135
Реч XXIX
- о богослову треа,
о Богу Сину прва
Све ово исто би казао и неко други, у жеи да прекине
ихову спремност на полемику, ихову послушност и так-
мичее у свако ствари, а понапре у учеу о Богу. Меутим,
ние толико битно ставити забрану - то е без имало муке
учинити сваки ко пожели; од човека умног и побожног очекуе
се, меутим, да он забрану замени своим личним расуиваем.
Због тога, уздауи се у Духа Светога, коег они не осеау, а
коем се ми клаамо, извешу на светло дана, као неки благо-
родни и зрели плод, свое личне мисли о Божанству ма какве
оне биле. а ни у неко друго време нисам утао; напротив, сва-
гда сам поседовао одважност и присуство духа. Тим пре у се
одважити сада и устати зарад истине да не бих сумама, по суду
Божем, као што пише, навукао на себе невоу.296 Пошто реч би-
ва двоаког рода - у е или потврдити лично мишее или е
е оповргнути супротно мишее - а у такое, предложивши
напре сопствено учее, настоати да оповргнем учее наших
противника; у оба случаа настоау да будем сажет како би
речено било прихвативо и привукло вашу пажу (и они кои
се труде да обману уде, у првом реду просте и неуке, сачинили
су реч коу су назвали руководство) т. да предугачко излагае
не би расплинуло мисао, као воду коа ние усмерена кроз водо-
водну цев, ве се излива и разлива по равници.
Три надревниа схватаа о Богу есу: безначалност, мно-
гоначалност и едноначалност. Два прва мишеа беху (нека
то и остану!) обична игра ума елинских синова. Безначалност
ние ништа друго до беспоредак, док многоначалност ствара
огорчее; сходно томе, оваква мишеа су истовремено и
безначална, али и беспоредачна. И едно и друго води нас
истом циу - беспоретку, а беспоредак нас води - хаосу; бе-
296 Ав 2:4.
136
споредак ние ништа друго до устаивае у хаотичном
рушеу. Ми, меутим, поштуемо едноначалност, али не
такву едноначалност коа се дефинише единством лица (ед-
но, уколико е у расцепу са самим собом, такое е предста-
вати множину), него едноначалност коа означава равноз-
начност единства, еднодушност вое, истоветност покрета и
усмеравае ка едном Оних кои су из еднога (што е сасвим
немогуе у створено природи), пошто Они, мада се разликуу
броем, ипак се не деле по власти.297 Због тога единица, из-
начално усмеривши се ка двоности, задржала се на троично-
сти. Код нас е овако - Отац и Син и Свети Дух. Отац е - ро-
дите и изводите, кои раа и изводи бестрасно, нестрадал-
но, изван времена и бестелесно; Син е - роен; Дух е - изве-
ден, или ве не знам како би ово назвао она кои одводи од
свега видивог. Не усууемо се да ово назовемо преизли-
ваем благости, како се усудио да дефинише едан од елина
кои е, расуууи о првом и другом Виновнику, асно казао:
као чаша што се излива преко руба".298 Ми се не усууемо из
разлога да не бисмо увели несвесно роее и неко природно и
незадрживо избацивае, што е све много унижение у односу
на помове о Божанству. Због тога, не излазеи из зацртаних
области и граница, поштуемо Нероенога, Роенога и од Оца
Исходеег, како на едном месту каже лично Бог - Реч.299
Меутим, када е то роее и исхоее'"? - Пре свакога
када. Уколико приличи изразиемо се унеколико и смелие:
тада од када е и Отац. Но, од када е Отац? - Никада ние би-
ло да Отац ние постоао. Самим тим никада ние било да Син
ние постоао или да Дух Свети ние постоао. Ако ме упиташ,
а у ти опет одговорити. Када се родио Син? - Када се ние
родио Отац. Када е исхоен Дух? - Када ние исхоен Син, ве
када се родио изван времена и на неизрецив начин, иако себи
не можемо описати оно што е изван времена, без обзира на
297 У неким рукописима, како примеуе Илиа, уместо речи: по власти
(тг| е^огишх), стои: по суштини {тт\ уг охнпа).
298 Плотин, Енеад. V, кига 2, глава 1.
299 н 15:26.
137
чиеницу да желимо да избегнемо термине кои означавау
време; речи: када, пре, после, из почетка, не искучуу време,
ма колико ми настоали на томе; уколико узмемо вечност т.
траае кое се распростире заедно са вечним, а не дели се на
делове и не мери се никаквим кретаем, нити током сунца,
што е своствено времену.
Меутим, ако су Син и Дух савечни Оцу, због чега нису и
сабезначални"? Због тога што су они од Оца, иако нису после
Оца. Истина, оно што е безначално то е и вечно; но, вечно не
мора да неопходно буде и безначално, пошто се узводи до Оца
као начела. Дакле, Син и Дух нису безначални у односу на Ви-
новника. Познато е, меутим, да ние неопходно да Виновник
буде првоначалнии од Оних Коима е Он Виновник; из истог
разлога као што ни сунце ние првоначалние од светлости.
