Реч XXX
- о богослову четврта,
о Богу Сину друга
Све твое брзоплете и виспрене закучке а сам поколебао
силом Духа, а на све твое наводе из божанственог Писма
(коима искривачи истине, унаказууи смисао написаног,
обмауу и придобиау на своу страну многе помуууи пут
истине) пружио сам одговарауи одговор, нарочито онима
кои трезвено размишау, управо: све наводе Писма кои су
узвишени и богоприлични а сам пренео на Божанство, а све
унижено и човекообразно, пренео сам на новог Адама и Бога,
кои се учинио страдалником у борби са грехом. Меутим,
журеи да окончам своу преашу реч нисам подробно и по-
наособ размотрио наведене цитате. Да се ти не би заварао
пруженим тумачеима кои изгледау вероватно, а у их, ра-
ди лакшег схватаа, понаособ образложити.
Прва и убоита изрека на коу се они позивау есте ова:
Господ ме е саздао у почетку путева своих.т Како одговори-
ти на ово? Нити емо оптуживати Соломона, нити емо пори-
цати преаше ради потоег пада, а неемо ни тумачити да е
овде представена Премудрост коа говори т. оно знае и
она уметнички ум по коем е све створено. Писмо врло често
олицетворава многе, чак и бездушне ствари, као: море рече то
и то;334 бездан рече: нема у мени...335 а небеса су представена
да сведоче славу Божу;336 мач нешто говори,337 а горе и брда се
133 Приче 8:22.
334 Ис 23:4.
335 ов 28:14.
336 Пс 18:1.
337 Зах 13:7.
154
питау о узроку свое разиграности.338 Ми неемо на ова
начин има одговарати, иако су неки пре нас сматрали да су
ихове поставке нешто озбино. Предпоставимо да су све то
речи Спаситеа лично - речи истините Премудрости, да би-
смо их што паживие размотрили и истражили. Кое бие не-
ма узрок постоаа? Божанство. Нико нам не може указати на
узрочност Бога, ер би у том случау такав био првоначалнии
и од Бога. Али, кои е узрок томе да Бог ради нас прими
човекову природу? - Та, да ми сви будемо спасени. Какав би
други узрок и могао бити? Пошто овде налазимо реч: сазда,
али и: раа ме,339 онда е обашее веома едноставно.
Речено, заедно са узроком, приписаемо човештву, а без узро-
ка, примениемо на Божанство. Ние ли. меутим, реч: сазда,
употребена и казана подразумевауи и узрок? Соломон
каже: саздао ме е у почетку пуШева своих. Дела руку егових
су истина и суд,340 ради коих е Он и помазан Божанством, а
ово помазае се односи на човештво. Меутим реч: раа ме,
употребена е без додаваа узрока; иначе покажи шта е е-
му придодато. Ко може оснорити да се Премудрост назива
творевином по роеу доем, и да се раа - по роеу првом
и недостижном?
Из овога происходи да се Сину дае име слуге кои служи
многима и да е ему часш. да се назове слугом Божим.341 Ради
нашег ослобоеа послужио е Он телу, роеу, слабостима
нашим и свему осталом чиме е спасао опхрване грехом. За
униженост удску шта е узвишение од седиеа са Богом, а
кроз то седиавае да постане Богом и посеен Истоком
свише, да би се и свеши пород назвао Сином Вишега, и да би
му се даровало име изнад сваког имена (а шта е то друго него
такое бити Богом?), да би се свако колено поклонилош
Источившему себе ради нас и срасшворившему обличе Боже са
338 Пс 114:6.
339 Приче 8:25.
340 Пс 110:7.
341 Ис 53:11; 49:6.
342 ср. Лк 1:78; 1:35; Флб 2:9. 10.
155
изгледом слуге, да 6и цео дом Израиев схватио дае и Господа
и Христа еговог Бог створио?343 Све е то било како деством
Роенога, тако и воом Родитеа.
Шта заузима друго место меу, за их, наважниим и не-
оборивим изрекама? - Приличи ему да царствуе докле ... при-
ми небо до времена васпоставаа свега и да седи десно док се
не покоре неприатеи егови.344 А шта после? Зар е преста-
ти да царствуе? Хое ли сии са небеса? Ко е и са коим
разлогом окончати царствовае егово? Колико си ти дрзак
тумач кои не жели да трпи над собом цара! Уосталом, и ти вр-
ло добро знаш да еговом царсшву нее бити краа.345 У заблу-
ду падаш због незнаа да реч: докле, не противуречи свагда
будуем времену, него уствари означава време до извесне гра-
нице, не искучууи при том области кое долазе иза тих гра-
ница. Иначе (не говорим о нечему другом) како еш схватити
речи: биу са вама до свршетка века?346 Зар на такав начин да
Он после тога нее бити више са има? Каква глупост!
