1














ВАСЕЛЕНСКИ
САБОРИ

2
Насловоригинала
А.В.КАРТАШЕВ
ПрофессоръСв.СергевскойДуховнойАкадеми
въПариж
ВСЕЛЕНСКЕСОБОРЫ
СблагословомеговогПреосвештенства
Епископабанатскогг.Хризостома,
издаеФИДЕБИздавачкаустанова
Епархиебанатске,Владичанскидвор,Вршац
Рецензент
ЕпископбудимскиДАНИЛО
Уредник
ЕпископбанатскиХРИЗОСТОМ
Техничкиуредник
ГРАДИМИРСТАНИ
Коректори
РАДОМИРРАКИ,протоакон
ГРАДИМИРСТАНИ
Регистарурадила
МИРАЛАЛИ
Мапуизрадио
ДУШАНСТОАНОВИ
Штампариа
СТУДИОДИЗАН
Београд

3
АНТОНВЛАДИМИРОВИЧКАРТАШОВ
професорСв.СергиеведуховнеакадемиеуПаризу
ВАСЕЛЕНСКИ
САБОРИ
IТОМ
Превела
МИРАЛАЛИ
Дигитализациа:
Милануки
mailto:milan111@prijedor.com
БЕОГРАД1995.

4
АНТОНВЛАДИМИРОВИЧКАРТАШОВ
(18731960)
Личност, аутор двотомног дела Васеленски сабори, о коо се овде
говори, многострана е и високо цеена од своих савременика. Нарочито
од стране блиских му студената, коима е он оживавао, са заносом про
рока видеоца, градитеску прошлост Московског царства као типоло
ГиубудуностиновеРусие,опет,акоБогда,самодержавнеМонархие...
Он, кои се обрео министар у влади Керенског, где су се окупили руши
теи престола царског као емигрант окаавао е Грехе младости по
ставши оснивач и стуб Православне Академие светог Сергиа у Паризу.
Ту се он вратио историско Русии и ние тек сентименишлно оплакивао
заблуде свога поколеа, него е активно сеао семе Смисла кроз обра
зовае будуих богослова. Он е Говорио: само ново поколее образованих
православних
интелектуалаца
и
племиа
може
да
подигне
светиу
царскогапрестолауРусии.ВаскрсеемчастиобнавасеКруна...
Као православни патриота Карташов е написао, у виду завештаа,
кигу Возсоздание свато Руси (Обнова свете Русие). Ту е применио
аналогиу,премакооДржаваиЦерквазаедночиненеразделивуцелину:
Државаетело,аЦеркваедуша.
Анишн Владимирович е осудио тадау интелигенциу и арисишкра
тиу царске Русие као неплодне салонске критизере (белоручке), без во
едасвоеталентеуложеуГрадитествоогромнеЦаревинеРусианске.
Због те лености и бескорености навиших интелектуалаца Русие
властеотеланауришГшлуинтелигенциабошевичкепартие.
Имауи у виду такву трагичну позадину изгнаника, ми можемо разу
мети, али не и оправдати, политизовано Несторианство Карташова.
Он е према наведено аналогии осудио православну интелигенциу Ру
сие Романових као монофизите заинтересоване само за едну природу у
Христу, наиме за Божанску, па су због ишга они били неспособни да виде и
човечанскустрануХристаБогочовека,атосутелеснипословидржаве...
Отуда нескривене симпатие Карташова према саборски осуеном
еретикуНесишриу.
Колико е ова егова аналогиа Држава е тело, а Церква е душа
цивилизацие уопште теолошки допустива, (ер ве и Тело Христово ние
од овога света) у то а сада не улазим. Али сама интенциа оцерковеа
читавог тела православне нацие може се прихватити код Карташова
каоврхунскиидеалеишчкогмаксимализма.
Меутим, димензиу нове твари, чудо учовеченог Бога, осетио е
свети мисишчар Кирило, папа александриски, а не рационалиста Несто
рие,патриархцариградски.
Савремена западна теологиа симпаишше Несториа. Као и Карташов
политичар. Али упозоравамо читаоце ове киге да постои и ова слаба
страна аупшра. Зато, уз обавезно поштовае према своме професору,
завршавамономдрсвномхеленскомизреком:
МиомиеПлатон,алимиемилиаИстина.
ЕПИСКОПДАНИЛОКРСТИ

5
ПРЕДГОВОР
Догмати су вечити и неисцрпни. Етапе иховог откриваа у
свести историе Цркве, као и одлуке, ороси1 Васеленских сабора
никако нису неке надгробне плоче кое притискау улаз у запечаен
гроб неке заувек искристализиране и окамеене истине. Напротив,
тосупутоказинакоимасууписанатачнаупутствакудаикакотреба
да се крее жива хришанска мисао; она индивидуална и она са
борна мисао, у еном незадрживом и бесконачном тражеу одго
вора на теорискобогословска питаа, као и на она из области
примеенеживотнепраксе.
Историа Цркве, исто као и библиска коа о е претходила,
представа уствари развоне ступеве Божег откривеа кое не
прекидно добиа замах кроз судбине човечанства на земи, и да
будемо ош прецизнии, кроз судбине неких егових делова, т. е
гових поединих народа. Ако гледамо на ове народе очима вере,
видеемо да се пред нама они поавуу као сасуди и сарадници
Откривеа. Ови народи, са свим има своственим одликама и кул
турама, кое е Боже Провиее унапред изабрало, ни намае нису
билиспутаваниусвомслободномприродномразвоу,усвомполету,
у своим претераностима, страстима, погрешкама, падау у грех и
поновном уздизау. Историа изабраних народа се не заустава у
еном природном кретау, не окамеуе се и не одумире, слично
оном механичком инструменту у рукама Провиеа. Божанско
откривее нема потребу за поништаваем слободе. Природна ево
луциапоменутихнародаслужилаесамокаонасврсисходниифон
икаосрединапокооепрстПровиеаисписиваослованеопходна
1(грчкареч)=одредба(дефинициа)вереусвоенананекомВаселен
скомсабору,тезатоопштеобавезназасвеверникеЦркве.(Прим.реценз.)

6
за домостро спасеа света. Бог кои е из давнине много пута, и
разнимначинима,говориосветимоцимапрекопророка (евреима:
1, 1) на моменте е исправао ток збиваа путем уношеа одозго
чудотворногутицаа,чудотвореипонекад.
Светабиблискаицрквенаисториамоглаеуконкретнимобли
цима да буде и друкчиа, поред све ене суштинске непромениво
сти. Меутим, то е оно царство слободе,а не онафизичка, фатали
стички предодреена инертна неопходност. Размишае и о другим
вариантама Цркве може се илустровати на набои начин управо
разликама у васеленско црквено еволуции у оквирима единствене
античке васеене , са различитим доживаваем пи
таа догме и побожности у еним латинским и хеленским полови
нама,коесунакраукраевадовеледосудбоноснограсцепаЦркве
надвемеусобноразедиенегране.
Метафизичка хеленска мисао ние могла да се уздржи од веома
прецизних спекулациа о Св. Троици и Боговаплоеу, што о е
било ставило у задатак хришанско откривее. Исток е западну,
латинскуполовинуЦркве,безеневое,увлачиоуовеспекулацие,
закоееонаиначебиланеспособна.Онаенасвоуинициативубо
гословствовала о другим моралнопрактичним питаима, интере
сууисезаповезиваеудскеслободесаблаготворнимсиламакое
су одозгодаванеу циуспасеа.Оватанаспасеа,овасотириоло
гиа, интересовала е обе културе са разлДчитих страна и на разли
читеначине.АкоеИстокпривлачилаенатеолошкастрана,онда
е Запад био окренут антрополошко. Исток е имао своаскретаа
однормеортодоксие;онеимаосвоеересиаЗападсвое.
Сама форма решаваа спорних питаа и смириваа узбуркане
Цркве путем такозваних Васеленских сабора ние била теориски
измишена, него е напротив, емпириски била напипана и то пово
домизузетнораширенихиоштрихпотресаумасамаИсточнецркве.
Захваууи централизованом ауторитету римске катедре, у Запад
но половини се ние осеала потреба за Васеленским саборима.
Васеленске саборе, кое су организовали цареви у договору са
Источним епископатом, представници Запада су нерадо посеивали.
Чак их ни саме папе нису удостоавали личним присуством. На За
падусуеретичкатрвеаИстокаизгледаладосадна,туаинездрава,
безкоихсе,истокаоибезВаселенскихсабора,можесасвиммирно
прои.
едном речу, да е Римска Империа била или латинска, или
хеленска,даепораси,езикуикултурибилаедноврсна,изгледис
торие Цркве био би единствен. Тад е он фактички био друкчии,
раздвоен.Меутим,овастварностниебилаапсолутна,билаерела

7
тивна; зависила je од променивих услова, од историског тла сре
динеиситуациеукоосеодвиаоживотЦркве.
Древна огишта римске и грчке културе су остарела, онемоа
ла, замрла; ихове поставке о веронауци и моралу изгубиле су снагу.
Код нових хришанских народа се обликовао ихов расни, културни
и религиозни менталитет у чио су се свести поавила нова питаа,
док су стара, коа су толико узбуивала древну Цркву ишчилела; пре
стала су да буду интересантна, или су пак оживела у свести европ
скиххришанаусасвимновонепрепознативоформи.
КарташовАнтонВладимирович

8
IВАСЕЛЕНСКИСАБОР
УНИКЕИ325.ГОДИНЕ

9


10
АРИАНСТВО
Епоха гоеа ние зауставила унутраши живот развоа Цркве,
укучууи и разво догматских учеа. Цркву су потресали и рас
колииереси,тееонаовеконфликтерешаваланавеликимсабори
ма као и путем васеленске размене мишеа, преписком, или успо
ставаем меусобних посланстава оних Цркава, кое су биле
удаенееднаоддруге.
АличиеницадаеКонстантинВеликипризнаоЦрквуодстра
недржавеидаеусвоствупоглаварацелогцарстваприхватио ене
интересе као свое, довела е до ствараа повоних услова за брзо
преношее вести из било ког еног дела, свима другима. Унутраш
аваселенскостикатоличностЦрквеималаесадмогуностдасе
иуспоашимформамаваселенскогопштеалакшеостваруе.
Ето едног од разлога због кога е одреени текуи богословски
спор,букнувшиутовременаврлоширокомпростору,каоникаддо
тада,узнемириоцелуЦрквуимучиоечитавих 60година,итотако,
као да е била у опасно вруици. Ова спор, чак ни после тога, ние
коначнозамро,негосепренеоубудуераспрекоесуЦрквупотре
салеунавеомериошчитавихполамилениума(IVIX).
Држава,коаеузелаактивногакасниеиострашеногучеша
у тим расправама, од првог тренутка, т. од Константина Великог, за
кога су те расправе често биле главни стожер егове свеукупне
политике, или су пак представале ен навеи део, тешко се може
реи да е та иста држава тиме учинила услугу Цркви, пошто у е
лишиласлободеунутрашегиживаваасвогразноумаиеговог
локализираа.
едном речу, васеленски пожар арианства веома е каракте
ристичан за почетак покровитества државе над Црквом, па се
делимичноимеобашаваидругастранамедае.
Споаша пак историа почетака арианске расправе не садржи
усебиникаквеподаткезаенневероватанразво.Нисампосеби


11
ова спор богослова, ни сама личност ересиарха Ариа, нису били
ништа изузетно. Меутим, унутраша суштина спора свакако е би
ла, са тачке гледишта суштине хришанске догме и Цркве, посебно
важна. Ипак се егов изузетан одек обашава условима дате сре
динеидатогтренутка.
Политички аспект овог проблема садржао би се у ватрено же
и цара Константина да учврсти рах romana на бази католичанске
Цркве. Борио се он на све могуе начине против донатизма1 само да
би сачувао единство и ауторитет епископата католичанске саборне
Цркве. Пошто га е ово измучило на Западу, Константин е са надом
погледао на Исток где му се причиавао духовни мир црквеног е
динства као целовит и неокрен. Како се преселио, тако реи, ду
шом и телом у источни део царства, приближавауи се тиме ликви
дации Ликиниевог супарништва и интрига, одедном Константин са
тугом сазнае, да се и овде распламсава раздор кои се притом неве
роватно поклапа са границама Ликиниевог териториа. Ариев при
ате и заштитник, епископ Евсевие из престонице Никомидие,
иначе Ликиниев роак кои е био близак еговом двору, могао е
Константину да пружи узнемиравауу слику, кад е католичанска
Црква коа му е све дотле била приате у еговом уздизау ка ед
нодржаву, одеданпут престала да буде единствена база, па е чак
донекле постала као и некаква партиа егових супарника. Констан
тин се свом силином прихватио да гаси црквени пожар, уз сву своу
савесну усрдност. А подеени епископат у своо меусобно борби
почео е да се заноси притискаем на дугме расположеа оних кои
су били блиски двору, као и стицаем власти помоу политичког
покровитества. Тако су различита диалектичка скретаа богос
ловске мисли почела да се претварау у државне акте коа се сад
преносе путем државне поште у све краеве царства. Скоро да може
мо реи како се затрованост ересима и раздорима вештачки и
насилноширилапочитавоимперии.
Али, и у ово раширености арианских немира постоао е не
какав потпуно природан, слободан духовни и културни тренутак.
Била е то управо она случана и спонтана усаглашеност арианске
доктрине, коа е упрошавала ирационалну хришанску триадоло
гиу, спуштауи математички монотеизам, кои се пак механички
седиавао са политеизмом, те се Син Божи сматрао за бога са ма
лим словом. Оваква конструкциа е била врло симпатична и при
хвативазанавеидеоинтелигенциеионихзапосленихпагана.
1еретичкоДонатовоучее.(Прим.прев.)

12
кои су помоу политике и државне службе били увлачени у окрие
Цркве,акоуецарвебиоприхватио.Утомасисвета,монотеизам,
коиеусвааоипоштоваоидеуедногБогапоимену SummusDeus
био е веома популаран, али е исто тако био полурационалан и ту
хришанском схватау Троичности вечних Личности у Божанству.
Тако е, улагууи се укусима паганског дела друштва, Црква могла
да изневери сву своу христологиу и сотириологиу. Због овога е
праведни инстинкт православних епископа и богослова онако херо
ски и упорно ушао у борбу против арианских тенденциа и ние
могаодасесмирисведоксеборбаниезавршилапобедом.Питае
се захришанство заоштравало наживот и смрт: бити или не бити?
Етозбогчегасухероиправославаиспоилитадонадухревности
коиеподсеаонатекзавршенипериодмучеништва.
У то време, питае заоштраваа до формуле бити или не би
ти, ние се поставало у смислу историског битисаа и развоа
хришанства, него искучиво у смислу квалитета: у смислу могуег,
за масе неприметног подметаа нечег другог уместо саме суштине
хришанства као религие искупеа. Можда би било едноставние
и успешние приказивати народу хришанство као моралистичку ре
лигиу. Арианство се иоклизнуло на ово упрошаваеи рационали
зациу хришанства. Можда хришанство са арианском догматиком,
као религиа еванелског братоуба, аскезе и молитвеног подвига,
ништа не би ни изгубило од свог патоса. По своо религиозности
арианствоемоглодаконкуришечакиудаизмуиисламу.Меутим,
то би све био субективни морализам, као и у другим монотеи
стичким религиама. За овакву рационалну, натуралну религиозност,
било би довоно и Синаско Божанско откривее, те самим тим би
оваплоееБогабилопотпуноизлишно,пачакибесмислено.
Ево баш ово обективно чудо, ову обективну тану Ваплоеа,
арианство потире. За те обичне педагоге и учитее Небеском Оцу
довоно е било облагодаених пророка, свештеника, судиа и ца
рева. Због чега е онда потребно учовечее синова Божих, ане
ла,посредникаиеона?...Чимесетодоприносинауцибогооткривеа
испасеачовечанства?Заровоние,просторечено,бунцаепаган
ске митологие и гноза? Зар ние разумние Исуса Христа признати
едноставно за навеег пророка? Полазеи од диалектичке тачке
гледишта,арианствоеводилокаантитроичностиБога,каобесмис
леу учовечеа оног, па макар и Навишег, единородног, и едини
тог меу Божим синовима... Био би ово стерилни монотеизам, сли
чан исламу или удаизму. Арианство ние схватило да се суштина
хришанстванесастоиусубективномморалуиаскези,негоуобек
тивнотаниискупеа.Аштаетуискупее?Наоводаеодго
вореднапесмаизцрквеногканона:Низаступник,нианео,него

13
самТи,Господе,оваплотиосисеиспасаоменечовека.Чимеспаса
ва? Тиме што е Сам Апсолут преко акта учовечеа узео на себе
бреме ограничености, бреме греха, проклетства и смрти, кои су
некадпали начовекаинасвеоно штое створено.Папоштое по
стао, не било какав анеочовек, него реални Богочовек, Он е задо
биоистинскубожанскусилуивласткакобиослободиоодгорепоме
нутогбременасвештоестворено,пасветодаискупи,даистргнеис
под господара таме овога света (Ефесцима: 6, 12). Своим крсто
носним страдаем, смру и васкрсеем, извео е свет из царства
трулеа и прокрчио пут ка нетруености и вечном животу. И тако
сваккоимажеудагаОнусиниуеговомТелуЦркви,крозсве
тетане,мистичкиприступапобедиБогоЧовеканадсмруипостае
синваскрсеа(Лука:20,36).
У овом чуду над чудима и тани над танама и есте суштина
хришанства,анеурационалномморалу,каоштоетоудругимпри
родним религиама. Управо су ову суштину хришанства достоно
спасавалицрквениоциуIVвеку,коисуупотпуностиодбацилиари
анство у свим еговим замаскираним смицалицама. Меутим, у то
време веина источних епископа ово ние схватила. У томе и есте
оно чудо I Васеленског сабора када е изречена она сакраментална
догматска формула ( единосуштан Оцу), и
токрозустамаине,коатекштоебилаизабрана.Требаошреи
да е Константин Велики, кои лично ние схватио сву тежину овог
питаа, а уистину покренут прстом Божим, употребио у датом слу
чау сав сво спасоносни притисак безусловног императорског ауто
ритета на тас, кад е превагнула аутентична православна црквена
мисао,итобезначаноммаиномепископа.
Наравно да су пре овога ереси изопачавале суштину хришан
ства, меутим, арианство е било изразито префиена, па зато и
опасна ерес. Настало е из смесе два перфидна религиознофило
софскаотровакоисуупотпуносупротностисаприродомхришан
ства, и то из отрова удаистичког (семитског) и хеленског (ариев
ског). Хришанство е, гледано с културноисториске тачке, првен
ствено синтеза ова два поменута тока; али, синтеза радикална, пре
ображавауа, а никако некакав механички амалгам. Па чак е и
више од синтезе: то е потпуно ново откривее, али само обучено у
традиционалне одежде ова два велика, а истовремено тако много
разедиенавиталнапредаа.
Отров удаизма се састоао у антитроичности и у тумачеу, с
царских висина, црквене формуле крштеа. Антиохиски богослов
ски центар (или школа), будуи да се налазио на сирискосемит
ском тлу, испоио е симпатие за позитивнобуквалну егзегезу Биб
лиеизааристотеловскирационализам,каофилософскиметод.Ди

14
намично антитринитарство Павла Самосатског (III в.) било е доста
карактеристично за ово антиохиско тле. Исто онако као што е то
карактеристично и за семитског гениа и за касние средевековно
одушевее Аристотелом у арапско схоластици (Авероес). Меу
тим, сама Антиохиа е као престоница округа (диецеза) истовре
мено била и универзитетски центар хеленизма. Поред све монотеис
тичке тенденцие ондашег хеленизма, он е ипак у виду политеис
тичких рецидива био обрастао у бршан гностичке еономание и
фантазерства о разноврсним еонима, т. посредницима измеу Апсо
лута и космоса. Спаае овог отрова гностицизма са антитринитар
ним отровом удаизма представало е озбину препреку управо за
локално школско богослове у граеу здраве и ортодоксне док
трине о Св. Троици. Око овога се и спотакао врло уважени про
фесор Антиохиске школе, презвитер Лукиан. Он е одшколовао
довоно импозантан бро ученика кои су касние заузели многе ка
тедре. Они су се тако поносили своим професором да су себе звали
салукианисти . Ови су се на самом почетку ари
анскогспораобрелиincorporeнастраниАриа.ЕпископАлександар
Александриски е примеивао ихова упрошена и плитка тума
чеа.Лукианмуеизгледаокаонаставачонеересикоатекшто
е била протутала по Антиохии, т. као наставач Павла Самосат
ског. Стварно, Лукианово неправославе било е толико очиглед
ноигромкодаеудобатриепископаДомна,ТимотиаиКирила
(+ 302), кои су се едан за другим смеивали на Антиохиско ка
тедри, Лукиан имао статус изопштеног из Цркве (
).
ОчигледнодаеЛукианжелеосебедарехабилитуеидасезбог
нечегапокаепредепископомКирилом,кадгаеовапотомпримио
у заедницу и чак га рукоположио у чин свештеника. Многоброни
Лукианови ученици кои су постали епископи, очигледно да нису
били подвргнути изопштеу са своим учитеем, него су углавном
били из оног периода егове православне делатности. (Приближно
од 300. године па све до Лукианове мученичке смрти 312. године у
прогонима Максимина Дае). Чиеница канонизацие свештеному
ченика Лукиана, на основу црквеног предаа, сведочи о еговом
снажномусхиеупредауторитетомцрквеневласти,алинеиобес
прекорности у еговим професорским предаваима философске
конструкциедоктринеоСветоТроици.
Буквално су сви триадолошки научнофилософски покушаи
доникеског времена патили од битне органске дефектности, од суб
ординацие, т. од мишеа потчиености, у извесно мери, чак, и
другостепености Другог и Треег Лица Св. Троице, пред Првим Ли
цем.Засамухеленскуфилософиуидеаапсолутнеединитости,уни

15
калности и неупоредивости божанског принципа ни са чим другим,
билаенавееинадостоние достигнуекоееукоренууништило
политеизам.Алибашовде,наовомместуиналазимохеленскиотров
у односу на конструкциу ирационалне догме о Св. Троици. Еван
ее не усмерава нашу пажу на нумеричко единство БогаОца,
негонаоткриваеегауСинуиуеговомЗаменикуДухуСветом,
т. обраа нашу пажу на триличност Божанства. Овде имамо гтот
пуно разарае философскоматематичког мишеа. Хеленска
философиа, коа е заузела врховну позициу монотеизма, обрела се
пред загонетком антиномие: откуд и како се са апсолутним един
ствомпоавилаинекарелативнамножина,некаразноврсност,пачак
ишароликосткосмоса?Какоемогуе,помоучегаинакоиначин
премостити ову логичку провалиу? За ум хеленске философие ово
е била права распетост. И она га е за себе разрешила помоу
простих и неадекватних путева пластичног мишеа, тачние,
помоуфантастичнихилузиа.Атосубилеилузиепантеизма.Све
еизводе,свееизватре,свееизвечнеборбестихиеитд.итд.;
цеосветеизатканодматериетогистогапсолутногбитиа.Овако
се принцип апсолутности узалудно руши, а ци се ипак не постиже:
изворконачног,множинскогбитиаостаеидаезагонетка.Уовоме
сесастоивечнанемопантеизмакоаизгледанепрестаедасаблаж
ава не прилично велики бро наших савремених умова. Без ираци
оналнеидеесветакогаеБогслободноствориоизничега,кодих
се, ова провалиа коа запи, никаквим рационалнофилософским
средствима не може одстранити... И онда кад то ние пантеистички
материализам, на сцени се поавуу ликови посредника, полу
богова, гностичких еона. Ова отров хеленизма снажно е притиски
вао и свест титана Александриске богословске школе, великог
Оригена(IIШ).
ОригениАлександрискабогословскашкола,коасепрекоега
манифестовала,стварноебилавезаназадиректнонастааеариан
стваитоуономери,каоштосутобилиЛукианиАнтиохискашко
ла.Меутим,ниОригенусвоимвеликимтриадолошкимконструк
циама ние могао да савлада отрове хеленизма у облику субордина
цие.(Види:Болотов,УчееОригенаоСв.Троици,СПБ,1879.).
Богословска традициа пре Оригена поставала му е две пре
преке у савладавау првобитне субординацие, кое су асно зазву
чале у проповедима апологета. Апологети су Логос еванелиста
схватили природно и тумачили су га у смислу хеленске философие.
ДругапрепрекасесастоалаутомештоеованЕванелистпризнао
Логоскаооруествараасвета (Свекрозегапостаде,ибезега
ништанепостадештоепостало,ован:1,3),занесавршеностаро

16
заветно олицетворее Премудрости (Господ ме е имао у почетку
пута своега, , Приче Соломонове: 8, 22). Ове две
препреке су оптереивале рану хришанску грчку мисао. Мисао
апологета е више ишла ка смаивау еднакости Другог Лица са
Богом. устин ега зове ,
;ОнепрвороеноЛицеизнедренопресвихствореа.
Да би се поаснио начин порекла Другог Лица, према примеру
Филона, користе се стоички термини , (т. логос
унутари) и (т. логос изречени). Одатле и потичу
устинови изрази: Логос .
,,.
Само се моралним единством (а не по суштини), седиуе ова
,,поброуДругиБог,саОцем.
Ориген е у велико мери надвисио апологете. На едном месту
(In Hebr. hom. V, 299300), он Логос чак производи ех ipsa Substantia Dei,
т. из саме суштине Бога. Или нешто блаже (De princ. Hom. 21 и 82:
;извоеОчевероен.
И пошто е за Оригена само едан , нероен, а то е
Отац, онда овим он и обашава зашто се Син назива створена Пре
мудрост (у к. Приче Соломонове: 8, 22), и зато Га он зове ,
т. створее. Па ипак Ориген подвлачи узвишеност и превасходство
Логоса над свима створеима:
(Cont. Cels. З, 34). Али маколико да е Ориген
уздизао Сина изнад свих створеа, он ние могао да га у порееу са
Оцем не стави на нижи ранг. Отац е , а Син е , па
чак еданпут и . Отац е , . Син е: о
. Отац е , Син е само , т. други Бог. Отац
е ; Син е: само
икона доброте Боже, али не и апсолутно до
бро.
Ако е овакав великан богослова као што е то био Ориген,
овако дубоко продро у сфере философие, онда се уопште не треба
чудити што е Арие, човек од саме мисаоне, суве диалектике, засно
ване на логичким и силогистичким путевима, тако лако губио ре
лигиозно догматско осеае, и што е раао ерес. Атмосфера ско
ро свеопштег субординатизма коа е окружавала Ариа, изгледала
му е као потпуно оправдана. Арие е своом непоштедном диалек
тиком испоио философску недораслост за католичанску доктрину
о Св. Троици. Овим е само изазвао дубоку реакциу у самосвести
Цркве и допринео изванредном стваралачком раду наачих и фило
софскинапросвеениихумовакатоличанскеЦркве,каквисунпр.

17
биливеликиКападокицикоисуиобликовалицрквенидогматоСв.
Троици са новом одбрамбеном философском терминологиом, коа
ниедопушталанакнаднатумачеа.
Арие е пошао од трансценденталног Аристотеловог пома Бога
као единог, Нероеног , у себе затвореног Апсолута,
кои е према то своо апсолутно суштини несаопштив ни у чему у
односу на било шта што е неапсолутно. Све што е изван Бога за
егаетуе,страно,збогтогаштоепроизашло.Значи,да
све оно што е произашло (у смислу материе, простора и времена)
ние од Бога, него е из ничега, из потпуног небитиа и да е по
стваралачко вои Божио, само споа обдарено битием .
Ова за разум таанствени и загонетни акт привоеа свега што е
створено из небитиа у битие, услед непревазиене немои, како
удаистичке,такоистоихеленскефилософскемисли,спонтаноедо
вео до едноставне гностичке, китасте хипотезе о посредницима
измеу Творца и онога што е створено. У ово улози посредника на
првомиизузетновисокомместуумаомерисеподразумеваЛогос,
као оруе ствараа света. Речу Господом учврстише се небеса и
Духомустаеговихсвасилаихова(ПсалмиДавидови;32,6).
КоепосвоосуштиниЛичноТаЛогос,помоукогаестворен
саввишинебескисветисвистановницинеба,аданеговоримовео
космосу? Ако е Он оруе ствараа, онда е очигледно да е Он пре
космичкогвремена, пресвих векова ;алиОн
ниевечан.Бешекадеганебеше,.
И Он ние постоао пре него што е произашао ,
. Али и Он е имао почетак свог ствараа
.
Дакле отворено!! Он е проистекао из небитиа
.МадаеОнироен,алипосмислу,уопште
узев значи она кои е настао . Син е по благодати
, а не по суштини. У порееу са Оцем, као са Апсолу
том, са суштином и своствима Оца, наравно да е Син ту и да
уопште ему ние сличан (
).
Мада е Син и насавршении, али е ипак творевина Бога
. Као творевина он е измеив .
ТачноедаеОнбезгрешан,алиетопосвоовои,посвооморал
но снази. Отац е предвидео ову безгрешност и зато му е ставио у
задатак подвиг очовечеа. Све е ово до богохулности логично.
Меутим,несреае билау томештое предникеска грчкадогмат
скасвестбилатаконеразвиена,даеисамаидеаЛогоса,коае

18
била популарна у читаво ондашо философии меу интелектуал
цима, постала погодно тле за отрове арианске логологие, веома
проширенопочитавомхеленскомИстоку.
Супротставауи се овом рационалистички саблазнивом систе
му, шта е то на шта се црквено предае могло ослонити? Шта е мо
гло да му се стварно супротстави? Наравно, као прво, едноставне,
некомпликоване, али ипак убедиве речи Новог Завета: И заиста
велика е тана побожности: Бог се ави у тиелу (1 Тимотеу: 3, 16),
ер у ему обитава сва пунота Божанства телесно (Колошан
има: 2, 9). Он кои будуи у обличу Божем, ние сматрао за отима
е то што е еднак са Богом (Филипанима: 2, 6). Али за оне кои
су пошли путем Аристотелове схоластике, као што е, то био Арие,
и ове су речи Светог Писма, по еговом мишеу потпадале под
више философско тумачее. Среом, у источном богослову е би
ла жива и она струа коа е водила од ап. Павла, па преко апостол
ских отаца, а коа се ние потчиавала Аристотеловим категориама
о лудости апостолске проповеди о Распетом Христу, ер ми про
поведамо Христа Распетога, удецима саблазан, а елинима лудост
(1 Коринанима: 1, 23). То источно богослове е супротставила
мудрост света лудости проповеди (исто, 21), ер е риеч о крсту
лудост онима кои гину, а сила Божа нама кои се спасавамо (исто,
18), пошто се изволи Богу да лудошу проповеди спасе оне кои
веруу (исто, 21). едном речу, снага хришанства ние у филосо
фии,негоусотириологии,унауциоспасеу.
Ето, баш е ову луду линиу сотириолошку, линиу тане Хрис
това Крста, спроводила, условно звана, Малоазиска богословска
школа, а не линиу хеленскофилософску, као ни удескозаконо
давну.
Св. Игнатие, епископ Антиохиски, (муж апостолски), супрот
ставауи се свугде авно, дефинише суштину хришанске доктрине
као = домостро1, т. планско
изграивае новог човека уместо древног, кои е и свет и себе рас
точио грехом. Започие нови, беспрекорни човек од тренутка за
чеа а и роеа Исуса Христа, чиме се утемеуе принцип анули
рае смрти
. А ово е ce анулирае завршити тек
=
1Ова богословски термин домостро = икономиа, има искучиво тео
лошкисмисаопланаиконцепциеБожиеостварауиспасеукосмоса.(Прим.
реценз.)

19
после васкрсеа плоти. Због овога Христос ние само гностички
учите, него е и = (наш прави живот), по
што е Он Бог у човеку . Оно право гносис, што е
Христос открио, ние само учее о нетрулеу ,
него е то и сам факт нетруеа. Он е Своу плот кроз смрт довео
до нетруеа и онима кои веруу у спасоносни знача егове смрти
и у васкрсее, пружио е као лек за бесмртност евхаристиу
. Евхаристиа е медицинско средство против
смрти ! Ево како се реалистички схвата
искупееиспасее:тоеуствариновоствараесвета!!!
едан други Малоазиат, св. Ирине Лионски, наставач богос
лова св. Игнатиа, кои е такое супротставао апостолско пре
дае лажно гнози, ош е сликовитие подвлачио у Христовом делу
оно реално, телесно, тако реи физичко обнавае човека и света
кое е грех упропастио. Бивша круна, глава ствараа, та човек
Адам, пао е; уместо живота из ове главе потекао е у удски род
и у свет отров трулеа, распадаа и смрти. Христос се подигао на то
главно место. Он е собом започео новог човека, другог Адама.
егово дело се састои у новом доласку на чело човечанства
. Овим е он испунио домостро (план) Божи о
спасеу човека дошао
е уместо Адама кои е изневерио образ и подобе Богу. Пошто е
стао на чело плоти коу е узео од земе, Христос е спасао Свое
сопствено бие ,
,.
Своим ваплоеем Христос е сединио човека са Богом
. Зашто е ово било потребно? Да би у
право човек, а не неко други, победио неприатеа удског рода:
,
, т. човек не би онда на прави начин побе
диоврага.
Па опет, да Бог ние даровао спасее, вероватно да га ми тада не
бисмо ни имали , ,
.
И да човек ние био седиен са Богом, не би могао да узме
учеша у нетруеу
.
Значи, Христос у чудесно чиеници Свое Богочовечанске Лич
ности, ве у сажето форми представа сво наше спасее: in com
pendionobissalutempraestat.
Укупна диалектика и св. Игнатиа и св. Иринеа, у догматици
сасвимзанемаруебесплоднигностицизам.Заихцидогмение

20
биоумовае,негопракса;атребалоеиосетити:учемуетанаспа
сеа?Требалоеразуметихришанскусотириологиу.
Ево каква е била малоазиска богословска традициа, незатро
вана отровима удаизма и хеленизма. Изворна традициа: удецима
саблазан, а елинима лудост. А ето, на у су били заборавили при
времено и неки университетски богослови Антиохиске и Алексан
дриске школе. Меутим, може се реи да е Александар Алексан
дриски, кои е први устао против распростраеног интелектуалног
догматизираа, био чак и обичан човек у порееу са университет
ском средином коа га е окружавала. А треба знати да е ош од
првих дана Ариевог спора са Александром, овоме давао подршку и
крепио ганико други до Атанасие,уистинуВелики. Ова роени бо
гословски гение, аутодидакт, кои се ние образовао на университе
ту,ализатообдарендиалектичар,дубокосебиоуживеоуаутентич
нуцрквенутрадициу,коаепосуштинибилаистоветнасамалоази
ском школом. Управо е Атанасие ову малоазиску концепциу про
дужио, развио е, и оме победоносно одбранио поколебано право
славе на Истоку, мада е ош у то време био млад акон. Баш по
свом положау акона, т. сучиниоца епископа, Атанасие се поавио
на Никеском сабору, као alter ego епископа Александра, као егов
богословски мозак. И на овом Сабору, и у борби мишеа по ку
лоарима, и у току читавог свог дугог живота, Атанасие е у своим
текстовима иступао са квалитетима богослова, меутим, ние био
прекаен у едукации. егова е терминологиа неуедначена и недо
следна. егова логика не води ка рационалним, него ка ирационал
ним закучцима. Меутим, интенциа егове диалектике не подле
же накнадним тумачеима. Она е асна. Она се не руководи инте
лектуалним интересом, него религиозним, и то управо сотирио
лошким.
Према Атанасиу Логос Син Христос учовечио се зато да
бисмо се ми обожили = ,
.
Последи ци свега есте повратак света ка нетруеу
.Онсезаоденуоутело,дабисетотелосединилосЛого
сом,Коиеизнадсвега,тедабиуместосвихнатаначинзадовоио
Смрт ( , ,
)каоирадиЛогосаучиесе
тело уселио, како би нетруеем живео
те да би се после те победе свих и свега,
назад прекинуло са труеем, кроз благодат васкрсеа
.
Оно што се догодило при боговаплоеу Логоса не проистиче
каоприроднапоследицаизпостоеегпореткаствари,непроистиче

21
ниизнашелогике;ононеподлежеарианскорационализации.То
ечудокоееразорилоткивоствореногитрулогсвета;тоенешто
единствено и обективно ново под сунцем; то е ново, друго ства
раесвета,послепрвог.
Истичуи сотириологичност и рационалност питаа око Сина
Божиег, извлачеи их из стега рационализма, ипак Атанасие ние
могао да створи нову, савршену терминологиу. Скоро да се егов
главни недостатак и састои у неразликовау помова и
, као и у ихово синонимично употреби. Наравно да он
неманитермин.Меутим,св.Атанасиедругачиим,раз
личитимизразима,описниминегирауим,недопуштаарианствуда
умаи божанске квалитете Логоса, кои се ни са чим не могу упо
редити. Уместо единосушни, он има термин своство ,
или,Оца.Онсеразликуеодсвегаштое
произашло и властан е Оцу ,
. Бог ние Монада, него е увек Триада ,
. Никад Бог ние био, нити може бити ни , ни .
Ние било арианског , због тога, ер е роее
Логоса предвечно . Онако као што е Божанска Светлост
предвечна,такоеистоиенОдблесакпредвечан
.
Као Творац, Бог све свое ствари производи Своим слободним
хотеем;акаоОтацнехотеем,негоСвоомпри
родом , . Атанасие термином
асно и изражава идеу суштине. И на другим местима асно утвр
уе ову одлучууу формулу. Син е
лични,сопственипородОца.Другимречима,поседовае
у односу на Свог сопственог Оца единство божанства
.
Син и Отац имау природно, или физичко единство
, истоветност природе , имау истовет
ност божанства . Син е истопри
родан, едини по битиу, т. единосушни. Он ние некаква меупри
рода , ер кад би Он био Бог само по уделу са
Оцем,пасеСамкрозтообоготворио,ондаОннебимогаонинасда
обожи ,
.
Сотириолошка вредност догмата, има предност у односу на све
друго. оме Атанасие спасава живу суштину хришанства, идуи
стопамаантигностичкеМалоазискешколе.

22
СПОАШИТОКДОГААА
Ничег нема чудног у томе што е ариански спор букнуо баш у
Александрии. Она е као и рание била центар велике богословске
школе. Од кандидата за неку ену катедру захтевала су се два
обавезна услова: исповедништво хероизам вере и научнобогос
ловски ауторитет; како би кандидати могли достоно напасати стадо
Цркве,коесесастоалооддваслоа,одпростонародногиодпрефи
еног, интелектуалног. Мада е Александриска катедра била по
зната по своо централистичко (митрополитско) власти над свим
епархиама Египта, Либие и Пентапоа, ипак, у самом граду Алек
сандрии,епископатебиоокруженколегиумомпрезвитерависоких
критичких критериума, кои су се примеивали за интелектуалце
што су приспевали у Александриско училиште из различитих зе
маа. Ови презвитери, као и они у Риму, кои су из свое средине
одреивали кандидате и заменике александриских епископа, (а не
самоонесеоскеепископеусвоимземама)мислилисуосебида
су персоне, а стварно су то и били. Александриске парохие, на
челу коих су стаали презвитери, биле су веома самосталне; скоро
исто онако као што су то били, у духу самоуправаа, и градски
квартови (арондисмани), кои су се звали лавре ( лавра
т. булевар, широка улица коа дели едан део града од другог).
Лавре су имале свое називе. По сво прилици да су и хришанске
цркве,коесупредставалецентарзасвакиквартал,понекадносиле
ихова имена. Презвитери ових лаври према своме значау и
положау, кои су се понашали као да су били ихови епископи,
ималисуправодаодстрауусветоваке (лаике)изЦрквеитобез
епископа; и као и право да учествуу у хиротонии своих епископа,
напоредо са самим епископатом. Ова обича учествоваа алексан
дриских презвитера у хиротонии своих епископа био е темено
утвренидугосеочуваоуцеремониихиротониеалександриских

23
патриараха,стварауитакоикодсамихпрезвитеракаоикодстра
нихпосматрача,лажнупредставуодобиаублагодатизаепископе
од стране презвитера. едном речу, александриски презвитери су
били врло утицана лица и око их су се окупале значане групе
приврженика. Тако е епископ александриски имао доста брига око
обедиаваасвиховихпрезвитерскихцркаваузсвоцентар.
Овакав едан важан александриски презвитер, с почетка IV
века,биоеАрие,итоуцрквикоаеносилаиме(бокал,
посудазапиеводе),очигледнопрематомкварту.БиоеАриеро
дом из Либие, а Лукиан Антиохиски му е био учите. Созомен
(Созом, I, 15) га зове , т. човек кои е био
страствено ревностан у вери и хришанском учеу (не само у инте
лектуалномсмислу,негоиупрактичном,црквеном).Зато,докебио
ошсамообразованилаик,пришаоеМелитиевомрасколу,коие
сасвоестранебиоревностанпрема светостицркветееосуивао
еп. Петра за благонаклоност према палима у току прогона. Али
као интелигентан човек, убрзо е напустио Мелитиеву партиу
(осетивши вероватно ихов погромашки и незналачки коптски дух),
тесевратиоупаствуеп.Петра,коигаерукоположиоуакона.А
кад е Петар изопштио мелитианце из Цркве и поништио ихово
крштее, Арие опет ни ово ние признао као правилно, па е стао у
заштиту мелитианаца, те е и ега еп. Петар изопштио. Више од 5
година е траала ова Ариева веза са мелитианцима. едино га е
мученичкасмртеп.Петра(310.г.)поновопомириласаЦрквом;Ари
е е дошао потом да се искае пред еп. Ахилом, те е добио од ега
презвитерски чин I ранга. Ова учени диалектичар (по Созомену:
), красноречиви проповедник високог раста, омршав
старац (), у аскетско просто одеи, достоанственог и стро
гог понашаа (чак му ни неприатеи ништа лоше нису могли на
правити), био е идол многих своих парохиана, а нарочито жена,
тачние, аконица и искушеница, кое су имале своу брону органи
зациу.Послесмртиеп.Ахила,Ариеебиоеданодпрвихкандидата
за катедру Александриског епископата. Изгледа да су бирачи били
подеднако подеени измеу ега и Александра. Ариански ис
торичар Филосторгие говори да се Арие великодушно одрекао ове
части у корист Александра. Али, скоро да е тачние оно мишее
православнихисторичара (Теодорита,Епифаниа)коисматрау дае
извор нарочитог Ариевог нерасположеа према Александру, па чак
и егове еретичке упорности, управо била бока еговог часто
убазбогнеуспехауконкуренциисаАлександром.
Развиауи слободно са катедре свое погледе, он е, поред оста
лог,цитираоизПричаСоломонових(8,22):Господмесаздаупо

24
четку путева своих у смислу ствараа Сина Божег. Мало по мало
почело е да се прича како су егова предаваа еретичка. Нашли су
се и потказивачи. Али у почетку Александар ние обраао неку
нарочиту пажу на Ариа. Гледао е на све ово као на обичне богос
ловске распре; чак е био и у центру тих дискусиа кое су се често
водиле у егово презвитерии. Меу презвитерима е, меутим, било
и Ариевих противника. Како Созомен пише, Александар се у
почетку колебао, хвалеи час едне, час друге. Тек кад е Арие
изавио да е Троица у суштини единица, Александар се прикучио
Ариевим противницима и забранио му да авно излаже свое учее.
Поносити александриски презвитер ние био навикао да подноси
овакву цензуру, тако да е пошао у отворену агитациу. Приступило
му е 700 девственица, 12 акона, 7 презвитера и 2 епископа: Теона
Мармарички и Секунд Птолемаидски, т. една треина читавог
клира града Александрие. Ово е била ака партиа са великом
самоувереношу коа е започела агитациу и ван граница Алексан
дриске цркве. Арие е лично формулисао свое излагае вере у
форми писма кое е разаслао епископима по Мало Азии. На ова
начин се преко писама пренела расправа и ван граница Египатског
архиепископата. Под Малом Азиом (Асиа) несумиво е да се под
разумевао епископат кои е инклинирао према фактичко пре
стоници, Никомидии, у коо е столовао Евсевие, воа партие
лукианиста, арианаца. У писму су се молили епископи да подрже
Ариа и да са свое стране траже од Александра укидае егове цен
зуре. Кад се Евсевие Никомидиски ве устоличио у престоници, а
мотивисан конкуренциом нове императорске резиденцие на Бос
фору у односу на Александриу, он е одмах отпочео да одмерава сво
ауторитет у ово историско парници. Од овога тренутка започие
хиадугодиша борба за престиж части Константиновог града и
Александрие. Бодреи Ариа, Евсевие е писао: Мудрууи пре
дивнопожелидабиисвитакомудровали,ересвакомеаснодание
постоало ништа стварно док ние било доведено у битие. А оно што
е доведено у битие, има почетак. Александар Александриски е
био засут писмима у коима се тражила заштита Ариа. Алекандар е
одмах схватио да започие велика меуцрквена интрига, те е сазвао
сабор свих своих епископа. Сабор га е одмах подржао и веином
гласова изопштио из Цркве све клирике, почевши од епископа, кои
су подржали Ариа. Меутим, како е александриски епископ фор
мално поседовао у Александрии пети део граанске власти, онда су
сви изопштени били подвргнути стварном протеривау из египатске
престонице. Два су епископа била свргнута: Секунд Птолемаидски и
ТеонаМармарички;шестпрезвитера:Арие,Ахил,Афал,Карпон,

25
II Арие, Сармат; затим шест акона: Евзо, Лукие, улие, Мина,
ЕладаиГа.АкадсусепоавилиуМареотидиновиАриевипривр
женици,ондаеихеп.Александар,наосновурешеабившегсабо
ра,свргнуо.Тосубиладвапрезвитера:ХарисиПистос,каоичетири
акона:Серапион,Парамон,ЗосимиИрине.УсвооисторииТео
доритнаводижалбеонихкоееАлександарсвргнуозбогтогашто
ихесматраозабезбожникеиантихристе.Претходниисторичарису
сведокрааXIXв.датовалинетачнооведогааеса318.годином,
доксуЕдвардШварц,ЗеекиБатифолдоказалидасеовечиенице
односена323.годину,наонатренутаккадсеКонстантинприпремао
заодлучууубиткупротивЛикиниа.Стварносеничимнебимогло
обаснити Константиново одуговлачее да е он од 318. па до 323.
годинеседео скрштенихруку. Напротив, башенаспоменути спор
реаговаоемотивноибрзо.
ЕвсевиеНикомидискиеделоваосамоуверено,онакокаоправи
воавеликеЛукиановешколе.АриеусвомписмуЕвсевиуНико
мидиском назива своим едномишеницима: Евсевиа Кесариског,
епископеизЛиде,Тира,теВирите(Берут),ЛаодикиаизАназабра,
пачакукучуетуисвеИсточне,подразумевауиподтим,дие
цезеИстока,сапрестоницомуАнтиохии.
Ариеу свом писмуЕвсевиу Никомидиском,саплиткоми на
ивномубедивошу,овакоизлажесвоудоктрину:Поштомика
жемодаСинниеНероен,нидеоНероеног(ниукоемслучау),
нитиеузетодпретпостоееЛичности,негодаеонзапочеодабива
превременаипревекова,повоиипонамериОцакаоБогСавршен,
каоединитиНепромеив,кажемодаОнниепостоаопренего
штоероен,илистворен,илизаснован,ерОнниебиоНероен,
евозбогчеганаспрогаау.ЕтокакоеАриесхватиохришанску
догмупоовомосновномпитау,атакоеосеаоибогословскусре
динукоагаеокружавала.Извлачимозакучакдаечакуоволико
мери општа богословска свест била мутна и недовона. Без асног
одговоранаовопитае,коесеусвестиудиодеданпутзамрсило,
Истоквишениемогаоиниеимаоправахришанскидапостои.А
ЗападуеизгледалодасеИстокбавипразнимразмирицама.Алек
сандарАлександрискиесасвоестранеписаопротивинтервенцие
Евсевиа Никомидиског, кои е уобразио да му е ставена у за
датакбригаосвеукупноЦркви,пагаеошпрекореваоизбогсамо
воног напуштаа места у Вириту и доласка на катедру у Нико
мидии;напомиаомуедаеАриевоучеепогубниеодсвихереса
коесуикадпостоалеидаеАриепретечаантихриста.
УпровинцииВитинии,коаебиланаближапрестоници,баш
прекопутамореуза,ЕвсевиеНикомидискиеорганизоваосабор

26
своих истомишеника и епископа кои су му били покорни. На
саборуедонетаодлукасапроценомдаеАриеизопштенпогрешно,
тедасезбогтогасаборусвомпрогласуобраасвимепископатима
иличноАлександруАлександрискомдапоновопримиуцрквенуза
едницусвеонекоисунеправилноизопштени.Заовасаборнипро
гластражилисусепотписипомогуностиодсвихпредставникасвих
ЦркаваИстока,итребареидасугамногиепископиипотписали.
ИАлександарАлександрискиедошаоуситуациудапредузмеисту
таквупроверусаборногмишеаепископата.Такоееионпослао
напотписсвотекстсаоптужбамаиразаслаогавеликомброуепи
скопа.ОовомееАлександаризвестиоиримскогпапуСилвестра.У
РимусусхватилидаепокровитествоЕвсевиаНикомидискогпре
маАриуравнопокровитествусамогКонстантина.Послепобеде
надЛикинием(323.г.)КонстантинниепротераоЕвсевианегогае
оставиокодсебеуНикомидии.Уконкретномслучау,Константин
искреноинаначинсвоственему,ниеодобриопокренутиучено
богословскиспор;егасувебиледовоноизмучиледонатистичке
распре.Хтеоеондаповеруе,каосвакиоптимиста,какоечитава
овастварнебитна.ИКонстантинеодмаховосвоегледаеизложио
уписмуепископуАлександру,коеенаписаоподизвеснимутицаем
ЕвсевиаНикомидиског.Арианцисуписмонаширокопубликовали.
Меснесувласти,какоимсевесервиралоодозго,одбиледапродуже
саполицискиммерамапротивизгнанихарианаца,коисусесадве
слободновраали.ПочелаехаканаепископаАлександра.Устилу
обичаавеликогграда,куповалесусеуличнеженезагрошевеина
раскрсницамавикалекакоееп.Александаримаовезесаима.Због
овогасусеосмелилимелитианци,расколницикоисутекбилиуут
кани.иховпрезвитерКолуфпочеоедемонстративнодапостава
презвитере. Преаше помои од стране власти више ние било.
Осеауи да е напуштен, Александар е написао ново писмо архи
епископуАлександруТесалониском.ТесалоникаебиласведоVIII
в.наисточниидеоРимскогпапскогпатриархатаикасние,кадсуе
од Рима отргли константинопоски цареви иконоборци, она е
сачувала титулу екзорхата. Писмо Александра Александриског
упуеноАлександруТесалонискомпоказуесимптомекаконадаа
наисточнуправославнувеинуимавеомамало,икакоетренутакда
се за отпор против Ариа затражи подршка на Западу. Тон писма
Александра Александриског е тон адиковаа и жалопоки. Он
осеапритисакцарскогдвораичекакажавае:Мисмоспремни
идаумремо,необраауипажунаонекоинаспримораваудасе
одрекнемовере,пачакакосепринудаспроводиимучеима.При
атееДвораеовоинспирисалопасукренулиуофанзиву.Пошто




27
се друштво сакупило, донета е одлука да се Александар уништи пред
лицем саборног меа Цркве, и то управо путем саборног демон
стрираа, ослаауи се на Константиновог убимца, на великог
Евсевиа из Кесарие Палестинске. Тако су се саборно сакупили уз
учеше Павлина Тирског и Патрофила Скитопоског. Помоу
ауторитета овог саборчиа одлучили су да згазе непокорну Алексан
дриу. Учтиво су молили да их све врате на своа места, сматрауи да
е расцеп до кога е дошло, резултат очигледног неспоразума.
Умилно су излагали свое догматизирае, као да е оно очигледно,
традиционалноиопштеприхваеноправославе.
Гажее Александра, кога е напустио цар, продужило се. Пав
лин Тирски е сачинио темену апологиу арианске тачке гледишта
и послао е Александру. Евсевие Кесариски е у низу писама ури
шао на Александра, наискрение излажуи арианство и притом се
веома чудио да е могуе мислити и друкчие. Ево едног примера
упрошеног мишеа овог чувеног историчара, кои е касние (због
императора и због опште ствари) писао Александру следее: По
сле онолике борбе и оволиких напора, опет су се поавиле твое
посланице. Ти друге окривуеш за то како говоре, као да е Син нас
тао из непостоеег. Па они су ти ве послали белешку у коо су
изложили своу веру. Па зар они не исповедау Бога закона и про
рока и Новог Завета кои е родио единородног Сина, пре вечног
времена, помоу кога е Он створио и све друге и све друго. Направ
ен е по своо вои као неизмеив и непромеив, као савршена
творевина Божиа, и то не као една од творевина... А у твом писму
их окривуеш као да они говоре да се Син родио као една од творе
вина. Да ли ти овим опет не даеш повода да и они тебе окривуу и
да те оспоравау? Како они тврде, на основу твоих оптужби, чудно
е опет и то да е Сушти родио (после Себе) Суштог. Чудим ти се ис
крено, зар е могуе после овога ош нешто реи? Ако постои
само едан Сушти, онда е асно да све што е произашло из ега, по
авилосепослеега,ербииначебилодваСушта.
Ако е Александар после свог првог Сабора у Александрии
могао да оствари, и то без помои власти, изгон Ариа и арианаца,
очигледно да сада, после утицаа Евсевиа Никомидиског на импера
тора, ову протекциу код власти Александар више ние имао. Арие
и арианци су се вратили у Александриу и почели да делуу као да су
на своим законитим местима. Положа Александра, кога су ве биле
напустиле власти, био е тежак и, да додамо ош и то, да е смут
ивости била дата пуна слобода. Ова смутивост, коу е власт била
легализовала, брзо се трошила. Тако е из Мале Азие у Алексан
дриудопутовао,агитациеради,извесниАстерие,иначетрадитор

28
(проказивач)увремепоследихпрогона.Пронашласусеавнапре
давааукоимаседоказивалодаеСинеданизмеусвих,даеОн
творевинаОчева,дасепроизвеопоегововоиидаетакоство
рен.СветиАтанасиекаже:Ствариоваквеврстееписаоонедан,
алисуублизиниЕвсевиаНикомидискогсвитакомислили.Обрели
сусепоредАриаиошнекивулгарниприатеикоису,устилу
лучкогграда,издалиеднуцелупесмарицусанасловом:Талиа.Мор
нари,носачиисвакоакелуталицепонавалесуовепесмице.
Послеоваковулгарнепропагандеираспрекоееонаподстакла,
заовесваемеухришанимасусазналиипаганипасуимсезлура
до подсмевали чак и на позоришним подиумима (Евсев. Живот
Константинов,II,61).
Недавно пронаени Филостратиеви одломци упознау нас да е
епископАлександар,какобипарираотомЕвсевиевомсаборууКе
сарии,директномморскомлиниомдопловиоуцарскурезиденциуу
кооезатекаоОсиаКордобскогиосталеепископекоисубилиса
има.Очигледноедасусетудоговориликакодасеизвршиутица
на Константина те да се одбаце ариански испади и да се припреми
терминолошкооружезаАриевпоразповодомпитаатерминае
диносуштниомоусиос.ПоштоеКонстантинбиозаинтересованда
сеодмахукоренупрекинесаспоровима,прихватиоеАлександрове
сугестие,коесумудолазилепрекоОсие,теепредухитриочитав
планичитавутактикуIВаселенскогсабора.Стварноетешкодасе
прихвати ова верзиа арианског историчара. У о се одражава
разочарееарианаца.ОбескураженивеомаразборитимКонстанти
новим понашаем на самом Сабору, очигледно да су се арианци
тешилимитомонекаквомзакулисномобликовауКонстантиновог
мишеа, помоу ауторитативног Осиевог деловаа на ега.
НеоспорноедаеОсиеодиграосвоуулогуспаситеа.Меутим,и
онличноиеговапосредничкамисиасацарскимписмомкоееон
однео у Александриу, сведоче о егово потпуно првобитно нео
бавештености у вези са питаем суштине покренутог спора. Као
асандоказзаовутврдуслужиискренописмоКонстантиновокое
еналожиоОсиудагаличнооднесеуАлександриуиуручиобема
странамакоесууспору.ПоштоестигаоуАлександриупочетком
324.године,Осиесетектадауовоствариличноопределиоергае
просветиоАлександар,аузегасправомможемомислитиигени
ални Атанасие. Тек после овога Осие е могао да прихвати план
победоноснезаставеидаесугеришеКонстантину.
ЕводокументакоитачноитипичнозаКонстантинаодражава
еговпрвобитниодноспремаалександрискомспору:Опреблагои
божанскопровиее!Какоестрашнопоразиламослух,илида

29
будем прецизнии, мое срце, вест, да е вама уствари далеко више
потребно лечее, а не, како сам се а надао да ете ви пружити ис
цееедругима...Патосусвепразнеречи,расправеокоништавног
питаа!Обоицасмокриви:иАлександариАрие.еданепоставио
неопрезнопитае,адругиедаонепромишенодговор.Император
саветуе да се узме пример од паганских философа како треба
благовремено дискутовати, кои, ако се понекад и не слажу, ипак не
прекидау односе едан са другим. А ако е то тако, зар онда ние
бое да ви, кои сте поставени да служите Великоме Богу, прола
зитесложнокрозтобонопое?
Назад, Константин из све снаге просто моли епископе да га
оставе на миру: Вратите ми мое мирне дане и споко нои. У
противном,ништамидругонеостаенегодаечим,даронимсузеи
да живим без спокоа. Док се Божи уди говорим о моим коле
гаматоликомеусобнотрвеунеоправданимипогубнимраспрама,
могулиондааудушисвообитиспокоан?
ОсиеHosiusКордобскиеизШпание;држаоекатедрууКор
доби све до свое смрти 359. године. У време Диоклециановог го
еа био е исповедник.1 Ускоро после проглашеа Константина за
императора, када е почео отворено да изавуе да е хришанин,
позваоеОсиаусводвортегаеокружиоубавуипоштоваем.
Године313.ОсиееоднеоуКартагинскуцрквупоклонуновцукои
е Константин тамо послао. У суеу донатистима Осие е био е
гов главни саветник. Константин га тада као миротворца шае и у
Александриу са писмом. Осие путуе тамо, ве по навици, да мири
Ариа са Александром. Меутим, на терену су му се отвориле очи;
потпуноестаонастрануАлександра.Одлучиоедаубедицарада
се не ради о бесмислицама, него о само суштини хришанске вере.
Пошто е решио у Александрии, заедно са еп. Александром, локал
нипроблемпроизвоеапрезвитераучинкоигадотаднисуимали,
аштоеКолуфнасвоурукусамобавао,Осиесеврааназад.
Куда?УНикомидиу?Коимпутем?Евоовдесесусреемосано
вонасталомчиеницомАнтиохискогсабораод324325.године.
1ИсповедникмученикзаХристовуверу,коиниеубиен.(Прим.реценз.)

30
АНТИОХИСКИСАБОР
324325..
Едуард Шварц, познати научник, ориенталиста, издавач Исто
puje Евсевиа у Пруско серии грчких отаца, године 1905. издао е
према сириском рукопису (Париски кодекс 62) едну до тада не
познату посланицу, коу е потписало 56 епископа, учесника Антио
хискогсабораиупутилоАлександруепископуНовогРима.
Без обзира на оштро реаговае А. Харнака и на егово непри
знавае аутентичности новог документа, чие су мишее делили
ушен и Батифол, у почетку е руска наука, полазеи чак од мос
ковског професорауниверзитета А. Спаског,а нарочито од изврсног
оца Димитриа Лебедева, као и А. И. Брилиантова, неоспорно утвр
дила истинитост ове новооткривене чиенице, помоу кое се
поново успоставила изгубена карика у историском ланцу ове ари
анске расправе (Хр. Чтение 19111913. г.). Ова Антиохиски сабор
са 56 епископа осудио е и изопштио из Цркве због погрешног Ари
евог учеа Теодота Лаодикиског, Нарциса Неродиатског и Евсе
виа Кесариског. Сабор пише посланицу: Светом и еднодушном
военом брату и колеги Александру. Као што смо ве рание на
вели,Болотовеодавнодоказаодасеовдеимаувидунаближипред
ставник Западне цркве, архиепископ из Тесалонике (Солуна). Ко су
потписани? Преносеи грчким словима, наравно у обратном смеру
од семитског начина писаа, издавач текста Е. Шварц авно наводи,
грчким правописом,први пут име председавауег Евсевио, а дае
се реау: Евстатиос, Амфион, итд. итд. Тако Шварц транскрибуе
верууи у свое прецизно преношее грчких имена изворно написа
нихарамескомазбуком.Алиевокакопроф.А.И.Брилиантовгле
да на извесно неразумевае овог преписивача. У невокализованом
сириском тексту реч Евсевиос могуе е прочитати и као Ос
виос. Али ако е преписивач због неразумеваа овде убацио слово
бета,ауоригиналубибезегастаалоОсиос,ондабисванедоу

31
мицапалауводу.ЗначидаовденебибилоимеЕвсевие,поштое
онокривени,тениепоготовосудиа,судиаеОсие.
Овако се на месту председавауег овде не може потписати не
примерени Евсевие, него само Осие. А зашто не би шеф катедре
Филогоние, него баш неки гост на пропутовау? Очигледно због
тогаштоеФилогониетекбиоумро,теепослееговесмртипуних
шестмесецибионачелутекатедреарианацПавлинТирски,коие
такое тамо и тад умро, док е на егово место из Верие прешао
чувениЕвстатие.Онниезаузеопрво место,какотомислиШварц,
ер е ова Сабор у току читавог свог рада имао задатак да изабере
заменика почившем Павлину, а Евстатие пак, кои е претходно био
изабран,ошувекниебиоиинтронизиран.Затоеибилоприродно
да председништво укаже поверее Осиу као високом царском
изасланику.
Оци овог Сабора упууу свое ставове истакнутим епископима
наЗападу: Александру ТесалонискомиСилвестеруРимском, обаве
штавауи их о источном раздору. Пошто су размотрили радове
Александриског сабора, кои су били овамо донети из Александрие,
оци су анатемисали Ариево учее. Нашавши да ош троица меу
има: Теодот Лаодикиски, Нарцис Неродиатски и Евсевие Кеса
риски, они их изопштавау из свое средине, али им не одузимау
чинове, негоим дау време да се покаупред предстоеим великим
светим Сабором у Анкири (Анкари). Треба да те упознамо,
обраау се Александру оци Сабора, да смо им ми из великог бра
тоуба одредили место покааа и признаваа истине, а то е
велики и свети Сабор у Анкири. Као што емо ве видети, овде се
подразумевасаборкоиеускороодржанкаоНикескиваселенски.
ОциАнтиохиског сабора 324.године,излажу позитивно учее
оСинуБожием,непомиуиниomousios,ниektisusias,штое
ошувеккарактеристичнозаИстокизапредникескипериод.Ониза
Сина кажу: Уистину творевина, творевина по преимуству или пак
у свему Очев лик, затим по природи апсолутан, (т. морално
непроменив), као Отац. Оци моле Александра да о свему овоме
обавестесвееднодушненаЗападу.
На ова начин су, супротно арианским саборима у Витинии и
Палестини, успели православни пре Никее да се организуу и при
вуку за себе Западаке, као и да изопштеем Евсевиа Никомиди
ског умае ефекат еговог сабора. Од 56 православних епископа
кои су били на том антиохиском сабору, 48 их е после тога
допутовало у Никеу. Заедно са 21 епископом из Египта и са 18 са
Запада,овагрупаеуНикеиодмахобразовалаезгроод80епископа
коисубилипротиварианаца.Иузсвунеобразованостникеских

32
отаца,овакваорганизованостобашавапобедуправославаца,ерсе
удатомтренуткууарианскогрупиепископакоисуималишколско
образоваениемоглаформиратитакобронагрупа.
АкадсунаЗападусазнализаовеборбе,ондасупрекоОсиа,
или преко Александра Тесалониског, изразили своу жеу цару
Константинудаличноприсуствуеисточномсабору.Мождаеовои
биоповоддаКонстантинпренесесаборизАнкиреближеназапад,
уНикеу.Кадикакоедошлодоовепроменепланасаборапостало
едонеклеасниетекпослеШварцовихоткриа.Меутим,докуменат
у форми царског писма, коим су се позивали епископи на сабор у
Никеу,уместоуАнкиру,одавноеве,1857.године,обавиоенгле
скинаучникCowper.НекадсучиенипокушаидасеоваАнкирски
сабор,коисениеодржао,поистоветичакисапровинцискимАн
кирскимсаборомиз314.године.
ИмператорКонстантинусвомциркуларуповодомовогапише:
Замененеманичегважниегодбогопоштоваа.Мислимдаето
свимапознато.Поштоераниебилоусаглашено(синефонифи)да
сесаборепископаодржиуАнкириГалатиско,саднамсеизмного
разлогаучинилодаеипакбоедатобудеуНикеиВитинско.Ово
збогтогаштоедопутоватиепископиизИталиеииздругихкраева
Европе, као и услед повоне климе у Никеи, а и зато да бих а
присуствоваоибиоочевидациучесникуономештоеседогодити.
Изтихразлогавасизвештавам,военабрао,дасесвиуодреено
времесакупитеуименованомграду,т.уНикеи.Ипоштосвакиод
васимаувидуоноштонамеодкористи,некпожуридадоешто
пре,безодлагаа,какобих,личноприсутан,биоочевидацонога
штоеседешавати.Богдавасчува,военабрао.
ПакоетоондауговориосаборуАнкири?Каоштосевидииз
Константиновихречи,ованамерадасесабородржибашуоние
билаедностраниактеговецарскевое.Значи,даеовонастало
на инициативу неких хиерархиских кругова, у датом случау ан
тиарианских, ер се тад на катедри у Анкири налазио едан опасан
неприате арианства, Маркел Анкирски. Испада тако да су неки
круговиотацаАнтиохискогсабораиз324.годинеучествовалиуе
гово припреми. Антиохиски оци су године 324. своим деловаем
онемогуилидокументеПалестинскогсабораЕвсевиаКесариског
из323.године.ОчекивалисудаеАнкирскисаборпостиипревагу
надоближимВитинскимсабором,коиебиоорганизоваоевсе
виеНикомидиски(323.г.).
ПоштосевратиоизЕгиптапрекоАнтиохие,Осиеекодцара
продубио мишее о озбиности читавог питаа и о Ариево
кривици.Алигаевероватноиогорчиозбогизопштеавеома

33
ученог Евсевиа Кесариског. Тражеи путеве ка што вео неприс
трасности,императоретакоимогаодазакучиокорисностиприб
лижаваасабораЗападу;истовременоидасеослабиутицанасабор
антиевсевиацаизАнтиохие (324.г.),коису,какоетоимператору
изгледало, поставали сувише велике захтеве. Па пошто прва
одлука о сазиву отаца у Анкири можда формално и ние била об
авена, ондасе постоеим позивницамакоесу вебиле послате у
Никеунеукиданикаквапретходнаодлука,негосепростосамопре
иначуепретходнипроекат.
Саовимслучанимпреиначаваемочигледноеудиректновези
ивеомазначаанпреокреткоиенастаоуразвоусамеидеесабора;
Анкира е ош увек била само симбол помесних сабора, док е Ни
кеаоткрилаепохусабораваселенских(икуменики).

34
ВАСЕЛЕНСКИСАБОРУНИКЕИ
ПроекатокупаасаборауАнкирипредставаоепрвуетапу
у развоу мишеа самог Константина. Чим е он постао свестан
чиенице да предмет сабора ние локалног, источног карактера,
негодасетичесвиххришанаинаЗападу,каоитогадасеузпомо
споконог Запада набрже може пронаи ауторитативна, смирууа
веина,дошаоеодмахнапомисаоопотребиокупааепископаиз
целе империе из икумене. Овако е свеопшта, икуменска, у ру
ском неадекватном преводу васеленска, скупштина, била у духу
општих идеа укупног Константиновог погледа на свет, као и у духу
оногтренуткакадаеон,победившиЛикиниа (323.г.),осетиоконк
ретну реализациу свог васеленског, икуменског служеа Богу.
Ова категориа икуменског ош увек не достиже ону ширину пома
католичанског, или католичности Цркве. Васеленскост се у духу
руског термина транспонуе термином католичност. Осие е имао у
виду свеимпериско обедиавае епископата. Приметио е он да су
грчки епископи дубоко разедиени услед разлинитих школа, и да
учеше оних са Запада са иховим скретаем ка монархианству у
питау триадологие, представа уствари неопходну противтежу
Истоку.АлиеОсиеошувекмислиоукатегориио свеимпериал
ности = икуменичности, а не да е васеленскост = католичност
Цркве. Меутим, Константинова мисао е превазилазила ове границе
и обухватала е све остале, можемо реи, иностране колоние
Цркве. И тако е император сазивауи све све све у почетку у
оквирима самог свог царског хоризонта, доспео на вишу и ширу
раван, тако реи, на царскоколониалне димензие. Управо ово и
есте за стари свет племена и езика, за свет телесности и крви,
свет античности и удаизма, една сасвим нова категориа меународ
ности, васеленскости коа е еднака католичности. Обухватауи по
гледомсвеукупнуЦркву,Константинеприметиодаеонабез


35
гранична,т.католична.Онаниесамоуграницамаеговогцарства
иеговихколониа,негоеиизваних.Акосевеговориоправом
свеопштем сабору, онда треба звати и иностране епископате: ии у
Скитиу, у ермениу, ии иза Кавказа, у Персиу... Чак и за Римску
империу ове су размере биле необичне. И дотад е саборна пракса
имала доста широку примену. Меутим, све су то били сабори ло
кални: Африка, Александриа, Сириа, Мала Азиа. Чак сени сусед
необласти,напр.ЕгипатиАнтиохиа,никаднисузаедносастаале.
Константинова концепциа се испоставила као новина не само за
Цркву, него као новина у истории Римске империе и историе кул
туре уопште. Овим е Римска империа обедиавала главу и срце
напредног човечанства у медитеранском базену. Меутим, ово тело
е сасвим свесно и очигледно обедиавало и гвоздени костур окупа
торских римских легиа. Преко ове целине напредног човечанства
разливао се сам по себи идени капитад античке културе, кои е у
последе време укучивао религиозни еклектизам и саму Цркву.
Али делатници и представници свих ових културних функциа ош
увекнисубилистиглидоонеидееосвеопштемсастанкупоединаца,
нисубилистиглидосвогсветског,културногсабороваа.Несамо
штосефилософи,научници,писципачакнидржавници,коисуиз
Рима умно управали васеленом, нису састаали, нити се сретали,
негосечакнивосковоенисумеусобновиалинитисаветовали,па
се пак нису ни познавали. Тешко да е идеа општечовечности ти
алауиндивидуалносвестиантичкихмислилаца.Чаксеиудаизам
уз сву егову принципиелну библиску универзалност показао у
пракси, самим тим што е одбацио Христа, жалосно затворен у сво
телеснинационализам.
едино е хришанска Црква, коа е прерасла ниво два света,
удаизма и хеленизма, едино е она побудила и конкретно осмис
лила идеу свеукупности, васеленскости и меународности удске
историе, свесно се притом удаавауи од сваког отрцаног нацио
нализма.Цркваеовакообавила:неманиХелена,неманиудеаца,
него е свугде и у свима Христос. Зато е уистину Константин и
постао Велики, ер га е ова идеа одушевавала, ер е, полагауи
нову религиозну душу у темее свог царства кое се преображава,
уистину остварио историски резултат много веи и од самог Ав
густа. Тако се раала аутентична васеленскост. Нека она и ние по
своме омотачувечна (свештоеисториско,пролазноеисмртно),
али засад она представа крау границу земаског човечанства.
униеспознао,нитиимаоснагедареализуеепископат,неголично
оваримскиимператор.ОнакокаоштоеЦркваспоашуслободу
свогпостоаапримилаизрукуимпериекоаебилаоокренута,

36
тако е исто она и у будуности започела да користи са потпуном
спремношу ову форму васеленске саборности, ослаауи се при
томуовомтешкомпослунаснагуитехникуЦарства.
На Први васеленски сабор епископи су били позвани путем цар
ског указа у пролее 325. године. Епископат е добио на располагае
све путне трошкове и поштанске кое (cursus publicus). Запад, кои
ние боловао ни од какве догматске болести, ние ни имао потребе да
се броно одазове на позив, па се одлучио да се ограничи само на не
колико делегата. Као свое заменике римски папа Силвестер е деле
гирао два презвитера из оближих презвитериа. Били су то презви
тери Викентие (или Винценци) и Витон (или Вит). Ван граница
Царства, са Истока, допутовали су делегати из Питиунта (или
Пицунде) на Кавказу, из Воспорског царства (из Керчи), из Скитие,
затим два делегата из ермение и едан из Персие (аков Низиби
ски). Потпун и тачан списак учесника и чланова потписника овог
првог васеленског Никеског сабора, као ни записник, до нас никада
ние доспео. Несумиво да е то сам Константин забранио да се
уради. Измучиле су га биле у навео мери парничарске распре
афричких маниака донатиста око формалности при воеу запис
ника. Очигледно да е Константин сматрао као довоно да се усмено
да завршни закучак спорним странама, па ма колико да их све то
исцрпуе и замара, али никако да се да подршка донатистима за и
хово парничее око записника. Меутим, предвиале су се тачно
формулисане и потписане одлуке, резолуцие и наредбе. Фактички се
тако и десило. Епископи су на сабору радили о државном трошку од
краа маа до краа августа. Нормално е да се у току тог времена пер
сонални састав Сабора и бро егових учесника, на тренутке меао.
едни су због неодложних послова одлазили у свое епархие, док су
насупрот има, други пристизали. Зато е потпуно разумиво што
ни сами учесници Сабора, као ни други историски сведоци, нису би
ли сагласни око броа учесника Сабора. На пример, Евсевие Кеса
риски,коиеличноучествовао,помиецифрувишеод250.
Други учесник, Евстатие Антиохиски, говори о броу 270. Ата
насие Велики, папа улие и Лукифер Калабриски говоре о цифри
300. У своме говору Константин лично каже: Више од 300. У ру
кописним списковима кои су до нас дошли на грчком езику, на
коптском, сириском, арапском и на другим езицима, налазимо близу
двеста двадесет имена. Несумиво е да су се у само канцеларии
Сабора гомилали спискови са потписима и то не на едном него на
многимлистовима,пасутаконасталеинеподударнекопие.
Уз ово одсуство форме записничких текстова, ипак се довоно
упознаемосасуштиномспораизбележакаипрепискепоединихис

37
такнутих чланова Сабора. Од Атанасиа Великог нам е, на пример,
осталоспециалнописмосанасловом Оникескимодлукама,каои
писмо Африканцима. Такое нешто сазнаемо из писма Евстатиа
Антиохиског, те из Константиновог живота Евсевиа Кесариског;
исто имамо Сократову и Теодоритову историу. Доста касние, за
време цара Зенона (476491. г.) Геласи Кизикски пружа преглед
целовите Историе Никеског сабора. Ово е зборник материала,
начеше легенди, кое су настале и биле сакупене до под кра IV
века. Овде наилазимо и на текст Расуивае измеу едног фило
софаичлановаСабора,коиепоседоваоепископДалматиКизик
ски, а Геласи га пак пронашао. Сви су ови материали обавени у
преводу на руски език у Дянияхъ Вселенских саборов, кое е
издалаКазанскадуховнаакадемиа.
На основу свих ових материала, можемо себи да предочимо
слику активности коа се одвиала на самом Сабору. Православна
страна е била истакла знамените епископе по ихово учености,
писмености, по подвижништву и по исповедништву. Ве су до тада
били ступили на кижевнобогословско поприште Александар
Александриски, Атанасие Велики, Евстатие Антиохиски и
МаркелАнкирски,доксуЛеонтиеизКесариеКападокискеиаков
Низибиски,билипознатипосветостисвогаживота.Исповедницису
пак били Амфион из Епифание Киликиске и Павле Кесариски,
човекспаенихруку,теПафнутиТиваидскииПотамонизЕгипта,
уди кои су имали изузетно исколачене очи1 (Потамон е имао и
ишчашененоге),паеитакав,каоизгнаникрадиопокаменоломима;
био е познат по чудотворству и исцелитеству. Са Кипра е допу
товаоСпиридонТримитунтски;биоетосветичовекмадабезобра
зоваа, али е продужио као епископ да чобани црквено стадо; та
кое е и он био познат као чудотворац и видовак. Улазеи у салу
приликом свечаног отвараа Сабора, Константин е ове исповедни
кеавнопоздравао,грлиоиубиоуиховеисколаченеочи.Разум
иво да су овде присуствовали и сви главари арианства. Поред
Ариа лично, овде су ош били Евсевие Никомидиски, Евсевие Ке
сариски, локални епископ града Никее, Теогнист, као и Марие
Халкидонски. Наравно да су са Евсевием Кесариским били и е
гови саборски едномишеници Павлин Тирски и Патрофил Ски
топоски; затим Ариеви земаци, Либици: Секунд Птолемаидски
(Киренаика)иТеонаМармарички.
1Исколаченеочисупоследицаиховогмученичкоградаурудницима.
(Прим.реценз.)