Син и Дух су заедно безначални, у односу на време, без обзи-
ра што ти управо овим застрашуеш простодушне уде. Они,
од коих е време, никако нису под временом.
На кои начин е роее бестрасно"? - На та начин што
оно ние телесно. Уколико е телесно роее страсно и стра-
дално, онда е бестелесно роее свакако - бестрасно. Но, и а
у тебе упитати: на кои начин е Син Бог, уколико е Он тво-
ревина? Ако е творевина - онда ние Бог. а не кажем да и у
творевини, уколико се оно узме телесно, страдае има свое
место, као: време, жеа, образовае, брига, нада, туга, опа-
сност, неуспех, поправка; све ово, и ош друго, као што сваки
зна, бива приликом ствараа. а се дивим што се ти ош ниси
усудио да измислиш било какве ситуацие, рокове трудное,
превремено роее, како би на основу тога признао немо-
гуим роее уколико би Бог раао другачие, или ош, пре-
броавши начине рааа код птица, на сувом или на води, да
неизрециво божанско раае подчиниш било коем, од ових,
начину рааа или да на основу нановиих твоих предпоста-
вки потпуно уништиш роее Сина. Ти не можеш да разазнаш
тога Ко по своме телу има различити начин роеа (ер, где си
ти, сходно своим начелима, пронашао Богородицу Деву?),
ради чега е и егово духовно роее другачие. Бое реи:
138
Она кои има другачие бие, Та има и другачии начин
роеа.
Кои отац ние почео да буде отац"? - Та, коем бие ние
почело да постои. А коем е бие почело да постои, та е
почео и отац да буде. Бог-Отац ние касние постао Оцем из
простог разлога што Он ние ни почео да буде Отац. Он е
Отац у суштинском и сопственом смислу; због тога што ние у
исто време и Син; исто као што е и Бог-Син у сопственом сми-
слу - Син, пошто ние у исто време и Отац. ер наши очеви и
синови нису то у сопственом смислу, ве е сваки и отац, и син,
и ние уопште у вео неко мери отац, него што е и син, и ми
се не раамо единствено од оца, него од оца кои е у исто вре-
ме и син, а то е разлог што се и ми делимо, постепено по-
стаемо човек, али онакав какав не желимо да будемо, кои се
раа и кои раа, пошто су меу нама исти одношаи лишени
стварности.
Ти кажеш: Постоее речи: родиое иродио се, шта друго
уводе до почетак роеа"? Шта е бити ако ми не кажемо: ро-
дио се, него: роен е од начела, чиме емо врло лако избеи
твое префиене изразе у коима непрестано осликаваш и
печатиш време? Хоеш ли нас оптужити да претумачуемо Пи-
смо и истину? Свако може да се увери да у изразима, коима се
одражава време, врло често се става едно време наместо
другог; ово е нарочито употребено у божанском Писму и то
не само када се говори о прошлом или садашем времену, не-
го и о будуем. Казано е например: зашто се буне народи,Ш)
иако се тада ош нису бунили; или: реку е преи ногама,т
иако су е ве прешли. Напорно би и дуготрано било ако би-
смо све овакве случаеве обашавали, а кое су уочили трудо-
убиви уди.
На овакав начин ми разматрамо ихове примедбе. Кое
су следее? Нису ли до краности бестидни и заедиви? Они
кажу: Да ли е Отац зажелео да роди Сина или ние хтео"? За-
300 Пс 2:1.
301 Пс 66:5.
139
тим оба могуа одговора ош више обремеуу, додуше не
снажно, него лабаво, одговорима: Ако ние хтео, онда е ро-
дио услед принуде. Ко Га е принудио и на кои начин е при-
нуен - Бог? Али ако е хтео да роди, онда Син есте син хтеа.
Како е Он онда од Оца"? Наместо Оца они овде измишау
неку нову маку - хтее! Код ових кои на овакав начин поста-
вау ствари и расууу, приатно е чути само едно: што су
оваквом поставком ствари одступили од страдалности и при-
бегли су ка вои; ние страдае, ве воа. Размотримо ко-
лико е снажна ихова поставка и расуивае. Веома е по-
требно, колико е то могуе, што ближе прии иховом
начину расуиваа. Ти, кои без по муке говориш све оно што
зажелиш, кажи од каквог си се оца ти родио, од онога кои
жели или кои не жели? Ако си од нежелеег, онда е он приси-
ен. Колико насие! Ко е ега присилио? Нееш казати
истину, да е природа; ер у природи е и постоати, и бити
трезвен. Али ако си од хотеег, онда си због неколико слогова
изгубио оца; ти си постао сином жее и хтеа, а не оца.
