каменовали усред бела дана,
усред града; а ми смо се (ако за вас ние срамота да ми говори-
мо о томе) забринули за егове убице када су допали у опа-
сност. Како у ти опростити то, каже Господ на едном месту
у Писму?533 Чиме да те хвалим? Или: за кое од ових дела да
вас прославим?
Пошто су таква и таквог рода твоа дела, укажи ти на моу
неправду да бих се а или посрамио, или да бих престао да бу-
532евр 11:38.
533 ер 5:7.
219
дем зао. а од свега навише желим да не грешим. Ако е ово не-
могуе, онда, без обзира што учиних неправду, желим да се
вратим на прави пут, што представа друго поглаве трезве-
них уди. Мада а нисам судиа у своорасправи, налик правед-
нику,534 ипак се веома радуем када ме други лечи и исправа.
Кажу: тво град е мален, тако да се и не може назвати гра-
дом, него пустаром, оскудним и ненасееним стаништем. Ако
е то нешто зло, онда сам а овде много пострадао, више него
што сам заслужио. Ако трпим мимо свое вое, онда сам а не-
среан (зашто то не казати); али ако а трпим добровоно, онда
сам а философ. У чему е кривица ако делфина нико не оп-
тужуе због тога што не живи на копну, или вола што не живи у
води и егуу што живи земноводно? - Ми, пак, кажеш ми ти,
имамо и зграде опасане зидинама, и позоришта, и коска трка-
лишта, и царске дворце, лепоту и величанственост портика, та
невероватни рад - подземну и надземну реку,535 блистави и зна-
менити стуб,536 многоудно шеталиште, народ кои се тиска,
хвале вредно сабрае мудрих уди. Но, зашто ми не говориш о
погодностима и лепотама положаа на коме се налази град, о
томе како се море и копно меу собом боре коме од их припа-
да град, а своим даровима обогауу овога цара меу градови-
ма? Дакле, наша несреа е у томе што смо ми мали и потомци
смо малих, а ви сте велики и славни? У томе су многи у
униженом положау у односу на вас или бое да кажемо сви
они кое ви превазилазите. То е разлог што нас треба предати
смрти, ер ми нисмо изградили градове, нисмо их опасали зиди-
нама, не хвалимо се коским тркалиштима, ни борбама, ни ло-
вом са псима, ни жеом према свему томе, ни величанственим
баама, ни драгоценошу мермера, ни сликама, ни блиставим
усецима кои се умало не поистоветише са природном околи-
534 Приче 18:17.
535 По Илиином мишеу овде св. Григорие мисли на водовод кои е
устроио и изградио Валент, а кои делом иде испод земе, а делом е над
земом, у ваздуху, подупрт одрееним носачима. Оисап. Соп81. Сг. 1^. 1,
р. 18.
536 По Илиином мишеу овде се мисли на стуб кои представа
споменик Константина Великог на коу, а кои називау ОСУФГАШУ.
220
ном? Ми нисмо расекли море,537 не помешасмо годиша доба
да би нам живот био приатнии и безопаснии; а ти - нови
творче, верно си све то учинио! Придода, ако е ти причинити
задовоство, и друге оптужбе - ти, кои говориш речима
Божим: моее сребро, и моее злато.538 Ми не мислимо високо
о богатству коег, ако тече, закон наш забрауе да се до-
тичемо;539 не правимо себи годише и свакодневне билансе
прихода; не хвалимо се обилношу трпезе и угоаима за боу
пробаву; не хвалимо се тиме, нити било чиме што се приноси
устима и стомаку, ер то е еднако срено или еднако несрено
пошто е се свеедно избацити; ми живимо едноставно, не стре-
пеи за сутраши дан, мало чиме се разликууи од звери кое
немау ни посуда, ни залихе хране. Можда еш ми у кривицу
уписати и моу похабану одеу и неугледни изглед лица? а ви-
дим да се тиме баве и диче углавном уди врло ниски. Ти не
обрааш пажу на главу и забораваш шта су деца приметила
код елисеа (преутау последице). Хоеш ли ме окривити због
необразованости или еш ме оптужити због тога што е ти се
моа реч учинити жестоком и грубом? Где еш сврстати то што
а нисам баш претерано причив, што нисам забаван, што се не
могу допасти онима са коима сам у друштву, што не посеуем
народна сабраа, што не умем да поведем и прекинем разговор
било са ким и како се деси, што су мое речи несносне, што ни-
сам био у новом ерусалиму, у Зевксипу,540 не идем из куе у
куу да ласкам и наситим утробу своу; него углавном седим у
своме дому, усамен и тужан, у тиховау бавим се самим со-
бом - искреним судиом своих поступака и, вероватно, досто-
5,7 Овде се мисли на Константинопоски гребен кои као да дели море
на два дела.