38
Уисторискимизвориманигденеманикаквогнитраганигласа
о оно причи с коом смо се сусрели у житиу светог Николе Чудо
творца. Како може да се обасни у тексту едног житиа настанак
причеоеговомбогословскомспорусаАрием,когаеовасветац
оштро искритиковао? За могуе обашее и веродостоност ове
епизоде уопште ние потребно да се на никеску сцену доводи едан
скромни, провинциални епископ. Ове разбуктале распре нису биле
самоусвечанеданеНикескогсабора,негосуошдугодугоузнеми
равале Цркву. Оне су и после Никее, скоро пола века, потресале и
подривале цео Исток. Дискутовало се, узбуивало се и, наравно,
ишло у разне краности, и то не само у престоници, него и по
удаеним забитима. Свугде су ницали свои Арии, па су тако до
бесадоводилиревносникеправедогме.
Православнустрануемогуеподелитинадвегрупе:1)Тоема
инакоаепотпунобиласвеснаотроваарианстваикоаепотпуно
властно владала оружем философског и кижевног образоваа.
Ово, е била водеа и одговорна маина. 2) Веина ние схватала
сложеност питаа, него е веру одмеравала традиционалним форму
лама и инстинктом, боеи се ослааа на философску терминоло
гиу, те се само ограничавала позиваем на формулацие из Светог
Писма.Али,историскапотребаенаметаладасезапобедунадари
анством употреби одговарауе оруже, ер су арианци под том ци
тираном заставом, користеи традиционалну неразраеност бого
словиа, криумчарили сво рационализам, на саблазан простим уче
сницима Сабора. Зато е напредно маини пало у део да изнесе сав
терет борбе. Ево због чега е никеска победа, ако се примени на
источну веину, надвисила свое време. у ние подржала та иста
источнавеинапоштониесхватила,ниемогладасхватисуштину,
те е тако, несвесно, било препуштено арианско реакции ено ду
готраноликовае.

39
ПРОЦЕДУРАСАБОРА
Излажемо општи ток Сабора. Према Сократу, за датум еговог
откриваа треба сматрати 20. ма, а за свечано затварае Сабора
императореодредио25.август,коиеистовременоиубиларнидан
обележаваа двадесетогодишице еговог цароваа. Неки извори
из неких разлога бележе и 14. ун као дан почетка Сабора. Доку
менти пак Халкидонског сабора из 451. г. датуу прихватае Нике
скихставоваса13.уном.Овибиседатумимоглииовакоусагласити.
Парада отвараа Сабора била е 20. маа; ова парада коа е била
црквена, уклопена у оквире дворске, представала е дотада не
виенусмотруснагеЦркве.ПленумСабораебиовеодреен,па
сустварнагласаазапочелатекод14.уна.А19.унаебилаизгла
сана главна дефинициа вере. На дан 25. августа одржано е свечано
затварае Сабора. Тад е Евсевие Кесариски одржао сво чувени
похвални говор императору кои е касние укучио у своу кигу
ЖивотКонстантина.Светковинасезавршилараскошнимручком.
Изнаведенихизвораизвлачимоследеедетаекоисеодносена
саборску процедуру. Само отварае Сабора у царском дворцу било
е укучено у оквир императорске параде. Константин се поавио у
блиставо златно одеи. Поздравио га е председавауи епископ,
кои се налазио императору са десне стране. Теодорит, као исто
ричар, мисли да би то морао бити Евстатие Антиохиски, пошто е
рангАнтиохие,намесниковепрестонице,биосвакаковишииодВи
занта и од Никее. Константин е веома ценио и поштовао изузетно
ученог Евсевиа из Кесарие Палестинске, меутим, тешко да би у
овом случау Константин допустио било какву изазовну нетак
тичност.Узегаебиоинастариимеусвима,ОсиеКордобски,па
е од свега навероватние да е он, као инициатор Сабора, био и
председавауинасамомсвечаномотварау.
Мада е Константин сасвим добро владао грчким езиком, сво
свечаниговореодржаоназваничномезикуИмперие,налатин

40
ском.Рекаоеимператор:Неодуговлачите,о,приатеи,слугеБож
еиробовинашегзаедничкогВладикеСпаситеа!Неодуговлачите
у разоткривау узрока вашег неслагаа у самом еговом почетку и
решите сва спорна питаа мирним одлукама. Овако ете Богу учи
нити угодност,а мени, вашемсараднику,огромну радост. Ова говор
е истог тренутка био преведен на грчки език. А онда су настале
дискусие у коима е император узео активног учеша. Евсевие Ке
сариски пише: Беседууи кротко са сваким учесником на хелен
ском езику, био е Василевс некако близак и приатан. Убеууи
едне, саветууи друге, хвалеи добре говорнике, а све упуууи ка
едноуму, Василевс е назад усагласио свачиа схватаа и мише
а о спорним питаима. У току дебате Арие и егови едноми
шеници су говорили веома смело, уверени у верску трпеивост Ва
силевса,аможда,изаносеисенадомдаегаубедити.Православни
су слушали арианце са огорчеем. Расправе су биле жестоке. У ед
ном тренутку кад е то било потребно наступио е са дипломатским
предлогом лично Евсевие Кесариски. Не именууи себе, он се кас
ние у Животу Константина овако изразио: ... човек, кои е умео
даприморадазаутеоникоисуналепшеговорили.Учемусесас
тоао та дипломатски предлог? Очигледно да е подношее овог
предлога коштало Евсевиа великог самообуздаваа у еговим ари
анскимсклоностимаиукусима,атоечиниосамодасенелишиим
ператорове наклоности у чием е сау и он могао срено да ствара
своенаучнерадове.Наводноеовоеговоиступаеипрезаседаа
било усаглашено са царевим благонаклоним прихватаем. Вешти
Евсевиевпотезсесастоаоутомештоепредложиодасеискористи
текстсимволаверекоисекористиоприкрштеуикоиезавеину
био уобичаен: Веруем у еднога Бога, Оца, Сведржитеа, Творца
свега (apndon) видивог и невидивог. И у едног Господа Исуса
Христа, Сина Божиег, у Слово Божие, Бога од Бога, Светлост од
Светлости, Живот од Живота, Сина единородног, Првороеног од
свега створеног (Колошанима: 1, 15) пре свих векова од Оца Рое
ног, кроз Кога е и све постало... Кои се ваплотио... Веруем у еди
ногДухаСветог.
Пошто е саслушао, цар Константин е изразио свое потпуно
задовоство датим текстом, али... баш е на овом месту доскочио
лукавом Евсевиу. Пошто е у целини одобрио текст, као узгред е
предложио да се ова обогати само едном едином малом допуном,
едном едином речицом omousios, т. единосуштни. Ни мае, ни
више, него само omousios. Речца о коу се као о начврши челик
разбило на стотину глава источних богослова! Речца, против кое се
скороцеоИстокбиодигаонаногеутрааучитавихседамдесет

41
година;дотеемереонапосвомноваторствуизгледаланеспоиваса
Црквом!асноедатакваречцаниемогладасеизродиизхладнепа
ганске главе. Константин е мудро узео на себе улогу командног
разгласника за наредбено проглашее овог толико префиеног бо
гословског термина, кои е изабрана маина епископата била
призналакаосигуранштитпротиварианства.Овдеподразумевамо
иблискогдворуОсиу,коиебиоудоговорусаАлександромАлек
сандрискимиАтанасием;вероватнодасуовадоговорподржавали
иМаркелАнкирскисаЕвстатиемАнтиохиским.
И кад е под руководством водее маине Сабор донео, без об
зира на формалну аритметичку веину, малени по ортографии, али
звучандодатакomousios,ондаечитавниздаих,аливенетолико
битних промена прошло без икаквих спорова. Тако е претходни,
традиционални текст символа вере при крштеу, стекао знамениту
никескупрецизностиачину.Каквесуовеизмене?
Унаведеномтекстусубилеподвученеречи,коесусматранекао
нетачнеикоесуодражавауиарианскотумачеебилеиспуштене
и замеене новим, пуновредним речима. Био е изоставен термин
Логос, али е додат Роеног, напоредо са антиарианским: Не
створеног.УзтерминединороданМоногенидодатоенезграп
нотумачее:т.изсуштинеОца.УзтерминРоенога,придода
тоеионоодлучууе:Omousios.
Тако се добила следеа знаменита дефинициа вере орос I
Васеленскогсабора.
Веруем у единога Бога, Оца, Сведржитеа, Творца свега
видивог и невидивог. И у единога Господа Исуса Христа, Сина
Божег, роеног од Оца, единородног, т. из суштине Оца, Бога од
Бога,СветлостодСветлости,БогаистинитогодБогаистинитог,ро
еног, не створеног,единосушног са Оцем,крозкогае све постало,
како на небу тако и на земи. Кои е ради нас уди и ради нашег
спасеа,сишаоиоваплотиосе,постаочовек,коиестрадаоикои
еваскрсаоутреидан,коисеузнеонанебесаикоиеопетдои
дасудиживимаимртвима.ИуСветогаДуха.
Даеследианатема:
АонекоиговоредаебиловремекаданиебилоСина,илида
Онниепостоаопресвогроеаиданиепроизишаоизнебитиа,и
онекоитврдедаеСинБожиоддругеипостасиилисуштине,или
да е створен, или да е променив такве католичанска Црква
анатемише.
Ово ние символ (често мешау са символом НикескоЦари
градским II Васеленског сабора) него е управо орос, пошто у сим
волуниеместоанатеми.

42
ВасилиеВеликиусвом81.писмусаопштавадаеовезнамените
ставове редиговао Гермоген, едан од секретара Сабора,кои е кас
ние постао епископ Неокесарие Кападокиске. Свети Василие
Великинасоовомеобавештавасаутивомгордошу,алисезнада
еКападокиабилацентаринтелектуалнеаристократие.
Следеихдвадесетодлукаканонскогкарактеракоесеприписуу
овом Сабору, не налазе се више на то изузетно мистичко висини,
као она догматска достигнуа коа смо горе навели. То е низ нео
спорних, општеприхваених упутстава коа се односе на канонско
практична питаа. То су упутства о приему у Цркву многих палих
душаувремепрогонаподЛикинием,акоисесадкау;затим,оод
носу према новатианцима и павловцима, т. о замамивом учеу
ПавлаСамосатскогидругих.
ПослеовогаовеканонскеодлукесусвугденаЗападубилебезус
ловно прихваене. Догматске одлуке су обавене црквама са два
декрета:уимеСабораиличноуимеимператора.Овимеутемеен
принцип институционалног учвршиваа улоге императора
хришанина у хришанско империи. Ово е био преседан и за све
наредневаселенскесаборе.
Тако се оформила свеимпериска, васеленска црквена одлука
коа е била обавезна за све, а осим тога, ош и државна, општео
бавезууа наредба врховне власти. Овакве формалне пуноважности
одлукеоедномбогословскомпитауиодефинициивере,доданас
никадупракси,нитиустварномживотуЦркве,ниебило.Omousios
е постао конкретан закон, али за масе ош увек неразговетан, не
асанинеразумив.Пожарегашенводомвласти.Меутим,запри
хватае ове царске,васеленске догматске одлуке, ове наредбе, био
епотребанедандуживременскипроцесинапордасеонеусвоеи
тонесамоформално,негореалнопсихолошки.Суштинаикарактер
источне саборности е психолошки и духовно различита од онога на
римскомЗападу.Какосеондатакоасноразоткриларазликаизмеу
душеИстокаиЗапада,такосеидоданданасништаниеублажило.
Константин е неочекивано своом влашу ову црквену психологиу
поставио наглавачке: прво богословско нареее, а онда егово ус
ваае. Током историе наредних васеленских сабора, ова, за верску
свест Истока некако неприродни, поредак ствари био е стихиски
модифициран. Убрзо су се разбуктали дуготрани богословски су
дари, да би на крау краева уз велике напоре били примирени ко
начномваселенскомодлуком.Етозбогчегае,послегореописане.
иреклобисенесумивоефикаснеКонстантиновеулогеипобедена
Никескомсабору,морала,несамоисточна,негохтеланехтелаиза
падна половина Цркве да плати седамдесетогодшим расправама
цехпроцесаусваааовогадокумента.

43
ОБРИСИНИКЕСКОГБОГОСЛОВСТВОВАА
Несамоштоеникесковероучеезахтевалодагаширокикру
гови општецрквене мисли схвате и усвое, него е оно имало свое
границеиправупотребузапрецизираем.Истотако,несамодае
опозициа Никеи траала пуних седамдесет година, него се такое
наставило и са формулисаем, клесаем ених догматских до
стигнуа, као што се ускоро показало на Сардичком (Софиском)
сабору 342343. године. Успавана мисао Запада у ово сфери ние
уопштемогладапомогнеИстокууеговимдогматскимтражеима,
негоечакиотеглапроцеснанеодрееновреме.
Дозволиемосеби,пренегоштопреемонадетаноизлагае
овихисточнихбогословскихтражеа,дапружимоизвеснуопшту
информациуотомекакосеобликоваланикескадогматскасвести
како е постепено постаала асниа. Врло е карактеристична чи
еницадаводеикруговиникескихипосленикескихотацаош
увекнисуималиправупредставуотачномзначеутерминаусиаи
ипостасис.ТребареидасенисамАтанасиеВеликисведокраа
свог живота ние заинтересовао за тачно разграничее ових тер
мина.Behпредкрасвогживотакакосетообелоданилонасабору
помиреа, т. на Александриском, године 362, св. Атанасие е
признао,поштоесаслушаорасправуобестране,даимеусуштини
догматскамисаоиста,мадасуеднинавикли(Александрици)дапри
хватауеднуипостас,адруги(Антиохици)триипостаси.Такое
су тад признали да Никески сабор ние доволзно разрадио ово
питае,т.даниеобединиобогословскаистраживаа.
Токомвременаеступилонасценумлаеникескопоколее.У
еговосвестипобедуниеоднеларимоалександрискаформулациа,
негоантиохиска:еднасуштина(усиа)утриипостаси.Овоекас
ниефиксираноуопштеприхваеномтекстусимволакоиестекао
гласкаоНикескоЦариградски.Уовасимволеушлаверскаде

44
финициа са исправкама. Овде е изоставено из суштине (ек тис
усиас) Оца . Изоставено е зато што суштина (усиа) Оца не пред
става своство нити припадност единоме Оцу; она подеднако при
падаиСинуиОцуиДуху.ОнаекодОцаеднаиста,каоикодСина,
и код Светог Духа. Ова никески израз роена из суштине Оца
логичкибимогаодаводиказакучкукакоеСинроенодсуштине
Оца,истокаоиизСвоесопственесуштине,атобиондазначилои
из суштине Светога Духа. Овако би мисао директно водила у апсурд
савелианства, т. у сливае Лица Св. Троице. Гранична линиа коа
одврааод овог сливааестеасноразликоваеираздвааеЛица
према ипостасима. Занаше удско разликоваеи виее, ипостаси
су максимално раздеене. Прва е ипостас без почетка т. Отац,
Друга роен од Оца, Треа Исходеа од Оца. На ова начин е
очувано и библиско и еванелско старешинство Оца, ако можемо
тако реи (Отац мо есте веи од мене), а истовремено са овим и
суштинска богоединственост, т. божанска еднакост Оца, Сина и
СветогДуха,поединствуиховезаедничкесуштине.
Латински оци су роее Сина схватили као actus substantiae ех
substantiae. Зато су касние и извели закучак да исходиште Светог
Духа треба схватити ех utroque, т. од Обоице и од Оца и од Сина.
Али,овоевесурваваеусавелианскипонор,употираеграница
кое раздваау Лица. На субстанциалном нивоу и у субстанциално
димензии,СинморадасепромишакаодаероеннесамоодОца,
негои од Духа (Spirituque).Морамосе трано ограивати одовог по
нора савелианства, путем преношеа утемеиваа троичних раз
лика из овог наудаениег понора substantiae. опируи се на чврсто
тлеипостаси.Риманисусетекзнатнокасние,увремесхоластике,
присетили термина essentia, што е еднако термину усиа. У нашем
ослонцу на термин ипостас и налази се тана преимуства источне
триадологие над западном. Управо на ослаау на ова термин
ипостаси остварила се коначна победа на никеско застави: омо
усиос.Такоеоватерминпостаоубоитиексплозивзасвепревеане
доктринарнемудролиеиарианацаиполуарианаца,каоизасвеоне
источнеконзервативцекоисупростозаплашени,кои бикакобило
да избегну одлучно потвривае потпуне богоеднакости и сва Три
Лица Свете Троице. Плашиви источни конзервативци су мислили
дасеуглавномтребаослободитинаставкаусиа=суштина,каода
еуемубиосавелианскиотров,тедаедовоанизразомиоската
панда = сличан по свему, слични, дакле и по суштини = (омиос кат
усиан),илиомиусиос.Самоданебудеомоусиос.
Атанасие Велики нам саопштава да су антиникеци против тер
мина омоусиос истицали упутства самог Аристотела изнета у его
воМетафизици,т.истоветнисуони

45
предмети кои имау едну суштину; т.
сличнисуоникоиимауистиквалитет,аед
накисуоникоиимауистиквантитет.
Говорили су како уопште нема места ни за поам ни за реч
омоусиос,пасуузаменузатоистаклиомиусиос.Атанасиеихепо
биаотимистимАристотелом,коиетермин омиосставаосамо
поред количински еднаких предмета. Када су Атанасиу предлагали
формулуомиоскатапанта,т.сличанусвему,онесматраодае
то исто тако по Аристотелу недопустиво, ер би значило да е
сличанпобилочему,алинепосуштини.
Наравно да и само омоусиос не представа врхунац савршен
ства, него е само бои, погоднии термин. Свети Атанасие е при
знавао да омоусиос може за синоним да има и омодоксос (едино
мислени)илиомогенис (истородан),т.дакореномообичноозна
чава присуство више елемената у родовском и збирном единству.
Меутим,АтанасиеВеликиеимаоувидуидеудаединствоБожан
ске суштине ние единство по роду или по виду, да ние единство
читавогродаиливидасуштине,негодаеединствоконкретноуну
меричком значеу речи, Т. да омоусиос не означава еднакосуш
ност, у смислу подеднаке суштине, него у ужем смислу едино
суштни. Ипак ово единосуштие ние оно савелианско преутки
вае Три Лица у понору едне суштине, ер санкционисае некога
као омоусиос у односу на неког другог, не представа сучеавае
овогедногсасамимсобом,негосанекимдругим.Арианцисупри
метили ову ограниченост термина омоусиос неадекватног своо на
мени, те су говорили православнима: Ваш Отац и Син су браа.
Ипактребапризнатидабезобзираначиеницудаеомоусиоснеу
поредиво савршении термин од омиусиоса, али ни он, ни било кои
други философски термин нису у мои да утерау у разумске оквире
свеукупнутануБожанскогбиа.
едан пример: у оросу IV Васеленског Халкидонског сабора тер
мин омоусиос е употребен у друкчием, едноставнием смислу за
речквалитет,коисепакделинанеколикоеговихчинилаца.Али
баш е у том оросу речено: единосуштан Оцу по божанству, а нама
единосуштанпочовештву.
Уопштеузев,црквенобогословенеробуеречима;можесеед
ним истим речима условно давати различити смисао. Ипак остае да
е суштина у смислу, а не у изречено уштури. Свима е позната
чиеница да исто онако како е Павле Самосатски уносио у термин
омоусиос антитринитарни смисао, да су исто тако и оци Антиохи
ског сабора 269. године, кои су га осудили, уствари одбацили
сврсисходност овог термина, док га е Никеа пак високо уздигла и
прославила.

46
КОНКРЕТНИРЕЗУЛТАТИНИКЕСКОГСАБОРА
Под притиском императорове вое, веи бро источних епис
копа е потписао Никески орос, без довоног разумеваа егове
суштине и без правог убееа. Примирили су се пред Константино
вом воом и отворени противници единосуштиа. Тако се Евсе
вие Кесариски, кои се некад самоуверено разметао пред
Александром Александриским своом рационалистичком логиком,
сада,у жеидаочува наклоностимператора Константина,одлучуе
из опортунистичких разлога, а не умом и срцем, да потпише де
финициуверекоамуетуа.Затимепредсвоомпаствомдаоедно
лукаво софистичко обашее овог свог поступка. Свети Атанасие
нам са доста ада прича о ово Евсевиево превртивости. И други
опортунисти, као што е нпр. двору близак Евсевие Никомидиски и
месни,никескиепископТеогнис,првосубилиодлучилидапотпишу
орос, али су устукли пред потписиваем анатеме. А ето стари Ари
еви приатеи, из провинцие кои нису били кариеристи, као на
пример Теона Мармарички и Секунд Птолемаидски поштено су од
били потписивае. Сва троица су моментано, заедно са Арием,
били отпуштени из службе и протерани у Илириу. Истиноубиви
провинциалац Секунд прекоревао е придворског човека Евсевиа
следеимречима:ТисисвеЕвсевиепотписаосамоданебиишаоу
прогонство.АливеруемуБогаданеепроинигодинаданааисто
еитебетамодапошау.Истварно,векраем325.годинеЕвсе
вие и Теогнис су били изгнани. Император ние схватио ову идену
тврдоглавост, тее био спреману има да види,истокаоиу Ариу,
самоузрочникенемира.Астварно,немирисусеширилиитонесами
по себи, него на принципу ферментацие, као изазивачи других не
мира. Тако е у Александрии поново дигао главу мелитиански
раскол,коитекштоебиоугашен.
Сад су мелитианци упутили апел императору, исто као што су
претогаучинилидонатисти.Дабиискупилисвоукривицууочима



47
императора, Евсевие Никомидиски и Теогнис, подухватау се сми
риваа бунта. Меутим, Константина нису преварили; покушавао е
он да чврсто спроведе у дело програм Никее. Евсевие Никоми
диски се штитио приатеством са Константиновом сестром, Лики
ниевом удовицом, кои е ве био побеен и убиен. Меутим,
Константинеотераоупрогонство,удалекуГалиу,иегаиТеог
ниса Никеског, а на ихове катедре наредио е да се изаберу нови
епископи. Константин е продужио да спроводи у живот програм
Васеленскогсабора,закоиевезаосвопрестиж,каопрвиимпера
торхришанин.Например,кадечуодаТеодотЛаодикискиопет
правинекаквуопозициу,запретиомуедае гапослати упрогон
ство,истокаоЕвсевиаиТеогниса.
4,4

48
АНТИНИКЕСКАРЕАКЦИА
КОНСТАНТИНОВОПОВЛАЧЕЕ
Император Константин е доживео разочарее. После илузие
даепутемваселенскогсаборадонеомирЦрквиисвомецарству,од
едном е схватио да мира уствари нема и да егов притисак ние
уродиоочекиванимплодом.едноставнонаЗападунисуосеалини
ариански отров, ни вредност никеског противотрова. Знаменити
отац западне Цркве, Иларие Пиктависки (Пуате), кои е средином
IV века постао епископ, пише како е Констанцие, наследник и син
Константина Великог, приликом едног свог доласка на Запад, за
хтеваоодегадасепотчинипрограмуарианаца,тедасуутовреме
заега,Илариа,свиовиспоровипосленикеацабилиterraincognita.
НаЗападусутрадиционално(око350.године)ибезикаквихспорова
продужилидаприликомкрштеаипроповедиупотребаваудревне
символевере.НекмиесведокБогнебаиземедааникадниедан
одтихизраза(т.ехsubstantia,илиниconsubstantialem)нисамчуо,али
сам увек размишао у сагласности са има. Поново роен у светом
крштеуинаконтогаштосампровеонеколикогодинакаоепископ,
заверуникескусамчуотекондакадсумеупутилиупрогонство(fi
dem nicaenam nunquam, nisi exulaturus, audivi). Овако je почела да
избиа
на видело погрешност едног државног притиска, кои е ишао про
тив органске свести Цркве. У датом случау десило се да е реакциа
на Константинову победу, док се ова постепено ширила, довела у
едномтренуткудо,такореи,потпунепобедеарианства.Али,како
емокасниевидети,саврхаовепривиднепобеде,арианцисусами
палинадно.Ево,тоепоучнасликареалнеанеилузорнеулогеоне
источнесаборностикоумичестосупротставамосназииндивиду
алне папске непогрешивости. Пут саборности е стварно масовно,
органско тумачее дате и задате католичанске истине. Ни инсти
туцие сабора, ни ихова формална законитост, саме по себи, не
доносемирЦркви.
СнагусвогауторитетаиеговублаготворнукорисностКон

49
стантин е одлично схватао. Он едино ние разумевао унутрашу
сложеност преживаваа и муке савести источних епископа. Им
ператор идеолог на крау Никеског сабора држи поучан говор ко
импозиванамир.Изакритери,запутоказприизналажеуистине
он може да укаже едино на свое поверее кое гаи у епископско
средини према ученим удима; било е ово очигледна алузиа на
Евсевиа Кесариског лично, коу е ова са несумивим задоволк
ствомкасниеунеоусвоукигуЖивотКонстантинов(III,21).
Можда су Константину обашавали да е Евсевиев богослов
скиприлазпретрпеокрах,алисеКонстантин,ценеиеговупомир
ивост (па он е забога дао сво потпис на документе Сабора), наив
но надао да Евсевиеву ученост треба да уважава, не само он као им
ператор, него и сви други. Овом своом световачком логиком, Кон
стантиненевонодаоподршкуреакциипротивНикескиходлука.
Евсевиа Кесариског е Константин искрено поштовао као чо
века изузетно корисног за победу хришанства над светом паганске
културе, а такое и за учвршивае и продубавае државног зна
чаа Цркве, чему е Константин посебно тежио. ему е импоновао
Евсевие по свом енциклопедиском знау из различитих научних
дисциплина: из хеленске кижевности, философие, историе, хро
нологие, текстологие и егзегезе Библие. У своим апологетским
радовимаPraeparatioEvangelicaиDemonstratioEvangelica.онетумачио
паганско интелигенции суштину и вредност хришанства. Своим
Хроникама, а нарочито Историом Цркве, може се слободно
реи да е довео до потпуног заокрета у историском погледу на свет
многих европских народа, па и читавог напредног човечанства наше
земаске кугле. Из ихове свести нестале су бледе митолошке
схеме и замениле су их библиски, еванелски и црквени садржаи.
Ипак е Константин. кои е по свом расположеу био антисемит и
кои е говорио за еврески народ да е богоубиствени, прихватио
библиску схему као норму новог погледа на свет, очигледно сма
трауи Евсевиа Кесариског као свог учитеа у области религие.
Он е подстакао Евсевиа да напише Ономастикон, т. своеврсни
курс из географие, археологие и историе Светих места. Као
научник и велики зналац, Евсевие се приказивао Константину попут
корифеа целог епископата. У свом завичау у чувено Кесариско
библиотеци, Евсевие е био и чувар уникатне ризнице, коу е биб
лиотеци поклонио као легат велики Ориген. Били су то управо Ег
заплииОктапли1.ОвоесвоеврснипрототипсвеукупногСветог
1 Егзапли и Октапли = Библиа са шест или осам паралелних
стубаца
разних превода са оригиналних хебреских библиских текстова на
грчки,
латин
скиидругеезике.

50
Писма, писани оригинал вере, кои е чекао на свое умножавае.
Подухват гигантски, едино могу уз помо државне касе. И нема
суме да е управо по сугестии Евсевиа Кесариског, Константин
преузео обавивае за потребе цркава грчког Истока педесет
целокупних,комплетнихБиблиа,исветонарачундржаве.
Уз овакве очигледне Евсевиеве заслуге у општецрквено обла
сти, реи емо ош, ако не директно сам Евсевие, а оно егови при
атеи по философско и богословско школи (кои су себе звали
према имену свога учитеа Лукиана салукианисти), потрудили су
се да задобиу наклоност цара Константина и да му сугеришу како
формални Никески мир (Рах Nicaena) треба реализовати путем ма
совног тумачеа Никеске вере, у оном смислу како е то по
дразумевала источна веина. А под заставом традицие ове веине
желело се криумчарее арианске теорие. У том смислу е Евсевие
Кесариски чак написао и читаво едно дело са претенциозним и саб
лаживим насловом: Црквено богослове. Дипломатски и уздр
жано, излагао е он у ему свое арианско схватае. Поред осталог,
сматрао е да е термин омоусиос единосуштни, нецрквен. Евста
тие Антиохиски, сусед Евсевиев по сириско обали, одмах е после
Никеског сабора ступио у ватрену полемичку преписку са Е. Ке
сариским. Према Евстатиевом мишеу, Евсевие е лажно ту
мачио Никеске одлуке. По своим схватаима Евстатие е био
антиоригенист. Зато су егова тумачеа нарочито у Сирископале
стинско области, у еном центру Антиохии, представала авни
изазовцеломзавичауарианскогбогословствоваа.
СпунимправомсуарианцисматралисебезаптиеизЛукиано
вог гнезда. Он е управо овде утемеио своу богословску традициу.
Као што е познато, Лукиан се лично покаао и био враен у пра
вославну ерархиу, што е потом потврдио и своом мученичком
смру. А сад е у егово антиохиско гнездо засео ерархиски стуб
никества, Евстатие Антиохиски, кои не само што е био антилуки
ановац, него ош и антиоригенист. Овом своом одбоношу према
Оригену, Евстатие е био стуб више западног, него источног нике
ства. Зато се не треба чудити што е Евстатие дошавши на чело ка
тедре, на ему туе антиохиско тле, убрзо изазвао ланчану реакциу
незадовоства, уз оптуживае за савелианство. За овакву краност,
месна маина коа е била верна Никеи и привржена Евстатиу,
одговорила е нападачима тиме што их е окривила за политеизам и
за очигледно одваае Другог и Треег Лица од Првога Лица Свете
Троице.
Практички гледано, ово е био показате веома проширеног
вулгарногбогословствоваа,штоеопетпогодовалоарианству.

51
Антиохиски кругови кои су се неприатески односили према ни
кеству, брзо су организовали локални Антиохиски сабор (око 330.
г.) и убедивом веином формулисали осуду и збацивае Евстатиа
због савелианства. Очигледно да е ликууа антиохиска веина
острашено одабирала читаву галериу оптужби, како би омрзнутог
Никеца покопала у очима цара Константина, па тако остварила е
гово уклаае и протеривае у изгнанство. Касние нам Теодорит
саопштавадасунеправичнесудиеприбегавалеигрубомибаналном
лагау.Довелису,например,сапиаценекуженукоаеималадете
са извесним Евстатием. Ислеивае е потврдило истинитост имена
Евстатие,алисетониеодносилонаепископа,негонанекогковача.
И тако, чим е била разобиличена една лаж, одмах се поавивала
друга.
Смислили су онда да набеде Евстатиа да е крив према пара
графу lese majeste = за Увреду Величанства. И успели су у томе...
елена, мака императора Константина, коа е била заокупена ар
хеолошким налазиштима и култом светих места по Палестини, жи
велаеублизинисина,усвомдворцууАнтиохии,пасусепотрудили
дакодеразвиумржупротивЕвстатиа.Такоеелена,изгледа
уз помо дворског Евсевиа Никомидиског, угледала у Евстатиу
свог верског неприатеа. Била е она иначе веома ватрена покло
ница познатог светомученика Лукиана. Несумиво да е ово пошто
вае потхраивао и подгреавао Евсевие Никомидиски, познати
стуб лукианизма, т. потоег арианизма. Сам Лукиан е своим
покааем пред антиохиским епископима загладио свое професор
скопреашенеправославе, па муе опроштенои Црквагаека
нонизовала због егове мученичке крви. Меутим, ни нама, си
новимаЦрквеXXвека,каониеговимсавременицима,какаве,на
пример био Евстатие Антиохиски, сасвим е недопустиво да
затварамо очи пред невеселом чиеницом да е Лукианов тален
товани професорски утица заувек изнедрио читаво едно поколее
ему верних ученика, твораца велике ереси. една несвакидаша
случаност е заоштрила код царице елене ено уважавае имена
Лукиан. Роена е она у западно Сицилии у градиу Дрепана, у
садашо Трапани. Кад е постала царица, саградила е себи омаи
дворац у своме завичау. Тако се десило да су тамо на морску обалу
таласиизбацилителонекогмученикакоеебилопризнатозаЛуки
ановотело;мадаетеломученичкиубиеногЛукианабилобачено
у Мраморно море, недалеко од обала Никомидие. Као успомену на
ова догаа, св. елена е у Дрепани, близу свог дворца, саградила
хришанску црквицу посвеену Лукиану. Ние искучено да е нови
антиохискисветитеЕвстатие,коиеодличнопознаваосавремену

52
и локалну историу Цркве, са неодобраваем гледао на тако прете
рано славее Лукиана. Зли езици су се, у има погодном тре
нутку, присетили Евстатиевих расуиваа да царица елена ние
могла бити ауторитет за Цркву. Свети Амвросие Медиолански го
вори како е царицу елену узео себи за невесту отац Константина
Великог, Константин Хлор. Девока е из простог сталежа, stabularia,
т. била е кер начелника друмске путничке коичке станице. Као
таква она е наливала вино путницима кои су чекали на замену и
упрезае коа. Тако се допала генералу Константину Хлору кои е
едном туда пролазио. После е постала царица, а следеи мужа
постала е и монотеисткиа. Касние е била следбеница свога сина
те тиме и хришанка. Неки доставачи пренели су Константину
Евстатиеве изаве о царици елени као crimen laesae majestatis. Ухап
шеног Евстатиа су довели пред императора. После саслушаваа
кое е лично обавио Константин, Евстатиа е суспендовала државна
врховна властсаепископскогположаа,паесанеколико своихпри
атеаизклирабиопротерануТракиу,укооеускороуФилипима
иумро.
Избор Евстатиевог наследника ниуколико ние решио спор
заваенихверскихгрупауАнтиохии,негогаесамопродубиоипро
тегао на следеих пола века, изродивши притом комплетан раскол
коиебиоРимусимпатичан,аИстокуту.
Нашла се групакоаесакупила чаквеинугласова укористим
ператоровог убимца Евсевиа, ученог епископа из Кесарие Пале
стинске. Али све ово ние било по вои Евсевиу кои е више волео
кабинетски мир, него ратууе страсти у престоници Orientis. При
ликом одбиаа овог положаа, Евсевие се позивао на слово канона,
посебно оног ce Никеског сабора по коме се епископима забрауе
да напуштау свое катедре и да прелазе на нове. Ова мотивациа се
веома допала императору Константину па е специално похвалио
Евсевиа за скромност и приврженост закону. На изборима е про
шао Евтроние, презвитер из Кесарие Кападокиске, кои е био у
приатеству са Евсевием на бази антиникества. Ово победи анти
никеаца из даине е помогао на све могуе начине и Евсевие Ни
комидиски, интригирауи раг correspondante. У своим писмима
Константину обраивао е егова схватаа. Тад се ош нису досети
ли данашег демонског система тоталитаризма. Тако е Евсевие
Никомидиски своим писменим сугерисаем постигао оно што е
желео.Ниепрошлонитригодине,аимператоргаевратиоизпро
гонства. На основу еговог заузимаа и за Теогниса Никеског, обо
ица су била враена на преаше катедре. А иховим, по канону
законитимнаследницима,царенаредиодасеповуку.Тумачее

53
оваквог размештаа се састоало у томе да су Евсевие Никомиди
ски и Теогнис Никески, с полазишта Цркве, били ослобоени криви
це,будуидасупотписалиНикескеодредбе,алидаихеимператор
са свое стране лично, своевласно послао у прогонство, како би до
принео спокоству Цркве. Сад е спокоство било постигнуто, и не
нарушавауи црквена правила Константин враа бивше епископе,
коисусамопривременобилинепогодни.Осталиепискописубезне
годоваа прихватили овакво мешае световне власти у послове
Цркве. Овим е започела дуготрана, хиадуипогодиша пракса
компромиса у меусобном односу две власти, озакоена у форми
такозванеикономие.

54
БОРБАСВЕТОГАТАНАСИА
УбрзопослеНикескогсабора328.године,умиреалександриски
епископАлександар.Безсвакихдискусиа,саапсолутномвеином,
заеговогнаследникабиоеизабранчувениаконАтанасие,Алек
сандрова десна рука и богословски мозак ош на I Васеленском
сабору.Опозициакоусусачиавалимелитианцииарианцибила
езанемарива.
Атанасие ние имао университетско образовае. По нашим
схватаима, он е био самоук. Али егова начитаност и егово
домае образовае уз приватне учитее, наравно, као и у случау
Оригена, обликовали су га као веома образованог човека. Поред
тога што е био уман па и практичан, Атанасие е био обдарен и
неукротивомчврстомвоом,коасениебоалапрепрека.Биоето
човекхеро,аповрхтогаошиаскета;другмногихегипатскихпусти
ака, код коих е увек имао уточиште и подршку. Таленат и мо
борца,каоиовеособинекоеепоседоваоСв.Атанасие,нарочито
су се истицале на позадини скоро свеопште ситничаве прилагод
ивостинавеегброаепископаисвештенства.Подпритискомим
ператорске власти, кад е човек природно склон ка свакоаким
компромисима,честосусвиспоашифакторитоликосаблаживо
ишли у корист арианаца, па е изгледало да постои едан едини
АтанасиеначитавомхришанскомИстокуидасеединионсупрот
ставасвимсиламаовогасвета.
АтанасиевинеприатеисудоброзналидаезаКонстантинова
животатешкобилоукинутиникескуверу,пасузатозапочелисвоу
антиникескуипроарианскунаогоениуинаклеветничкиуборбу
противпоединаца,приврженикаНикеи,меукоимаебиоглавни
башАтанасие.Макакодаеоптужба,подигнутаиначепопропи
симапротивега,билауствариапсурдна,ипакуримскисудприма
назнаеиузимаупоступак.Иначесувластизналедасмотауок

55
ривенеидаихнепусте,држеиихтакоухапшене.Ниебиломо
гуе рачунати на обективност правосуа и себе мирно препустити
хапшеу.Атанасиеезасвеовоодличнознаопасесвесноповукао
уилегалу,скривауисеодвластибашусамоАлександрии;илие
пак одлазио и подае, у пустие поред Нила, у полупеинска ста
ништа пустиакамонаха. Године 330. св. Атанасие шае своу ус
кршу посланицу пастви из неког усаменог места, обашавауи
отворено да су га на ово приморале интриге еретика. Наредне 331.
године продужава се ово егово скривае, али ускоро видимо
АтанасиадапоновоиступапоАлександрии,итоавно.
МелитианскиепископикоеепоштедеоНикескисабор,т.кое
е оставио на иховим дотадашим положаима до краа иховог
живота, напоредо уз католичанске епископе, али без права да
поставау себи наследнике, ипак нису хтели да сарауу са пра
вославнима, што е изричито, ослаауи се на законске прописе, за
хтевао Атанасие. После смрти Мелитиа (Менрита), главна личност
мелитианаца, епископ ован Аркаф Менфиски, жали се престоници
на Атанасиа због егове сувишне строгости. Евсевие Никомиди
ски се врло радо умешао у ову ствар, како би се пред императором
представио као некакав помирите, док е са свое стране лично
написаоАтанасиуписмоутонуоштрихзахтеваипрети.
Овакво расположее Евсевие е створио и код самог Констан
тина, те е император поставио Атанасиу захтев да прихвати мели
тианце у ихово огунасто самосталности, претеи му да е га у
противном уклонити из Александрие. Атанасие се поново сакрива,
али упууе у царски двор свое делегате, презвитере Аписа и
Макариа,радихитногреаговаанабуицуденунциациаиклевета.
Амелитианци,надахнутиЕвсевиевомподршком,шауиониудвор
своуклеветничкуделегациу,коаеупрвомредупокренула,неасну
аферу о некаквим ланеним стихарима, т. о порезу, кои е тобож
Атанасие сам увео. Представници александриског епископа, Апис и
Макарие истог су момента разоткрили бесмисленост овакве оп
тужбе. Меутим, ипак е цар захтевао да Атанасие лично дое код
ега ради обашеа и то због нових оптужби. една од их се
управо тицала презвитера Макариа, кои е тад лично пред царем
заступао Атанасиа. Оптужба е гласила као да е за време законите
инспекцие богослужеа кое се обавало у александриско цркви,
Атанасиев инспектор, презвитер Макарие, прекинуо мелитианског
презвитера Исхиру, кога е затекао у нелегалном обавау литур
гиеиистргаомуизрукуевхаристискипутир.Инесамото,негото
боже да Атанасие, као да е некакав незрели вулгарни завереник
противцарскевласти,шаезлатоизвесномбунтовникуФилумену.

56
Ужасан апсурд; то е исто као кад би неко почео да клевее митро
полита Платона Московског како шае новац емеки Пугачову!
Да се пресече све ово бунило помогло е залагае едног приатеа
Св. Атанасиа кои е у то време био у Никомидии praefect praetorio.
Овога пута су мелитианци били протерани назад у сво завича. Тако
е Атанасие могао за Ускрс 332. године да се врати своо авно де
латности. У то време стигло е едно писмо од цара са уошптеним
саветима за мир, мада и са неколико речи одобраваа упуених Ата
насиу, али, без осуде егових клеветника. Константин е стално
желео овим световачким, углаеним, уобичаеним маниром да
постигне исто тако углаен, уобичаен, банални мир. Тражее
оваквог мира у еговом практичном схватау, одвело е Констан
тина до пренебрегаваа црквене истине. На крау краева, као жртве
лажном миру били су принесени Атанасие и Никеска вера. Кон
стантин, коме е блистави успех обедиаваа читаве Римске импе
риеуеговерукеудариоуглаву,никакониемогаоаданемисли
да се не може тим истим споашим, легалним притиском и при
нудом постии у уедиавае свих хришана, т. уедиавае Цркве.
Император е са великом убееношу и ревношу укучивао чисто
државну силу и у област религие и Цркве. Са овим убееем издао
е закон против свих католичанских противника, т. еретика: против
новатианаца, валентианаца, маркиониста, павлианаца и монтани
ста, забранивши им богослужбене скупове и одузевши им храмове.
Поводом тога упутио е едну посланицу католичанском епископату
и народу Египта, а истовремено и другу, насловену Ариу и е
говим присталицама, ставауи их тако у исту раван. Притом.
истини за воу, у довоно мери, грми на Ариа, али ипак очекуе
егове уступке и смисао за компромисе. А дворски Евсевие Нико
мидиски, из све снаге суфлира Константину ова компромис. У то
време, некако пред своу смрт 333. г, императорка Констанциа е
препоручивала Константину неког презвитера Евтокиа, а ова е
убрзо почео да сугерише Константину како Арие може да прими
Никеску веру. Тако Константин позове Ариа ради договора. Арие
онда заедно са Евзоием, будуим епископом антиохиским, сачини
нешто као некакву мутну формулу Веруем у единога Бога Оца,
Сведржитеа и у Господа Исуса Христа, Сина еговог из ега (
кои е настао пре свих еона т. бившег, по
ставшег, а не = роеног.) Уз то су овде назвали Панток
ратор само Оца, а не и Сина. И оно магловито из ега, уствари
анулира суштину Никее, т. из суштине. едном речу, овим е било
могуе задовоити само профаног Константина. И Константин се
наравно,наивнообратиосаовомлукавомформуломАтанасиу,како

57
би ова примио Ариа. Атанасие е, асно, одбио. Константин се
разарио. Онда су ариански интриганти обновили све свое ве од
баченеоптужбе,извлачеиизихзакучакдаеАтанасие,уопште
узев,простосваалицаинесносанчовек.АКонстантину,коиебио
пацифиста,оваконепопустивиудисубилипростоодурни.
Опет су се обновиле старе оптужбе о преврнутом олтару и раз
биеном Исхирином путиру у Мареотиди. Епископ Колуф се такое
осмелио и обновио свое презвитерско хиротонисае, размножа
вауи тиме расколнике, мелитианце. Ипак, у Мареотиди Исхиру
нисупризнализаепископа;онниеимаоцрквуимогаоедаобава
богослужее само у своо куи. И баш тад кад су се код ега по
авили Атанасиеви инспектори, он е лежао болестан. На Атанаси
еву молбу, сад Исхира дае писмену потврду властима да ние било
никаквогнападанаега.
Меутим, оптужбе су се скупале у свежевима, за сваки
случа;оборисеедна,одмахсеизносидруга.ТобожеАтанасиее
убио мелитианског епископа Арсениа, па е руку жртве сачувао
зарадврачаа.Дабиизбеглипроверуовеизмишотине,клеветници
сусакрилиАрсениауеданманастир.Меутим,Атанасиевиудису
гапронашли,паеАрсениеписменомолиозаопрошта.
Атанасиевинеприатеисутоликобилисигурнидаеполициа
потврдитиовагрубианскикриминалдасусечаксасталиуКесарии
Палестинско;итоошуповеемброу.Одмахсуформиралииници
ативнугрупузасазивсабораитакосакупилипотписезахитнуосуду
Атанасиа.Овалажнисаборчиемораодасеразиебезикаквих
резултата.ОсвемуовомеКонстантинуебиоподнетизвешта.Име
праторсезбоговаквихнискостиразгневиокаоправивитез,паечак
специално написао Атанасиу писмо са изразима егове накло
ности.Подутискомсвегаовога,утовреме(334.г.)главналичност
мелитианаца, ован Аркаф, приклаа се Атанасиу. Радууи се
миру,Константинепозваоованаудвор.Алидежурниинтриганти
на двору без икаквих тешкоа преобраау непаметног ована по
новоуАтанасиевогпротивника.Послеовога,335.г,мелитианцису
опетпришлиарианцимаузаедничкоборбипротивАтанасиа.

58
ТИРСКИСАБОР335.ГОДИНЕ
Године 335. славио се убиле Константиновог самодржавног
цароваа; поводом овога припремао се читав низ светковина.
Завршила се града базилике над Гробом Господим у ерусалиму.
Константин е сазвао епископе на сабор у ерусалим, и то не само
ради светковине поводом освееа базилике, него и ради решаваа
египатских спорова. За Константина е успех сабора у Никеи био
незабораван и он га е мистички доживавао. Све оно што му заго
нетнониеполазилозарукомуцрквенообласти,изгледаломуе
да е мои да реши мистиком сабора у мистично атмосфери об
наваа Гроба Господег. Меутим, богослужбеним церемониама
претходиоераднисаборкоисепредвиаоуоближемприморском
градуТиру,еребиопогоданзасмештагостиу.Атанасиевинепри
атеи, кои су ве скоро две године били изнервирани због неус
пелог(заих)саборауКесарии,садсусвибилинаокупу.
У императоровом писмууказу налагало се да се успостави
траженицрквенимир(т.стострукотреперавафатаморганакоае
мамила Константиново римско срце на рах romana). Хармониа Кон
стантиновогсрцаседопуавала изаповедничким звучаемегових
прети, да е сви они кои не желе да се поаве на саборно разма
траебитисиломприведени.ОвдесециалонаАтанасиа.Аегов
представникМакарие,коиебиооптужензанасилништво,чакеу
Александрии ухапшен и у лакшим оковима допремен у Тир. Као
замекик императору на сабору био е одреен гроф Флавие Дио
нисие.АтанасиеесхватиодаеиовогапутаставенпредКонстан
тинауположакривца.Противеисеововештачкиствореноулози,
Атанасие е доспео на сабор у прати педесеторице своих египат
скихепископа.Такомуедоликовалопоеговоммесномархиепис
копском положау. У другим архиепископским окрузима (ерусалим,
Едеса,Антиохиа,КесариаКападокиска,Ефес,Ираклиа)нисусви

59
епископи подеднако инклинирали ка своим обласним (диецезал
ним)центрима.Али,животиобичаиЕгиптасудругачии.Овдесео
свом престоном, александриском архиепископу мислило као о еди
нитом,нисакимнеупоредивомпоглавару.
Сви други епископи су били сматрани за древне хорепископе
(сеоске).Тоебиласвоеврснапрезвитерскамасаокупенаокосвог
вое. Али, од императоровог заменика стигла е наредба да ова
саборнагрупакоастижеизЕгиптаниепозвана,идаоваегипатска
масанеедобитиправогласа.
Меутим, гласови против Атанасиа су се мариво сакупали.
Први пут су се поавила на сцени два млада епископа, са аванту
ристичким обележима. Били су то Урсакие и Валент из Паноние.
УрсакиеебиоепископизСингидунума(Београд),аВалентебио
из Мурсие (из потое Маарске). Обоица су били активистички
ученицисамогАриа,докеоваживеоизвесновремеупрогонству
утимкраевима.
Сабор у Тиру е започео са радом. Привидно е изгледало да на
дневни ред нису ставена никаква питаа коа би се односила на
веру и на догмате, него просто египатски конфликт измеу
Атанасиаимелитианаца.
Мелитианци су тврдили да су избор и одлука о Атанасиевом
наименовау обавени у супротности са иховим претходним
меусобним договором са цием да се уклоне сви обострани неспо
разуми. Не постигавши ово, мелитианци после избора Атанасиа
нису желели да му се придруже. Онда е Атанасие искористио свое
право архиепископа као судеоника у цивилно власти у александри
ско области, па е применио силу. Неки мелитианци су били по
хапшени,анекееполициаиспребиала.Исхирасепоновоуединио
саАтанасиевимнеприатеима.ЖалиоседагаеАтанасиестрпао
у тамницу, па е дао сагласност да се поново дигне галама око
баченог евхаристиског путира. А поводом гласина да е Атанасие
убиоАрсениа,тедаеговурукукористизаврачае,Атанасиее
изпредострожностиповеоАрсениасобом,теганаСаборуприказао
живог, са обе руке. Шта би се после овога могло приговорити?
Али, клеветници су приговарали. Позивали су се на терор кои е
Атанасие завео. Говорили су како е Атанасиев епископ Плусиан
запалио Арсениу куу, стрпао га у самицу и батинао; како е онда
Арсениеискочиокрозпрозорикриосе,пасугаеговепристалице
искренооплакивале,каодамуеживотбиоупропашен.Нисусени
мало осеали криви због свесне клевете. А чланови Сабора кои су
били ухваени у клевети, са вештачком узнемиреношу су се изди
ралинаАтанасиа:Злотворе!Чаробаче!Нисидостоандабудеш


60
епископ!Слугесуонда,повинууисенечиемнаредбодавномпок
рету, извеле Атанасиаиз сале. Атанасиу е тад постало савршено
аснодаеговаличнаслободависиоконцу.Каочовекпрекаену
борбама, он одлучуе да се сакрие и побегне. Наравно да е после
сазнаоштаебилоодлученонатомбурномскупу.Абилоеследее:
потврдитипутемновихтачнихподатакафантазмагориуузвитланих
оптужбиихитнопослатиуЕгипат специалнукомисиурадипро
вере. Комисиу нису одредили званично, него у кулоарима и то
намерносамоодАтанасиевихнеприатеа,недозволившидабило
ко од егових присталица уе у у. Александар Солунски и свих
педесетегипатскихепископабилисуогорчениовимавнимнасием.
Ачлановикомисие,коисустигли уАлександриу,никогаизАта
насиевогклиранисуукучилиуенсастав.ПрефектЕгипта,Фила
грие,пружиоесвесрднуподршкукомисии.Свеебилозавршено
брзоиутаности.еданчиновникалександрискепрефектуре,пошто
епримиопозамашномито,написаоепотребанизвешта.Комисиа
се убрзо вратила у Тир. Атанасие ние био толико наиван да себе
пасивнопреданеприатеууруке.Чимепротерансазаседаа,ис
тогсетренуткаповукаоуилегалу.
Какосекасниеиспоставило,сместиосебионашлепнатоварен
дрвномграом,коиекретаозаЦариград.Тирскисаборесвргнуо
АтанасиабезеговогприсустваизабраниомуеулазакуЕгипат.
Оовосаборскопресудиеодмахбиоизвештенимператор,еписко
патиградАлександриа.Епископимаеупуеноциркуларнописмо
да се без одлагаа прекину сви односи са Атанасием. Сад се само
бекствоузималоАтанасиузакривицуитретиралосекаодоказза
у.УзгредмусеурачуналоитоштониеприсуствоваосаборууКе
сарии Палестинско, кои се, треба реи, ние ни одржао. Сад се
кривица Атанасиева према Исхири сматрала потпуно утвреном.
Тако су ован Аркаф и сви други мелитиански епископи били
примени,итоуистомчину.
УчеснициСаборасамирномсавешуизвршенеобавезе,упутили
су се у ерусалим и тамо обавили светковину освееа новоподиг
нутогхрама,надХристовимГробом.ПритомеЕвсевиеКесари
ски,каоисторичариархеолог,одржаоговор.ЗаседааСаборасусе
овдепродужилауприатноатмосфери,аодлукееговесубилеоби
лате.ОноисповедаевереАриаиЕвзовиакоесмовепомену
ли,сасвимонимиданасзанас,плиткимдвосмисленостима.напред
логсамогКонстантина,билоепризнатокаодовоно.НесамоАри
еиЕвзовие,негоисвидругиарианцикоисупотписалиовуфор
мулу,билисупримениуцрквенузаедницу.Истовременосежури
дасеизвестиимператоросвимовимодлукамасабора,знауидае

61
сеовимпостиисликапостигнутогмира.Итопокаквумалуцену!
Требало е само склонити едног неподесног човека и, ево, читава е
црква единствена! Меутим, ово се доказуе само искуством, али
нажалост,искуствоеовдеограничено.НисусепиталиниРимницео
Запад.ошниебилапитананисамаЦрква,сваенаширинаиена
дубина, ер сам сабор ош увек ние Црква. Према римском, ури
дичком латинском схватау, била е довона и сама институциа
сабора. Али, мистика Истока ош захтева проверу путем искуства
историског живота Цркве. Ако е Црква у свом иксуству прева
зишла метеж, па ако се умирила, онда е ова жива рецепциа бити
врховна инстанца саборности (, catholicitas), а никако
самообредедногсабора.
ПослетаногдоласкауЦариград,Св.Атанасиеебиопримен
уаудиенциукодцара.Оваеонда,сацарскомузвишеношу,коае
била карактеристична за ега, одбацио ускост судиа те е упутио у
ерусалим захтев да Сабор изволи да га посети, како би он сам пре
судиокоекрив,акоеправ.Саборепожуриодасеодазовенаово
Константиново нестрпее, и то мирно, церемониално, како то ве
доликуесолидноделегациисаЕвсевиемКесарискимначелу,кога
е император иначе уважавао. Рачунало се на задобиае Константи
нове благонаклоности у атмосфери наступауег убилеа 30годиш
ице еговог доласка на престо. Тад су Евсевиа Кесариског за
држали на двору како би одржао похвални говор у част императора.
Искористивши одуговлачее формалног одобраваа и потвриваа
одлука Тирскоерусалимског сабора, делегати су опет почели да
претресаувеотрцаниматериалоИсхириномпутируитакодае.
и томе слично. Али, пошто су приметили да се на их не обраа
пажа,почелисудаизмишауновеоптужбепротивАтанасиа,као
да е, ето он, злонамерни кривац за прекид у испоруци египатске
пшенице и брашна, што се некад рание било догодило, а без чега
ние могла да живи нова босфорска престоница. Стварно би Кон
стантин био непаметан да е поверовао ово ниско измишотини.
Меутим, императорамистика, кои е веровао у свое призвае по
дарено Провиеем, т. да буде миротворац ондаше васелене (orbis
terrarum, ), истински е нервирала Атанасиева психа, коа
е по своим одликама била супротна царево; а била е апсолутно
бескомпромисна, математички тачно верна никеском термину е
диносуштни,безобзиранабурекоетаречцаизазива.Константину
лично е ова термин у Никеи импоновао, захваууи закулисно
замисли баш овог Атанасиа, Осиа и Александра. Меутим, цар е
схватио и доживавао знача овога термина другачие, не теориски,
негопрагматички;дакажемочакусмислуамеричкогпрагма

62
тизма. Кад ве омоусиос не уедиуе богослове, него их раздваа,
онда значи да е он свое одслужио и макни га! Тако е Константин
одлучио да искористи она исти метод као онда у Никеи: одстраните
оне кои су тврдоглави, све док тако мисле. Атанасие е прогнан са
Истока далеко на Запад, у област среде Ране, у град Augusia Trevi
rorum (Трир). Делегати Тирскоерусалимског сабора су убедили
Константина да е недопустиво подривати ауторитет овог Сабора и
да е Атанасие просто едан немиран дух. Ово е била прва велика
победа прикривених арианаца, а уз их, треба отворено реи, и на
веег дела епископа са читавог Истока. Не може се казати да су они
били арианци, него су само старомодно, конзервативно расуивали.
Та чисто небиблиски философски термин омоусиос изгледао им
е сувишан и тегобан. Епископу Александру (Константинопоски)
било е нареено да званично прими Ариа у црквену заедницу. Али
се тако десило да Арие ние могао бити удостоен те части. Убрзо е
умро, како би се то рекло у обичном говорном езику препукло му
е срце. И како е то после сведочио Макарие, Атанасиев посла
ник,овосеАриудогодилоунужнику.
Несумиво е да е императорова разумност задржала неприа
тее Атанасиеве, кои су ликовали, од нетактичне журбе око заме
ника на егово александриско катедри. Паства е била узнемирена,
протестовала е. Лично е велики преподобни Антоние више пута из
пустие писао Константину и тражио заштиту за Атанасиа.
Меутим, власти нису седеле скрштених руку; четворо набучниих
презвитера било е ухапшено и послато у прогонство. А император
е писао, обраауи се клиру, искушеницама и свим верницима и
убеивао их е да буду мирни ер он нее изаи у сусрет ни анархии,
ни галами гомиле, уз то тврдеи ош да е пресуда Атанасиу била
законити суд сабора. У одговорима преподобном Антониу каже: у
пракси постое и пристрасне судие, али е невероватно да би овако
броан сабор епископа, и то образованих и мудрих, могао да осуди не
виног човека. Атанасие е просто уображен, неваспитан и свадив.
Кад се едном наш мудри митрополит Филарет Московски супрот
ставио неком световаку кои е негирао праведност извесне судске
пресуде речима суд не греши, онда му е ова приметио: Владико,
заборавили сте на суее Исусу Христу. Филарет е уздахнуо и
поканичкипризнао:УовомтренуткумееГосподзаборавио.
Мелитианци су ликовали. Исхиру су произвели за епископа. Чак
су у еговом селу саградили цркву на рачун пара добиених од град
скихмоника.

63
МАРКЕЛАНКИРСКИ
После Атанасиа, евсевианци (Евсевие Никомидиски е сад
постао ихов главни воа) одлучили су да се изборе за еговог
уваженог, истакнутог саборца, епископа Маркела Анкирског. Ве
десет година пре Никее, Маркел е био епископ. У почетку е посто
ао предлог да се у Анкири одржи I Сабор. Маркел е у Никеи,
напоредо са царским покраинским намесницима, римским легатима,
играовеликуулогу.
И после Никее, Маркел е наступао са теменим и аргумен
тованим оспораваем арианаца. Арианци су нашли себи ауторита
тивног агитатора, Астериа; био е то ретор, т. учите беседништва
из Кападокие. У време Диоклецианових прогона обрео се меу
lapsi1, па зато ние био примен у клир; а сад е обилазио Исток,
држеи авна предаваа у заштиту арианаца. На егова предаваа
су долазили и злуради пагани кои су сазнавали како су се измеу
себе хришани разбуцали. Осим ових предаваа, Астерие е оба
вио и кигу Синтагмасион кратки преглед у кое е сабрао про
тивникеске цитате из Оригена, Павлина Тирског, Евсевиа Нико
мидиског и других. У свом оповргавау арианске лажи, Маркел
ние штедео ни старе ауторитете, кад ве они нису били дорасли,
нити се уздигли до нове фазе откриваа догмата. Маркел ние био
конзервативац; био е само смели еволуциониста те е у име догмат
ских истина, кое су се откриле у Цркви, грмео на све друге. Тако он
пише: Ваш Павлин (т. Тирски) тешко да се може оправдати на
оном свету за све оне окрене наводе приликом цитираа Оригена.
ЧакакоузмемодаОригенистварнотакопише,ипаксепостава
1Lapsi=палихришаникоисусезавремегоеаодреклиХриста,а
онда,веиномипокаали.(Прим.реценз.)

64
питаедалиеОригенауторитет?ИзпрвихОригеновихреченица
у делу (О начелима) види се да се он тек откачио од
Платоновихстраница.ЧакиовасворадзапочиецитатомизПла
тона.ОдсамогпочеткаМаркел,каомислилац,градипринципеиме
тодологиу свог богословствоваа. Он одбацуе хронолошко низае
схватаа црквених аутора, т. метод Евсевиа Кесариског кои ова
примеуе усвом делу сакарактеристичнимнасловом:Црквено бо
гослове.УчениколекционарЕвсевие,лишеноригиналне мисаоне
снаге, ограничавао е и одбацивао неукротивог философамислиоца
Маркела. Маркел пак збацуе окове Евсевиевих цитата из дела
црквених ауторитета и едино се ослаа на текст Светог Писма.
Болотов методолошки оштроумно упореуе Маркела са Лутером: у
темеуесамоСветоПисмо,апослетогаодмаха,лично.
ЗаТирскисабор335.годинеМаркелевеимаооформенсво
систем. На сабору у Тиру и ерусалиму одбио е отворено да осуди
АтанасиаидаприхватиАриа.
Ние желео чак ни да учествуе у црквеном богослужеу са
члановима Сабора приликом освеиваа Храма у ерусалиму. Ду
бокоуверенусебе,МаркелеотпутоваоуКонстантинопо(336.г.)
иличнопредаоКонстантинусвоукигусапосветом.Овоестварно
биламедвеауслугаправославуиникесковери.Каоштосеимо
гло очекивати, Константин е дао Маркелов рад на разматрае
члановимаТирскогиерусалимскогсабора,коисусебилисакупили
у Константинопоу (336. г.). Без веих тешкоа чланови Сабора су
запазили у Маркелово кизи савелианство, па су га са задово
ствомлишиликатедреибезодуговлачеанаеговоместопоста
вили епископа Василиа, кои е убрзо овековечио свое име као
Василие Анкирски у знаменито борби за врло прецизно формули
саеисточногтриадолошкогбогослова.
Евсевие Кесариски е после свргаваа Маркела, ликууи,
написаополемичкитрактатподназивомПротивМаркела.

65
МАРКЕЛОВОБОГОСЛОВСТВОВАЕ
Маркел свое богослове гради тобоже искучиво на Светом
Писму. Тако он тврди да е цело богослове о Другом Лицу Свете
Троице дато код еваелиста ована у I глави. Сва друга имена
Лик, Христос, Исус, Пут, Истина, Живот, Син Божи односе се на
оваплоеног Бога.Уунутрашебожанском битиу,ДругоЛицеима
унапредзамишеноспециалноимеЛогос.
По овоме значи да е Логос лично име Божанства кое се ош
ниеоваплотило.ошувекниеСин.Ниепрошло
ни400година,аЛогосепостаоСин.СпорноместоукизиПриче
Соломонове(8,22)ГосподМествориупочеткупутевасвоих ед
ноставно се односи на Сина у плдти (телу), кое е стварно безсе
меноствореноодСветогДухарадиспасеа.
У термину Логос Маркел скривено позамуе и неке философ
скеодлике коеузима изаналогиесаудскимлогосом (речразум).
Овобибилетеодлике:а)свештомимислимо,говоримоирадимо,
свеетопутемразумаиречи;алиб)логосенеодеиводчовекани
по квалитету самосталне ипостаси, ни по квалитету самосталне пос
тоее потенцие . Логос чини са човеком неку единствену
целинуиразликуесеодчовекасамокаоспоаизраженодество
.
ЕтоуовомсмислусууIглавиованаречене4ствари:
1) Логос е био у почетку. А то значи да е Он био у Оцу
потенциално.
2) Он е био код Бога, т. Он е био код Бога, притом у стау
активноизраженеснаге.
3) И Логос е био Бог што означава нераздеивост Божан
ства.
4) Свеенасталопутемега,онакокаоштонастаеиучовеку
путемеговогразума,речиивое.ЗатоеЛогосинедеиводОца,
затоесавечансаОцем,затоМуе.

66
Да, овде се открила, показала омоусиност, т. единосуштност
Логоса са Оцем. Али, ош увек ние откривено, нити е доказано: да
ли е Логос посебно божанско Лице? Ние ли Логос само саставни
део, или божанско своство единитог Лика Божанства Оца? Не жу
реи да нам одговори на ово питае, Маркел засад закучуе да е
Логос само у Оцу = потенциално. А ми бисмо рекли да
еЛогоссамо adintra,даепотенциалан,адаошувекние adextra,
т.ошувексениеоткрио.
Али, идуи дае, Маркел обашава да се процес откриваа
настава. Логос не остае у Оцу само потенциално, него се
и надае испоава у деству , пошто Божанска Монада
ствара свет. Поавууи се притом из Очевих недара
Логос у Богу постае снага коа се реализуе
. Он ствара свет. Акт ствараа е по Маркелу прва
икономиадомостро.
Меутим, и овде се Монада не рашчлауе, па у Богу остае
(онако као што е то код Евстатиа Антиохиског и код
других староникеаца). Маркел одбацуе два бога кое су ипостаси
разделиле , . Све ове различите тер
мине Маркел одреда одбацуе и свауе их на арианце. По еговом
мишеу арианци су ти кои уводе и две суштине и две чиенице и
две силе и два бога , , ,
.
Неоспорно е да е Маркел остварио значано достигнуе у бо
гословско мисли у области санкционисаа единства Бога. Он е ош
пре великих Кападокиаца, кои су изградили разлику измеу по
мова усиа и ипостас, превазишао предникеску конструкциу схема
оузаамнимодносимаЛицаСветеТроице.
За древне уде е Бог као единица, Бог као Бие Божие био
Отац.Синеод Бога Оца.Духе одБога Оца крозСина. Отприлике
бибилавертикалнасхема:
О
с
д
При овакво схеми западацима е изгледало природно да у току
развоа Свете Троице, треба размишати о Сину кои е после Оца
саучесникунаставауДуха.



67
После теориске изграде Троице, коу су обавили оци Капа
докици ми смо почели о Божанским Лицима да размишамо по
схемикаодаЛицастоенапоредоидасуповезанаедномбожанском
суштином,коуизражавамохоризонталномлиниом:
ОтацСинДух
НепоседуесамоеданОтацсуштинуБожу,негосватриЛица
заедно. Маркел управо овако размиша: Монада не припада само
Оцу,негоОцу+Логос+СветиДух.ЧестосеуСтаромЗаветуиме
Божиераздваа(ГосподБог),штозначиОтац+Син.
АуопштемзакучкуоСебиуМосеевомоткривеуБогкаже:
,(асамОнакоиесте),означавауитимедаеОнсамо
едноЛице.
Али, тврдеи са таквом одлучношу едност Бога, Маркел се
суочавасасупротномтешкоом.
КакоондаобаснитиТроицу?
ОвдеМаркелодедномпочиедаклизисависокетрансценден
талностиуисторискуиманентност.
У навишем трансценсусу Бог постои као Монада,
БогеМонада.Меутим,онморадаизаеизовогпредкос
мичкогинадкосмичкогстаапутемпланаспасеа,морадауеу
плот космоса . И ето баш у том сотири
олошком и космичком тренутку, напуштауи своу дубинску ед
ноставност,Монадаулазиувидивостисторискогсамопоказиваа
у некакву множину, а управо у троичност:
.Троицаесамоисторискапоава.Тоесамо
Троица откривеа. Истина, ова поава има и свое онтолошке
корене(какотокажеБолотов),ерсуиЛогосиДухуБогувечни(за
наснанепознатначин).
НамасеТроицаоткриваиаваувезисаикономиомспасеа,
ер кроз ега, за нас, Троица излази на светлост дана, из еног
скривеногтрансценденталногбитиа.КодМаркелаеовооткривае
Троицесамопосебиформулисанонаметивимтерминимаупоко
еноггностицизма.УправоовакоМонадасекодгностика,покон
трасту са наступауим саморазвиаем, ширеем
налази у стау збиености, стегнутости . Ова први
предкосмички,веенекаврстапредговоразаспасе
е света. То е прва , за сад ош само потенциална:
.Уоводинамичко=потенциалнофазипоавуесеЛо
гос,единородниипочие,т.говорити.Каоон
ошувекприпадапрвоикономии.

68
Али, ево, ово саморазвиае тече дае. Наступа Друга ико
номиа.УоЛогоспостаеСиниПрвороеницелетворевине.То
вишениепотенциална()фазасаморазвоаЛогоса,него
реална Сад е Син постао врховна Глава свих створеа
,какобиимаподарионетрулежностибесмртност.
Радитогасеизаоденуоуплот,коаетуаБогу;Оненекористи
нинамае.Мадаеплотиваскрснутиипостатибесмртна,ипак
овадарбесмртностиниееносвоство.Онаниеапсолутновечна,
можеидапрестанеидапостои.ОвоеМаркелубилопотребнокако
бидоказаодаечитавасотириолошкаДругаикономиа,нештопре
лазно.Монадаморадасевратикасвооапсолутно,т.ти
ховау,итопутем,стезаа.
Логоссеоваплотиорадисвета.Изатосецарствомора
завршитиипреиуцарствоБожие.еронтребадацаруедокне
положисвенеприатееподногесвое(Коринанима,15,25).Ово
тумачее привремености боговаплоеа веома е карактеристично
местоуМаркеловодоктрини.Дабисесупротставилоему,управо
е у Символу вере после II Васеленског сабора (351. г.), унесена
тврдадацарствуеговомнеебитикраа.
Маркелсенеплашидазадасебиследеепитае:Кудеседети
плот т. човештво Христово? Ослаауи се све време на Свето
Писмо, Маркел одговара: Писмо нам о овоме ништа не каже...
Дакле,садвидимокаозагонеткууогледалу(IКоринанима).
Меутим, Маркелово гностичкофантазерско богослове се на
овоме не заустава. Завршавауи своу триадологиу, смиша
МаркелIIIикономиурадиобашеаделовааТреегЛицаСве
тогаДуха.Маркелкаже:пресиласкаСветогДуханаапостолеДухе
био у Логосу и у Оцу. егово авае то е ново ширее, ново
саморазвиаеМонаде.УпочеткусеМонадапроширилауЛогос,а
ондасесамЛогос,продужавауиширее,откривакаоДух.Наава
Духавепредставадвострукоширее.УпочеткусеМонадашири
у Логос, а онда Логос у Дух. Ово е ширее ширеа
.ЗатоСветиДухисходиодОцаиСина(filioque),те
затоеванелистованикаже:еродМогаенаследити!
МаркеласужарковолелиРимани.Затоштоелатинскатриа
дологиатакоеималанедостатаксаениммонархианствомкоее.
изродиофилиоквизам.
ТакоеМаркелнаправиомедвеууслугуНикескому.
Маркелова еретичност е била одличан покривач за лукавост
евсевианацакоисусеприказиваликаоправославци.

69
ПОСЛЕМАРКЕЛОВЕСАБЛАЗНИ
Осим стубова никества, Евстатиа, Атанасиа и Маркела, знало
се ош и за десетак православних епископа избачених са ихових
катедри, кое е насилно приграбила партиа евсевианаца. Тако су
тад себе називали арианци, пошто су схватили непогодност и саб
лазностсвогпреашегимена.
Године 337. 22. маа, умро е император Константин, кога е
уочи саме смрти крстио Евсевие Никомидиски. Уместо опрошта
ног говора, за кои су се нормално били обратили познатом истори
чару, Евсевиу Кесариском, ова изавуе да има спремену целу
кигуоКонстантинуиубрзообавуе VitaKonstantiniучетиритома
(главе), и то у стилу званичне дипломатичности. Овде се утке пре
шлопрекосвихтамнихтрагичнихчиеницакоесетичуКонстанти
нових породичних односа. Успут е у кизи испричана и историа
Никеског,Тирскогидругихтадаихсабора,алибезикаквогпомена
АриаиАтанасиа.Овоестварнобиорекорддипломатичности!!...