Преиу сада на Бога и на творевину, а твое питае предаем
на суд твоо мудрости. Да ли е Бог створио свет своом во-
ом или принудом? Ако принудом, онда е и овде заступена
принуда и насие. А ако е по своо вои, онда е свет лишен
Бога као и све остале ствари, а напре ти кои си изумео овакве
закучке упуштаем у слична мудроваа, ер се измеу Твор-
ца и творевине испречила преграда посредством хтеа. а
ипак мислим да е нешто сасвим друго она кои жели, а друго
е - жеа или хтее, едно е раауи, а едно е - роее; ед-
но е говорник, а едно е - реч. Први е покретач, а последе е
- начин покретаа. Због тога оно што се жели ние од хтеа
или жее из простог разлога што не следуе свагда за жеом;
роено - ние од роеа, оно што слушамо - ние од произ-
ношеа, ве од хотеег, раауег, говореег. А што е у Богу,
то е узвишение од свега овога. У ему жеа да раа есте,
уствари, ве раае. а не нешто било шта посредууе; уко-
лико потпуно дамо место жеи, а не кажемо да е роее из-
над жее. Ако желиш, примениу ово на Бога-Оца - од тебе
140
у позамити такву дрскост! Да ли е Отац - желеи или
нежелеи Бог? Како да избегнемо тво обострани закучак?
Ако е желеи, питаеш: када е почео желети? Не пре, него е
постао. Пре ничега ние било. Или е у ему едно желело, а
друго се определило хтеем или жеом; због тога се Он са-
стои из делова. Нее ли на крау и Он бити, по твоме, плод
жее? А ако е нежелеи, шта Га е то присилило да постане
(Богом)? Како е Он - Бог, ако е принуен? А принуен е
ничему другом, ве да постане Бог?!
Питаш: Како е Син роен"? - Али, како е Он и створен,
под условом да е по твоме Он, уствари, створен? На ово е
такое тешко одговорити. Ти кажеш да е можда створен во-
ом и речу. Овим ти ниси све казао; остало е да се одговори
едно: како да воа и реч имау силу испуаваа; ер човек не
ствара на та начин. Како е Син роен? - егово роее не би
било важно да е оно схвативо и за тебе кои не познаеш
начин свог сопственог роеа или ако и знаш понешто, ипак
то ние много и такво е да е о томе срамотно и говорити, а
ипак после свега сматраш себе свезнауим. Ти треба много
труда да уложиш пре него што откриеш законе отврдаваа,
формираа, аваа на свет, савез душе са телом, ума са
душом, речи са умом, кретае, узрастае, претварае хране у
тело, осеае, памет, присеае и све остало из чега се ти са-
стоиш, а такое пре него што пронаеш оно што припада
обоим - души и телу, шта е меу има раздвоено и шта то
они меусобно позамуу едно другом. У роеу е поста-
вен теме свему ономе што се касние усавршава. Кажи ми
шта е свему томе теме? Али ни после свега тога немо се усу-
дити да мудруеш о Богу, ер то ни мало ние безопасно. Ако и
познаш начин твога роеа, то не значи да знаш и начин
рааа Бога. А ако не познаеш ни свое роее, како можеш
схватити Боже? Онолико колико е Бог несхватив у по-
рееу са човеком, толико е и више роее несхвативие
од твога роеа. Ако Син ние роен само због тога што ти то
не можеш да схватиш, онда ти не преостае ништа друго него
да искучиш као могуе и све друго што ти е несхвативо, а
141
напре Бога. Поред све твое дрскости коом се одважно
упушташ у излишна истраживаа, ти ниси у стау да кажеш
ко е Бог. Одбаци своа течеа, раздеиваа, расецаа и све
оно што замишаш о нетелесно природи као о телу, и тада
еш тек можда замислити нешто достоно Божег рааа.
Како се родио? - Са негодоваем у опет поновити исто:
Боже раае нека буде поштовано утаем! За тебе е важна
чиеница да знаш да е Син роен. А како? Нисам сигуран да
ово и Анели могу да поме, а не ти. Ако желиш, обасниу ти
како се родио?! - Како, то знау Отац кои раа и роени Син.
Све што е преко овога, нека буде скривено облаком и недо-
ступно твоо кратковидости.
Да ли е Отац родио постоеег Сина или непостоеег"?
- Какво безуме! Такво питае односи се на мене и на тебе
кои смо се, мада беасмо нешто, као Левие у утроби Авраа-
мово,302 ипак родили; а због тога смо постали неко обличе из
постоеег и непостоеег. Насупрот овоме треба нешто каза-
ти о првобитно природи коа е на видив начин створена из
непостоеег, мада неки замишау то не почевшим да по-
стои. Овде, пак, роее се слива са бием и постоаем, и оно
е изначално.т А због тога, где е место твоме непрестаном за-
питкивау? Да ли е било шта старие од овога изначално, да
бисмо у том старием положили постоае или непостоае
Сина? У оба случаа уништава се наше изначално; ако запита-
мо и о Оцу: да ли е Он из суштог или из несуштог? За тебе не-
ма опасности ако се сагласиш да су два Оца, едан кои е пре-
дпостоао и други кои постои, или да се сагласиш да Отац
заедно са Сином трпи т. и Отац е из несуштог, сходно твоим
дечачким запиткиваима и граде на песку коа не може да се
одржи ни на поветарцу. а, меутим, не прихватам ни едно, ни
друго,304 ве тврдим да е питае ружно, а не да е одговор
тежак. Ако правила твое диалектике налажу да се у сваком
302 евр 7:10.