Меутим, ти не грешиш само због свога незнаа, него и због
тога што не разликуеш смисао. Син се назива царствууим -
у едном смислу као Сведржите и Цар оних кои желе и кои
не желе, а у другом смислу - као она кои нас приводи покор-
ности и подчиава своме царству све оне кои Га добровоно
признау за Цара. еговом царству, уколико се схвати у пр-
вом смислу, нее бити краа; а ако га схватимо у другом сми-
слу, хое ли бити икаквог краа? Та, кои е нас спасене узети
под руку своу (треба ли покорне ош приводити покорно-
сти?), а потом подигнути судеи земи347 и одваауи спасено
од гинуег, постае Бог посред богова спасених да би просу-
дио и одредио ко е достоан такве славе и заедништва. При-
дода овоме и ону покорност коом ти Сина покораваш Оцу!
Шта кажеш? Зар Син ние покоран и сада? Пошто е са Богом,
543 Дела 2:36.
344 ср. 1Кор 15:25: Дела 3:21; евр 1:13.
345 Лк 1:33.
346 Мт 28:20.
347 Пс 93:3.
156
Он е сасвим дужан да се покорава Богу. Или о коем ти то
разбонику и противнику Божем говориш? У супротном узми
у обзир и следее. Г1а кои начин е Он за мене назван клетвом,
а разрешавауи мноме клетву назван е и грехом!ш Кои узе
грехе светаш и Адам од старог постае новим; тако исто и
моу непокорност, као Глава целога тела, чини Он своом не-
покорношу. Због тога, докле год сам а непокоран и помуен
своим страстима, и одрицаем од Бога, дотле е се и Христос
единствено, по моме схватау, називати непокорним. А када
све буде ему покорено (покорити се значи упознати Га и
променити се), тада е и Он, приводеи мене спасеног, испунио
своу покорност. У овоме се управо, по моме надубем схва-
тау, састои покорност Христова - у испуавау Очеве во-
е. Покорава се и Син Оцу, али и Отац Сину, пошто едан де-
ствуе, а Други е благонаклон (као што рание ве рекох). На
та начин Покорите представа Богу покорено, усваауи
нашу покорност.
Такво значее, чини ми се, имау речи: Боже, Боже мо,
зашто си ме оставио?350 Ние Он оставен од стране Оца или
од стране свога личног Божанства кое се (како неки мисле)
уплашило страдаа и сакрило се од страдауег (ко е ега
присилио да се роди на земи или да узае на крст?); но (како
а ве рекох), Он у своо личности оличава нас. Ми смо рание
били оставени и презрени, а сада смо прихваени и спасени
страдаима Нестрадалнога. На исти начин Он себи усваа и
нашу неразумност, и нашу греховност, као што наставак
Псалма сведочи; треба знати да се XXII Псалам директно од-
носи на Христа.
Под исти аршин треба подвести и чиеницу да е Он
услишен због иобожности свое, иреко сшрадаа научи се по-
слушности, а такое и вапау, сузама, молитвама и прозбалш;351
- све се то савршава на чудесан начин у наше име. Он, пак, као
348 ср.Гал 3:13; II Кор5:21.
349 н 1:29.
350 Пс 22:1.
351 евр 5:7, 8.
157
Реч, нити е био послушан, нити непослушан (нити било шта
од онога што припада подчиенима и другостепенима - едно
добронамернима, а друго достонима казне), ве у изгледу слу-
ге352 снисходи ка саслужитеима и слугама, прима на себе туе
обличе представауи у себи целога мене и све мое, да би у
себи поништио моу равост, слично као што и ога топи во-
сак или сунце што поништава земаску пару, да би мени, по-
средством седиеа са им, даровао оно што е ему сво-
ствено. Тога ради личним примером Он повишава вредност т.
цену послушности и искушава е у страдау, ер ние довоно
само расположее, као што ни нама ние довоно ако свое
расположее не потвруемо делима - дело служи као доказ
нашег расположеа. Можда не треба занемарити ни то да Он
искушеу подвргава и нашу послушност, а све мери или вред-
нуе своим страдаем, руководеи се искуством свога човеко-
убиа како би личним опитом дознао шта е нама могуе и
колико се од нас може очекивати, односно, колико нам се
може праштати, ако у страдаима буде узета у обзир и сла-
бост. Ако е Светлост, коа и поред покривача353 светли у та-
ми354 т. у овом животу, била прогоена другом тамом (ми-
слим на лукавог кушача), колико е онда трпети, због свое
немои, тама355? Чега има чудног у томе уколико ми, пошто е
Светлост одолела, будемо затечени? На основу правилног ра-
суиваа о овоме бое е да Он буде прогоен, него да ми бу-
демо затечени - ухваени. Реченом у придодати ош едно ме-
сто кое ми долази на ум и без суме води ме исто мисли:
пошто е и сам страдао будуи кушан, зато може помои они-
ма кои бивау кушани.356
Бог е бити све у свему у време васиосшав/ша351 т. не са-
мо Отац кои е сасвим угасио у себи Сина, као свеу, коа е
352 Флб 2:7.