70
КОНСТАНТИНОВИНАСЛЕДНИЦИ
Император Константин е имао три полубрата. их е родила
Теодора, прва жена Константина Хлора; били су то: Далматие,
улие Констанцие и Ханибалиан. После Теодорине смрти, Кон
стантинХлорсеподругипутожениоеленом,коамуеродилаКон
стантина. Први, старии синови Константина Хлора кое е добио од
Теодоре, живели су са своим породицама у свом старом месту Ту
лузи,у Галии.Текпослесмртицарицеелене, К.Хлорепозваоиз
Галиесвоустариудецукодсебеудвор.Ханибалианевепретога
био умро. Други син, улие Констанцие е имао из првог брака
четворо деце. Касние е егов син Гал добио титулу цезар. улиу
Констанциу се у другом браку родио ош едан, по злу чувени син
улианОтпадник.Значи,онебиосиновацКонстантинуВеликом.
Константин Велики е постао владарсамодржац; чак е и ре
лигиу променио, а ипак ние изгубио поверее и популарност.
Меутим,оновимниеуспеодапреобразистариримскименталитет.
Воскаемогладаподигненаштит(прогласизацара)инекогдругог
одстотинегенерала.Чакивишеодтога:моглоеизКонстантиновог
дома да се пое линиом егове старие брае, а не егових синова.
Алидворскикруговикоимаебилосталододиректногдинастиског
наслеиваа власти у Константиново породици, одлучили су да
отклоне могуе конкуренте побочних егових наследника и да сву
властпренесунаКонстантиновудецу.Такоседесиокрвавидворски
преврат. У такво ситуации Евсевие Кесариски е сматрао за неу
месно да нашироко прича на сахрани. У своо кизи Живот Кон
стантинов он прикрива крваво купатило едном едином чиновнич
комреченицом:Акадевоскасазналазасмртимператора,каода
ебиланадахнутаодозго...едногласноеодлучиладаникогдругог
не призна за римске самодршце, до децу Константинову! Иза ових
водикавихЕвсевиевихречиприкривенеисходишнииосновниакт

71
ужасног византиског система кои je тpajao више од милениума и
коие,каопонекомнаследству,биопредатОтоманскоимперии,у
коо су после смрти султана често убиали свако дете сестре или
ерке султанове, као могуе конкуренте директном наследнику.
Овасуровизаконукинуое(уТурско)текпочеткомXIXвекасул
танСелимIII.
У тренутку смрти Константина Великог у Константинопоу се
налазио егов син Констанцие и изгледа да су са еговим знаем
била побиена браа цара Константина: Далматие и улие Констан
цие, заедно са иховом децом. Меутим, ипак су два сина улиа
Констанциа измакла мачу. То е био Гал кои е имао 12 година и
улиан,комеебило6година.
Према териториама, власт су делила три сина Константина
Великог.
НастарииКонстантинII,коиеимао21годину,добиоеЗапад:
Британиу,ГалиуиШпаниу.
Други син, Констанцие, од 16 година, добио е Исток: Констан
тинопо,Тракиу,МалуАзиу,СириуиЕгипат.
Треи, Констанс, са 15 година добио е средиши део империе:
Дунав,ИталиуиАфрику.
Сватроицасудобилатитулу августивесусвибиливаспи
таникаохришани.
Уесен337.годинетрибратасатитуломавгуста,допутовалису
у Viminacium (Костолац) у Панониу, на Дунаву ради договора. На
свомсастанкусурешилидасеради мирауЦрквиамнестираусви
епископиуизгнанству.
ЗатоеКонстантинII,владарГалиеукоуеспадаоиградТрир
(Trevirum)наРани,ослободиосв.АтанасиаизТрирскогпрогонства,
давши му писмо за Александриску цркву, тако да е тиме, млади
август,испуниоивоусвогпоконогоца,императораКонстантина.
Вратилисусеидругиепископиникецинапример:АсклепаГа
зиски, Павле Константинопоски, Маркел Анкирски итд. на своа
стараместа,коасусадскоросвугдебилазаузета.Насталаетешка
изамршенаситуациа.Паствасеподелила.Коликоесамобилобуре
окоПавловогименауКонстантинопоу!
Враауи се дугим, копненим путем у сво завича, у Алексан
дриу, св. Атанасие е успут у многим местима био сведок сукоба
старих прогнанихепископа сановима,коесунаихова места били
поставили евсевиевци. Атанасиа су у ове спорове били увукли као
треег судиу. Касние су га егови противници због овога прекоре
вали,тврдеидаоновимуносисмуту.
УАлександриусеАтанасиевратио23.XI337.године.Значида
ееговопрогонствоуТриртраалонештовишеоддвегодине.

72
АтанасиевповратакеАлександриадочекаласарадошу;постаое
ошпопуларнии.ЕвсевиеНикодимискиебиопосрамен,ерсусе
одлукеТирскоерусалимскогсаборасвеленанулу.Тадонзапочие
нове интриге против Атанасиа и то за ега у врло повоним ус
ловима. Констанцие е дао сагласност за свеопшту амнестиу прог
нанихепископа,алиетосамобилоподпритискомсвоебрае,двау
августанаЗападу.Личноонбиоемишеадатребауправатиу
духулокалногавногмнеа.Аоное,каоштоетопоказаоТрирски
сабор 335. године, било против Атанасиа. Размишауи у овом
правцуКонстанциепочиедаутиченаЕвсевиаНикодимиског.И
садозволомодозгоЕвсевиеопетпочиедаразгараватрумеура
тоборним групама у Александрии. Био е наумио да подржи борбу
против Атанасиа и никеских богослова, уедиавауи обезглав
енеарианцесаистотакообезглавениммелитианцима.Такое
се залагао да и сви остали признау овог новог епископа кои е
дошаоначелоАлександрискецркве,анеАтанасиа.Такоседесило
даепрезвитерПистоскоисебориозаарианствоиодпочеткабио
уз Ариа, а кога е некад ош Александар Александриски био
изопштио, сад био поставен за епископа у Александрии. Евсеви
евцисумуписаликаодаебиостварнипредставникАлександриске
Црквеиубеивалисудругеепископедагапризнаузатаквог.
УтовремеЕвсевиеКесарискипрестаедаиграактивнуулогу
иве339.годинеумире.

73
ИНТЕРВЕНЦИАПАПЕУЛИА
На основама стварне слободе коу су стекле црквене групе, сад
источацивишенисумоглидазанемарууРимкоие,наравно,ве
имао поверее у Атанасиа и био на егово страни. И ето евсеви
евци упууу делегациу у Рим са извештаем о активности Тирског
сабора, а текст записника су понели презвитер Макарие и два а
кона. Евсевиевци су покушавали да убеде Рим да су, полазеи од
канонске тачке гледишта, збацили Атанасиа правилно, па да Рим
треба да прекине да га признае. Меутим, ни Атанасие ние седео
скрштених руку.Он е такое послао уРим презвитерску делегациу.
Делегациа е у име свих египатских епископа понела са собом за
едничку посланицу. У о се износе све закулисне работе Тирског
сабора, описуе се стварна ситуациа у Египту, еднодушност свих
епископаичиеницадаеокоПистаосталасамобезначанашачица
егових поклоника. Истовремено е ова посланица била упуена и
западнимимператорима:КонстантинуIIиКонстансу.
А ове августе су у меувремену неки потказивачи обавештавали
као да е Атанасие тобож изазвао народни бунт ер е из користо
уба задржао жито, кое су баш ови августи, руковоени неста
шицом хлеба, преко Атанасиа били поклонили становништву
ЕгиптаиЛибие.
Макарие, предводник источне делегацие, био е веома збуен
доласкомАтанасиевихпосланикауРим.ОнсечаквратионаИсток
ради нових инструкциа. Меутим, оставио е у Риму своа два по
моника акона. Видевши да су Атанасиеве вести оставиле дубоки
утисак у Риму, ова двоица су се на своу одговорност сложила да се
овде, у том граду обави у иховом присуству саборно разматрае
спорнихматериала.Упочеткупапаулиениебиосклондасемеша
у ово ему туе, источно замешатество, али се касние ипак
одлучионато.БилисупослатизваничнипозивиуАлександриуи

74
Константинопо да се изволи дои на сабор у Рим. Овако се од ин
формативне делегацие коа е имала за ци да само убеди римског
епископа да се братски придружи пресуди онога што е ве била
донела источна веина, дошло до подношеа захтева едном Запад
ном сабору за пресуивае свих одлука кое су биле донесене у Тиру,
па е тиме испало да е Рим постао нека виша апелациона инстанца.
Због тога римокатолици на ово и гледау као да е то апелациа чита
вог Истока за папином пресудом. И Римани су формално у праву,
а Источни, кои немау уридички начин мишеа, формално то ни
су. Сами су криви што су умешали папу и што су створили преседан
кои е само ишао у корист папског частоуба. Ово е илустрациа
дубоке разлике у менталитету Истока и Запада коа се и до дана да
нашег лоше схвата и коа представа ослонац свим оним беско
начним и бесплодним разговорима о споашем усаглашавау неке
буквалности, а не о оно тешко исказиво дубини унутрашег разу
меваадоживаваадогмата.
Овако се дошло до уплитаа папе улиа, али на основу кривице
самих источних теолога. У то време е предводник источне цркве,
Евсевие Никомидиски организовао почетком 339. године сабор у
Антиохии да би саборно и ауторитативно у свеисточним разме
рама, довео у ред сав она источни метеж. Схватили су они да нема
едноставног решеа за александриско питае. Меутим, ипак су
били упорни у своо плиткости као да е едини узрок метежа лично
Атанасие, а не ихово еретичко богослове, кое ние могло да се
учврсти на Истоку све док Рим не уклони никество. Евсевиевци су
сад из искуства могли да сагледау сву немо своих надаа везаних
за некаквог безначаног провинциалног епископа Писта. Зато су
пронашли другог, важниег, Григориа Кападокица, поставили га
за епископа и очигледно уз Констанциеву сагласност, послали га у
Александриу. Можемо сад реи да е ово било стравично наруша
вае црквених канона! Па да е ма ко сматрао Атанасиа за незако
нитог, ипак е еговог заменика морао да бира искучиво алексан
дриски клир. Овакво насие е могла да спроведе едино власт мес
ног префекта. А на челу еном е ош увек био она исти Филарие
кои е спровео лажну анкету поводом Тирског сабора 335. године. И
сад он, марта 339. године, издае декрет о наименовау новог еписко
па уз упозорее да су Атанасиеви презвитери обавезни да предау
властима свое цркве. У прво цркви коа е била силом отета било е
много убиених и раених, а сам храм, заедно са крстионицом, за
паен. Убрзо е, праен воном заштитницом, допутовао у Алексан
дриу Григорие Кападокиац. Поздравила га е антиправославна,
блискаполициигомила,саставенаодразнихарианаца,паганаи

75
удеаца. Епископски дом е био насилно проваен и заузет. Лично е
Григорие био човек од квалитета кои су одговарали еговом по
ложау, па ни случано ние био некакав бандит, или насилник, него
просто чиновник кои е мислио да има законско право на ту дуж
ност. Било е то време Великог поста. Отимали су цркве едну за дру
гом уз насие и хапшеа. Дошао е Велики Петак; 34 свештеника,
верних Атанасиу, било е похапшено и послато на робиу. Окршаи
и хапшеа су се продужила и на Ускрс. Сатеран у своу последу
цркву коа ош ние била одузета, Атанасие увиа да е и ено зау
зимаенеизбежно.Онсепоновоповлачиусвоуусаменост.
У префектовом извештау кои е послао императору ово насие
сетумачикаодаеАтанасиекривацзасвенасталепоремеае.
Из свог усаменичког склоништа Атанасие шае васеленском
епископату сво огорчени протест. У ему е упореивао Алексан
дриску цркву, чие су му храмове едан за другим одузимали, са оном
причом из Киге о Судиама о едном Левиту из Ефремове земе
кои е своу обешчашену жену исекао на комаде, па их е онда
разаслао по свим градовима земе Израиеве, позивауи тиме на
освету. Сликовито е описао и историу незаконитог упадаа Григо
риа у Александриу. Ево комедие коу е започео да игра Евсевие,
ево интриге коу е он одавно смерао и са коом е сасвим успео за
хваууи своим клеветама, коима е опседао императора. Али, и то
му е мало; он тражи моу главу. Покушава да заплаши мое при
атее претеи им прогонством и смру. Меутим, то ние разлог да
а устукнем пред еговим непоштеем. Напротив, а морам да се
браним и да протестуем против оних огавних клевета, чиа сам
жртва... Док ви седите по вашим катедрама и мирно началствуете на
богослужбеним скуповима ваших верника, неочекивано вам се по
нечием нарееу постава заменик. Да ли ете то отрпети? Зар
неете завапити за одмаздом? Наравно, да. И то е набои тренутак
да се побуните. Иначе ако оутите, ово е се зло проширити на целу
Цркву. Наше епископске катедрале е постати предмет ниских
пожуда и недостоне трговине... Не пропустите да протестуете! Не
допуститедаславнуАлександрискуЦрквупогазееретици!
Пошто е ставио у задатак активистима свое пастве да свуда рас
турау ова апел, Атанасие се упутио у Рим; наравно, тано. Да е
авно, ухапсили би га на само обали. Меутим, морнари су сакрили
Атанасиа, кога су веома поштовали. Баш у то време у Рим се упутио
и едан Григориев посланик, а из Рима су кренули на Исток и
посланици са позивима за Римски сабор кои су, као што смо видели,
били измолили источни делегати. Источни богослови су се обрели у
незгодноситуации.Нисужелелиформалнодадезавуишусвое

76
делегате,анисужелелинисабор.Онеисточнепосланике,коисусад
стигли из Рима, задржали су под разним изговорима скоро целу
годину да би на крау краева отворено одбили предлог претресаа
ситуацие на Римском сабору. Чак су прешли и у офанзиву. У свом
писму,например,коесупослалипапиулиу,оптужуугазаегове
незаконите претензие да буде тобож некакав арбитар над саборима
Истока.Писалисумукакоморадасеодрекнепретензиаарбитра,те
да мора да направи избор с коом е партиом Истока да се соли
дарише. Да ли са свима источним епископима, или само са едним
АтанасиемиМаркелом?
Ово обраае Риму било е потписано у само Антиохии; а у
свести источних богослова она е била ихова настариа предсе
давауакатедра.УовомтренуткунаеномчелуебиоФлакил.Он
се први и потписао; после ега следуе Дигание из Кесарие Ка
падокиске, а затим Евсевие Константинопоски. Тако е ова
последи почео да се прави важан, показууи тиме и свое непри
атествопреманикескомдогмату.
улиее340.годинесакупиоусвоРимблизупедесетакеписко
па.БилисутуиАтанасиеиМаркел,закогасеможереидаебио
настаенкаоемигрантутомграду.Овдесебиласакупилаиедна
солиднагрупаисточнихепископа,коесуошевсевиевцибилипрог
налисаиховихкатедара(изТракие,МалеАзие,СириеиизПале
стине).НиеАтанасиемораомногодасетрудидабисеоправдао.
Он е био веран Никеи и то е била едина егова кривица пред
источнима.ОвоебиоустварисамодоказдиректнеАтанасиевезас
луге.ОвдеевладаопотпуникултНикее:ЗаседааРимскогсабора
су се одржавала у цркви презвитера Вита или Витона, (Vitoonis),
кои е био легат (папин изасланик) на Никеском сабору. Био е ту
присутаниедандругиеговколегаизНикее,презвитерВикентие.
ВеликиромантичаруодносунаIВаселенскисабор,Викентиеесад
веоматоплоговориооМаркеловоревностиуНикеи.ЗатосуМар
келоваобашеаповодомоптужбезаерес,коусубилипокренули
против ега источни богослови, била прихваена као задовоа
вауа,безсхватаасуштинеовестварипаеонформалнонаЗападу
биоприменуцрквенузаедницу.
После заседаа Сабора, у име папе улиа био е сачиен де
таанодговоронимакоисубилипотписалиАнтиохискупосланицу
упуенуему.
1.Папаникаданепризнаедасносибилокаквузаконскукривицу
збогтогаштоесазваооваСабор;тосужелелиимолилиделегати
саИстока.

77
2. Украолинии,ибезовемолбе,папабимораодаорганизуе
оваСабор,поштодобиачитавнизжалбиодепископа,коисматрау
дасунеправилнолишенисвоихепископскихместа.
3. Наизаву источних да епоновно разматрае саборних одлука
одстранедругихцркаванечувенаствар,папасеедноставнопозива
навапиуучиеницудаелокалниТирскисабор335.годинепримио
у црквену заедницу Ариа, мада га е васеленски сабор био лишио
чина.
4. Ви тврдите да ауторитет епископа не зависи од степена важ
ностиградоваукоимасеналазеиховекатедрале.Овааргументе
доста чудно чути из уста оних кои прелазе из едне царске пре
стоницеудругу.ОвоеавнипрекоревсевиукоисеизСириепрво
преселиоуНикомидиу,асадауКонстантинопо.
5. Завршена парница око путира кои су тобож разбили Исхири,
буквалнониезанимиваупорееусаочуваемединстваЦркве.

6. Иза напада на Атанасиа и Маркела скрива се у суштини
тежадасерехабилитууборцизаарианство.
7. Усвакомслучау,папаемораодаближеидетаниепродре
успорнапитаа.Иврлоежалосноштоенаовакавпредлогисточ
настрананегативноодговорила.
8. Ако а, папа улие, судим неправилно о Тирским одлукама,
негаондадоуисточнитеолозиинекамеразувере.Папаеспреман
да саслуша право обавештее и да га прихвати. Уместо овога на
сцену авно ступа незаконита историа са насилничким одвоеем
ГригорианаАлександрискукатедру.
9. Као закучак папа улие у скромном тону говори о ствари
коа е за читав хришански свет врхунац нескромности: захтевае
првенствазаримскогпрвосвештеникаупитаувере.
Све ове саблазне поаве не би ни постоале да сте се ви придр
жавали старог обичаа да се у самом почетку обраате нама, па да
тек онда доносите одлуке. ( , ,
, ) (Атанасие,
Апологиа контра Ариу, 35). Наравно, ова скромни (локални
обича), ош увек буквално не намее римску infallibilitas (непогре
шивост),алипоприродиримскемистикеонвеусебисадржикорен
римског догмата, а не егову касниу измишеност, него егову
исконску потенциалност. Наиванеи слепИстокшто ниена време
ововидео,негоепотомобавиозакаснелипротест.
Сморалнетачкегледиштапозициапапеуовомслучауебила
далеко изнад источне. Меутим, она е слабила 1) овим зачетком
папизма,и2)доказаномнеспособношузаinfallibilitas,т.непогре

78
шивост, тиме што е прихватио ерес Маркела. То е само прижеки
ванизавет,алиниеидостигнуе.
Источни богослови су лако разоткривали свога Маркела. Свети
Епифание Кипарски е 20 година касние, разговарауи са старим
Атанасием пред егову смрт, прекоревао Маркела због ереси. А
Атанасие, нити е оптуживао, нити е бранио, него е само са
снисходивим осмехом дао на знае Епифаниу да е Маркел био
близу искварености вере и да е било потребно да се оправдава.
( ,
)
Убеени у свое традиционално православе и пошто нису
желели у борби са Атанасием и Римом да изазову подозрее како се
боре за ерес, источни богослови су се потрудили да створе утисак да
су они у своо борби са никецима били бранитеи канонског
поретка. Пошто су се систематски сакупали у Антиохии скоро сва
ке године у маем или веем броу, они су 339. r., онда кад су у Алек
сандрии поставили Григориа Кападокица, донели опште обавезно
правило (кое е касние ушло у саборске акте Антиохиског сабора
из 341. г.), да се епископ кога е осудио едан сабор, а ние оправдао
други, а кои се обратио са апелациом августу, лишава катедре.
(СтрелаеодапетанаАтанасиа!)

79
АНТИОХИСКИСАБОР
Године 340. десиле су се у друштвеном животу империе велике
промене. Измеу западних августа, Констанса и Константина II,
дошлоедомеусобнихвонихконфликта.Фронтовисусесударили
насеверуадрана,ублизиниАквилее.КонстантинIIбиоепотучен
иубиен.ЦеоЗапад,коиеобухватао,какосеондамислило,про
стор од Босфора и Тракие до Атлантског океана, сад е прешао у
целини у Констансове руке. Дошло е време кое е наличило на
недавно самодржаве Константина Великог. Ово е приморало и
Констанциа и све источне епископе да не дирау много у Запад,
укучууитуионаримски,црквени.
Наредне 341. године била е у Антиохии завршена изграда
главног храма, започета ош у доба Константина Великог. Констан
циееличнодопутоваонаосвееехрамасавеимброемеписко
па;билоихе97.Окупиосетаковеликисаборкоиедобиоиме
(обновахрама).КонстанциеиЕвсевиесуседоговори
ли да отклоне опасност од надираа западног имератора на Исток,
каона царство (поеговоммишеу) потаногиприкривеногари
анства. А за ово ние било потребно да се напада вера Запада, него
само да се води темеита и отворена одбрана вере Истока, при
тискууи непрекидно западаке уза зид, због иховог слепог при
хватаа Маркела. А око Маркелове ереси Источни се нису отворе
ноизашавали(entouteslettres),негосеподразумевалоследее:ито
ваше никеско омоусиос, ние ништа друго до нешто другачие
маркелианско монархианство. Увидевши успавану инертност
латинскемисли,Источнисупошлиодстава:аковенеуспемодаих
убедимо,ондабардаихстварносмиримоиприморамоданазадпре
кинусаоптуживаемИстоказаарианство,коеезавеинунаИс
току ве било иживено и одбачено. Управо се овим и обашава
новонасталовремепоачаногсаставаадетанихдогматскихфор

80
мулациа и излагаа вере кое су се шириле под заставом Антиохие.
А она се, као глава и воа читавог Истока, утке супротставала
Риму,коиеистотобионаЗападу.
За ова Антиохиски сабор из 341. године везана е и една друга
сериа од пет догматских формула кое е Исток супротставио За
паду. Ова излагаа вере служе нам као значаан показате оног но
ваторског, никеског единосуштиа, кога се Исток нарочито боао,
а што му е по еговом осеау, стизало са Запада. Источнима е
било туе и одвратно исконско западно монархианство (Савелие и
папе Зефирин и Калист). Чинило им се да е Атанасие пао у савели
анство, пошто се дружио са западацима. А Маркел, као да е свима
показао у пракси чему води омоусиос. У нашо старо убеничко и
научно литератури, под утицаем западних приручника, исто као и
римоубивог историчара Сократа, у тумачеу Антиохиског сабора
била е дата негативна, еретичка примеса, али не тако категорично.
Разумиво е због чега. Без обзира што е ова сабор потврдио
свргавае Атанасиа и што е изабрао на егово место Григориа
Кападокица, ипак су егове канонске одлуке, кое е и Исток и За
пад сагласно прихватио, ушле у зборник опште обавезних црквених
правила. Постои читав низ података на основу коих се може прет
поставити да е сабор у Антиохии заседао сваке године, и то 339, 340,
341. и 342. године, па као да е био сливен у единствен сабор са ду
готраним заседаима. Меу има е нарочито било броно и
свечано оно заседае из 341. године, кад су приликом кодификацие
докумената били укучени сви записници и све одлуке са оних
другихзаседаа,коасусенепосредноодржавала.
Како бисмо онда, на крау краева, могли да оценимо ауторита
тивност овог сабора? Ние ли он расколнички, или чак еретички?
Зар ние он осудио Атанасиа и благословио ширее четири фор
муле излагаа вере, одстранивши притом единосуштие? Али, ево
IV Васеленски сабор цитира управо егова правила као правила
светих отаца. Свети Иларие из Пуатеа назива га synodus sanc
torum. Па и сам папа улие у свом писму обраа се онима кои су се
сакупили у Антиохии као саепископима, и као воено браи.
Меу оних 97 епископа из 341. године, евсевиевци су били у незнат
но маини, али су командовали. У то групи су били и уди са репу
тациом светости. Такав е на пример био, убрзо после овога кано
низовани, св. аков Низибиски. Исто тако и Диание Кесариски, чо
век недовоно самосталан, али честит. ега е поштовао и служио
му млади Василие Велики. На наватрение антиникеце, Евсевиа
Кесариског и Теогниса Никеског, гледало се као на православне ер
сусепокаализбогарианства.НисуониАтанасиаосуивализбог

81
вере,нитизбогправослава,негозатоштосенеканонскивратиоу
Александриу,т.понаредбисветовнихвласти.
Ието,овиантиохискисаборницинисуарианци,нисунинике
ци,онисупростоисточниконзервативци.Онисусматрализасво
уобавезу даизразеу помовимаисточнетрадициесвоепротиве
е омоусиусу, мада прилично неразговетно. Ови покушаи догмат
скогстваралаштваочуванисууполемичкимсписимасв.Атанасиа.
Iформула
била е укучена у одговор антиохиских отаца папи улиу, по
водом еговог саборног суда, у кои су сами Источни. мора се то
отворенореи,увуклиЗапад.Узакучнопосланициантиохиаца,са
очигледном уврееношу писало е: Нас зову арианцима. Као да
смоми,епископи,пошлизапрезвитеромАрием!Нипоменаодтога!
Напротив, Арие е нама пришао и ми смо га, пошто смо испитали
егову веру, примили у нашу заедницу. Ми се не придржавамо ни
какведругевере,осимонекоанамедатаодсамогапочетка.Ево
е,идаесенаводиизлагаевере,чиаеглавнаформулаоваква:
И у единог Сина Божиег, единородног, суштог () пре
свих векова саСуштог т. кои има заедничку суштину;
кои значи единосуштнога са Оцем кои Га е родио. Против
Маркеласубилеупуенеследееречи:Оне(СинБожии)каоцар
иБогживетиувекове.
Значи,источниилиантиохискиоцисубилиубеенидасуони
примили Ариа у православе (а не да их е он завео). И то баш у
православе, ер су оповргли саму суштину арианства. Ово упо
редити ниже са иховом II формулом, нарочито са оним местима
коа се односе на анатематизам. Пошто ние пожено отворено
насртати на ауторитет Никее, онда се прибегава преуткивау
ених резултата. Управо ово Никеи коу преуткуу и коу мрзе,
они супротставау ауторитет многовековног предаа: Од искона
смо научили овако да веруемо (I формула). Ако неко проповеда
илипишесупротноономештосмомиусвоили,анеонакокаконам
е предато у Светом Писму, да буде анатемисан. ер ми истинито и
богобоазнивоверуемоиследимосвеоноизбожанскихкигашто
сунампредалипророцииапостоли.Етотакоетрадициапостала
застава источно веини. Углавном традициа у формулациама.
Уствари, очувае старог езичког доникеског омотача кои е по
своо идено комплексности укучивао у себе и саму идеу ед
носуштиа.Али,самодасенепоменетареч!
Прибоавали су се Источни ош и западне савелианске при
месеприликомкоришеатерминаединосуштни.Риманисуго

82
ворили:neconessentialis:такверечиниебило,негоебилоconsub
stantialis (Essentia = , док е substantia буквално била ).
Из овога следи да е за источно ухо consubstantialis звучало као
саипостасни т. едне ипостаси са Оцем, или едног Лица са Оцем,
значи,потпуносавелианство,дакле,чистаерес!
Напотпуниа и накарактеристичниа за оце Антиохиског
сабораиз341.годинебилае
IIформула
или такозвани ЛукиановСимвол вере. Наука непотвруее
гову стварну припадност Лукиану, него е могуе да у основи ове
формуле лежи некакав древни текст, кои е везан за Лукиана. е
говоеимесветозаАнтиохицеитонесамозаарианце;оноебило
амблем за источну завичану предникеску старину. Никество се
доживавало каозападна,римска новотариа, увредивазасамоу
бивиИсток.
Прваформулаебила омиена меу Источнимиутоку следе
их десетак година. Они су е веома често понавали на саборима
као противтежу вери 318 Никеских отаца, па су е са стра
хопоштоваемзваливера97отаца.
Евокакоонагласи:
Веруем у едног Господа Исуса Христа, Сина еговог (= Бога
Оца) единородног, Бога кроз когае све настало, роеног пре свих
вековаодОца,Богаод Бога,ЦелогодЦелога, единогодединога,
Савршеног од Савршенога, Цара од Цара, Господа од Господа, у
Живу Реч, Премудрост живу, светлост истиниту, пут, истину, васк
рсее, пастира, врата, непроменивог, неизменивог, у истоветни Лик
божанства Оца ()какосуштине () такои
силе,воеиславеегове.
Тако е Отац заиста Отац, Син е заиста Син, и Дух Свети е
заиста Дух Свети. Ово нису просто имена коа се упразно употре
бавау,негоонатачноозначавауличну ипостас,истокаоиславу
и чин Сваког од наведених, па су тако Они троица по ипостаси а
едан по сагласу (). Ова последа реченица звучи као код
Оригена. Ако се у првом случау Син означава као саСушти Оцу
(),(атоесинонимзаедносуштие),ондасеовде
уIIформулиОнозначавакаоистоветниЛиксуштинеОца.Ergo,
тоеистосинонимзаединосуштие.
Чак е Василие Велики после многих десетина година борбе за
единосуштиеписао:изразсличанпосуштини,кадесаимспоен
поам истоветности (), разумем као израз кои упууе
натаквосхватаекаоикодречиомоусиос.

83
Меутим, за Антиохице е било главно да одбране, насупрот
Никеи, различитост Лица: три ипостаси (заиста Отац, Син и
Дух),чакисастаримсубординатизмом(славуичин).
И да не би било ни сенке суме да су источне догматске фор
муле упране арианством, Антиохици завршавау своу II формулу
анатемом:
Ако ко проповеда супротно здраво и право вери Светог
Писма, говореи да су била или да су прошла времена и векови пре
роеаСинанекбудеанатемисан.
Или,аконекокажедаеСинстворее,каоедноодствореа
(),илидаепородкаоеданодпороданекбуде
анатемисан.
ОнекоитврдедаеСиноднесуштих,идание
од Бога (!!) и да е било време кад ега ние било, католичанска
Црквасматразатуе.
Источни су у овим анатемама први осмишени ударац упутили
против Маркела. И само су две следее анатеме тукле по екстрем
ним арианцима. Стварно, каква е само немо у ово последо
анатеми! Овде Антиохици имау смелости да одбаце арианску идеу
какоеСин,аето,немауеданаистомтомместу
кажукакоеуправосупротно,даеСинбашодсуштих
, , При изучавау питаа о догматском развоу
Цркве,овоевеомаинтересантнаилустрациацрквеногискуства.
IIIформула
коу е сачинио Теофроние Тиански такое се бави истицаем
ипостасних разлика Три Лица Свете Троице. Она Сина Божиег на
зива: Силом, Софиом, Роеним од Оца пре векова, Богом Савр
шенимодБогаСавршенога,ипостасносуштимуБогу,
. А у анатеми ова формула е ве директно усме
рена против никеаца, ако е неко истомишеник са Маркелом
Анкирским, са Савелием или Павлом Самосатским, нека е ана
темисанионличноисвионикоисууцрквенозаедницисаима.
ОправдавшиМаркела,Римеупраксипоказаодаесамникески
омоусиос недовоан без повезиваа са трима ипостасима. Без
овакве противтеже, како то очигледно показуе Маркел, прети опас
ност од сурваваа у безобличну бездан омоусиства. Антиохиско
акцентовае ипостаси било би потпуно правилно и оштроумно,
када бисеупоредосаом дозвоавалоиакцентовае омоусиоса.
Ево рецимо, Теофроние Тиански (у III Антиохиско формули) сас
вим правилно говори о Богу Сину, као и о томе како он пребива у
БогуОцууправоусвооипостаси:.

84
РЕЗУЛТАТИАНТИОХИСКИХСАБОРА
ихова знаменита II формула била е покуша да се врати
уназадтокисториедогматскогразвоа.Овоуопштеникомеиникад
ниеуспевало,нитиможеуспети.Затосеоваформуламожеоквали
фиковати само као одлагае прихватаа Никеске вере од стране
целеЦркве.
Какваетадбилаопштаситуациа?Ариа вишение биломеу
живима.Никовишениебраниокраностиеговихформула.Дошло
етакореидоповлачеаарианстванацеломфронту,иданике
ци нису терали мак на конац, арианцима би дошао суди час.
Меутим,нанесреуникеаца,меуимаебиоМаркел,паето
билопогоднопоезаборбуисточнихправославаца,пачакидасу
билиевсевиевципосвооориентации.Маркелеошувекживео
уРиму.ИкадсуРиманиговорилиИсточнима:вистеарианци,
овисуимсавишеправаодговарали:авистесавелианци.
Ако бисмо строго и непристрасно разматрали ове меусобне
прекоре,ондабипремоглиреидасуутофазиспорамаебилиу
правузападациистариникеци,заедносаАтанасием.Онисунео
простиво и незналачки прогутали Маркела, а да нису ни трепнули.
Источнисупреболели,врлоубедивопреживелииодбацилиариан
ство.Пачимсусемеуимарелативнобрзопоавилиновислободо
умници, арианци нових праваца, они су се поштено отрезнили и
повуклинапозициечистогправослава.
Источневоесупримилинасебемноге грехезбогпристрас
ностиинечистихметодауборбипротивНикее,РимаиАтанасиа.
АлиумасиИсточних,коисуаутоматскиследилисвоевое,ние
билоникаквеарианскеподмуклости.Билаетобрижнаревностза
чистоту православног предаа и дубоки инстинкт метафизички
одрееногсхватаатанеСветеТроице.

85
Резултати Антиохиских саборних дефинициа вере на почетку
340их година, положили су ипак темее сложеног и тешког четрде
сетогодишег процеса (до 379. г.), али и стваралачког самообаш
еаисточнебогословскемисли,пасамимтимобогаеаиримске,
т.обогаеасвеукупневаселенскедогматике.
У овом периоду Исток ние био еретички. То е био период
сазреваа православног учеа о Свето Троици. Психолошка на
прегнутост услед обостране подозривости и Истока и Запада,
свакакодаговореочиеницидуготранеподелеЦркавакоаенас
талатакореиизпсихолошкихразлога,изнесхватаа.

86
САРДИЧКИСАБОР342/3ГОДИНЕ
На Западу су се ширили гласови да Источни меау веру.
Овако се демагошки тумачило одустаае Источних од коришеа
никеске формуле Символа вере. Императору Констансу су западни
епископислалимолбедаонорганизуевелики (васеленски)саборна
Западузбогмогуностислободноггласаа,ерсеслободинаИстоку
нисунадали.Меутим,идеуваселенскогсаборасурадоприхватили
и многи Источни. За место одржаваа сабора био е изабран едан
градузападномделуцарствакоиебиоублизиниИстока,некакоу
срединиимперие.Мождасеонзатоизваонастаромсловенскоме
зику Средец. Латински е то била Sardica, а данас е Софиа, пре
стоница Бугарске. На сабор е допутовало само 180 епископа: 94
западних и 76 источних. У старим историским излагаима, следеи
грешкеисторичараСократа,овасаборенеправилнодатованса347.
годином.Уствари, онсеодржавао 342/3године.Каоваселенски,ова
саборуСардициеформалномогаобитивишаинстанцауодносуна
саборТирски,АнтиохискииРимскииз340.године.
Меутим, западни богослови и никеци (као што се то увек до
гааузатворенимкруговима),повелисусезасвоомидеомдабуду
судие Источнима па су тиме осуетили на сабору могуност по
миреа. Они нису ни помишали, да макар привремено, формал
ностиради,напрвазаседаасаборанедоводеспорнеуде,каошто
су то били Атанасие, Маркел и други. Источни епископи су одмах
били изненаени и разочарани тиме што су се Западни под предсе
даваемОсиаиПротогенаСардичкогпретходновебилиприватно
организовали и што су ве себе сматрали за неке пуномонике
сабора. Не само што су источни били изненаени чиеницом да е
сабор пре иховог доласка ве био конституисан искучиво од за
падних учесника, што ве заседа, и што поново позива придошле
Источнедадоууеговсастав,негоштосубезихчаксачинилии

87
Устав сабора. Источни епископи су у потпуности негирали ситуациу
коу су затекли. Ако е био први уводни и тако реи ударни задатак
Сабора да се изврши не еднострана, него васеленска римоисточна
ревизиа спорних афера, а пре свега афера око Атанасиа, онда е
елементарна исправност налагала да не присуствуу на заседаима
сабора ни Атанасие ни Маркел, све док Сабор не размотри ихово
деловае пре иховог могуег оправдаваа. Источни су нарочито
сматрали као заеднички прворазредан и хитан задатак ревизиу
осуде Атанасиа, полазеи од одлука Тирског сабора из 335. године.
Од шест чланова комисие кои су тада (335. г.) путовали у Египат,
сад их е било присутно петорица. Источни су предложили да им се
придруже ош пет нових чланова кое би Сабор изабрао, па да се што
пре ова група упути у Египат. Говорили су: Ако се покаже оно што
еТирскисаборобавиокаолаж,ондаемомисамисебеосудити.
Западни су предлог у целини одбацили; по иховом мишеу у
Сардици се сада окупио васеленски сабор, тако да он има право на
извршее ревизие едног регионалног сабора, у овом случау Тир
ског. Меутим, Источни нису запазили васеленски карактер запад
них епископа, него су само као пример наводили своу саборну
ширину. Кад су на Западу саборно осуивали Новата, Савелиа и Ва
лентина, Исток е безпоговорно прихватио такве одлуке. Зашто сад
ние постоало такво исто поверее у Исток? Западни су до те мере
остали глуви за ова вид васеленскости да су почели да прете тиме,
како Источне одмах може натерати државна власт да учествуу на
сабору.
Осетивши на свом искуству ову глуву римску антисаборност, ок
рутна нарееа и командовае, Источни су одлучили да поу путем
слободног одвоеног живеа. Пошто су сматрали да се врши
црквено безакое, на основу свог инстинктивног осеаа и схвата
а, они су сви in corpore отпутовали недалеко према угоистоку у
Филипопо и тамо прогласили сво самостални сабор. На ему су
лишили чина деветорицу са римске стране: Осиа, Атанасиа, Мар
кела и папу улиа. Овог последег са следеом мотивациом: као
предводника и као воу овога зла, кои е први, насупрот црквеним
правилима, отворио врата црквене заеднице осуеницима и преступ
ницима и кои е имао дрскости да подржи Атанасиа. Такое су ана
темисали и Лукиа Адрианопоског, Павла Константинопоског и
Асклепу Газиског, значи оне кои су били као беле вране на Истоку,
ер су се строго придржавали никества. Источни саборници су се
обратили са апелациом цело Цркви, осуууи Атанасиа и то не
збогвере,негозбогсуровостиприликомувоеасвоевластиу

88
Египту.Каодоказсвогправославауантиохискомсмислу,Фили
попоцисусматрализапотребнодаобаветакозвану
IVАнтиохискуформулу
Ову формулу су за западног императора Констанса саставили
посланици Источних (Нарцис Неродиадски, Марие Халкидонски и
ТеодорХераклески);формулаебилавеомадалекоодНикееиса
стоаласеоддостабледихизраза.

89
САРДИЧКИСАБОР
БЕЗИСТОЧНИХЕПИСКОПА
После одласка Источних, Сабор е одлучио да продужи са заседа
има и радом. Поново е узео у разматрае оптужбе против никеа
ца кое су прогнали Источни, па их е све оправдао, а деветорицу Ис
точних лишио е чина: Стефана Антиохиског, Акакиа Кесариског,
Патрофила Скитопоског, Георгиа Лаодикиског, Теодора Херак
леског,УрсакиаСингидунскогиВалентаМурсиског(Осечког).
Тек после овога сардички оци су одлучили да преу на питаа
вере. Свети Атанасие е имао толико трезвености па е убеивао
самоуверену западну сабрау да не саставау никакве нове де
финицие вере. Меутим, плиткоумни богослови са Запада нису га
послушали. Нарочито се одушевавао идеом о пожености нових
формула Протоген Сардички и стари Осие Кордобски, дворски
човек Константина Великог. има се чинило да никеске одлуке не
привлаче пажу Источних, ер су врло кратке. Источне треба обе
динити правим обашеима и тумачеима Никеског ороса. Као
нацрт овога поавило се оно отегнуто циркуларно догматско писмо
упуено свим епископима, кое е обавио Блажени Теодорит, у своо
Истории Цркве (lib. II, сар. VI. . . т. 82, цол. 10/2). Нападауи у
овом догматском писму ерес Урсакиа и Валента, оци Сардичког
сабора ову двоицу називау накотом арианске гуе, а истовремено
им приписуу и извесна савелианска обележа. Ово последе е у
суштини толико апсурдно да морамо признати фалсификовае тек
ста у документу, што е ураено пре него што е сам документ унет у
материалеТеодоритовеисторие.
Насупрот Урсакиу и Валенту, кои су, по речима отаца Сабора,
тврдили да су ипостаси Оца и Сина и Светога Духа различите
и раздеене , они, оци Сабора, у духу
католичанског предаа и вере, исповедау да е ипостас Оца, Сина
иСветогДухаедна(уисамиеретициназиваусуштином)

90
(
.
Да не би било никакве суме у смисао и реч иховог бого
словствоваасардичкиоципродужавау::
,,
. А то значи: Ако неко пита па каква е то ипостас Си
на? Онда ми исповедамо да е она била едино таква какву ми испо
ведамо код Оца. Ово старомодно богословствовае данас за нас
звучинесамокаослабоинемоно,негодиректноикаобесмислено.
ПоовомесевидиукоосумериРиманинаводилиназлоИсточне,
доказууи им тиме да ние без разлога што се у Риму прихвата
маркелианство, па да е чак живо и древно монархианство. Ова
римски конзервативизам кои се показао неспособан за кретае и
разво, у очима Источних е само учвршивао и оправдавао ихово
исто тако заостало, и на сво начин дефектно доникество. Излаз из
овог бесплодног стаа и тврдоглавости оба противника (дефектан е
свакинасвоначин)биоенаенкаоштоемоускоровидети,текса
новом плеадом источних богослова, великих Кападокиаца, кои су
створилиНовоникескобогослове1
Сардички сабор е упутио као делегате за подношее извештаа
императору два епископа: Викентиа Капуиског (бившег презвитера
на Никеском сабору) и веома старог Евфрата, епископа Келнског.
Они су отпутовали у Антиохиу у коо е боравио Констанцие због
рата са Персианцима. Стефан Антиохиски, кога су свргнули сарди
канци, био е разуен па им е приредио гадан скандал. У куу на
крауградаукоосубилисмештениепископи,узпомопоткупене
послуге,билаеуведенаеднаблудницаиубаченауспаваусобуова
двастарца,епископа.Зачуласевика.Женаниеочекиваладае
1Штосетичеоногизразакоисмомигоревеставилиузаграде,можесе
реи да се он према контексту тиче оног истог Урсакиа и Валента. Меутим,
ово личиина онанеспоразумкадсеима приписивало и приписуеимсесаве
лианскоСараспееисапогребееДухаСветогасаЛогосом.
Али ево како у писму отаца Сардичког сабора, кое е превео на латински
език александриски акон Теодосие (из прате св. Атанасиа), изгледа ово
место: Unam esse substantiam quam ipsi graeci Usiam appellant; т. една едина суп
станца, коу и сами Грци зову Усиа, изгледа као да е намерно осмишено. То
е несумиво позивае и на паганске Хелене и на употребу речи самог св.
Атанасиа.Акостако,ондаеБлажениТеодоритузеокопиуписмасавеучи
еним фалсификатом на поменутом месту. Према томе, овде су неразумиве
речи (каодасуУрсакиеиВалент)мораледабудузамеенеса
, т. сами Грци. Ово етнографско име од самог почетка, ушло
еуупотребууправоналатинскомЗападу.


91
срести епископе. Почела е полициска истрага, коа е као кривца
открила лично епископа Стефана Антиохиског. Гневни Констан
циеенаредиодасеодмахсастанеконгреслокалнихепископаида
сеизбациСтефансакатедре.НаеговоместоебиоизабранЛеон
тие,повоналичностзаарианце.
Онда е Констанцие, кои се заинтересовао за приатество са
своимбратом Констансом (збогПерсианаца),одлучиодасесоли
даришесаСардичкимсабором.Меутим,овустварепрепустиона
разматраеисточномсабору.Источнисуискористилислободукоа
имебилапрепуштеназабогословскосуеепасуиступилипротив
Западасаобашеима,коасупосвоосуштинибилаиапологет
скаиполемичка.СаборИсточнихсесастао344.године,опетуАн
тиохии,идаоеодговорнаСардичкеодлукепутемнове
VАнтиохискеформуле
коаепознатаподназивом многострофноизлагае
. Ова е формула била очито полемички усмерена
противонеСардичке.НазападнуоптужбудаИсточнипроповедау
три издвоене ипостаси као три одвоена божанства, Антиохици
одговараудаонистварнопризнауОца,СинаиДухакаотрисамо
сталнопостоеалица,каотрифакта,алинекао
триБога,иданеодваауОцаодСина.
ОдлучноодбацуудасуОтац,СиниДухедноЛице,каоитода
Синниероенпохтеуислободномвоомнегопонекаквонеоп
ходности(овоеочигледноусмеренопротивМаркеловогЛогоса).У
даим своим детаним обашеима, оци описно користе доста
сликовит термин Перихорисис Веруем да се Они
непрекидно меусобно додируу и да меусобно постое нераздво
иво.СинседиректнододируесаОцем,такодаЦеоОтацсмештау
Свое наруче Сина и да Цео Син зависи, т. да е урастао своим
бием у Оца и да Он едан непрекидно пребива у Очевим недрима.
Дефинишемода ОнестезаистароенизедногОцаи даеОн Бог
Савршен по естаству и Бог Истинит и Оцу Сличан у свему
.
На ова начин е ова V Антиохиска формула започела читаву
сериуоминихформула.ОнаоштронападаиМаркелаиеговог
ученика Фотина, кои е извртао, али и раскринкавао Маркела,
издевауимуиме,т.Мрачак.

92
ФОТИН
ФотинебиоМаркеловаконакасниеепостаоепископуСир
миуму (данаша Сремска Митровица). Своим слободоумним богос
ловствоваем потонуо е у дубоку ерес и то не он сам, него е по
вукао и свога учитеа Маркела. Као и Маркел, Фотин се усред
среуе на поашавае теме Логоса у Богу. Меутим, она танана
разлика код Маркела и , т. одвоеност лица Логоса,
кодФотинанестае,пасепоавуепростокаоснагаразумакодОца:
. И Христос е носилац Логоса, мисли он, али е обичан
човек.Постоенекиподацинаосновукоихсеможепретпоставити
да е Фотин доспевао чак и до порицаа натприродног Христовог
роеа. За овакво егово слободоумие хвалио га е касние ули
ан Отпадник. По ему, у правом смислу у Исусу и ние било бого
ваплоеа. Само захваууи еговим (Исусовим) личним заслу
гама,стекаоеблагодатобитавааЛогосауему.Овоечистиди
намизам исто као и код Павла Самосатског, кои е истовремено у
потпуно супротности са Маркеловим богословем. Овакве екстрем
нетенденциесубацалевеоманеповонусенкуинасамогМаркела
и на све староникеце. Почевши од ве поменутог Многострофног
Излагааиз344.године,читавнизсаборасправомнападаФотина.
Приметно е ново доказивае терминолошке недовоности код ста
рихникеаца.Овоеустварислабостусиебезпомаипостасис.
НазавршеткуовакозамишеногСардичкогсаборакаоваселен
ског,ипаксениедошлодообедиаваа,негодораздвааацркава
Истока и Запада. После овог сабора каже Созомен, источни и
зпадни епископи се више нису меусобно мешали и нису одржавали
односекаоедноверници.
Меутим, западни император Констанс не жели тако лако да се
мири са неуспехом свог сабора. А знауи, како е у том тренутку
државничкипотребансвомебратуКонстанциу,онзахтеваодега

93
даспроведеуживотСардичкеодлуке,претеимупритомчаки
оружем.
Констанцие е био приморан да нанесе бол своим источним
епископима и да позове из западног прогонства Атанасиа. Али,
опрезни и скептични Атанасие принудио е Констанциа да му три
путапошаеизричитозваничанпозив,пасетекпослетогавратио
уАлександриу,атоебило23.XI346.године.ПавлесевраауКон
стантинопоаМаркелуАнкиру.Меутим,народеовдевебиона
страни новог епископа Василиа Анкирског, и тако е Маркел остао
безепископскогместа.

94
КОНСТАНЦИЕВАПОЛИТИКАПРЕМАЦРКВИ
Каоштосеможевидети,дуготранаборбацрквенихструапу
темдржавнеспоашесиле,опетедошлонамртвутачку.Погла
вариепархиасусевратили,аонипреашисенисууклонили,тако
даедошлододваепископауедноепархии.Овониемоглода
доведедомира.Али,Источнисусеипакнанековремебилипокорно
примирили.
Године 350. ова притисак Запада е нестао. Констанса е убио
узурпаторМагнанцие.ТадсаимзапочиеКонстанциерат,побе
уега350.г.ипроглашавасесамодршцемчитавеимпериеИстока
и Запада, узевши титулу , т. вечни цар, титулу
познатуошизпаганскогдоба.
Констанциееболнопреживавао понижеекоесумуна
нелиникециповодомубистваеговогбрата.Осимтога,биломуе
потребноприатествоиоданостбашИстока,збогизразитопове
ане опасности коа е долазила од Персианаца. Уз то су Источни
Констанциу,коиебиовишеполитичарамаебогослов,изгледали
у државном смислу погоднии. помиривии, док су му се никеци
чиниликаобезнадежноупорнифанатици.
Сасамодржавномвлашукоуепостигао,Констанциеедошао
у положа свога оца Константина Великог. Будуи да е био узне
миренарианскимспором,арадиочувааединстваимперие,Кон
станциеодмахприбегавасредствукоееонсамизмислио,т.сазива
васеленскисаборзацелуимпериу.Уконкретномслучау,овоеза
ега било немогуе због староникеске упорности целог Запада.
Осталомуеединодасеупотпуностиможеослонитинадостаасно
формиран источни, антиохиски правац. Поводом овог плана, неке
руководее личности меу Источнима, врло су се радо огласиле.
Такви су, на пример, били Акакие Кесариски и Евдоксие Гер
манички,коиекасниепостаоАнтиохискиепископ.имасусеак

95
тивно придружиле прибеглице са запада: Урсакие Сингидунумски и
Валент Мурсиски. Ова два Ариева ученика из времена еговог изг
нанства, после Трирског сабора (335. г.), осудили су сардички оци као
врле борце за арианство (343. г.) и као безбожнике и неискусне у
ноше. Меутим, ова два авантуриста нису били спремни да постану
херои, па се зарад очуваа своих катедри на Западу, покоравау
ауторитету западног Сардичког сабора, признау да су клеветали
Атанасиа, па тиме остау и дае на Западу. Тек када е Констанс
погинуо и кад се Констанцие преселио на Запад, па почео да
побеуе Магненциа, Урсакие и Валент поново скидау маске и пре
лазе у групу Источних, скривауи у себи чисто арианске помисли.
ихов кариеристички цинизам се може илустровати едним овак
вим догааем: 28. септембра 351. године, Констанцие код Мурсие,
у коо епископуе Валент, управо води одлучууу битку против Маг
ненциа. Валент сад постава на одреена места свое доушнике са
нарееем да извиде у Констанциевом штабу егове изгледе на
победу, па онда окушава среу да сво шпиунски посао заодене у
одеу чудесног откровеа. Тако шае Констанциу вест како му е,
наводно у сну, анео саопштио да е егове трупе убрзо победити.
После овога су и Валент и Урсакие благонаклоно поново били
примениуполитичкиицрквениврхИстока.
Након победе код Мурсие и погибие Магненциа, Констанцие
се сели са своим штабом, због лакшег управаа, у Сирмиум на Ду
наву (Сремску Митровицу), као у своу престоницу. Наактивнии
црквени политичари меу Источнима, сматрали су за потребно да се
концентришу око престола императорске власти и да остану што
дуже поред ега. У ову групу, осим оних кое смо ве горе поменули,
ушли су: Георгие Александриски, Василие Анкирски, Теодор
Хераклески, Марк Аретуски и други. Отада су и Констанцие и ова
командууа епископска група морали да гуше римски староникески
центар, т. главни штаб епископата. Морали су поново да протерау
изгнанике са Истока кое е Констанцие тамо насилно вратио. Он е
ве 350. године поново послао у прогонство Павла Цариградског,
док Атанасиа засад ние дирао. Констанциу е било врло неугодно
да то ради, будуи да му е недавно три пута слао позиве уз гаранциу.
Атанасиу су неприатеи припремали канонски ударац; али е он
увек, под заштитом Запада, успевао да умакне од суда целе васелен
ске Цркве. Нови дворски саборници донели су одлуку да сломе хи
ерархискицрквениЗапад.
Црквени политичари на Истоку, зависно од реалног освааа За
пада, преносили су, идуи стопама Констанциа, и свое црквенобор
бенеоперациенатеренбаштогзападногрегиона.

96
СИРМИСКЕФОРМУЛЕ
Продужавауи традициу стваралаштва на плану Символа вере
из времена Антиохиских сабора, и овде, у императорском главном
штабу,уСирмиуму (СремскаМитровица),новиисточнибогослови
су отпочели са издаваем своих излагаа вере. Меутим, ова изла
гааимнеидуначаст,негонасрамоту.Уимасвевишепочиуда
преовладавау зловерни погледи Урсакиа, Акакиа и Евдоксиа, кое
смовепоменули.
Такое351.годинебилаиздатаIСирмискаформулакоаеочи
гледнопроповедаласубординатизам.
ПланцрквеногосваааЗападазатекаоезападнеепископепот
пуно неприпремене. Живеи издвоено, они су се ослаали на
Никеску веру и на личност Атанасиа. Пошто су били и у близини
императора (кои е сад неочекивано био неприатески расположен
према има), а и под еговим притиском, Западни су у великом
броудоведениунеприлику.
Констанцие е коначно дотукао Магненциа у Галии, 353.
годинеподАрломиЛионом.Императорасууовомепоходупратили
идворскицрквениполитичари.Онисуодмахокопобедиоцаформи
ралиомаи,алидиктаторскисабор.

97
САБОРУАРЛУ353.ГОДИНЕ
Ови политичари су захтевали од западних епископа да осуде
Атанасиа као политичког преступника кои е наводно несумиви
противник императорапобедиоца. Говорили су као да е Атанасие
шуроваосаузурпаторомМагненцием.АистинаебилатадасуМаг
ненциеви посланици, идуу у Антиохиу против Констанциа, про
лазили кроз Александриу због заобилажеа фронта. Приговори
ЗападнихдаенезаконитапресудапротивАтанасиакоаедонетау
егово одсутности, одмах е била одбачена, пошто е читава ствар
оквалификована као искучиво политичка. Сад се опет захтева ван
редни суд у одсуству туженог. Западни епископи су покушали пре
свега да размотре општа питаа вере. Меутим, ово им се ние доз
волилоподизговоромдадневниредсаборанеобухватаовапитаа,
ерсесамодоносеодлукеизобластиполитикеиканонике.
ПослеовогаЗападнисусепредали.Такосудваепископакоасу
представала папу Ливериа, такое потписала пресуду Атанасиу.
ПавлинТирски,коитониеучинио,биоесместапрогнаннаИсток,
уФригиу.ПапаЛивериееупутиоимператорупротестимолбуда
сестварпоноворазматранаедномширемсабору.Поводомовогза
хтева из епископата папи су се придружили Дионисие Медиолански
(Милански), Лукифер Калабриски и Евсевие Веркелски (Vercello).
УЕгиптуеутовреме(353.г.)полициапокушаладаухапсиАтана
сиа,меутим,тонародниедозволио.

98
МЕДИОЛАНСКИСАБОР355.ГОДИНЕ
Рачунауи на своу победу чак и на едном верском ширем сабо
ру, Констанцие се одазвао на папин позив па е одредио да се та са
бор одржи 355. године у Медиолану (Милану) у коме се налазио глав
ни штаб императорског двора. Окупило се и Источних и Западних,
све у свему, ако се узме заедно едва 3040 епископа. Констанцие е
насилно опуномоио непринципиелног Урсакиа и Валента да руко
воде сабором. Ово е значило да се отворено рачуна са скандалом, па
се цео сабор и претворио (стварно) у едан од црквеноисториских
скандала.
Када е приликом отвараа сабора Дионисие Медиолански на
ивно дао предлог да сабор започне рад са потписиваем поново
припременог текста Никеског Символа вере, Валент е са свог
председавауег места просто насрнуо на ега, истргао му из руке
палицу и изавио да он нешто слично ни случано нее дозволити.
Наравно да е дошло до опште галаме и нереда. Ушла е стража.
Сабору е обавено да се заседаа премештау у дворац. Цар е
одлучио да лично присуствуе, али тано, иза завесе. Меутим, ни За
падни нису били толико наивни пред овом дрском председавауом
пребеглицом. Нису могли да преуте егово понашае, као ни пре
потентност и примитивизам кои е испоен поводом политичке
осуде Атанасиа. Ускоро се и сам Констанцие разбеснео, изашао е
иза завесе и изавио: а, лично, оптужуем Атанасиа. Ви због мене
морате веровати Валенту. Епископи су понавали неканоничност
оптужбе у одсутности и молили су за накнадну проверу. Гневни
Констанцие е ударао поштимице по столу сечивом свога мача и
узвикивао: За вас е моа воа канон. Прете прогонством па чак
и смртном казном за епископе, претвориле су сабор у акт обичне
политичке власти. Сабор се покорио и нажалост потписао е одредбе
итонесамополитичког,негоицрквеногкарактера;атониебила

99
самоосудаАтанасиа,негоиваспоставаединствасаИсточнима,
коеебилонарушеноуСардици.
Ову резолуциу нису потписали Дионисие Медиолански, Луки
ферКалабрискииЕвсевиеВеркелски,такодасубилипрогнанина
Исток. Осие е захтевао да сабор буде слободан па е био ухапшен.
Папи Ливериу е био послат у Рим едан чиновник, неки евнух
Евсевие, с цием да наговори папу да потпише одлуке сабора;
Ливериениепопустио.Ондаепрефектубилонареенодаганоу
ухапсиидагаприведеуМедиолан.Каоирание,овдееЛивериеин
систирао на исправно процедури самог суеа Атанасиу као и на
саслушаутуженог.Азаправилантоксуеабилоепотребнода
се врате изгнани чланови сабора, кои тек што су били упуени у
одредишта.Затимепапатражиодасеспроведепретходнидоговор
отомедацелаЦркваприхватиНикескоисповедаевере.Иназад,
да се сам сабор одржи у Александрии, у месту Атанасиеве делат
ности. Констанциу су све ове жее зазвучале као шала. Папи е
било оставено три дана на размишае, или е потписати медио
ланске одлуке, или е отпутовати у прогонство на Исток. Папа е
себи изабрао прогонство, па е отпремен у Тракиу, у град Вериу
(градиуГрчко).

100
ПОТЕРАЗААТАНАСИЕМ
Године355.биоепоновонаправенпокуша,а356.идруги,да
сеАтанасиеухапсиусамоАлександрии.Обасупокушаапропала.
Тешкоебилопронаинепосреданправниповодзахапшее,пошто
е Атанасие имао у рукама Констанциева писма са гарантиама.
Збогтогасеприбегловештачкомглумеукомедиенереда.
Почетком августа 355. године, царски бележник, извесни Дио
ген,посетиоеАтанасиасамолбомдасеовадобровоноудаииз
Александрие.Атанасиесепозваонаписмоимператораирекаода
е се он свакако покорити егово вои и отпутовати уколико
лично император поново пошае званично писмено нареее. Дио
генеондапокушаосаинтригамаисаизазиваембунтаународу,
али му ни то ние пошло за руком. Те зиме е било нареено дуксу
Хирианудадигневоску.Билаеизведенакомедианароднепобуне.
Атанасие е 8. фебруара у цркви познатог епископа Теоне, баш био
заказао велико свеноно бдее. Власти су биле наумиле да воском
опколецрквуигомилукоаебиласакупенасконцасконопцаи
коа е изазивала скандале. Гомила е добила у задатак да се непри
метно улие у масу верника и у потребном тренутку, под изговором
насртаанаискушенице,дадигнегаламуиизазоветучу.Анаовое
власт реаговала предузимауи ефектно одговарауе мере. У едном
тренутку су у цркву упали воници са шлемовима, па су почеле да
лете стреле над главама верника. А ради завоеа реда било е по
требноодмахту,угомили,пронаииухапситиглавногкривцазасав
оваметеж.УтовремееАтанасиебионасвоокатедриасвисуга
иначе познавали, а тада и видели. Било е ту и чиновника, цивила.
Меутим,такосуодглумиликомедиу,каодаганисунашли,какоби
нешто касние раширили причу да е кривац побегао од разареног
народа. И стварно е овог пута Атанасие увидео корисност скри
вааупустии,учиеетановитенасеобинемонаха,пореддолине

101
Нила,мораодасиесаалександрискесцене.Уисториимонаштва,
из пера Паладиа Елионопоског (Елин) донекле се могу срести и
неки анегдотски детаи из овог Атанасиевог периода илегале.
Полициска потераза Атанасиемеидаеуизвесно меритраала.
БиоеобичадамонасипрекоНилаучамцимадовозенапиацусвое
рукотворине.Усусретоваквомедномчамчиукреталасепотераза
Атанасием.Такоудиизпотереупитаупутникеучамцуукоемсе
налазио и сам Атанасие: нисте ли овде негде срели Атанасиа? Ве
слачисавидивомусрдношу,машуирукама,покажуполицацима
путнизНил.Такоесреомовогпутапреварауспела.
Али, вратиемо се сад на она тренутак кад е Атанасие био
прогнан са александриске авне сцене. Неки Сириан е био припре
мио заимператора лажанизвешта. Наравно,поему,никаквогна
пада у црквиниени било.едноставно седесило дае народ,тобож
огорченАтанасиевимпонашаем, упаоуегову цркву,и даетом
приликом, неславно бежеи, Атанасие сам себе осудио. Насупрот
ово званично лажи, Александрици су са свое стране такое
послали извешта на навише место, доказууи да е без икаквог
разлогауцрквуупалавоскаиупотребилаоруже.Свакакодасеови
протести нису узели у обзир. Да би се примирио Египат, у Алексан
дриу е био послат комит Ираклие са императоровом посланицом
сенатуинароду.УоеКонстанциеобашаваодаеонтрпеора
ниеАтанасиасамозбогсвогсабратаимператора,називауигачак
и неприатеем народа, кога сад треба пронаи. Отпочие се са
насилнимодузимаемцркава.Године357.дана14.фебруара,стигао
е у Александриу наследник катедре, Георгие Кападокиац, кога
е поставила Антиохоа. Некад е он у Константинопоу био ис
такнут чиновник у министарству финансиа; а Атанасие е тад
износио неке егове некоректности у том пословау. На овоме се
заснивало и лично Георгиево неприатество према ему. Почели
су прогони епископа кои су остали верни Атанасиу. Шеснаест
епископаебилопрогнано,атринаесторицаседалаубекство.
КлирикекоисубиливерниАтанасиу,опетсупрогнали admet
allum(у руднике),уФенон,где сунекад удоба МаксиминаДаепро
теривалихришане.Билисурастериваничакилитургискискупови,
а они кои су се овоме противили били су протеривани и слати у
Оазе. Терор е траао пуних 18 месеци. Назад су се Александрици
побунили, упали су у Георгиеву цркву, па су му запретили
линчоваем. Георгие е побегао из Александрие. А за им су
осталестрашнеоптужбезбогеговогшпекулисаа.
Меутим, Атанасие е био приморан да дуже време проведе у
бекствуидаживиуилегали.Оваодвоеностодтекуихпословадо

102
принела е егово кижевно активности. Он е био у то време
написао:Четириречипротиварианаца,ЖивотпреподобногАн
тониа пустиака, кои е тек био умро а био му е веран приате;
затим Историу арианства за употребу монаха. Он се у овом делу
оштроизражаваосвоимнеприатеима,паиосамомКонстанциу
говори у доста смелом и потсмешивом тону. Ово свое скривае
Атанасиеубедивобраниуедномизузетномспису:Апологиамо
га бекства, у коме поред осталог пише: Чуем да Леонтие Антио
хиски,Нарцисиз Неродиаде, ГеоргиеЛаодикискиидруги ариан
ци,клевеуисплеткарепротивмене,називауимекукавицом.Ито
самозбогтогаштонисамдопустиодамеубиу.ОваквоАтанаси
ево понашае и егово богословско самооправдавае, врло е за
нас поучно у граеу система моралног богослова, кои ми ош
увекнисмосачинили.
Уистовреме(356.г.)збогверностиНикеи,биоепрогнанна
ИстокиИлариеПиктависки(т.изПуатеа).

103
IIСИРМИСКАФОРМУЛА
ИЕНЕПОСЛЕДИЦЕ
Поштосусегосподарицрквенеполитикеприштабуимператора
Констанциа у Сирмиуму обрачунали са личним противницима,
одлуче да отпочну поткопавае и саме Никеске вере. Био е на
правенпокушадасеобавицарскидекретовери.Овоеозначило
почетаконогзлакоесекасниемногострукопонавалоутокува
селенскихсаборауправославномгрчкомцарству.Овасудекретили
манифестоверисаставалиониистиепископифаворити,т.дикта
торикоевезнамо.МеуимасубилиОсиеКордовски(чииеум
нажалостустаростибиопопустио)иПотамиеОлизипонски(Лиса
бонски),коисесолидарисаосаим,каосасвоимземаком.Фор
мула,коаеобавенаавгуста357.г.ибиладатанапотписивае,
гласилаеовако:
Пошто многе збууе питае такозваног пома, кои на рим
ском езику гласи Substantia, а на грчком , т. да будемо пре
цизнии,питаепома,онданиеданодовихизразане
треба меати нити тумачити у Цркви из разлога и поводом
чиенице да у Светом Писму ових израза уопште и нема, и да то
питае надмашуеудски ум и знае, ер нико не можеда обасни
роее Сина. А род егов ко е исказати? (Исаиа, 53, 8). С друге
стране,никонесумаутодаеОтацвеиодСина.Свакоесебез
колебаасложитидаеОтацпосвоочасти,достоанству,божан
ству(кодАтанасиае,кодИлариа:claritate,majestate)веи
посамомименуОтацевеиодСина,каоштотосведочиисамСин:
ОтацМоевеиодМене(ован,14,28).Такоеесвимапознато
икатоличанскоучеедапостоедваЛицаОцаиСинаида
еОтацвеи,адаеСинподчиенОцусасвимаствореимакоее
ОтацпотчиниоСеби.ИдаОтацнемапочетка,дае
невидив,бесмртанибестрастан.АдаеСинроенизОца,дае
БогодБога,СветлостодСветлостиОригиналовогатекстаена

104
латинском, а грчки текст е само копиа. Ова текст Иларие зове ху
ланаБога(blasphemia)епископаОсиеиПотамона.
Некиисторичаримиследаеуправоовуформулу,идуистопама
Осиа, потписао и папа Ливерие, после чега су га ослободили про
гонства, те се вратио у Рим. Бранеи папу, историчар Хефеле тврди
да папа Ливерие ние потписао ову II, него III Сирмиску формулу,
коа е била нешто блажа. Меутим, ово не меа суштину ствари. Ми
историски доказуемо догматску погрешивост папе, због паганске
магиске свести коу су унели латински богослови у учеу о канон
ском првенству римскога папе, кое смо и ми условно прихватили
(уследпрвенстваимеператорскогградаРима).
Друга Сирмиска формула довела е до благотворног преокрета
у истории антиникеске реакцие на Истоку. Сирмиско застраи
вае е нарушило православни смисао антиникества. Оно се пре
творило у ариански отров. Ово застраивае е отрезнило саме
антиникеце, тиме што е код их изазвало здраву православну реак
циу. Ова реакциа е довела до распада единственог антиохиског
фронта. Издваауи из себе чисто православе, он е почео да се
распада.
Овако е победа дворских политиканатаепископа на фронту
вере испала Пирова победа. Од ове победе почие и пад те групе;
она се распада. Из е су почели да се издваау насмртоноснии ари
ански отрови, због коих су Источни почели да се чисте од ариан
скогмутагаизаразе.
Запад е био едноставнии. Темееи се на никеству, он е
просто одбацио II Сирмиску формулу као богохулну. Такав е био
саборуАхену,уГалии.
Исток е био сложении. На Истоку ние било правне ( = канон
ске) обичне ориентацие на Никеу. Живело се и мислило као да е
Никески васеленски сабор био некакав небитан дета у прошлости,
адаетамонекиТрирскисабориз 355.године,кудикамозначании
од ега. На источном хоризонту су постоале свое процене и своа
вредноваа. На пример, Св. Василие Велики са поштоваем гледа
на Дианиа КесарискоКападокиског, кои му е у младости био
претпоставени. Меутим, Диание се налазио меу онима кои су
осудилиАтанасиауТиру (355.г.),каоимеуонимИсточнимкоису
340. године напустили Сардику и створили сво протествууи сабор
у Филипопоу. Уопште узев, Источни нису били сувише монотони;
напротив,билисуусвоимгледаимаразнобонииразноврсни.

105

ГРУПАЦИЕИСТОЧНИХ
ЧИСТОПРАВОСЛАВНЕГРУПЕ
A. едан типични представник традиционалног источног богос
лова, без икаквих философских школских пристрасности, био е
Кирило,епископерусалимски.Негдеоко348.године,докеошбио
презвитер, одржао е познате беседе За оглашене , и
Тановодство . У овим беседама он полемише са
Арием, али га не именуе (тактика!), едино прави алузие на тане
ереси у Цркви. Меутим, детание побиа само Маркела и Сав
елиа (ово е разумиво!). Тако он излаже катихизис према тексту
Символавере,алинедословнопремаНикеском.
Б. уди васпитавани на Оригену са еговом субординациском
схемом излагаа о Свето Троици. У ихово школи Никески Сим
волверееизазваоодбоност.
B. То су били уди кои су гаили симпатие према арианству.
Меутим, првобитноарианствоевебилоизгубило снагу,башкао
да е изумрло. На сцену е дошла генерациа нових арианаца, коа е
била раскинула са традициом и коа се одушевавала диалектич
ким дедукциама изведеним из основних погрешних претпоставки о
стварности (створености) Сина Божиег. Секунд Птолемаидски, кои
ебиоАриевдруг,показаосеврлоспреманзакомпромисе,правеи
такоуступкеислободоумномфилософуАетиу.
ИепископЕвномиениемогао вишедасезадовоавамлакош
уЕвдоксиевихпогледа.ПренегоштоеодЕвдоксиапримиохиро
тониу,Евномиегаеподвргаоиспитуиздогматике.
Аетие и Евномие су прекоревали чак и самог Ариа за спо
разумаштво. Меутим, ови екстремни новоарианци пробили су се у
православну хиерархиу преко уди кои су били спремни на ком
промисе, што е било карактеристично за општу атмосферу на Ис
току. Типичан споразумаш кои е израстао у атмосфери препредене
смутивостибиоеархиепископЛеонтиеАнтиохиски.Дабиуго

106
дио владауим политичарима и веини православне народне масе,
он е на пример, у арианском духу изговарао богослужбене возгласе
тако што е у почетку неасно мрмао арианску формулу Слава
Оцу кроз Сина у Светом Духу, да би онда гласно извикивао: Сада
и увек и у векове векова. Ние узалуд он често знао иронично да го
вори, показууи на своу седу главу: Кад се отопи ова снег, онда е
бити много блата. Ово е била алузиа на оне спорове кои су бе
снели на Антиохиско катедри измеу различитих група, пошто се
устварисведржалоискучивонапривременомкомпромису.
Антиохиску катедру су у почетку освоили представници кра
ег аномества (они кои су тврдили да е Христос сасвим несличан
Богу=anomios).

107
АНОМЕЦИ
Представникеиоцеарианскекраностичинилисуедансветски
дилетантфилософ Аетие и епископ Евномие. Сприатеили су се
ониуАлександрии356.годинеукружокуформираномокоГеоргиа
Кападокица, чии су се чланови после изгнанства св. Атанасиа,
борили за арианство. Аетие, кои е иначе родом из ЦелеСирие
биоеувелир,илекарисофиста.Многоелутаоупотразизаразним
наукама.Биоедубокоуверенуадекватностеговихсилогизамако
исеодносенасамусуштинуБога.Будуидаебионаивнирациона
листа у области гносеологие, тврдио е да познае Бога исто тако
доброкаоисамогасебе.ЗаадекватнудефинициуБогасматраое,
према Аристотелу, егову нероеност. Све што е роено (т. и
Син Божи) есте иносуштно (иноприродно ему).
Тако е Евномиу, сувопарном логичару, прирастао за срце баш ова
систем, па се, као верни Аетиев ученик почео бавити фанатичном
критиком единосуштиа, вешто жонглирауи, по речима Василиа
Великог,ХрисиповимсилогизмимаиАристотеловимкатегориама.
ПремаЕвномиу,единитаодредницаприкладназаБогаанепри
кладна за створеа есте (нероени). Овако е Беспо
четансамоедини (ОтацБог).Дакле,Синможебитисамосаздани
створен. егова одредница е роен. Он ние постоао пре Свог
роеа.ОнеединородниБог,роенвоом(анесуштином)Оца,
еговусуштинаниеистоветнаи ниесличнаОчево,мадаеСини
донекле сличан Оцу (као лик и отисак укупне енергие и мои Све
држитеа, као отисак дела, разума и Очевих хтеа. Син
ниеедносуштани ниесличносуштан.Он
е,т.породиствореесупротанОцупосушти
ни.ПремаАристотелуумедеоБога.ПрематомеБогнезнавише
оСебинегоштомитознамооему.Богништавишеодудинеза
хтева,негосамодазнаузаега.Овдеимамоизвртаехришанства

108
усистемлогике.БлажениТеодоритКирскизбиашалесаЕвномием
на рачун тога да е теологиу изокренуо у технологиу (празно
слове).
ДабисенаметнулабогословскавластнадцелимИстокомради
спровоеауживотовогусавршеногарианства,билоепоприроди
стварипотребнодасеосвоицрквенапрестоницаИстокаАнтио
хиа.ПослесмртиЛеонтиаАнтиохиског357.године,ЕвдоксиеГер
манички успева да добие Антиохиску катедру пошто се мотао по
дворуоковладауедворскегрупе,паеондасвомснагомприступио
утвривау аномианства, што му е иначе постао главни ци.
ЕвдоксиеузимасебиАетиазаакона,садсевишенеустручавада
усвоимпроповедимабогохулноисмеавабожанствоСина,пошто
Син нема матере. Евдоксие е заедно са Акакием Кесариским
(Палестина)иУраниемТирскиморганизоваопочетком358.године
сабор у Антиохии. Они су у име сабора прогласили II Сирмиску
формулуиошсудодатноодбацилииомоусиосиомиусиос.Билое
очигледнодаебожанствоСинаедноставнонегираноидасеариан
ствоповампирило.

109
ЗАОКРЕТИСТОЧНИХКАНИКЕИ:
ОМИУСИАНЦИ

Изгледа да е био потребан ова богохулни бич аномества или
евномианства,падасеИсточнимакоисубилиослепелиодборбе
противМаркела,одедномотвореочиидасепробудеизснаради
борбе са арианством, кое их е стратешки било опколило са свих
страна. Одричуи божанство Сина, пред има се Евдоксие авно
изашаваокаобезбожни.
Тако се епископ Лаодикие, после Евдоксиевог Антиохиског
сабора358.г,хитнообратиоепископимаИстокаокружницом,пози
вауиихдаспасуправославеод безбожника.Безобзиранасва
своа предубееа против Никее, епископ Анкирски Василие
(Маркелов конкурент), кои е био ревностан у православу а не у
арианству,топлосеодазваоГеоргиевомпозиву.Такоеступилана
сцену група омиусианаца. ихова е формулациа:
,;т.сличанпосуштини,сличанпосвему.
Ову формулу среемо и код Александра Александриског и код
Атанасиа Великог, у Многохорном излагау и код Кирила
ерусалимскогуеговим Поукамазаоглашене(Катихезе).Руска
речподобен(сличан),налазисенасредокраиизмеувеликеи
малесличности.Грчкапакречесупротнаовоме;онапоприроди
свогзначеаказуеоедначеупореенихвеличина,оеднакости,
али не тотално, него само делимично и то у извесном одрееном
смислу.ПоАристотеловодефинициитермином=истото,
поредесестварипремаиховосуштини.Термином=сли
чан,поредесестварипремаиховомквалитету,т.каквоти.Терми
ном=еднакпоредесестварипремаиховоколичини.Свети
Атанасие е добро знао за ову недовоност термина омиос па е
писао,акоеСинсличанОцуондазначидаеОниеднак,алинепо
суштини,негопонекаквимсвоствима.АкадбибиоеднаксаОцем
посуштини,онданебибиоomios,него=онаисти,дакле:ед

110
накесуштине=omousios.Али,упраксиеипаковатерминбиопри
хваен и садржавао е у себи тачну мисао или етимилошку тенден
циукаизедначавау.Омиусианцисупризнавалиоватермин,ер
им е и код самог Атанасиа непрецизна употреба усиа и ипостасис
уливаластраходмаркелианскогсливааТриуЛица.еизра
зитиеодваалоЛице.КаодасухтелиИсточнидакажу:неедна
истасуштина,негоистоветнакодсвеТроице.
Тако су дошли на чело покрета бивши активни антиникеци
ГеоргиеЛаодикискииВасилиеАнкирски.Атанасиееошдугоса
искреномсрбомпродужаваодаГеоргиаедноставнозовеарианац.
Меутим,покретзаоздравееевебиозапочео.Неодуговлачеи
ствар, Василие Анкирски е искористио непосредни повод, освеи
ваеновогхрамауАнкири,паеуочиУскрса12.априла358.г.са
зваосабор.Времезасастанчеениебилобашповоно.Допутовало
есамо12епископа.Меутим,онеипакпрекоовогсабораспровео
своупосланицуепископимаизФеникиекаоидругимепархиамана
Истоку. После тако важних победа кое су наши оци извоевали
против еретика (Маркела и Фотина) изгледало нам е како се
можемопонадатидасунасталавременамираиспокоства.Али,аво
е себи пронашао нове сасуде. Опет се чуу новотарие и гадна на
гваждаа против истинитог, непатвореног синовства
единородног. Доста опширно излагае вере на овом сабору завр
шилосеприхватаем18анатемапротивМаркелаипротиваноме
аца. Мада е староникески омоусиос такое одбачен, ипак су ан
кирскиоцитадутврдилидаеСинсличанОцуитонесамопоенер
гии,негоипосуштини(!)идаеБогродиоСинанесамопосвоме
хтеу,,негоипосвоосуштини,(!!).
Овоебиокрадогматскенедефинисаностиипочетакеногпреци
зираа.Билоетоиодрицаеодиносуштиаиутвриваесрод
ствапосуштини.Ниесеутвривалометафоричносиновство,него
истинско:,.Самосусеизстрахапредсавелиан
ствомзадржавалинасличностипосуштини.Иматисвоусуштину
неупоистовеиваусаОцем,негосамопосличности.
За ове анкирце св. Епифание е знао да каже полуарианци.
Анкирски сабор из 358. године е разбио антиникеску коалициу.
Такоеотпочелаборбаизмеуфракциа.Саборепослаосвоеделе
гате императору Констанциу. Констанцие е стварно желео ком
промиснимир,аникаконесложнеекстремности.Онсесапотпуном
убееношу358.годинеприклааовиманкирскимсаборницима,па
одлучуе да упути ихов програм на свеопште прихватае, на сво
еврстанепископскиплебисцит.ЗбоговогаечакЕвдоксиуодузео,
све до накнадне провере, указ коим е рание био потврен егов
изборнаАнтиохискукатедру.