538 Аге 2:9.
539 Пс 62:11.
540 елена е, по Никифору (хл. 8 с. 30), изградила у Константинопоу
прекрасни храм и назвала га новим ерусалимом. А Зевксипом су се
називале авне, знамените и велике бае. Бисаш. Сопзаттпор. Сг. х,. 1, р.
88. Зевксип су веома радо и журно посеивали житеи Константинопоа.
Илиа примеуе да е, по неким предаима, у Зевксипу било место саста-
алишта еретика; то е разлог што св. Богослов иронично назива Зевскип
новим ерусалимом.
221
ним окова због тога што сам бескористан? Како еш ми ти све
ово опростити, а да ме не осудиш? Ти, кои си добронамеран и
човекоубив!
а размишам на старински начин, као философ, тако да
знам да постои едно небо и оно служи свима; заедничким
такое сматрам: ход сунца и месеца, поредак и распоред
звезда, усаглашеност и благопотребност дана и нои, пред-
ност годиших времена, кише, плодове, животворну силу
ваздуха; сматрам да за све уде еднако теку реке, као заед-
ничко и независно богатство; да е зема една и единствена,
да е она наша заедничка мака и наш гроб, да смо из е ми
настали и у у се враамо, без икаквог преимуства едан
пред другим. А што е ош важние, заедничким сматрам:
разум, Закон, Пророке, страдаа Христова кроз коа смо на-
ново саздани. Не кажем: едан е наново саздан, а други ние,
ве сви ми кои учествовасмо у оном Адаму коег е змиа об-
манула и кои смо грехом усмрени, а спасени смо Адамом не-
беским и посредством срамног дрвета смо приведени дрвету
живота од коега смо отпали.
Мене е збуивао Самуилов Арматем541 - то малено
отачаство великога човека, збуивао ме е због тога што оно
ние ожалостило Пророка и ние постало познато само по се-
би, ве се кроз ега прочуло; оно му ние сметало да он ош
пре роеа свога буде посвеен Богу, а касние да пророкуе и
да види унапред,542 па чак и да помазуе свештенике и цареве и
да суди онима кои су пореклом из много знаменитиих градо-
ва. За Саула543 сам слушао да е, тражеи речи оца свога, про-
нашао царство. Давид такое бива узет од стада своих оваца
да би напасао Израи.544 А шта реи за Амоса? Ние ли и е-
му поверена пророчка служба док е ош пастир био, када е
брао дудове!545 Како да не поменем осифа кои е био слуга,
54ЧЦар 1:1.
542 Ис 41:26.
5431 Цар 9.
5441Цар16.
545 Ам 7:14.
222
али и разделите хлебова у Египту, и био е отац многим хи-
адама уди, обеаних Аврааму? Ние ли и Авраам (да поме-
нем набитние) пресеен био? А Мосе? Ние ли напре био
бачен у воду, а тек касние е постао законодавац и воа онима
кои су са им хитали у обеану зему; нису ли егове речи
велике и чудновате? Збуивао ме и Кармил Илиин кои е
претходио огено кочии, као и милост елисеева коа е по-
седовала веу силу него ли свилене нити и злато преточено у
одеу? Збуивала ме е и пустиа ованова коа е у себе
прихватила навеег меу роенима од жене, као и егова
одеа, поас и храна! а сам у свему видео нешто више; сма-
трао сам да е лично Бог заштитник мое скудости. Мене по-
миу у низу са Витлеемом, сврставау ме у низу са аслама;
ово е предивно уколико ти омаловажаваш Бога због асала,
па због тога презиреш и проповедника!? Узимам за пример и
рибаре, многе ниште кои су испред богатих. Хоеш ли се ика-
да престати гордити сластоубивошу? Да ли еш било када
уважити тебе ради презрену и срамотну пустиу? а не гово-
рим о томе да се злато раа у песку, нити о томе да е драго ка-
мее производ обичног камеа. Ако бих а у ма чему негодо-
вао, мислим да мое речи не би на добро изашле.