353 Т. тела.
354 н 1:5.
355 Т. човек.
356евр2:18.
3571Кор 15:23; Дела 3:21.
158
привремено извучена из великог ога, а потом опет у ега
бачена (нее нас Савелианци саблазнити таквим по-
рееима), него целовити Бог, а тада емо и ми кои сада
своим стремеима и страстима или сасвим немамо Бога у
себи, или Га имамо тек мало, престати да будемо многи, ве
емо се целовито учинити боголикима усваауи у себе цело-
витог Бога и ега поединачно. То е, ето, савршенство коем
ми хитамо! Унраво о ему нам и Павле казуе. Оно што он
овде неодреено говори о Богу, то на другом месту директно и
недвобено присваа Христу. Коим речима? - Где нема елина
ни удеца, обрезаа ни необрезаа, варварина ни Скита, роба
ни слободака, негое све и у свему Христос.358
На треем месту ставау речи: веи, а на четвртом: Богу
моме и Богу вашем?59
Да е само речено: веи, а да ние казано ош: еднак,360 онда
би можда ове речи код их имале неку силу. Пошто налазимо
да асно пише и едно и друго, шта они постижу? Чиме поткре-
пуу своу мисао? Како да усагласимо неусагласиво? Немо-
гуе е да едно и исто расуивае едног и истог односа схвата-
мо и као вее и као еднако. Ние ли ве асно да е Отац веи
од Сина по узрочности, а да е еднак са им по природи? А ми
то исповедамо сасвим трезвено и здравомислее. Зар е неко,
ко се ош више подвизава и залаже за наше учее, казати: кои
има бие од таквог Узрока ние маи од Безузрочнога; ер што
е од Беспочетног, то е причасно слави Беспочетнога; а овоме
се придодае и роее кое е, за оне кои имау ум, само по себи
важно и достоанствено. Мисао, пак, да е Отац веи од Сина,
разматрана по човечанству. иако е исправна, ипак е небитна.
Шта е чудно ако е Бог веи од човека?
Овакав наш одговор нека буде онима кои много полажу
на реч: веи. О речи БОГ казаемо: Отац се не назива Богом
Речи, него видивога (како може бити Бог Тога Ко е у пра-
вом смислу речи Бог?), исто као што се не назива Оцем види-
358 Кол 3:11.
159 ср. н 14:28;20:17.
360 н 5:18-21.
159
вога, него Речи. У Христу су две природе, а због тога се у од-
носу према обоим природама имена: Бог и Отац, користе де-
лом лично, а делом нелично и супротно начину коим ми гово-
римо, због тога што Бог есте наш Бог лично, али е наш Отац
- нелично. Седиавае имена - имена коа се меусобно за-
меуу због единства природе - ствара еретичку забуну. Као
доказ овога служи то што, када се природе разликуу у помо-
вима, тада се и имена деле. Чу шта каже Павле: да БОГ Господа
нашег Исуса Христа, Отац славе.т Бог Христов, а Отац сла-
ве, иако едно и друго, али не по природи, него по свеукупно-
сти оних. Може ли ишта бити асние од овога?
Као пето, сматра изразе по коима Син прима живот или
суд, или наслее народа, или власт свакога тела, или славу,
или ученике, или томе слично.362 Све ово се односи на егово
човештво. Меутим, уколико ово припишеш и Божанству,
нее бити никаквог размимоилажеа, ер то нееш приписати
као нешто придодато, ве као нешто што му изначално припа-
да, али не по благодати, него по природи.
Као шесто, израз: не може Син чинити ништа сам за себе,
уколико не види то у Оца свога.363 Да бисмо ово исправно схва-
тили треба ириметити да се речи: може и не може, не користе
само у едном смислу, него у многозначном. Нешто се назива
немогуим услед недостатка сила за извесно време и за
одреено дество; например: дете не може да се бори, штене не
може одмах да види или да се туче, али током времена моие
и да се туку, и да се боре, и да асно виде. Друга немогуност
бива у веини случаева; например: не може се град сакрити
кад на брду стои.364 У неком другачием случау он би се
можда и могао прикрити, под условом да га заклаа висока
планина. Нешто е опет немогуе услед несаобразности; на-
пример: могу ли сватови постити, док е жених са има,ш
т Еф 1:17.
362 ср. н 5:26-27; Пс 2:8; н 2:6, 22.
363 н 4:19.