303 Ин 1:1.
304 Т. да е Син роен или као сушти (постоеи), или као несушти
(непостоеи).
142
случау едан од два одговора призна као истинит, онда дозво-
ли да и а упитам: у чему е време - у времену или у ванвреме-
ну? Ако е у времену, питам: каквом? Какво е то ванвремено
време и на кои начин у себи садржи време? А ако ние у време-
ну, због чега прекомерна мудрост уводи невремено време? И у
том контексту: , а сада лажем", прихвати само едно т. или га
призна за истинитог или за лажног (едно и друго у исто вре-
ме не дозвоавамо). Меутим, ово е немогуе; по свеколико
неопходности или лажа говори истину или она кои говори
истину лаже. Шта е чудноватие: начин на кои се овде стапау
супротности или начин на кои су тамо обе поставке лажне?
На такав начин и твоа мудрост е се потврдити као глупа.
Разреши ми, молим те, ош едно загонетно питае. Да ли си
се ти налазио сам у себи када си се раао, да ли си сада при се-
би или се ниси ни онда налазио, а ни сада ниси у себи? Ако си
се налазио и налазиш се, онда ко е та кои се налази и у коме
се то он налази? Како е едан постао и едно и друго?.. Уко-
лико се ниси налазио, нити се сада налазиш, кажи ми на кои
начин се то одвааш од себе самог? И, каква е сврха или узрок
оваквом раздваау? Казаеш ми: глупо е и запиткивати о то-
ме да ли е неко у себи или ние; тако можемо говорити о дру-
гима, а не о себи. У том случау зна да е ош глупе запитки-
вати о Роеном шначално, дали е Он постоао пре роеа или
ние постоао. На такав начин можемо говорити само о ства-
рима раздеених временом!
Ти опет кажеш: Нероено и роено ние едно и исто. А
ако е тако, онда ни Син ние едно са Оцем". Треба ли казати
да на основу оваквог умоваа неопходно одузимамо божан-
ство или Сину или Оцу? Ако е нероеност суштина Божа, он-
да роеност ние суштина; а ако е роеност суштина, онда не-
роеност - ние суштина. Ко ово може оспорити? Дакле, нови
богослове, одабери шта ти е од ове две нечастивости угод-
ние, ако си остао при твоим ставовима и мислима. То е
разлог што те а питам: у коем смислу разматраш нероено и
роено да би их могао назвати неистоветнима? Ако у смислу
нествореног и створеног, онда сам и а сагласан са тобом, ер
143
беспочетно и створено никако нису истоветни по природи.
Али ако неистоветнима сматраш родившег и роеног, онда ти
е поставка погрешна, пошто су они по сво неопходности
истоветни. Природа родитеа и еговог порода потражуе и
налаже да пород, по природи своо, буде истоветан са ро-
дившим га. Или ош: у коем смислу узимаш нероено и
роено? Уколико подразумеваш нероеност и роеност лично,
онда су они неистоветни. Али ако у обзир узмеш оне коима
припада нероеност и роеност, због чега да нису истоветни?
Глупост и мудрост нису меу собом истоветне, свеедно што се
налазе у едном истом човеку, и оне не деле суштину пошто се
оне меу собом деле у едно суштини. Да ли бесмртност, и не-
порочност, и неизмеивост чине едну суштину Божу? Ако е
тако, онда у Богу постои много суштина, а не само една, или
е Божанство сложено из их, пошто оне нису у Богу без са-
ставаа, под условом да оне чине суштину Божу. Меутим,
ово не називау Божом суштином, пошто то представа при-
надлежност и других биа. Божа суштина е оно што едино
Богу припада и ему е своствено. Истина, што се нероеност
приписуе единоме Богу не иде на руку онима кои уводе и не-
роено вештаство и нероену идеу (нека се манихеска тама не
приближи ни мислима нашим!); уосталом, нека она буде при-
надлежност единога Бога. Шта еш реи за Адама? Ние ли
едино он Боже саздае? - Нема суме да е тако. Али, да ли
е само он човек? - Нипошто. Због чега? Због тога што ства-
рае не представа единствени начин настанка човека;
роено е такое човек. Са тих разлога ние Бог само не-
роеност, без обзира што нероеност припада едино Оцу.
Свеедно што си ти неумерени убите нероености, дозволи
да е Бог и Роени; пошто е и Он од Бога. Поврх тога, због
чега суштином Божом не називаш стае постоеег, него по-
рицае непостоеег? Наиме, реч: нероени, само показуе да у
Богу нема роеа; тиме се не обашава ко е Он по природи,
не говори нам се ко е та кои нема роеа. Дакле, шта е
суштина Божа? Твоме високоуму предстои да одговори на
ово, пошто ти запиткуеш о роеу. За нас е велика ствар ако
144
ово сазнамо и касние када се, по обеау Нелаживога,ш у на-
ма расее магла и огрубелост. О овоме нека размишау, у ово
нека се уздау они кои се очисте до таквог степена. Ми емо се
усудити да кажемо само едно: ако е за Оца велико да ни од
кога не происходи, онда за Сина ништа битние или мало-
важние ние - да происходи од таквога Оца, због тога што
као произашавши од Безузрочнога, Он учествуе у слави
Безузрочнога, с' тим што се овоме придодае и роее кое е
само по себи велико и достоно поштоваа за оне умове кои
не гмижу потпуно по земи и кои нису тотално оземени.