111
Поводом овог случаа, ради испуаваа програма Василиа
Анкирског, била е сачиена такозвана III Сирмиска формула. Ова
формула е директно препричавала оне Антиохиске, из 341. године,
само са допуном , т. сличан по суштини. Као
челник епископата, сад се Василие Анкирски постава на Антиохи
скукатедру.Епископатусеупууеимператорованаредба:признати
сличностпосуштини,илинапуститиместо.ПапаЛивериеиОсиесу
ош едном потписали ову формулу. Веи е бро био оних кои нису
потписали ово диктаторско богослове (махом аномеаца). их е
императорска власт прогнала; Евдоксиа у ермениу, Аетиа у Пе
пузу, Евномиа у Магон. Укупно е било прогнано око 70 аномеаца.
Неочекивана диктатура ових група изазвала е бурно негодовае
против ових нових царевих миеника. Патрофил Скитопоски е
упутиоКонстанциужалбузбоговаквеосионостиомиусианаца,аови
су,сасвоестранесамивладарупризналиданежелеризиккоимби
сепотпунопроигралаиховастваркоуизопачавапритисакдржаве.
Препустили су затим Констанциу да он поново размотри и реши
покренутапитаанаедномстварнокомплетном,западноисточном,
васеленскомсабору.

112
ВАСЕЛЕНСКИСАБОР
УАРИМИНИУМУСЕЛЕВКИИ
БиоевеиздатидекретдасеепискописастанууНикомидии,
весуонибилиидопутовалинасабор,аодеданпутседогодиозем
отрес кои е у томе граду порушио потребне зграде за одржавае
сабора, па е морао да се измени читав план. Помиала се Никеа.
Западним се ова идеа свидела. Због овога е арианске интриганте,
УрсакиаиВалента,спопаострахдаедановакавсусретЗападнихи
Источних може да доведе до иховог стварног обедиаваа. Зато
сеонипотрудишеданакнадноубедеКонстанциакакоемногобое
дасе сакупеЗападнии Источниодвоено,али, окозаедничког про
писаногодозгопрограма,коибисеунапредприпремио.иховпро
екатбуде прихваен.Источнима биодреено дасесакупеуСелев
кииИсавриско(тоеиначевоницентаристочнеармие),азапад
ни сабор да се одржи у Ариминиуму (на обали адранског мора
Rimini).
Меутим, како да се сачини усаглашен програм за раздвоен
сабор? Престонични функционери су знали да ние лако западним,
може се реи староверцима омоусианства да се нау са новим,
источним омиусианцима. Зато су одлучили да позову на консул
тациуВасилиаАнкирског,саеговомгрупом,какобиподнелисво
текст проекта излагаа вере, са цием да се непрелазна бариера
усмери нешто удесно, према староникеству. Тако у Сирмиум допу
тууВасилиеАнкирскииМаркАретуски.ОваМаркебиоприпре
мио формулу у коо се уопште нису помиали термини усиа и
омиусиос. Све е било замеено неутралним омиос ката панта.
Такоедошланасвет

113
IVСирмискаформула
(или,такозваниДатираниСимволвереод22.V359.г.)
Евотогтекста:
ВеруемсамоуедногиИстинитогБога (
), Оца Сведржитеа. И у едног, единородног
Сина Божег, пре свих векова и пре сваког почетка, пре сваког
знаног времена и пре сваког замисливог биа (код Атанасиа усиос,
код Сократа епиниос = поам), Роеног безстрасно од (ек) Бога,
Роеногиединородног,единогодединогОца,БогаодБога,слич
ногеговомОцукоигаепремаБиблииродио,чиероеенезна
никоосимедногеговогОцакоигаеродио.МизнамодаеОва
единородни Син егов на покрет Очев послан Оцем и да е Он
дошао са небеса и да е читав план спасеа испунио према Очево
вои.ИуСветогДуха.
А пошто су оци реч усиа због едноставности
увелиуупотребукоаеиначенародунепознатаикоа
муесаблазан,тепоштосенесрееуСветомПисму,ондаеблагоу
годно да се она изузме из употребе и да се убудуе никако не
спомиеусиапримеенанаБога,ерСветоПисмонигденепомие
усиу Оца и Сина. Такое не треба употребавати реч ипостасис
када се говори о Оцу и Сину и Светом Духу. А за Сина ми кажемо
сличан Оцу у свему (ката панда), како говори и како проповеда
СветоПисмо.
Исвеереси,онекоесувераниебилеосуене,ионекоее
се поавити као супротност вери изложено у овом документу, да
будуанатемисане.
Пре било каквог парадираа потпуне саборности, ову формулу
коа ние искучивала него е само загарантовала, потписали су у
присуствуимператораскоросвиучесници 22.маа359.године.Фор
мулаеосталапознатакаоДатираниСимволвере.
Омиусианцима е било тешко да се одрекну свое усие и зато е
ВасилиеАнкирскидаопотписузовакоподробнумотивациу:Ареч
свемусхватамутомсмислудаеОнсличанОцунесамоповои,
негоипоипостасиипопореклуипобитиу,
,пакокажедаеОнсличансамо
унечему(),таетукатоличанскоЦркви.ОвоеВасилие
уперио против императора Валента, кои е желео да се извуче од
потписиваакатапанда=усвему.
Овуверуунапредприпременуудетае,донелаеделегациаиз
императорскогцентраназападнисабору

114
Арминиум(359.г.)
Тамосевебилосакупилооко400западнихепископа.Префект
Тавр добио е нареее да саопшти оцима сабора, како их нее
пустити све док не постигну договор. Трошкове иховог боравка
Констанцие прима на себе. Ради очуваа свое независности, епис
кописусеодреклипонуенеопскрбе.единосудвасиромашнаБри
танца прихватила државне оброке, боеи се да издржаваем не
оптерете осталу братиу коа им е нудила исхрану из заедничког
улагаа. У инструкции императора Констанциа нареивало се уче
сницимасаборадасеуопштенедотичуисточнихпитаанегосамо
да се сложе око формуле Символа вере и да након тога пошау са
сабора10делегатауДвор.
Сабор е отпочео здушно и са великим оптимизмом. Западаци
ош увек нису били сазнали за IV Сирмиску формулу. Одеданпут
као гром из ведра неба долазе из Сирмиума Урсакие и Валент и
изавуу да е дефинициа вере ве готова. Саборницима е остало
само да прихвате и да потпишу. Огорчее Западног сабора е било
неописиво. Западни су викали: Ми смо се овде сакупили да по
тврдимоНикескиСимволвере!УрсакиеиВалентсупокушавали
даихумире:Масамоуитеусуштинуствариивидеетедатунема
ничегновог.Саборницисунегодовалиакоовденеманичегновог,
онда ви овде свечано анатемишите и арианство и све друге ереси
коесусепослеегапоавиле.НаравнодасуУрсакиеиВалентово
одбили.Онда суим делегати обавили да ихизопштавау из црквене
заеднице. Меутим, Сабор ние могао да сачува своу монолитност.
Урсакие и Валент су наговорили око осамдесетак делегата да се
пое у императоров штаб и да се тамо ублажи предложени ултима
тум.ТакоедошлодорасколауСабору.ПрефектТаврсесложиода
свака група пошае у штаб по 10 делегата. А Констанцие, кои е
био заузет бригама око персиског фронта, отпутовао е из Сирми
умауКонстантинопо,докеделегатимаСаборапоручиодадоу
наИстокидагачекаукодАдрианопоа.Такоедошлодомучног
прекидауцелосаборноактивности.
Испоставило се да су делегати Западног сабора били невешти у
разоткривау оне танке мреже коу су почели пред има да плету
Урсакие и Валент, ихови упорни пратиоци. Разматрауи наново,
под видом провере, предложену IV Сирмиску формулу, лукави зва
нични делегати су намамили ову групу западних заточеника да се
сложе и потпишу донекле измеену званичну формулу, коа е сад у
суштинибилаипогоршанаарианскомзлоудношу,т.дасесагласе
саомиосалиизоставауипосвему(катапанта).Изнурени

115
дуготранимлутаимапонекимбалканскимзабитима,западниделе
гатису10.октобра359.године,уедномместашцетуублизиниАдри
анопоа,потписалиову,ошгору,IVСирмискуформулу.Запреве
аног Урсакиа и Валента био е ово успех коим им е био преко
потребан,ерселокалнапоштанскастаницазвалаНика.Докуменат
коиетубиопотписан,збогсличностипоименусаНикеа,корис
тио е овим интригантима ради агитацие меу Западацима. После
овог поена кои е био отет од западних делегата, назад су их на
градилитимештосуихпустиликуама,алинажалост,ошувекне
на слободу. За то време е префект Тавр у току тегобних читавих 7
месеци држао у Ариминиуму онеухапшенеепископе кои су понос
ни,живелиувеликобеди,скорогладууи.Каколиетекбилоразо
чарее ових саборних мученика кад су ихови делегати лично пот
писали та докуменат и донели им на поклон своу духовну капиту
лациу!УистотовремеТаврдобиаинструкциуданераспуштаари
миниумскесаборнике,сведокнепотпишу,какознауиумеу,Ник
скуверу.АТавредобиоиправонасуровесанкцие:правослаа
у прогонство чак до педесет упорних епископа. Под оваквим при
тискомпотписесудали скоросви.ПредвоениФебадиемАхенским,
20епископасеипакуспротивило,алиУрсакиеиВалентсунаумили
да и ове упорне некако обраде. Непопустиви епископи су им, меу
тим, предложили да обоица, Урсакие и Валент, потпишу читав низ
припремениханатема.Заизвежбанесофистеиовеанатемесупру
жале могуност нанеочекиваниих тумачеа. Валент е, на пример,
анатемисаоонекоипризнаудаеСинтворевинакаоидругетворе
вине. После овога Валент се потсмевао превареним незналицама,
говореи овако: а анатемишем мисао о Сину као еднаком са
осталим створеима али за мене е Син управо створее мада на
рочито, кое се разликуе од других створеа. Меутим, незналице
са Запада су се задовоиле овом подвалом па су се разишле своим
куама.

116
УСЕЛЕВКИИИСАВРИСКО
(359.Г.)
Источнаполовина васеленскогсаборасесастала 27.септембра
359. године; допутовало е измеу 150160 епископа. Императорови
представници су били квестор Двора, Леона, ивоникомандант ок
ругаЛаврикие.ИзАлександриеедошаоепископГеоргие,изАн
тиохие Евдоксие, из Кесарие Палестинске Акакие, из Скитопоа
Патрофил. Сакупила се повеа група од 105 епископа, коа е ве
била надахнута своим омиусианством. Били су то: Македоние Кон
стантинопоски, Елевсие Кизикски, Кирил ерусалимски, Евстатие
Севастиски,ВасилиеАнкирскииГеоргиеЛаодикиски.Насаборе
биопослатиИлариеПиктависки,коиеживеоуСелевкии,упро
гонству. То е био први саборни сусрет поново формираних група.
Сакупило се око 3040 левих епископа, на челу са старим Акакием
Вериским,коисусеборилизаарианствопрекоаномества.Билае
туиомаагрупаборацазаНикеу.ТакавенапримербиоИмерие
из Египта. Кружило е предае да е тано допутовао из пустие у
Селевкиу и Атанасие. Меутим, ми немамо никаквих података о
било каквом еговом конспиративном раду поводом овог догааа.
Напетост измеу здравих конзервативаца (Василие Анкирски и
Георгие Лаодикиски) и екстремне борбене арианске групе Акакиа
Кесариског,обеавалаебурнуексплозиу.Такоеибило.Насамом
отвараусабора(27.IX359.)Акакиееодмахпредложиодасеуки
неНикескиСимволвере,дасеодбацеиомоусиосиомиусиос,пачак
иомиос,ерништанеможебитисличноБожанскомбиу.Христос
естворееипроизашаоениизчега.Послеовогавногиспоава
а аномества, подигла се читава бура негодоваа меу омиусиан
ском веином, такода су неки омиусианци пришлиникеско маи
ни.Разлегалису се узвици:Сине од Бога;из Божесуштине!Као
доказдочегаесведовелопотпуноодрицаеНикее,наводилисусе
цитатиизЕвдоксиевепроповеди:ОтациниемогаодаимаСинаер

117
нема жене! Поново се подигла галама... Да би се пошло од основног
општеприхваеног текста, т. од II Антиохиске формуле (Лукиано
ве), веинска група, са Василием Анкирским и Георгием Лаодики
ским на челу, предложила е да се поново потпише ихова сопстве
на давнаша формула. Меутим, свест акакиеваца е ве била за
окупена некаквим налетом зловера, тако да су они напустили засе
дае сабора. Следеег дана, 28. септембра ради збиаа своих ре
дова, сакупили су се у едно цркви неки благоразумни следбеници
омиусианства, па су иза затворених врата прогласили II Антиохиску
формулу. Тог истог дана су допутовали и делегати са унапред доби
еним директивама за Селевкиски сабор. Дворски императорски
савет кои е руководио укупним саборским сценарием, поднео е
источно половини сабора ултимативну инструкциу о потписивау
тзв. датиране вере, т. IV Сирмиску формулу, уз допуну осуде ано
мества. Акакие и егова група су ово доживели као да их е неко
полио хладном водом. Сенатор Леона е позвао све епископе у спору
да се заеднички окупе на састанак, кои е и одржан 29. септембра.
Леона е гарантовао слободу говора. Акакие е чак захтевао да се
удае извесна лица коа су га крае нервирала. У овом тренутку су
се омиусианци психолошки показали попустивии. Сложили су се
са тим да се привремено удае са заседаа неке личности кое нису
билеповоиакакиевцима,начелусаКириломерусалимским.
Тад е Леона обзнанио Акакиев текст. Овог пута е та цинични
и дрски богословски дипломата у своме напису анатемисао свое до
учераше аномество, а да ние трепнуо оком, прогласивши оми
усианство, т. Сина за сличног Оцу. И не само да е то Акакие у
свое име изавио, него и у име целокупне екстремне левице, коа се
заедно са им окренула ка компромису, авно калкулишуи да
заслепе императора. На крау краева е Акакие то и постигао, без
обзира на привремени неуспех овог сасвим скандалозног васелен
скогсабора.
Проглашавае омианства, у овом случау, акакиевци мотивишу
следеим разлозима: они не негирау ауторитативну веру Антиохи
ског сабора (тзв. Лукианов Символ вере). Меутим, због спорова
кои су настали у последе време, избацуу из употребе реч омоу
сион, пошто е нема у Светом Писму, него (чак) и анатеми
шу , . И овим,
асно,признаудаеСинсамосличан.
Заседае е следеег дана отпочело са разматраем баш тог
текста. Василианци су започели да испитуу Акакиа у ком смислу и
у коим оквирима е Син сличан Оцу? Акакие е отворено обаснио
сличностеповои,алинеипосуштини.Опетезапочелабурна

118
препирка. Пошто е проверио температуру заседаа, Леона е при
бегао притиску и изавио: Мене е император послао да руководим
еднодушним сабором. А како сте ви неукротиви, одлазите одавде и
нагваждатештодаеодовогдома.анатаквомсаборунисамучес
ник. Онда е прекинуо заседае, што е довело до разлаза васили
анаца и акакиеваца. Василианци су се окупили, па су у свое име
збацили9главнихепископаизгрупеакакиеваца,почевшиодсамог
АкакиаиЕвдоксиа;чаксунаЕвдоксиевоместоантиохискогепи
скопа изабрали презвитера Аниана. Наравно да акакиевци нису до
пустили овакву слободу акцие, па су искористили амбицие самог
комите Леона. Без обзира на протест саборне василианске веине,
оваеухапсиоАнианаипослаогаупрогонство.Разбиенесаборске
групе су свака понаособ упутиле императору свое опуномоенике
радиподношеаизвештаа.
Тако се невесело завршила препредено замишена разбиачка
представаваселенскогсабора,коаезасобомоставила4фракцие.
Збуени Констанцие е хтео да позове код себе цео источни
саборincorpore,алиакакиевци,коисусепрвипоавилипредим,
саветовали су му да се ограничи на делегацие од по 10 чланова из
сваке групе. Речено им е да се сакупе у Константинопоу. У овом
надметауразнихгрупациничниакакиевцисуудипломатскимсми
цалицама надмашили василианце, кое е спутавала ихова прин
ципиелност. Констанцие их е приморавао на усаглашавае по
гледа; скоро да га е изнуивао. Овако изнуени узаамни уступци
изродилисунекаквувештачкупартискуформулациукоаеуисто
риидобилаиме.
ПартиаОмиаца
Омици су могли да се конституишу захваууи меусобном
такмичеу у присуству императора у Константинопоу и захва
ууи расправама измеу акакиеваца (прикривених аномеаца) и
василианаца (омиусиана). Ова компромисна вештачка творевина
оставилаепечатнаеданчитав,маданеидуг,периодисточногбо
гословског искуства. Василие Анкирски е известио Констанциа о
Евдоксиевомбогохуеукоее изазвалонегодоваекодотацаСе
левкискогсабораизатражиоеспециалнуистрагуицрквенисудза
спорну личност коа претендуе на наугледниу катедру Истока. Им
ператоруе ова предлогбионеприатан,пае Евдоксие препредено
искористиотатренутак.Циничноеизавиодаеонспремандаана
темише термин аномиос, уколико се Василие сложи да се ана
темишеиомоусиос.ЧеститиВасилиееовоодбио.ОндаеКон

119
станцие одбацио василианце због немироубивости а везао се за
циничнопопустивеакакиевце.
У време ових дебата са извесном театралном извештаченошу
бива обавена радосна вест како су стигли Урсакие и Валент са
доста невероватним извештаем да су сви представници Западног
сабора назад потписали Никско исповедае Символа вере у коме
нема ни единосуштиа, па чак ни сличносуштиа, него само
сличности. Констанцие е пао у усхиее од овакве подударности
западне половине васеленског сабора са источном. едино е прео
стало да се погледа текст и можда мало дотера. Опет су почела суо
чеа воа две партие пред самим императором. У еговим очима е
извоевала победу Акакиева и Евдоксиева беспринципиелна дрс
кост. Обоица су анатемисали свое аномество. Такое се и од омиу
сианаца захтевало, да било како, директним или индиректним манев
рисаем, жртвуу термин усиа. Назад су се после дугих спорова
омиусианци предали и потписали Никску веру. Ово се збило на ве
черем заседау управо уочи новогодише нои 1. ануара 360.
године. Тако се после гадног натезаа дошло до званичног разултата
вештачког васеленског сабора у АрлуСелевкии. Тад е импера
торски центар, са формалним правом, предложио свим поглаварима
Источне и Западне цркве да се уедине око потпуног преуткиваа
и термина аномиос и омиусиос, те да за све остане само омиа. У ову
државну кооперациу ушли су разноврсни елементи: а) стари ари
анци Урсакие, Валент и Георгие Александриски; б) Акакие и
Евдоксие кои су се замаскирали; и в) многоброни незадовоници
наЗападуинаИстокукоисусвиморалидапостану
Омици
Овакав резултат, изнуен политичким притиском, ние могао ва
селенско Цркви да пружи догматско оздравее и мир. Утолико
пре што се приближавао тренутак брзих промена на императоровом
престолу са сценарием обнове паганства у империи на челу са ули
аном Отпадником. У меувремену, додуше краткотрано, настоало
се у врховима близу Констанциа да се консолидуе постигнути дого
вор. Акакиевци су се држали Двора. Сад е има 360. године, храбро
пришао и Евдоксие Германички. Било е предвиено да се 15. фе
бруара 361. године обави освеее обновене цркве Свете Софие,
коу е земотрес разрушио. Ово е био повод да се сазове доста
велики сабор и то не само локални, него су се гостоубиво примали
и други гости, епископи из даине. Меутим, кад е Иларие Пикта
виски,коисебезсвоевоенашаонаИстоку,изразиожеуда

120
присуствуе на овом сабору, ега су просто вратили куи у Галиу.
Осеауи да има чврст ослонац у државно власти, ова Сабор е
одлучио да продуби и утемеи своу васеленску диктатуру, те да
покажеисвоувластуобластиверонауке,канонаиадминистрацие.
Били су поново размотрени текстови символа вере IV Сирмиске
формуле,тзв.датираневереиНикскаформула.Уовопоследо
еизразомиоскатапантаскраенсамонаеднуречомиос.Ката
пантаебилоизбачено.Забраенаебилаупотребатерминаипо
стасис, ер су га понекад василианци употребавали уместо за
браенеречиусиа.ДоследногАетиаимператорепротераоуиз
гнанство.Подразличитимканонскимизговоримабилоесвргнуто
11 навиениих омиусианаца: Василие Анкирски, Евстатие Сева
стиски, Македоние Цариградски, Кирил ерусалимски... Ова по
следизбогтогаштоенаводноспискаоцрквенуимовину:продаое
некеодеждеодскупоценогброкатапаетаматериалбиовиену
гардеробиизвеснеглумице.Билоенареенодасвиепископи,гене
рално,потпишунановоразмотренитекстисповедаавере.Какосу
се касние сеали Велики Кападокици, ово су потписали Диание
КесарискоКападокиски и Григорие Назиански, отац Григориа
Богослова. Меутим, доследни левичари борбеног арианства нису
опростилииздауЕвдоксиу,каониАетиуидругимверницимаари
анске левице, кои су били некад прогоени, ер нису потписали
Царигарску формулу. Они кои су остали верни своо арианско
левици нису пошли за озваниченим акакиевцимаомицима. Због
овогподриваа,акакиевцисубилипринуенидаублажесвооднос
премапомиривимпоединцимамеуомиусианцима.Затосусесло
жилидаупраженекатедрепослепротериваадоследнихарианаца
ставенарасполагаеивасилианцима.НатаначиненаАнкирску
катедру дошао будуи чисти православац, Атанасие, приате Ва
силиаВеликог.ПелагиеедобиоЛаодикискукатедру;онепосле
20годинабиоправославниделегатнаIIВаселенскомсабору.Такое
назад Констанциу изгледало да е постигао ци кои е себи био
поставио:подариоеЦрквимир.
**
*
Дворски приврженици Константина Великог су истог тренутка
послееговесмртиистребилисвакогмогуегпретендентанаегов
императорски престо. Па ипак су били скривени и одржали се у
животу егова два братанца, Гал и улиан, деца еговог брата
улиаКонстанциа.Кадепрошаопрвиналет,имасупоновобиле
признатетитуленосиоцаинаследникавласти;итоузвауцезара.

121
Алиуулиановодушиезаувекосталакрваваранаимржапрема
убицамаеговогоца,стрицаибрае.Убицесуделовалеподзаста
вом нове религие и учвршиваа хришанске династие. Код ули
анасеинстинктивноудушибилазацарилаакаодбоностпремаово
новорелигии,аистовременоичежазасвимонимлепотамакое
епоседовалостаропаганство.Утоликопре,штоепоинерции,код
професионалних учитеа кои су били ангажовани за улианово
образовае ош увек била на снази традициа детаног проучаваа
античке, т. паганске кижевности. Стварно, очаравауа материа.
У порееу са овим, нова библиска материа могла е да изгледа у
пуном смислу речи антиестетска, искучиво морализирауа,
лишена специфичне античке лепоте. Осим ових личних улианових
симпатиа,укупнаграаиметодикашколекоасеостваривалапреко
традиционалног професионализма учитеа, била е паганска, пред
хришанска или нехришанска. Образовати се школски, значило е
проучаватиантичкопаганство.
улиан и Гал су у току иховог школоваа, живели далеко од
престонице, у едно сеоско вили у близини Кесарие Кападокиске.
улианов гувернер е био неки Мардоние, кои е у своо души био
обичан паганин и само пролазни хришанин. Покоравауи се си
стемуваспитаа,улианеутеислушаоизлагаесвоиххришан
скихучитеа,паечакбиопоставенизаанагоста,т.зацрквеног
читача. Евсевие Никомидиски е био надзорник улиановог обра
зоваа, па му е успут усаивао арианство. Наметнуо му е за
учитеа познатог арианског софисту Аетиа. улиан се зближио с
Аетием на питаима паганске философие. Жедно е упиао у себе
излагаесвоих професора, отворених пагана. Неки МаксимЕфески
водао е улиана по паганским храмовима, па га е тамо чак и са
блажаваосвоимлажнимчудесима.НаМаксимовпокретпалилаби
себуктиаиспредстатуенекебогие,докбионалицусиаоосмех.
Додуше, према указу западног императора Констанса, године 341.
билое забраено приношеежртава у крви; меутим, ни пагански
култовиихиначенисусматрализаобавезно.Аконепоградовима,а
онопоселимасусеусвакодневномживотуувеликомериупража
валипаганскиобредиицеремоние.Понекадеадминистрациибило
тешко да се одрекне учеша у наивним народним церемониама, бо
гослужбеногпаганског карактера. Префект Рима, хришанин, на
пример, за време глади приноси младог бика на жртву Кастору и
Полуксу, чинеи тиме уступак узнемирено гомили. Паганске хра
мове су затварали чак и насилно, док су пагане отпуштали из
државнеслужбе.Професиажреца,безикаквихприхода,чилелае.

122
улиан е увидео ово стае народног двовера, па се уздао да е
понововаскрснутипаганство.Кадепостаомлади,послалисугана
Атински универзитет на коме е образовае било чисто паганско.
Према сведочеу Кападокиске аристократие студената Василиа
ВеликогиГригориаБогослова,коисутакое припадали навишем
кругу,улианенастудиамабиоутивипоносит.Констанциепо
зиваулианауИталиуипоставагазацезараГалие.Биоеонус
пешануправачистекаоесимпатиестановништва.КадаеуПари
зу,укомееулианживео,стиглавестдаеКонстанциепреминуо
361.године,улиансепрогласиозаапсолутногимператора,аутоме
е имао и подршку воске. За неко извесно време он ош увек ние
авнообавиваосвопрограмрестаурациепаганства.Предполазак
у поход на Исток, улиан е чак отслушао литургиу, али е ве на
територииНемачкеузеоучешаупаганскомприношеужртава.
улиан ние био усамен у своимнамерама обнове паганства.
Онеошодавнопаживосебиизабраоиденеприатее.
ош док е био студент у Атини, у време кад е био позван у
Италиудапримивласт,улианниетамоотпутоваодиректно,него
е из Атине прво свратио да види развалине Трое, па е узгред, у
ено околини, посетио и древне храмове. Ове локалитете му е у
своству зналцаархеолога показивао епископ Пигасие. Меутим,
Пигасие е био човекмонструм; велики приврженик паганства, а
епископско звае му е служило да се маскира пред властима. Кас
ниегаеулианузеосебизаглавногжреца.
Кадепостаоимператор,улианеобзнаниопунуслободувере
и меусобну слободу религиозне борбе. На терену су започела
насиа. На пример, град Газа у Палестини, кои су претежно насе
авалипагани,биоепотчиенхришанскоммуниципалитетуграда
Магона.СтановнициГазесунапалиМагониопачкалига.Гомила
еупадалаухришанскецркве,ломилаинвентариубацивалаидоле.
Они кои су ово забраивали, били су убиани, и што е ош горе
зверски мучени; распорили би им стомаке, пунили житом и давали
свиамадаеду.Захукталипогромнезназагранице.СтарогМарка
Аретуског, спаситеа и чувара младог улиана, шиканирала е го
миланекихученика.Изболисугабритвом,намазалимедомипусти
лидагаизуедароосица.Кадсуговорилиулиануотаквимпогро
мимаиубиствима,онбисуровоодговарао:Какваетонесреаако
е настрадало десетак удеаца? Напустивши Библиу, улиан е
постао загрижени антисемита. У свом религиозном отпадништву и
одБиблиеиодхришанствакаобиблискогчеда,улианеишаодо
садизма.Кадеедномприметионекугомилукоанекогчека,пакад
есазнаодасеочекуеизлазакедногаскетаизпеинеукооон

123
живи, улиан е наредио да се излаз затрпа камеем. Ако е он ве
пустиакиспосник онда и нек остане сам обашавао е касние
улиансвоусвирепост.
Као институциа, хришански клир ние нешто нарочито био
прогаан, али е био лишен свих привилегиа из Константиновог
доба. Пагани су смеивали хришане са положаа у државно служ
би. И у армии е дошло до чистке. Изгледало е као да хришани
нису били протерани, него да су сами себе уништавали, ер нису
хтели да обавау обред спаиваа тамана пред идолима, без обзи
ра што су божанства била скромна, скривена иза завесе. Сазнавши за
ово, неки воници, хришани, падали су у арост и газили ногама
државни поклон добиен поводом обреда каеа. А резултат тога е
биопогубее.
Како би се ослабило хришанство и умаио егов укупни кул
турни ниво, било е забраено предавати хришанима класична
знаа. А онда су хришани почели из све снаге да изучавау класи
цизам. Чак су започели и едан доста сумив хероски подвиг: да целу
Библиу изложе на неки други начин, помоу класичног езика. Тако
су започели да излажу Петокиже у хексаметрима. Чинили су то
познати научници, лаодикиски епископи: Аполинарие отац и Апо
линариесин.
Не може се реи да е улиан просто прогаао хришанство и
ослобаао паганство. Уобразио е он да е, поред осталог, и рели
гиозни реформатор. Желео е да васкрсне паганство кое е било на
издисау.
улиан е био интелектуалацидеалиста. Пошто би завршио
текуе дневне државне послове, он би романтично понирао у току
многих вечери, па чак и нои у проучавае класичних писаца; или е
пак водио беседе са професорима философие. Аетие му е био
сталнигост,комеечакпоклониоиплемикоимае.
улиан ние тежио за обичном рестаурациом вулгарног паган
ства. Своу интелектуалну измишотину, васкрсавае мртваца, прео
братио е у стварае нове синтетичке религие. На чело свог теори
скодогматског система поставио е богаСунце. Вероватно да е био
под утицаем фараонареформатора Аменхотепа (XIV в. пре Хри
ста). Меутим, нису само хладне теориске конструкцие биле узрок
бесплодности читавог овог улиановог замисла, него и егова на
ивна машта да обнови народно паганство кое е умирало и то путем
уношеа у ега обавезних моралних принципа и, наравно, никаквих
других, него баш еванелских. Мислио е да преобрати жреце у ху
мане филантропе. Отварао е из државне касе, попут хришана, си
ротиштазадецу,сиромахеибескунике.улианенаредиодасесви

124
придржаваупаганскогкултногкалендара,асаменачуеежреца,
даваоусвемуличнипример.УАнтиохии,укоосеподужезадржао
после ратоваа са Персианцима, често се налазио око жртвеника,
надгледауиобаваеутвренецеремониеприношеажртава.
Овако се, на очиглед гомиле, изедначавао и суделовао са оним
насиромашниимсталним посетиоцима,коисусемоталиокожрт
веника како би се овадили неким комадием и отпатком жртвеног
меса.иховопростонародно,потсмешивоимебилоевомолохов
(локалниварваризамодсирискеречивомо,штозначижртвеник
игрчкелохов=одредвоника),ерсуважилиизанекаквечуваре
жртвеника.Простогомилиеизгледалосвеоноштоебилоуули
ану,егов аристократизам,еговаинтелигенциакаонештонас
траноинеразумиво.Истоонакокаоштоенекадрускоммужику
био неразумив племики сентиментализам у покрету одлазак у
народ,показалоседаеистотакоиовопоедноставееедногим
ператораурелигиозномсмислубилоикодГрка.
улиан е предосетио слом своих идеа. Па као да е то свое
разочарее,реклобисечакиочаае,желеонамернодаугуши,те
епошаоуризичанвонипоход,удубинуПерсие.Каодаетражио
опасност.Биоетамораенуеднуруку,угрудииуетру.Изнели
сугасабоногпоа,паеистеноиипреминуо.ПремаСозомену,уз
викнуо е пред смрт: Галилече, победио си ме! Пошто ние волео
потсмехеАнтиохиаца,тражиоедабудесахраенуТарсу.
*
Амнестиа коу е улиан поклонио свим затвореницима и изг
наницима због црквених преступа, макар што е и дата у циу
изругиваа, ипак е аутоматски вратила све епископе на ихове
бивше катедре. Године 362, 9. фебруара, био е обавен улианов
указ, а ве е 21. фебруара Атанасиа свечано дочекао егов верни
народ. ош пре еговог повратка, краем 361. године Георгиа Ка
падокицаебилаубиланароднаруа,опоганившиеговлеш.
Услободи,уулианововреме,аномецисусеопетвратилизби
ау своих редова. Као давнаши Аетиеви приате, улиан га е
позвао из прогонства код себе у Константинопо, па га е чак обда
риоивеликимпоседом.ЕвдоксиеесазваоуКонстантинопосвое
приатееепископе,паерукоположиоАетиазаепископаипоста
вио е ош едну групу аномеаца за епископе. Антиохиски епископ
Евзоие, под притиском Евдоксиа, сазива омаи сабор у Антиохии
кои закучуе и изавуе да се поништавау све одлуке против
аномеаца.Овуеретичкуигруускоропрекидаулиановасмрт.

125
Бивши омиусианци, кои су се ослободили замршености омиан
ства, продужили су са прецизираем свог православног пута. У име
свог правца Василие Анкирски и Георгие Лаодикиски обавуу
знамениту Белешку за памее (), у коо се
обашавау разлози борбе против забране термина усиа. Посебно
еинтересантанпокушадасеразаснисмисаоиразликаизмеу тер
минаусиаиипостасис.Овабелешказанезаборавгласи:Источ
низатоупотребавауназивипостасискакобиизразилибитнаире
алноистинитасвостваЛица[
]; а да би се ова своства лица означила, Источни их
зову ипостаси реално постоеих лица Личности (
).
Значитерминипостаспосебнонаглашавалица,какосеонане
би расплинула у западном савелианству. И да не би било никаквог
зановетаа, василианци формулишу да ту ние реч о три бога,
негопотвруу:,,.
едноБожанство,едноНачело,едноЦарство.
Сва ова три Лица су , т. истоветна. Али да не би било
сливаа, они благочестиво разликуу: ,
, . реално постоеег Оца, реално посто
еегСинаиреалнопостоеегДуха.едноБожанствоиТриипоста
си. Свом класичном термину, омиос кат усиас додае обашее:
тавтонкатапневма,т.истоветноподуху.
Очигледнодаепосмислубелешкетермин пневмаеднактер
минуусиа.Значидаетавтонкатапневмаравнозначнотермину
тавтонкатусианНикецисуисамиморалидасхватедаесвеово
уствари, богослове православне мисли. Западак Иларие, коме су
биле туе заслепености источних страсти, први е потврдио пра
вославну природу овог омиусианског правца. Своо галско сабраи,
епископима,написаоеошпретога,одмахпослеАнкирскогсабора
358. године, на коме су однела победу схватаа Василиа иГеоргиа,
еданцеотрактат:ОСаборимаDeConcilliis.Уемуонразлаже
да се као наауторитативниа источна излагаа вере, Лукианов
Символ вере и I Сирмиска формула, могу
схватитикаосасвимправославне.единосеомоусиосможетумачити
као савелиански , а само се о омиусиусу може размишати као о
православном, пошто омиос значи еднакост. Па чак и ово омиос
садржи извесно скривено преимуство у односу на омос, ер не
претпостава исту ону единицу, него две упоредне. Зато су источни
омиусианци светлост у тами. Измеу источних и западних пра
вославаца нема разлике у вери, него едино у непопустивости у пре
дубееима.ИлариепредлажеиИсточнимадаприхватеомиусиос

126
павинистеарианци!Збогчега,одбацууиовуреч,изазиватепре
коре као да сте ви лично арианци? Треба да се састанемо и заед
ничкидапроценимоштаетодоброштоевеутврено(омоусиос),
какоганебиодбацили,аштаетоштоселошесхвата(омиусиос),
какоганебинегирали.
Пошто му ние било допуштено да присуствуе на Константи
нопоскомсабору(360361.г.),негоебиопослануГалиу,Иларие
е понео собом ова помириви богословски програм. Галске епис
копе,начелусаФебадиемАхенским,притискаоеиховпромаша
на Ариминском сабору. Искористивши неочекивану слободу, коу е
свимадаоавгустулиан,иначепоборникпаганства,онисеокупау
на сабору у Паризу. И према савету Илариевом, одлучуу да пруже
руку источним омиусианцима. Тако им галски епископи напишу
братску посланицу у коо су признали да су под утицаем Аримин
ског сабора дозволили да буду заведени, а узгред су и преутали све
штосеодносилонатерминусиа.Истичукакожеледабудуоношто
есу;аидасеослонесаминасебе.РимскипапаЛивериезаихне
може бити та ослонац, ер се над Западом званично ош увек вие
застава арианства. Париски саборници наавуу сво повратак на
позициепреАриминскогсабора.
Ова заокрет Василиевих и Георгиевих омиусианаца на Истоку
поздравиоеличноАтанасиеуеговомделуОсаборима(одАри
адоАриминиаСелевкиа).ОвдеАтанасиеговорииомиусианцима
саутешномрадошу:СаудимакоисусличниВасилиунетреба
сепонашатикаосанеприатеима,негоихтребасматратизабрау
коасеоднасразликуусамоуедноречи,алимислеистотакокао
и ми. Омиос са додатком кат усиан значи исто што и омоусиос.
Атанасиесеимаобраасаубенабрао,иубеуеихдасене
боре против сенке, т. против омоусиоса, пошто га рание или као
ниеипакморауприхватити,ереуемусадржанаосноваиихо
вог сопственог учеа. Овако е, углавном ве пред кра Констанци
евевладавине,дошлодозближавааникеацаиомиусианаца.Биое
потребан само едан тренутак слободе у улианово доба па да до
овогаиформалнодое.

127
АЛЕКСАНДРИСКИСАБОР
362.ГОДИНЕ
Упролее362.г,АтанасиесевраауАлександриуивеуавгу
сту организуе сабор са 22 епископа никеца. Меу има е било и
онихкоисудошлиодвасилианаца,пасетимедалонаслутитидае
сазрело поновно уедиее са староникеством и лично са Атанаси
ем.ЗбоговогаедонетапрваодлуканаСаборудасеодмахобзнани
НикескиСимволвере,коиескоробиозаборавеннаИстоку.За
тосеморалопоновитионоправилокоеебилоусвоенонаСардич
ком сабору: Бити у свему задовоан вером коу су исповедали ни
кески оци,ер она нема никаквог недостатка и пуна е благочести
вости, те не доликуе да се састава неко друго излагае, како се
оноштоевенаписаноуНикеинебисхватилокаонесавршено.
Послеовогабилаедонетаодлукадасеоникоисуприхватили
услове оваквог уедиаваа, приме у исти чин, у коме су рание и
били.
Ипакниемоглодапроебездискусиеотачномсхватауиупо
треби термина усиа и ипостасис. Отпочео е спор. Веина старо
никеаца е предлагала сардичку употребу термина, т. едну ипо
стасис. Маа, источна група, коа е била васпитана на омиусиан
ству,предлагалаедасенеупотребаваомоусиос,негодасезамени
саомиоскатусиан.Расправалосеватрено.Стариникецисуоба
шавали да формулом едина ипостас желе да потврде истовет
ност Божанске природе сва Три Лица .
Меутим, била е веома важна Атанасиева изава да он прихвата
формулу Три Ипостаси, уз неко правилно тумачее. На овом Са
боруеформалнобилопокренутоивеомаважнопитаеовидовима
учеа о божанству три ипостаси. Било е констатовано да се у
древно доба богословствовало (Тертулиан, Ориген) о Духу оно исто
што и о Сину. Меутим, сад арианци асно проповедау да е Дух
Светитворевина,докеЕвномиеошопакии,тврдеидаеДухтво

128
ревина творевине, пошто нам е дат преко Сина
. Сам Атанасиеедетаноразрадиоасну доктрину обо
гоеднакости Светог Духа у своим писмима Серапиону Тмуидском.
Нерешеностовогапитааиспоиласетако,штооваСабороовом
проблемуниедонеоникаквуобавезуууформулу.
НиемогаоСабордазаобиенитзв.Антиохискираскол,кои
е траао ве 32 године. Меутим, ние било снаге да се реално по
могне еговом исцееу. Ово е поучан пример кад се одуговлачи
решее едне црквене болести. Врло е лако стварати црквене по
деле,аскородаеизванудскемоидасезалечуу.

129
АНТИОХИСКИПАВЛИНОВРАСКОЛ
ПротивеегрубомдржавноммешаууживотЦркве,унижим
народним слоевима, започело е ош за време Константина Великог
(330.г.)уАнтиохии.КонстантинепотпаоподутицаЕвсевиаНи
комидиског кои е био близак двору, поверовао е еговим про
вокациама, удаио са Антиохиске катедре 330. године оклеветаног
Евстатиа Антиохиског, да би га послао затим и у изгнанство. У
ствари, била е то богословска борба против едног од чврстих, те
мених стубова носача никеског единосуштиа. После протери
ваа Евстатиа, едан део егових следбеникасветовака, прекинуо
есавишомерархиом,паесвоерелигиознепотребезадовоавало
стараем неких презвитера, али обавезно ихових истомишеника.
Године332.овомневеликомцрквомрасколникадошаоедауправ
а презвитер Павлин. Павлинов се кружок искучиво придржавао
никеског омоусиоса и ние хтео да чуе за три ипостаси. Меутим,
тамоебилоиблагоразумнихелеменатакоисуобедиавалииомо
усиос и Три Ипостаси и тиме предвиали разво богослова читаве
Цркве. Лидери ове групе су били световаци, Диодор и Флавиан.
Стоеи упорно иза никеског Символа вере, вое ове групе нису
желеле да буду без свештеника, ер би изгледало као да су чланови
некакве секте, па из тог разлога нису формално раскидали везу са
епископатом, ер су очекивали богословске корекцие. едино су у
полемикама гласно дизали глас против арианства. Расположее е
било са подигнутим патосом. Васкрсавауи недавна паганска про
гааа, Павлин и егова паства су се често сакупали, ради бо
гослужеа, на гробовимахришанских мученика. Тоим е доносило
популарност у широким народним слоевима. Препредени епископ
Леонтие, кога су иначе власти признавале, побоао се популарности
ових евстатиевацапавлиноваца, па их е чак наговарао да се
склоне са гробова мученика, а сам е држао език за зубе да не би
одаосвоеарианство,докенаклапаосаепископскекатедре.

130
У овакво атмосфери, Евдоксие заузима 337. године Антиохи
ску катедру. Одавде се ова птица селица 336. године премешта у
престоницу империе, у Константинопо. Ово доводи до меусобне
борбе партие око поседоваа упражене антиохиске катедре. Нор
малан пут су били слободни избори. Император Констанцие е
лично зажелео да присуствуе изборима за катедру ове црквене пре
стонице. Био е одржан своеврсни авни конкурс са представаем
кандидата из разних партиа, на тему о догматском смислу Соло
монових прича: VIII глава, ст. 22: Господ ме створи у
почетку Своих путева за дело Свое. Конкуренти кои су наступили
са своим излагаима били су ондаши великани: Георгие Алексан
дриски (евномианац), Акакие Кесариски (у овом тренутку ве
омиац) и Мелетие, епископ Севастиски, нова узлазна звезда на бо
гословском хоризонту. Говор Мелетиев е био дочекан аплаузима,
т. закучуемо по томе да е одговарао симпатиама народне веине.
Сачувао га е свети Епифание Кипарски, упоредо са своом крити
ком. У овом говору Епифание запажа места коа су заслужила не
гирае. Мелетие у свом спису подвлачи сувишност свега што ние
наслеено од предака, па тако одриче истраживаа о Сину. Као
сво задатак говорник истиче мир у Цркви. Све саблазни припи
суеудимакоитамирнецене.ОчигледноедаучееотацаоСину
Божием Мелетие износи у противарианским формулациама. Син
е савршени и пребивауи Плод роеем од Савршенога и Преби
вауега у истоветности; Ипостасни и Вечни Син, на подобие Оцу
, сличан и тачан Лик Оца. Меутим, он ни едном не
употребава омоусиос, па чак ни омиусиос. На ова начин се прокла
муу формуле омиства. Ние без разлога Констанцие изричито
потврдиоМелетиа,коиепослеовогабиоизабран.
У каснием Мелетиевом житиу, након егове канонизацие,
ова тренутак еговог конкурсног говора и избора, био е употпуен
легендама. Као да е Мелетие, наводно, не желеи све да дорекне до
краа, реченице допуавао ораторским гестовима своих руку. Час е
савиао прсте за гест епископског благослова, час за крсно знамее,
или е просто раздваао прсте. И ето, кад е седиавао и порававао
три прста, мислеи на богоеднакост у Свето Троици, егово
знамее е зрачило светошу. У касниим руским прештампаваима
овог грчког житиа, код нас, у Москви у XVI веку, наши старообре
довцивиделисуутомеоправдаеиховогкрстасадвапрста.
Природно е било да е Мелетие, кои се уздигао меу омицима,
у конкретном случау проповедао омиство. Био е он човек зна
менит, богат, и светски образован, имао е велики посед у близини
сирискогградаМелитине.Одтренуткадатираневере(т.IVСир

131
мискеформуле)359.године кретао сеу Акакиевомдруштву.После
свргаваа Евстатиа Севастиског, на Мелитинском сабору, Меле
тиасудовелинакатедрууСевастиу.Меутим,дошлоедонекакве
сваеизмеуегаиеговепастве.Онсеповлачиодпословаи,као
добро обезбеен човек, живи у едном селу недалеко од Верие. На
великом Селевкиском сабору, био е чак у Акакиево групи и пот
писао е ону екстремну Акакиеву формулу. Био е Мелетие на
Акакиевостраниионезначаненоиуочи 1.ануара360.године,
кад е воена она чувена дебата у Константинопоу и кад е пот
писао Никску формулу. Био е учесник на Константинопоском
сабору361.годинекадсуоборилиомиусианце(!!).
Како се онда од овог доследног омица обликовао стуб пра
вославаипредседавауинаIIВаселенскомСабору?
Ево, овое карактеристичан примеррелигиозног преживаваа
у источном православу, кое е Западу изгледало као безнадежно
арианство. Меутим, ова пут од омиства водио е право према
Никеско вери. Вероватно да е Мелетие почео да доживава уну
траши заокрет према Никеству, управо под утицаем антиохиске
пастве.Уеговосудбинидолазидонекаквенаглеизанаснеобаш
иве промене. После еговог свечаног устоличеа на епископско
катедри,државнавласт,векрозмесецдана,сматразапотребнода
направи оштар заокрет и да га едноставно протера. За историчаре,
узроциовогаостаузагонетни.ованЗлатоуст,например,говори
да е Мелетие уплашио власти тиме што е велики бро верника у
АнтиохииизопштиоизЦркве.Когаеонтоекскомуницирао?Зла
тоустпишеово:Онеспасаоградодеретичкихзаблудаиодсекао
етруледеловеодосталогтела.Акоетотако,ондатозначидае
он ударио по званичним омицима, т. прикривеним арианцима
Блажени ероним нам саопштава следее: Мелетие е примио код
себеонепрезвитерекоеераниебиосмениоЕвдоксие.Биеда
е Мелетие оправдао оне православне кое е ариански старешина
сатераоумишурупу,макартобилоиуумереноформиомиусиан
ства,онакокакосугаумереноиникецитумачили.СветиЕпифание
Кипарскипише:Примиоеузаедницуонекоеепретогаанатеми
сао.Ововепомалоличинараскидсаомиством,коегаеидовело
наантиохискукатедру.Откудовараскид?еронимкаже:уследе
говеизненаднепроменевере(exiliijustissimacausasubitafideimutatio)
Све ово личи на то да е Мелетие изговорио сво дипломатски
изборни говор само да би задобио наклоност власти, имауи као
задунамерудаобновиправославе,комееонодлучнопришао,а
штосеспоаниевидело.ПротериваеМелетиаизвршеноенаос
новуимператоровогуказа,штозначинасилно(361.г.).

132
Да е Мелетие у време еговог заокрета према Никеи остао и
дае у Антиохии, можда би питае еговог збл*жаваа са евста
тиевцима (т. с Павлином) и било решено. Овако е Мелетиево
удаавае опет заоштрило поларизациу измеу група. Влада е на
Антиохиску катедру довела Евзоиа, старог борца за арианство,
кои е сад био обучен у омиску вучу кожу. Наравно да су се евста
тиевципавлиновци ош више удаили од званичне Антиохиске
Цркве.
Кад е Мелетие 361. г., по нарееу тог истог Констанциа кои
га е рание и бирао на катедру, сад био лишен свог места, право
славно ориентисани елементи егове пастве нису хтели да прихвате
Евзоиа, него су почели да се окупау у едно црквици у старом
градукоаимеединаошбилапреостала.
Нажалост, стари евстатиевци, коима е сад руководио нетр
пеиви и еднострани Павлин, нису хтели да се уедине са Мелетием,
кои е потврдио Три Ипостаси, пошто се тврдоглави Павлин
држао уског римског слепила. Он е допуштао едино миа ипоста
сис,каосинонимзамиаусиа(Сардичканедореченост!)
Антиохиски (мелетиански) оци, кои су дошли код Атанасиа на
Александриски сабор 362. године, установили су ихово суштинско
троично едноуме са павлиновцима, меутим, увидели су да им е
ош увек потребан дуг и стрпив договор како би савладали про
дубено неповерее упорних павлиноваца, нарочито код иховог
вое.
Потпуно е разумиво што е Атанасиев Александриски сабор
362. године пожелео да ориентише ову римофилску Антиохиску
групу на прихватае врло срдачног братског савета ка оствареу
мироубивости. Сабор е ставио у задатак да се да други правац и да
се лично пренесе ова савет павлиновцима преко специалне деле
гацие. Састав делегацие е морао своом природном дружеубиво
шу и римским духом да импонуе Павлину. Делегациу е предводио
западни епископ Евсевие Веркелски (Верчели), кои тек што се био
вратио из Африке куи, у коу га е био прогнао Констанцие. У Ан
тиохии се у том тренутку нашао и епископ Лукифер Калабриски,
кои се такое враао куи на Запад из Тиваидског прогонства. У
име Александриског сабора делегациа е била донела сво миро
творачки Томос. Нешто врло мало пре е, допутовао е у Антио
хиу махнити Лукифер да би у меувремену залудео Павлина, кои е
и без тога ве био сасвим еднострано залуен. Као свака латинска
незналица, Лукифер е надахнуо Павлина да и надае буде стамено
упоран. И да би учврстио егову позициу он га е убедио да само из
еговихруку,т.Лукиферових,примиепископскухиротониу,по

133
што се ради о изузетном случау, о очувау саме вере. Увидевши у
Антиохии неуспех свое саборске мисие, Евсевие Веркелски ние
ступао у контакт ни са едном, ни са другом страном. Али, на про
путоваукаЗападу,Евсевиеуспутдобросавесноизвештаваисточне
цркве о закучцима Александриског сабора 362. године и тиме до
приноси иховом прихватау и примени у пракси. Исто онако као
што е то чинио и Иларие Пиктависки, а он е делао на Западу, у
ГалиииИталии.
МногиепископиуАхаи,МакедониикаоинаЗападу,уШпании
иРиму,начелусапапомЛиверием,потписивалисуАлександриске
одлуке,прихваене362.годинеовраауузаедницууистомзвау
свеонекоисупримилиНикескиСимволвере.
У Антиохии пак, после активности махнитога Лукифера Кала
бриског, расцеп измеу староникеаца (Павлина) и умерених (Ме
летиа)самосепродубио.
АуАлександрии,чакувремеборбезапаганствоподулианом,
Атанасиеви неприатеи су издествовали егово прогонство, на
водно због превоеа у хришанство некаквих , т. ис
такнутих дама из светских кругова, кое су биле ватрене поборнице
паганства.

134
БОРБАИЗМЕУПАРТИАПОСЛЕУЛИАНА
СаулианомсеугасиладинастиаКонстантинаВеликог.Истог
тренуткапослееговесмрти,крвавипококоисеодиграо,припре
миоеоводинастииенкра.
Армиаедобилауобичаенуслободудаистакнесвогубимца.
Садеонапрогласиламладоггенералаованазаимператора.Ние
онвладаони8месеци(одуна363.г.дофебруара364.г.),азатекла
гаенеочекивана,превременасмрт;чакниеуспеониупрестоницу
дасевратипослепонижавауегмирасаПерсианцима.Иначее
ован породично ве био хришанин, меутим, без правог интер
есоваа за религиу. Ние био зао, него осеаан човек. Римски ис
торичар Амиан Марцелин га овако карактерише: edax et vino
veneriqucindulgensешан,винуиВенерисклон.ЕпископиизАнтио
хиеиличноАтанасиеизАлександрие,писменосузамолилиована
дасепобринезакатоличанскуверу.Меутим,ованеизбегавао
билокаквеобавезеовеврсте.Изавцоедаоннежелиникомезло,
безобзиракоикаковеруе.Свецрквенепартиесусеопетвратиле
своослободномеусобноборби.
Слободнаборбаверскихпартиа
Уесен 363.године, у складусаслободом,враасе уАнтиохиу
Мелетиеиорганизуесабор.Напозивсеодазива27епископа.Ме
летиеимпростоиедноставнопредлажедаизавекакосепридржа
вауСимволавересаНикескогсабораиз325.године.Дакле,овое
биоактедноставногприступааодлукамаАтанасиевогпрошлого
дишегАлександрискогсабораиз362.године.Мелетиееусвоса
борнидокументунеоисамтекстНикескогСимволавере,тумачеи
омоусиосутомсмислудаеСинроенодсуштине(ektisusias)Оца

135
и да е сличан Оцу по суштини . И реч
усиа нисмо прихватили од пагана, него само да бисмо одбацили израз
из несуштине нечастивог Ариа, (Врло оштроумна заштита!
прим.аутора)инових,ошбестидниихидрскииханомеаца.
Било е овде епископа кои су некад поставали Акакиа Ке
сариског (као нпр. лично Мелетие и Пелагие Лаодикиски). Био е
ту и сам Акакие. Меутим, ние звао у помо, него е... потписао
одлуку, т. Никески Символ вере (!!!). Ово е слика удске честито
сти, а посебно епископске, коа е нарочито блистава у мутна вре
мена.
Делатност сабора е била усмерена ка новом цару овану. Можда
сезбогтогаиуплашиоАкакие.
Требало е да се Свети Атанасие радуе овом новоникеству.
Меутим, толика е била снага предубееа и усрдних доушника, да
е лично Атанасие у писму новом императору пожурио да га унапред
упозори против Антиохиских отаца: Они само наизглед пропове
дау Никески Символ вере, а уствари га негирау накнадно тумачеи
единосуштие. Чак их Атанасие назива и арианцима. Откуд оволи
ка дубина неверице? Ово се делимично може обаснити тиме, што се
под православним одлукама Мелетиевог сабора из 363. године
налази Акакиев цинични потпис. Ова превртивац е могао да
покварисвоимпотписомрепутациубилокогдокумента.
**
*
После смрти ована, Сенат и армиа су изабрали за императора
истакнутог старог генерала Валентиниана (364375). Мада е та ро
мантичар паганства улиан удаио из службе Валентиниана као
хришанина, ова е у религиозном смислу био млак и толерантан
хришанин, будуи да е едино био политичар. Да би поделио бриге
око управаа империом дели е на стари начин на две половине.
За цео Запад одреуе престоницу Медиолан (у воном смислу), а за
Исток Константинопо. Меутим, сама териториа западног дела
империе, према римском уобичаеном схватау, допирала е на ис
ток све до Константинопоа, укучууи ту и подунавске земе: Те
салиу, Тракиу, Македониу, Истру, Далмациу и Панониу. А
територие источног дела империе су се простирале у региону Азие
и Африке: Тракиа, Мала Азиа, Сириа и Египат. Управае Ис
токомВалентинианеповериосвомебратуВаленту(364378).

136
Пошто ние био склон притисцима, нити било каквом прописи
вау Цркви праваца у богослову, Валентиниан е едноставно дао
Западуслободудабудеоноштоесте.ТакоеЗападприродно,ито
доста брзо, оздравио од ему туих и споа наметнутих антинике
скихформулациа.
Истокошниебиопронашаосвоеспокоство.Ализахваууи
улианово фантастици, она тренутак слободе кои се био пробио,
омогуиоедогматскомислиубрзаниповратакнаНикеу,алисадса
далекоусавршениимформулациама.

137
ЦРКВЕНАПОЛИТИКАВАЛЕНТА(364378)
НАИСТОКУ
За разлику од римске половине империе, у коо се доласком
слободе све врло просто и аутоматски враало на окамеено
староникество,Истокепродужиодасераслоаваидасегиба.Уз
сву Валентову богословску равнодушност, ние било могуе а да се
овонеузмеуобзир.Требалоесамопронаиначиндасе одржава
ред.ВалентоваженаДоминикабилаеарианскиориентисана,пае
одвлачила свога мужа улево. Боеи се сваке краности, Валент е
скоро механички одлучио да иде средином, дауи предност руко
водству државних омиаца. Пред сам поход против Гота кои су са
севера надиралика империи, Валент донесе одлуку, чаксаизвесном
дозом суевера, да се крсти. Наравно да то обава званични по
главар престоничне Константинопоске цркве, т. лично Евдоксие.
И сами омици кои су водили главну реч у престоници, нису били
склони да против себе изазивау остале партиске струе. Валент е
знаодацениовупоказанумироубивост,паеупочеткуподржавао
свогбратаВалентинанаЗападу.
Меутим,реализованавладавинаомиацаниедонеламир.Епис
копске катедре, кое су биле монополисане искучиво за омице,
изазвале су отпор у народу. Долазило е до туче и полициских
хапшеа. Валент е у току првих година свое владавине упорно де
монстрирао своу толерантност. Меутим, заокрет Истока ка нике
ству, све е више развиао и све асние испоавао, док на крау
краева ние избацио Валента из еговог званичног стрпеа, саб
лазнивши га да ступи у отворену борбу. Навешемо неке примере
еговепрвобитнестрпивости.
ошдоксеналазионалиниифронтаутокуборбепротивГота,
у граду Томи (данас бугарскорумунска лука Мангалиа), Валент е
отишаоуеднумеснуцркву.Испоставилоседаеепископбионике
скиентузиастаидаеусвоопроповедиразобличаваоимператоро

138
во погрешно покровитество над омицима. Валент се едноставно
окренуоиотишаоудругуцркву.Ипакепослеовогадрскиепи
скопбиокаженипослатупрогонство.
У том истом периоду Валентове стрпивости, приликом едне
посетеКесарииКападокиско,онеотишаоухрамнабогослужее,
саслушаопроповедмладогепископаВасилиаВеликог,посетиодо
бротворне институцие кое е ова био организовао и дао новчани
прилогзаболницу.
Приликом егове посете Едеси, православни верници су се
успротивилиВалентовожеидасехрамап.Томепредаомицима.
ИВалентсестварносаимасложио.
УмеувременуеепископуЕвдоксиупомоуинтригауспелода
уАлександрииизазовеправусмуту.Атанасиесеопетсакриоу
свое пустиско уточиште, у коме е остао скоро пуних 5 месеци.
Овогапутаечакмораоизвесновремедаживинаедномгробу,у
пеини, где е био сахраен егов отац. Али, Александриа е
продужиладабунтуе.Требапризнатидаесамоздраваадминистра
тивнаВалентовапаметучиниладаонсхватиЕвдоксиевуинтригу
као штетну, те да императорском наредбом врати Атанасиа на
Александрискукатедру,накооеостаодокрааживота(373).
Значи, мада е Валент и подржавао званичну партиу омиаца,
ипакееговасветскиоднегованатолерантностдозвоаваласв.Ва
силиу Великом да ради на своо Неокесариско катедри, а св.
Атанасие да се врати и ради у Александрии. Тако се не треба
чудити што и богословска свест Истока ние била угушена, него се
развиалаибиладинамична.
На основу веома индикативног, мада и изузетног Мелетиевог
примерауАнтиохии,видимо,макариспор,алиипакодлучанпутка
Никеи,т.капомиреусРимом.

139
ПРЕЛАЗАКОМИУСИАНАЦА
НАНИКЕСКУВЕРУ
Само изузетна личност Мелетиа Антиохиског могла е отво
ренодаобавихрабри,оштрииреволуционарнипрелазнаникески
омоусиос. И други су ишли у том правцу, али далеко умерениим
корацима.
ПослеступааВалентиананаимператорскипресто,покрену
лисусеиосталиомиусианци.Поштогаееговаармиаизабрала,
онсеупутионаЗапад,уРим,пасуомиусианцитимповодомуКон
стантинопоуинсистираликодегаимолилигадасазовесаборпо
водом проблема вероучеа. Валентиан е на ему своствен, во
ничкиначин,одговорио:асамсветовакпасматрамзанепристо
нодасемешамупословетеврсте.Некасеерарсисакупеуколико
тожеле.Омиусианскагрупаеистогтренуткаовоискористилаи
364.године,журеисе,окупилаеондегдесевеналазила,повеу
групуомиусианскихепископа,коисураниебилиотеранисасвоих
катедараипосланиупрогонство.Асвесетодогаалоуневеликом
градиуЛампсаки,садашоЛапсаки,коасеуодносунаГалипое,
налазила на супротно страни Дарданелског мореуза. Омиусианци,
коисунаКонстантинопоскомсабору360.г.претрпелипотпунпо
раз,садаизавуудаодбацууодлукеовогСабораизахтеваудаим
севратекатедрекоесуимодузелиомици,пашаусвоапелсуду
целе Цркве. Што се тиче догматике, Сабор одбацуе ариминску
веру(т.омиствоникскогСимвола),доксасвоестранепакнеиз
авуу да се придржавау Лукиановог Символа са еговим тума
чеемомиоскатапанта,т.прихватауикатоусиан.
Покренутоетакоепитаедасеовосхватаеподведеиузпри
родуТреегЛицаСв.Троице,т.узприродуСветогДуха.Меутим,
дошло е до негодоваа, тако да се одустало од решаваа овог
питаа.СабореупутиопосланикеимператоруВаленту.

140
Меутим, посланици су доживели потпуно разочарее. Ови
провинциалциизЛампсакенисузналиинисумоглидапредвидеда
сузапрестоницу,уовомтренутку,свиовипокушаинакнаднихдог
матскихразматраабилинеумесниинепримерениситуации.Осим
тога, жена Валентова, Доминика, активна арианка, коа е била у
блискомприатествусазлонамернимЕвдоксием,ниемоглаада
недошапнеВаленту,какоуовомслучауваапоступити.Потребно
естрогимполицискиммерамаодмахугаситипожаркоиезапре
тио да букне. Издати нареее о повиновау утвреном (360. г.) и
обавезном омиству. Наново прогнати све епископе кои су били
свргнутиуКонстанциеводоба,авратилисеувремеулиановесло
боде. ТакосуизАнтиохие поново удаили Мелетиа. Павлина
нисудирали,вероватнозбогизвесногомаловажавааеговемало
бронесекте.
Овако су омиусианци, кои су пострадали због свое политике
кратковидости дошли до веома значаног закучка. Да би спасли
православе од арианског отрова, било е потребно да се одлучно
ослоненаримскиЗападкоисебориозаникество;коее,узгред
будиречено,штитиоошисадашистарииимператор,Валентиан.
Такосуомиусианципочелиреално,анепривиднодаучвршуу
саборнувезусасвоимедномишеницимаомиусианциманаИстоку,
пасусетекондасолиднопоавилинаримскомЗападусапредлогом
за уедиее. Према речима историчара Сократа, омиусианци су
разаслали свое делегате по многим градовима и спровели су веро
научноопредеиваенамаимсаборима,каонапример,уСмирни,
ПисидииИсавриско,ПамфилиииЛикии.Билаедонетаодлукада
сетражизаштитанаЗападуодимператораВалентиниана.Заовосе
одреуу три посланика, епископа, Евстатие Севастиски, Силван
ТарскииТеофилКостовалски.ДелегациаедопутовалауМедиолан
башувремекадеВалентинианбиоотсутан;биоеуГалии.Деле
гациаеондаотпутовалауРимрадипреговорасавеликимстрадал
ником, папом Ливерием. Ливериев услов е био потписивае Ни
кескогСимволавере.Требареидаеветадаимабилааснане
довоностдодаткат.изсуштинеОца,коиебиоунетуНикески
Символверенапоредосаомоусиос,поштосуштина=усиаподед
накоприпадасвоТроици:ОцуиСинуиСветомеДуху.Дабисеуми
рили источни теолози овоме е било додато и тумачее: едино
суштногОцуусмислусличногпосуштини.Томприликомсуана
темисаниАриеиСавелие,МаркелиФотин.Посебноеанатеми
сано Ариминско исповедае вере кое е било прераено у Ники
Тракиско,апотписаноуКонстантинопоу360361.године.Такое
дошлодокомплетногпреврата.Поштосу64источнаепископадали

141
писменусагласносткоусусобомдонелиделегати,садпапаЛиверие
свошездесетчетворициупууепосланицу.Уоихобавештавада
сусвиондашиучеснициуАриминиумувесамианатемисалисво
потпискоисуондадалиисподнетачнеформуле.Такосесадсвето
замеуеновимпотписиваемникескевере.Папапозивадасеово
уедиаваеошпроширитиме,штобисеанатемисаоАриеишто
би се отпочелоса потписиваем НикескогСимвола вере. Источни
посланицисеовогапутанисуограничилисамонадоговорсаРимом
исапапом,негосуступилиувезуисаепископимаиздругихделова
Италие,ЗападнеГалие,Африке,апосебносупровелиинековреме
наСицилии.ВратилисусепотомнаИстоксарадоснимвестимаи
документимаосмиривауиседиаваусацелимЗападом.оше
самотребалоовасренидоговоручврститисаборнимприхватаем
наИстоку.

142
ПРЕЛИМИНАРНИСАБОРУТИАНИ
Да се не би одуговлачило, посланици су се састали у малоази
ском граду Тиани. Били су ту присутни и Евсевие из Кесарие Ка
падокиске, Пелагие Лаодикиски, Григорие Назиански (отац Гри
гориа Богослова), т. група чланова Мелетиевог Антиохиског са
бора из 363. године. Донета е одлука да се свим црквама Истока
пошае циркуларно обавештее о постигнутом договору са запад
ним црквама и о иховом позиву да се саборно потврди повратак
чистом никеству. Не тражеи формалну дозволу императора Ва
ленса, учесници овог скупа су себи дозволили да сазову саборни кон
грес у Тарсу Киликиском. Меутим, престонични неприатеи оми
усианаца (само се треба сетити Евдоксиа!), кои су били у могу
ности да из близине и паживо прате Валента, свакако да то нису
допустили. Валенс е наредио да се прекине са свим покушаима ор
ганизоваа сабора. Овим е омиусианцима онемогуено да авно,
саборно оформе сво повратак на Никески Символ. Они су ипак
продужили отворено за себе да проповедау живи сотириолошки
смисао догме о родбинском единству Сина са Оцем, а путем овога
смисао нашег удског обожеа преко Сина. Назад, баш у ово сре
дини е започело разашавае ош увек читавом никеском Западу
неасне, и тачне разлике измеу термина усиа и ипостасис. Био е ово
почетак огромног богословског достигнуа за читаво васеленско бо
гослове.

143
ПНЕВМАТИЧАРИ
Као поучан пример дубоког конзервативизма у области ре
лигиозне психологие, може да нам послужи секта пневматичара.
Онаенасталауправоукрилуоверелигиозноживеисензибилнено
воникеске средине. У свом поимау божанске природе (а не при
родествореногбиа)ибогоеднаке(анениже)природеДругогЛица
Св.Троице,овиомиусианцисуседостаотиснулиодупрошеногу
даистичког и паганског монотеизма. И ето, приликом примеиваа
овог сличносуштног богословствоваа на Свети Дух, они су, не
имауи смелости авно да кажу да е и Трее Лице Свете Троице
истотакосличносуштноиОцуиСинупобожанству,т.даеСвети
ДухтакоеБог,онисубежалиодовогакаооднавееереси.Овако
су се, несвесно или потсвесно, доживавали догмати о Свето Тро
ициуЦркви;притомнесамокодобичногцрквеногнарода,штое
иприродно,негоимеупастиримаиучитеимавере.Ево,иуовом
случау су источни омиусианци у свом интензивном подвигу свесне
борбе против арианског отрова у своо цркви, одедном неочеки
вано открили, у своо сопствено средини, упорну ерес. Среом,
ерес ние била много заразна, нити популарна, али е Црква ипак
мораладаеконстатуеиускладусатимдаеанатемише.Уистори
скомпредауовасеереспрочулаподназивомпневматичари.
У црквеном чинодествовау на дан Недее Православа1
унето е и име епископа Македониа Константинопоског као по
главара пенвматичара. Меутим, ми тачних историских података о
овоме немамо. Македоние е све време био солидаран са омиусиан
цимапаезбоговогабиоипрогнан.Онеош340.годинепоставен
1НедеаПравославаепрванедеаВеликогпоста,иличиста;установ
ена843.г.поводомпобеденадиконоборством.(Прим.резенз.)

144
заепископауКонстантинопоу.Одсамогпочеткаомиусианскогпо
крета, од Анкирског сабора 358. године, приближио се еднодушно
Василиу Анкирском и Георгиу Лаодикиском те био едан од сту
боваомиусианства.Године360.увремеофанзивеомискедиктатуре,
многоепропатио,ергаеКонстантинопоскисабориз361.године
изгнаоуоближирегион.Овдее,укругуепископакоисумубили
одани,ускороипреминуо.ПоследипутсеМакедониевпотписпо
авуе испод писма шездесетчетворице епископа, кое е било упу
енопапиЛивериу.РасправеоСветомДухусусепоавилепослее
гове смрти. А формална неразашеност, нерешеност овог питаа,
била е ош увек тако значана, да е Василие Велики чак и 371. г.
избегаваодаСветогДуханазиваБогом.Нештокасние,дотичуисе
овога питаа, он наводи Евстатиа Севастиског као главног пред
ставника духоборачке ереси.
(борципротивбожанскогсвостваСветогДуха).Иминигде
све до 380. године не среемо израз македонианац кои би био
примеенуздухоборство.Оваатрибутсуувелиуупотребуцрквени
историчариСократиСозомен,будуидасуисамибилистановници
Константинопоа. По престоници су кружиле гласине да пнев
матичарисматраузасвогавоувепреминулогМакедониа;али,у
комсмислуеонбиоиховвоаосталоезанаснеасно.Мождае
то био само у неком општем значеу у време еговог изгнанства
поштоеимаочинизваепрестоничкогепископа.Меутим,Маке
доние е пре ставаа на дневни ред питаа божанства Светога
Духа ве био умро. А садеедан део овихепископапрогнаника од
едномчврстоприхватиодухоборачкагледишта,пасуихвепрема
уходаном надимку, и дае сматрали као македонианце. За време
Македониевог живота стварно су се Евстатие Севастиски и Еле
всие Кизикски интензивно дружили са им. И споа гледауи,
онако како су то видели константинопоци, они су несумиво про
дужилидабуду македонианци.АпослеМакедониевогизгнанства,
егове присталице су остале у престоници. И едан део их, након
бучних расправа, могао е лако прии духоборцима. А лични став
самог Македониа о питау кое е постало спорно убрзо после е
говесмрти,засадостаенеразашено.
Ако логички посматрамо, одавно е ве било време да баш
аномециизродепневматичаре,амеутим,поавиласеересуправо
меу омиусианцима, т. меу православнима, и то из удивости
конзервативне психологие. Овако су ову поаву процеивали живи
посматрачи,гледауисастране;например,св.Атанасиеисв.Епи
фание Кипарски. По иховом мишеу, пневматичари су они
верницикоиправилноиправославноразмишауоСину,ахулена
СветогДуха,несврставауГапобожанствуузОцаиСина.

145
Ова скандал е врло много нашкодио репутации партие омиу
суанаца. Пошто су оживели свое природно траае, омиусианци су
убрзо сишли са сцене. Остаци партие, напоредо са свежим елементи
ма,оформилисуутовремегрупумладоникеаца,илиновоникеаца.
Овим новиникецима е пало у део да на II Васеленском сабору,
381. године буду вое читавог посла. Зато су били сасвим разумиви
ихови приатески напори да дуготрано и стрпиво позивау и
наговарау пневматичаре, свое доучераше едномишенике по
омиусианству, да узму учеша на сабору. Духобораца е било укупно
36 епископа. Оци Сабора 381. године подсеали су своу заблуделу
брау на ихов племенит споразум и на единствено понашае
према Западу, према папи Ливериу и Риму, као и на чиеницу да су
они, ош до недавно, сви били еднодушни и здружени. Учесник у
овим саветоваима, св. Григорие Богослов назива ове духоборце
своомбраомиговориимдамурасцепсаимакидадушу.
Значи, може се закучити да чак ни нова ерес ние настала из
званичног омиства, ер е оно ве било на издисау и тиме осуено на
пропаст. едини излаз е био у никеству. Жива побожност пастве
вукла е у овом правцу свое заостале пастире. Тако е паства у Нази
анзи навела епископа Григориа (оца Григ. Богослова), да прихвати
НикескиСимволвере.
Диание из Кесарие Кападокиске каао се на самртном часу што
е некад, за време Констанциа, у Константинопоу 360. године, пот
писаонесувислуНикскуформулу.
Не схватауи сво положа живих мртваца, Георгие Алексан
дриски, Евномие, Евдоксие, као и Авксентие Медиолански, немо
но су отаавали сво век. Било е прошло ихово доба, а биле су их
снашле и велике тегобе. Наступило е време зрелости и снаге групе
ВеликихКападокиаца.