364 Мт 5:14.
365 Мт 9:15; Мк 2:19.
160
свеедно да ли се Жених види телесно (егово присуство не оз-
начава време страдаа, него време радости), или се Реч умом
сазерцава (да ли су дужни телесно да посте они кои су
очишени Речу Божом?). Нешто е, пак, немогуе услед недо-
статка вое; например: ние могао меу има ништа учинити,
због неверсшва иховог.366 Пошто е приликом исцелеа ед-
нако нужна и вера болесних и мо лекара, онда услед недоста-
тка еднога, немогуе е и друго. Не знам да ли ово уопште да
припоим немогуству услед несаобразности? Наиме, несао-
бразно би било исцелити потребите неверем. Немогуност по
недостатку вое изражена е такое у следеим речима: не
може вас свеш омрзнути; и: како можете добро говорити, кад
сте зли по себи?367 Због чега би било немогуе едно или друго,
сем услед недостатка вое? Некада се немогуим назива и то
што би, без обзира што е немогуе по природи, могло поста-
ти могуим по вои Божо; например: немогуе е томе
човеку други пут да се роди, нити постои игла кроз коу може
камила да прое.368 Иначе, шта би и овоме стало на пут, уко-
лико би то била воа Божа? Мимо свих ових немогуности
постои апсолутна немогуност и нешто небивало, а то е
управо предмет нашег истраживаа. Као што признаемо не-
могуим да е Бог био зао или да ние постоао (ово би покази-
вало Божу немо, а не силу), или да е постоало нешто непо-
стоее, или да два плус два истовремено буду и четири, али и
десет, тако исто е немогуе, и ни са чим несместиво, да Син
твори било шта што Отац не твори. Све што има Отац, припа-
да и Сину, али и обратно: што припада Сину, припада и Оцу.
Дакле, нема ничега сопственог, ер е све заедничко. Чак е и
бие у има заедничко и еднако, иако е Синовево бие од
Оца. Зато се и каже: а живим Оца ради, али не у смислу да се
живот и бие Сина одржава од Оца, него у смислу да Син од
Оца постои и пре времена, и без узрока. Шта значе речи: тво-
ри као што види да Отац твори? Ние ли овде реч о ономе што
366 Мк 11:5-6.
367 н 7:7; Мт 12:34.
168 н 3:4; Мт 19:24.
161
уочавамо код преписивача кига или код сликара кои копи-
рау неку слику, а што не би могли учинити без изворника,
угледаем на ега и руковоеем име? Да ли Премудрост
може да има потребе за Учитеем или она сама чини оно чему
е научена? Како твори или е творио Отац? Зар е Он створио
други неки свет пре овога и да ли е саздати неки будуи, а
Син, гледауи на их, ствара како садаши, тако и будуи
свет? Ако бисмо овако размишали онда би постаала четири
света: два - кои су дело Оца, а два - кои представау дело
Сина. Каква неразумност! Син чисти губаве, ослобаа од бе-
сова и болести, оживотворава мртве, хода по води и чини све
остало што е створено; над ким е и када све ово створио Отац
пре Сина? Ние ли очигледно да една и иста дела Отац пред-
нацртава, а Реч проводи у дело и испуава, не робски и слепо,
него свесно и владичанствено, тачние казано: родитески. На
такав начин а схватам те речи: све што Отац ствара, то исто
и Син ствара такое, не ради подражаваа створеноме, него
по еднако власти. Вероватно да се ово означава речима: до
сада и Отац ради и Син,ш у коима се не мисли само на ства-
рае, него се подразумева икономиа и брига о створеном све-
ту; то се види из следеих речи: чини анеле свое духовима, и
оснива зему на темеима еним,ш тада када е зема уо-
бличена и анели створени едном; утвруе гром и ствара ве-
тар;371 као што е закон за их дат едном, тако се егово де-
ство постоано продужава и трае.
Под седам размотри речи кое сведоче да е Син сишао са
небеса не да би творио воу своу, него Онога кои Га е по-
слао.372 Да ово нису речи Сишавшега лично, ми бисмо одгово-
рили да е ове речи изговорио човек, не такав каквог ми по-
дразумевамо у Спаситеу (егова жеа, као потпуно
обожена, ние противна Богу), него обичан и нама налик
човек, пошто човекова воа врло често, не само да не прати
369 н 5:17.
370 Пс 104:4-5.
371 Амос 4:13.
372 н 6:18.