Кажу: Ако е Син истоветан са Оцем по суштини, а Отац
е нероен, значи да е и Син нероен". - Ово е сасвим исправ-
но уколико е нероеност суштина Божа. Тада е Син бити
нова смеса - роено-нероена. Уколико ова разлика ние у
суштини, због чега ти тво закучак сматраш исправним? Зар
си и ти отац твоме оцу само да, будуи си истоветан са им по
суштини, ни у чему не би био другачии од свога оца? Зар нам
ние много бое да истражуемо шта е суштина Божа (уко-
лико успемо да истражимо), оставауи лична своства не-
промеивима? На та начин еш се такое уверити да не-
роеност и Бог нису истоветни. Ако би они били истоветни,
онда би следовало из тога да, пошто Бог есте Бог неких, и не-
роеност мора бити нероеност само неких, или: пошто не-
роеност ние нероеност неких, ни Бог нее бити Бог само
неких; због тога што се о апсолутно и савршено истоветном
говори подобно. Нероеност, меутим, ние нероеност само
неких. Дакле, чиа е она? А Бог есте Бог неких, из простог
разлога што е Он Бог свих. Сходно томе, на кои начин Бог и
нероеност могу бити истоветни? И ош: пошто су нероеност
и роеност супродставени меу собом, као поседовае и
лишавае, онда услед неопходности морамо увести и, меу со-
бом, супродставене суштине; ово, пак, нико не допушта. Или
ош: пошто е поседовае првоначалние од лишаваа, а
лишаваем се губи поседовае, онда суштина Сина, сходно
М5Тит1:2.
145
твоим предпоставкама, не само да е првоначалниа од Очеве
суштине, него е чак и поништава.
Кое су ош ихови закучци за коима би могли посегну-
ти? ,,Ако Бог ние престао да раа, онда е роее несавршено.
Када е Он престати да раа? А уколико е престао, онда е, не-
ма суме, и почео". - Опет телесни говоре телесно. а, пак, као
да нисам ништа причао кажем - да ли се вечно или невечно
раа Син, све док они паживо не проникну у казано: пре свих
гора раа Ме;ш уопште не видим неопходну последичност у
доказивау. Уколико е оно што се има прекратити, по ихо-
вим речима, почело, онда нема суме да оно што се нее
прекратити ние ни почело. У том смислу шта е казати за
душу или за анеоску природу? Ако су оне почеле, значи да е
се и прекратити! Уколико се не прекрате, онда, сасвим очигле-
дно, нису ни почеле. Меутим, оне су и почеле, и нее се
прекратити. Из овога закучуемо да е сасвим погрешна
ихова поставка по коо е почело оно што треба да се
прекрати.
Наше учее е овакво: као што е за коа, вола и човека,
али и сваку другу ствар истог рода, едно схватае и што
потпада под ова поам о томе оно говори у личном смислу, а
што не потпада, о томе се или не говори или се говори уопште-
но, тако исто есте една суштина Божа, една природа Божа,
едно именовае Боже (мада се имена меу собом разликуу у
зависности од неких различитих умних представа) и што се у
личном смислу назива Богом, то заиста и есте Бог; такое,
што по природи своо есте Бог, то се заиста и назива Богом;
ако се истина код нас не састои у именима, него у стварима.
Они, меутим, као да се плаше да се не дигне све против исти-
не, када их разум и докази принуде, исповедау Сина Богом,
али Богом по имену т. на основу учествоваа у истом називу.
Када им се обратимо питаем: шта, дакле? Зар Син ние у
личном смислу Бог, као што, например, животиа на слици
ние у правом смислу животиа? Како е Он, уствари, Бог, ако
адб Приче 8:25.