146
ПРЕВАЗИЛАЖЕЕАРИАНСТВАНАЗАПАДУ
Запад е у слободи коу му е подарио Валентиниан доста брзо
прездравио ариминско саборно насие, па се враао без буке на
свое старо уобичаено никество. Али екстремно леви Лукифер
Калабриски никоме ние хтео да опрости тамоши аримински крах
па ни са ким више ние желео да се уедиава, задовоавауисеко
муницираем искучиво са самим собом. У то непомиривости са
онимакоисупалинаАриминскомсабору,саимеединобиосоли
даран шпански епископ, Григорие Гренадиски. Чак е римски акон
Иларион проповедао накнадно крштавае оних кои су се тако
страшно стропоштали у Ариминиуму. Са им се солидарисао и по
магао му е да спроводи чистку Евсевие Веркелски, кои се тек био
вратио са Истока. Меутим, ние се баш тако лако предавала ек
стремно лева, борбена арианска група. А у су чинили: у Медиолану
Авксентие, у Арлу Сатурнин а у Периги (Перуи) Патерн. Иларие
и Евсевие Веркелски вршили су притисак на толерантног Ва
лентиниана како би навео Авксентиа, епископа медиоланског, кои
е држао катедру у воно престоници западне империе, да потпише
Никески Символ вере. И ова е то цинично учинио, али им се због
овога осветио тиме што е код Валентиниана измолио указ о прогон
ству из Медиолана Илариа и Евсевиа, као туе агитаторе у ихово
диецези.
У Сирмиуму е ош увек траало ариминско насие, тамо су
никецепрогаалиислалинаробиу.
У Панонии, и низ токове Доег Дунава, у том исконском
царству Урсакиа и Валента, ош увек е било обавезно арианско
омиство.

147
ВЕЛИКИКАПАДОКИЦИ
Под овим именом су се прославили у истории оци друге
половине IV века, кои су и формално обавили диалектички обраду
црквеног догмата Свете Троице на основама апостолског предаа.
Били су то земаци из истог краа: Василие Велики, Григорие
Нисиски, Григорие Богослов и Амфилохие Икониски, кои су за
едно делали са своим приатеима и истомишеницима, из непос
реднеблизине.
ихов завича Кападокиа, као и суседне области у центру Мале
Азие, представали су повеи регион познатих земопоседничких
породица,коесукаостатуснисимболзасвоазвааизасвоеродос
лове сматрали као обавезу да пруже своо деци што више обра
зоваа.Самосепосебиподразумевалодаетоводилоказаузимау
навиших командних места и у култури, и у друштву, и у држави.
Аналогне услове и резултате можемо пратити и код нас у спахиско
класи, у околини московског центра, у Тверско, арославско, Вла
димирско, Разанско, Тулско, Калушско и Смоленско губернии.
Оно чудо од руске кижевности, познато у целом свету, управо е
насталоовде,утимплемикимгнездима,каоиунавишимвисинама
европске културе, коу су они били усвоили. Сличну акумулациу
просветитеских снага кое се управау ка служеу своме народу и
своо религии, запажамо и у породицама будуих црквених отаца,
Кападокиаца.
Василие Велики (роен 329. г.) аристократа е по крви, а по
породичном предау, потомак хероских слугу хришанско Цркви.
егова бака Макрина спасавала се у време Диоклецианових про
гонабежаемушуме.Отацмуебиопознатиадвокат.еговамака
Емелиа била е ерка едног хришанског мученика. Уак му е био
епископ.Последомаегобразоваакоесумудалиплаенидомаи
учитеи,родитеигашаууКонстантиноподаслушапредаваа

148
изреторике,ондашегзнаменитогговорникаЛиваниа,коиебио
познатширомцелеимперие.
ПокарактерусвоереглигиозностиВасилиеебиоаскета,каои
еговароенасестраМакринакоаевебиламонахиа.Заегае
иначе монашка испосница била само духовна школа и припрема, а
пастирствоонажеениобликслужеаХристуиЦркви.Вероватно
даеондубокоосеаоживуистинууречимавеликогапостола:ако
кожелиепископство,ондадоброделожели.Меутим,тонезначи
даеон,каонпр.АтанасиеВеликиуришаоубиткенабонимпо
има распламсалих, интензивних, догматских окршаа. По своо
духовно конституции он ние био борац. Био е само обазрив и
веома стрпив еволуциониста. Меутим, кад е ве у своме развоу
меао своа догматскобогословска гледишта, онда би Василие
одлучно прекидаосвоуприатескупреписку чакиса старим при
атеима.Анасупроттоме,насветскомисветовномбономпоуон
епотпуноприродно,безнасианадсамимсобом,ступаоуконтакте
сачиновницимаимператораВалентаиобаваопотребнепослове,
каоисамеснимградоначелникомМодестом.
Василие е у младости, пошто е био имуан племиспахиа,
могао без икаквих проблема да сагради за себе пустиачку испос
ницу,недалекоодсвогродногградаНеокесарие.Онеовдеповукао
назаедничкоживееиподвижништвосвогвршакаГригориа,
изградаНазианза,истотакоаристократупообразовау,синамес
ногепископакоисетакоезваоГригорие.Поштосусеовдепосле
специалнихприпремаусавршилиусвомеподвигу,ВасилиеиГриго
рие,премаспахископросветарскотрадиции,креунастудиена
Атински универзитет. Тамо нису себи дозволили да се утопе у
обичну студентску гомилу, него су се понашали као прави духовни
аристократи.КакосекасниесеаоГригорие,зналисусамозадва
пута:заслушаоницусабиблиотекомизацркву.Уистотовреме(око
350.г.)саимаеуАтинислушаопредавааиулианОтпадник,
коиепремаГригориевимречима,биодостаповученчовек.Одатле
гаебашКонстанциеиангажоваозауправаееднимделомим
периепоставившигазацезараБританиеиГалие.
ПослеповраткаизАтине,Василиеступауцрквенуслужбу,као
анагност,т.читач.ЕпископетадбиоДиание.Каоштосмовера
ниерекли,оневодиособомученогаконаВасилиа,далекоучени
егодега,навеомаважнебогословскескупове,какавенпр.био
онауноуочи1.ануара360.годинеуКонстантинопоу.Меутим,
Дианиеубрзоумире(362.г.).Тадбираузаепископауваженогсве
товакаЕвсевиакои,пообичаимаоногвремена,ошувекниебио
крштен,негоесамобиооглашен(катихумен,приправник).Каде

149
Евсевие постао епископ, рукоположио е Василиа за презвитера.
Али,ауторитетбриантногВасилиа,нарочитомеумонасима,про
бууе код Евсевиа завист, те Василие сматра за потребно да се
повуче у своу монашку испосницу. Меутим, указ императора Ва
лентаиз365.године,коимсефактичкиукидаверскатолеранциаи
као обавезно намее омиство, свакако е био застрашууа бомба
смиреном току епархиског живота. Одложивши на страну свое
самоубе, Евсевие из Кесарие Кападокиске обраа се директно
ВасилиуиГригориу,позивауиихдаизауизсвоеизолациеида
стануузаштитуузбурканогепархиалногживота.
Василиеодтогтренутка(365.г.)дотемереактивноулазиупос
лове КесарискоКападокиске епархие, да у потпуности оме
управа све до Евсевиеве смрти (370. г.). Меутим, Евсевиеви
лични и ускогруди приврженици, кои су углавном припадали свет
скимкруговима,каоштоетобилоисасамимЕвсевиемпреего
вог епископства, нису могли да опросте Василиу егово гордо
повлачее у своу аскетску испосницу на самом почетку Евсевиевог
ступаанаепископскукатедру,пасусетеменоприпремалидаосу
етеВасилиевизборзаепископапослеЕвсевиевесмрти.
Али,какотокажерускапословица,неможесесакритиградна
врху брда, те тако ни високообразовани Василие ние могао да се
сакрие у своо приватно аскези. У то време е Евстатие Севасти
ски, кои е такое припадао завичаном кападокиском езгру, играо
активнуулогууодносимаомиусианацасаЗападом.Несамодаеон
у ова процес односа увукао Василиа, него и Евсевиа Кесариско
Кападокиског.УовомепослусеочигледнопримеуеВасилиевве
ликиутицакоиеиначесвепословеепархиедржаоусвоимрука
ма. Тако да се после повратка омиусианаца из ихове посланичке
мисиесаЗападаприавиозаучествоваенаконгресууТиани (365.
г.) и Евсевие КесарискоКападокиски, наравно, у прати Василиа.
Очигледно да е Василие био одушевен планом поновног уеди
аваасаЗападом.
Василие е добро знао да е после Евсевиеве смрти (370. г.)
против егове нормалне кандидатуре за КесарискоКападокиску
катедруводитижестокуборбуутицаникруговиизредовасветовних
(можда су били антимонашки настроени) приатеа поконог Ев
севиа.Василиезатоодлучуедасе активира,папозиванаизборни
сабороколнеепископекоисусеприатескиодносилипремаему.
Хтео е око овога да ангажуе и свога брата Григориа Нисиског.
Али,знауидасеовавеомакритичкиодносипремасвемупа,како
мусечинило,ипремаеговомпоноситомкарактеру,посумаоеу
еговосаосеаеипомоувезиеговогнапредоваауепископски

150
чин. Зато се Василие обратио брату Григориу, под изговором да е
опасно болестан. Али, кад е Григорие успут сазнао о чему се ради,
окренуосеназад,тенаизборениенидошао.Василиееипакнаиз
боримадобиовеинугласова,пагаелокалнисабордостоноипра
веднохиротонисаозаепископа.Меутим,стараевсевианскагрупа
сениеодрекласвоихамбициаиосталаеунарушенимодносимаса
Василием.
Године 371. император е административно поделио провинциу
Копадокиунадвадела.УтовремесеканонскапраксаЦрквебрзо,
изасебечакповоно,усаглашавалаусвоимепархискиморганиза
циама са новим државним границама. Изгледало е да се може оче
кивати како е и епископи Кападокиске провинцие аутоматски
поделити териториу своих епархиа на два дела, баш према постав
ено линии коу е повукла држава. Епископ града Тиане, кои е
биоусуседствусаКесариом,журеисе,одмахобавуесвоунеза
висност у односу на Кесариу. Очигледно да е овде било економске
користи и добре зараде од новоприменог Тианског дела терито
рие.УтовремеВасилиеебиоразвиовеомаширокумрежудобро
творних установа друштвеног карактера. Ова испоени занос за
систем организоване помои сиротии и неакима био е потпуно
неразумив и ту наравима оба Григориа, кои су били блиски Ва
силиу: прво, еговом роеном брату Григориу, кои е после смрти
своеженепостаоепископНисиски,аиГригориу,еговомличном
приатеу са универзитетских студиа, старом другу по аскези и по
богослову, кои е касние добио назив Богослов. Григорие Ни
сиски,роениВасилиевбрат,дубокосеодегаразилазиоусхвата
у служеа Цркви па е осуивао Василиа због егове уображено
сти,коасетемеиланапознаваутеориебогослова.Чакеое
му и овако писао: Василие невероватно много размиша о своо
лепоречивости, презире све друге квалитете код човека и до небеса
узноси сво знача, као да е виши од многих знаменитих великана.
Али,критикууи свог братаВасилиа,ГригориеНисиски есасво
омепархиомипакбиосигурноупориштеуспасаваудобротворних
установа свога брата, социалног активисте. Друга фамилиарна
епископиа Назианз, завича Григориа Богослова, такое е чврсто
држала Василиеву страну у питау око граница I Кападокие. Ва
силиесезбогтога,одложившиустранубригеокотогпитаа,обра
тио за помо своме приатеу Григориу (будуем Богослову). Замо
лиогае,аовасерадибившегаскетскогподвигасагласиосатим,да
прихвати епископску хиротониу 372. године, зарад нове катедре у
градиуСасими.АСасимаебиланекакваселендраублизинигра

151
нице I Кападокиске провинцие, коа е лежала непосредно уз брдо
Мученика Ореста на коме се налазило велико и богато пооприв
редно добро кое е снабдевало храном Василиеве филантропске ус
танове. Пошто се обрео у региону II Кападокие, суседни епископ
Антим бржебое пожури да пре свих заузме Орестово брдо, богато
поопривредним производима. Меутим, и Василие заузима омаи
гради Сасими, на Антимово граници и баш у ему постава за
епископа свог драгог друга из младих дана, Григориа, знауи уна
предзатегобностслужбоваауто,какобисереклорупи.Апри
ликом поставаа Григориа за епископа, Василие е красноречиво
признао да би за Григориа цео свет могао бити епархиа достона
поштоваа. Сасими е била, просто говореи, една поштанска ста
ницаначиосусетромеисмеиваликои,апонекадсеиробапре
товарала. Сталних становника е било врло мало. Начеше се у о
разлегало непрекидно тандркае точкова, акае магараца и
гласни повици кочиаша. И баш е овуда пролазио пут кои води у
Киликиу, у то продуктивно газдинство на брду Мученика Ореста.
Изгледадаеуправоовде,наовораскрсници,уследпривреднихкон
фликата, често долазило до сваа измеу уди кои су водили
караване своих возила. Григориу, кои се предавао надземаско
контемплации, све е ово изгледало као некакав апсурд, кои е
могаодаличинаискушее.Ниеовобиломестонизакаквопастир
ство,него самоза полициску патролу.Онебуквалнопропиштао од
тогужасаидонеоеодлукудаедноставнопобегне.Касниееписао
о том искушеу: Нисам се а некад страсно заносио епископским
духом,нисамсе,уздижуисезаедносавама,прекаиваозато,дабих
се борио за кокошке и муле, онако као што пси кидишу на бачену
кост. Григорие се дае живописно изражава: Бачен сам овде као
некакав мусави и непотребни земани чанак. Стварно, до дана да
нашег свугде на Истоку, пошто е та регион царство глинених по
суда, сви путеви и све стазе и богазе су засуте полупаним чапарчи
има.Самосумоинеприатеизаменемоглидасмислеоваквусуд
бину.Григориеетакоглавомбезобзирапобегаокуиузавичани
Назианз,своместаромоцуепископупамуепомагаоуеговимепи
скопскимпословимасведоеговесмрти (375.г.).Послеовогадола
зи да живи монашкоусаменичким животом у оближу Селевкиу
Исавриску.НаконсмртиВасилиаВеликог (379.г.)ислободекоае
de facto наступила за време Валента, кои е иначе тад био заузет
фронтовским борбама против Гота, мелетиански епископи позивау
Григориа Богослова (вероватно на инициативу Василиа Великог) и
убеуугадаотпутуеуКонстантинопо.Такоеонприликомсмене

152
врховневластидошао наположа престоничкогепископа,акасние
изапредседавауегнаIIВаселенскомСабору.
Извесне замерке и примедбе кое се могу делимично упутити на
егов рад не играу велику улогу, ако се узме у обзир егово главно
служее Цркви: егово учеше у развоу богословске мисли и е
гове набое формулацие догмата о Свето Троици, кое се темее
на основама асног разликоваа единосуштиа од три ипостаси.
Сви источни богослови су ово постепено домишали, подеднако и
оникоисусеокренулиникеском единосуштиу,каоионикоису
се ослаали на сличносуштие. Василие е у договарау са други
ма давао предност дипломатско постепености. И то не због некаквог
лукавства, него због искреног осеаа да су уди единствени и по
вери едносрдачни, а ето, ош увек нису стигли до стадиума чистог
теоретског, истоветног мишеа. Мисао коа е неутоена правим
смислом, изазива протесте удске савести. Василие Велики лично
био е оваплоее дипломатске ширине и стрпивости. Умео е да
општи са супротним екстремистима и са Св. Атанасием и са Евдок
сиевим штиеницима, са своим суседом плиткога ума, Евстатием
Севастиским, и са великим умником, Аполинарием Лаодикиским,
кои е чак склизнуо у ерес. Василие е увео у заеднички ток
повратка на Никеу и групу омиусианаца коа му е била блиска. А
паралелно, може се чак реи и пре ега. ту су се ве били улили и
други омиусианци, чии е едан део прошао кроз фазу омиства. На
пример, такви су били Мелетие Антиохиски, Евсевие Самосатски,
Пелагие Лаодикиски и Григорие Низианзинотац. Са има су се
уединили, сад ве нови никеци, Теодот Никопоски, Варсума
Едескикаоинекидруги.Овакосесакупилагрупаодоко150еписко
па; она се ве учвршивала око нове асне терминологие коу су
формулисалеученевое,Кападокици.
Изнеемо сада веома фино преношее богословских достигнуа
ВасилиаВеликог,коенамедаоВ.В.Болотов.Састрогошукоа
прелази у формализам, он изводи разлику измеу помова усиа и
ипостасис,каоипомовафизисипросопон.Упосланици(38.или43)
коу е упутио своме брату Григориу Нисиском, а коа е посебно
посвеена овом питау, он поам усиа дефинише као опште (то ки
нон), а ипостасис као нешто особено, поединачно (то идиазон)
().
Успоставивши тако ихов меусобни однос као genus према dif
ferencia specifica, тако што е човек усиа, а Павле ипостасис, Ва
силиеонда,утомсмислуовопримеуенаучееоСветоТроици.
Ова споменик ( из 369. или 370. године) представа
каментемеацнашенаучнодогматскетехнике.




153
едном речу, изводеи све ове детае (претпоставауи да су
ве познати из Патристике1 Василие, Григорие Назиански и Гри
горие Нисиски, успоставау ову разговетну формулу о меусоб
ном односу единствене Божанске усие и Три ипостаси, коу ми и
данаскористимо.
Данас се често испушта из вида оно префиено, истанчано поа
шавае самог извора разликоваа Лица Свете Троице, приликом
утвриваа единосуштиа омоусиоса, кое су обавили велики Ка
падокици. А то е управо ово: порекло ние у усии (око кое е лу
тала стрампутицом доникеска мисао и због чега су настале две кра
ности маркелианство и арианство), него у иховом меусобном
односу () Лица Свете Троице. Свети Василие Велики е овако
размишао: Отац есте име Божие, али не по суштини и не по де
ству , него по односу
какавимаОтацпремаСину,илиСинпремаОцу.
Отац е веи од Сина по узрочности и еднак по при
роди.
Ово е такое своеврсни субординантизам, меутим, не по бо
жанству и не по суштини (као што е то код Оригена, па чак и код
Атанасиа),негопоипостасниммеусобнимодносима.
Ето у ком е смислу умесна формула Александриског старца
Дидима по коо се Син раа из ипостаси Очеве а да Свети Дух
исходиизипостасиОчеве.
Управо ово превазилажее субординантизма по суштини и
представа оно гениално достигнуе кападокиског богослова.
Овим е коначно убиена саблазан западног маркелианства. Истина
е да се отров маркелианства испоио и у филиоквизму. Западни бо
гослови, пошто су лишени права да спаау Три Лица по суштини,
вероватно услед изазване реакцие, спаали су Оца и Сина по
ипостаси, ер е код их ипостасни однос Оца и Сина према Духу
еднотеисто,(изведено).
Мада, наравно, Латини могу да приговоре да Дух Свети исходи
из нероене ипостаси Оца, а исто и из ипостаси Сина, коа е ипак
донекле друкчиа, пошто е код ега роена. Ми на ово даемо
приговор да сам однос према Духу и код Оца и код Сина, остае едан
те исти, т. изведен из себе. На ова начин извесно спаае ипостас
нихфункциа,илисамихипостаси,ниеодстраено.
Овако су Кападокици обликовали учее о троичким меуод
носима,заразликуодАтанасиаистарихНикеаца,онакокаошто
1Патристикаетеорисканаукакоаизучаватеолошкесистемеедногсв.
Оцаилигрупесв.Отаца.(Прим.реценз.)

154
су осветлили истинитом светлошу и сам дискутабилни термин
омоусиос.Харнаковотврее,закоимсеповеланованемачка,аде
лимично и енглеска наука, да су Кападокици уствари ставили, по
смислу,уистураваномоусиосиомиусиос,простоенетачно.ИВа
силиеиГригориеБогословнамерноидугоразашаваунедово
ност и неодрживост самог омиусиоса. Василие пише да омиос
означаванештоштоесличнодругомеnoквалитету,аБожанство
е ослобоено категорие квалитета каквоте. Дакле, омиусиос
едноставнонедаеодговорнапоставенопитае:штасутоСини
Духуодносунабожанскуприроду,приликомиховогупореиваа
са Оцем? Ако су Син и Дух потпуно еднаки са Оцем по природи
Божанства, то онда значи да су Они Сва Троица исте суштине
омоусии.
Кадсуведошлидосавршенеформуле,садКападокицисвесно
почиудасеограууодомиусианаца.
Наравно да при таквом схватау они почиу са цизелираем
форме Атанасиевог богословствоваа. По Атанасиу, о едино
суштиу би требало да се изражава као или .
СвакакодаесадзаКападокицепостаонемогуиникескиизраз
изсуштинеОца.Поштоеусиа=суштина
Оца,СинаиДухаеднатеиста,ондабиапсурднозвучалодаеОна
коероенизсуштинеОцаистовременороениизсвоесопствене
суштине,поштосуштинаниеприпадностсамоединогОца.Онае
припадностсвеТроице.
Тако су учени Кападокици помогли окончау триадолошких
спорова и успоставау поновног единства Истока са Западом.
сводеиразнетенденциенаеднуединуаснусинтезу.
Будуидасусамибилинаучници,онисусепостаралидауову
синтезу унесу и све елементе врхунских достигнуа читавог хеле
низмаисавремененеоплатонистичкефилософие.
МожемореидаIVиVкигаОСветомДухунеприпадаВа
силиуВеликом,каоиомаитрактатОДухууодекуSpuria.Ова
су дела, рекло би се, крцата буквалног препричаваа Плотинових
Енеада.Меутим,овосамопоказуеодушевееПлотиномувреме
школоваа Кападокиаца, ер е и оригинално дело Василиа Ве
ликогАмфилохиеоСветомДуху,пунопаралеласаЕнеадама.И
списи Григориа Богослова о Божанско Троици прожети су овим
истимПлотиновимначиноммишеа.
Ипакблиставадостигнуакападокискогбогослованисуодед
ном постала своина свих источних епископских умова. Живот и
стваралаштво Кападокиаца су били пловидба по бурном мору не
срееностиразномиша.

155
ОРГАНИЗАТОРСКИПОДВИГ
ВАСИЛИАВЕЛИКОГ
Од троице великих Кападокиаца, Василие Велики, кои е
поседоваоорганизаторскеспособности,узеоенасебевеоматешку
мисиу да брод Цркве приведе у тиху луку црквеног мира. Без
тактичког прилагоаваа са свестима богословски неаких ништа
ниемоглодасеуради.Атанасиее,например,биоборац.Меутим,
коликоесамоузнемиреностидонелаеговаделатност!АВасилие
еопеттежиоказатишу.Меутим,кодудисевебиоразвиоукус
занеприатество,заинтригеизаподозривост.Каоорганизатори
приатекападокискогмонаштва,Василиееуемуимаоослонац,
алиикритизерскеопоненте.ЕвопримераизедногписмаГригориа
Богослова.НаданпразноваасеаанамученикаЕвсихиа 7.XI
371.године,сакупилосеуКесарииКападокископодостагостиу.О
овоме можемо да прочитамо код Григориа (Еп. 58 или 26) у бри
антномБолотовевомпреводуследее:Некигостикоисупосле
свечаности почелидасеразилазе,свратеуспутуНазианз,кодоца
Григориа Богослова. У току ручка започне разговор о Василиу и
Григориу.ХвалилисуедногидругогиАтину,итд.итд.Иодедном,
усред овог хора похвала, подиже се едан монах па рече: Господо,
каквестевисамоулизицеилажови!одсечеоваоштро.Хвалите
Василиазаштогодхоете,товамправонеоспоравам,ализаоно
наважние,даеонправославан,савамасеникаконемогусложити.
Василиеизневераваистину,аГригориемугледакрозпрсте!Ове
речи су оставиле тежак утисак; Григорие се силно узбудио. а се
враам, продужио е монах, са празника Св. Евсихиа. Имао сам
приликудатамочуемштабогословивеликиВасилие.Говорио
ОцуиСинуизврсно,ненадмашно,никокаоон!Аликадедошаодо
Св.Духа,туеомануо.Товамеисто
каокадрекатечепосвомкаменитомкоритупадоедопескаине
стане.ПочеоеВасилиесанекаквимнеаснималузиамаидвосмис

156
леностима,коеедоброувиоублиставукрасноречивост.Узалуд
еГригориетумачиопотребутаквогВасилиевогпонашаа.Монах,
коиетуимаоисвоеистомишенике,самопонава:Не,свееово
сувише исполитизирано да би било благочестиво! Доста нам е те
икумене!Доклеемодакриемосветику,цитираоеонречи,
коеенекадизговориоличноГригорие.
Врло е карактеристично ово размимоилажее приликом оце
иваасвихавних,уовомслучауверскихпрегаоца,коисусеуз
висилиизнадобичнегомиле,какоонихдобрихтакоилоших.Свима
епредодреенодаимсудеониудикоислужесамоедномчести
томзадатку,апритомсусамиврлоограниченихспособности!
За успоставае мира у свеукупно Цркви Василие е тражио
некичврстослонац,паесебидозволиодамисликакотоможеда
будеиримскиЗапад.Збогтогае,отпочетка,санадомприхватаосве
односесаЗападом.Меутим,Западеидаеостаодалекоодразу
меваа Истока и просто ништа ние знао о еговим богословским
достигнуима,анарочитообогословствовауКападокиаца.Знаое
самозаедно:анатемаАриу,арианствуисвакомекониепотписао
никеску веру. Пред западним теолозима неприметно е ишчеза
валасвасложеностисточногбогослова.КакоетоВасилиеВели
ки говорио, Западни едино знау да уздуж и попреко анатемишу
Ариа,итоондакаденаИстокуАриесасвимбиозаборавени
кадсеправославнамисаоналазилапредсуптилнимтекуимзадаци
ма.Ослаауисеинертноискучивонаречиникескогороса,За
паднинисухтелидазнаунизакакведругеречиИсточних.Пошто
еовоувидео,ГригориеБогословеписао:Збогречисекидауна
удаениихоризонтиваселене.
СветиВасилиеВеликисенадаодаепутеможиваваавезаи
детаног информисаа Запада обаснити да арианства на Истоку
немаонде,гдегатослепиЗападацивиде.Василиеважеаебила
даовумисиупреузменасебесв.Атанасие.Зато331.годинешае
Атанасиуписмо,устваримолбу,коумуеоднеоДороте,акониз
клира Мелетиа Антиохиског: Ко се то на целом Западу више
поштуеодтвоеседеглаве?!Остависветунекакавспомениккоие
достоантвогживота,многоучениоче!пишемуон.
ШтосетичеАнтиохискогпитаа,Василиеесматраозапотре
бнодасепризнаМелетие(цеоИстокхоеМелетиа).Павлинае
признаваласамоеднамаласекта.Овазадатак,меутим,ниеодго
варао Атанасиево мои. Целог еговог живота прогаао га е и
изневераваоИсток.Чак иондау Антиохии,укоуебиодошаода
реферише цару овану, Мелетие е избегао сусрет са Атанасием,
значи,избегаоесвакипокушамиреа.Изузевшисебелично,ипак

157
Атанасие ние прекидао односе са Источнима. Чак е и слао тамо
и свога брата, акона Петра. Али, ни ова мисиа очигледно ние
уродила плодом. У то време Василие, кои е уопште узев био врло
обазрив и одмерен, одедном одлучуе да лично преузме инициативу
и да упути посланство на Запад. Поводом тога, он шае акона
Доротеа Мелетиу, с тим да и Источни сачине писмо за Рим. Тако е
аконДоротестигаоузападнупрестоницу372.године.
У свом писму Василие е излагао неприлике кое источна Црква
има због владауе ереси. ерарси су били у неслози са Црквом, па
затоонпозиваЗападнедаличнодоунаИстокинапипаумогуност
да се постигне изглаивае односа и уедиавае. За ове писане
пошике Рим е показао потпуно неразумевае; едино што е могао
да учини, то е да се зачуди ихово простоти, па се зато и нашао
увреен. Уз то, депутациу е чинио само едан акон! Али, папа
Дамас е ипак сматрао за потребно да напише одговор, кои е исто
тако скромно послао по своме акону Савину (био е и он у чину а
кона Доротеа!). Меутим, оно што е било посебно непаметно и
ружно, папа ние послао одговор Василиу и Мелетиу, него
Атанасиу у Александриу! едноставно у Риму нису желели да виде
рално стае. У писму су била заобиена сва горуа питаа па се
самоупрошенозахтевалодасесвипридржавауНикескевере.
Василие се ипак ние повео за своим самоубем, те како би
продубио односе са Западом, ухватио се и за саму чиеницу Савино
вог присуства. Почео е да пише нова писма на Запад, али, не више
папи, него западним епископима: италском, галском, илирском. И
опет е послао поруку Мелетиу да и ова састави писмо у име целе
групе православних , како би га предао Сав
ину. Мелетие се одазвао и ускоро е послао за Савина, кои се враао
те исте 372. године у Рим, свое саборно писмо испод кога е ставило
свое потписе 31 епископ. Овога пута писма нису била упуена папи,
него целом западном епископату. Василие и Мелетие се нису
освртали на папино писмо кое е ова упутио Атанасиу, него на Са
виновеусменеизвештае.
Василие и Мелетие описуу у своим писмима слику расула пра
вославних цркава на читаво источно територии од Илирика до Ти
ваиде, кое притиска владауа ерес и то путем државне силе.
Практично гледано, они се Западу обраау са молбом да се на Исток
пошае веи бро епископа ( ), и то по могуности
што познатиих и што значаниих (), како би се са има
одржао едан сабор. Задатак сабора био би да ауторитативно утиче
на црквенонародне кругове и, наравно, кои би донекле деловао и на
самудржаву.

158
Али,утомтренуткузападнибогословисубилимаиодмаковог
зрнапредсвоомдостаблагомимператорскомвлашу,пасенисуос
мелили ни да помисле на тако смео предлог, као што е сазивае
сабора. Меутим, оно што е од свега наважние, они из Савинових
речи нису сазнали баш ништа од онога што е било битно за Исток.
Савин е Исток посматрао западним очима и ништа у ему живо
творноиновониемогаодапримети.ПисмакоаедонеосаИстока
вапиласузбогтешкоаиневоа.АлиРимани,коисенисуинтере
совализасуштинупроблема,поставалисуедноединопитае:да
лисуони,коисуписалиписма,исамиправославни?СудеипоВаси
лиевомгоркомказивау,строгиримскиортодокси()
нисубилизадовониформомВасилиевогизражаваа.Обаписма,
иВасилиевоиМелетиево,биласунеделикатновраенаназадсаго
товом формулациом коу е Запад поднео Источнима само на пот
пис. Као да су ова двоица били неки источни варвари; има се
саопштавала канцелариска форма коа се користи за обраае
папи, уз наглашено поштовае егове личности, форма, кое су се
моралиупреписципридржаватииИсточни.Свеовосесаопштавало
напоредосатекстомисповедаавере,коиетребалодасепотпише.
Ова суви, мртви одговор Истоку ние однео специални, ихов,
западни посланик, него неки случани курир кои се у том тренутку
показао погодан Риму за ова посао. Био е то неки презвитер Ева
грие,коисеврааокуи,уАнтиохиу.АтаЕвагриееусвоопре
стоници био и Павлинов присталица, па е зато римска посланица
коу е он собом понео, била упуена минорном Павлину. а не више
Атанасиу,коиеумеувременувебиоумро(373.r.).
Рим е упорно показивао свое слепило за верска питаа на Ис
току. И као одговор на обраае Источнима, ние се бавио про
блемима, него своим престижом и формалностима. Папа пише да
Источни не треба у Рим да шау акона, него делегациу коу би
сачиавалиистакнутиепископи,такодабииРиммогаодаимадо
личанповодзаузвратнупосетуделегаци
е,коа биисто тако биланаепископскомнивоу. УзалудеВасилие
Евгариу тумачио, да е ова захтев, у тактичком смислу, мртав. ош
недавно, за време папе Ливериа, 365. године, однос према Источ
нимабиоедалекопаживии.Меутим,исампапаЛивериеосетио
енасвоокожипритисакАриминскогсабора,будуидаебиопрог
наннаИсток,пазбогтогаеондашим омиусианскимпосланицима
кои су се били упутили ему, пошло за руком да потписиваем
овенчаузаедничкидоговор.
НесамодаеЕвагриебионеспособанкаопосланикдадоведедо
некогдоговора,негоезбогсвоеускогрудостиислепилананеоош
иштетуцелоствари.

159
АНТИОХИСКИРАСКОЛКАОСМЕТА
ЦРКВЕНИМПРОБЛЕМИМА
ош у раниа времена, од оног тренутка кад е Лукифер поставио
Павлина за епископа, Евагрие се приклаа Павлину. У то доба е
Антиохиа ве била раскомадана на три урисдикцие, а ускоро се по
авила и четврта. Код источних цркава ние било никакве гарантие
да до сличних подела нее дои. Осим Мелетиеве урисдикцие, коа
е у Антиохии била исправне ориентацие, постоала е ош и една
друга, борбена, арианска, омиска, Евзоиева црква. Напоредо са
Павлиновом урисдикциом, дакле треом, после свих ових, створио
е и четврту велики (тачние реи горди и уображени) Аполинарие
Сириски из Лаодикее, коа се налазила у непосредном суседству са
Антиохиом. Аполинарие е поставио извесног Виталиа за сво
еврсног викарног агитатора у хришанско престоници Истока.
Древни историчари Цркве се позитивно изражавау о Виталиевим
личним особинама. Године 375. Виталие е био у Риму и молио е да
га приме у Павлинову црквену општину. Виталие е предао папи Да
масу свое излагае вере и том приликом е прикрио своу привр
женост Аполинариево христологии. Пошто е био преварен овим
преуткиваем, папа е, како се то деликатно изразио Григорие Бо
гослов, из наивности примио Виталиа у заедницу и дао му потом
свое препоруке за Исток. Меутим, убрзо после Виталиевог од
ласка из Рима, стиже обавештее о Аполинариевом учеу. Нема
суме да е ово био ударац за Рим, пошто се све до тада ова град
поносио Аполинарием, као стубом никества. А сад, Рим шае
строга упутства да се у заедницу примау само они кои анатемишу
Аполинариеву доктрину. Виталие се разгневио и почие да ок
ривуе Павлинову цркву за савелианство. Ево, за ову одважност
авног преласка у егов лагер, Аполинарие награуе Виталиа тиме
штогапоставазаепископауАнтиохии.Одтогтренуткатамо

160
започие епископско четворовлаше, кое е имао прилике лично да
посматра св. Епифание Кипарски кад е посетио хришанску пре
стоницу Истока 376. године. Осуууи ову многоглавост Цркве, он
еназиваупорнаборбаепископанаживотисмрт.
И ево, у овакво ситуации, Рим не жели на Истоку ни за шта
другодазна,осимзаПавлина.Василиеиеговитрабантиопетсу
дубоко огорчени. Василие тад пише: На Западу едни уопште не
познау овдаше прилике, а други, очигледно, уколико их и знау,
рекло би се да их пре обашавау партиским разлозима, него ис
правношу религиозних погледа. О самом Павлину и о еговим
охолим присталицама Василие дае пише: Не слажем се са тим да
правим уступке едино зато што е неко добио од неке значане
личностиписмоиштооомисливисоко.Чаккадбидошаонеко
исасамогнеба,анебисепридржаваоистинскогучеавере,небих
ни ега признао за садруга светаца. Ево искрених и патетичних
речи едног источног богослова кои у римским папама не види и не
постава никакав учени надауторитет. Мерило саме истине над
висуесветитулеивласти.
УоваквимусловимаВасилиееизгубиовоудасевишеобраа
Риму, али Дороте, та неуморни убите путешествиа, ош увек е,
375.године,предлагаодасеуРимпошаеВасилиевбрат,Григорие
Нисиски. Василие е ово просто одбиао: Григорие нема искуства
у пословима Цркве. За богомислеег човека сусрет са папом е
важанидрагоцен,али,акоенекоГорд(!)уображенинадмен(11)те
езбогтоганеспособандаслушаудекоисуодеганижи,каква
е онда бити корист за општу ствар од еговог саветоваа са
човекомкоиедалекопосвомкарактеруодподлогласкаа?
Посланство е ипак на себе узео енергични антиохиски през
витер Санктисим, поштовалац Мелетиа. Он е обишао многе епис
копе на Истоку и сакупио ихове потписе. Василие е тако реи
сасвимодбио:Зарниесмешноданекогаузнемиравамосаеднимте
истим питаем?, али е савете ипак давао. Поводом Виталиевог
случаа, говорио е: Треба им саветовати да не примау свакога ко
дое;и,акосусевеопределилизанекустрану,онданектобудеед
ном заувек да се прихватау остали само на основу потврде да при
падаутостранианедасепримасвакоконапишесвоудефинициу
вере...Коднасесеошачеразбуктатираздоракоми,меусобноу
веринеусаглашени,будемоеданпреддругиммахалиписмима,коа
су стигла од Западних. У овом конкретном случау нарочито се
одушевавао одласком делегацие у Рим Василиев сусед, Евсевие
Самосатски,човеквеомасложенепсихе,спреманзаидеолошка

161
одушеваваа.ИДоротеиСанктисимсусазаносомуложилисвоу
енергиу у ова подухват. Због посебног значаа вишег чина, чак е
Дороте био специално рукоположен у презвитера. У своим пис
мима Евсевиу, Василие Велики е ош едном изразио суму: ...
каквувадуимамоодзападнепрепотентности ()
Они не познау проблем онакав какав он есте, у стварности и не
желедагазнау.Сапредубееемиподозреем,коисезаснивау
на лажима, они се и сад онако понашау као и некад у Маркеловом
случау. Нису слушали оне кои им говоре истину, па су зато своом
сагласношу потврдили ерес... Ако шта треба писати иховом
врховнику,ондатотребадабудеалузианачиеницу
даонистварнонепознаунашуситуациу.Безобзиракакоевелико
Василиево разочарее, за ега е била веа од свега општа ствар,
тако да се он сложио да лично састави следеа писма: 1) западним
епископимаодсвихисточних;2)у свое лично имеиталскими гал
скимепископима(алинеипапи!)
Доротеева и Санктисимова упорност е пробила некакав глуви
зид,пакаодасеЗападтргаоизснаисложиодасеодазовенаади
коваеИстока.ТеистегодинесусеДоротеиСанктисимвратилииз
РимасапосланицомкоаебилаупуенаВасилиуиеговоновони
кеско партии. У римском писму се новоникеци називау убе
номбраомиизражавасеспремностдасеступиувезу саонима
коиесагласноусвемумислитикаоми(т.Западни).Наованачин
избор е назад извршен. Писмо се темеило на Доротеевим разго
ворима,коисуотворилиРимуочи.
Василие ние очекивао ова радосни резултат. Он е ве био
почеодагубисвакунадуусвопроекатоистицаудоминантне пра
вославне заставе на Истоку. Обрадован овим сазнаем, известио е
одмахсвоеистовернеантиохице,саМелетиемначелу.Осеаоеда
они, кое е сам Рим признао као омиусианце, не треба више да се
плашенадмои омиаца.ПритисакДвора се такоеизгубио.Од377.
годинеВалентенепрекиднобиозаокупенратомсаГотима,укоме
еубрзоипогинуо.
Због очигледног успоставаа примира са Римом и због свог
сопственог православног самоубееа, поавила се потреба да се
спроведе своеврсна чистка, како би се назад одлучно повукла гра
ницаизмеусвихонихкоисусеудаилиодправослава,акоису
до уче били приатеи, као што е, на пример, то био Аполинарие
Лаодикиски, и ава! Евстатие Севастиски. Меутим, у овакво
ситуации потребна е била одважна великодушност Рима. Иначе за
Рим,ошувекеимаоединимонополнаправославенаИстокуми

162
норниПавлин.Ието,Василие, поштое донео одлукудасесадна
ИстокуизопштеизЦрквеАполинариеиЕвстатие,молиЗапад,да
са свое стране не осуди, него само да призна дау неодрживост
Павлинових претензиа да само он држи монопол на православе
грчкогИстока.ЗападемораодасхватиконкретнуситуациуИстока
идаувидикакоВасилие,радиистинеуЦркви,осууеисвоеличне
приатее,паондаиЗападтребадажртвуесвогПавлина.

163
ЕВСТАТИЕСЕВАСТИСКИ
Ова личност е веома интересантна за проучавае обрасца
источне религиозности и богословствоваа. Наредба Св. Синода из
осамдесетих година XIX века, коом се забрауе да се пишу дисер
тацие на теме о еретицима, довела е до тога да ми до дана данаш
ег у нашо науци ош увек немамо истраживача о Евстатиу Севас
тиском. Пореклом из Мале ермение у Мало Азии, Евстатие е
поседовао мо дубоког и снажног преживаваа религиозних прин
ципа, не одступауи чак ни пред едностраним краностима. Док е
ош студирао у младости, у Александрии, одушевавао се неко вре
ме и арианством. После повратка у Севастиу, одмах испоава оду
шевее за крае облике аскетизма, прекорева Цркву за грех по
световаваа т. за секуларизациу и проповеда свеопшту обавезу
аскетског кидаа свих веза са световацима. Чак е и Евстатиев
отац, епископ, званично осудио сина за тако екстремно проповедае
аскезе. Меутим, ово гледае е довело и до извесних расколничких
гибаа, па е локални неокесариски сабор (314325. г.) осудио лажно
Евстатиево учее. Локални сабор у Гангри (око 340. године) наро
чито е био сазван управо ради борбе против изазиваа узнемире
ности коу уноси у Цркву неправославни Евстатиев аскетизам. Са
бори су Евстатиа уврстили у еретике енкратите1 и доказивали су
како ови секташи негирау брак, а падау у блуд; како се посебно
окупау мимо црквених скупова; како се код их жене шишау и
носе мушку одеу; како робови слободно одлазе од господара; како
не еду месо и држе пост недеом; како прекидау сваку везу са оже
енимудима,ипроповедауобавезубогатихдацелокупнусвоу
1Потичеодгрчкеречиенкрашиа=уздржаваеисамосавлаивае.
(Прим.прев.)

164
имовинуподеледругима.ВероватнодаеЕвстатиауизвесномери
прекореосаборуГангри,ергаекасниеиАнтиохискисаборосу
диокаокривоклетника.Меутим,строгаозбиностживотакоие
водиоЕвстатиа,затимглачаееговогкарактераиинтелекта,кое
етеклонапоредосаеговимгодинама,уродилисуизванреднимре
зултатима:године365.ЕвстатиееусвооСевастиибиоизабранза
епископа.
Некад рание, после иховог повратка из Атине, Василие и
Григориесусебилистраснопредалиопитумонашкогживеа,и
то баш под Евстатиевим утицаем. Отада започие дугогодише
приатествоВасилиаиЕвстатиа.Упустиачкоиспосницинаре
ци Ирису, Евстатие е као наставник аскезе посеивао Василиа и
Григориа. Признавауи велике богословске квалитете своих мла
дихприатеа,будуихвеликихКападокиаца,ВасилиаиГригориа,
Евстатиесезаедносаимаукучиоутоковедеснихомиусианаца
подвоствомВасилиаАнкирског.Збоговогасугапрогаалидик
таториомици, па су чак обавили да га лишавау и чина. Меутим,
народниедозволиодадоеомискипретендентнаеговоместо и
одбраниоеЕвстатиа.Овоеубедивидоказоногпоштоваакое
езаслуживалацелокупнаЕвстатиеваличност.Али,поштосуоми
циуздржавнувластималиимо,увеликогрупиепископакоее
ВалентпрогнаоуДарданиу,недалекоодМраморногмора,обреосе
иЕвстатие.
ОвдеесрединаонихепископапневматичаранавелаЕвстатиа
настранпутицу.КадсуомиусианцисаМелетиемначелуприхватили
одлуке Атанасиевог Александриског Сабора из 362. године о бо
жанствуСветогДуха,Евстатиеебионеодлучан;ниетврдиодае
Духтворевина,алиниениговориодаеБог.Каодаебионаисто
линии привремене дипломатске уздрживости и самог Василиа
Великог.Меутим,ово стаенеодлучностиуизгнанствукасниее
прешло у отворени пневматизам. Пошто се коначно разишао око
овог питаа са неким епископима Понта и са Василием Великим,
ЕвстатиесеврааусвоуСевастиу.Године372.Василиеодлазикод
егакакобиубеиваосвогдугогодишегприатеа,памусеуед
номтренуткучинидагаечакиубедио.Меутим,Евстатиевсусед,
епископТеодотНикопоски,веомасвесниновоникеац,посебное
био строг према Евстатиу, па е са очигледним неодобраваем
гледаонаВасилиевоприатескопосредовае.ЗатосусеВасилие
и Теодот сложили да сачине едну прецизну формулациу коу би
Евстатие морао да потпише. Али ова,на уговорени сусретниени
дошао,негоеодлучиодапрвипрекинесаВасилием,очемугаеи
обавестиоуспециалномписму,написаномуисхитреномкритизер

165
скомтонукакобисенашлонекооправдаезапрекидиховиход
носа.ЕвстатиесесадприсеаВасилиевогписма,коееованекад
био упутио Аполинариу; било е то пре двадесетак година док су
обоицаошбилисветоваци,аутовремесавелианствои аполи
нарианство ние ни постоало. Тако ово писмо остава утисак
извртаачиеницаи подметаа. Дакле,Евстатиешири свопам
флет и оптужуе Василиа за интригирае. Принуен на полемику,
Василие са свое стране такое пише едно авно писмо у коме се
присеакакоеЕвстатиесвоевременоличнописаоАриуибиоАе
тиевучите.Арианци(омици)суискористилиоваиховобрачун
па су организовали саборе своих епископа ради оптуживаа пра
вославних. Под покровитеством званичних власти, ови арианци
(омици)довиуседанасилнодоведуГригориаНисискогнанекакву
иховурасправу.Меутим,Григориеедопустиосебисмелостдасе
ишчупауспутисподконтролеконвоа,дапобегнеидасесакрие.
У ово борби православних, Евстатие е фактички морао да се
ослаанавладауеомице.Православниепискописусеудаилиод
Евстатиа и он е остао усамен. егови нови приатеи, пнев
матичари, кое су звали македонианци, окупили су се на омаем
сабору376.годинеуКизику.ИЕвстатиееотпутоваотамо,али
се уплео у едну неприличну догодовштину. Сабор е Светог Духа
признао за творевину, одбацио е омоусиос и дао предност оми
усиосу. Евстатие е ово потписао. Некад рание, кад е Евстатие
путоваонаЗапад,тадгаепризнаопапаЛиверие.Дошлоевремеда
назад веома стрпиви Василие стави крст на приатество са
неприхвативим Евстатием и да замоли Рим да га подвргне
црквеноосуди.Василиеесматраозасвоуобавезуданазадпре
кине компромис кои е доста дуго траао око исповедаа учеа о
божанствуСв.Духа.ОчигледноедасуМелетиеиТеодотНикопо
скиодлучнозахтевалидасеЕвстатиеосуди.ПитаеАполинариа
евепремагалами,коасебиладиглаокоеговогимена,постало
потпуно асно. Приносеи на жртву ове свое бивше приатее на
Истоку,Василиее,каоштосетовезна,захтеваоодЗападасмири
ваеиодстраиваеПавлинаизАнтиохие.ФормалнаПавлинова
кривица се сводила на следее: а) неканоничност самог доласка
Павлина на епископску катедру; б) егова солидарност са Мар
келом;в)еговопримаеуцрквенузаедницумаркелианаца.Због
свега овога у Риму се чак био састао и едан сабор 378. године. Из
Александрие е тад присуствовао Петар Александриски, брат по
коног Атанасиа, кои се иначе ние дружио са Антиохицима. Том
приликом е Петар испоио нетактичност тиме што е назвао
ЕвсевиаСамосатскогиМелетиаАнтиохискогарианцима.Овое

166
била линиа строгости при осудама кое се држао и покони Атана
сие, а коу е егов брат наставио, само без довоно памети. За ово
слепило Александрие Дороте е веома оштро приговорио Петру.
Петар се онда писмено жали Василиу, а ова е морао, опет у писму,
да му се извиава због Доротееве оштрине. Али е част Евсевиа
СамосатскогиМелетиаАнтиохискогуодговоруватренобранио.
Како о има Василие пише, били су то исповедници, кое су
прогнали арианци, па самим тим заслужуу опште поштовае. А за
иховоучееВасилиеемчииспреманедатописменопотврди.
Василие ние дочекао завршне одлуке Римског сабора као ни
новог цара Теодосиа I Великог, кои е православу омогуио три
умф.
Преминуо е 1. ануара 379. године. егов брат Григорие Ниси
ски, кои га е сахраивао, истичуи тешкое у напорима при воеу
узбурканог Истока ка Никеско застави васеленске истине, упоре
уе ова Василиев подвиг са Мосиевим. Као што е познато, Мо
сие е довео народ Израиа у Обеану зему, након четрдесето
годишеглутаа.
Формирае православног езгра новоникеаца и спаае Истока
са Западом, кое е остварио Василие, убрзо е било схваено као ис
ториски,великидан.

167
ПОБЕДАПРАВОСЛАВА
Рах ecclesiastica мир црквенобогословски, кои е са оволиким
тешкоама био постигнут, ипак е постао чиеница, мада и прик
ривена,малопозната,чакинамернопреуткивана.Зазваничномо
нополистичко омиство превага никества е у богословском смислу
била неприатеска. Меутим, снага овог омиства, кое ош увек
ние било одумрло, ние била резултат егове унутраше ачине,
него споашег ослонца на добру воу императора Валента. А Ва
лент се ближиосвоем крау: потискивали сугаспоаши,стихини,
несавладиви догааи. Наилазио е талас едног стихиског процеса:
непрекидно надирае азиских народа на териториу Европе, све до
Атлантскогокеана.
У почетку Готи, а за има су почели да се примичу и далеко
опаснии номади, Хуни. Са Готима, кои су ве били примили хриш
анство у облику арианства преко Вулфиле, било е могуе дого
воритисе,мадавеоматешко.АкадсусаИстокаХунипотислиГоте,
каонови,незадрживиталаспрешлисуДунавипоплавилиТракиуи
Македониу.Готисупредлагалимирно,заедничкоживее,подус
ловом да им становништво кое су победили дае известан данак у
натури. Хоешнееш, услови су били прихваени. Али, задовоити
прохтеве завоевача, било е тешко. Хтелинехтели, Римани и Хе
лени су назад морали да се лате оружа. Надметае е било тешко,
рискантно. Валент е због смртне опасности пао у поканичко распо
ложее паеодлучио дапомилуе свекаженикеисве прогнанике,
коисускородвадесетгодинапровелиуизгнанству,какобисетиме
заштитила богословска формула омиства. Вероватно е ова пока
нички гест Валент направио некако у задем тренутку, ер е ош
пред полазак из Константинопоа у ратни поход чуо оптужбу за
своу омиску, полуарианску ориентациу, од великог ревносника
никества,Исакиа,коиеиспосничкиживеоублизинипрестонице.

168
ТоеонаистипреподобниИсакиеДалматинскикоисепразнуе30.
маа,башнаданроеаПетраВеликог,збогчегамуеуПетрограду
посвеенаИсакиевскасаборнацрква,кооеположиотемее,ос
нивачнашеСевернеПалмире.1ПреподобниИсакиееличнодошао
кодВалентасаречима:Кудати,Цезаре,идеш,ратууипротивБо
га?ПаОнетеварвареиподигаопротивтебе!Вратицрквамаи
хове пастире и извоеваеш победу. Ако то не урадиш, нееш се
вратити, а уништиеш воску. Валент се подао осеау увреене
величине,паепротераоИсакиа,театралномупретеи:Е,аусе
вратити и с тобом у тад завршити! Одговараеш за лажна про
рочанства.Ауствари,Валентсепреплашиотееиздаоуказосло
бодивероисповести.
Одиграло се све према предсказау преподобног Исакиа. Го
дине378,9.VI,одиграласеодлучууабиткакодАдрианопоауко
о е била уништена римска армиа; преживела е само 1/4 еног
удства. Валент е са своим штабом био скривен у неко сеоско
куи,коусуГотизаузелииспалилидотемеа;нисунислутилико
сеуоспасава,такоданиеосталонипепелаодВалентакоибисе
иначемогаосахранитииостатизауспоменуистории.Пророчанство
преподобногИсакиасеиспунило.
1СликовитиназивзаПетроград(одкрааXVIIIвека),коиепобогатству
илепотиупореивансадревним,месопотамскимградом.(Прим.прев.)

169

IIВАСЕЛЕНСКИСАБОР
УКОНСТАНТИНОПОУ381.ГОДИНЕ


171

ПослеАдрианопоскебитке,укооепогинуоимператорВа
лент,стаеуимперииебилоадно.Победници,Варвари,навелико
сусеширилипосвименимевропскимиазискимтериториама.е
диноеразвиенинивопросветеикултуреспречиоданедоедосме
неимператорскевластиидоствараанове,варварскедржавности.
ИсамиРомеи(Византинци)су,безобзиранасвоуутученост,били
свесниснагесвоепрогресивнедржавноститесуодлучилидаеоб
нове. Тако западни император, Грациан, започие обнову источне
империе.Онеовазадатак,коисениесастоаосамоууправау,
негопростоуосваау,наложиогенералуТеодосиу,Шпанцу.егов
отацеистотакобиогенерализваосеистотакоТеодосие;идве
годинепреовогабиоепогубен,наводнозбогнекаквогполитичког
преступа.ГрацианесадТеодосиапрогласиозаАвгуста.Воскае
оводочекаласазадовоством.
Треба истаи да Теодосие, Шпанац, кои е био до тада доста
удаенодИстока,последоласкаовамо,ниепоказиваооноштетно
понашаекаоштосутонекидругиуображениримскивластелини
зналидараде.ПредимсеоткрилаправасликаИстокакоисуос
ваачивебилиокупирали.РеиемодасуГотиинстиктивноираз
ложноосеалидаошувекнемаутеснагедаовдестворенормални
државни поредак. Тако се и Теодосие паметно одлучи за државни
кондоминат.Резидираоедвегодине(379380)уТесалоники(Солу
ну),водеивештепреговоресаГотима,паетимепобедиоиховос
ваачки дух. Уступио им е насеобине ту у Европи, у Тракии, и на
Истоку,изамореузауМалоАзии.Такоеихеангажоваозаравно
правноучешеувоноиграанскоуправи.
Теодосие е био религиозан и веран западном, никеском пра
вославу,истокаоиеговаженаЕлиаФлакила.Обоесубилиод
бонипремаИстокукоиебиозатрованарианством.Иутом

173
тренуткусууВалентовосмртивиделиБожуказнузбоговеереси.
Обое су се заносили протериваем арианске болештине и успо
ставаем иховог. западног, римског православа на Истоку,
ослаауи се притом на Александриу коа е била ромеофилски
настроена. Пошто е у то време на црквеноримском Западу био
успоставенусаглашенимирисавезцрквенеидржавневласти,кои
сезасниваонапретпоставкамапаганскетеократие,познатеошод
Константина Великог, сада се без икаквих препрека остварио она
савезрелигиеидржаве,коиераниеединозбогвеликогнеспора
зумадовеодопериодапрогонстава.Асада,усвестисамихимперато
раиепископа,можемослободнореидаеуовомтренуткуизронио
насветлостданахиадугодиширимскиспорелигиесадржавом,
споимператорскевластисавлашужреца,итокаонештоштое
самопосебиразумиво,традиционално,иштонезахтевапосебно
доказивае.Акоевенекомедатаimperium,ондаетимистимру
камабиладатаиsacerdicium.Акоеведатimperator,ондаеуего
вомлицудатиpontifexmaximus.ОваквасамосвестсенаЗападубрзо
искристалисала,пае,какосетокаже,самапосебипосталаасна.
На Истоку, кои ош увек ние био постигао црквени мир, оваква
упрошенапредставаохармонииЦрквеиДржавениепостоала.
ТеодосиеиФлакила,коисупоедноставено,повоничкираз
мишали,дошлисунаИстоксаискренимодушевеемдапомогну
учвршивае и надмо Православне цркве као носиоца законитог
никескогбогослова.Меутим,узавгустовубогословскунеискус
ност,постоалаеошиопасностдаепочетидагазамаавауи
грчкипревеанибогослови.ЧимеимператордопутоваоуКонстан
тинопо, арианци су му предложили да се лично сретне са самим
Евномием.Созоменпишедаесвеправославнебиоухватиовелики
страх од помисли на Евномиеву красноречивост. Уз помо Елие
ФлакилеуспелисуданедоедосусретаимператорасаЕвномием.
СреомуТесалоники(Солуну),коиеТеодосиеизабраозасво
престониград,биоеначелуЦрквеепископЕсхолие,веранникеац,
приате Амвросиа Медиоланског (Миланског), а на Истоку, Ва
силиа Великог. Овде се Теодосие разболе те донесе одлуку да се
крсти, па као духовни син постаде Асхолиев послушник. После
прележанеболестиТеодосиеодлучидапредузмебашонемерекое
муесаветоваоиАсхолие,акоесуемукаочовекусаЗападаира
ниебилеразумивеисвоствене.
Овде треба подсетити на едан дета кои е био карактери
стичанзаТеодосиакаочовеказападногменталитета,човекааке
воеикраеоданогауторитетуцрквенехиерархие.Кадаеутоку
своедвогодишеокупаторскеуправеуСолунунабасаонаклицуво

174
не побуне, он е одмах извршио генерални крвави обрачун меу во
ним единицама. Због ове страшне свирепости, епископ Асхолие
ние дозволио Теодосиу да обично уе у цркву, скинуо е са ега
парадну одеу и навукао му поканичку кошуу. И Теодосие се
повиновао.Испуниоеобавезуцрквенедисциплине.
Године 380, после болести и крштеа, Теодосие е издао сво
едиктманифест о вери, коим е разореном Истоку од неслога ед
ноставно наметнуо западну вероисповедну норму. Ево тог текста но
вог црквеног закона: Становницима града Константинопоа.
Хоемо да сви народи коима управа власт наше милости следе ону
религиу коу е божански апостол Петар предао Риманима... и
чиим исповедаем су се прославили првосвештениии Дамас и
Петар, епископ из Александрие, муж апостолске светости, те како
бисмо сви ми, у складу са апостолским начелима и еванелским
учеем, веровали у единствено Божанство Оца и Сина и Св. Духа,
при иховом подеднаком величанству и благочестиво Троичности
(subpariciMajestateetsubpiaTrinitate).
Хришанима кои ce повинуу овом закону нареуем да се зову
католици. Остале пак дрске и сумануте осууем да носе агу ере
тичког учеа. ихови скупови не треба да се зову цркве. А они лич
но бие подвргнути кажавау, и то не само на основу Божанске
осуде, него и по нашем нарееу, кое е примено путем небеске
сугестие quam ех coelesti arbitrio sumpserimus (Cod. Theodos. XVI,
1.2.).
Значи да су на ова начин сви, осим Никеаца, били лишени на
зива католик. Било е ово обавено ер се предвиало сазивае
свеисточногсабора,коиетребалосвеовоицрквенодадефинише.
На челу епископата у Константинопоу се у то време налазио
Демофил, дотадаши представник званичног омиства. Ова затуцана
православна група, коа е имала стварну слободу вероисповедаа
краем Валентове владавине уз учеше православног епископата Ка
падокие и Антиохие, позвала е за свог пастира човека кои иначе
ние имао своу паству. То е био св. Григорие Богослов из оне пусте
Сасиме, у коо он више ние живео, него е ош 375. године побегао
одатле у Селевкиу Исавриску у монашку усаменост. Краем 379.
године св. Григорие стиже у Константинопо и настауе се код
своих роака. Ту е у едно скромно простории започео са богослу
жеима, назвавши своу цркву у знак васкрсеа православа Ана
стасиа. Наравно да званичне црквене власти нису давале мира
расколнику. Онако непривлачан по споашности, св. Григорие се
у почетку ние свидео Константинопоцима кои су били размажени
престоничнимсаем.Меутим,убрзоесвеодушевиоснагомсвое

175
речитости.Народепочеодасескупакодега,паечакзванична
(омиска)цркваорганизоваланаУскрспогромуГригориевоцркви.
Науебилаупуенапианаинеобузданаруакоаеубилаедног
Григориевог сарадника. Али православни су остали бодри; очеки
валисузаштитуодновогимператора.
Константинопо е тад био прави узаврели казан. Свети Григо
рие Нисиски саркастично приказуе ову необичну духовну еуфо
риу, своеврсну хеленизму, како античкофилософском тако исто и
новохришанском.Ништасличноовомениукасниедобаниемогло
дасепоавикоддругихправославнихнарода.Сачуеемнамисам
Григорие Нисиски о овоме говори: Неки кои су се тек уче или
прекуче отргли од натежих физичких послова, одеданпут су по
стали професори богословие. А други опет, кои су изгледа били
слуге,коесутоликопутаизвлачилебатинедасуморалидапобегну
од ропског рада, сад пуни неке важности философирау о пому Не
докучивости. Свугде е много оваквих уди: по улицама, пиацама,
трговима,нараскрсницама.Тосуитрговциплатном,меачиновца,
продавци намирница. Ти их питаш за новац а они философирау о
Роеном и Нероеном. Човек хое да сазна цену хлеба, а они
одговарау:ОтацевишиодСина.Желишдасеобавестишдалие
спременокупатило,аонитикажу:Синепостаоизнепостоеег.
СвесуовобилеЕвномиевеформуле.
Меутим, да би извршио сво програм, император Теодосие е
довео физички непривлачног, растом малог, скоро елавог Григо
риа за воу православа те га е тиме уздигао изнад престоничне
гомиле. Издата е била наредба да омици предау Григориу у над
лежност катедралу Дванаест апостола и Св. Софиу. Следеег
дана букнули су немири кои су скоро довели до побуне. Император
због тога одлучи да скромног провинциалца лично уведе у храмСв.
Софие.Престоничнигарнизонисубилипостроениушпалир,како
би обуздавали народ. А неприатески расположени посматрачи би
ли су запосели све прозоре и балконе ондаших приземних и едно
спратнихконстантинопоскихкуакоесуонда,каоиданас,билеод
дрвета. Сам Григорие ситуациу касние описуе овако: Саборну
цркву е опколило мноштво наоружаних ратника, построених у ре
дове.Управцуихехрлилаогромнамасасвета,коасенепрекидно
повеавала,пасесавтанарод,сгневомропуинамене,обрааос
молбом Теодосиу. Све улице, спортски терени, тргови, па и куе на
спрат и на два, од призема па до крова, биле су испуене посма
трачима:удима,децомистарцима.Насвестранегурава,ридае,
сузе, повици, баш као да е цео град захватила хистериа... А а
одважниратоборникивовода,едвадишуи,корачамкрозвоску.

176
Императореличноишаоиспредсвих;билоетмурноесееутро.
Аликадсуступилиухрам,засиалоесунцеиприатескамасапра
вославацаепочеладатапшеиизвикуепоздравеГригориу.Аоне
због узбуеа и непроспаване нои, што му се иначе често у Кон
стантинопоудешавало,сасвимизгубиогластениемогаоличнода
замоли гомилу како би се умирила да би отпочело богослужее.
Уместоегамораоетодаучиниедандругиепископ.
После овога све цркве су прешле у руке православаца. А Де
мофилиЛукие,коиебиопобегаоизАлександрие,заедносенас
танишеванграда.
Аимператор,коиенаименоваоепископаГригориа,мораое
дасхватидаоштребасабордагапотврди,тесезбогтогачитавоово
питаеодложилодосабора.НекиепископиизАлександрие,коису
одавнобилиубоморнинаКонстантинопо,еримсечинилодаим
сеуказуемаечасти,смислилисудаоватренутакискористекако
бидовелисвогачовеканапрестоничноместо.УовонамериАлек
сандрие нема ничега што би посебно било незаконито. Кад се ве
Константинопообреоупозицииresnullius(неповоно)икадсу
ве антиохици били послали тамо Григориа Богослова као свог
кандидатанапрестоничнукатедру,ондаеприродноштоеАлексан
дрианаумилаиутаностиорганизоваладакандидатизАлександри
езаузметупрестоничнукатедру.БиоетонекиМаксимфилософ
киничке школе кои е узгред исповедао и никеско православе.
Одеваосекаофилософ,каоаскетаунекуекстравагантнунарочиту
мантиу и носио е дугу косу. Испоставило се да е све ово било
смишено глумарее. Услед свое наивности св. Григорие е при
хватиоМаксимакаосвогсабрата,довеогакод себе устан, поиои
хранио. Меутим, александриска колониа трговаца житом коа е
живела у Константинопоу извршила е припрему за комплетан
превратснамеромдазбациГригориасакатедре.ИзАлександрие
е са наредним караваном допутовала група египатских епископа
радиустоличеаМаксимаузваепрестоничкогепископа.Григо
рие,комеебилатуасвакаподмуклост,чакихеусвомеговоруи
поздравио. Ускоро се Григорие разболео и паде у постеу. Ово е
искористиоеговприатеизданикМаксим,когаеоннекадпри
хватио.ГригориевацркваАнастасиаебилаотворенапасеуу
лупешкибилаубацилагрупаегипатскихепископаизапочелачинхи
ротонисааМаксима.Меутим,тананиемогладасесакрие;при
атеи оболелог Григориа су за ово сазнали па су растерали ова
срамни скуп.Прекинутухиротониуалександрискиепископису у
зорупренелиукуунекаквогмузичарафлаутисте,тесутамооба
вилиензавршетак.Можемосамозамишатисвузапрепашеност

177
и огорченост безазленог Григориа. Касние е он сатирички описи
вао ову догодовштину: Стигоше у престоницу она ушкала Амом,
Апамон,Арпократ,Стип,Родон,АнубисиЕрманубис,свесамиеги
патскибоговиувидумамуна...Григорие,коиеовакобиообманут
одедном е схватио како га е Максим направио будалом, те нам
дае немилосрдно износи масу сатиричних детаа. На пример ово:
Максим е носио дугачку, буну косу а испоставило се да е то била
перика,пазатозаонатренутакобредногпостригаМаксимовекосе,
Григориепише:шишаекосесапсета...Даекаже:Живеоекод
насуградучовексличанжени(биедасеМаксимбриаокаоштосу
то чинили многи други Египани), некаква египатска утвара, ос
трвена од злое, пас Киник црвено чудовиште што е наличило на
кита; та црнокоси, кудрави, космати Максим кои се ние убраао у
мушки род. Говореи о ономе прогонству, коим е био кажен за
срамотнадела,причаоедаетоподнеоБогаради.Биоебичеван
а мени се приказивао као победоносац. (Migne. . Gr. 37, col. 1081,
1095). Григорие више не штеди ни самог александриског епископа
Петра(млаегбратаВеликогАтанасиа),али,наравно,сматрадае
Максим наокорелии. О Петру Григорие пише прекорно: Имао е
двострукоперо,коеебезикаквемукеписалосве,необазируисе
на то што е нешто било и у супротности са оним претходним. На
ега,старца,наваиваоеМаксим,захтевауизасебепрестокои
е очекивао да е добити у Константинопоу, а ако се то не би
десилопретиоедаеПетраличносвргнутиспрестола.
Епископ Петар као и други Александрици, поред тога што су
били мотивисани частоубем због ихових катедри и били у
савезништвусаРимомпротивуздизааНовогРима,ималисуош
и заедничку борбену паролуводиу за одбрану православа (одек
Великог Атанасиа): истеривае арианског духа кои е био себи
савио гнездо у Константинопоу. Меутим ову излишну и окаснелу
претензиуосветлиоедаитокисториеЦркве,коиеуправокон
кретно уздигао Константинопо изнад Александрие, а напоредо са
тим и праве источне епископе, новоникеце, на челу са Мелетием
Антиохиским. Ово се остварило на сабору у Константинопоу 381.
године,коиеокупиоТеодосиеВелики.

178
IIВАСЕЛЕНСКИСАБОР
Сазвао га е император. Меутим, декрет о еговом сазиву се
ние очувао пазато задатак сабора требаутвривати према еговим
активностима. Постои саопштее да е Теодосие почетком 381.
године у Константинопоу обеао готском, арианском епископу
Вулфили и егово готско сабраи, епископима, да е организовати
едансаборопитаимавере.Али,Вулфилаеумроусвоо70.го
дини.Послеовогацарепромениосвоуодлику.Уобавеномуказу
баш е забранио расправае о вери. Меутим, Теодосиу е сабор
био потребан ради регулисаа практичних питаа на Истоку,
почевшиодонихкоасеодносеназаменуепископанапрестонично
катедри што е он ве био самовоно обавио, а што е наишло на
осуду у само Александрии. Осим тога, у непосредно близини Кон
стантинопоаоживелоеиарианствоувидупневматомахие.Мада
е новоникество превагнуло на Истоку, ипак е ош увек било доста
неасноаупоединимрегионимаиепархиама.Билоепотребнода
се победоносном православу да општеобавезууа саборна санк
циа. Ци овог сабора Григорие Богослов у своо стиховно би
ографииовакотумачи:Заутвриваеблагочестивеверонауке.
Теодосие е сазвао сабор само у границама свое Источне им
перие. Папу Дамаса из Грацианове империе ние чак ни известио.
Значи, сабор ние био васеленски него само свеисточни. Бро е
говихучесника,укучууинакнадноионепридошлеизМакедоние
иЕгипта,попеосеукупнона150православнихепископа.Позванае
ош била и група од 36 епископа пневматичара из Галеспонта (Мра
морно море), али са има ние постигнут договор; тако да су они
напустилисабор.
Ево главних учесника: Мелетие Антиохиски, Тимоте Алексан
дриски, Кирил ерусалимски, Геласие КесарискоПалестински
(Кириловбрати),АсхолиеТесалоникиски(Солунски),Григорие

179
Нисиски (брат Василиа Великог), Амфилохие Икониски, Оптим
из Антиохие Писидиске, Диодор Тарски, те Пелагие Лаодикиски.
ПрироднодаепредседаваебилоповереноМелетиу,меутим,он
еубрзоумро,такодаепозванГригориеБогословдапредседава;а
сам Сабор е завршио рад под председништвом ве новоизабраног
епископапрестонице,Нектариа.
Сабор е отпочео са радом у мау. Император е лично при
суствовао отварау. Кад су му представили Мелетиа Антиохиског,
почеоеодушевенодагаубиууста,груди,руке,узвикнувшида
га он познае, пошто га е ве рание видео у еговом чудесном
сновиеу. Теодорит саопштава да е Теодосие, док е ош коман
доваотрупамауСирии,усниопредсказууисанкаодаебитипро
глашен за императора и да е му Мелетие Антиохиски ставити
крунунаглаву.
Сабор се у првом реду позабавио текуим пословима око Кон
стантинопоске катедре. Пошто е апсурдност читаве Максимове
интригебилатакоочигледна,Саборедонеоследеуодлуку:(тачка
4)УтвруесеоМаксимуКиникуиохаосукоиеонизазваоуКон
стантинопоуследее:нитиеонбиоинитиестеепископ,нитиима
члана клира било ког степена кога е он рание или сада рукополо
жио,тесвештоезаегаураеноиштоеонурадио,поништавасе
каонепостоее.
Антиохиска саборска веина коом е председавао Мелетие
посебно е истицала ову одлуку, коа е била неприатна Алексан
дрии. Григорие Богослов е био потврен као едини законити
епископконстантинопоски.
Догматска питаа се на Сабору нису покретала. Само е била
констатована осуда (канон 1.) евномиеваца или аномеа, арианаца
или евдоксианаца, полуарианаца или пневматичара, савелианаца,
маркелианаца,фотианаиаполинариста.И наравно, поново се по
твриваланикескавера.t
едино су се са македонианцима водили приатески преговори.
Тоебилагрупаод36епископаначелусапредводникомЕлевсием
Кизикским. Разговори су се водили на основу старог приатества,
кое е потврдила некад ихова заедничка делегациа у Риму код
папеЛивериа.Меутим,онисуосталиупорни.Изавилисудаепре
признати арианство, него единосуштие кое им е страшно. Ови
македонианци,коисуслучанотаконазвани,напустилисуСабор,
пасуошпосебнимциркуларнимписмомнаговаралиисвоедругове
дасенепредау.
У току рада Сабора преминуо е егов председавауи, Ме
летие.ТеретпредседниковааепаонаГригориакоиетадпостао

180
законити престонични епископ. Природно е било што се отворило
тешкоантиохископитае.Западевераниеизнеосвопредлогда
сепослеМелетиевеилиПавлиновесмртибираначелоцрквесамо
едан епископ. Историчари Сократ и Созомен нам саопштавау
тобоже да е народ заклео епископе обе стране да не бирау нове
личности. Теодорит пише дае Мелетие чак предлагаоПавлинуда
заедно управау са чиме се Павлин ние сложио. Великодушни и
смерниГригориеодржаоетадговорукористсамогПавлинасамо
радимирауЦрквиирадисмиривааЗапада.АлиидеалистаГри
горие,коиесавбиоуоблацима,ниемогаодасавладапартиски
комплотИсточних.
Подигла се убрзо права бура. Гомила плаховитих младих уди
напала е Григориа. Раздражени, као ро осица сакупен у едну
гомилу, галамили су као ато сврака. И уместо да достоанствени и
сталожени скуп стараца уразуми млае, ови први су и започели
ствар.Како?ЗардасепотчинимоЗападу?Зарсунценеизлазинаис
току? Зар ние овде настало хришанство? Зар се Син Божи
ваплотио, проповедао, страдао и васкрсао на Западу? Зар то ние
билонаИстоку?Да,слагаосеГригорие,алинаИстокусуиубили
Христа.
Идеалиста Григорие е приликом гласаа едногласно био од
бачен. Уместо Мелетиа био е изабран презвитер Флавиан.
Григориееосетиодатуневладаситуациом,даетуиизлишан;
осетиоевеликучежузаусаменошуитониескривао.
УмеувременусудоспелинаСаборинекиновиудизападне
ориентацие: Асхолие Тесалониски и Петров наследник Тимоте
Александриски.ОимаГригориепише:Запахнулисунаснечимсу
ровимизападачким.Билисувеоманезадовонииувреенизбог
Павлина. Изгледало е да су у том моменту могли да подрже Гри
гориа.Меутим,онисузапочелиборбусасвимИсточацима,па
чакисаГригорием.ПоречимаГригориа,иАлександрициимуд
рууи Источаци су се сударили као вепрови (говорим у маниру
трагедие), кезеи едан на другог свирепе зубе, севауи гневним
очима. Пошто су били кивни због Максима Киника, Григориа су
окривавали да е неканонски заузео другу катедру. Како овакво
понашаениебилоуГригориевомстилу,оневрлорадоискори
стиооваслучадасеповучекакобитакопомириоЕгипанеиИс
точне.Изавиоедаеспремандабудеона.1Диривимговоромсе
опростиоодпастве,одКонстантиновогграда,одАнастасииног
1Т.дабудежртвованкаопророкона.(Прим.реценз.)