162
воу Божу, него се противи и супродстава вои Божо. На
исти начин схватамо и речи: Оче, акое могуе нека ме мимоие
чаша ова, али нека не буде како а хоу, него како е воа
твоа;373 делуе сасвим невероватно да Христос незна шта е
могуе, а шта е немогуе, те е у ситуации да супродстава
едну воу друго вои. Али, ако су то речи Онога кои е при-
мио (што означава реч: сишавши), а не применога, онда
емо овако одговорити: ово се не каже због тога што е лична
воа Сина другачиа од вое Оца, него због тога што не по-
стои таква воа, а у наведеним речима садржи се следеи
смисао: не да бих творио своу воу, пошто а немам воу
коа би била другачиа од Твое вое, ве постои само заед-
ничка воа и у мени, и у теби. Као што нам е Божанство
заедничко, тако е и воа една". Много е таквих израза у
коима се говори уопштено, не потврдно, него одречно. На-
пример: не дае Бог Духа на меру;374 меутим, као што Бог не
дае, тако е и Дух неизмерив, ер Бог се не мери Богом. И ош:
без кривице мое и без греха мога375 - ние реч о стварном греху,
ве о греху коег нема. Такое: не ради правде наше коу учини-
смо316 т. због тога што ми нисмо учинили правду. Исто ово
нам се открива и у следеем. Шта се назива воом Оца? - Да
свако кои веруе у Сина буде спасен и удостои се последег
васкрсеа.377 Да ли е ово само воа Оца, а Сина ние? Или ни
то ние воа Сина да Га благовесте и у ега да веруу? Ко е
овоме уопште поверовати? Исту овакву силу поседуе и то да
реч коу чуемо од Сина, ние реч Сина, ве е од Оца.378 Било
са кое стране да истражуем не могу пронаи, а мислим да ни
било ко други може пронаи, на кои начин би нешто заед-
ничко било сопственост било коег поединачно. Уколико
тако расууеш о вои, онда е твое расуивае бити исправ-
373 Мт 36:39.
374 н 3:34.
375 Пс 58:3.
376 Дан 9:18.
377 н 6:40.
378 н 14:24.
163
но и веома побожно; а у то веруем, а то е потврдити сваки
здравомислеи човек.
На осмом месту они иставау изреке: да познау тебее-
диног истинитог Бога и кога си послао Исуса Христа; и: нико
ние благ, осимеднога Бога.379 Мени се, меутим, чини да е ово
веома лако разрешити. Ако речи: единог истинитог, при-
пишемо Оцу, кое место еш уступити самосушто Истини?
Али ако на такав начин схватиш изразе; едином премудром
Богу; едином кои има бесмртност, кои живи у светлости не-
приступно; цару векова, непропадивом, невидивом, едином
премудром Богу,Ж) онда е нестати Син кои е осуен на смрт
или на таму, или на то да не буде премудар, ни цар, ни неви-
див, нити, што е набитние, да не буде Бог. А заедно са
осталим, на кои начин да му не одузмемо благост коа припа-
да едино Богу? Ипак мислим да речи: единог истинитог Бога,
дочаравау разлику од непостоеих и самозваних богова. Си-
гурно не би било придодато: и коеге послао Исуса Христа, да
речи: истинитог Бога, опонирау Христу, а не да е уопштено
реч о Божанству. Речи: нико ние благ, садрже у себи одговор
учитеу закона кои му е поставио питае, исповедауи
истовремено благост у Христу, као човеку. Одговарауи Он
каже да благост или доброта у наузвишением смислу припа-
да едино Богу, мада се и човек понекада назива благим, као:
благи човек из добре ризнице износи добро; и: дау царство бо-
ем (то агато) од тебе,ш говори Господ Саулу, мислеи на
Давида. Такое и: ублажи, Господе, добре.382 Ова места се од-
носе на примере где су похваени они меу нама до коих су
дотекли потоци првог Блага, иако не посредно. Уколико сам
те разуверио и убедио, добро е; ако нисам, шта еш ми каза-
ти, са обзиром на твое поставке, на она места Писма у коима
се Син назива единим Богом! Питаш: где то? - У следеим
речима: ово е БОГ тво, не личи нико на ега, а одмах затим:
379 н 17:3; Лк 18:19.
380 ср. 1Тим 1:17, 18; 6:16.
3(11ср. Мт 12:35; 1 Цар 15:28.
382 Пс 125:4.
164
потом се авио на земи и са удима поживео,т Да се овде не
мисли на Оца, него на Сина, сведоче нам последе речи. Син
нам се показао телесно и живео е са приземним биима. Ако
нас заокупи то уверее да ово ние казано против умишених
богова, ве против Оца, онда емо у расуивау о Оцу бити
поражени оним што смо желели да супродставимо Сину. Али,
шта може бити бедние и равие од тога да над собом дозво-
лимо такву победу?