146
у строгом смислу ние Бог? - Они тада одговарау: у чему е
смета ако се едни и исти називау истим именима, ако су
имеаци, али их и дае називамо и у личном смислу? При то-
ме износе пример пса кои живи на копну и морског пса кои
су имеаци, али се и сваки посебно назива псом у личном сми-
слу. Истина е да меу имеацима постои нека сродност или
било шта друго што, иако различито по природи, носи исто
име и подеднако у ему учествуе. Меутим, у примеру паса,
подводеи под исто име две природе ти, паметаковиу, не
тврдиш могуност да е една природа веа од друге или да
една природа претходи друго, а самим тим ова друга е у
мао мери оно како се назива. Са има се не повезуе ништа
од тога што би ово чинило немогуим. Први пас ние више пас
од другог пса, нити е други мае пас од првога т. морски пас
од онога кои живи на копну и обратно, пас кои живи на коп-
ну од морскога пса (и због чега би т. на коо основи би то би-
ло тако?); насупрот свему, заедничке називе имау предмети
истозначни и различити. Меутим овде, седиууи са по-
мом о Богу достоанство и превасходност над било коом дру-
гом суштином и природом (што припада едино Богу и пред-
става своеврсну природу Божанства), а потом приписууи
ово Оцу и одузевши од Сина (због чега Сина ставаш у по-
дреени положа, нижи од Оца, удеууи му другостепену
част и клаае), без обзира што му речима указуеш Богопо-
добие ти делом одузимаш, или одсецаш, од ега Божанство и
од саимености, коа у себи садржи еднакост, са зломишу
прилазиш саимености коом су повезане нееднаке ствари. На
та начин, сходно твоо логици, човек на слици и човек живи,
ближе дочараву Божанство, него представени пример о пси-
ма. Или Обоици уступи како заедничарее у називу, тако и
еднакост природа, иако Их сматраш различитима; тада е не-
стати твои пси кое си измислио да би обаснио нееднакост.
Коа е корист од истог имена, ако они кое ти делиш нису ед-
наки? Твоим примером о псима ти ниси покушао да докажеш
еднакост, ве нееднакост. Да ли било шта може бое да изо-
бличи сопствену противречност и противее Божанству?
147
Ако нашо тврди: Отац е веи од Сина као Узрочник,
додамо: али Узрочник по природи, они изведу закучак: Отац
е веи од Сина по природи, а не могу са сигурношу устврди-
ти да ли овим они више обмауу себе или оне коима упууу
свое речи? Не треба безусловно прихватати све оно што се
казуе о било чему, без обзира од кога потиче и коме е на-
меено; треба добро размотрити о чему се говори и шта се го-
вори. Иначе шта би и мени сметало да, поставивши овакве
премисе: Отац е веи по природи, и потом додам: а што е по
природи то ние увек вее и ние увек отац, закучим: вее
ние увек вее или отац ние увек отац. А ако желите могу раз-
мишати и овако: Бог е суштина, али суштина ние увек Бог;
из овога изводим закучак: Бог ние увек Бог. Меутим, а ми-
слим да се овакво - лажно умозакучивае, на научном
езику обично назива закучивае од односнога ка безуслов-
ном. Када им предлажемо поам о множини узрочника по при-
роди, они уводе поам о множини по природи. Овде е исто као
кад бисмо ми казали: познати човек е мртав, а они извели
закучак: човек е мртав.
Али, како да преутимо о томе што, не мае од претход-
ног, треба да буде поменуто? Они кажу: Отац е име Боже по
суштини или по деству; у оба случаа, уствари, желе да нам
вежу руке. Ако одговоримо да е име Боже по суштини,
истовремено допуштамо иносушност Сина; због тога што е
суштина Божа една и у е, како они кажу, уграбио Отац. А
ако е име по деству, нема суме да Сина признаемо за тво-
ревину, а не за роее. ер где постои дествууи, ту е неми-
новно и производ. Да ли и творевина може бити истоветна са
Створитеем - питау они одважно? - а бих врло радо
прихватио и уважио ваше расуивае, када бисмо обавезно
морали прихватити едно од двога. Ипак мислим да е много
правилние избеи и едно и друго, и установити трее стае,
односно, казати вам да Отац означава име Боже, не по
суштини, нити по деству, ве по одношау кои има Отац
према Сину и Син према Оцу. Као што у нашим односима
ови називи, или имена, означавау блискост или сродство,
148
тако и меу има означавау саприродност Родившег са
Роеним.
Али нека вам буде: нека Отац, по вашо мисли, означава и
своеврсну суштину; тада, на основу општих помова, и по си-
ли ихових наименоваа. Он са собом уводи и Сина, а не
отууе Га. А уколико желите нека то буде име и по деству; и у
том случау такое нас не можете надговорити. Ми тврдимо да
е и то исто т. едносушност, и представа дество Оца; дру-
гачие поимае овога пома било би веома ружно.
Зар не видите како ми лако избегнемо све ваше лукаве
замке ма колико ви били упорни? Пошто смо ми, ма колико
ваши наводи били необориви, дошли до реалног знаа, раз-
мотримо сада колика е снага твоих доказа у порееу са
речу Божом, ако се усудиш да нас и на основу их убеуеш.