181
храма, од храма Св. Софие, 12 Апостола, Катедрале, од Истока и За
пада па се повукао у сво Назианс. А на престоничку катедру су иза
брали по Теодосиевом нарееу, ако се тако може реи, Нектари
а, едног световног чиновника, константинопоског претора, кои е
имао бурну прошлост у младости, кои чак ние био ни крштен. ега
е препоручио познати епископ Диодор Тарски, кои е Нектариу
иначе био наставник хришанства и духовни отац. Под почасним
председниковаем тога Нектариа, Сабор е завршио са радом око 9.
ула. На основу сачуваног резимеа из извештаа кои е био поднет
императору, оци Сабора су обновили узаамну сагласност у вери;
издали кратку дефинициу вере ( ) у коо су по
тврдили 1) веру никеских отаца, 2) осудили ереси кое су настале
после их, 3) утврдили каноне за црквену дисциплину и замолили
императорадасветоовериписменимдекретом.
По своо концепции и по своо процедури, Сабор из 381. г. е
био чисто источни сабор и протекао е под источним руковоеем.
Меутим, питаа коа су се на ему расправала излазила су из
оквира Истока и тицала су се по своо материи и квалитету читаве
Цркве, те због тога и ние чудо што е свеукупна Црква уврстила ова
Сабор у раван васеленских сабора. Као што смо ве рекли, Сабор се
оградио од доста великог броа ереси. Као друго, Сабор е забранио
мешае верских поглавара из едне диецезе у унутраше ствари
других. Пуноважно и поименично е било прописано да Александри
ски епископ управа само Египтом, Антиохиски само Истоком, док
канон треи звучи овако:
,
. Значи да Константинопоски епископ има првенство
частипослеепископаРима,ереНовиРим.
Римски зборници канона, уз ова поменути канон, ставау овак
ву примедбу: Canon hic iis est, quos apostolica Romana sedes a principio et
longo post tempore non recipit. А то значи: Да Константинопоски
епископ има преимуство славе после Римског епископа, пошто е
Константинопо Нови Рим. Овде ние акценат на борби против
Рима, него на преимуству Александрие. Меутим, овим се утке
такое деградирала и Антиохиа, коа е била предводница на чита
вомИстоку.
Горе смо ве навели правило бр. 4 о Максиму Кинику. У запад
ним зборницима канона, са ове четири одлуке исцрпуу се акти Са
бора из 381. године. У грчким зборницима су унета ош три правила.
Научнакритикасматрадаеумесноузиматиуобзирсамооначетири
правила. Меутим, интересовае за аутентичан текст одлука овог
Сабораусредсреуесенаеднодругоиважнотачки.

182
Сабор, кои е одржан наредне 382. године, помие томос сабора
из 381. г. кои е садржао детано излагае вере и писмено анате
мисаеересикоесусенедавнопоавиле.Далиеоводетаноиз
лагае вере идентично са оним кратким дефинициама вере кое
се помиу у извештау упуеном императору 9. ула 381. године, као
штосмотовевидели?Вратиемосеошнаовопитае.
Теодосие I е потврдио саборске одлуке и издао е следеи дек
рет: Пренети одмах свим црквеним епископима кои исповедау
еднувеличинуиеднуснагуОца,СинаиСв.Духа,еднуславуиедно
достоанство; пренети и онима кои су у заедници са Нектарием у
Константинопоско цркви, у Египту са Тимотеем Александри
ским,наИстокусаПелагиемЛаодикискимиДиодоромТарским (из
тактичких разлога не помиу се Флавиан и Павлин), са Амфилохи
ем Икониским у Асиско т. у Малоазиско диецези, са Оптимом у
Антиохии Писидиско, у диецези Понт са Еладием Кападокиским,
са Отрием Мелитинским, Григорием Нисиским итд. итд. Све оне
кои не ступе у заедницу са наведеним епископима избацити из
Црквекаочистееретике.
У овом декрету има много новина. Теодосие се ош увек 379.
године ослаао на папу Дамаса и Петра Александриског, а сада е
ослонац пренео само на Источне. Ово ние било по вои Западу и
Александрии, као ни сам скуп Сабора у Константинопоу. ош пре
овог сазива, група епископа са Амворсием Медиоланским на челу
заседала е у Аквилеи (Италиа) и писала цару, прекоревауи
Источнедасеиховаверараниеколебала,такодаисадонипро
гаау Павлина и Тимотеа Александриског. Аквилеци моле цара
да организуе велики сабор са свим епископима у Александрии. На
Теодосиа ово ние деловало. Меутим, после Константинопоског
сабора 381. године Западаци су се ош више расрдили. Са новог
заседаасабора,изтеистеАквилее,стиглаеврлодрскапосланица
укоо пишу ониследее:Далекоелакше протератиеретике него
изаинакрасаправославнима.Неможесеисказатикакваетексад
наступила саблазан! И рание су била у Антиохии два епископа
Павлин и Мелетие. А сад е супротно сваком праву и реду на Ме
летиево место у Антиохии поставен други (ово се односи на през
витера Флавиана). Иста е ствар и са Максимом; што се ега тиче,
ми блаженеши царе, немамо никаквих основа за суму у законитост
еговог епископства (!); он е био у заедници са Александриском
црквомидобиаоеодблаженеуспоменеепископаПетраписма...
Али шта сад раде они кои су се били сакупили у Константи
нопоу и кои су одбили заеднички сабор у Александрии? Они су
доброзналидасеМаксимповукаонаЗападкакобирешиосвое

183
питае на неком сабору. Па како никакав сабор о ему ние доносио
одлуку (?!), он е по примеру Атанасиевих предака, Петрових и мно
гих других Источних, предложио да егову ствар коначно решава
суд Римске цркве, Италианске и читавог Запада. Меутим, они
Источни нису хтели да сачекау нашу заедничку одлуку. Дакле, ако
смо ми ве прихватили Максима у црквену заедницу, пошто су га
предложили православни епископи, онда не сматрамо да е законито
еговосвргаваесаКонстантинопоскекатедре.
А Нектарие? Ми смо тек сад сазнали да е он рукоположен за
Константинопоског епископа, и не видимо може ли се и надае
продужити наше општее са Источнима? И не видимо никаквог дру
гог начина за успоставае односа него да Константинопо буде
враен епископу кои е поставен пре других (т. Максиму), или о
обоици хиротонисаних треба да пресуди свеопшти сабор у Риму, на
комееучествоватииисточниизападниепископи.
Император Теодосие е одговорио жестоко, прекоревауи За
падне да им ние стало до одржаваа добрих односа са Истоком, те
ихепозваодасебавесвоимзападнимстварима.
У свом новом писму западни епископи опет овако пишу: Не ка
емо се ми за сво покуша, без обзира што смо због ега прекорени.
Нису западне цркве заражене ересима, него источне. Не желимо ми
ово због некакве невере, и не решавамо ништа унапред, него едино
желимо суд. И наша молба да се сазове сабор у Риму ради претре
саа источних послова и ние ништа ново ни неочекивано за Исток.
ОтомесведочиАтанасиевпример.
Император Теодосие е хтео да на саборно писмо Запада Ис
точни одговоре такое сабором, те е позвао Источне да се поново
сакупе 382. године у Константинопоу. Тако е ова Сабор на из
вестан начин представао завршетак Сабора из 381. године. Оку
пили су се скоро сви претходни учесници, осим Александриаца.
Овде, у Константинопоу, ве су епископи били добили позив за
сабор у Риму и то лично од императора Грациана. Шта, зар нас по
зивау да нам Запад суди? То нипошто! Одмах отписуу одбиаем,
како не могу да напусте свое цркве, као нису спремни за пут пошто
нису знали за ега те због тога нису на време добили од свое пастве
пуномоие за учествовае на Сабору. Меутим, са свое стране, као
посматраче и уопште ради одржаваа везе, на Запад шау епископе:
Кириака, Евсевиа и Прискиона. Ако Западаци хое тачно да се
упознау са вером Источних, нека онда прочитау томос Антиохи
ског сабора (373. г.), а такое и она кои е издао прошле године
Константинопоски сабор (381. г.). У има смо детано изложили
своуверу.

184
И дае иде текст: Што се тиче замене на епископским кате
драма,ЗападацидобрознаудасенаИстокучувадревниобича
кои су усталили Никески оци: да рукоположее за сваку епархиу
обавау архиереи дате провинцие, или заедно са суседним епис
копима.
Наводе се примери: 1) у Константинопоу. е поставен Нек
тарие; 2) у Антиохии Флавиан . То е законита, то е
чврста хиротониа (); 3) на исти начин е у ерусалиму
поставен Кирило. Источни моле Западне да са овим законитим и
канонизованим епископима буду у преписци и да имау дружее у
убави, одагнауи свакоаку удску пристрасност, те тако дати
предностблаготворствуцркаваиличномрасположеу.
Римски сабор се на ова одлучан отпор 382. године одазвао ко
начнимраскидомсаИсточнима.ОнепрекинуовезусаФлавианом
Антиохиским и епископима кое е он рукоположио, са Диодором
Тарским и Акакием Вериским, тако да е папа Дамас саборну по
сланицунаИстокпослаонаадресуминорномПавлину.Гделисеса
модеоонадокументоузаамнимодносимацркава,коиебиопот
писансамотригодинерание?!Сакаквомесамолакоомнестаоса
хоризонта онаРах Ecclesiasticaиз 379.године,коие биопостигнут
дуготранимнапорима.Разумивоедауатмосфериоваквограски
даЗападниемогаодапризнаКонстантинопоскисабориз381382.
г.каоваселенски.Каоштокасниеемовидети,егаеутомсво
ствуЗападнеоспорнопризнатитекнаТрулскомсабору681.године.

185
НИКЕОЦАРИГРАДСКИСИМВОЛ

II Васеленски Константинопоски сабор, по своим васеленским
вредностима, и по данашем Васеленском символу вере кои е на
ему донет био е признат у току читавог низа столеа и то без
икаквихдискусиа.Онеотпочеосвоеваселенскобитисаеуправо
у недрима овог Сабора. Меутим, ситуациа око еговог настанка,
прецизно и записнички гледано, и до дан данас остае неасна и очи
гледноедаезаувектакоибити.ТекодIVВаселенскогХалкидон
скогсабора451.године,нашсимволвереепочеодабиваопштепо
знат и обавезан за све. Tillemont (Memoires, t. IX), чувени истраживач
материала заисториу Цркве, примеуеинаглашавадаеованаш
символ вере кои употребавау све цркве, па чак и секте, наближи
оном символу кои можемо читати у тексту Анкората (т. Сидро
Вере) св. Епифаниа Кипарског, а кои е дословно по форми пак
настаонаосновамамногихдругихдревнихсимвола.Оводелоебило
написано 374. године. Критика Епифаниевог текста коу е обавио
А. П. Лебедев (учите Глубоковског) доказала е да е некакав кас
ниипреписивачуЕпифаниевомтекстуунеоизвеснедопуне.Уфор
ми обичне Никеске дефиницие механички е дописана читава друга
половина касниег НикеоЦариградског символа. егов интегрални
текст се успутно први пут наводи тек у записницима IV Васеленског
Халкидонскогсабора. Ипосле тога,безикаквихпричаиразговора,
ова символ вере се некако аутоматски шири по свим црквама Ис
токаиЗапада.Безикаквихсумичеаипримедби.Преутномпри
родном праксом он е прихваен и у свим периферним земама
Истока, кое су се удаиле и одвоиле од католичанске Цркве: у
црквамамонофизитскиминесторианским.
Ова символ е доста рано, у VI веку, без икаквог формалног
санкционисаа, стекао у пракси назив НикеоЦариградски. Због
оваквогназивасенаметаламисаокаодаебиообавеннаIIВасе

186
ленскомсабору,заштаовауопштеиниебиоопуномоен.Символ
сениеприписиваонитомсабору(381.г.),нибилокомеодегових
учесникаисавременика.
Устручно литературиекритичкастранаовогпитаанеобо
риворазашена.ЕвоаргументациесамогАдолфаХарнака.Сабор
из381.годинеиниемогаодаобавуеСимволвере,затоштоние
биоваселенски.еговеканонскеодлукесудобилеопштепризнае
тек послеХалкидонскогсабора. Каошто смо видели, западниепис
копи су под воством Амвросиа Медиоланског критиковали Кон
стантинопоскисабориз381.године,каосаборлокалнииокрен;
али,замерауимумногоштошта,Западнигаипакнисумоглипре
корети ни због скраиваа, ни због меаа Никеске дефиницие
вере. Како би само Римани дигли буку да е из те, за их лажне
престонице,Константинопоа,изашаонекакавновиСимволвере!
МонополнадефинициувересаIНикескогсаборабиоеутолико
мериопштепризнатдаеподтомапсолутномнормомпротекаоицео
III Васеленски сабор у Ефесу (431. г.) под руководством Кирила
Александриског, кои е имао пуномоие од папе. Читав сабор
Источних,подруководствомАнтиохие,небинислучанопомислио
да прекори Кирилову страну за потискивае или преуткивае
НикеоЦариградскогСимволавере,безобзираштоепривремено
био раскинуо са Кирилом. едном речу, до Халкидона 451. године,
изгледалоекаодаованашСимволчакиниебиопознат.
егова преутна победаиеговосвеопште прихватае након
451.годинеобашаваусенеупоредивовеимсавршенствомего
вогтекстауодносунаНикескисимвол.Данепомиемосамото
што е Никески орос имао ограничени задатак (третирао е само
едан спорни догмат о божанству Сина), док е НикеоЦариградски
текстуцелинибионаписаннадругооснови.УЦариграскисимвол
коисесастоиод178речи,узетесусамо33изНикескогсимвола.
Саборборацапротиварианства(381.г.)ниемогаодапрецрта
изНикескогтекстаречикоесутобожизлишнеикоетобожништа
неговоре:БогодБога,илиизсуштинеОца.
Године381.СаборетоликонаглашаваоНикескуверу,дасе
безинтервенциениетумогаообавитиникакавновиСимволвере,
падаечакибионезнамкакоуспешан.
У Епифаниевом тексту Анкората, уз наш целовити символ
ставенеиовакавпредговор:Овусунамверупренелисветиапос
толииуЦрквиеприхваенаусветомграду(
) од свих уедиених светих епископа, коих е било више од
тристадесет.Очигледноедасетоодносина310никескихотацаи

187
да е управо овде Никеа (а не ерусалим) украшена епитетом Св.
града.
Реторичне речи Свети град, енглески научник Хорт е про
тумачио као ерусалим, ер е проучио све Символе вере ерусалим
ске црквене области. Тако е Хорт закучио да е у првом делу свих
тих символа извршена редакциа према никеско формулации, док
су наредне формулацие, кое су се односиле на друге догмате, биле
преузете из различитих локалних символа. По Хортово прет
поставци, у току 6070 година IV века одвиао се интензиван рад на
формулисау символа везаних за крштее. Резултат таквог рада на
Истоку, кои е прихватила ерусалимска црква, био е управо та
символ. ега е Кирил ерусалимски користио у своим катихетским
проповедима.
Када су на Константинопоском сабору средили мир у црквама
Истока и кад су проверавали православност поединих група и пое
динаца, познато е да су тад посебно признали православност Кирила
ерусалимског. На кои начин? Вероватно кроз изговорено ис
поведае вере. Ето, у том циу е Кирил прочитао сво ерусалимски
Символ вере према коме е изводио свое катихетско науковае. Био
е то текст кои се дословно у детае поклапа са нашим Символом
вере на кои смо навикли. Символ кои е изговорио Кирил био е
прикучен материалима са II Васеленског Константинопоског
сабора 381. године и биое унет у егов пословник, а онда е почео
да се шири (зашто? то се не може утврдити) у Константинопоско
цркви и регионима кои су били под еним утицаем. Са ему сво
ственом протестантском грубошу, Харнак ово ширее тумачи као
наметае, па чак као псеудоним, као апокриф у славу Константи
нопоскецркве.
Покушавауи да спасе и поправи Хортову хипотезу, немачки
научник Кунц врши на о исправке. Ова Символ е уручио импера
тору Теодосиу Великом 382. године новопоставени архиепископ,
Нектарие Константинопоски. Био е он из Тарса, а тамо е столо
вао познати богослов антиохиске школе, Диодор Тарски. Диодор е
башиснабдеоНектариаовимдобримтекстомСимвола.
А можда е ова редакциа узета и од суседне цркве на Кипру, кад
е Теодосие Велики потражио од свих епископа да му предау и
хова исповедаа вере. Од оног тренутка кад е извршена своеврсна
дефинициа вере Константинопо е као престонични и управни цен
тар, ставио у обавезу свима у егово околини да приликом ис
поведаа вере при крштеу употребавау дати узорни Символ кои
е показао Нектарие. Без оваквих излагаа вере Црква не би могла
даживиниедногединогдана.ихсуизговаралиионикоисе

188
поново крштавау и они кои се хиротонишу. У току свое делат
ности, цитирали су их и сабори. Символи вере кои су се изговарали
приликом крштеа живели су из века у век, не застаревауи и
преносили су се заедно са чинодествоваем, са едног краа Цркве
на други. Зато е сасвим природно што формулациу овог нашег
НикеоЦариградског символа среемо у записима Нила Синаског,
награнициизмеуIVиVвека.
Из писма западном епископату кое су послали оци Сабора 381.
године, види се да ние могло да прое без цитираа излагаа вере
коу су они били прихватили. Том приликом оци изавуу да се у ма
териалима кое су послали на Запад налазе, поред потвриваа ве
ре никеске ош и кратке дефиницие вере . Можда
се овде имау у виду цитати формула догмата узети из целовитог
Символа вере кои се употребава при крштеу? Године 382. оци
Сабора обашавау да су у посланици коу су упутили прошле, 382.
године, на Запад, ош детание формулисали своу веру: Сазнаете
ош више ( ) о нашо вери ако о о изволите прочитати у
оном свитку () кои е прошле године издао Васеленски Кон
стантинопоски сабор. У ему смо опширние () испове
дили своу веру и писмено анатемисали недавно настале ереси. Ве
у ово посланици Западу 382. године доста се опширно говори о дог
матима Св. Троице, о Боговаплоеу, притом све то усмерено про
тив савелианаца и аполинариста. Па ипак, у прошлогодишем
томосуоциСаборасусеизражавалиподробние.
Ово потвруе чиеницу да, насупрот изричито императорово
забрани да се Сабор бави догматским споровима и верским дефи
нициама, просто ние могло да се деси да се они не воде и да се не
предлажу бое формулацие. Императорова забрана ние могла да
изневери суштину проблема, т. да се буде против догматских
спорова.
Ми ово не сазнаемо из директних, саборских извора него из ин
директних. Таква су нпр. писма Св. Григориа Богослова. Он нас
асноупознае са дебатом о догматским питаима и о предлагау
нових формулациа. Ова водоскок лакомисленог новаторства
започео е врло либерално. Св. Григорие то осууе: Ми као да смо
превише учтиви; ставили смо испред олтара проповедничку катедру
и свима довикуемо: нек дое овамо ко год хое, иако е два или три
пута променио веру! Ние разумно привезати се само уз едну веру .
Григорие иронизира поводом неких чланова сабора: Треба видети
какви су само они мудраци! Та сретни и предивни извор древне вере,
коа е природу Свете Троице достону поштоваа здружила уедно
ичиисмонаукпримилиуНикеи,таизворвере,онакокакосама

189
видео, био е узбуркан одбоним струама разних учеа коа су
ширила неки уди кои дозвоавау двоструки смисао ().
Држеи се тако средине, они прихватау свако мишее. Било би то
ош добро да су се стварно држали те средине, него су авно прис
тупилипротивничкострани.
Свети Григорие лично ние био противник тражеа нових фор
мула. Он е само био противник неискрености. Он е сам предлагао
нешто ново, што е било асно, а не препредено, двосмислено. Тако
Григорие дае пише: Било е тамо уди кои су били захваени
двосмислицама догмата ( ). има се ние допа
дао одважни новатор: . О каквом е то новаторству
реч? Григорие инсистира на ему и сматра да е то питае савести
човека,везанозаеговоличноспасее.
Критикууи затегнуту атмосферу на сабору, св. Григорие се из
рекао; какво е то питае вере и савести кое тако безнадежно мучи
ова Сабор? Ево шта он пише: Данас су мене попели на престо а су
тра е ме скинути са ега. Да ли е неко у стау да пронае макар и
фиктивни разлог за ово? Биу слободан да кажем да е Христос Мо
оно што а носим у срцу. Реи у асно: Дух, Дух, чуте, то е она
кога исповеда Бог. ош кажем и ово: Ти си мо Бог. И по треи пут
кличем: Дух е Бог! Из ових речи св. Григориа асно се види да се
питае Лица Св. Троице покретало и да се о ему дискутовало.
Меутим, веина коа се одржавала кукавичлуком и беспомоношу
сопствене мисли, била е неспособна да се прене и покрене с места.
Григорие Богослов дае пише: До овог тренутка ништа толико
ние зауало целу васелену колико наша смеоност са коом про
глашавамо Духа за Бога. Као што е познато, због овога сам изазвао
нерасположеемоихприатеа.
Ние могло да прое без дискусие на Сабору 381. године о Св.
Духу ве и због самог присуства 36 епископа македонианаца. Ме
утим, они су чинили групу епископа коа нам е била врло блиска.
Прихватали су Никеску веру, т. единосуштие Сина са Оцем, али
нису били одлучни да кажу то единосуштие и за Дух. Зато их Св.
Григорие и зове полутани. Ето то е то што се одразило и на
слабост формулациа НикеоЦариградског символа. У ему се Све
тиДухненазиваниединосуштни,ниБог.
Управо ова половичност и избегавае исповедаа Светог
Духа као Бога и представа, рекло би се, своеврсну легитимациу
оног тренутка кад е сачиена формулациа нашег Символа вере.
Била е то нежна, свилена мрежа коу су набацивали оци сабора на
своу сабрау коа су се ве била закачила на духоборачку удицу. Све
оволичинатодаеуправовеинасабораиз381.годинебиласклона

190
да наш Символ вере, кои е ве био настао и постао познат по Цари
градско области и био коришен при крштеу, сад уведе у службу
епископима као обавезууе исповедни. Баш због овога на Истоку су
се тад символи слободно размножавали. Мелетие Антиохиски е
дао символ своо Антиохиско цркви. Евсевие Самосатски, своо
Месопотамско. Потреба за новом разрадом и допуном постоеих
символа ние се поавила у прво половини V века у време Халкидон
ског сабора, него баш у току 80их година VI века, приликом
окончаа триадолошких спорова. Требало е резимирати наупро
шении, општедоступни символ. Никеска дефинициа вере ние
могла да послужи за ову општецрквену потребу. Осетила се потреба
у свакодневно пракси за едним целовитим исповедаем свих дог
матаиприкрштеуиприепископскохиротонии.
Поменути НикеоЦариграски символ е бое од свих других
уобличио и задовоио ову потребу. Он блиста прецизношу догмат
ских израза и кижевном ритмичношу. Нетачни са богословске
тачке гледишта, па чак и директно погрешни израз Никеског ороса
из суштине Оца, био е преутно испуштен. А по
сле Маркеловог бунцаа о роеу Сина у едном од еона ова сим
вол е потвривао роее Сина пре свих еона: пре свих векова.
Исто тако и против оних гносистичких Маркелових фантазиа о
коначности еона Сина, потврено е да еговом царству нее бити
краа.
Ова по садржау целовити и ритмички стилизовани Символ
морао е да побеуе и истискуе оне друге, мае савршене. ега ние
било потребно наметати ер су га сви прихватили са задовоством.
Многоброни су трагови егове распростраености и пре Халкидон
скогсабора.
Краем IV века био е написан Диалог о Св. Троици са псевдо
епиграфом Атанасиа Великог. У ему извесни православни сабе
седник прекорева извесног македонианца због самовоног дописи
ваа тексту Лукиановог символа (II Антиохиска формула из 341.
г.). А ова му пак става замерку: а зар ви нисте ништа додали Ни
кеско дефиниции вере? Православац: да, додали смо, али не у
супротности са ом. Македонианац: ипак сте додали! Правосла
вац: само оно што онда ние било истражено а што су сад благочес
тивиоципротумачили.
Код преп. Нила Синаског (f око 430. г.) такое налазимо цитате
изНикеоЦариградскогсимвола.
Што се тиче константинопоске атмосфере у току 430их година
кад е тамо стигао Несторие, можемо слободно реи да е и он тад
цитираоопштеприхваениСимвол,неосеауипотребунизакак

191
вим променама или допунама. Ево како Несторие пише папи Целе
стину и како цитира под насловом Никеског символа речи из Никео
Цариградског Символа и то без икаквог колебаа: Називауи е
(Деву Мариу) Богородица, они не дрхте од страха, док су Никески
оци, достони хвале, рекли само то, како се Господ наш Исус Христос
оваплотио од Светог Духа и Марие Деве . А у другом писму стои
следее: Они, слепци, не схватау учее кое су нам изложили свети
оци, изговарауи асно речи: веруем у единог Господа Исуса Хри
ста, Сина Божиег кои се оваплотио од Духа Светог и Марие Деве.
У Несториевом символу постое и други детаи кои су преузети из
фразеологие Цариградског (381. г.) символа, а не из Никеског (325.
г.). Ово е ош Кирил Александриски приметио, па полемишуи са
Несторием иронично му постава питае: Реци ми, мили мо, а кад
су то оци закучили о Сину: ваплотио се од Духа Светог и Марие
Деве?
После Ефеског сабора 431. године, (III Васеленски), св. Кирил
пише: Тврдимо да ни од ког нисмо тражили ново излагае вере, да
нисмо прихватили неки обновени символ кои су други сачинили
( ) ер е за нас довоно мудрости светих
отаца и нашег Символа вере кои е сасвим успешно и на одговара
уи начин прилагоен свим исправним догматима. Користеи своу
потпуну власт председавауег на III Васеленском Ефеском сабору,
Кирил е са полемичком оштрином, супротно очигледно стварности,
спровео одлуку: Не дозвоава се никоме да излаже (),
нити да пише (), нити да састава () другу
веру, осим оне коу су оци, сакупени у Никеи дефинисали. Али
пошто е био заслепен мржом према Константинопоу, Кирил
едноставно ние хтео да види очигледну чиеницу преутне победе
интегралног Символа вере кои е настао у Цариграду и кои е све
освоиосвоимуедначенимсавршенством.
Трагове егове раширености пратимо свугде и код Несториевог
савременика, блаж. Теодорита, а онда и код Прокла Константинопо
ског, у еговом другом писму ерменима ( ), у
коме их Прокл уверава да се чврсто придржавау вере чувауи пре
дае, кое сте и ви прихватили од светих и блажених отаца кои су
изложили православну веру у Никеи, и од истих оних као што су
били св. Василие и Григорие и остали ихови едномишеници
(очигледно ве после Никее). У своим проповедима архиеп. Прокл
еувекцитираоЦариградскисимволвере.
У писму императору Теодосиу II, егов наследник, Флавиан
Константиноползскипише:Исправноибеспрекорноразмишамо,

192
пратеи увек света писаниа и излагаа светих отаца, кои су се
сакупилиуНикеииуКонстантинопоу.
Ето, то е сериа доказа о постоау Цариградског символа упра
во као символа кои е везан за 381. годину и кои е у току читавог
низа десетилеа егзистирао, све до Халкидонског сабора 451. године
кад е неоспорно био прихваен у своству нормативног Символа.
Као изричито еднак са оросом Никеског сабора, Цариградски сим
вол никад ние био проглашен. Меутим, као символ кои е ве био
у употреби он се прочуо меу члановима Константинопоског са
бора: 1) приликом преговора са македонианцима (одатле и егова
компромисна формулациа о Св. Духу), 2) као такав могао е касние
да буде унет у кратке дефиницие вере ( ) на Западу,
3) могао е и Нектарие да га уручи императору Теодосиу, 4) и у
сваком случау продужио е да се укореуе у Цариградском региону
приликом крштаваа тако сигурно, да су га овде (у Мало Азии, на
Кипру, у Антиохии) употребавали као Символ кои е свему био
заменазаНикески.

193
ЦРКВЕНАПОЛИТИКАТЕОДОСИАIВЕЛИКОГ
ПОСЛЕСАБОРА3812.ГОДИНЕ
ош увек се духови нису смиривали. Демофил и Евномие су
имали ослонац у своим приврженицима, а ти се нису предавали.
Узнемиреностсефактичкипродужавала.
Теодосие е увидео да ауторитет претходног сабора ние донео
таколакупобеду.Он(илиеговисаветници)доносеодлукудапри
менемереубеивааинаговараа.Направенепокушадасеор
ганизуеколоквиумправославацасаеретицима.ТакоеТеодосие
позвао оне кои другачие мисле 383. године у Константинопо,
желеипритомдаличнопосредуе.Напозивсусеодазвалиилису
изложили свое исповедае вере омиац Демофил, аномеац Евно
мие (он е изложио исповедае), а од стране македонианаца,
ЕлевсиеКизикскиетакоеизложиосвоеисповедае;каоиВул
филакоиеумеувременувебиоиумро.Приликомпрвогсусрета
ниепоказананикаквавоазазближаваем.Нектариевположае
био тежак, те се саветовао са новотианским1 епископом Агелием,
своим едномишеником. Али, ова е био обична незналица, не
упуена у богословие. Затое позвао у помо новотианскогчтеца2
СисиниакоиепроучаваоСветесписеифилософиу.Аевошта
е био Сисиниев савет: расправаа само разедиавау па е зато
потребнодасеизнесунастодокументидревнихцрквенихписаца и
императордапоставипитае:поштуулиониовезаветеилине?
Акоонитоодбаце,ондаенародиходбацити.Такоеистинабити
очигледна.Теодосиесесложиосаовимпланом.Агелиесетакое
поавионаскупу.Меутим,испитаницисупоказалисуму:далису
1Новотиановрасколчистунаца.(Прим.реценз.)
2Чтец=припадникнанижегстепенасвештенства,комеедужностдачита
запевницом.(Прим.реценз.)


194
овадвадревнаписаааутентичнаидалипоседууодлучууиауто
ритет? И дае, како да се тумаче? Тако су започели безизлазни
споровиокритериумуистине.
Теодосие онда доноси онакву одлуку као и на почетку свое
црквене делатности. Погледао е разна исповедаа, па е од их
потврдиосамоедноНектариевоиАгелиево.Осталаеисцепаои
прешаонамередржавненаредбе.НизавремеКонстантинаВели
ког,ниВалентиниана,ниВалентаниесепрактиковалодадржавна
властиздаедиректненаредбеправославноЦркви.Државнавласт
еистицалабогословскепартиеиорганизоваласабореасадасехва
таовогпослаузимауисвеусвоеруке.ОваметодеТеодосиеIВе
лики донео са Запада,ивее 379. године озаконио православе у
Константинопоу према критериумима усаглашаваа са Римом и
Александриом.Ието,ве383.годинеондиректноистичекритери
католичанскогхришанства,неповезууиганисаличностиманиса
местом,негоподразумевауиподтимочигледнооноправославеи
онаауторитеткоиеовдеучврстиотиме,штоесазваоиорганизо
ваоIIВаселенскисабор381.године.Исамосетокатоличанскове
рииенимисповедницимадаеправограанствауимперии:Само
онима кои у складу са апостолским науковаем (дисциплинама) и
еванелскимучеем(доктринама)веруууединоБожанствоОца
иСинаиСветогаДуха.единоеимадозвоенодасезовуcatholici
(католичани).Насведругеносиоцееретичкогучеагледасекаона
срамомжигосане(infamia)иместимаиховогсакупааодузимасе
имецркве(ecclesiarumnomen).
еретицима су биле одузете цркве, а оне кои су се били раз
бежали,хваталисуихипротеривалиуместапребивалишта.Новати
анци,каоокореликонзервативцидогматскеортодоксие,убраауи
овдеипротивариансконикествосаеговимомоусиосом(тоеиз
веснипарадоксконзервативизму),билису,наравно,признатикаое
динанекатоличанскагрупасасвоомхиерархиом.
Меутим, уопште узев, ово лишавае легалности арианаца и
македонианаца, кое е наредио Теодосие, ние довело до иховог
тоталногистребеа.Безобзираштонисубилинапозициамапра
вославанитиималихрамове,онисуипакпродужилидаегзисти
рау.Билесупослатеупрогонствосамоглавешине.еретицисубили
лишени назива епископи; били су лишени права да наследе
завештана имаа црквених добротвора. Конфисковале су им се
куе,акосусеуимаодржавалиеретичкискупови.
Пре Теодосиа I оваквих прогона еретика ние било. Право
славниепискописуодобравалиТеодосиу,посебноонинаАквиле
скомсабору381.године.ГригориеБогословсежалиопрефектуу

195
Кападокии да су свргнути епископи, полазеи у изгнанство ипак
поставили едног свог епископа. Григорие моли власти да предузму
мере. Такое у свом писму упуеном Нектариу, он устае против
слободе окупаа аполинариста: Дати им право да се окупау, не
значи ништа друго него признати да е ихово учее истинитие од
нашег(?!)
Тако се у време Теодосиа I власт вратила на религиозну при
нуду старе паганске империе. За нас су ово дечие слепило и наив
ност ових напрефиениих мудраца у области богослова, скоро
сасвим невероватни. ош до уче е држава прогаала хришане и
они су се бранили правом на слободу мисли и вере кое е уроено
човеку.Аондасуштитилисвоедогматскоправоверепротивноари
анству кое су наметали императори; и сад одедном моле, као деца
родитее, за чисто споашу, физичку заштиту свог учеа и траже
црквену правду путем политичких мера. (проф. В. Кипарисов, О
слободисавестиизд.I,Москва,1883.г.)Донаснисудоспеласазнаа
о мученицима еретицима, страдалницима за веру. Али до отпора,
чак и оног физичког, против оних кои су били лишени слободе
култа, ипак е дошло. На пример, православног новоникеца, еписк
опаЕвсевиаСамосатског,убилаееднажена,арианка,такоштому
е са крова бацила на главу циглу. Побуна у Константинопоу
против Григориа Богослова такое е изазвала читав низ насиа и
убистава. Сократ и Созомен нам доста неодреено саопштавау о
побунама у разним градовима приликом истериваа еретика из хра
мова. Нектариу, кои е био поставен на положа престоничног
епископа,билаезапаенакуа.
Али, некатоличанске и нецрквене групацие, узалудно су себе
овенчавале исповедничком и мученичком славом. Више ние било
оних широких и стабилних слоева становништва кои би се чврсто
придржавали своих еретичких знамеа. Оваква расположеа су
вебилапреживеласвоевреме,пасусеприродноугасила.Настало
едобановихпитааиновихереси.

196
АРИАНСТВОМЕУГОТИМА
Природно е што е арианство, кое се било угасило код Грка,
пронашло себи други живот код Гота. Наравно да е све то било из
каприциозности националног интереса. Сви су народи то чинили и
чиниеидае,чаксвесноинамерно.
Готи,коисубилизапоселиобалеЦрногМора,бавилисусеоти
мачином грчких малоазиских обала, па су отуда доводили заробе
нике. Меутим, као и увек, варваре е победила култура. Заробе
ници, на свом грчком езику, научили су Готе чак и хришанству
толико да су преобраали у хришанство и саме готске краеве. Из
породице кападокиских грчких заробеника израстао е и активни
мисионар, кои е чак стекао и готско име Вулфила (Вук). Готски
кра га е изабрао као кандидата за епископа ве оформене на
ционалне готске цркве, па га е послао око 340. године императору
Констанциурадипоставаанаепископскукатедру.Утовремее
у Константинопоско цркви званично владало арианство под руко
водством епископа Евсевиа Никомидиског кои е био близак двору.
Вулфилу су привукли на оним богословским формулама, кое су тад
владале на двору. Тако е аутоматски готска национална црква по
сталаарианска.
Вулфила е пронашао готску азбуку, превео е на готски език
Свето Писмо Новог Завета и делове Старог. Меутим, кра Гер
манарих се окренуо паганству и започео е са прогонима хришана.
ВулфилаепобегаоуМизиу349.годинесаонимхришанимакоису
се били окупили око ега. Готи се сад ту настанише спасавауи
свое хришанство. Вулфила се придржавао компромиса арианства
са грчким богословем. Лично е присуствовао на познатом Кон
стантинопоском сабору 360. године, кои е потврдио риминиско ис
поведае вере у смислу омиства. Године 376, Готи кои су живели
наобаламаЦрногмора,притешаваниновимталасомдосееника

197
изАзие,поново сусе покренулии тоу дубинуимперискетерито
рие.УвремеимператораТеодосиаIВеликог,готскиепискописусе
поделили. Неки су прихватили никеско православе кое е зва
нично прокламовао Теодосие, онда кад е дошао са Запада. Меу
тим, веина е упорно остала при арианству, сматрауи га за
Вулфилинуверу.Вулфилинауторитетепобедио.Иодтогдобаари
анствоепосталонационалнавераГота.Итакоетоинадаебило
и то не само на доем Дунаву, него и на читаво западно граници
према варварима, кои су са севера надирали; Готи су све их прео
браали у свое хришанство кое се ние поклапало са Ромеима.
Тако су се они ограивали арианством од католика Ромеа. Под
том арианском заставом нашли су се и Бургунди, Свеви, Вандали и
Лангобарди.
У време Теодосиа I Великог Готи су масовно ишли у вону
службурадиочувааграницаимперие.Заовууслугуимператорису
били принуени да Готеарианце даруу изузетном привилегиом:
дозволилисуимиховехрамове.Упрестоници,уКонстантинопоу,
готске цркве су биле премештене иза трошарине ( ), иза
градских зидина. Одатле и име за ове еретикеарианце: према ко
имасусевластиодносилетолерантно.Понекадеоваготскагарда
захтеваладасебиградиновецркве.
Чак е устиниан Велики (527565) био приморан да прави ус
тупкеГотима.ош578.године,уочипоходанаПерсиу,VГотскипук
е захтевао од императора Тибериа да се иховим породицама ус
тупеизвеснецрквеусамопрестоници.Императореуступио,алие
тиме изазвао незадовоство код Грка. У цркви му е народ довики
вао: разнеемо кости арианцима ( ).
Императоребиоприморандаповучесвоаобеаа.
Меутим, време е избрисало та преживени национализам, за
едносаеговимодумируимарианством.

198
АРИАНСТВОНАЗАПАДУ
У време одржаваа Риминског сабора наватрении арианац на
Западу е био Авксентие Милански (Медиолански). Умро е 374. го
дине, па е питае замеиваа вршиоца дужности на миланско ка
тедри послужило као повод да потиснута православна (никеска)
страна подигне главу, надауи се ослобоеу од арианског арма. У
Милану, т. у провинции Емилиа Лигуриа, био е у то време конзул
едан римски патрици из старе хришанске породице. Из те исте
породице е била и св. Сотериа, мученица из доба владавине Мак
симинаДае.Римскепапесупосеивалеиховупородицу.
И тако та конзул, Амвросие, дое лично да присуствуе избо
рима. Било е много галаме. Али у едном тренутку затиша, разлегне
се нечии дечии глас: Амвросие е епископ! Наравно, био е то
нечии глас неке изборне партие, пошто се затим разлегао читав
хор, кои му е давао подршку, тако да е он победио. Други су проте
стовали што е то био Амвросие, кои по ондашем обичау и схва
тау ош ние био крштен, без обзира што е имао благочестиво по
божно хришанско васпитае. Меутим, епископат е одлучио да е
спорне стране едино примирити егова личност. Па због тога, не ни
први, а не ни последи пут у живо црквено пракси, епископат
одлучи да Амвросие мора обавезно бити поставен за епископа.
ИстосеовоикасниедесилосапатриарсимаТарасиемиФотием.
Амвросие е 30. новембра био крштен, а ве 7. децембра постав
ен за епископа. Знао е грчки език, па се хитно дао на проучавае
богослова, студирауи радове Филона, Оригена, Василиа Великог
и Дидима. Изузетна личност по своо природи, Амвросие е ускоро
морално израстао у општецрквену величину читавог Запада, притом
утицаниу и од самог папе. После смрти императора Валентиниана
(375.), император постае егов шеснаестогодиши син, Грациан.
Амвросие е био одан то династии, те е ускоро задобио велики ути
цанадГрацианом.

199
АмвросиетадзапочиечитавпоходзачишееЗападаодари
анства. Захваууи толерантно политици Валентиниана I, као и
чиеници да су се епископи придржавали риминианског испове
даавере, онисуидаеосталинасвоимкатедрама.Православни
епископи су морали да их прихвате и да их тако реи прогутау.
Меуклиромебилоподостаборацазаарианствоуподунавскимде
ловима Илирика. И у Африци, баш у Картагини, био е едан такав
епископ, Реститут. Амвросиу е тешко пошлозарукомдадоведе на
Сирмиумску (Сремска Митровица) катедру Анемиа, уместо пре
минулог арианца Герминиа. У овоме га е ометала царица устина,
пошто е била присталица арианства. Она е била мака императора
ГрацианаиеговогбратасувладаракоиерезидираоуСирмиуму.
Ради чишеа Цркве од еног загаиваа арианством, Ам
вросие е под своим председниковаем 381. године сазвао сабор у
Аквилеи.Окотогасусеширилигласовидаеовасаборбитивасе
ленски. Не можемо се отргнути утиску да е сабор сазван као
противтежа општеисточном Константинопоском сабору из 381.
године, кои е стварно касние признат као II Васеленски. На Ам
вросиев сабор папа Дамас ние послао свог представника, али су на
ему билиприсутниепископи из ГореИталие, Паноние,Африке,
Галие и из Пет провинциа. У циу спровоеа противарианске
чистке, Амвросие е подвргао све присутне поединачном провера
вау; и то на ова начин: прочитао е едно Ариево писмо, и у току
читаавршиоислеивае,придржавауисеформуласаборауАри
миниуму (Римини), питауи их да ли се они слажу са Арием, са
овимилионимАриевимизразом.Критикунисунарочитоподносила
два дунавска епископа, Паладие и Секундиан (са територие да
нашеБугарске).Саборихелишиокатедара.
УтовремеевластимператораГрациананаЗападу била доста
поколебана. У Британии се прогласио за императора Максим, кои
сезатимискрцаоуГалии.ВоскаеиздаласвогГрациана,паечак
био убиен 383. године на територии Галие у Лиону. Максим е по
ставиоштабуТрируипрошириоесвоувластсведограницаАлпи.
На старо место остао е као император Грацианов брат, дванаесто
годиши Валентиниан II, са престоницом у Медиолану, под Ам
вросиевим окрием. Без обзира на свое арианство, устина, мака
императорова, морала е да преда свог младог сина императора,
под старатество Амвросиу. Захваууи личном Амвросиевом ан
гажовау,дошлоедоспоразумасаМаксимом,коиепристаонато
данепрелазиАлпе.Али,дворскасрединакоаебилаарианскина
строена, започие борбу за обарае православне Амвросиеве дик
татуре, па чаки за потпуноеговопрогонство.Године 385.отпочи
еотворенаборба.НаосновузаконаТеодосиаВеликог,саИстока

200
су, као арианца, удаили Авксентиа Доростоског, Вулфилиног
ученика и писца еговог житиа. У том тренутку, двор Валентини
ана II кои се борио за арианство, тражи од Амвросиа да преда
едну базилику арианско избеглици, Авксентиу. Амвросие е ово
одбио. Онда е император Валентиниан II издао нареее да се на
Ускрс у корист Авксентиа силом отме една црква. Меутим, узне
мирее у народу е приморало владу да се повуче. Следеег Ускрса
386. године, обавуе се ош оштриа наредба: изгнати Амвросиа из
Милана. Народ се меутим скупа пред еговом куом и чува га
данононо.Властисубилепосрамене,тесусеускороповуклепред
овим чудом. Те исте године Амвросие е отворио мошти месних
мученика Гервасиа и Протасиа, пошто се било поавило мноштво
чудотворнихисцелеакоасуодихпотицала.
У пролее, 387. године, Двор се примирио због политичких не
воа. Продирао е бивши узурпатор, а садаши император, Максим.
Опетсубилиприморанидаупуте,каопосланикарадипреговора,ни
ког другог до Амвросиа. Меутим, ова попустивост ипак ние по
могла; Максим е продро у Италиу. Дворани Валентиниана II
заедносасвоимимператоромбежеморемнаИсток,уСолун.Овде
их е Теодосие Велики прихватио, ставио под свое покровитество,
оснажио своим воним единицама и ушао са има у заеднички рат
противМаксима.МаксимебиопотученнаСавииДравипасепову
као у Аквилеу, али тамо бива опкоен, заробен, па погубен 388.
године. Валентиниан II се поново потвруе у звае императора чи
тавог Запада. Стварно преимуство воне силе Теодосиа Великог ни
е допуштало могуност опстанка дае арианофилске политике на
Западу.Узгред будиречено, умрлаеиустина,макаВалентиниана
II,такодасеонуцелинипотчиниоправославномстаратествуТео
досиа и Амвросиа. Чак е Теодосие Велики и своу резиденциу био
привременопренеонаЗапад,гдеепровеоокотригодине,подржава
уиАмвросиауеговомчишеуЗападаодостатакаарианства.
Меутим, улога светске императорске власти е далеко сло
жениа и захтева више компромиса, него што е то борбена Амвро
сиева ортодоксалност. Император и светац су тако ступали у
отворене, искрене меусобне конфликте. Становништво града Ка
линики, на Истоку, на обалама Еуфрата, уз дозволу свог епископа,
разрушило е било едну синагогу. Тамо су исто и монаси у едном
судару са гностицима и валентинианцима били запалили ихов
храм. Теодосие Велики е осудио ове погроме и наредио е поме
нутом епископу да своим средствима обнови синагогу. Амвросие е
бурно реаговао против овакве политичке праведности те е инсис
тирао да император лично укине своу наредбу. Теодосие е попу
стиопредАмвросием,алипродужавадасежалинамонахе,докму

201
е Амвросие овако приговарао: А шта се оно само пре тридесетак
годинадешавалозавремеулианаОтпадника?
Амвросие е био неумоив у своо ревности кад е био у питау
примат црквених интереса. Баш у привремено престоници, т. глав
ном штабу у Солуну, становници су сатрли Готе, наамне ратнике, и
убили иховог команданта Бутериха. Теодосие е сурово десетковао
становнике, док е Амвросие пак сматрао да е то неоправдана
свирепост и убиае невиних уди. Кад е Теодосие након тога, ве
као победник Евгениа, новог претендента на престо, дошао код Ам
вросиа у Милано у егов храм, ова ние допустио победнику да
прекорачи чак ни праг катедре, него е прво од ега захтевао да се
авно покае, т. да одреено време одстои у цркви и то без царске
одежде,паетекнаконтога,обединиоимператорасаЦрквом.
Пре него што е Теодосие Велики 391. године да крене на Ис
ток, Амвросие га е замолио да разреши антиохиски конфликт са
Павлином. Меутим, Теодосие ние хтео ничим да присиава Ис
точне. Амвросие е на ово питае гледао западним очима, т. упрош
ено. У току времена западни узурпатор Евгение ширио е своу
мо, па су 392. године убили Валентиниана II егови вони коман
данти кои су га, значи, издали. Тиме е Евгение могао да напипа бун
товнички нерв у римско владауо средини. Период еретичке борбе
за арианство поткопао е темее христианизацие владауих рим
ских породица, тако да су се оне окренуле предконстантиновском па
ганству. У римски сенат е сад била унета статуа Викторие, коу е
рание Грациан избацио. Приликом ове церемоние традиционалне
паганске благочестивости, т. религиозности, сенатор Симах е одр
жао сво говор у заштиту религие праотаца. Увиауи сабласност
паганства меу римским породицама св. Амвросие е сматрао за
потребнодапаживо,редпоред,писменооповргнеСимаховеречи.
Пред кра свога живота Теодосие Велики е успео да порази
Евгениа, другог претендента на цезарски престо тиме што му е 394.
године отсекао главу. Ова победа га е поново довела у Милано у
коме е 395. године преминуо. егови посмртни остаци су били
пренетиуКонстантинопорадисахраиваа.
Свети Амвросие е такое ускоро умро, баш на Ускрс, 4. априла,
те исте 395. године. Смру ове две историске личности, св. Ам
вросиа и Теодосиа Великог, отпочело е одумирае античке епохе
са еним паганским философским рационализмом, кои е давао
предност рационалном монотеизму над безумем црквеног откри
вааТроичногБога.
едино се ош код варвара, Гота, било очувало у свом упроше
ном и окорелом схватау ово противее префиеном троичном
богословукатоличанскеЦркве.

202
ПРЕЛАЗНИПЕРИОДОДТРИАДОЛОШКИХ
ДОХРИСТОЛОШКИХДИСКУСИА

Положа Цркве у Мало Азии. У време императора Теодосиа I
Великог, наистакнутии епископ е био Амфилохие Икониски. Био
е ученик знаменитог ретора Либаниа и радио е као адвокат у Кон
стантинопоу. Године 373. св. Василиу Великом су становници Ико
ние скренули пажу на ега, као на могуег будуег кандидата за
епископску функциу. Отворила се била нова катедра митрополие у
Ликаонии, коа е била одсечена од Писидиске и Исавриске
области. Био е то извор тешкоа за младог 33годишег Амфило
хиа. али му е у томе помогао св. Василие (Писма Амфилохиу).
Митрополит Оптим из суседне Писидие, као и Амфилохие,
дружили су се са Василием Великим, са обоицом Григориа, а у Кон
стантинопоуисачувеномаконисомОлимпиадом.
После св. Василиа, овде е у Константинопоу провео остатак
свог живота егов брат, Григорие Нисиски, пишуи против Евно
миаиАполинариа.
Природно што е Григорие Богослов, после Константинопо
ског сабора 381. године и кризе у свом епископском службовау,
допутовао овамо, у сво завича, код свога оца у Назианз у коме е
ова такое био епископ. Ускоро после смрти еговог оца, митро
полит Тиански, Теодор, почие да страхуе од Аполинариеве струе
меу назианским духовницима, те замоли Григориа да привремено
руководи назианском Црквом. Григорие се с тим сложио, али е
сматрао да е са канонског гледишта коректние да не живи у самом
граду Назианзи, него у суседно Арианзи, коа е такореи била и
еговаочевина.
После бурног Константинопоа, у току свог слободног времена
Григорие е овде написао против аполинариста рад О ваплоеу
као и два писма упуена назианском презвитеру Каледониу. Ова су
писма у исто мери драгоцени споменици богослова, као и егово
СловообогословукаоиОСветоТроици.

203
ИскористившиГригориевуболест,аполинаристисупокушали
да Назианзу наметну свог епископа. Григорие е протестовао код
граанских власти и полициа их е одстранила. Око овога код
Григорианиебилоникаквогколебаа.Григориеечакпрекоре
ваоНектариаКонстантинопоскогштоедозволиоеретицимаде
ловае.Вероватнодазакониз388.годинеозабраниаполинариста
дугуе за свое доношее управо Григориу, кои е ускоро и пре
минуо(38990).
ОстрвоКипаребилоусталновезисаугомМалеАзие,ито
нарочитореонсамемитрополиенаКипру,начелусаградомСала
мином. На Кипру е 367. године био изабран за епископа св. Епи
фание,истакнутивоамонаштва,коеебилоууспону.Претогае
бионачелупалестинскогманастирауЕлефтерополису.Епифание,
коисеподучаваомонашкомподвигууЕгипту,истовременосетамо
заинтересоваоизадуховнуболестересиисектантствапаепочео
дасакупаподаткеоеретицимаииховомучеу.Првоенаписао
чланак о еретичким заблудама кое се односе на догмат о Свето
Троици под насловом Анкораст (т. Сидро вере). После овога,
сирискиаскетисузамолилиЕпифаниаданештоуопштенонапише
освимересимаиоиховомучеу.Истварно,Епифаниееупери
одуод374377.r.написаовеликоделоПанарион(т.наоружанзна
ем),укомеесакупиоподаткезаприближноосамдесетакереси.
Овдесуукучениподациоересимаизделасв.ИринеаиИполита,
затим из оригиналних еретичких списа и из личног Епифаниевог
искуства.
Епифаниееумладостибиодосталаковеран;увлачилисугау
свое кружоке и карпократианци и египатски мелетианци. Он се
своим ушима наслушао много самохвалних бунцареа од ових
ништариа,паихедоброзапамтио.УЕгиптусепредиммногого
ворило против Оригена, тако да е Епифание био уверен да су од
Оригенапотеклемногеереси.Али,будуидаебиолаковеран,Епи
фаниеебиовеликипристалицаАполинариаЛаодикиског,такода
ниеподозреваодаетоустварибилафилософирауаглаваереси
арха.Ипак, ако ретроспективно гледамо, Епифание е, наравно,
унео Аполинариа у сво списак еретика. Епифание е ош из Пал
естинебиоприатеиблаженогеронима.
Сириа. Антиохиа. Као борци за православе из доба Вален
тове владавине, а сад Теодосиа Великог, кои су стаали на челу
источнихцркава,нарочитосусеистицалиДиодоруТарсуиФлави
ануАнтиохии.
Све док ние био рукоположен за епископа (378.) Диодор е
живеоистудираоуАнтиохии.Говореинашимезиком,биоепро

204
фесортеолошкогфакултетакоисеуовопрестонициИстокафор
мираоудобапаганства.ДиодоребиоследбеникАристотеловихме
тода;предаваоеСветоПисмоСтарогиНовогЗавета.Полемисаое
против Ариа и против Аполинариа. По своо душевно консти
туциибиоеаскета.УченицисумубилиованЗлатоустииТеодор,
епископМопсуестискиувремеиховихстудентскихдана.Онисуу
свом будуем богословском стваралаштву остаали непоколебиви
ученициДиодоровогфилософсконаучногметода.
Недостаци ове школе су се одразили на историском искуству.
НесторианскаерессетемеилананауковаукоееТеодорМоп
суестискистекаоуДиодоровошколи.Учемусусеманифестовале
искривености Диодоровог богослова?Као имногедруге, Дио
дора су огорчавале превеане смицалице Аполинариеве христоло
гие, тог прославеног Антиохица. Он е лукаво окрио пуноту
удскеприродеуБогочовеку,тимештоеуемуудскиразум
логос заменио само са божанским Логосом. Против ове непри
хвативефаличности,снагомсвесвоеревности,подигласечитава
антиохискашкола.Онаусвоосредининиемогладаподнесеедног
прославеног, ауторитативног фалсификатора. Због Аполинариа
као своеврсног преваранта, ипак е на све антиохиске богослове
падалаизвеснасенкасуме.Тоихеогорчавалоитералонаформу
лацие,догрубостипрецизне,алиформулациекоимасеутврууу
Христупунотаинеокреностеговедвеприроде:иБожанскеичо
векове.Аполинариеебиолансираонесренукрилатицу:еднава
плоена (инкарнирана) у плоти природа Бога Логоса
.ДиодорТарскиисвиправиАнтиохицисе
супротставауему:самодвеприроде!Диодорниеговориодва
Сина,дваЛица,каоштосуганекикарикирали,негосепонекад
овакоизражавао:Христосечовек,каоштосутобилиипророци,
коиеусвимтренуцимасвогаживотабиоседиенсаБожанством.
Некимпосматрачимасастранеовоемоглодаизгледасумиво:не
васкрсава ли се опет оно отровно антиохиско наслее од Павла
Самосатског,коиетврдиодаеХристосприродничовеккоие
само одозго обожен? Тако су се згушавала и висила у ваздуху
отровна подозреа и оптуживаа коа су морала да узнемиравау
хришанскихеленскисвет.Оваквамисаонаузруаваасуврлолако
могладапреууборбенастраснаосеаа.
Флавиан Антиохиски е ве био стар, али се ош увек сеао
никеског духовног стуба, Евстатиа Антиохиског. Флавиану е на
домакрукебиоованЗлатоусти,прворазредниучитескиталенат
коиниеимаоафинитетадаусредсреуесвоупажунаоваквубо
гословскуметафизику,низбогсебе,анизбогнарода.





205
Покуша ликвидираа антиохиских распри. Павлин се ош увек
држао подае од Флавиана. Пред своу смрт рукоположио е као
свог наследника Евагриа, (приатеа Евсевиа Веркелског), и то га
е хиротонисао лично, сам. Мала црква е прихватила Евагриа, али
су се незадовоници почели сакупати; нарочито су жене трчкарале
од едног до другог епископа, започиале свае и доводиле заваене
стране до узаамног анатемисаа. Нису Евагриа, као канонски не
правилно поставеног епископа, признали ни Александриа, ни За
пад. Али Западаци, кое е овде представао Амвросие, нису при
знавали ни Флавиана. Године 382, Амвросие е желео да позове
себи на суд и Флавиана и Павлина. Амвросиу е 391. године успело
да организуе сабор у Капуи, а Теодосие Велики е позвао Флавиана
и наредио му да крене на пут у Италиу. Правдауи се своом
старошу и зимом, Флавиан е одбио да путуе. Сабор у Капуие ста
вио у задатак Теофилу Александриском, стрицу знаменитог Кирила,
да размрси антиохиске распре. Теофил е тад позвао обе антиохиске
партие код себе, у Александриу, на расправу. Меутим, ни една ни
друга страна ние дошла. По савету новог папе, Сирикиа, Теофил е
почео да дествуе разборитие, тако што е пребацио место одржа
ваа сабора у Кесариу Палестинску. Али, ни сам Теофил ние
допутовао у Кесариу, па е сабор тамо протекао без ега. Папа е
послао свое ауторитативно мишее да се не може ии мимо апос
толских правила и Никеског сабора, т. да епископа морау хирото
нисатидваилитриепископа. Иосимтога,канонсканормазахтевада
у Антиохии буде само едан епископ. Ово е право сабор доделио
Флавиану,очемуепослатизвештаимператоруТеодосиу.
Убрзо су се на сабору у Константинопоу, 394. године мирно сус
рели Нектарие, Теофил Александриски и Флавиан Антиохиски. Од
носи Антиохиске катедре са Западом били су успоставени преко
нарочите делегацие, на чием се челу налазио настарии епископ
Истока, Акакие Вериски. Овим е дуготрани спор био завршен de
jure. Али, de facto раскол ош увек ние био превазиен. Мала Анти
охиска црква е и дае остала. После Евагриеве смрти, Флавиан е
омео сабор еговог наследника, а ние код себе примао ни клирике
кое су некад посвеивали Павлин и Евагрие. Флавиан е убрзо,
после401.годинепреминуо,арасколсеинадаепродужио.
У Сирии (Еуфратска провинциа) истакла се фигура научника
и писца на сириском езику, песника и егзегете, ефрема Сирина.
Кад е Низибиа била предата Персианцима, он се 363. године из е
селиуИмпериу,уЕдесу.
Према тексту кои е сакупио Диатесарон, егова тумачеа
Еванеасубилапреведенанагрчкиезик.Св.ВасилиеВеликие

206
знао и поштовао Ефрема. Ефрем е врло много писао против дуал
истичких ереси Истока: против вардесана, маркионита, манихеаца и
других.Умрое373.године.
ерусалимска црква. Око половине IV века епископ у еруса
лиму е био Максим, стари исповедник (страдалник за веру) ош из
времена Максимина Даа; имао е повреену ногу и едно исколачено
око, као последицу тамноваа по рудницима. А Акакие е ве био
митрополит у Кесарии Палестинско. Код Максима е био презвитер
Кирил, кои е имао улогу искусног оратора проповедника, и кои
е заувек остао познат катихета, због свое знамените Катихетске и
тановодствене поуке.1 Кирил, изабран средином столеа за Макси
мовог наследника, у своим чувеним догматским поукама, а под теш
ким државним притиском, правио е уступке у области триадологие,
избегавауи опрезно она смели термин единосуштие. Убрзо се
Кирил посваао са Акакием, митрополитом Кесарие, ер е ова на
стари начин, своу катедру сматрао важниом од ерусалимске, по
што се ош до недавно на еном челу налазио епископ, бриантни
Евсевие,коиеуочимаКонстантинаВеликогбиоводеи.
Меутим, Акакие ние хтео да призна другу, несумиву чие
ницу да су та исти Константин Велики, егова мака, царица елена
и сестра Констанциа, у то мери обновили ерусалим, и тако га ук
расили храмом на Голготи, на месту Господег Гроба, да е свети
град дошао, и то врло брзо, на истакнуто, почасно место у источном
хришанском свету и да се прочуо меу масом верника и поклоника
светихместаиновоорганизованихмонаха.
Акакие е позвао себи Кирила на суд; он се ние поавио, тако
да му е ова 357. године одузео катедру. Тад Кирил одлази у Тарс код
епископа Силвана где се зближава са Василием Анкирским и Геор
гием Лаодикеским. Православно Кирилово самоосеае зближило
га е са овим богословски префиеним, будуим воама новонике
ске партие. Селевкиски сабор из 359. године е оправдао Кирила,
док га е Константинопоски поново свргао 360. године. под утица
ем еговог учесника, бившег греховодника, Акакиа. У време
улиана Отпадника и прокламоване верске слободе (361363), Ки
рил е могао да се врати у ерусалим. Али, у доба Валента (364378)
био е опет прогнан. све док га II Васеленски Константинопоски
сабор, под покровитеством Теодосиа I Великог, ние оправдао не
поколебиво и коначно. Меутим, 20годише Кирилово прогон
ствоизерусалимаомогуилоепобедуеретикаусветомграду,у
1Мистологиа(Уводусвететане).(Прим.реценз.)


207
комесусесмеивалиеданзадругимепископи,борцизаарианство.
Аливерницинисубилипасивни;противилисусееретичкомотрову
меуепископскомврхушком,пасуодржаваливезесаправославнима
(Атанасиевцима) у Египту, а преко Египта и са Римом. Били су
због Павлина окренути и према Антиохии. Ето тако е изгледала
ондаша општа наивност ревносника православа. Истовремено су
нагиалииАполинариу,зачараниеговомподметнутомформулом
миафисистуТеуЛогусесаркомени.Збогтогасуовиревнитеи
билиподозривиипремасамомКирилуерусалимскомуследеговог
дружеа са Василием Анкирским и Георгием Лаодикиским. Нажа
лост,Аполинариевоштетноучеесекаоширокабуицаширилопо
монашком Истоку. А монаси ерусалимске Маслинове Горе замиш
алисусебеподтимзнамеем,каотвравудогматскемудрости,па
нису имали повереа чак ни према Мелетиу Антиохиском кои е
преминуо док е вршио дужност председавауег на II Васеленском
Сабору; као што исто нису имали ни према еговом наследнику на
Антиохиско катедри, Флавиану. Узнемирен због ових склоности
палестинског и арабиског монаштва, Константинопоски Сабор е
381. године сматрао за потребно да пошае у Палестину Григориа
Нисиског. За ово путовае Теодосие Велики е дао средстава из
државне касе. Григорие Нисиски е понео нанегативние утиске о
равим обичаима меу масом тих поклоника светих места, о ди
ректно опасности коа е девственицама претила од их, и уопште,
своизвештаезакучиоследеимречима:Намапроменаместане
приближаваБога.

208
ИСТОРИАПРВОБИТНОГМОНАШТВА
У епоси великих догматских спорова велику улогу игра мона
штво, егова управа и егови чланови. Зато сматрамо за потребно
да пружимо извесне кратке податке о настанку и ширеу ове поаве
наИстоку.
Веза хришанских форми аскезе са предхришанским, а посебно
буран разво аскезе управо у Египту, ош увек чека на озбино исто
рискотеолошкоистраживае.
Извесне форме хришанства, рекло би се нецрквене, као да су
саме од себе, неочекивано, одедном, запоселе почетком III века
пустискудолинупоредНила,тетимепривуклепажунасебе.
У религиама Истока аскетизам е поава свеопшта и исконска.
Меу самом дванаесторицом апостола, посебно се аскезом издваа
апостол ован девственик и Павле, кои е бежао од ада овога
светауусаменичкостранствоваеапостола.
Посвеивае себе служеу Цркви, и то баш путем безбрачног
живота, настало е пре свега меу женама, аконисама и девствени
цама кое су биле у ихово близини и биле им на помои. Када е
Антоние, оснивач пустиског житества, после смрти своих роди
теа напустио град, дао е своу млау сестру у девоачко општежи
тиепартенон.
Преподобни Антоние се родио 251. године у средем Египту, у
Ираклеопоу. Био е Копт по крви и езику и потицао е из сиро
машнепородице.Ниезавршионикаквешколе,биоенеписменини
е знао грчки език. Када се после смрти своих родитеа (око 270. г.)
упутио из града у пустиу а сестру одвео у женски манастир, било е
очигледно да Антоние ние био никакав новатор, него да се само
приклонио начину живота усаменика у пустии, кои е ве и рани
е постоао и кои ние он измислио. Антоние е усаменички живот
првозапочеоусвоокуиаондаепронашаоуоближопустии

209
пеину и остао у о да живи скоро петнаест година, не губеи везу
са своим сеанима. Успоставио е нова познанства са сабраом, коа
су ве пре ега практиковала пустиножитество. Пошто се прека
лио у оваквом начину живота кои се у првом реду састоао у лиша
вау насушног хлеба, Антоние се пребацуе са леве обале Нила на
десну (285. г.) и повлачи у пустископланински терен, у близину
развалина твраве Писпир (садаши ДеелМемун). Ту, у непосред
но близини налазио се и едан извор. А што се тиче хлеба, договорио
се био са своим земацима да му донесу некакву залиху коа би му
траала скоро пола године. ему е ова скамееност била дово
на. Антоние е са обала Нила доносио осушено тршчано пруе, па е
од ега плео асуре. И наравно, после би их предавао на продау чам
иамакоесупловилепоНилуипревозилеробунаградскепиаце.
Овде е Антоние преживавао дуготрану борбу са демонима
кои су га на различите начине искушавали. Могла би ово да буде
една од тема за нечие сликарско надахнуе. асно, да е овакво Ан
тониево пустиножитество постепено почело све више и више да
бива познато и привлачно за ему сродне природе. Око Антониа се
незадрживо ширило насее егових приврженика кои су га подр
жавали у пустиножитеству. Утолико пре што е дошло до прогона
хришана у време Максимина Дае уз егове саблазни путем ма
совних, авних одрицаа од Христа (lapsi). Антоние е тад изашао из
пустие, дошао е у Александриу и дао е исповедницима подршку у
иховомистраавауувери.
Нови талас популарности е побудио преподобног Антониа да
оде са наредним караваном ош дае на Исток, према Црвеном мо
ру. Наишао е на едно место са водом, растием и обрадивом зем
ом. Овде се Антоние опет изнова настауе. То е управо оно
место где и данданас постои манастир св. Антониа, а у суседству е
са данашим манастиром преп. Павла Тивеског. Значи да е Анто
ние овде нашао пустиножитеа Павла, кои е био старии од ега.
Он е овако дошао до крае границе свое пустиске усамености;
чак се понекад одавде враао у Писпир. Преподобни Антоние е
живео105годинаиумрое356.године.
Стичуи потребну меру победе над своом плоти и над суетом од
овог света, преп. Антоние се ние формалистички затварао у строгу
осаму. Преживавао е арианске спорове; затрованост неких импе
ратора симпатиама за арианце; хаку на Атанасиа Александриског
и егово прогонство на Рану; а онда и егов триумфални повратак
из прогонства. Све е ово Антоние ако примао срцу. Године 338.
специално е ишао у Александриу како би поздравио Атанасиа кои
севратиоизпрогонства.ИстотакоиАтанасие,коиеускоропо

210
бегао у пустиу и дуго се тамо сакривао код монаха, дружио се са
Антонием као са своим учитеем аскезе. Атанасие е био покло
нио Антониу едан вунени плашт, кои е могао да служи и као пок
ривач. На самрти е Антоние завештао да се плашт врати Атанасиу,
додавшидаеузсебезаувекиматисвоуракодовчекоже.
Тако е ова велики анахорет дао пример савеза анахоретства са
хришанимакоисусебилиутопилиуживотдруштваидржаве.
Уопште узев, анахорети, кои су започели од потпуног повла
чеа из света и чак од црквеног хиерархиског система живота, врло
су се радо и брзо вратили и то без икаквог противеа у општи стро
црквеног живота. Организовали су се у црквене монашке општине
на челу коих су, по канону, стаали свештеници, кои су опет били
потчиенивластипомеснихепископа.
Таква е на пример, била велика општина монаха по манасти
рима западно од делте Нила, у Нитриско пустии. То е регион езе
ра кои има велики проценат натриума и шалитре. Данас се зове
Вади Натрун. Некако у време Никеског сабора 325. године овамо е
дошао да се подвизуе Амун. Он е у световном животу живео са сво
ом женом пуних 18 година у белом браку. Амунова жена се такое
повукла у пустиу, са подвижницама, еним истомишеницама. Два
пута годише супрузи су приатески одлазили едно код другог у
госте. Према Амуну су стремили, осеауи велику склоност и многи
други испосници. Преподобни Антоние е знао за ега и у тренутку
егове смрти доживео е овакво привиее: анели се спуштау са
неба,узимауАмуновудушуивазносееунебескевисине.
Након 40 година Нитриска е пустиа броала преко 5.000 мо
наха. Имали су заедничку цркву у коу су одлазили суботом и
недеом. Служило им е 8 презвитера из оближег катедралног цен
тра, т. из Гермополиса. Нитриски монаси су се хранили еднолично;
обичнобииховрадизарадаодегабиоплетеекорпииасура.
ош дубе у пешчаном региону настала е некада опасна и
сурова пустиа . Од овог географског имена и настао е наш
називзаманастирекоисудалекоудаениодудскихнасеобина.
Нитриско монаштво е дало истакнуте аскете: Памву, Ора, На
танаила, Вениамина, Макариа Египатског те Макариа Алексан
дриског. Они су се прославили подвизима као што су, на пример,
исхрана сировом храном, бдее, стаае на ногама по целу но.
скоропотпуногладоваеипредаваесвоеплотидивимзверима.
Овамо су долазили наразноврснии уди: и неписмени и обра
зовани, и то са кигама учених богослова као што су Климент Алек
сандриски и Ориген. Општеобавезууи статут за облике оваквог
подвизаваа у почетку ние постоао, меутим убрзо се поавио е
говтворац.

211
УсредемЕгиптуублизиниТивевратиосегодине 314.изво
ске едан млади паганин, Копт, Пахомие (), пун великих
утисака, дивеа и надубег поштоваа према хришанима. Ме
утим, он се ние вратио своо паганско породици, него се после
крштеа настанио код познатог аскете Палемона на десно обали
Нила,прекопутаДендере.Ускороесакупиоокосебедругеаскете
и основао општежитие, т. заедничко живее () на тери
торииТавениси,коееубрзоброаломногочланова.Нарастоау
од едног сата хода, Пахомие такое оснива ново општежитие,
Павау(),данашиФау.Иоваманастиреубрзопостаотесан.
ТакоПахомиезапочнеусвоонепосредноблизинидаотвараедан
задругимманастире,сведокихниетаквих9основао.Свисусеони
потчиавалиедномстатутуиедномуправнику,т.ему,Пахомиу.
УпочеткуеонживеоуТавенисиу,азатимпрелазиуПабау.Сваки
манастир е био ограен високим зидом; у великим зградама е
живело по 40 монаха. Монаси су били смештени према различитим
врстамарада.
Пахомиева сестра, коа е подражавала брата, такое е органи
зоваласличнестатуснеманастирезажене.
УбрзосеПахомиепрославиосвоимдаромпредвиааиснови
еатакодаеовопочелодаузбууеоколностановништво,итоне
самохришанско.Хиерархиасеузнемирила,паеепископатпозвао
ПахомианацрквенисудуоближиградЛатопо(данашиЕсне).
СветиАтанасиее330.годинепосетиоТавениси.Монасисупо
штовалисв.Атанасиакаосвогабратапакадсеонвратиоизпрогон
ствауАлександриу,дошлисудагапоздравесацелокупномвеликом
флотилом оних уских чамчиа на коима су превозили на пиацу
тепихе и корпе кое су сами израивали. После Пахомиеве смрти,
пловеипоНилу,еговимонасисуедномсвратилиуПиспиркако
би посетили Великог Антониа, едног од праотаца пустиаштва.
Оваихерадоснопоздравиоипохвалиоетвроцаопштежитиа,Па
хомиа,оставшисамкаообразацусаменичкогиспосништва.
Ново бежае св. Атанасиа из престонице Александрие поново
гаедовелоуПахомиевеманастире.ОсимуСредемЕгипту,мана
стирисупродужилидасеширеипоГоремЕгипту,каоикодуда
енихава,ОрсисиаиТеодора.ОвдееуГоремЕгиптуаваТеодор
опет свечано дочекао св. Атанасиа, кога е сад прогаао император
улиан (362. г.). Притом су монаси ишли са обе стране обала Нила
певауипсалмеухору.МонасиКоптисусеовдеосеалиусвомцар
ству;Грцисуимбилитуинци.ЗвалисуихХеленииграанипо
литике. Они кои су долазили овамо да се подвизавау морали су
прводанаучеиховотивсконаречекоптскогезика,тзв.саидско.