Можда е неко казати: па код вас проповедник може бити
странац и придошлица, и било кои други човек ограничен
своим знаем. Шта су апостоли били? Нису ли они били
странци многим народима и градовима коима су долазили
како би проповедали еванее, да би сви еднако били озаре-
ни Троичном Светлошу, просвеени истином, да би и онима
кои седе у тами и сени самртно расеали мрак незнаа? На-
писано е: ми незнабошцима, а они обрезанима.546 Чуеш ли? Ово
говори Павле! Нека буде Петру удеа; шта е заедничко Па-
влу и паганима, Луки и Ахаи, Андреу и Епиру, овану и Ефе-
су, Томи и Индии, Марку и Италии - шта е свима има
заедничко са онима коима су дошли да проповедау? Због то-
га или све их укори, или и мене ослободи кривице или, пак,
546 Гал 2:9.
223
докажи да ти стоиш иза истиног учеа и да те а залудно на-
падам. Пошто сам са тобом све до сада разговарао едностав-
но, сада молим те саслуша и узвишениу мудрост!
Свима узвишенима, човече, заедничко е отачаство -
виши ерусалим, у коем е скривено наше станиште. Сви смо
истога рода, па ако погледамо доле - то е прах, а ако подигне-
мо поглед увис - то е душа, чии смо причасници, а запо-
веено нам е да е чувамо, ер емо са ом изаи на суд и дати
одговор о томе како смо сачували наше више благородство
и обличе. Због тога е благородан бити сваки она кои своу
душу оплемени врлином и жудом за Прволиком; сваки е
бити неблагородан уколико е душу своу оскрнавио пороком
и за себе усвоио туи лик - обличе змие. Дое наше отаби-
не и поступци есу само забава нашег привременог живота и
игре. Отабином се назива и оно што е сваки од нас наследио
или насилно или своом личном бедом стекао, и где смо сви ми
еднако дошаци и странци, ма колико глумили другачиу ро-
лу; благородним пореклом сматра се и то што е неко од
роеа или од давнина богат, или е недавно стекао богат-
ство, насупрот неблагородним удима кои су такви по-
реклом од родитеа своих или су то постали због несрених
околности, или због убави према беднима. Може ли се у пра-
вом смислу назвати благородним од давнина оно што дели-
мично сада настае, а делимично се руши, или се еднима не
дае, а другима се приписуе? а тако расууем о овоме. Теби,
пак, препуштам да имаш високо мишее о гробовима и ба-
снама, а а у се потрудити, колико могу, да се ослободим об-
мане не бих ли тиме повратио или сачувао благородство.
Са таквим мислима, и тиме узрокованим, а доох к' вама,
а - малени човек, са незнатним отачаством; нисам дошао
своом воом, нити своим хтеем, начином кои многи
упражавау не би ли постали предстоатеи, ве сам позван
и принуен, те се покорих страху и Духу. Ако моа реч ние
истинита, пустите онда те у ош више потонути и никада
више неу мои изаи из садаше заблуде; али ако есте,
дозволите онда да се испуни жеа оних кои се молбом обра-
224
тише души моо! Пошто сам ве дошао овамо, дозволиете да
можда ништа не знам о власти (похвалиу се унеколико и де-
лима незнаа!), есам ли опонашао некога од незаситивих?