На деветом месту указуу нам на следее изразе: пошто
свагда живи па може посредоваиш за нас.384 Дакле? И веома
тановито, и веома човекоубиво! Посредовае овде оз-
начава да се не тражи накнада за то, као што то обично бива
код многих заступника (што би на неки начин било ниско),
него се мисли на молитвено посредовае, као што се и за
Духа каже да посредуе за нас.385 едан е Бог и едан е Заступ-
ник Бога и уди, човек Исус Христос.386 Он као човек (због то-
га што е ош увек са телом какво е примио) и сада се моли за
мое спасее, све доклегод ме не учини богом силом свога
човештва, мада Га при томе не замишам телеснот под
овим подразумевам и схватам све телесне слабости и све
наше, осим греха. Тако и заступника имамо Исуса,388 али не у
смислу да се Он ради нас понижава пред Оцем и слугински
Му припада (нека буде далеко од нас оваква у свему слугин-
ска и недостона Духа мисао! Нити Оцу приличи да овако
шта потражуе, нити Сину да трпи то; веома е неприлично и
срамотно овако размишати о Богу), него у смислу да нас
Он, пострадавши ради нас као човек, призива на трпее као
Реч и Саветник. То а подразумевам под термином заступ-
ништва (параклисис).
383 Варух 3, 36, 38.
3X4 евр 7:25.
385 Рм 8:26.
3861Тим2:5.
387II Кор 5:16.
388 Пн 2:1
165
Као десето они испоавау незнае и недоумицу како то
да нико незна када е наступити последи дан или час, чак ни
Син, ве едино Отац.389 Но, како е могуе да Премудрост,
Саздате векова, Савршите и Обновите, Та кои е
свршетак свега створеног и зна све Боже нешто незна, када дух
човеков зна шша е у ему?390 Шта е савршение од таквога
знаа? Како е могуе да Син, кои подробно зна шта е се де-
сити непосредно пред последим часом и знаке свршетка, али
ипак незна време краа? То ми личи на загонетку по коо твр-
димо да неко веома добро зна шта се налази испред зида, али
зид не познае, или добро познае кра дана, али незна дали е
настала но, иако знае о едном неопходно повлачи за собом
и знае о другом. Мислим да е свакоме асно да Син све зна
као Бог, али као човек приписуе себи незнае. Овакву мисао у
нама подстиче чиеница да се овде именица Син помие у не-
одрееном смислу и без асне назнаке: чии е Он Син, на осно-
ву чега бисмо ми побожно разрешили ову недоумицу и припи-
сали човештву, а не Божанству. Уколико е довоно овакво
обашее онда се и зауставимо на ему, без хитаа у друга
истраживаа, али ако ние довоно, предочимо и друго ту-
мачее. Као и све остало, тако и знае о набитниим и наду-
бим танама припиши Узроку, уважавауи Родитеа. Мени
се, меутим, чини да е и та себи ово представити унижено
кои, заедно са нашим мудриашем, ово место буде схватао
овако: и Син зна дан или час не по нечему другом, него по томе
што Отац егов зна. Какав закучак изводимо? Пошто о томе
зна Отац, свакако да зна и Син; сасвим е асно да ово никоме
ние неизвесно и недостижно, сем првом Узроку.
Преостае нам да разаснимо ош она места у коима се Си-
ну заповеда, а Он чува заповести, да увек угаа Оцу,391 као и
места у коима се Сину приписуе савршенство,392 вазнесее,393
3X9Мк 13:32.
390 1Кор 2:11.
191 ср. н 14:3; 15:10:8:24.
392 евр 5:9.
ш Дела 2:33.
166
навика на послушност посредством страдаа, првосвештен-
ство,394 приношее,395 молитва Ономе кои може да Га спасе од
смрти,396 борба и крвави зно,397 молитва и све друго овоме на-
лик; преостае да ово разаснимо како би свакоме било асно
да се овакви изрази односе на природу коа е подложна стра-
дау, а не на природу коа е неизмеива и изнад страдаа.
Као што е о супротним изразима казано толико да
образложее може послужити као теме или смерница онима
кои искусние и савршение могу обрадити ова питаа, тако
емо исто посветити пажу и именима коа се приписуу Сину
(коа не само да су многоброна, него су узета од разних пред-
става кое имамо о Сину), како бисмо их обаснили и разасни-
ли ихову тану. Треба почети од следеега.
Божанство е неизмеиво. Не само да нас разум у ово уве-
рава, него и намудрии, и надревнии, меу евреима. Они
кои су поштовали Божанство особитим цртежима и сликама,
не плашеи се при томе да едним истим словима исписуу име
Боже и име творевине коа е нижа од Бога, да би Божанство
чак и на та начин било има несаопштиво, нису се одлучили
да гласом кои се расшшуе изговоре име неразрушиве и е-
динствене природе. Као што никада ние удахнуо у себе цео
ваздух, тако исто ум ние могао да обуми савршено, нити глас
да обухвати Божу суштину. Ми да бисмо изобразили Бога,
врло често позамуемо неке црте кое су око Бога и на осно-
ву их саставамо некакву неасну и слабашну представу, и
код нас ние набои она Богослов кои е пронашао (те сте-
ге398), ве она чиа представа е опширниа и ко е у себи обра-
зовао потпуние обличе или одблесак (или, како ве то да на-
зовемо) истине! Због тога, колико ми знамо, називи: Си
(Си)399 И БОГ, есу називи за суштину, нарочито име Си. Не
394евр5:8;9:4.