212
ош за живота преподобног Пахомиа истакао се едан други не
заборавни отац из редова коптског монаштва, Шнуди. Он се ош као
деветогодиши дечак постригао 343. године у Тавенисиу. Одатле е
прешао у едан други манастир у коме е важио Пахомиев статут;
манастир е основао испосник Бегул. Био е то тзв. Бели Манастир,
коиедобиотоимезбогсвоихбелихзидинасличнихтврави,ана
лазио се наспрам града Ахима у Либиским планинама. После Бегу
ловесмрти388.године,Шнудиебиоизабранзаигумана.Оневеома
много учинио за разво манастирског живота. Око ега су се убрзо
формирали нови манастири, меу има и неки женски, кои су му
били потчиени. Шнуди е био веома одлучан и строг игуман.
Кажавао е бичем и прутем непокорне и оне кои су се о нешто
тежеогрешили.едногаетоликоистукаодаетаумро.Житеису
Шнудиаобожавалиереширокерукепомагаосиротиу.Ушаое
иудруштвениживотоколногстановништва:судиоеиразобличавао
ихове свештенике, недостатке државног судства и администрацие.
Боали су га се чак и варвари, номади. А римске воне единице су
имале Шнудиеву подршку у ихово борби са разбоницима у Ти
ваидскопустии.ЦароваоеусвомкрауШнудикаонекакавопасан
пророк;сличанИлииуИзраиу.ОдШнудиасунамосталаписмаи
проповеди на саидском наречу коптског езика, у Амелиниевом
издау. Латински и грчки писци, чак и они кои су посеивали Ти
ваиду, о ему нам нису оставили никакве податке, те због тога о
Шнудиуутенашитрадиционалниубеници.
Монаси су попунили и читав остали део Египта, нарочито оне
градовекоисубилинапуштенизбогразнихратова.Увремеимпера
тора Теодосиа Великог, цео град Оксирин е нпр. био под владави
номмонаха.Укуламанатврави,узидинама,похрамовима,поав
нимзградама,свугдесуживелимонаси.
По речима Еладиа Елеонопоског. у то време е чак било 12
женскихманастира.
НизчитавНил,одгорегТока,доСиене,пасвенанижедоДел
те, протезали су се непрекидни ланци разних манастира. И у самом
Доем Египту, од Суеца и Пелузиа, до езера Мензале, па до мора
билисуистотакоброниманастири.
После мученика за Христову веру из епохе гоеа започела е
сериа ходочасника из Константинопоа, Рима, Галие, Шпание, ко
и су се упуивали ка тим новим хероима хришанства. Веи део
овихновихпоклоникадоспеоедоНитрискепустие,алинедае.
Тусеошмогаочутигрчкиезик.РуфинепровеоуЕгипту6.година
идошаоедоПиспира.ИПостумианиШпаолкаЕвхериадошли
судоТиваиде.Паладие,коиебиопрогнанзбогприатестваса

213
ованом Златоустим, доспео е до Сиене (Гори Египат) и видео е
овде у Панопоу Пахомиеве манастире. Путоваа у та регион ве
омасуотежавалиразниварварииразбоници,аправореи,извери.
Из Египта е прешло монаштво и у друге земе. У Палестини е
едан испосник, Иларион, увео египатску организациу монаштва.
Роен као паганин у Гази, он е дошао на студие у Александриу, ту
се крстио, па е кренуо за другом науком, т. отишао е код преподоб
ног Антониа у Писпир. Отуда се враа куи у Палестину и недалеко
од Газе, на морско обали, оснива сво манастир. Око ега се убрзо
окупанеколикохиада(!)убитеаовогначинаживеа.
Недалеко одавде, нешто ужние од ерусалима, едан други Па
лестинац, св. Епифание, кои е исто толико провео неколико година
у Египту, такое е оснивао манастире по угледу на Пахомиев обра
зац општежитиа. Епифаниа су, меутим, позвали на епископску ка
тедру на острво Кипар, а Иларион се поново удаио код египатских
пустиака, улианово гоее 362. године натерало е Илариона да
бежи на Сицилиу. После улианове погибие, он опет крее на сво
Исток. Преко Далмацие долази на Кипар и тамо се сусрее са св.
Епифанием.
Синаска Гора и ена околина, нарочито пустиа Фаран са сво
ом старозаветном гласовитошу, такое е привлачила многе мона
хе. Поред мора се налазила пустиа Раифа, коа е за их пред
ставала велику муку због ених номада, кои су се касние стопили
сановоприспелимАрапима.
Овако су монаси са различитог езичког подруча попуавали
читаву териториу Палестине, а нарочито они са римског, т. латин
ског. Своим именима, чувени писци, као што су били Руфин на Ма
слиново Гори и ероним у Витлеему, своим радовима су прибли
жилиовеобластихришанскогИстокасвестилатинскогЗапада.
Грчки монаси и монаси сириског езичког подруча покрили су
своим манастирима карту читаве северне Палестине, древне
Феникие и Сирие, као и околину неких хришанских центара, какав
е нпр. био Антиохиа. Проширили су се чак иза Еуфрата у Едесу у
Харан.
Териториу северно од Либана па све до ермение, настаивали
су пустиаци, очигледно они ош из прехришанског доба. Ови ин
дивидуални аскети су своим краим облицима аскезе, запрепаш
ивали машту разумних народних слоева. Носили су, на пример,
вериге, хранили се само травама (имали су надимак , т. био
еди), или су се пак закивали ланцима за стене. Месно становништво
сириског езика и неки Арапиисламисти, кои су овамо стигли
почеткомVIIвека,акоисуимбилисроднипокрвиипоезику,под

214
еднако су поштовали ове херое хришанског духа. Ове нехеленизи
ране народе е код их привлачила извесна прародитеска прими
тивност, као код библиских рехавита;1 додуше на одстоау, али су
их поштовали и неки становници градова. У време императора Ва
лента, игумани ових манастира, Афраат и улиан Саба, дошли су у
Антиохиу да би дали подршку богословима Диодору Тарском и
Флавиану Антиохиском (касние Константинопоском) у ихово
борбипротиварианаца.
И блажени ероним и ован Златоусти, одлазили су код пусти
ака на обуку, како би сами, на свом личном искуству упознали ове
облике аскезе. Тако е ован Златоусти себи за читав живот навукао
катар на желуцу. И он, и ероним, као научни и кижевни раденици,
убрзо су се вратили свом стваралачком и списатеском подвигу,
оставивши за цео живот пребивае у пустии, удима неписменим,
необразованим, а утолико пре онима кои ништа нису писали. Suum
cuiqe(штасекомесвиа);нетребасветератиподистикалуп.
Уопште узев, ова категориа сириских аскета, коа е себе
искучила из опште историе човечанства па чак и Цркве, ние се
угледала на египатско монаштво ни у Пахомиево, ни у Тивиско
егово форми. Ови сириски херои усамеништва нису ни поми
шали на општежитиа. Не мислеи на остале, свака единка е све
свое снаге трошила на максимално лично достигнуе; отуда и поти
че ихово претеривае. Сваки е од их покушавао одреено само
исцрпивае, и то сам за себе, не знауи притом колико може да
издржи. има ние било стало ни до статутарних, нити до било
каквихдругихзахтева.
У Мало Азии се, насупрот има, ширило директно угледае на
Египат. У ово области су Евстатие Севастиски и св. Василие Ве
лики били ученици Египана. Меутим, овде е клима била хладниа
и потребе тела су се теже доживавале. Али, као што смо ве рание
рекли, Евстатие се лично утапао у неприхвативе краности, тако да
е на Гангриском Сабору 340. године био осуен због еговог енк
ратичког учеа. Он е негирао световни, брачни живот и проповедао
е свеопшту обавезност аскезе. Под утицаем св. Василиа Великог,
Евстатие е исправио ово свое еретичко скретае. А као што е по
знато, Василие е за источно монаштво саставио егова Правила
инаписаоПроширенаикрааправила,прихваенанаИстокуза
1Рехавити=Сектаприврженикастрогогискромногномадскогживеа,
коаеосуивалаопуштенулагодностурбаногстановништвауОбеаноЗеми.
(Прим.реценз.)



215
свавремена,каообавезнестатутарнеодредбе.УовимПравилимасе
истичу организованост и дисциплина, а не некаква мрачна дуалис
тичкадоктрина.
Василиева Правила су допринела среивау монашког живота
и иховом концентрисау у манастирске зидине, како би тако
изашли из оног иховог првобитног, расеаног, недисциплинованог
стаа.Заоваправиломутврениредбилесувеомазаинтересоване
и црквене и државне власти. Слободни монаси, кои су имали подр
шку и поштовае у народу због иховог пророчког раскринка
вауегтона,почелисусвевишеивишедалуаупоградовима.их
су многи уплитали и у разне спорове у вези понашаа администра
тивнихисудскихвласти.Нераспознавауисуштинуствари,монаси
сунастоалидазаштитеувреенеграанеитоонакокакосуто они
замишали, тако да су чак почеле да се поавуу и неке народне
буне. Због тога е император Теодосие Велики забранио монасима
даживепоградовимаиуопштедасепоавуууима.Жалеисена
монахе,императореписаозападномсвецуАмвросиу:monachimulta
scelera faciunt (Монаси су чинили многе изгреде). Меутим, ми емо
ускоро видети не само да су монаси добровоно упадали у велике
догматске спорове из епохе васеленских сабора, него их е и само
православнодруштвоутоувлачило.

216
БЛАЖЕНИЕРОНИМ
Задржавауи се на општим подацима кои се односе на почетне
стадиуме развоа источног монаштва, не можемо а да не издвоимо
едну типично западну фигуру коа е повезала читав сво ства
ралачки рад и животни подвиг са боравком на Истоку. Био е то
Блажени ероним. Роен е у Далмации у граду Стридону, кои су
разрушили Готи. ероним е отишао на студие у Рим. Утапауи се у
кругове паганске студентарие, водио е слободан живот, што га е
касниекрозпокааемучило.
Меутим, у Риму е постао хришанин, крстио се и осетио нак
лоност ка испосништву. Заедно са Руфином, своим другом са сту
диа, отпутовао е у Руфинов завича, у Аквилеу. Овде е био орга
низован читав едан кружок младиааскета. Касние се ероним
сеао да се у том идеалистичком друштву осеао као да е меу
свецима. Ове другове е судбина расеала, али не по распуима овога
света, него по гнездима испосника грчког Истока. Аквилески кру
жок младих идеолога аскезе одлучио е да пое на науковае код
сириских подвижника. Приатеи су сви заедно кренули на Исток.
Двоица су се са пута вратила куи, а друга двоица су на путовау
умрла. Кад се ероним домогао Антиохие, пао е у постеу, скрхан
тешком и дуготраном болештином. У вруици му се приказао едан
упечатив сан. Прекоревао га е глас савести због егове преко
мерне везаности за паганску кижевност. Тако се ероним заветовао
да у будуе никад не тражи паганске песнике и ораторе, него се сав
био предао учеу грчког езика. Нарочито због студираа Светог
Писма, а и због утицаа знаменитог Аполинариа Лаодикиског, кои
е тумачио ова библиски текст на своим предаваима. ероним се
поред овог одушевавао и краностима аскезе сириских пустиака.
Отишаоекодих,алиниемогаодаподнесеиховунеобра

217
зованост. Храбро се вратио кигама и у потпуности се предао изу
чавауеврескогиарамескогезика.
Будуи да ероним по природи свога ума ние био философ и да
се ние одушевавао богословем, тако се ничим и ние могао
отровати на Аполинариевим предаваима, него е едноставно усва
ао филолошку технику. ерониму су чак били мучни и источни дог
матски спорови; учее о три ипостаси изгледало му е као учее о
трима супстанциама. Нервирали су га и они практични спорови на
Истоку кои се односе на уридикциу, нарочито они у монашко сре
дини, тако да е ероним прекоревао сириске монахе: Срамно е ре
и да ми у дубинама пеина изричемо оптужбу васиони. Ваамо се
по кострети и пепелу а овамо пресууемо епископима. Шта то ради
дух власти под огртачем поканика? Вериге, дроци и дуга коса нису
знакцарскевласти,негоскрушеностиисмирености.
У црквеном, уридистичком смислу, ероним е овде, у Антиохии
пристао уз секту римоубивог Павлина, кои га е молио да прими
презвитерски чин. ероним му е, меутим, отворено признао да не
жели да се посвети парохиском раду, него искучиво, научном,
кабинетском. Павлин е на ово пристао. Онда е ероним прихватио
свештеничко звае и постао е такореи и путууи кабинетски през
витер.
Наступило е време обнове православа и еговог ослобоеа
од арианског еретичког отрова, под заставом императора Теодосиа
Великог I (380381), кои е дошао са Запада. ероним е одушевено
отпутовао у Константинопо. Овде се лично упознае са Григорием
Богословом и Григорием Нисиским. Они су, исто као и ероним,
поштовали Оригена са богословске тачке гледишта, меутим, на
више су га уважавали као великог познаваоца Библие. Ова оцена е
одговарала еронимовом укусу, тако да он одушевено почие да
преводи Оригена на латински език. Храбрим, маривим радом
ероним такое преводи на латински и Хронику Евсевиа Кесари
ског, па чак и ен продужетак, све до Валентове владавине, то ест,
до правог, како е он то мислио, времена. Био е ероним глух за
догматске спорове на Истоку. И баш у том тренутку кад е Теодосие
организовао у Константинопоу сабор 381. године, кои е ускоро
постао васеленски, ероним е побегао из те атмосфере у Рим, код
папе Дамаса. Папа е одушевено искористио езичка еронимова
знаа Библие па га е подстакао да изврши редакциу старог латин
ског текста Светог Писма (Vetus Latina). Ово лично папино покро
витество према ерониму, кое се испоило у томе што е приватно
предао едном лицу да врши исправке на првобитном тексту Библие,
изазвалоенегодоваемеуримскимсвештенством,уримском

218
друштву, у светским круговима, па чак и оним, дамским. Меу тим
матронама постоао е и кружок Риманкиаскетичарки, кое су,
наравно,игралевиднуулогууавноммеуЦркве.еронимсечита
во ово сложено средини ние допао, па е он на ена закераа и
испитивааначешераздраженоодговарао,итооштриимезиком.
Причало се да он уде отворено псуе и пуе. Након смрти папе
Дамаса,384.године,мораое,поштоселишиоеговогвисокогпок
ровитества, опет да побегне на Исток. Кабинетски ероним, ни на
Истокуниемогаодаизбегнеразнелокалне,стареилиновеспорове.

219
СПОРОВИОКООРИГЕНА
Након рестаурацие, коу су извршили Константин и елена у
СветоЗеми,онапостаерезиденциамногихубитеаманастир
скогживотаитонесамоИсточних,негоиЗападних,онихизвишег
римскогдруштвакоису,упрвомредууерусалиму,алииудругим
светимградовима,формиралиманастирске,можесесправомреи,
латинскеколоние.МатронаМеланиа,после свогпутоваапо це
ломЕгиптунакомесуепратилидевственицаПавлина,Руфин,е
ронимидругизападнипоклонициновонасталогмонаштва,оснивана
МаслиновоГоримонашкоопштежитие.ПретходносуРуфиниМе
ланиаотишлиуЕгипат,азаимаероним,коиедотадаболовао
уАнтиохиипапрездравио;затимПавлаРиманка,аинекидруги
поклоници. У Александрии е ероним имао велико богословско
задовоство да се сретне са знаменитим Дидимом, кои е иначе од
детиствабиослеп,алиепослухустекаоизузетнообразовае.Био
е Оригенов приврженик и сматрао е себе за ученика аскезе св.
Антониа. Биое поштовалац нитриских пустиака. Меутим,нео
бразована монашка средина е прекоревала Дидима због егове
приврженостиОригену.Руфин,коиеовудапролазиопрееронима,
слушаоетакоеДидимовапредаваа.Утаквоатмосфери,ероним
сесамоучврстиоусвоммишеудаеОригенсветилоЦркве,па
збогоштринеезикакоамуебиласвоствена,свеонекоисуга
одбацивалиназиваоепобеснелипси.
ПоштосусеримскипоклонициИстокасадизЕгиптавратилиу
Палестину,тусусескрасилиинастанилинадужирок.ероними
ПавласенасеаваууВитлеему,укомесеонпосвеуегигантском
раду, проучавау библиских текстова из евреског и арамеског
оригинала,анапоредоииховомтумачеу.Истовременопреводи
налатинскиезикОригенаиДидима.ИРуфиниеронимсуподед
нако.билиодушевениОригеномпасусеобоицанегативноод

220
носили према Аполинариевим доктринама, не одричуи притом,
егову ученост и професорске квалитете. У односу на спорове кои
су се водили овде на Истоку, измеу богословских партиа а и око
питаа црквене урисдикцие, ова два Риманина су поедноставила
сво канонски положа тиме што су се приклонили урисдикции
познатог римског миеника безначаног Павлина. Како су се обо
ица доста хладно односила према богословским страстима Истока,
нису уопште ступали у било какву свау са ерусалимским еписко
пом ованом, наследником чувеног катихете Кирила. А ован се пак
у потпуности слагао са Антиохиским Флавианом. Уз такво мироу
биво разграничавае, лишено икакве страсти, ние било никаквог
основа да се ови римски научници и писци уплиу на Истоку у ло
калне богословске и канонске распре. Али, Исток их е ипак увукао
у свое спорове, кои су добили специфичан надимак Оригенски
спорови.
После арианских смути, кое су се ве биле смириле, Исток се
у то време налазио у фази затиша. Али ево, ово догматско затише
се испоставило само као кратак предах пред нову буру, право реи,
неваселенску,алисвеисточну,иузто,непретераногнапона.
Оригенов богословски систем кои е владао на Истоку, пошто
ние имао других конкурентних система, продужио е да дае печат
читавом ученом богослову Истока. егове недостатке су непре
кидно и отворено истицали чак и егови приврженици, на пример:
Григорие Нисиски и Дидим Александриски. Наравно да се апстракт
нии и алегоричнии метод тумачеа догмата у Александриско
школи радие ослаао на Оригеново богослове са еговим слобод
ним алегориским тумачеима, него што су то били богослови Анти
охици, кои су реалистички и конкретно осеали реално библиско
тле, па су се зато чак клонили алегориских одвааа од тога тла.
Обе школе су користиле Оригена, правеи сво избор и своа кри
тичка тумачеа. Свака е од их код ега налазила на нешто свое,
о блиско. На пример, аскети из Египта и Палестине подеднако су
симпатисали неоплатонистичке Оригенове доктрине о ништавности
материе и тела. Богослови, кои су се припремали и школовали,
ималисуправупотребузаОригеном;таквисунапримербилиучите
и, кои су га ценили због те егове богословскотеориске помои
коу им е пружао. Нешколовани монаси ово нису могли ни да разу
меу нити да процеуу. Ето на такво основи су настали Оригенски
спорови. Ове спорове е меу нитриске монахе спонтано изазвао
школовани и образовани монах Евагрие, кои е овамо дошао из свог
завичаа, из малоазиског Понта. Био е ученик и Василиа Великог
иГригориаБогослова.ГригориеБогословгаепоставиозаакона

221
иоставиогакодНектариаКонстантинопоског.ОдатлееЕвагрие
побегао у ерусалим и тамо се разболео. Меланиа га е гледала и
излечила,такодаемогаодаостварисводавнашисан,дапостане
нитрискипустиак.ОвоникаконезначидасумеуНитрицимасви
билиантиинтелектуалци;напротив,будуидасумахомбилиХелени.
патили су од богословствоваа. Евагрие, као човек образован и
склон умовау, занео е многе Нитрице богословем. Писао е по
иховим нарубинама, те како е био поштовалац Оригена, при
вукаоемонашкупажунаовогствараоца;такосеформиралагрупа
Евагриевихученика.имаепришаоиПаладие,коиедошаоова
мотакоеизМалеАзие,изГалатие,акоиеиначебиопознаткао
писацчувенеисториемонаштва.Живеоеовде
сведоЕвагриевесмрти399.године.ПаладиесепознаваоисаРуфи
ном и Меланиом. Поштовае према Оригену било им е свима за
едничко. Не само што се у томе ероним ние издваао, него се
усрдно предавао превоеу Оригена на латински език и богато га
користиоусвоимкоментарима.Збогсвоенефилософскеприроде,
он стварно ние запазио философску ерес код Оригена. И у свом
познатомделуDevirisillustribus(392.)увексепохвалноизражаваоо
ему.НаравнодаееронимпослесвогборавкауЕгиптузнаодасе
веинаПахомиевихмонаханегативноодносипремаОригенуидасу,
као Копти, уопште противници хеленистичког духа склоног фи
лософирау.
Свети Епифание Кипарски, кои е због свое светости уживао
велики ауторитет и у римским круговима, смислио е да очисти
жариште оригенизма у срцу егове завичане Палестине. За ви
новнике ове заразе сматрао е овдаше римске, латинске, омае
манастирчие на Маслиново Гори и у Витлеему. Епифаниу се
нашао при руци и едан добровоац помоник, сарадник, неки
Атервие; изгледа да е био пореклом Шпанац, иначе неуморни
ходочасник по манастирима. Он е ве меу монасима агитовао
против Оригена. Може бити да га е Епифание са тим цием
намерноиупутиоуеговуПалестину.УпочеткуРуфинниеобра
ао пажу на овог добровоног агитатора. Меутим, на еронима,
антифилософа,Атервиееоставионевероватанутисак.Одеданпут
е ероним воно започео да искореуе из себе мозговика
Оригена,коимуеусуштинибиоту.
ПоштоедобиотаквевестиодАтервиа,упролее394.године,
ЕпифаниееличнодопутоваоуПалестину;биоесвестансвогауто
ритетакоиетамоуживао.ИмаоетамоисвостариЕлефтеропо
ски манастир, у коме се у току еговог двадесетседмогодишег
епископоваастваралаичувалаеговаславаподвижникаисвеца.

222
ош за егова живота народ е Епифаниу приписивао мои чудо
творца. Меутим, у том тренутку званични ауторитет овде у Пале
стини припадао е младом епископу овану ерусалимском. ован е
заузео место светог Кирила и био е представник оних истих кругова
бивших омиусианаца на кое су некад арианци гледали са подоз
реем. Природно да е млади ован дочекао старог Епифаниа са
дужним поштоваем. Меутим, овде у гостима, у ерусалиму, Епи
фание отпочие са катедре да држи разобличавауи говор против
Оригена. ованови клирици су испоили авно негодовае, па се
ован осмелио да пошае на катедру едног архиакона да каже Епи
фаниу како су се слушаоци заморили, те да треба да скрати изла
гае. Можемо да разумемо Епифаниеву уврееност. Када су после
овога ерарси пошли у храм Христовог Гроба на богослужее, народ
се тискао око Епифаниа молеи га за благослов. па чак е и кидао
пешеве егове одежде, како би их чувао као чудотворну реликвиу.
Речи оваквог праведника, па макар за народ и несхвативе биле на
тему Ориген, ипак су могле да поткопау ованову репутациу. Ова
ние могао да се уздржи па е исказао суму гласно како се то ради
смишено и доноси одлуку да на ово одговори контраакциом. На
крау богослужеа када е ве уморни народ очекивао молитву
опроштаа и Епифаниево благосиае, ован е опструкцие ради
отпочео дугачко казивае у коме е раскринкавао суевере код ан
тропоморфиста. Под суеверцима су се подразумевали сви они
монаси кои су били противници и богослова и Оригена, и кои су
схватали поам вере буквално, пагански. Преподобни ован Касиан
нам саопштава да е едан египатски монах, коме су уз велике
тешкое обаснили да Бог нема удско тело. са тугом рекао да су му
одузели Бога и да он сад не зна како е да му се моли. Осим овог
разобличавауег дела, ован е у своо речи изложио и оно нор
мално, опште учее о Богу, и то е било исправно. Схватауи ци
ованове проповеди, Епифание е издржао до краа, и на задово
ство народа; сам е узео реч; пажа се повратила. Епифание е био
кратак и изазован. Рекао е; Мо брат по чину, а син по узрасту,
ован, рекао е све добро и истинито. асно е да ми одбацуемо ан
тропоморфизам, али, нека и он анатемише Оригена. Разлегао се
смех и аплауз... Атмосфера за мирно просуивае била е нарушена.
Епифание е схватио да е обелоданио расцеп и одмах е напу
стио ерусалим. Пошто е дошао до Витлеема и успут се охладио,
почие да се кае што е направио грешку; што е уопште општио са
ованом а да ние претходно размислио; а знао е да е оригениста и
да сад треба водити рат отворено. Кад е за све ово чуо, ероним се
многоуплашио.Збогмрзовоногсвогкарактераонсениедружио

223
саованом,аниебионизаинтересовандаводидогматскираткои
муебиоту.Онетадпростомолиосв.Епифаниадасепомири,а
ова,будуидаебиочестит,идасепридржаваоправиламиритисе,
алидозаласкасунца(т.гвожесекуедокевруе),одмахсехра
бро вратио у ерусалим. Меутим, ованова околина га е дочекала
веомахладноинедружеубиво,такодаеЕпифаниебиоогорченпа
сетеистеноиупутиоусвоманастирЕлефтеропо.
Овде е Епифание почео да шае циркуларна писма по Па
лестини у коима е грмео против оригенизма, позивауи монахе на
раскид са ованом. ерониму е одговарало да стане на Епифаниеву
страну.Алиево,давидимокакосусвионимонасиуПалестини,кои
су се одазвали на Епифаниево раскринкавае Оригена, нашли у
канонском орсокаку. На ихово страни нису имали помесног
епископакоибиимсеканонскиналазионачелу,такоданисуимали
од кога да добиау свештенике. Лично су се некад ероним и през
витер Викентие, кога е поставио антиохиски Павлин, били оба
везалиданееобаватипрезвитерство,пасузаточакнекаддобили
и Павлинов благослов. А сад, ако би стали на страну Епифаниа,
морали би да изау из урисдикцие, т. у сваком случау из по
слушности помесног ерусалимског епископа; па е требало, или
започети са обаваем презвитерског посла, или пак остати у сво
еврсно беспоповштини. Онда е самовони Епифание узео под
свое еронимовог млаег брата Павлиниана. Та ош ние био
напунио ни 30 година, а очекивао е позив у воску. Меутим, жус
тром Епифаниу се журило па е почео да инсистира; одлучио е да
насилно хиротонише Павлиниана. Да се Павлиниан у тренутку
посвееа не би драо, Епифание е наредио своим монасима да му
затвореуста.Послеоваквеаконскехиротоние,Павлиниансепоко
риоипрезвитерско.овановаепархиалнаправасуовакобилагрубо
нарушена.Целооволатинскогрупиованебиозабраниоприступ
увитлеемскиХрамХристовогРоеа.Епифаниееупраксивидео
своу непребродиву неканоничност и безизлазност свог положаа.
ОтпутоваоенасвоеострвоКипариповеособомПавлиниана,кога
е био рукоположио у туо епархии. Ипак у свом писму упуеном
овану он оправдава свое понашае и поново га убеуе да осуди
Оригена.УписмусеопетокривуезаоригенизамиРуфин,аписмо
е било обавено као летак. ован е морао да се брани против
бунтовника, па се обратио локалном префекту преторие са мол
бом да протера еронима из Палестине. Свему овоме е посметала
наездаХунакоисуупалиуКападокиу,усевернуСириуипочели
да угрожавау Палестину. Тад е и префект покраине био свргнут,
такодаовануерусалимскомниеостаониконакогабисеослонио.

224
Меутим, црквена помета се дае одвиала своом запетаном
логиком.единалатинскагрупакоаедотадапостоала,распаласе.
Руфин, кои е из Витлеема добио текст Епифаниевог писма упу
еног овану, почео е да доказуе како е инспиратор датог писма
управо ероним. Од тог тренутка е приатество римских земака
несталокаодим,пасечакпретворилоуанегдотсконеприатество.
ован ерусалимски тражи подршку од Теофила Александри
ског, кои е све дотад био и Руфинов приате и Оригенов пошто
валац.Али,Теофилкоиебиоуакипретходниксв.Кирила,биое
човек крае страстан и пристрастан; остао е оригениста само неко
време. Чим му е затребало приатество нитриских пустиака,
започеоеоштроигрубодаратуепротивОригенаиеговогучеа.
И ето, као одговор овану ерусалимском, Теофил шае у
Палестину презвитера Исидора, истакнутог прегаоца при Алексан
дриско катедри и поштоваоца Оригена. По доласку у Палестину
Исидорпокушавадаубедиисмириеронима,алинеуспева.Ондасе
враауАлександриусаисцрпнимписмомзаТеофила,коемушае
ованерусалимски.УАлександрииенаправенакопиатогписма
и упуена папи Сирикиу у Рим, изазвавши тамо велико интере
соваеиузбуее.ИЕпифаниеесасвоестранеотомеобавестио
папу. Папа Сирикие е више поверовао Теофиловом виеу ситу
ациенегоЕпифаниу,коиестварнобиовиновникраскола.Пошто
е боравио у Палестини и пошто е сазнао за такво мишее Рима,
ероним е одлучио да зарад свог кабинетског мира кои му
омогуава рад на превоеу библиских текстова, напусти бого
словски рат, ему иначе ту. Прихватио е мироубиви предлог,
коимуенекадошуимеТеофилапосаветоваопрезвитерИсидор,
да се помири са своим западним сабратом, Руфином. Пружили су
едан другоме руку 397. године на Христовом Гробу. И ован еруса
лимски е после овога опростио Павлиниану егову потчиеност
бурно и агресивно вои св. Епифаниа, те га е вратио на свеште
ничко место у Витлеем, пошто му е ова дао обеае да убудуе
неенападатисвогепископазаоригенизам.
Спокоанзбоговогпомиреа,Руфиннамислидаотпутуеусво
завича, у Рим, у коме ние био скоро пуне 24 године. Меутим, он
тамо више не наилази на оно преаше непознавае Истока и рав
нодушност према ему. Благочестиви римски патрицие Макарие
зажелеоедасазнаправуистинуоОригенууправоодРуфина.Тое
потстакло Руфина да преведе на латински език Памфилову Аполо
гиуОригена.ПознавауидоброслабаираиваместауОригеново
доктрини, Руфин е у том преводу учинио потребне напомене. На
пример,онукоасеодносинанеправилноОригеновоучееоваскр

225
сеу плоти, тумачеи стварно ове недостатке у духу и у смислу
званичне црквене доктрине. Одазивауи се на даа Макариева ин
тересоваа, Руфин е превео и надогматичние Оригеново дело De
principiis . Овде е преводилац исправао многа места,
равнауи се по норми посленикеског богослова. Али ние могао
да поправи све; а за оно непоправено Руфин е одговарао. Уопште
узев, он ние направио адекватан превод, него слободан. Али е ош
нетактичние од свега испало то што се он позивао на преаше
еронимове похвале Оригену. Зато су неки еронимови приатеи,
монаси, подигли велику галаму како би га оградили од сваког
оригенизма. Мироубиви папа Сирикие, меутим, споконо упууе
РуфинауеговуАквилеу,иточаксаписмомукомегапрепоручуе
Аквилескомархиепископу.Сирикиеубрзо,389.годинеумире.
Одтогтренуткасеситуацианагломеа.Наследникпапин,Ана
стасие, одазива се гласу монаха, еронимових приатеа. На новог
папу е нарочито деловао изненадни и оштри заокрет против Ори
генаАлександрискогпапеТеофила(400.г.).Овдееодигралаулогу
чистадемагогиа,илиетопакбилоуТеофиловомдухуикарактеру,
теконсенаглоокренуозачитавих180степени.
Своевремено се Теофил, у своо Ускршо посланици 399. го
дине, врло оштро изразио о антропоморфистима, знауи да тиме
прекорева веину нитриских пустиака. И стварно, ови су се одед
номпобунили,пасусмочугамаувеликоколонидошлиуАлексан
дриу пред Теофилову куу. Ова е, сав уплашен, изашао пред свое
неразумне противнике, па их е одмах у првом наступу охладио.
Оци, рекао е Теофил тим мужицима, знауи ихов богословски
ниво,анавасгледамкаоналикБожи.Монасисусеууталиисво
дае Теофилово излагае их е потпуно задовоило. Примили су
егов благослов, па су се смирени вратили у Нитриску Скитску
пустиу, са осеаем победника. И стварно, то е била ихова
неочекивана победа. После овога е ватрени Теофил навалио свом
снагом на негирае Оригена и оригениста. Наедноставние му е
било да прекине са презвитером Исидором, кои му е био десна
рука у целокупном еговом филантропском раду на Александри
ско катедри. ош у младости Исидор е био отишао у Нитриску
пустиу.Меутим,онетамоиспоиотаквеорганизаторскеспособ
ности да е убрзо добио позив од Александриске катедре да дое,
како би му се поверило целокупно газдинство, финансие и органи
зациа у области исхране и свратишта за сиротиу; а
ондаидругиепископскипословикоисузахтевалидалекапутоваа
и воее преговора. Тако су га слали у Рим, Константинопо, у
Палестину.Збогеговогпословногталента,Теофилгае398.годи
непредложио,послеНектариевесмрти,закандидатанапрестонич

226
ну, Константинопоску архиепископску катедру. Наравно да е Тео
фил, као принципиелни противник надмои престоничног архие
реа над Александриом, имао сво посебан борбени ци. Меутим,
овога пута су константинопоски кругови пронашли и узели архи
епископа из Антиохие, блиставог ована Златоустог. Игра Теофила
Александриског е пропала, па е због тог привременог неуспеха е
гов бес постао ош веи. Ние му ништа сметало да се разие са Иси
дором, кои е ве имао 80 година и кога е пратила преаша репу
тациа строгог аскете и богословаоригенисте у бивша стара вре
мена. А Теофил, као да е откачен због оригенизма, доноси одлуку
да згроми Исидора. По обичау античког грчкоримског кривосуа,
то е овако изгледало: накупи се 10 лажних сведока тужилаца против
петорице кои говоре у корист туженога, а то значи да е у краем
исходу он бити формално осуен. Пошто е овако навалио свом сна
гом, Теофил неправедно осуди Исидора за неку некорисну граду и
наводно за утау 1.000 златника (!), и то ош од пре 18 година! Теофил
е изопштио Исидора, а ова е поново побегао у Нитриску пустиу.
Тада су тамо управала четири брата Дугалиа, кои су добили ова
надимак због иховог високог раста ( ). Иначе су се
звали: Диоскор, Евсевие, Евтимие и Амоние. Меу монасима е
владала таква атмосфера да су сви били против прихватаа свеште
ничке обавезе. Због тога су епископи обично извана монасима одре
ивали презвитере. Али, пошто су знали за велике симпатие народа
према монасима, скоро да су их епископи насилно уводили у свеште
нички чин. На ова начин су у свештенство били увучени и браа
Дугалии. Чак е Диоскор био поставен за епископа града Гер
мополиса, па е поводом свега тога била створена и посебна монашка
епархиа за нитриске монахе. Евсевие и Евтимие су били рукопо
ложени за презвитере, али, четврти брат, Амоние, одлучи да се не
предае епископском послушау, него да чува чистоту локалне тра
дицие предака, т. да се не улови на удицу свештенства. Кад су дошли
посланици Теофила Александриског да одведу Амониа у град
архиепископу на хиротониу, Амоние, као истински африкански фа
натик, дограби неки наоштрени нож (египатску бритву), па сам себи
одсече лево ухо, говореи: Е, ево ме чулавог, а по закону кои е ош
Мосие дао, не могу вршити свештеничку службу! Потиштени по
сланици су се вратили Теофилу, а ова е изавио: Посветиу а ега,
па макар био и без носа! Поново се ишло код Амониа, само сад
нови посланици; а он е рекао да е ради потпуне физичке непогод
ностизасвештеничкичинодсеисебиезик.
Сад Теофил шае своо пастви вест да из нитриских манастира
морау бити прогнана три лица. Али ова лица су имала смелости да
доууАлександриукодТеофилаидазатражеобашееезаузрок

227
таквоггнева.Поштониезнаодасесавладава,уместоречи,Теофил
е одмах приступио делу. У стара времена епископи су увек собом
носили сво мали омофор,1 кои се ние употребавао при бо
гослужеу.РазарениТеофилнабациоенаАмониеввратсвоомо
фор, почео да га дави и бие, гунауи: еретиче! Брже говори
анатему против Оригена! Уплашени монаси су тад побегли у своу
пустиу, у окрие свое сабрае. А Теофил е организовао читав
едансабор(400.г.)радиосудеОригенаиоригениста.Безобзирана
онекоисугаштитили,читаеОригеновихсписаекаодушепогуб
нобило,ипакзабраено.АТеофилеуспеодаизмоликодпрефекта
изгнанствоизНитриетроицебраеДугалиа;панеодлажуичаса,
личносеупутиоуправиратнипоходуНитриу.Саимсупошлии
неки други епископи, разни полициски чиновници, служинчад и
гомила уличнихскитница снагатора. УНитрииимсепридружила
веина монаха, антропоморфиста. Ишли су директно у битку. Ме
утим, Диоскор, како то и доличи едном скромном епископу,
дочекаоесвогапатриархапапусапочастима.Монаси,коисубили
у Диоскорово прати, носили су палмове гранчице. Али, против
свакогочекиваа,острашениТеофилеодлучиодаетостратешка
превараидаодмахтребазапочетисапревентивномборбом.Билае
издатакоманда;повици;надглавамасусезавитлалемочуге.Диоскор
сесасвоиммонасимадаоубекство.УтрчалисууцрквуиДиоскор
е сео на архиереску катедру, али Теофилови робови су га дохва
тилизаруке.Теофилекомандоваокрабиткепаеодмахтуотво
риоепископскисаборнакомеебилоосуеноцелокупноОригеново
учее. У меувремену е Диоскору пошло за руком да се са своом
браом извуче из цркве и сакрие у едан бунар, кои е рание био
предвиен као склониште. елие брае Дугалиа биле су разру
шене и спаене заедно са кигама, нарочито са онима кое су не
зналицемрзеле.ОвапогромеразединиоНитрице.Скоро300их
епобеглоуПалестинукодована,укучууитуиИсидора.
Теофил е тражио васеленску подршку за своу борбу против
ОригенаинашаоекодпапеАнастасиа,коиеосудиоиОригенаи
еговогпреводиоцаналатинскиезик.ПисаоеТеофилинаКипар,
св.Епифаниу,коисеогласиопозитивноиодушевенописао:На
зад е Амалик у корену истребен! На брду Рафидим е подигнут
бараккрста!НаолтаруАлександрискеЦрквееподигнутбарак
1 Омофор = дугачка бела, вунена трака, нарамник (симболише аге Бо
жие), кои архиере носи и без кога не може вршити никакву црквену раду.
(Прим.реценз.)

228
против Оригена! Палестински ованов епископат се дипломатски,
уздржано, одазвао. Палестинци су осудили оне кои из Оригеновог
учеа извлаче погубне закучке. А оне, кое е Теофил изопштио,
нееприматидоксесаминепомиресасвоимвладиком.
Монаси, емигранти из Александрие су пали у потиштеност.
едан се део одвоио од Александрие и улио се у ерусалимску
Цркву.ДругисевратионазадипотчиниоТеофилу.Аихблизу50,
кое су предводила три брата Дугалиа, упутило се у Константи
нопо да тражи непристрасан саборски суд. Арена борбе ових
супротних страна се преноси у престоницу, на чием се челу у том
тренутку налази ован Златоусти. У вези са Златоустовим ангажо
ваеммиемосеошвратитиовомконфликту.
А сад, укратко о томе какав е исход имала ова богословска и
личнаборбаизмеудвоицелатинскихприатеа,коусмогореопи
сали. Руфин е обавестио еронима о свом преводилачком и богос
ловскомрадууРиму.еронимсенаовувестодазваодостаиронично,
ибезобзираштосесеаоиховогбившегпомиреанаХристовом
Гробу, ипак се ние уздржао од осеаа неприатества. А римски
приатеи, монаси, такое су били задоени неприатеством према
Руфинузбогеговогоригенизма,пасуписалиеронимукакоРуфин
злоупотребава егово име, прикривауи тако сво ублажени
превод Оригена. И сад поново, та херо рада, ероним, у разбукта
ломгневуседазааутентичнипреводОригена.
Инаосновутогпревода,монахПамахиесеуверавадаеОриген
еретик, па уплашен закуча нови превод у сво писаи пулт, како
никонебимогаодагапрепише,т.копира.ПоводоммолбеТеофила
Александриског, папа Анастасие е предао све Оригенове списе на
експертизу епископу Евсевиу Кремонском, а онда е обавио да су
еретички,тееизмолиоодимператорауказоиховозабрани,исто
онакокаоштоебилосаПорфириемиАрием.
ПобедницисуодмахзажелелидараскрстеисаРуфином,т.да
гаосрамотеиказне.Испададаетачнооно:Коспава,танегреши!
Меутим, подигао сечитавфронт дазаштити самопрегорногРуфи
на. И епископ Хроматие Аквилески, и св. Павлин Нолански, и
ТерезаизНола,иованерусалимски,иМеланиаизПалестине,сви
су устали против прогааа Руфина. А сам Руфин, да би умирио
папу, шае му свое лично исповедае вере. Можда му е ово
стварноипомогло.Мадаодпапениестигаоповоанодговор,ипак
ниебилониникаквихпрети.Меутим,Руфинесматраозапотре
бнодасеоправдапредавниммеемЗапада,коесеиначенепри
атески према ему односило. Тако е написао своу Апологиу у 2
тома,укоосебранипротивоптужбезаоригенизам.Истовремено

229
указуенаколебивуипроменивупозициусамогеронимакаде
упитауОриген,затимнаеговупристрасностпремастаримпаган
ским писцима, притом, све са личним, жучним прекорима упуеним
своме другунеприатеу. еронимови римски приатеи су са свое
странеслалиуВитлеемписмаукоимасугапозивалидаседигнена
борбу.ОвасераздражиотеенаписаоеднопогрднописмоРуфину,
коимуеодмахсасвоестранереплицирао.еронимепродужиода
се сваа, док му е Руфин у новом писму тражио да умукне, припре
тивши свом бившем другу уценом да е обелоданити неке егове
грехе,закоеесазнаорание,доксуошбилиуприатеству.Нато
е ероним одговорио трагичним тоном: То значи да Руфин жели
моуглаву...
Архиепископ Хроматие Аквилески и Блажени Августин Ипон
ски, кои су били упуени у ту расправу, падали су у очаае, не
знауи како да укроте ову буру страсти. Први е заутао Руфин.
АрхиепископХроматиегаенаговориодасемирнолатипревоеа
са грчког на латински следеих дела: Евсевиа Кесариског (Пале
стинског), Историа Цркве, Историе монаштва у Египту и Беседе
ВасилиаВеликог,ГригориаБогослова,пачакиОригена.
Алисееронимниесмирио;продужиоератсаоригенистима.
ТакоеизбациоизсвоихХроникасвепохвалеМелении,коеое,
итоуеномприсуству,пре20годинараспредао,истичуисаддаи
самоеноимеговориоцрнилуенедуше.Руфинаепогрднонази
вао grunnius (т. грокуа свиа) и шкорпион. Па чак кад е Руфин
умро 410. године на Сицилии, ероним е забележио: Назад е
отишао под зему та Тринакриски шкорпион; стоглава хидра е
престаладасикенамене.


230
СТАЕУДРЖАВИ
После смрти Теодосиа I Великог (378395) остало му е трое
деце. У првом браку са Флакилом имао е два сина: Аркадиа и Хо
нориа.ИздругогбракасаГалом(сестромВалентинианаII)остала
муекиПлакида,коаедобилаиимемакеитакодасезвалаГала
Плакида.
Старием Аркадиу (18 година) била е дата власт над Истоком,
докемлаемуХонориу(11година)оставенодавладаЗападом.До
навршаваа иховог пунолетства били су им одреени старатеи
регенти. Аркадиу у Константинопоу Руфин, а Хонориу у Милану
(Медиолану) Стиликон. Старатеи су се меу собом мрзели.
СтиликоннаЗападубиоеачиерсумубилепотчиенеисвеар
миенаИстоку.АлиРуфинеимаоивеегнеприатеа,дворскогсо
бара Евтропиа. Руфин е све чинио да ожени Аркадиа своом
ерком, а Евтропие га е повезао са едном сиротом девоком,
Евдоксиом,изпородицекоаегаиланеприатескаосеаапрема
Руфину. Ова породица конзула Бауто била е франксонске национ
алности и свадба се обавила 395. године. Руфин е изданички био
убиенпаеЕвтропиедиктаторскистаонакормилоуправаа,али
се,узто,оправдаоинавономфронту.УтовремесеуЕвропубила
излила буица Хуна, коа се била разлила и по Кавказу, по обалама
Црног мора, Дунава, по Балкану, у Тракии. Меутим, Евтропие е
смогаоснагетеихепротераоназадуЗакавказе.Збоговогаедо
биотитулупатрициаиконзула.
Диктаторипакподногаманиеимаочврстотле.еднавонасила
еобориладругу.ЕвтропиевконкурентСтиликонсенагодиосагот
ским генералом Хеном па е затражио од императора Аркадиа
Евтропиеву главу. Император се колебао, меутим, као Евтропи
еваизданицапоавиласеуправоцарицаЕвдоксиакоуеонуздигао
напресто.Онаежелеладаличносвимакомандуе.Затовремесе

231
Евтропие крио у олтару Св. Софие у Константинопоу, али е
убрзо ипак био погубен. Готски генерал Хена се споразумео са
другимготскимвоомТрегибилдомкакобиседомогливласти.и
хове воне снаге су ве биле стациониране у Халкидону прекопута
Константинопоа. Император Аркадие е споконо отишао до их
да их поздрави, па е у локално познато цркви св. ефтимие пот
писаомирисвадругаизнуенаобеаа.Римскетрупекоесучувале
Константинопо моралесу дасеповукуиз престонице, пасуЦар
скиГрадокупиралеготскевонеснаге.
Меутим, подмукли Византици су испали превеании од на
ивних Азиата, Гота. Онемогуили су Готима мир и исхрану,
подвргавшиихтоталномбокотуитерору,такодаеХенаодлучио
дабежиизпрестоницеуТракиу,агрчкостановништвоеонекои
су остали немилосрдно поклало. Готе су из подунавских краева ис
теривалионикоисусекретализаимаизАзие.Нештосличносу
ГотидобилиодХунаинатериторииИталие.
**
*
И ето, у оваквом конфузном државном тренутку поавуе се у
Константинопоуеданчовек,притомнепосвоовои,инеодовог
светасв.ованЗлатоусти.

232
СВЕТИОВАНЗЛАТОУСТИ
У условима овакве државне нестабилности и перманентне
смуте спонтано се поавила една света личност, изузетно обдарена
талентима хеленске речитости, а притом ош и аскетска; био е то
ован Златоусти. Златоусти е пореклом из оног друштвеног слоа
кои е обраивао позамашне парцеле земе а истовремено се по
градовима бавио мануфактуром и трговином. Данас би рекли да е
припадао буржоаско класи. Животни интереси су деловали да ова
породица пружа своо деци набое образовае, т. да дау велике
пареретким приватнимучитеима.Школае тадбилаприватна об
ласт а не државна. Другачие речено, просвеени уди од киге, из
временадревнеЦркве,такозваниоци,учитеииписци,углавномсу
потицали из добростоеих и културних породица са наслееном
традициом вишегенерациске интелигенцие коа е живела по ве
ликимградовимаоногадоба.Такваплемикагнездасусеналазила
у центру Мале Азие и на подручу Антиохие, у близини Либанског
планинског ланца. Одатле су поникли велики Кападокици и
целокупна школа антиохиског богослова: Мелетие Антиохиски,
Диодор Тарски, Теодор Мопсуестиски, Флавиан Константинопол.
ски и након их ован Златоусти. Као што смо рекли, он е при
падао врло имуно породици. Био е ученик професора реторике
Ливаниа, у оно доба врло знаменитог, кога е осим Антиохие и
Константинопо звао да држи предаваа. Изгледа да е Златоусти,
као некад и Ливание, одлазио у престоницу, али сад са намером да
пратинаставукодсамогЛиваниа.Ниемоглобитиадапрофесорне
оцени изузетне способности Златоустог, па му е предложио да
наследи егову професуру реторике. Меутим, ован е свое срце
вебиопоклониохришанству,Црквиивеебиопримиокрштее
од Мелетиа. Св. Мелетие е тада ош увек стаао на позициама
компромисногучеаобожанствуСинаБожиег.Онеубрзосасвим

233
прекинуо са омиусианцима, те je прешао на чисто никеско омоусиан
ство. У том меувремену Мелетие е био одсутан са свое катедре, а
Златоусти е мирно живео са своом маком, удовицом. Убрзо е она
умрла и ован, кои е био ош млад и кои се одушевавао аскезом,
бежи код сириских пустиака да живи са има. Недалеко од ега е
тад код пустиака живео и блажени ероним; кои е убрзо побегао
због ихове антиинтелектуалности у област свое библиске фило
логие. Исто се ово десило и са Златоустим. Доста се издосаивао и
изгладовао у пустии, тако да е за цео живот, као што смо ве рек
ли, навукао себи тешки катар желуца. После смрти императора Ва
лента (379. г.), познатог по прогонима хришана, Мелетие е након
повратка из прогонства, у коме е провео 6 година, окупио око себе
никеску паству коа му е била верна, па е из пустие позвао ош
увек младог ована Златоустог у сво клир, поставивши га за акона.
Мелетие е ускоро, у време одржаваа Константинопоског сабора
381. године, умро, па е тад егов наследник у Антиохии, Флавиан,
поставио Златоустог за презвитера (386. г.). У то доба е Златоусти
ве имао доста своих радова, нпр. О свештенству, О монаштву,
и наравно, одмах се прославио и као проповедник. Флавиан му е
одредио службовае у старом граду на морско обали, ,
кога е касние, постепено преплавило море. Управо е ту у току 12
година звучала егова жива златоуста реч. ена се снага у пракси
доказивала смириваем народног бунта у Антиохии. Против новог
разрезаног пореза дигли су се нижи слоеви и у своме бесу оборили
статуу Теодосиа I Великог и егове жене Флакиле, па су месне
власти поводом тога биле позване у престоницу на саслушае. Са
има е отпутовао и митрополит Флавиан, оставивши Златоустом
пастирско старае о Антиохии, у коо е ова одмах одржао низ сми
рууих проповеди. Касние су оне ушле у посебан зборник говора
ована Златоустог О статуама, кои е после извесног времена
назван Андриатис (андриас = статуа). Андриатис е врло рано
постао омиен код балканских Словена тако да е био преведен на
старословенски език, а древни руски преписивачи су направили
еговукопиу.
После Теодосиа I Великог императорску власт су добила е
гова два млада сина: Аркадие од 18 година да влада Истоком, а
Хонорие, коме е било 11 година, Западом. Познати немачки ис
торичар Шлосер на едном месту каже: Оба Теодосиева сина су
имала веома ограничене природне способности. Црквени историчар
Филосторг посебно о Аркадиу пише следее: Био е омаег раста,
омршавог тела, слабашне снаге, црнпурасте коже. Увелост егове
душесеогледалауеговомговоруиуособеностиеговихочиу

234
кое су саиво и болешиво жмиркале. Онда ние никакво чудо
што су оба ова, по годинама незрела императора, убрзо доспела у
руке привремених диктатора. У Аркадиево околини су често
свргавали и убиали едан другог, тако е Руфина убио Евтропие. А
ега су опет едан за другим смеивали готски генерали: Хена,
Флавита, комита ован, итд., итд. Евтропиева диктаторска снага се
очитавала и у томе што е управо он пронашао вереницу и жену за
Аркадиа, млау Евдоксиу, из франачке породице, значи, германске
крви. Исти ова Евтропие ради сопствене славе саветуе Аркадиа да
после Нектариеве смрти 397. године, кога е иначе ош Константи
нопоски сабор 381. године поставио на епископску катедру, улепша
престоницу личношу красноречивог антиохиског проповедника
ована. Нектарие ние био ни богослов, ни проповедник, и ево, пре
стонично суети годи да има таквог уметника речитости. Речено
учиено. Тако се едан непоколебиви у своим принципима провин
циалац обрео у престоници. После Нектариевог право реи ута
а, овакав говорнички таленат одедном изазива у престоници
велику сензациу. У Нектариево доба никоме ни на памет не би
падало да разобличава монике од овог света, па е народ из уста
овог провинциског проповедника први пут чуо нешто ново. Позивао
е он богаташе да уделе нешто од ихових имаа сиромашно браи
поХристу.
Поава оваквог светог старешине била е тегобна и за сам клир.
За време Нектариа, кои е у навео мери био светски човек, нико
се ние узнемиравао због недостатка дисциплине меу клирицима, а
садованзапочиедапоставаканонскезабране.
Наредиое,например,дасеиздомовазаклирикекоисуприхва
тилицелибатудаесестре,ерсуизазивалеизвесноподозрее.
Од богатих акониса и клирика е захтевао скроман живот и
одрицаеодупадивераскоши.
Изсвогархиепископскогстанаеизбациоаристократскураскош.
Монасимаезабраниодаглуварепограду.
егова критика богаташа и обичаа у круговима блиских двору
изазвала е у вишим друштвеним круговима неприатеско распо
ложее.
ованово одбиае да одлази на ручкове код богатих граана и
да увек сам код куе еде, дало е такое повода да се против ега
изазове огорчее, наводно због егове гордости. А уствари, ован
ние могао тако да се храни. Он е до те мере био искварио сво
желудац суровом исхраном код сириских пустиака да више ние
био у стау да вари општеприхваени тип исхране. Углавном се
задовоаваокашомодпиринча.

235
ованов усрдни помагач у спровоеу строгих дисциплинских
мера био е егов акон Серапион, иначе Египанин. егова непо
колебивост е ош више повеавала дух опозицие и протеста
противованакоисепоавиоусвимслоевимадруштванавласти.
После пада диктатора Евтропиа и еговог погубеа царица
Евдоксиаеузеласвувластусвоеруке.Асвиовановипротивници
су се потрудили да стекну ену наклоност. Тако су Евдоксиу изве
штавалиотомекакопроповедник,доккритикуедамскуиспразност
и страст ка кинуреу, управо прави алузие на у. Чак су о под
метнули и другог епископа, Севериана Кавалског, истичуи га као
красноречивог проповедника кои ние ништа лошии од Златоус
тог. Неколико проповеди овог Севириана дошло е и до нас за
хваууи старим издаима сабраних дела ована Златоустог. Очи
гледно да су ош тада егови неприатеи пустили у оптица неке
псевдоепиграфекакобиизазвалисмутууавноммеуиупракси
доказали да Златоусти ние изузетак, ве да има и других оратора
коиништанисулошииодега.Некакобашутовреме,ованебио
одсутанизКонстантинопоа.Позвалисугабилизаваениепископи
Ефеске митрополие у Мало Азии, да дое код их и то не само у
улози арбитражног судие, него и као епископ из престонице, из
НовогРима,какобирасветлиоеднуиховуствар.Златоустисеса
великим задовоством предао ово улози миротворца. Помесни
малоазиски епископи су оптуживали свог ефеског митрополита Ан
тониазанеправилнохиротонисаемногихепископа.Поштоеврло
паживо размотрио предмет, Златоусти е прихватио оптужбе про
тив Антониа као основане, па га е збацио, а поред ега и ош 13
других епископа, кое е Антоние претходно био поставио. Оваква
смела арбитражна судска расправа, као што то доликуе сваком неу
моивом правосуу, прочула се навелико по целом Истоку. Код
веине е уобичаена животна мудрост давала предност оном методу
закукуенозамумуено, само да не пукне брука. За Александри
ску катедру коу е држао славоубиви Теофил, ово ширее компе
тенциа Константинопоског епископа на Ефеску област послу
жилоекаоповоддасеповедеборбазбогпонижаваадостоанства
древних апостолских катедара. Противници Златоустог су приво
лели своме лагеру и егове источне земаке: Антиоха Птолемаид
скогиАкакиаВериског.СтариАкакиеВериски (имаоетадпре
ко 100 година), после Валентове смрти (379), а практично осрамоен
збогсвоеборбепротивединосуштиа,биоесадсклондамрзисве
успешне младе уде. Тако се одлучио да подрие и кариеру (он е
тако схватио активност Златоустог) свог прославеног младог зем
ака.Чаксехвалиозапржиуаемучорбу.

236
За време одсуствоваа из престонице ради ефеске парнице,
Евдоксиини приатеи из средине блиске двору наместили су о
Севериана Ковалског као духовника у пастирско улози. Тако се
ЕвдоксиасложиладаенновороенисинТеодосиенакрштеудо
бие име Севериан. После повратка из Ефеса ован е постао
огорченовимзабиаемклинаизмеуегаицарскепородице,сма
трауи притом да е Севериан ош нарушио и црквену дисциплину.
Осим тога, ованов деловоа, акон Серапион е оптужен да се ние
тобож поклонио Севериану приликом иховог сусрета. Златоусти
сад, на основу Севериановог поднеска, издае привремену забрану
своме секретару да врши црквену службу. Али Севериану се ово
чинило недовоним, ер он жели ту забрану заувек. После личног
обашаваа са ованом, Севериан е сматрао за потребно да се
удаиизпрестонице.Огорченазбоговога,императоркаодлучуеда
утиче на ована како би се помирио са Северианом, па се едне
недеа поавуе пре литургие у цркви. ован е ве био за своом
катедром.Императоркаеужурбанопришлаепископу,ставиламуна
колена малог Теодосиа и у име детенцета замолила е ована да
опрости Севериану. Златоусти е био скрхан овим моралним на
сием, али е направио напор да се макар формално помири са
Северианом, кога су иначе истог тренутка позвали у престоницу и
организовали ихово спектакуларно мирее. Затим су оба епископа
на едном од наредних богослужеа, едан за другим, одржали свое
проповеди. Вероватно да е и Севериан као и Златоусти био у Кон
стантинопоу ученик оног истог Ливаниа; методолошки поступак
ихове красноречивости е био веома сличан. Северианове прис
талице су угурале у зборник Златоустових говора неколико Севери
анових проповеди, што е откривено знатно касние, током на
новиегиздавааЗлатоустовихсабранихдела.
Златоустиеговорио:Никогасетаконебоимкаоепископа.И
онебиоуправу,ерпоисточнимсхватаимаколективуепископасе
оставамогуностдапретендуенаулогусабора,чакибезунапред
узакоеног руководиоца, председавауег, што е просто незамис
ливо на папском Западу. Сви недрузи Златоустови из престоничног,
великосветског друштва су здушно подржали интригу суда и сврга
ваа Златоустог, и све то на челу са уваженим и добровоно анга
жованималександриским папом Теофилом.Каоштое товебила
иховавековнатрадициа,папаеспаваоиуснувидеокакодасмири
било кои константинопоски испад. Неприатеска Теофилова
помоебилаприхваенасаодобраваем.Истаклисусеинекидо
бровоци у то борби. Воа монашке партие е био неки Сириац,
Исакие,иначеземакЗлатоустов.Тоборбисемеуконстанти

237
нопоским клирицима посебно посветио акон ован, кога е Зла
тоусти био рание избацио из клира, због убиства. Организован е
сабор са оптужууим материалима. Златоусти ние био неки изве
штени административац, па ние ни размишао о канцелариским
формалностима,негосамоокорисностиделоваа.
Он е, на пример, негде угледао масу мермера коа нетакнута
лежи,наредиоедасепродаидаседобитразделисиротии.
Илие,несаветууисесабилоким,поставиозаепископе,ито
чакгрупно,четворицуодедном.
Поставао е аконе изван литургиског чина. У току пресвла
чеа после литургие е на горем месту1 жвакао своу уобичаену
пастилузараджелуца.
аконисуОлимпиадуеовластиодапосвомнахоеуруководи
добротворнимакциама.
Придворскиинтригантисуседоговорили(иначесаутимнепри
атеем превасходства Константинопоске катедре), са страсним и
пристрасним Теофилом Александриским да он, полазеи од старе
шинства части егове катедре, буде на челу саборског суеа Зла
тоустом.Закаквукривицу?Зауплитаеупосаотуихепархиакао
штоето,например,билоуЕфескообласти.Наованачинедошло
досударасапрестижемвластиАлександрискогпапе.Поавилисусе
у Константинопоу неки монаси кои су били незадовони због
неких пресуда Теофила Александриског. Апеловали су на престо
ничког епископа да поново размотри читаву ствар. Размишауи
теоретски, могуе е било да се они и неком другом суседном дие
цезалном архиепископу обрате, нпр. Антиохиском или ерусалим
ском. Било би то у духу источног канонског права. По одликама
аутокефалностисвисуонибилиправноопуномоенидапокреуар
битражне судске расправе оних страна у поступку у друго диецези,
кое нису саме могле да се смире. Али у датом случау, наравно, не
требазатваратиочипредчиеницомдаеситуациаунижимцркве
ним масама била доста упрошена. Ние у стварности свугде пре
овлаивала романтика апостолских катедара, нити се оваплоивала
у канонско пракси, него е то био пре прозаични реализам држав
ничкогживота.Такосуупраксиепископи,поонимградовимакои
су административно били старии, и кои су у систему канонске суб
ординациебилипризнатикаотакви,сматралиисамисебезатакве,
уместо да то буду они митрополити и епископи кои су то стварно
билипосвомечинуипосвооистинсковласти.Инесамодасукод
1Гореместо=епископскипрестоудубиниолтара(апсиде).(Прим.прев.)

238
тих старешина клирици у судском спору тражили преиспитивае
свог предмета, него просто и код других суседних епископа. (Види
нпр. Картагински сабор, предмет 17. 107. 136; Сардички сабор 34 и
друго). Овде древна романтика старешинства апостолских катедара
ние играла никакву улогу. О части апостолских принципа ове или
оне катедре врло се ретко говорило; била е то част особитог реда а
неонаобична,практична.
И ето, у маниру баш такве практичности, неки александриски
монаси, кои су били незадовони пресудама свог архиепископа
Теофила, крену утрвеним путем у Константинопо, не помишауи
ни на какав изгред. На своу несреу, такое ни Златоусту ние био
од раскида да ослушне речи монаха кои су дошли да се жале.
Посаветовао се ован у меувремену и са неким александриским
клирицима што су боравили у Константинопоу, па е закучио да
овима што су сад стигли следи ослобаауа пресуда. Наравно, ош
увек ован ние пуштао осуене у цркву на службу, али е написао
Теофилу недвосмислено писмо (треба реи и врло наивно) да му ова
обасни у чему се састои кривиЦа оптужених монаха. Тако му е Зла
тоусти сам пао у шаке. Не одговоривши на ова судскоистражна
питаа, Теофил е просто започео контраофанзиву: поднео е суд
ску приаву лично против Златоустог, оптужууи га за ерес. Затим
е послао из Египта, у коме су тад меу монасима пламтеле распре
око Оригена, едну групу монаха антиоригениста коа е била
привржена ему, Теофилу. Ови су у престоници подигли галаму
како се ован, кои иначе пома нема о раду Александриске цркве,
овде повезао са еретицимаоригенистима. Они пак Александрици,
кои су стигли рание, обавестили су ована Златоустог да е они сво
предмет дати императорском суду, уколико он ние слободан само
стално да одлучуе. После овога Златоуст поново пише Теофилу да
се не може избеи покретае дискусие, на шта се ова оштро одази
ва, прешавши у напад: Ти би морао да знаш правила васеленског са
бора,даоменимогурасуиватисамомоиепископиидасеоваствар
ништанетичетуихепископа.
Да би убрзали сво предмет и да не би отежавали ованов поло
жа, Александрици, тужиоци, стварно су се обратили световном, им
ператорском суду. А ове судие, не само што нису ове тужиоце
огласили за криве, него су чак осудили и оне монахе кое е Теофил
накнадно послао овамо. Затворили су их у тамницу, протерали у
каменоломе,пасунекиодихускороипоумирали.
Од световне власти е ускоро после овога Теофил добио позив за
саборску судску истрагу, те он доноси одуку да убрза своу контра
офанзиву.СвесвоеличнестрастииувредеТеофилеуспешноприк

239
ривао принципиелном борбом за барак апостолске части Алексан
дрие, кои иначе припада читаво васеленско Цркви, те Алексан
дрие, коа заузима друго место после првог, Рима, што е, по ему,
такоенеоспорно.
Теофилу ние било тешко да овим у св. Епифаниу Кипарском
пробуди пламеног ревнитеа, те се ова покрее са свога места, пу
туе у Константинопо како би тамо завео ред; он кои е своу
неумереност ве едном био показао на угу Палестине. Убацио се
био тамо са своим хиротонисаем на териториу туе епархие, коа
е била у надлежности митрополита ована ерусалимског. И мада е
веина епископа тада доказала егову кривицу и осудила га, ега е
ова случа опет саблазнио, па е поново кренуо истим погрешним
путем. Допутовао е у престоницу и зауставио се у предграу Евдо
мону где су га дочекале Теофилове присталице. Овде е одмах у
цркви ована Претече рукоположио еднога акона кои му е био
представен као кандидат. Сазнавши за ово, Златоусти е елегантно
позвао Епифаниа да се настани код ега. Али, помахнитали Епи
фание ово изричито одбиа и започие да служи по црквама и
куама кое му е давала странка, противна Златоусту. Подигао е
барак борбе против Оригена и оригенизма, т. барак александриске
странке, коа тек што е била осуена у граанском поступку у Кон
стантинопоу. Меутим Златоусти, кои уопште никакве везе нема
са оригенизмом, у том тренутку е овим демагозима за ихове ком
бинацие изгледао као врло погодан. Искористивши Епифаниев
слепи фанатизам, Теофилови га интриганти дрско упууу да се на
зад поави и у катедрали 12 Апостола, и да тамо огласи анатему
против Оригена и егових присталица. Ова покуша е био крае
безочан. Епифаниа е на прагу храма дочекао Серапион, енергични
архиакон ована Златоустог, па га е отрезнио своим категоричним
саслушаем: како то да епископ Епифание упада у туи храм без
законске дозволе месног епархиалног старешине? Тачно е да е
Епифание био махнит, али е био и частан човек. Он е саслушао
Серапионова обашеа и схватио е сво глупи положа. Сазнавши
за многе поединости кое се дешавау у престоници, хитро се по
купио назад на Кипар. По предау е притом рекао следее: Остав
ам вама престоницу, двор и лицемере. Потресен отрежавауим
преживаваима, св. Епифание е успут преминуо (403). Додуше и
биломуе96година.
Наравно да су уди из ованове близине обавештавали ега о
свим интригама кое се плету на двору, у друштвеном крему, еписко
пату и монаштву. Меутим, Златоусти ние желео да се прилагоава
идакариеристичкиугаакруговима.Бурноесакатедреразобли

240
чаваолакомисленуиспразностдворскогживота.Например,импера
торкаЕвдоксиаесматралазапотребнодаповодомподизааене
статуеприредибучнусветковинунатргуиспредхрамаСв.Софие.
Овоебиоизазовзаованаизаеговригоризам,паузимауиу
обзирдворскеинтригепротивега,ниесеустручаваодаавнокри
тикуеначинживотаимператорке.Такоонсакатедреовакоговори:
Даливизнатестварниразлогзбогкогаонижелеменедауни
ште?Тоезатоштоанисамнареиваодасепредамномпростиру
скупоценитеписи,штонисамхтеодасеодевамуодеувезенузлатом
исвилом,штонисаммногоубиодазадовоавамудитихуди.
Мененепрогааузбогбогатстваилизатоштосамучинионека
кавпреступ.Даетотако,абихсесадзбуивао.Не.Менепрогаа
уштоволимвас.ошсуживипотомциезавеле.1ошувекИроди
адамахнита,плешеитражиовановуглаву.Свеводиканесреи...
Угрчкоморигиналуеовдеприметнаиграречи:
.Каопрво,тражееовановеглавеистоетаконасртаина
главу новог ована. Као друго, Адоксиа = злославе,
представаасоциациуобратногсмисла.Евдоксиа=бла
гославе.
Ратеобавен.Царичинфронтпоачавауувреенесветскеда
ме. Млада удовица Евграфиа е нпр. озлоеена што е Златоусти
прекорео ен лични морал, замерауи о нападно дотеривае и
увиаелокница.НекиинформаторисуобавестилиТеофилаАлек
сандрискогдаможесадабезстрахададолазиупрестоницу,безоб
зираштоераниедобиопретеисудскипозив.Свеевебилосазре
лодасеонаТеофиловапретаупуенаЗлатоустомоствари:Не
еш ти менида судиш,него у а теби.Тако Теофилкрееу Кон
стантинопоса30епископа,сачитавомфлотоми,наравно,савели
ким парама за царске евлогие, т. разне поклоне и корисне пос
ловнеручкове.КоректниинаивниованЗлатоустиечакТеофилу
биоприпремиозасвакислучарезиденциудокмутраесуее.Али
еово,асно,билогордоодбиеноналицуместа.Раскошнидочекош
наводи,науласкууЗлатнирог,прошириосеприликомискрцаваа
учитавкараванкоисекретаопоредхрамаСв.Софие,поредсвих
храмовауправцуапартманакоесуунапредбилиприпремилиАлек
сандрици. Започело се са раскошним ручковима и поделом евло
гиа.Уимеимператоркеивисокихпородицакоесусеприатески
односилепремаТеофилу,Евграфиаебилаодреенадаруководи
1езавела,женаеврескогцараАхаза;порекломбилаиосталапаганка.
(Прим.реценз.)

241
ручковима и другим гозбама. Одвиала се отворена завера против
ована Златоустог, и сабор кои е царским указом био сазван ради
суеаТеофилу,авноибезстидасепретвориоусвоусупротност,
уТеофиловосуееовану.Епископе,каоцрквенепоглаварекои
су допутовали на сабор, Теофил е унапред био припремио против
Златоустог.
Као место одржаваа сабора била е одреена Villa Rufiniana,
прекопута Константинопоа, коа е добила име Под Дубом због
свога места. Ту су ве били на окупу 28 помесних александриских
епископаицелафалангаЗлатоустовихнеприатеа,кивнихнаега
због оног суеа и ислеиваа на малоазиско територии, на по
дручу Ефеске митрополие. На челу ихове групе налазио се кон
стантинопоскихеро,убимацимператоркеиличниконкуренту
проповедничко слави Златоустог, Севериан Каваски. Ово е гру
пибиоблизакиМакариеизМагнезие,коисениепотчиниомитро
политу Ираклиду; Ираклида е пре тога био поставио Златоуст по
штоепретходносвргнуомитрополитаАнтониа.асноедаеместо
одржаваа сабора Под Дубом било у сагласности са локалним
епископом Квирином Халкидонским кои е заузео сво положа на
фронту против Златоустог. За Теофила су посебно били важни они
гласови против ована кое су подигли баш егови сириски зем
аци, Антиох Птолемаидски и стари вук угаслог арианског правца,
Акакие Вериски, кои е био превалио стоту. Вероватно да е ова
човек, кога е згечила победа никеског омоусианства на Истоку,
мрзео свог земака ована, млаег колегу по Антиохиско школи,
затоштосеЗлатоустиниедаосаблазнитиодстранестарихАнтио
хиаца,т.ниехтеодасезадржинапозициамаАкакиевогомиства,
нити узалудно да дражи црвеном марамом омиусианства. Златоус
тог е егово здраво морално осеае одбиало од тапкаа по том
осетивомтлу,коееуемуизазивалогнев.
ованЗлатоустиеназаконскоосновидржаоокосебеблизу 40
епископа кои су били уз ега, меутим, она настарии по части у
Константинопоско области, Павле Ираклиски, приступио е Тео
филово страни. Теофил га е поставио да председава овом сабору.
Мада е према императорском указу задатак сабора био да се суди
Теофилу,ипакеизатанедвосмисленипосаоЗлатоустизахтеваода
се изузму из поступка четворица егових личних неприатеа:
Акакие Вериски, Антиох Птолемаидски. Квирин Халкидонски и
Севериан Каваски. Овакву Златоустову попустивост она чет
ворицаепископакоисубилинаеговостранисматралисукаосас
вимизлишну,коачакпретиопасношудасенаседненаТеофилове
замке.ПакакоТеофилнислучанониепомишаодасеизузму


242
наведене вое сабора, Златоусти е одбио да учествуе на ему.
Теофил е само то и чекао. За двор и за престонично друштво сабор
е био законит; тиме што е одсуствовао са сабора Златоусти е
омогуио видиву оправданост да се тужени Теофил одеданпут
преобрати у судиу. Четрдесеторица епископа кои су окружавали
Златоустог упутили су Теофилу службени захтев да да одговор на
питае: како е могуе да он, кои се налази на челу Египта буде
судиаутуодеецези?
Што се тиче самог . Златоустог, он е био блажи: дао е прис
танак да се поави на сабору, уколико се са ега удае четворица е
гових личних неприатеа. Али, све е ово било узалудно, ер е
Теофилов задатак био да завлада сабором кои су припремиле двор
скеснаге,сатежомдаобореована.
После другог позива, Златоустог е Теофилов сабор осудио у е
говом одсуству. Теретили су га некаквим безначаним оптужбама,
али углавном су га обарали in contumatium због непоавиваа на
сабору.
По методу гвоже се куе док е вруе, истог е дана императо
ру била поднета на потпис судска пресуда коа се истовремено обав
уе и константинопоском клиру. Како би се аче притискало на
императорову воу, осим тобожих канонских кривица, на овано
ва плеа се набацуе и политичка, crimen laesae majestatis, поткопава
еимператорскевластидиректнимоптужбамасацрквенекатедре.
Сама императорка Евдоксиа е лично била уплашена због овог
лажног суеа, али се ипак сложила да се Златоусти привремено
удаи из престонице. Она се боала великог поштоваа кое е народ
гаио према Златоустом, и у томе се ние преварила. Очекивано у
тае е потраало 4 дана. Златоусти е изавио да он захтева правни
саборнисуд.
Златоустог су тано одвезли преко Мраморног мора у Никоми
диу. Меутим, народ почие да се буни. Кад су Теофил и Севериан
Каваски у улози победника заузели црквену катедру и отпочели
своу агитациу, дигла се побуна против Александриаца. Бунтов
ници су извикивали: Удавити Теофила у Босфору! Веина Алек
сандриаца, коа е била неосновано уобразила да победоносно може
да врша по престоници како хое, бежеи сад из Константинопоа,
у паници се потоварила назад на свое бродове. Талас побуне е пре
плашио двор. Нарочито е императорку Евдоксиу била ухватила
паника. Паладие Елеонопоски, лични биограф ована Златоустог,
пише да е Евдоксиа доживела у своо спавао соби као некакво
приказае ована Златоустог, док нам блажени Тедорит саопштава
какосеутеданеуКонстантинопоудогодиоземотрес.Евдоксиа

243
езатражилаповратакованов.Личномуепоспециалномкуриру
послала писмо, уверавауи га да она, са свое стране, уопште ние
умешанауеговопрогонство,тегапозивадасевратиупрестоницу.
ован ние ово прихватио, него е остао у свом приградском
стану.единоезатражиодамусесудинанекомисправномсабору.
Меутим,народниежелеодаимапосланисакаквимдипломатским
потезима,паехитноорганизоваотриумфалнидочексвомехероу
и затражио од ега да одржи говор. Златоусти е сво положа
упореиваосаискушаваемАврамауЕгипту,ондакадефараонза
тражиозасебеСару,онаосталачиста,апреубникосрамоен.
Теофил, кои е у конкретном случау доживео морални пораз,
прекинуоесасвоимнеприатествомпремамонасимакоисусеу
престоницижалилинаега.Онисусасвоестранеповуклижалбу,
теихеТеофилславиокаонабоемеумонасима.
Златоустиеинсистираонаобавезномзаконскомсаборукоиби
се одржао у складу са прописима. И влада е, несумиво по жеи
преплашене императорке Евдоксие, поново разаслала позиве за
сабор.ПозивницаебилаупуенаиТеофилуАлександриском,кога
суеговиАлександрициизвиждализбогинтригепротивЗлатоус
тог.Онсениеусудиоличнодакрененасабор,негоепослаосвое
заменике са инструкциом: инсистирати на саборско одлуци (Под
Дубом)дасеованлишичина,полазеипритомод4.правилаАн
тиохиског сабора. Златоустови заштитници су порицали општу
обавезностпридржаваатомеправилу,ерсупорицали,каоштетне,
идефинициевересатогасабора(341.г.)збогиховеарианскеори
ентациеинеприатествапремасв.Атанасиу.Саборскавеаасу
сепродужила,алисесагласностмеустранкаманиепостигла.Ме
утим,политичкавластсеодлучиладасамапреброавагласовекако
биосудилаЗлатоустог.
Збогкукавичлука,властникакониеобавивалапресуду,него
екрилаоднарода,рачунауидаегласгомилесампосебидаути
хнеизамре.
ован е бокотовао двор. Године 403.императорска породица
ниедошлауцркву;истосетопоновилоинаУскрс404.године.Меу
клиромсешириораскол.Златоустогсудржалиукуномпритвору,
т.фактичкиjбиоухапшен.НазадсуеговинеприатеиСевери
ан Каваски, Аким Вериски и компаниа, успели да добиу од им
ператорке Евдоксие дозволу да се судска одлука да на извршее.
ОдлукаиховогсабораебилаудааваеованаЗлатоустогсакон
стантинопоскекатедре,итоумалопознатерегионе(данасбисмо
реклиуСибир)какобисвепалоузаборав.ПетогданапослеПеде
сетницеостварилисуоноштосунаумили.Одредилисудаухапше

244
никован20.унакрененадалекипутпрекоМалеАзие,дозволив
ши му да се поздрави са блиским клирицимаи аконисама. Прили
ком растанка Златоусти е оставио приатеима у аманет да егов
наследникбудепокоранпредвластима;единоихемолиоданикако
не потписуе акта у коима се он осууе. За то време е гомила
народа опседала зграде у близини Свете Софие. ована су таним
пролазимаизвелииодвезли.
Преварениразгневен,народсеодмахосветио.Незнасетачно
ко е баш подметнуо ватру испод саме катедре Софиског храма. И
целу, за оно време блиставу базилику, суседни Дворац и Сенат обу
хватиоеогроманпламенкоисениемогаоугасити.Свеебилопре
твореноуразвалинеитосамоутокутрисата.Настрадалисумного
брони антички украси у Сенату. Наравно да су за ово окривили о
ваните,какосупочелидазовуЗлатоустовеприврженике.Многесу
одихпоубиали.ЗлатоустогсуутокупрвихданаприкривалиуНи
кеи и убрзо су га, такое тано, одвезли у прогонство. Успут, док е
пролазио кроз Малу Азиу, преплашени епископи су се скривали од
ега,боеиседаузникуукажунаобичниупажуилипомо.Нико
га нигде ни у Анкари ни у Неокесарии (Кападокиско) ние погле
дао,нитимуепомогаодаублажиболовеужелуцу,одкоихепатио.
Златоустог су довезли у едну забачену насеобину, такозвани
Кукуз; негде у пределу нашег Закавказа. Та паланчица измеу Ку
таскегуберниеиБатумскеобластисеумеувременусасвимзатрла.
По предау, месно становништво се приатески и са великим
поштоваем односило према прогоеном светитеу. Чак и месна
администрациа ние онемогуавалабуицу писамакое е ондобиао
изпрестонице,например,одОлимпиаде,иизсвогзавичаногантио
хискогкраа.