есам ли ревновао о нечем ограниченом и привременом, без
обзира што сам пред собом имао и такве примере, мада се и
без примера може постати рав човек? есмо ли се спорили са
вама због неких цркава, око неких ризница, пошто сте ви
прекомерно богати и едним и другим, а ми у свему оскудева-
мо? есмо ли ревновали да се било кои царски указ омало-
важи или обеснажи? есам ли угаао старешинама, не бих ли
их окренуо против вас? есам ли обелоданио било чиу срамо-
ту и дрскост?
А шта се све чини против мене? Господе, не упиши им ова
грех,541 и тада548 сам се опоменуо речи Стефанових, а и сада се
молим тако. Кад нас грде благосиамо, кад нас гоне, трпимо.5*9
Ако сам а пред вама неправедан због тога што, видеи наила-
зеу опасност, ипак трпим, молим да ми опростите то; а сам
трпио и када су ми други наносили неправду и вршили наси-
е. Благодарим на томе што е кротост у мени преобраена у
безуме! а о свему овоме размишам много узвишение него
што се очекуе: шта су мое муке у односу на пувае и шама-
рае кое е претрпео Христос, зарад Кога и ради Кога се по-
двргавамо опасностима? Све е то неупоредиво само са едним
- са трновим венцем коим су овенчали Победиоца од коег се
и а поучавам не бих ли био овенчан тегобама живота; ово се
не може поредити ни са трском коом е прекраено оронуло
владалаштво; не може се упоредити ни са жучи помешано са
сиретом, чиме е излечен горки укус; не могу ово поредити
ни са едним начином страдаа. Допушта ли Он да Га поу-
бе: изобличава, али не поражава. Хапсе ли Га без разлога:
прекорева их, али полази за има. Ако услед ревности од-
сечеш уво Малху: негодовае и исцелие. Ако се истргнеш из
547 Дела 7:60.
548 Свети Григорие наговештава покуша еретика да насрну на егов
живот, о чему види у Додатку на дела Светих Отаца, део I, с. 50.
5491Кор 4:12.
225
платна:550 покрие те. Ако замолиш да се пошае содомски
ога на оне кои одводе Исуса: нее га послати. Ако Он при-
ма покаае разбоника обешеног због злодела своих: увеше
га у ра по благости своо. Код Човекоубца све мора бити
човекоубиво! Тако е исто и са страдаима Христовим! На
кои начин да узвратимо на ова страдаа, ако и тада, пошто
е Бог умро за нас, ми не опраштамо онима кои су као и ми?
Поврх свега сам размишао, и ош увек размишам, о
томе (видите, ние ли то веома исправно?) о чему смо много
пута разговарали. Они у своо власти имау домове, а ми
Онога кои живи у тим домовима; они имау храмове, а ми
имамо Бога, тако да и сами можемо постати живим храмови-
ма живога Бога кроз клаае Троици; можемо постати живе
жртве, разумне свеспаенице, савршени приноси и богови.
Они имау народе на своо страни, а ми анеле; они су хра-
бри, а ми веруемо; они прете, ми се молимо; они присиа-
вау, ми трпимо; они имау злато и сребро, а ми чисто учее.
Ти си изградио себи велику зграду са два или три пространа
стана у о (опомени се речи Писма: куа велика са отвореним
прозорима551), али она ние веа од мое вере и оних небеса
коима тежим. Мое стадо е малено? Али не лута по литица-
ма! Тесан е тор? Али е недоступан вуковима, нити е у себе
пустити разбоника и лупежа; кроз у нее прои ни лопов,
ни туин. Добро знам да е он током времена постати и ве-
лик, да у и оне кои су сада вукови приброати своме стаду, а
можда е они постати и пастири. Ово ми благовести Пастир
добри ради коег а полажем душу своу за овце. Не плаши ме
малоброност стада; лакше у га надгледати и мои е ме зна-
ти, као што и а познаем свое. Они знау Бога и Бог их зна.
Овце мое слушау глас мо, као што сам а слушао та глас у
Божо речи коо су ме научили свети оци, поучавауи ме у
свако време, без обзира на прилике, и неу никада престати
да се учим; са тим гласом сам се родио, а са им у и отии.