Ми знамо и проповедамо Божанство Сина, руководеи се
и поводеи се за узвишеним и значаним речима. Коим? Сле-
деим: Бог, Реч, у почетку, с почетком почетак - (У почетку
беше Реч и Реч беше Бог и Бог беше Реч; са Тобом е почетак;
зове нараштае од искони).ш А такое и име: Син едино-
роени - единороени Син, кои е у наручу Очевом, Он Га
обави).ж Пут, Истина, Живот, Светлост - а сам Пут, истина
и живот; а сам светлост свету).ш Премудрост, Сила - {Хри-
стос Божа сила и Божа премудрост).ЗП) Сиае, Образ (%а
рактп р, етлшу), Печат - (Оне сиае славе и образ - характп р -
ипостаси егове; Образ е1К0)\> - благостие; ега е Отац
назвао Бог)?п Господ, Цар, Кои есте, Сведржите - (и Го-
307 н 1:1; Пс 104:4; Ис41:4; После ових Исаииних речи, Илиа е додао и
следее: "ер пророк уводи Бога и Оца Кои много рание описуе послае
нама единороенога Сина, апсолутно по Божем савету и каже: ко е поди-
гао правду са истока? Ко е дозвао да иде за им устопице? Ко о е поко-
рио народе и дао о власт над царевима и учинио те су као прах мачу
езину и као развиана плева луку езину? Погна их, прое мирно путем,
коим не беше ходио ногама своим. Ко е урадио и учинио то и зове
нараштае од искони? а, Господ, први и последи, а исти" - Ис 41:2-4.
308 н 1:18.
305 н 14:6; 8:12.
310 1Кор 1:24.
3,1 евр 1:3;Прем 27:6; н 6:27.
149
спод одгоди ога од Господа; жезал ираведности, жезал Цар-
ства Твога; Кои есше, и Кои е био и Кои долази, Све-
држите),312 асно се односе на Сина, као и сва остала имена
коа поседуу исту овакву силу и припадау броу имена од
коих ни едно ние касние пронаено и припоено Сину или
Духу, баш као и Оцу; из простог разлога што Он ние савршен
кроз прирастаа и ние било када е Он био без Речи, нити е
било када Он ние био Отац, нити е било када е Он био неи-
стинит или непремудар или несвемогу или лишен живота или
светлости или благости.
Набро и ти сва она имена коа би се могла супродставити
овоме и коа одражавау твоу неблагодарност! Таква су: БОГ
мо и БОГ ваш; веи; сазда; створиое; свети?п А уколико вам
одговара и следее: слуга; послушан; даде; научи се; заповеда;
посла; не може чинити сам ништа, или говорити, или судити,
или даровати, или желети.314 Чак и оне речи кое Сину припи-
суу незнае, покорност, молитву, прозбу, слабост, савршен-
ство.315 Прибро овима ош унижение речи, као: спава, гла-
дуе, замара се, плаче, бори се, скрива се.316 Можда еш у сла-
бост приписати чак и смрт и крст. Веруем да се васкрсеа и
вазнесеа нееш дотаи, ер еш у има наи нешто и у нашу
корист. Али и поред свега овога ти можеш пронаи и сакупи-
ти многе примере, само ако желиш да себи дочараш саименог
и саприпоеног Бога, пошто ми имамо Бога истинитог и ед-
наког Оцу.
Уколико сваку од ових поставки узмеш поединачно, нее
ти бити тешко да их растумачиш у побожном смислу, одба-
цивши при томе све оно што у Писму налазиш противно
твоим мислима; наравно, под условом да се заиста саплиеш
о написано у Писму, а не са намером да их погрешно ту-
312Пост 19:24; Пс 44:7; Откр 1:8.
313 н 20:17; 14:28; Приче 8:22; Дела 2:36; н 10:36.
314 Ис 49:3; Фил 3:7; н 5:22; 10:29; евр 5:8; н 14:31; 10:36; 17:3; 5:30;
12:49; 12:47; Мт 20:23; 26:39.
315 ср. Мк 13:32; I Кор 15:28; Лк 6:12; н 11:34; Лк 2:52; евр 5:9.
316 ср. Мт 8:24; 4:7; н 4:6; 11:35; Лк 22:44; н 8:59.
150
мачиш и презентуеш. Све узвишене изреке припиши Богу и
природи коа е изнад страдаа и тела, а унижена сведочан-
ства - припиши Ономе Ко е Сложен, Ко се ради тебе источио
и оваплотио, да не кажемо равие - очовечио, а потом е
преузнесен да би се ти, уништивши у своим догматима све те-
лесно и гмижуе по земи, научио узвишености и умом
своим усходио до Божанства, а не да стално остаеш приве-
зан на видивом, да се умом узнесеш до умног и мисаоног, и
схватиш где се говори о природи Божо, а где о егово ико-
номии и уредби. Било е када е Та, коег ти сада презиреш,
био узвишении од тебе. Сада е Он човек, а био е и несложен.
Ипак е остао и оно што е Он свагда, без обзира што е при-
мио оно што ние био. У почетку е Он био без узрока, ер шта
може узроковати Бога? Касние е примио бие по узрочно-
сти, а та узрочност е - твое спасее - спасее тебе кои Му
се ругаш и презиреш Божанство због тога што е примило на
себе твоу грубост и посредством ума ступило у заедницу са
телом; дои човек постао е Бог након седиеа са Богом и
постао е са им едно; бое е победило да бих и а био бог у
мери у коо е Он постао човек. Он се родио; меутим, и пре
тога е био роен; родио се од жене, али и од Деве; родио се
удски, мада е роен божански; овде без оца, а тамо без ма-
тере; а све то е знак Божанства. Био е ношен у утроби, али Га
е Пророк, кои е такое ош био у утроби, препознао и заи-
грао пред Словом ради коег прима живот.317 Увили су Га у
пелене, али по васкрсеу лично е сложио свое гробне повое.