395 Еф 5:2.
396 евр 6:7.
397 Лк 22:44.
39 . тело човеково.
399 Она кои есте, Кои постои, Сушти (прим. прев.)
167
због тога само што е Она кога е Мосе на гори упитао за
име сам себе назвао тим именом, заповедивши му да каже на-
роду: Сушти ме е послао,400 него и због тога што налазимо да
ово име навише приличи Богу. ер име веос; (Бог), кое иску-
снии езикозналци изводе од тхеин (бежати) или етхеин (пали-
ти, ложити), услед покретивости и силе да истреби раво
(због чега се Бог назива и огем кои сажиже401) представа
односно име, а не апстрактно као име Господ кое е такое у
низу имена Божих. Написано е: а сам Господ БОГ, тое име
мое;402 или: Господ му е име.403 Меутим, ми тражимо име
коим бисмо изразили природу Божу или самобитност егову
и бие кое ни са чим другим ние повезано. А име Си, заиста
припада едино Богу и целовито само ему едном, а не ма ко-
ме пре и после ега, ер ово име не може бити, нити е, било
чиме ограничено или пресечено. Што се тиче других имена
Божих нека од их сасвим очигледно означавау власт, друга
икономиу и, назад, стае пре оваплоеа, а делом после
оваплоеа. Например: Сведржите и Цар славе, или векова,
или сила, или убенога, или царствууих, и Господ Саваот
или, што е исто, Господ над воскама,404 Господ сила или ГОСПО-
дствууих - све су то имена власти.405 А имена: БОГ кои спаса-
ва, Бог - или освете, или мира, или правде, БОГ Авраамов,
Исааков, аковев и целог духовног Израиа кои види Бога -
есу имена икономие.406 - Пошто се нама може управати по-
моу страха од казне, наде на спасее, али и помоу славе,
кроз усавршавае у врлинама, отуда су позамена и изведена
наведена имена; име Бога кои кажава подстиче у нама
400 Изл 3:14.
401 Пон зак 4:24.
402 Ис 42:8.
^Амос^И.
404 Код пророка Исаие - 3:15, у словенском преводу читамо: говори Гос-
под Саваот, а у неким грчким издаима пише: срлсп Киршс;, Киршс, отрстшу т.
говори Господ, Господ над воскама.
405 ср. Пс 23:10: 1 Тим 1:17; Пс 68:13; I Тим 6:15; Ис 3:15; Амос 6:8; I Тим
6:15.
406 ср. Пс 68:21; 94:1; Рм 10:20; Пс4:2; Изл 3:6.
168
страхопоштовае, име Бога кои спасава - наду, а име Бога
врлина - подвижништво, како би сваки кои у ма чему од наве-
деног напредуе осетио као да носи Бога у себи, а тиме би ош
више хитао савршенству и зближавау са Богом посредством
врлина. Осим тога, ова имена су општи називи за Божанство,
а лично име Безпочетног есте Отац, беспочетно-Роеног есте
Син и нероено-Изашавшег или Исходеег - Дух Свети.
Размотримо сада имена Сина о коима сам и рекао да
емо говорити у ово речи. Чини ми се да се Он назива:
Сином, због тога што е истоветан са Оцем по суштини и
не само да е истоветан, него е и од Оца.
единороеним407 због тога што Он ние само едино-
роени из еднога и единствено-едини, ве се и раа на един-
ствени начин, а не као тела што се раау.
Речу,ш због тога што се Он тако односи према Оцу сво-
ме, као што се реч односи према уму, не само по бестрасном
роеу, него и по единству са Оцем, и због тога што Га по-
казуе. Неко би можда казао да се Он односи према Оцу своме
као што се одредив односи према одредивом, пошто се и
одреее назива речу. асно пише да кои позна (такво
значее има реч: кои е видео409) Сина, познао е и Оца, а Син
е скраено и прикладно одражавае Очеве природе, као што
е и сваки пород утива реч раауег. Меутим, ни мало
нее погрешити она кои каже да се Син назива Речу због то-
га што е саприсутан свему што постои. Шта може да постои
не Речу?
Премудрошу410 као знае божанских и удских дела. Да
ли е могуе да Створите не познае законе свое творевине?
Силом,411 као Чувар творевине и Давалац снаге за траае
у животу.