550 Мк 14:51.
551 ер 22:14.
226
Ове овце а зовем именом (из разлога што оне нису безимене,
као и звезде кое, ако имау сво ход, онда имау и свое име) и
оне иду за мном,ер иха напасам на водама упокоеа;552 они
иду и за сваким сличним пастиром (видите ли са каквом
пажом су слушали глас егов), али нее ии за туим пасти-
ром, него е побеи од ега; они су навикнути да разликуу
познати глас од туега гласа. Они е побеи од Валентиновог
расецаа еднога на два, верууи да Творац и Благи нису две
Суштине; бежае од Дубине и од утивости, и од умише-
них еона кои су заиста достони дубине и утаа; побеие
од Маркионовог Бога саставеног од стихиа и броева, од
Монтановог злобног и женског духа, од Манесове материе и
Манесове таме; од Наватовог високомера и Наватове чисто-
те садржане едино у речима, од Савелиевог разлагаа и сли-
ваа, односно, гутаа у коем се Три сабира у едно, али се
едно не огледа у трима ипостасима; од Ариа и егових сле-
дбеника кои уводе туа естаства, и од новог удества кое
Божанство ограничава едним нероеним; од Фотиновог при-
земног, роеног од Марие, Христа. Меутим, они е се радо
клаати Оцу и Сину и Светоме Духу - едном Божанству -
Богу Оцу, Богу Сину, Богу (ако се не ожучиш) Духу Светом,
едно Природи у трима Личностима: разумним, савршеним,
самобитним, раздеених броем, али не и Божанством. Ове
речи нека одбаци свако ко се сматра угроженим, а нека их
уважи за себе ко год то жели. Отац не трпи да Га лишавау
Сина, нити Син трпи да Га лишавау Духа Светога; они се
лишавау едан другога ако су Син или Дух у времену, и ако
су створеа; створено ние Бог.
а такое неу трпети да ме лишавау службе:553 едан Го-
спод, една вера, едно крштее.554 Ако мени одузму ово
крштее, од кога у добити друго? Шта кажете ви кои пота-
пате или прекрштавате? Може ли се бити духован без духа? Да
552 Пс 22:2.
553 Крштеа.
554 Еф 4:5.
227
ли е Дух причастан онима кои не поштуу Духа? Поштуу ли
Духа они кои крштавау у творевину и сораба? Не; ни ти
нееш реи више од овога. Неу лагати Теби, Оче Безначал-
ни! Неу лагати Теби, Сине единороени! Неу лагати Теби,
Душе Свети! Знам кога сам исповедао, од кога сам се одрекао,
са ким сам се сединио: не пристаем да ме поучавау неверни-
ци, ер сам а усвоио науку верних, нити у после тога, пошто
сам исповедио истину, да приступим лажи, да уем у купе ра-
ди савршенства, а изаиу из е несавршен, нити у присту-
пити крштеу водом ради оживотвореа, а постау налик на
дете кое умире оног момента када се роди, пошто еговом
роеу верни сапутник есте смрт. Због чега ме ти кроз едно и
исто чиниш и блаженим и несреним? Новопросвееним и не-
просвееним? Божанственим и истовремено безбожним? Зар
не због тога да би моа нада у новосаздае била уништена?
Укратко: опомени се исповедаа! У кога си ти крштен? У
Оца? - Добро! То чине и удеци. У Сина? - Добро! То ве ние
удеско, али ние ни савршено. У Духа Светога? - Прекрасно!
То е савршенство. еси ли ти просто у их крштен или су
крштен у ихово заедничко име? - Свакако, и у заедничко
име! Кое е то име? - Без суме, име Бога.
У то заедничко име веру, успева и царству, и преиеш
одавде у тамоше блаженство кое, како а схватам, есте на-
савршение познае Оца, Сина и Светога Духа, а коег поз-
наа да се удостоимо и сви ми, у Христу, Богу нашем. ему
слава и мо са еговим беспочетним Оцем и животвореим
Духом, сада и свагда и у векове векова. А м и н.