Положен е у асле, али Га прославау анели, на ега
указуе звезда, мудраци Му се клаау. Како ти можеш да за-
немариш све духовно и умом сазерциво, па да се непрестано
сагшиеш о видиво? Он се спасао бегством у Египат, али е и
све египатско нагнао у бегство. За удеце Он ние имао ни из-
гледа, ни доброте, али за Давида е био красан добротом мимо
свих синова <&удских?к Крштен е као човек, али грехе руши
317 Лк 1:44.
318 ср.Ис 53:2; Пс 44:3.
151
као Бог; - ние крштен због тога што е имао потребу у
крштеу, ради личног очишеа, ве да би осветио воду,
Кушан е као човек, али побеуе као Бог и храбаре као По-
бедилац света.ш Гладовао е, али е нахранио хиаде пошто
е Он хлеб животни и небески.320 Морила Га е же, али
упууе позив: ко е жедан нека ми прие и нека пие,
обеавауи да е из верууих потеи воде живе.321 Замарао
се, али е свима уморнима и обремеенима даровао поко.322
Заспао е, али е спавао на мору, Он брани ветровима да ду-
вау, Он прихвата Петра кои е почео да се дави. Дае порез,
али од рибе; Он царствуе над онима кои убирау порез. На-
зивау Га Самаранином и авоиманим; ипак, Он спасава
путника из ерусалима кои е заиао у руке разбоника, беси Га
се плаше ер Га препознау, Он изгони и шал>е у бездан легио-
не авола, а воу демона види како као муа паде са неба.т
Гаау Га камеем, али не могу да му науде. Он се моли, али
и услишава молитве. Плаче, али и прекрауе плач. Пита где
положише Лазара, као човек, али га и васкршава као Бог.
Продау Га за нанижу цену - за 30 сребрака; али Он
искупуе цео свет веома високом ценом - своом сопственом
крву. Као овца води се на клае, али Га благовести глас ва-
пиуег у пустии.324 Био е мучен и рааван, али Он лечи сваку
болест и рану?25 Подижу Га на дрво и прикуцавау, али нас
помоу дрвета враа у живот и спасава са им распетог
разбоника. Пое Га оцтом, дау му жуч, али ко е Он? -
Претворио е воду у вино, искоренио е горко искушее, али
е сав сладак и мио.ш Дае душу своу, али има власт узети
е;т цепа се завеса, ер узвишено постае откривено, али се ра-
319 н 16:23.
320 н 6:33, 35.
321 н 7:39.
322 Мт 11:28.
323 Лк 10:30; 10:19.
324 Ис 53:7; 40:3.
325 Ис 59:5; Мт 4:23.
326 Песма 5:16.
327 н 10.18.
152
спада камее, устау мртви. Умире, али животвори и смру
уништава смрт. Сахрауу Га, али Он устае. Силази у ад, али
изводи из ега душе и усходи на небеса; поново е дои да су-
ди живима и мртвима, и да казни све налик теби и твоим
умоваима. Ако ти извесне речи служе као саблазан, ове дру-
ге нека развеу твоу заблуду!
Овакав одговор ми пружамо онима кои причау загонет-
но - не даемо га охоло (верним удима не приличи да праз-
нослове и полемишу испразно),32,4 ипак одговарамо по
неопходности, због оних кои нас нападау (лекарства по-
стое ради болести) да би они познали да нису само они му-
дри и непобедиви због своих речи и залудних т. испразних
умоваа, коима се изобличава еванеоска мудрост. Када
напустимо веру и предпоставимо о силу речи, и уништимо
веродостоност Духа своим запиткиваима, а потом наша
реч буде савладана узвишеношу предмета (овако обавезно
бива када се речима подиже слабашно оруе - наша мисао),
шта тада бива? - Слабост речи нам се показуе макавошу
саме тане; на та начин лепота речи се претвара у поништа-
вае Крста, како о овоме расууе и Павле.329 Пунота нашег
учеа оличена е у вери.
Ти, пак, кои узвисуеш савезе и откриваш скривено,ш кои
и нас наводиш на трезвеност, а поништаваш израслине насил-
но измееног учеа, меауи све на бое, учини да они од
брзоговорника постану верни, а од самозванаца да постану
прави Хришани! На ово позивамо и вас, за то се молимо Хри-
сту, измирите се са Богом и ие гасише Духа;т бое реи: нека
се Христос измири са вама и, мада е касно, нека вас обаса
Дух! Ако сте ви прекомерно упорни и тврдоглави, ми емо ра-
ди нас да спасемо Троицу и да се спасемо Троицом, остауи
чисти и непреварени332 до потпуног аваа
онога што
3281Тим 5:14.
3291Кор 1:17.
130 Дан 5:12.
331 ср. II Кор 5:20; I Сол 5:19.
332 Флб1:10.
153
исчекуемо, у Христу Господу нашем, коем нека е слава у
векове. А м и н.