407 н 1:18.
408 н 1:1.
409 н 14:9.
4|01Кор 1:25.
411 Исто.
169
Истином,412 као едином, а не многом по природи (истина
е една, а лаж е многолична); као чисти печат и нелаживи
образ Оца.
Обличем,4П као едносушни, због тога што е Он од Оца, а
не Отац од ега, пошто се природа облича огледа у томе да
опонаша и подражава прволику и ономе чиим се обличем на-
зива. Уосталом, овде ние реч о простом и уобичаеном
обличу где и статично уме да буде обличе нечег покрети-
вог. Овде е живога Бога - живо Обличе, кое са им много
више сродности има него што Сит има са Адамом, и сваки
други пород са родившим га. Таква е природа простих биа
да у едноме могу да су сродни, а у другом нечему да су несро-
дни; насупрот томе, целина бива изображее целине и уз то
много сличнии неголи одливак.
Светлошу,414 као светлост душа очишених у уму и живо-
ту. Уколико су незнае и грех - тама, онда су знае и божан-
ски живот - светлост.
Животом,415 због тога што е Он светлост, теме и
осуштаствее сваке разумне природе. О ему живимо и
креемо се и есмо416 услед двоаке силе надахнуа - и по
дихау живота, коег е Он удахнуо у све нас, али и по Духу
Светоме коег даруе способнима да приме, и по нашо мери
или начину отвараа уста разума.
Правдом411 пошто раздеуе по достоанству, праведно
суди и онима под Законом, и онима под Благодау, и души и
телу, како би душа началствовала, а тело стаало под
началством, да би узвишение било над равиим, а раво да
не би устаало против узвишениег.
Освееем4П као чистота, да би Чисто било благовеште-
но од стране чистоте.
412 н 14:6.
413ИКор4:4.
414 н 8:12.
415 н 14:6.
416 Дела 17:28.
4171Кор 1:30.
418 Ист
170
Из6авеем,т пошто нас, кои смо под грехом, избава и
ослобаа као Она кои е себе дао у откуп ради нас, као
очиститену жртву за васеену.
Васкршеем,420 пошто нас пресеева одавде и умртвене
грехом узводи у живот.
Сва ова имена припадау Суштом кои е изнад нас и
Суштом кои е ради нас; имена, пак, коа су своствена и нама,
а коа припадау и човечанству кое е Он примио, есу ова:
Човек,421 да би се Несместиви за телесно, услед неопход-
ности природе, не само учинио сместивим кроз тело, него да
би собом осветио човека поставши као нека закваска за целу
смесу, ослободивши целога човека од осуде и сединивши са
собом осуено, поставши ради свих све оно што смо ми - сем
греха, телом, душом, умом - свиме што е прожела смрт. А
опште од свега тога е човек, по умосазерцативом видиви
Бог.
Син човечи422 и кроз Адама и кроз Деву, од коих се родио
(од првог као од Праоца, а од друге, као од Маке) и по закону
и надзаконо, изван сваког закона рааа.
Христос, по Божанству; помазае освеуе човечанство
не деством своим, као што е случа у другим помазаима,
него целовитим и свецелим присуством Помазавауег. Сход-
но томе помазау, Помазавауи се назива човеком, а помаза-
но постае Бог.
Пут,423 кои све нас води кроз себе.
Врата,424 као уводите.
Пастир,425 као она кои води на места плодовита, васпи-
тава на водама покоа, кои нас одводи одавде и штити од зве-
ри, кои обраа заблуделе, привлачи палог и погинулог, цели
4,9 Исто.
420 I н 11:25.
421 I Тим 2:5.
422 н 3:18.
423 н 14:6.
424 н 10:9
425 н 10:11.
171
и превиа повреенога, слабога крепи,426 а пастирским иску-
ством све сабира у тамоши тор.
Овца,421 као заклае.
аге,428 као насавршении.
Архиере ,429 кои нам омогуава приступ.
Мелхиседек,430 као роени без маке по природи
узвишенио од наше, и без оца - по природи нашо, као она
кои нема родослов по вишем роеу, ер пише: род егов ко
е исаказаиш?431 Као цар Салима т. мира, као цар правде и
као она кои прима десетину од патриараха кои се мужастве-
но подвизаваху против лукавих сила. Имаш пред собом име-
новаа и називе Сина. Разматра их; уколико су они
узвишени, разматра их божански, а уколико су телесни - онда
сходно томе т. савршено божански, да би и ти постао бог кои
се уздиже са земе посредством и кроз Онога кои е сишао оз-
го ради нас. А изнад свега, и пре свега, добро мотри на казано
и никада нееш погрешити ни у узвишеним, ни у приземним
именима. Исус Христос е уче и данас телесно, такое духовно
и у векове векова.432 А м и н.