245
НЕМИРИУЦРКВИ
ЗБОГНАСИАНАДЗЛАТОУСТИМ
НаконнедеуданапослепрогонстваованаЗлатоустогизКон
стантинопоа, на егово место био е поставен осамдесето
годишиАрсакие,братпоконогНектариа.АнаАрсакиевоместо
е пак дошао едан Златоустов неприате, престонични презвитер
Атик, кои е одмах започео са радикалном чистком свих Златоус
тових присталица. Такви епископи и клирици били су од реда
свргнути, па е чак и онима кои би им давали уточиште била кон
фискованаимовина;амногисуодихбилипослатииупрогонство.
ованаЗлатоустогсуеговаисточнасабрааизАлександриеи
Антиохие препустила императорском двору на окрутан обрачун.
емуеединобилоосталодасеодмахнаконнеправедногсуеа
ПодДубомобратиРимузапомо.Меутим,ованусениежурило
сведокниесазнаодаеличноТеофилизвестиопапуоовомсуеу
коеесамбиоспровео.Неодуговлачеидае,аузискренужеуда
упознапапусасвоимпредметом,ованшаеусвоеиме,уиме40
епископа,иуимеконстантинопоскогклиракоимуеостаоверан,
триепископасаписмимауРим,укоимаепротестоваопротивбе
закоа.Сличнеизвештаеимолбеупутиоепрекосвоихпосланика
идвоициаутономнихмитрополита,миланскомиаквилеском.Папа
ИнокентиеI(401417)одговориоеиТеофилуиовану,одбиауи
Теофиловупресуду,изахтевауиповодомтогановисаборИстокаи
Запада, коме, у циу пуне обективности, не би присуствовали за
грижени екстремисти са обе стране. Теофил е био приморан да
пошаеуРимдостадетаанизвештасабележницомзаписникаса
судскогпроцесаПодДубом.Такоселичнопапамогаоуверитидае
заседалосамо36епископаидаихеодтогабилочак29изЕгипта,
значиТеофиловагласачкамашина,тедасуоптужбе,уопштеузев,
биленеозбине.ЗатопапаИнокентиешаеТеофилуедноврло
сериознописмо,позивауиганасаборскисудкоиесеодржатина

246
Западу и кои е читаву ствар пресуивати према канонима Нике
ског сабора, кои се на Западу едино признае. Ово е била алузиа
коом се ставало на знае да Рим не признае обавезност 4. одредбе
Антиохискогсаборапокоосе(341.г.)судилоисв.Атанасиу.
После протериваа Златоустог, егове присталице су у повеем
броу пребегле у Рим, где су били приатески дочекани. Било е ту
свештеника и епископа и то не само из Константинопоа, него и из
Солуна, уопште са Истока, укучууи и Златоустове земаке чак
из Месопотамие. О свему овоме папа е обавестио свог западног им
ператора Хонориа, молеи га да сазове сабор у Солуну. Ова се са
тим сложио па се поводом тога обратио императору Аркадиу.
Писма су упутили Аркадиу и папа Инокентие Римски, а и аутоном
ни архиепископи милански и аквилески. У Константинопо се тад
упутио велики бро уважених посланика под чиом заштитом се вра
тиоиедандеогрчкихемигранатакоисусенашлиуРиму.
Меутим, по нарееу императора Аркадиа, ве е у Атини
цело посланство било задржано; нису их пуштали у Солун. А кад су
допловили до Константинопоа, са пристанишне обале су их од
везлитакореикаоухапшеникенаобалуМраморногмора.Дабиим
се дозволио улазак у престоницу, од свих ових Римана тражило се
признавае Атика кои е био поставен на место Златоустог. Сви
су еднодушно одбили, а онда е свима био одузет дипломатски па
сош, затим императорово и папино писмо, а они лично ухапшени.
Италиане су вратили у Рим док су Грке разаслали по разним мес
тима у прогонство. Паладиа Елеонопоског су специално упутили
угориЕгипаткодАсуана(Сиена).
Увреени папа Инокентие I морао е да прекине сваке односе са
неприатеима Златоустог, па е често слао прогнаном светитеу
утешна писма. За време власти императора Аркадиа на Истоку сви
приврженициованаЗлатоустогсубилипрогааникаоримофили.
Ние само Рим штитио Златоустог, него и егов антиохиски Ис
ток. У то време е у Антиохии ве био преминуо архиепископ Фла
виан (26. IX 404.), а наредног месеца умрла е (6. X 404. г.) импе
раторка Евдоксиа чие име е само по себи штитило Златоустог од
излишне суровости. На место преминулог Флавиана, партиа импе
ратора Аркадиа се постарала да доведе презвитера Порфириа, Зла
тоустовог неприатеа, док е презвитер Констанцие био на челу
Златоустових присталица кои су желели да виде ега као Златоус
товог заменика. Меутим, Констанцие се био храбро упутио код
Златоустог у Закавказе на захтев антиохиске пастве. Императорска
власт е искористила егово одсуство и довела е на антиохиску ка
тедруПорфириа.Специалнимимператорскимуказомебилаиз

247
датанаредбадасеуцрквунепуштаусвионикоиодбиауопштее
саТеофилом,АкакиемиовимновимПорфирием.
Преписка ована Златоустог са папом и Антиохицима забри
авала е егове константинопоске неприатее, Севериана и
Порфириа.ОнисумолилиимператораАркадиадауклониована
изКукуза,коеесадпосталоврлопознатоместоидагапрогнау
некузабачениуиудаениузабит.Такоебилоодрееноприморско
месташцеПитиун,данашаПицунда,пасузаточеникакоиекаои
рание био слаб, исцрпен и неспособан да се пешке крее у
удаение прогонство, ипак по беспуу повели према северозападу.
Меутим, у близини насеа Комане ован е буквално спао с ногу,
издалагаепоследаснага.Однелисугаунаближуцрквумученика
ВасилискаукооепредаоБогудушу,рекавши:
!СлаваБогузасве!
Поводом1500годишицесмртиованаЗлатоустог,учитеаВа
селенске цркве, године 1904. руски Свети Синод е ставио у задатак
своим научницима и професорима А. И. Брилиантову, В. Н. Бене
шевичу и неким другим грузинским богословским стручацима, да
археолошки одреде место прогонства и смрти овог великог оца
Цркве.УтовремесутаместаошувекбилауграницамаРусиеи
нисубилапредатаТурцима.Хаосратаиреволуцие,коиезапус
нуо19141920.године,сасвимепотиснуоузаборавовазадатак.
Ондаша општецрквена свест ние могла да прихвати овакво
неправедно прогаае Златоустог, кое се наставало и после е
говесмрти.Неприатескастранапродужавадаумауеславуего
вогимена.Меутим,саборскопризнаенаширихцрквенихслоева
и високо подигнута застава Рима у корист праведника, врло су брзо
победили краткотрану званичну лаж државне и партиске црквене
власти.Иначе,непромишеналажможедапобедиипривременода
ликуе,аливреметамепролазиинаступанезадрживасветлост.
ПомахниталииострашениТеофилАлександрискисаджелида
упропасти саборни црквени суд тиме што на ватру страсти долива
ново уе. Теофил се просто хазардно заносио борбом против ори
генизма са коим е вештачки и демагошки повезивао име ована
Златоустог. У то време блажени ероним е био у фази служеа
Теофилу и егово борби. Па као мастор клеветаа, у своим пи
смима парадирао е неизмерним блаеем ована Златоустог, пи
шуи:Нечастиви,разбоник,богохулник,удаисатана,коганисам
пакаонеможедовонодаказни.
У то време су се код Мелание на Маслиново Гори окупали и
Златоустовиприатеикоисусазнализаодносримскогпапепрема
ему.Усвоонеразумноборбипротивнеприатеа,еронимние

248
могаодаприметикакоетаистиТеофил,коигаесаблазнионату
безобзирну борбу против Златоустог и Оригена, престао са насрта
иманаовогпоследег,чимсезадовоиопобедомнадживимнепри
атеем.КадмуеОригенбиопотребан,онепродужиодасекори
сти еговим текстовима, ер другог научног извора ние ни имао.
Тако се на отровне примедбе других лукаво оправдавао: Ориген е
ливада на коо расте разно цвее и траве. Треба их зналачки ода
братикакобисемоглекористити.
Без обзира како се Теофил, опиен своом победом, па чак осе
ауиипрезирпремаРимукоигаеосудио,правиобезазлен,ипак
се, природним током ствари, приближавао кра егове краткови
достиипролазнеславе.Правдасезасниваланасудународнесавести
и на суду Рима кои е био на страни уништеног праведника. Била е
смеенаонавласткоаебилапотврдиланеправду.Године408.умро
е император Аркадие. Мада се званично продужило са рание при
хваеним политичким курсом и за време малолетног Аркадиевог
сина,седмогодишегТеодосиаII,ипаксунижицрквенислоеви,ко
и су нагиали овану Златоустом, такозвани ованити, предосеа
уи промене, продужили своим упорним ангажоваем да остваруу
за себе слободу. Сви они епископи кои су били прогнани због свог
бекства у Рим чврсто су стаали уз ованите. Код званичног по
главара Константинопоске Цркве храмови су били полупразни, а
назабраениммолитвенимскуповимаизванграда(=иза
трошарине), учествовала е огромна маса. После смрти императора
Аркадиа,архиепископАтикехтеонехтеосматраозапотребнода
сестрпивиеодносипремаовимупорнимборцима,паетакоедан
бро укучио у званичну Цркву. Меутим, део становништва и
веина епископа нису хтели да се предау путем помиреа. А сестра
ТеодосиаII,Пулхериа,коае419.годиненапунила16годинаидо
билазваеавгусте,посталаеубеенапристалицамирасапапама
и поклоница успомене на ована Златоустог. Оваква Пулхериина
расположеа ош увек нису могла да измене неразумни курс црк
вене политике кои е иницирао Тоефил Александриски. Био е по
себно неразуман за саму Александриу, коа се традиционално ос
лааланаРим,штитеисводругипоредуприматчасти.Садтане
разумниТеофилдрскоговорибашмебрига,итоондакаднаауто
ритативнии богослови александриског патриархата негодуу због
еговог неправичног суеа. Тако е Теофила авно осуивао и пре
подобниНилСинаскикоиеусветовномживотубиоистакнутичи
новникуКонстантинопоу,атакоеипреподобниИсидорПелуси
от(изПелусиа).Исидорепрекореваосве,нештедеиузТеофила
нисамогимператораТеодосиаII.Онеовакописао:Египатекао
приврженикфараонаодувекбионеприатеМосиа.Асадепро

249
тиведногстварносветогучитеаизбациоупрвиплановогТеофи
ла,човекакоиепохлепаннадрагокамееизлато.Узегасусе
прилепилаошчетириучесникаусвемутоме,четириотпадника,као
штоетоионсам:Акакие,Севир,АнтиохиКвирин.Онисугаиуп
ропастили.Утовремесуовакваписмаигралаулогупублицистич
кихчланакапочасописима;онасуишлаодрукедорукеичиталасе.
У Златоустовом завичау, у Антиохии, вештачки се гушила
успомена на ега, све док е био жив Порфирие кои е и био
поставен са тим цием. Чим е он умро 414. године, стари монах
Александар, кои е изабран на егово место, посветио се уеди
авауАнтиохискеЦркве,анепартизанштиниодкоееболовала
Антиохиаошизарианскихвремена.Онеизгладиоодноссажи
лавим остацима мале цркве коа е после Евагриа остала без
епископа. Он е поново увео у диптих1 забраено име ована Зла
тоустог, па е све оне кои су се противили поконом Порфириу
поновоуединиосаЦрквом.Свееклирикепримиоуистичинкои
сураниеимали,укучившиидваепископаЕлпидиаиПапа,коису
билинекадудаенизбогверностиЗлатоустом.АлександарАнтио
хискиеоовомепослаопапиИнокентиу(415.)двазаписника,пае
тимебиоуспоставенмиризмеуАнтиохискеиРимскеЦркве.
Александар е отпутовао у Константинопо и тамо покренуо
вернике да упорно захтевау уношее имена ована Златоустог у
диптих. Али, Атик ош увек то ние могао да дозволи. Чак е после
АлександровесмртиеговнаследникТеодотпоновоусамоАнтио
хии, прецртао из диптиха ованово име, те е државна партиа
поновоподиглаглаву.ИстариАкакиеВериски,циничнидиплома
та кои е лицемерно препустио Златоустов чин Александру, жели
поноводагапрецртаудиптиху.Меутим,народевебиоподигао
главу и приморао Теодота да опет службено обави Златоустог, ту
истинску антиохиску славу. Покрет се затим пренео у престоницу.
Атик е од двора добио нареее да унесе ованово име. Народне
побунесусетекпослетогапримириле.ДошаоерединаАлексан
дриудаспересвоурепутациухакачанаЗлатоустог,пасамимтим
идапрестанедабуденеприроднапротивницаРима.Теофилумире
412.године.ошзаеговаживотаеданцелиафричкисабореписко
пачинипокуша407.годинеданаговориТеофилакакобисенаново
увело Златоустово име у диптих. Али, било е све узалуд, ер е
ТеофиловоместозаузеоеговнеакКирил,коиеистотакобио
1Диптих=поманикнакомесуименасвихпоглаварапомеснихЦркава,
коа они меусобно спомиу на богослужеима списак епископа. (Прим. ре
ценз.)

250
темпераментан и пристрасан. По богословским знаима и способ
ностимабиоезадвеглавевишиодсвогауака,аузтоеошбио
смеон и упоран. Оваквом човеку уопште ние било лако променити
курсеговогмишеа.
Кирил е био ватрени борац, и то не само кабинетски. У интер
национално Александрии пре устинианове епохе (VI век) ош
увек се ние била формирала владавина едне империалне религие.
Застава паганства е ош увек била високо уздигнута у круговима
месне интелигенцие. Орест, префект Египта, ош увек е морао да
чуваостваренуслободувере,атоенервиралохришанекоисусма
трали да имау монопол на владае земом. После 150 година, у
време устиниана Великог и било е тако, али уз свирепе мере
врховне власти. Меутим, засад су александриске папе ош увек
биле гневне због некомплетне владавине Цркве. Кирил е био у
отвореном сукобу против префекта Ореста. Меу тешким задацима
коеепрефектураималаубрааосеитранизадатакзаштитеевреа
одпогрома.Орестеухапсиоизвесногерака,воугомилеиказнио
гакаопровокатора.АрхиепископКирилезбоговогабиоогорчен,
а егови приврженици су претили евреима осветом. Меутим,
удеци нису отрпели, него су они приредили хришанима нони по
гром са паевином и убиствима. Кирил е одмах сутрадан дао доз
волузарушеесинагогеицелогеврескогкварта.Збогсвегаовога
ОрестеимаоосновадасматраКирилазабунтовника.Апонаслеу
кое е Кирил стекао од еговог уака Теофила, ему е била по
корначитаваармианитрискихмонаха.Поштосупобедиликодсебе
оригенизам, они су сад само чекали кога би ош могли да униште.
Неко е ихову пажу скренуо према Оресту као стаблу паганства.
И едног нелепог дана Орест е угледао пред собом армиу монаха
коаедошлаизпустие;отприлике500уди.Онисузапочелиавно
да грде Ореста зато што е паганин. Орест им е изавио да е он
хришанин, да е крштен по обичау онога времена у свом зрелом
узрасту и да га е управо крстио ондаши архиепископ Атик Кон
стантинопоски. Погромаши су били запрепашени, али е ипак
едан меу има неки монах Амоние Оресту каменом раскрвавио
главу.асноедасуАмониаухапсили,аутокуислеивааеданга
е ликтор усмртио. Свети Кирил е демонстративно Амониу органи
зовао свечану сахрану и прогласио га за мученика, променивши му
имеуТавмасие,т.Чудотворац.
Упаганскимдруштвенимкруговима,чииепокровитебиоОр
ест, била е веома позната философкиа Ипатиа, професор неопла
тонске философие на Александриско Академии. ена предаваа
суслушалиихришанииценилиихкаоврлоозбина,каоштосето

251
може видети из писмене оставине епископа Синезиа Птолемаид
ског.Ипатиусуукруговимаблискимсв.Кирилусматрализаинспи
раторку Орестових административних мера у корист религиозне
толеранцие. Гомила, коа е увек зазиавала, а поготово кад е би
вала натуткана, насрне тако едног дана на Ипатиу кад е ишла у
Академиу, свуче е до голе коже, почне да е цимоше по улицама и
тако довуче у оближу цркву. Овде едан фанатик, извесни чтец
Петар, на смрт испребиа измучену Ипатиу. Оскрнавено Ипати
ино тело е било исечено на комаде, чак су о месо са костиу ски
далишкокамаодострига,паондаспаивалиналомачи.
Некадаши лични прогонитеи Златоустог пишу тад Кирилу да
се унесе ованово име у диптих. Чак е и грешник Акакие писао из
АнтиохиеонароднимбунамапротивТеодота,коиникакониехтео
да попусти. Атик Константинопоски е лично указивао Кирилу на
захтеве народа и, назад, и на захтеве двора. Кирил би у такво
прилици противречио: Уврстити свргнутог ована у епископа то е
исто што и уду укучити меу апостоле! Кирил е знао да каже
какоееговуакТеофилбиосудианасаборуидаечитаваствар
емудобропозната.Постоеизвесниподацикоиуказуунатодае
лично Кирил био присутан на сабору Под Дубом као пратилац свог
уакаТеофила.
Кирил се ние слагао са тим да се Златоустово име унесе у дип
тих...Меутим,читавоеговодаепонашаепоказуедаеон,уз
свуеговустрасностипристрасност,биочовекодважневоеида
еумеосебедаобуздаваувеликоцрквенополитици.Убрзоесхва
тиодаераскидеговогуакасаРимомбиопотпунонепаметан.Од
мах е смело окренуо на другу страну и ради успоставаа мира са
Римомунеоепосле415.годинеимеованаЗлатоустогудиптих...

252
ХРИСТОЛОШКИСПОРОВИ
Испоставило се да су распре о две природе у Христу ош тежа
догматскаоболеа,негошто сутобилиарианскинередикои су се
одуговлачили и траали триста година као триадолошки спорови.
Тако су исто три наредна столеа пала у део древно хришанско
цркви, углавном источно, да иживи новонастале спорове о две при
родеоБогочовеку,споровекоисусезаковитлалииврлотешкости
шавали. После победе над арианским богословем, оно се као
проблем сасвим повукло са историске сцене. Буквално ние остала
ниеднаединаарианскацрквакоаби била упорна.Насупроттоме,
нове христолошке расправе нису допустиле да се оконча тотална
победа Васеленске цркве као некад, него су услед тих спорова нас
тале замашне националне еретичке цркве на хришанском Истоку
коеиданданаскаоцелинаживе.
Антиохиска област источног богослова пре других се насукала
на пагански отров кои е разедао наоригиналнии, нови догмат
хришанства:очовечееБога.Широкопаганскосвестибилаесас
вимблискаидеапоавенебескихстановниканаземиитоуразли
читим облицима. Меутим, ова вид теофание1 е по своо суштини
биоприродан,ерниеосеаопотребузапотпуномреалности.Пара
лелно са овим и у старозаветно религии откривеа, такое су биле
проповедане разноврсне теофание, а не и хришанска ваплоеа.
Проповедае еванелског реализма о ваплоеном Сину Божием у
то источно религиозности врло се лако изопачавало у чисти доке
тизам.2Каконамсведочепосланицесв.ИгнатиаАнтиохиског,чи
1Теофаниа=аваеБогаудима(кодпаганаиуСтаромЗавету;код
православнихБогоавее).
2Докетизам=учеедаеХристосимаосамопривиднотелоидасуцело
еговопостоаеистрадаебилисамопривид.(Прим.реценз.)

253
тава атмосфера у сириском и малоазиском подручу врло е брзо
распршавала проповедае о Роеном, Распетом и Васкрслом Брго
човеку, у докетичку доктрину о привидном богоавеу. На овим
териториама е докетизам ош врло дуго битисао. Па чак после 100
година, у антиохиско области извесни Серапион е ош увек пропо
ведао докетизам, ослаауи се на некакве свое свете киге. У исто
то области су марконити и гностици прилично успешно буали, тако
да се ве у VI веку овде спомиу докети. На основу полемичког опо
вргаваа и св. Атанасиа Великог и Василиа Великог, сириски
докети су проповедали да е и сама плот еванелског Христа била с
неба; позивали су се на исказе апостола Павла: први човек од
земеесмртан,другичовекеГосподсанебеса.
Новонастало арианство е на сво начин имало потребу у умаи
вау значаа Христове божанске природе како би простие и рацион
алние могло у Христу да седини егову земаску ограничену
природу са небеском, притом не са апсолутном, него такое са рела
тивном; другачие речено, имало е потребу да поедностави чудо
богочовечанства сводеи га на ниво природног седиаваа ко
начног са коначним. Осиони и груби Евдоксие у свом исповедау
вере овако пише: Веруем у единога Господа кои се ваплотио, али
не и учовечио, зато што ние он примио удску душу, него е постао
само плот: и не у два естаства, зато што Он ние био апсолутан
човек, него е уместо удске душе био Бог у плоти. Лукие Алек
сандриски, борац за арианство, е овако писао: Зато и вапие о
ван. Логос би плот, т. Он се сединио са плоти, али не и са душом.
Да е Он имао и душу, онда би кретае Бога и кретае душе било
противречно едно другом, ер су и Она (Бог), и она (душа), само
покретни (), и свако од их се одреуе према разли
читим дествима. На ова начин имамо мишее да удска природа
ние узета целовито, него е одбачена ена душа и замеена приро
домБожанства.Овоееданодобликабудуегмонофизитства.

254
АПОЛИНАРИЕЛАОДИКИСКИ
Правиекуриозитетуисторииштосеурешаваупитааодве
природе у Христу нашао на исто линии са арианцима и едан ста
мени антиарианац, бриантни богослов свое епохе, Аполинарие
Млаи (Аполинарие Старии е егов отац), епископ из Лаодикие
Сириске. Он е на Истоку до те мере био строг, непомирив
староникеац, да ние признавао чак ни хиерархиску власт самог
Мелетиа Антиохиског, а и да не говоримо о минорном Павлину.
Изговарауи се арианским метежом, он е едноставно себе лично
прогласио за старешину аутономне цркве. Као талентован писац и
професор универзитета, имао е приличан бро врло истакнутих
присталицаиприврженика.СветиВасилиеВеликисеумладости,уз
велико поштовае дружио са им, па е и сам Велики Атанасие
уважаваоАполинариазбогеговеревностиНикесковери.
Полазеи од Платонове трихотомие у човеку (тело, душа, дух)
Аполинарие е, као што е познато, заменио у Исусу Христу треи
навиши део човекове природе, т. дух човечии (), или
другачие речено ум човечии (), са Божанским Логосом, т. са
Другом Ипостасу Св. Троице. Меутим, ово Аполинариево учее
сезаживотасв.Атанасианиегласнопроповедало,негоесаизвес
номдипломатичношусамопотанокружило.Такосу362.годинена
саборууАлександрииАолинариевимонасипотписалииово:Хри
стосепримиоудскотелокоееималодухиималоум.Али,ка
кав се овде подразумевао дух и какав ум ние било сасвим асно.
АтанасиениехтеодасезавадисаАполинарием,паеутеипри
хватиоовеформуле.УобластимакоесубилеусуседствусаАполи
нарием ве се против ега ширило озбино негодовае. Ставали
су му примедбе Диодор Тарски и Флавиан Антиохиски, али ош
увек ихови гласови нису пуном снагом звучали у широком
црквеномсвету.НеобелодаууиАполинариевоиме,папаДамас

255
е у Риму осудио саму егову доктрину. У зависности од ширеа и
разглашаваа ове доктрине, у су авно, кад им се за то пружила
згоднаприлика,осуивалиМелетиеАнтиохиски,ВасилиеВелики
и други западни никеци, затим и Евсевие Веркелски и Лукифер
Калабриски, кои су били протерани на Исток. Меутим, Аполи
нарие се потрудио да организуе засебе едну целу црквицу одне
колико епископа са главном катедром у Вирити (Берут). Ови су
епископи започели агитациу у одбрану свое доктрине, али им е
бучнаагитациасамонашкодила.Сависина IIВаселенскогКонстан
тинопоског Сабора 381. године, она е изазвала осуду ихове док
тринекаоеретичке.Нештокасние,383.године,едиктомимперато
ра Теодосиа, аполинаристи су ставени у исту раван са евномиан
цимаимакедонианцима;билоимезабраенодаимаусвоуерар
хиу и своа црквена окупаа. После Аполинариеве смрти, е
гови огорчени и озлоеени ученици нападали су у самозаштити и
православнуЦркву,притомдостаакимиотровнимсредствима.Тек
стове са Аполинариевим предаваима насловили би именима раз
нихаутора, или Григориа Чудотворца,или Атанасиа, илипакрим
ских папа улиа, Дионисиа и Феликса. Овакав фалсификат е био
изненаууе успешан. Морамо реи, да е ве у VI веку познати
научникЛеонтиеВизантискиуочиоовокривотворее,паеудоста
општо форми изразио сво критички став; меутим. он е припадао
маини, коа е била искусна у питаима науке. Веина црквених
писаца, па макар и изузетно талентованих, као што е нпр. то био
Кирил Александриски (V век), ние имала искуства у оваквом науч
ном скептицизму, него е постала жртва овог широко прихваеног
фалсификата. Аполинариеви ученици, кои су у Цркву усадили
отров еговог догматизираа, били су искрено саблажени од свога
учитеа, будуи да су били зачарани изузетним Аполинариевим
професорским талентом. А опет Аполинариа лично саблазнио е
егов хеленски таленат философираа. Пошто би претходно ис
кривионекимоменатутанидогматаообожеучовека,онбичисто
хеленистичким методом сам себе зачарао и чарима заразио свое
ученике,коисутакоебилиХелени.Касниесуониписали:Само
еедан нашотац, Аполинарие, првисвима обаснио тановиту тану
ваплоеа. Скоро да е овакво признае смешно. ер овакво оба
шее светотаинства, управо значи егово разарае и поништа
вае.Али,ето,тосебашидесиловеликомАполинариу.Евоедног
примераеговелогике:
I. За реалност искупеа потребна е и реалност ваплоеа.
Меутим, ово ние могуе при комплетно троделном компоновау
(тела,душе,духа)кодчовека,изследеихразлога:

256
а)Пре би се стена могла провртети обичним прстом, него што
би се са два логоса (удски и божански) добила една личност.
ПремаАполинариу,природалогосаразумасастоисеутомештое
он, , т. самоинициативан, или говореи нашим савре
менимгрчкимезикомонеживисубект.Акокористимограматич
ку терминологиу,онеедини подмет,едини субект, , у
едно реченици. Два субекта би захтевала и две акцие. То е исто
такоапсурднокаоштобибилосмештаедвателауеданпростор.
б)Овако сусмештае двоице било би паралогично и непотре
бно. Добио би се обожени човек ( ) или човекобог,
тоест,некакавкентаур.
в)Овако би се добила два Сина: помоу природе и помоу уси
новеа.Клааеимаскородабибилоравноидолопоклонству.
г) НебиседобилаТроица,негочетворица.
II.Небибиопостигнутнициваплоеа,т.уништеегрехаи
смрти. За ово би било потребно да Бог умре као човек. А ако е у
Христу дат целовит човек, то ест са човечиим разумом (логосом),
ондаеонистрадаокаочовекинебисмоималиискупее.
Гдеецеловитичовек,тамоеигрех.Извориштегрехаеудуши.
Душаесамапосебиинеразумнаиинертна,.
у одреуе нешто друго: логос. Меутим, човечии логос е немо
ан.Потребанееданснажанлогос,коганебипобедилатварначо
вечиадуша.Какавеизлазизсвегаовога?Потребноеданаместо
логоса у Богочовеку буде Логос Божанства. Овим ние нарушена
човечиа природа, ер е уопште узев, души своствено да оме
управанекодруги,виши,ЗаконБожи.Значи,потребноедаХрис
тос поседуе безгрешни логос. Исус Христос ние аскета; Он е
простованборбесагрехом.Онееднаприрода,еднаипостас,една
енергиа, едно лице, цео Бог, цео човек. Не треба говорити о два
лица, о два естаства. Он е ,
еднаприродаБогаЛогосаваплоена.Тоееднасливенаисложена
природа,,.
На овом месту е едан читач, како су то бележеи Аполинари
ева предаваа егови одушевени ученици записали, узвикнуо: О,
нова веро! О, божанствена мешавино! Бог и плот су сачинили
,еднуприроду!
Аполинариа су егови противници овако оповргавали: такво
човештво ние право,ерплотбезразума,,поседууиживоти
е. Меутим, Аполинарие се бранио: Да, Христос ние просто чо
век,негокаодаечовек,,,ерон
ниеединосуштанчовекууглавномсаставномделуорганизма,ура

257
зуму.АполинариесепритомпозиваоинаапостолаПавла:Обли
комсеавиокаочовек.
На ова начин Аполинарие нарушава потпуни смисао Никеског
символакоиналажедасенеисповедасамокоисеоваплотио,не
гокоиеипостаочовек.Ууравизасаблаживомрационалном
шемом,овакоеовасаборацизвременаАтанасиаВеликогинесум
иво ауторитет, чак и за велике Кападокице, изневерио основни
завет Атанасиевог богослова: сотириологиу. Што ние прихватио
Богочовек,ниениспасено,,,каже
ГригориеБогослов(писма,101).Испаслъесивсегомячеловекау
складу са овим заветом пева Црква, вечно одбацууи Аполинари
евоумнонедоуме.Такоеересупропастилаславуовеизванредне
богословскеличностиIVвека.

258
ОСПОРИВОСТ
АПОЛИНАРИЕВЕХРИСТОЛОГИЕ
Сасвим е природно што код свих великих богослова IV века,
значи у време пре новог прилаза разради христологие, наилазимо на
велике непрецизности и неасное, кое су касние постале каракте
ристичнеизанекеполаризованееретичкеструе.
Тако, на пример, св. Атанасие Велики говори о целовито при
роди Логоса (Христа), . А о начину седиаваа
двау природа он дае настава: , то е природно е
динство, , или, седиавае по природи. Ови изра
зи звуче светокириловски и монофизитски. Са друге стране пак, код
истог тог Атанасиа имамо следее: Божанство и човештво делуу
, седиено, у меусобном додиру и повезаности. Па се
чак човечанство назива домом, храмом Божанства: Као што се у
створеном храму огреховени човек клаа свеопштем Творцу.
Изразичистоантиохисконесториански.
Григорие Богослов дае прецизно христолошке изразе: Две
природе, Бог и човек, али не два Сина и не два Бога. ер оно због
чега е Спасите нешто друго и друго, а не други и
други, , више да не буде! Меутим, код овог истог
Григориа имамо изразе кои су се показали неасни у расправама око
овог проблема. На пример: Обе природе су единствене у спаау,
. Понекад имамо ово: , преплетеност,
додирност по суштини, Ово спаае и пре
плетеност подсеау на св. Кирила и монофизите, док е додирност
несторианска.
Према мерилима касние терминологие и код Григориа Ниси
ског такое се сусреемо са непрецизностима. Са едне стране
имамо: Усвоена природа Божа узвисила е човека седиеног са
оме, до свое сопствене висине, док са друге стране имамо да се на
чинседиавааозначаватермином,штоееднако

259
преплетености. Обожее човекове природе у Христу означава се
као , т. по благодати. И ово е терминологиа монофи
зитска и светокириловска. Очигледно е да префиени и максимал
истички грчки интелект ипак ние могао да се заустави на такво
непрецизности.
Ако смо имали поаву да се у триадолошком спору скоро читав
ИстоксупротставиоЗападу,садеуовоноворасприсамИстокбио
подеен.Аподелиосеуодносунадвафилософска,анештокасние
идвабогословскаправца,илидвешколе.НаоваепроблемАнтио
хиска школа одговорила према Аристотелово схеми, док се Алек
сандрискатемеиланаПлатону.

260
АНТИОХИСКАХРИСТОЛОГИА
(ДиодорТарскииТеодорМопсуестиски)
Заантиохискиумаполинаризамебионанесносниаерес.Оне
увредивопркосиосвимнадрагоцениимзаветимаантиохискешко
ле.Билаеташколасаособитомревношу,стожерутокувековне
борбе против различитих ереси и то све да би одбранила и зашти
тила целовиту, реалну човечиу природу у Христу. Борба против
гностичког докетизма кои се био уврежио у антиохиско области у
токупрвихвековахришанства,акоиекасниеохрабриламанихе
ска струаа иранског дуализма, будила е код антиохиских за
штитника католичанске истине тежу ка развиау и кижевном
поашавау реалних облика човека у Христу. Против дуалистич
ког потцеиваа материе и плоти, као и против фатализма кои е
човекуодузимаослободувое,Антиохицисуистицалиислободу,и
човекаборца против зла, и одважног приврженика, аскету. Насуп
рот дуалистичком манихеском отрову, антиохиско благочестиво
сти, т. побожности, е било стало до целовите човечие природе у
Христу,коаеединосуштна санамаикоаеуемузанасспасо
носна. Свако умаивае еног значаа под лукавим изговором бла
гочестивости, свако, па макар и апстрактно ено утемеивае у
Христу без конкретне пуноте живе удске личности пророка из
Назарета Галилеског, кои е од свог зачетка примен у таан
ствено едиее са Предвечним Сином Божиим, приморавало е
сваког богослова кои е веровао по антиохиско норми, да буде и
умом и срцем на велико опрези због исконског изопачаваа ка
толичанске вере манихеским докетизмом. Сама етнографска и то
пографска блискост Антиохиаца са библиским тлом и еванеском
историом, као и са езиком и карактером Семита, ограничавали су
ихову свест извесном атмосфером своеврсног наивног реализма,
кои ние допуштао да се лик Исуса Христа преобраа у било какву
апстракциу.ОвабиблискоисторискатеменостАнтиохиаца


261
учинила е од их прворазредне егзегете Светог Писма и пред
ставала сидро кое е чврсто држало уз сваку реч Писма оне
насмелие пориве хришанске трансцендеталности и мистике. Ан
тиохиаебилаеданодистинскихстубоваитвравацрквенеистине,
асамиАнтиохицисуистовременобиличистиодбилокаквограцио
нализма и позитивизма, како то правилно истиче професор Н.Н.
Глубоковски. Били су просто служитеи емству апостолске вере.
СветоПисмозаихниебилосамофилолошкидокумент,негопре
свега,откривеетанеспасеакрозМесиуБогочовека.Онитумаче
СветоПисмокаослужитеиверетиполошки,т.праисконскианти
рационално;меутим,никакоалегориски.Заверууумисаоалего
риауопштениеобавезанметод;биедаепресупротно.Алегориа
ерискантнапроизвоностуметничкефантазиекоаначешенема
ничегсастварнимсмисломоногаштоенаписано.Онаеклизавипут
канеприметномпотираудефинисанихобрисадогматакоисунам
откривени;онаеиховопретвараеунекаквемагличастеапстрак
цие.Другаествартипологиа,1иликакосетоданаскажесимволи
зам2коееозакониоНовиЗавет.Антиохицисутипологисти.
Управоеуоваквосрединиинасталахристологиа,коаникако
ниеподносилааполинаризамилинештоемуслично.Христологиа
еусуштиниправославна;итопосвоимциевима,посубективном
поимауенихтвораца,каоипоначинуиховогизражаваа.Али,
наравно,каоисвакобогословеонаниеумоидаадекватноиз
рази тану догмата, па се врло лако могу критиковати ене слабе
стране.ПраотацовехристологиееДиодорТарски,еданодстубова
новоникескогправослава,коееIIВаселенскисаборпредставио
каообразацвере,адиректниотацовехристологиеееговуче
ник Теодор Мопсуестиски, кои е преминуо одмах после Ефеског
сабора (428. г.). Ни Атанасиева христологиа, ни христологиа но
воникеацаниепружалаАнтиохицимаправибеспрекорниобразац
затаквутворевину.Осимспецифичнихлокалнихмотива,накоесмо
веуказали,самразвобогословаиеговеформулациеедикти
раоАристотел,водеифилософскиауторитетиховешколе.По
1 Типологиа е наука о типовима; учее по коме су догааи у Старом
ЗаветуслужилизаугледсаставачимаНовогЗавета.(Прим.реценз.).
2Символизам,каотерминправославнетеологиеозначавазгуснутуреал
ност. На пример: кад правимо знак крста, споена три прста десне руке сим
волизуу нераздвоност Св. Троице; док друга два савиена прста символизуу
тану две природе у Христу: Божанску и човечиу. А симболизам означава
разреенуреалност.Например:датисимболичнумилостиу.значидатискоро
ништавнумилостиу.(Прим.реценз.)


262
ихово терминологии, помови суштине и природе, , ,
припадау апстракции неживог. Тек у тренутку ипостасираа, општа
природа постае поединачна, конкретна ствар. е живо
оваплоее . дае живом биу единиту индивидуал
ност, личност, док ствари представау ену издвоену реалност.
Ови помови повлаче едно друго и скоро да се у говору узаамно
замеуу. На ова начин долазимо до тога да живо стварности ние
дато да буде неипостасна, т. дато о е да буде ипостасна. Ако
Христос има две природе, онда има и две ипостаси, т. има два
целовита лица, Божанско и човечие, меутим, коа су по предау
вере седиена у едно, благодатно и таанствено. Ово е антиохиска
схема. Триадолошко богослове Кападокиаца е у меувремену ве
било успоставило нормативност поделе термина усиафизис на ед
но страни, и ипостасис на друго. Меутим, у христологии е ош
увек владала стара недефинисана употреба ова два термина, коа
потичу од Никеског символа, као и од списа Атанасиа Великог у ко
има се усиа и ипостасис поистовеуу. Овакво поистовеивае е
отварало могуност двоаке употребе. На едан од ових начина
указали су нам Антиохици (две природе = две ипостаси). Алексан
дрискашколае,каоштоемовидети,потпуносупротноурадила.
Антиохиску доктрину е изградио Теодор Мопсуестиски, та
прави Момблан од ауторитета на антиохиском хоризонту, учите
учитеа и тумач тумача. као што су то они сами сведочили. Ума
е био трезвеног и асног, али не и превише дубоког. Потрошивши
сву своу снагу на питае човечие природе у лицу Спаситеа, Тео
дор више ние био у стау да изрази сам начин седиаваа те две
природе. Чиеница да е истицао целовитост Спаситееве природе
непрекидно га е вукла ка изналажеу термина и метода ове две
напоредо зависне природе. Код ега доминира термин ,
додир, додиривае. И без обзира на то што се додиривае, прибиа
е, те повезаност, и допууу термином нераздвоивости,
ипак е он ослабен аналогиом обитаваа Бога у удима на кое се
изливана Божа благодат. Наравно да се Теодор и ограивао: М
нисмо до те мере сишли с ума па да мислимо да и у Христу Бог оби
тава у оном особитом смислу, као што е то код пророка. Не. Он оби
тава у Христу као у Сину Божием. Па ипак е код Теодора и код
других Антиохиаца слика човечие Христове природе у ствари слика
храма у коме обитава Бог. Понекад Теодор говори да се Син Божи
односи према земаском Сину Човечием, као цар према своме
посланику коме он делегира своу власт и своу част. Мада се Теодор
ограуе тиме да е чврстина единства природа коначна, да су не
замисливедаеграницеиховогповезиваа,

263
, преко кога би ве наступила збрка помова и при
краивае интегралности, он ипак не допушта оно што е црквено
богослове озаконило под техничким термином повезаност осо
бина, , communicatio idiomatum. Због
свега овога из еванеских речи Слово плот бист Теодор ние сма
трао да проистиче и то да е Бог страдао и умро, нити да е Дева
Мариа родила Бога, те да е Она Богородица. Са овом тезом е
кабинетски професор дошао у конфликт са своом аудиториом и са
народом у цркви, кои е у овоме примеивао противречност литур
гиском богослову по коме се поштовала Дева Мариа као Бого
родица. Пошто ние ступио у борбу са овом чиеницом, Теодор е
поашавао како е Дева Мариа и Богородица и Човекородица. Она
е и едно и друго . Човекородица е на основу природне
чиенице, , пошто е она кои се носио у
утроби био човек. Истовремено е Она и Богородица, пошто е човек
когаеонародилабиоБог.
Ево ово би била, без улажеа дае у детае, читава антиохиска
христолошка схема, коа е касние добила име несторианство и била
осуена као ерес. У смислу личног стваралаштва, Несторие са овим
нема везе. Он е био само едан скромни ученик Теодорове школе,
коа е по епископату била заедничка многим еговим земацима.
Све до свое осуде, Несторие лично ништа ние унео у ту схему. Тек
е касние у прогонству, у полемици са своим неприатеима, усавр
шио ону аргументациу коа е заеднички припадала цело то школи.
На та начин пред нама е факт едне готове ереси, коа е постоала
пре свог номиналног аутора, ересиарха. У сваком случау Несторие
ниеузрокнегосамоповодуоткривауовевеготовеереси.
Окривена е била цела една школа, цео едан велики део
цркве, са еним великим прославеним оцима и поборницима пра
вослава као што су то били св. Мелетие, председавауи на II Васе
ленском сабору, онда ве поменути аскета Диодор, старац Флавиан
и св. ован Златоусти. Свако е знао да би на ово питае било кои
од их дао одговор у духу и стилу свое школе. Можда би то било са
другим изразима, са избегаваем некаквих саблаживих детаа, али
по суштини било би то исто. Врло е индикативно што код ована
Златоустог не налазимо ни речи о Богородици. Другачие речено, и
православна мисао е могла да носи обличе антиохиског богослов
а, као што е и антиохиски систем могао да буде норма православ
не христологие. Као и свако богослове, та мисао ние достизала
апсолутно савршенство; она би више испоавала час едно док би
пропуштала друго, али е била релативно довона за изражавае
спаситескесуштинедогмата.ПоречимаапостолаПавла,бого

264
слове одликуе постоае ереси, т. постоае варианата, партиа,
како би се меу има поавиле оненафиние;ието, таквесусеи по
авиле. Тако на фону едне друге варианте, едне друге партие по
авила се у области богослова една маа префиеност, али
релативно веа слабост и непостоаност у односу на читаву антиохи
ску православну школу. Оно што е тад о било супротставено
као школа и као богослове такое ние било савршено. На дио
танци многих векова, недостаци Александриске школе изгледау
нам исто толико крупни и исто толико опасни. Али, при датом од
носу снага, испоставило се да су баш ти недостаци били нафинии.
У почетку е Александриа ликовала над Антиохиом своом антите
зом и то са скретаем у крау супротност. И тек касние, узимауи
у обзир и антиохиско богослове, била е постигнута синтетичка
равнотежа. Меутим, конфузиа око несторианства е заувек по
секланогеузвишеномпроцватуИсточнешколе.

265
НЕСТОРИАНСТВО
Ние уопште случана чиеница да никоме на памет не би падало
да нашироко познато, рано антиохиско богослове, прогласи као
еретичко, све док се егов представник ние обрео на ужареним бу
леварима Константиновог града. Као и увек, престоница е стварала
политичку и црквену климу у империи, или како су онда говорили у
васелени . Положа обавезуе, па е глава црквене вла
сти, напоредо са двором и престолом, требало да буде или сувише
безлична личност, или да поседуе безграничну мудрост, како се не
биоклизнулаипалаитоузгромогласниеховаселене.
Не може се реи да су константинопоски ерарси имали срее
са православном репутациом, и то од тренутка кад су се поавили на
сцени историе, т. на сцени престонице. Воа арианства. Евсевие,
одмах е ставио под сво утица Византиу и ен Двор. И од тог доба,
током пола века, старешине римске и александриске катедре водиле
су велику битку против константинопоског арианства и ондаших
еретичких императора. Апостолска катедра у Антиохии дуго е вре
мена била омрачена због свог солидарисаа са арианском поли
тиком у Константинопоу. Чак е и чистка еретика из окужене
престонице била извршена гвозденом метлом Теодосиа Великог,
кои е под никеском заставом римског папе Дамаса био дошао са за
пада. Била е створена традициа еретичке многогрешности кон
стантинопоских архиепископа кое е поставала дворска средина,
а исто тако и Антиохиаца кои су са има били донекле повезани. А
за то време су Атанасиева Александриа обасана славом, и папски
Рим поносан на свое православе, били свесни свог места на стражи
васеленске истине и на стражи истинског првенства своих апостол
ских катедара у односу на та неблагословени, скороевики Кон
стантинопо и као на егове минорне епископе са маушном епархи
омитоуграницамаеднепрестонице,коаестварнозависилаод

266
неважног Ираклиског митрополита. Ту ние било никакве црквене
прошлости, нитиикаквихзаслуга предЦрквом иправославем. По
стоала е едино иритирауа, непожена претензиа да се буде не
каква глава Цркве, а у ствари оруе државне власти. Сва она сиа,
коа е била незадовона пресудама своих епископа, клирика и мо
наха, била се сатила у престоницу и упуивала жалбе Двору преко
престоничног ерарха. Тако се знача ерарха, без икаквих чисто
црквених разлога, подигао аутоматски над целом Црквом, као не
избежна последица подржававаа Цркве. Константинопоски
епископосимграданиеимаочакнисвоуепархискутериториу.И
не само да е пред тим епископом ишчезао митрополит Ираклиски,
него су се угасиле и читаве диецезе; на пример, Тракиа (источни
Илирик), Витиниа, Понт па и Асиа доспели су у орбиту егове
гравитацие, те су му дали териториу целог патриархата. Овакво
принудно, аутоматско осваае, овакав нецрквени империализам
власти константинопоског епископа ние могао некажено да
проеодстранеонихкоисубилипрогутани,увреениизаобиени.
На Константинопоском сабору, 381. године, кои е касние био
признат као II Васеленски, ова царски град, кои се ош ние био
отресао одарианске правштине,ве сепод покровитеством Тео
досиаВеликогбиопрогласиоуцрквеномсмислузадругицентар по
частииправима,последревногРима.ОвоРимникаданиепризнао,
а Александриа е то доживела као ударац ножем у срце. У грчком
светусведонашихдананиезаборавенооводомаетакмичеедве
патриаршиске катедре. У то време е Александриа била поставила
себизацидабарсвоеудедоводинапрестоничнукатедруидае
насвакиначинподредисвомеутицау,пакадосеукажеприликада
мутимеуенимерарсимаидаподриваиховтобожипрестиж.
Овако се обашава борба против св. Григориа Богослова коу е
водиоПетар Александриски, братАтанасиа Великог у савезу саРи
мом, кои е пак са свое стране истакао Максима Киника. ош е
убедивиа она епизода острашене борбе Теофила Александри
ског против ована Златоустог, у коо е утврени Ефески митро
полит био на страни Александрие, па е у то борби учвршен обо
страни савез против Константинопоа и за будуа времена. Среом,
римски папа у ову нечасну борбу ние био умешан. Меутим, он е
врло радо преузео на себе ласкаву улогу апелационог судие у кон
стантинопоским пословима, т. част коу е папи Инокентиу и
многим еговим наследницима на таиру увек подносио сам по
сваани грчки Исток, снижавауи тиме престиж Константинопоа
и прилажуи сво грешни удео у цветае римских претензиа на
искучивувластуЦркви.ОваквасистематскаборбаАлександриеи

267
Рима против Константинопоа могла е да се идеално оправдава
спасаваем правих вредности и независности Цркве од државне
власти,коасенеограниченоистравичнонаднеланадом.Меутим
у пракси, ова идеални ци едва да е могао да светли у оно тами
удских страсти, такмичеа и освете. На Константинопоску кате
дру су непрекидно из Александрие и Рима била уперена ждрела
тешког наоружаа и подозриви двогледи ихових нишаниа. Хте
ли, не хтели, али Константинопо е ипак био престоница.Тамоши
црквени живот е за све био ихов престонични живот. Црквени
посланици, апокрисиари1 и римског и александриског папе, ватрено
су се залагали за рушее тог живота, пратеи га помно и извешта
вауи о свим збиваима. Приликом избора преемниканаследника
престоничним архиепископима покретало се огромно, замршено
клупко разноврсних интервенциа и интрига. Чак е и сам Двор од
тога малаксавао па е прибегавао понекад наметау потпуно неоче
киваног туег кандидата, само да би омео изборну игру локалних
кандидата. Из тих разлога е Двор императора Аркадиа извукао из
Антиохие блиставог ована Златоустог, али зато и ние могао да га
заштити од месних неутоених партиских апетита кои су му се ос
ветилииздаством,безобзиранаеговустварнусветост.Светоисто
себуквалнодогодилоисада,завремеАркадиевогсина,ТеодосиаII,
кад се Двор, са намером да избегне понавае безизлазне борбе за
презвитерске кандидатуре Прокла и Филипа, следеи рании при
мер, обратио Антиохии и отуда узео злосреног Несториа (монаха
презвитераизманастирасв.Евпрепиа),коиеистотакобиославан
посвоокрасноречивости,башкаодаедругиован.
Дуго антиохиска христологиа ние упадала у фокус престо
ничног живота у коме су се преплетали врло различити интереси и
страсти и у коме чак ни Аполинариев систем ние постао предмет
општецрквеног комешаа. Али ево, на Константинопоско катед
рисе обреоеданученикантиохискешколеи удогматскомсмислу,
паетакобукнуоваселенскиспор.
Године 425. е умро архиепископ Атик, те е изабран стари Сиси
ние,коиетакоеускоропреминуо.Започеоеновиизборниталас.
Меу кандидатима су опет фигурирали презвитер Прокл и Филип,
личности са великим квалитетима кое су и рание биле истицане.
Двор се нашао у незгодном положау па се одлучуе да кандидата не
тражиусамомКонстантинопоу,негованпрестонице.Ниебило
1Апокрисиар,одIVвекатитулабискупског,нарочиторимског,посланика
нацарскомдворууКонстантинопоу.(Прим.прев.)

268
давно кад су се у слично ситуации обратили Антиохии и кад су
оданде добили прославеног проповедника Златоустог, те су се при
сетили да Антиохиа не оскудева у ораторима. Тамо е било врло
популарно ново име едног презвитера и игумана св. Евпрепиа, по
знатог по строгом животу, а нарочито по привлачном проповед
ничком дару са очаравауим гласом. Пошто се Несториу ускоро
догодила лична трагедиа, он е случано допао у еретике, па су е
гови списи, тачние говореи, само егове проповеди, биле системат
ски истребене, те европски богослови нису имали довоан бро
података да би могли реконструисати Несториеву доктрину. Тек е
професор Лоофос, првокласни историчар догме, обавио 1905. годи
не (Fragmente des Nestorius) нове податке кои указуу да е понешто
очувано под именом ована Златоустог (види Миниа, том 64, стр.
683), а исто и неколико проповеди из 1899. године кое су такое
издатеподименомованаЗлатоустог.
Као што емо видети, Несторие е тек пред кра свог живота, у
прогонству,постаописац.
По старом сириском предау, Несториеви преци су се доселили
из Персие у Сириску Самосату ош као пагани, па су тек ту примили
хришанство. Од сина едног иховог потомка родио се Несторие, а
од еговог брата, блажени Теодорит. Како причау, био е Несторие
наочите споашности и доста симпатичан; омаег раста, али вели
ких изражаних очиу и густе светле, рие косе. Студирао е у Герма
ници, а едно време чак и у Атини. У Антиохии е слушао предаваа
Теодора Мопсуестиског. У едном сириском житиу се прича како
га е професор Теодор, кои е добро знао свог ученика Несториа,
саветовао поводом еговог одласка у Константинопо и упозоравао
га да буде одмерен и уздржан, ер како то народ каже, ош мака ние
раала до те мере ревносног сина. А треба признати да сва та е
гова ревност ни намае ние била проницива и трезвека. Пре е то
била искреност наивног провинциалца. После доласка у Константи
нопо, Несторие е уобразио да сад углавном треба да се бави истре
биваем еретика и генералном чистком. У своо приступно бесе
ди (10/IV, 428. г.) упуено императору Теодосиу II, Несторие зане
сено лепоречи: Да ми зему очишену од еретика, а а у ти пода
рити небо, или Царе, сатри са мном еретике, а а у с тобом сатрти
Персианце. Тако е наивни провинциалац започео да врши сво по
сао. Ве после пет дана од ступаа на дужност Несторие е издао на
реее да се затвори арианска црква коа е дотад слободно функ
ционисала у престоници. Арианци су е истог часа запалили, али су
подметнули и велики пожар у целом кварту. Престонични улични
агитаторисуузНесториевоимезалепилинадимакпаликуа.

269
На инсистирае Несториево влада е обновила све старе законе
против еретика, па е организован и општи поход против многобро
них еретика и расколника кои су у ствари живели скромно и пот
пуно повучено од званичне црковности. Све су секте биле ставене
ван закона, док е све ихове храмове полициа позатварала и
одузела. Започео е прогон мирних и скоро легалних савезника пра
вослава, као на пример: новатианаца, квадародецимана1 и маке
донианаца. Четрнаестодневаца е било много у Мало Азии. У
Сардима и у Милету е букнула побуна и пала е крв. Македонианци
су се одавна били концентрисали у Хелеспонту. Несторие их е про
терао, али е егов активни помоник, епископ Антоние био убиен.
Као казну за ово посебним императорским указом су биле затворене
све македонианске цркве. Новатианце, наневиние меу има,
штитили су од Несториа чак и сами дворски кругови. Несториев
животопис казуе да е он са црквене катедре забранио сва по
зоришта, певае, концерте, игранке и атлетска такмичеа. Ста
новници престонице су му окренули леа. Несторие е показао
наивност и слепило и у свим другим областима егове активности,
на пример, као врховни арбитар за читаву буицу апелационих пос
лова, коа е била нагрнула у црквенодржавну престоницу. егов
велики претходник, ован Златоусти е ве био претрпео пораз у ово
области, али Несторие ние из овога извукао поуку. У текуем пос
тупку апелационих послова налазио се и предмет пелагианских
епископа кои су били прогнани са Запада, као и предмети неких
других незадовоних клирика из Александрие кои су се жалили на
иховог архиепископа Кирила. Несторие е био заборавио или, тач
ние, ние схватио да су управо послови ове врсте уништили ована
Златоустог и против ега изазвали острашено неприатество баш
код уака ондашег александриског епископа. За александриско
самоубе е била увредива и сама могуност да се дое под над
лежност константинопоског скороевиког суда. Као што е то
пре чинио архиепископ Теофил, тако е и сад егов неак Кирил
одлучио да започне превентивни рат, и то не тако да се ему суди
него да он лично буде судиа Несториу. Ево зашто е Кирил над
гледаоНесториаизаштоеодлучиодагауловинаересима.
ош пре Несториа, за време ована Златоустог, водили су се спо
рови меу престоничким богословима о Маци Божио. Меутим, ни
самЗлатоустинидругиепископинисусматрализасходнодасе
1Квадародецимани=сектакоаеувекславилаПасху14.нисана.(Прим.
реценз.)

270
уплиу у расправе, нити да дижу галаму око тога. Али, Несторие
ниемогаодаотрпи.
ош е Григорие Богослов осветлио употребу имена Богоро
дице, (Ер. I ad Cledonium:
, ). Ни у Александрии ни
у Риму се нису чула негодоваа; али су зато Антиохици негодовали:
ниемоглаМариадародиБожуИпостас.
Несторие е довео овамо неке нове уде. Меу има е био и
презвитер Атанасие, кои е са амвона започео полемику против
употребе речи Богородица. Чули су се протести. А лични Нестори
еви конкуренти, презвитери Прокл и Филип, окренули су против
ега сестру императора Теодосиа II, благочестиву августу Пул
хериу. Прочуо се глас: ето, довели су на катедру земака Павла Са
мостаског. Он е у престоницу донео и егову стару ерес. Овакву
оптужбу е окачио на врата храма Св. Софие са своим потписом
познати адвокат Евсе, кои е касние постао епископ Дорилески.
Узбудили су се монаси и послали едну одважну делегациу код Нес
ториа. А Несторие уображено, плашеи се да е разговарати са
има да умае егово достоанство, шае их на суд због не
послушности, баца у тамницу у коо их подвргавау бичевау. На
ованачинсамсебистварановеиакенеприатее.
А у ствари, какво е учее самог Несториа? Оно е просто по
навае предаваа Теодора Мопсуестиског. А то значи не да се са
мо асно разликуу, него се и деле, , две природе, , на две
ипостаси. Христос е и као човек целовита личност. Христос е и
Храм и Сведржите Бог кои живи у ему. И у том храму обита
ва човек коме се клаамо напоредо са Богом,
. Али ту немамо два Христа, или два Сина, ту нису
.НаованачиннемамораскинутоединствоЛица.
Приликом тумачеа форме седиаваа природа, Несторие
истиче релативно седиавае, ,
, за разлику од апсолутног седиаваа приликом разма
траа догмата о единосуштиу. Ово седиавае Несторие зове по
квалитету. Ови изрази, каже он означавау толико чврсто едиее,
, да би, уколико би се дае ишло добили или претва
рае Божанства у човека, , или, обожее човека, ,
то ест, апсорбовае човека од Бога, или пак ихово спаае,
. Несторие ние у то смештао оно што ми данас зовемо
, т. он ние смештао узаамну комуни
кациубожанскихиудскихсвостава(communicatioidiomatum).
едино нам Христос дефинише обе природе и едино се на ега
могуприменитииеговачовечиаиБожанскадестваиодлике.

271
Меутим,узимеБогединоедозвоеноубраатиБожанскадества.
Уз Христа као човека, иду едино предикати човечии. Не може се
реипредвечанмладенацилиБогесисаомлеко.
НатаначинспорокоименаБогородицапредставасамопо
единачан случа тако зване комуникацие свостава communicatio
idiomatum. Зато и Несторие, умаууи оштрину проповедника
Атанасиа, ние предложио термин човекородица, али га ние ни
негирао; едино га е признао као непотпуног. Уместо тога е пред
ложио пунии назив Христородица. Према Несториу, назив Бого
родица е нетачан због тога што он наводи на помисао као да само
Христово Божанство исходи од Деве Марие. Према Несториу, ову
мисаодаеХристосодзачеабиоБогбилобибоеозначитиречи
ма: Богопримилица . ер и свака мака раа само тело, а
душа е од Бога. На та начин ни обична мака ние душеродица
. Меутим, Несторие е термин Богородица дозвоавао у
литургискоупотреби,алинеиудогматскимразматраима.

272
СВЕТИКИРИЛАЛЕКСАНДРИСКИ
Свети Кирил Александриски, Несториев ватрени противник,
представник е сасвим друге традицие богословског езика и са
изразито другачиим недостацима кои су том езику своствени.
Према александриском прилазу, о карактеру едиеа природа у
Христутребаговоритисамаксималнимакцентомнаследее:тоние
самоединствопоипостаси,,негоединство
и по природи, значи природно, физичко, , или ед
инствопоприроди,,(какосетоизражаваоАта
насие).ЗаНесториаеовозвучалокаопоказатегубеапуное
квалитета сваке од ове две природе. Као недостатак Кириловог бо
гословског езика остае назадна, закаснела измешаност употреба
следеих термина: Лице, ипостас, природа, , ,
. На пример: у два лица, т. у две ипостаси, ,
. Читав акценат Кирилове доктрине се преноси
наединствоХристовог лица:Оне нештоединственосачиеноод
два,.Различитеприродекоесеслажууисти
нитоединство;алиееданодобоице,иХристосиСин,алиниеу
том смислу такав да би се разлика ихових природа уништавала
услед оваквог споа. Како да назовемо ово своеврсно единство из
двоства,?Ето,башнаовомместуКирилосена
ивно ослаа на фалсификациу аполинариста, коа е у извесном пе
риоду била обманула све источне богослове. То е она чувена:
, т. една оваплоена природа
Бога Логоса. Те су природе потпуне и нису уништене кроз седи
авае.
Меутим, од тренутка ваплоеа оне чине единствену живу
целину,ипосаобогослованиеутомедаихраздваа,негодапотвр
уеиховочудесноединство.Самосеапстрактномогуразматрати,

273
,т.материалисуеднакиириродамаизкоихсесастои
еданИсусХристос.
Слаба тачка оваквог богословствоваа, сва егова рискантност,
очитуе се у првом Кириловом писму упуеном Несториу (почетак
): Ми еванелске изразе не делимо, , ни
према двема ипостасима, ни према два лица, пошто ние двоствен
едини,иединствениХристос,мадасеоемуразмишакаодае
из два, и то као из два различита факта,
.
Истоонакокаоштосеиочовекуразмишакаодаеиздушеи
телааопетниедвоствен,негоееданиизедногииздругог,,
.
Ове Кирилове речи, по разноврсности идеа и термина, нису
биле насрениа стрела коа е погодила у Несториеву концепциу.
КодНесториасенеговориолицима.Онеговориоомеусобном
односуразнихеванелскихизразапремадвемаразличитимприро
дама.Иуправо,самооодносупрема природама,анепремали
цима(Оннемадвалица).ПриродапремаАристотелу,накоме
сеиначетемеиАнтиохискашкола,неможеаданебудеипостасна.
Ипостас, то е категориа природе, конкретна реализациа апстракт
ног пома природа. Разликууи две ипостазиране природе, Не
сториениеупотребаваоглагол (одваам),негосамо
(разликуем).*
ЗбогтогаКирилниепогодиоуцикадеслаоанатему онима
коираздваауизразеуодносунадвалицаилидвеипостаситеедан
од их приписуу човеку, кои се замиша одвоено од (!!) Бога Ло
госа.
Због разлике у техници мишеа и терминологии ове две раз
личите школе, ова александриска Кирилова конструкциа изгледала
е Несториу као клевета, или бар као неразумевае, изопачавае
егове антиохиске формуле, тако да е он одговорио контраана
темомнаоне,коиизразеоХристу(аОнеиздвеприроде)схватау
каодаереченооедноприроди,паБогуСмислу(логосу)приписуу
страдаакакозбогчовечиеприроде,такоизбогБожанске.
КириловизраздаИсусХристосниедвоствен=,сам
епосебидвосмислен,ерпослепревазилажеачитавогспора,наша
намЦрквапоучноуДогматику8.гласа1сугерише:Синестеедан,
*Оваглагол()првенственозначираздеуем,делим.
1Догматик8.гласа=песмаукооекраткоизложендогматикоБого
родициикоасепеванавечери.(Прим.реценз.)

274
двострук естаством, , али не и ипостасу,
.
Као што смо ве рекли, за Кирила ние било никакве тешкое
око тако званог (узаамног односа пре
диката communicatio idiomatum), кои се односе на единствени цен
тар и субекат, на едно лице Богочовека. Меутим, слабо и де
фектно место у Кирилово терминологии представа чиеница што
се едини субекат и центар на кои се односе сви ови предикати нази
ва погрешним термином , т. една природа. Право реи, ово
е омотач за монофизитску ерес, коа е избрисана и одбачена после
осуденаIIIиIVВаселенскомсабору.
Код Кирила е оштроумниа егова апологиа називу Бого
родица. Он е говорио следее: говорни език нам сам диктира
изразе Богородица. То е натачнии назив, пошто се човек састои од
душе и тела, али он ние душа и тело. Она ко убие човека зове се
душегуб, баш према наважнием човечием своству. Кирил ние
седиавао природе, али ние ни желео конкретно да их раздваа.
Пристаао е на то да их само разликуе у голо теории, у ап
страктноммишеу,,.
ОвоеКирил,казалибисмо,рекаодоистапрефиено.
Ако се уопште гледа целокупни стил мишеа и езичког из
ражаваа Несториа и Кирила, види се да су у целини различити;
баш као да су авно изложени ради психолошког експеримента. Не
сторие е потвривао до грубости у Христу оно што е човечие,
Кирил е исто то потвривао, али исувише апстрактно. По Кири
ловим речима, не постои чак ни узамна замеивост предиката
, ер не постои никаква преносивост
негопостоисамодиректанодноспремаединомцентру.
И Кирил и Несторие су сматрали да е она други та кои е од
ступиоодНикескогсимвола.
За Кирила се Никески символ протезао у едну директну линиу
предиката,коисеодносенаединисубекат
1) ИвоЕдинагаГоспода
1 ) И у едногаГоспода
ИсусаХриста
ИсусаХриста

2) СынаБожя...отъОтца
2)СинаБожиа...одОца
рожденнаго
роенога,
ЕдиносущнаОтцу...единосуштногОцу...


275
3) Насрадичеловкъ...
3) Коиерадинасуди.
Сшедшагосънебесъ.
сишаоснеба

Воплотившагося...
Иоваплотиосе...
Вочеловчившагося...
ипостаочовек...

4) Распятаго...
4) ИКоиераспет...
Страдавша...
истрадао...
Итд.
еговомцарствунеебитикраа.
Значи,заКирилаеивоплотившиисаираспатиистрадавшии
погребени све едан те исти единородни и единосуштни Оцу Син
Божи!
А по Несториу, мада се говори о едном те истом Лицу
Богочовека, ипак се неки предикати односе специално на едну е
говуприроду,адругинадругу,штоемопратитипремаовосхеми:
СУБЕКАТ=ПРЕДИКАТ=ЗАЕДНИЧКИЦЕНТАР
1.УедногГосподаИсусаХристаСинаБожиег.
2
Посебно
2.
(Оудскомроду)
Посебно
Радинасуди...
(ОБожанству)
ипостаочовек...
ОдОцаРоеног...
единосуштногсаОцем


3
Опетзаедничко
(т. оно што се односи на Та исти предикат: единог Господа, Исуса
Христа, Сина Божиег), али са истицаем час едне час друге при
роде.
Тако, сводеи ово питае на сажете формулацие, мораемо
себи да обаснимо разлику у настанку христологие у две сукобене
школе. Меутим, на почетку отворене борбе, ние могла да постои
сасвим асна свест о само доктрини, поготово ние могло бити ено
езичкоформулисае.

276
Кирил,каоубееничуварзавета Атанасиевогбогослова,био
е заражен традициом победе над арианством, и као што се ему
чинило,надсвимдругимересима.Богсеочовечиодабисмосеми
обожили; ова Атанасиева теза е била прави Кирилов крунски
доказзасламаесвихереси.Захваууиовоме,Кириловкомпасе
биотачан,алисавосталиинвентареговогбогословскогбродабио
е веома дефектан. Утолико е чудние што се он некако извлачио и
што е водио брод ка сигурном пристаништу. Као и Атанасие, ова
телентовани Александриац V века, по еговом личном признау,
ниеимаоредовношколскокижевнообразовае.Утовремемеу
хришанима нису биле у моди студие кижевности и филологие.
Чак е за великог познаваоца свое кижевности, за патриарха Фо
тиа у IX веку, Кирилов език био доста мутан, аматерски и непра
вилан. Неизграена терминологиа, т. пракса недефинисане упо
требеизразафизисиипостасис,Кирилуедавалазаправодаскоро
ставизнакеднакостинапоредосаАнтиохицима,меутим,изовога
су се извлачили диаметрално супротни закучци. Према Теодору и
Несториу, два физиса су захтевали и две ипостаси. Према Кирилу,
коиерасуиваосадругогкраа,еднаипостасуБогочовеку,какое
онтотврдио,даемузаправодаговорииоедноприроди.Меутим,
Кириловамонофизитска миафизисестварноуизвесномериби
лабаштаква,итонесамопомишеуАнтиохиаца.усузатро
вала псеудоотачка, уствари, Аполинариева дела, коа е са нео
граниченим повереем Кирил прихватао. Позамена из тог фалси
фиката: , она е (миа фисис)
постала паладиум Кириловог богослова, а онда и егових хиаду
годиших еретичких плодова. А и она изворна Аполинариева по
лемика против свое локалнеантиохискехристологие одигралае у
Кириловом мозгу саблазну улогу помоу ене готове аргументацие
против тог истог неприатеа. Аполинарие е изврсно излагао аргу
менте против сваког покушаа раздвааа Христовог лица у корист
едне сложене природе, едне ипостаси и едног лица. Тако се на
казноиспоставилодаечакеднаквалификованаерес,изкоееод
страен едан неизграени став о непотпуности удске природе у
Христу, почела да служи задацима православа, кое е пак тражило
оружепротивпретеуправоодтеемусупротнестране.Кирилово
богослове, умотано у тако густу мрежу дефектних претпоставки,
ниемоглодаостанебеспрекорниобразацзабудуност.Усвомбо
гословском смеру, каже професор Болотов, не само да е Кирило
дошаодоонецртекоуедефинисаоХалкидонскисаборкакобиис
такао православну истину, него у е и прекорачио; направио е едан
сувишанкоракустранумонофизитства(IV180Предаваа).

277
УчемусеуправосастоиакаислабастранаКириловехристоло
гие? Сву снагу свое ортодоксне ревности и сотириолошке мистике
Кирил усредсреуе на начистие единство Лица и на личну самос
весност Богочовека. Он асно запажа да ипостасирае било кое од
две Христове природе у антиохиско школи води ка раздваау
човечиеибожанскесамосвестикодХристаиоставапитаеота
ниединстванерешено.КаодасечовекнеседиуесаБогомчакни
уХристуидасезбогтога,такореи,физичкинеспасава.Насуп
ротовомскретаууудаизам,св.Кирилепоценуризиканарушити
целовитост едне од природа (у овом случау човечие) и концен
трисае се на битно, физичко (по егово терминологии), ипоста
сноиличноамибисморекли:личноисамосвесно,обедиавае
удскогродасаБожанством (еносисфизики,еносискатипостасин).
По свом александриском мисаоном кову, он ние сматрао за оба
везно да природу узима ипостасно у конкретно реалности, у лично
раздвоеностицеловитогбожанскогицеловитогчовечиеглица.Он
са правом хеленистичком и платонистичком лакоом схвата чове
чиу природу као неипостасну, у еном безличном заедништву,
задовоавауи се том еном целовитошу без неког прецизног
лица, т. без живе реалности. Корен личне самосвесности у Богочо
веку,т.принципиндивидуализацие,онвидиискучивоубожанско
природи. У суптилном филолошки сликовитом сродству са Аполи
нариевим системом, , Кирил за сво поставени
циодабираизновозаветнихдефинициаоСинуБожиемимеЛогос
и, право реи, помоу ега едног, т. помоу божанског Логоса,
замеуе оно што ми зовемо личном самосвешу у Богочовеку. Ки
рилтемеиипостаснучовечиусвестИсусаХристаусамосвесност,
уипостасБогаСмисла укомесебезостаткараствара,идокетички
ишчезава. Овако се гаранциа единства личности и животног, наин
тимниег сотириолошког седиаваа човештва са божанством, дае
у потпуности. Меутим, по какву цену? Да ние можда ипак де
лимичним умаиваем човечие природе? У условима ондашег од
суствапсихологиекаонауке,уусловиманепостоаа,например,за
нас елементарног термина самосвест, тумачее тане седиеа
природа у живом Лицу Богочовека представало е за обе школе у
спору непремостиве препреке. На фону ондаше, за их тако бе
спомоне философие, мора се Кирилов покуша у своо врсти сма
трати као дубок и професионално ураен. Изражане слике коима
он оперише како би поаснио свое христолошке теореме, превази
лазе по своо финои аналогие Антиохиаца. Сви су се непрекидно
враалинамеханичкупредставуобитавааБогаучовеку,каоухра
му!Кирилихнадмашуеистинскитаанственимитечнимпримером

278
седиености душе са телом. Тело у човеку е такое една цела
плотска природа. Али корен еговог човечиег. живог единства у
друго природи у души, припада вишем принципу. Душа, то е чове
ково лице. Она има превласт кад е у питау лице и помера улогу
тела на друго место. Плотска природа е у човеку дата целовита, ме
утим, може се реи да е она неипостасна. Душа е, насупрот томе,
ипостасна и своу ипостас дае телу, а онда и целом човеку. Блиста
виааналогиасенеможесмислити.
Меутим, и ова аналогиа само потвруе раивост Кирилове
теореме, са аспекта ене нецеловитости, ене крости, или раста
паа навишег врха човечие природе, ене ипостасне самосвести у
самосвест БогаСмисла, т. имамо погрешност у смислу монофизит
ства. ер ние без ичега управо чиеница да монофизитство сма
тра св. Кирила за свога оца. Ево овде се баш скрива та слаба страна
еговогхристолошкогсистема.
Задовоавауи се на сво александриски начин апстрактним
представама о природама, св. Кирил скоро да е био неосетив за
квантитативну умаеност едне на рачун друге... Исто тако Кирил по
александриски, чисто богословски, апстрактно размиша о еван
еском, историском Исусу Христу. И оно натеже питае о обеди
авау слабих удских одлика Исуса Христа са еговим божан
ским своствима, Кирил решава тако реи помоу алгебре. Изврсно,
доследно, блиставо, али дисонантно са еванеским чиеницама.
БогСмисао, поставши Емануил, направио е човечиу природу са
еним телом своом сопственом. Због тога се лично Бог родио, ра
стао, Гладовао и жеднео, патио и умро. Према овом безусловном
communicatio idiomatum, Св. Дева Мариа ние ништа друго до Бо
городица. У Христу не постои неки други субект, нити неки други
лични центар на кои би се могли односити било какви предикати,
били они трпни или активни, осим Лица БогаСмисла. Све од Бога
Смисла проистиче, и оно што е Божанско и човечие, и оно што е
неакоуХристу,неизбежносеодносидиректнонаега.
Не постое две врсте поава кое се односе на две ипостаси као
што е то код Антиохиаца, кое би се затим из две ипостасне тачке
Стицале у едну тачку ипостасног лица, него постои една врста раз
ноприродних, али не и разноипостасних поава, кое се креу у едно
право линии ка едно тачки, ка едно природи ипостаси лица.
Као Александрица, Кирила ние интересовало питае историског,
еванеског Христа. Александриско, богословско, апстрактно Ки
рилово гледае на еванеске чиенице ние у ему побуивало
питае одвоених природа у Христу. ему се чинило да право
славногбогословатребасамодаинтересуеиховоединствокоее

279
ве у ему дато и да е дефинитивно противзаконито и бесцино
бавити се иховим поединачним анализама, пошто оне иначе не
постое у дато стварности, него само као една оваплоена при
рода.Двесупостоалесамодотренуткаиховогседиеа,анакон
тогасеоимаможеразмишатиискучивоапстрактно,теориски,
,.
Меутим, у додиру са еванеским материалом, танана оштри
ца ове концепцие се ломила. За антиохиске егзегете е била не
спорна чиеница да е Христос растао и ачао духом, да се испу
авао премудрошу, да е егова спознаа била на човечии начин
ограничена и потчиена природном закону развитка са еговим
телесним узрастом. За Александрице и Кирила младенац Христос
ебиобожанскисвезнауи,ауколикосеипоказиваокаопостепено
спознаан, било е то само , т. намерно скривае
свогбожанскогзнааоноликоколикоетопотребно,какобинали
коваоначовечиипроцесразвитка.Овоевечистодокетичкитре
нутак Кириловог богослова, али за ега логички неизбежан. Код
Кирила,целовитоличногчовекауеванескомХристу,каоштое
то код Антиохиаца, нема. егова природа се при апстрактном
утвривауенецеловитостиконкретнопоказалаобезличеном.

280
IIIВАСЕЛЕНСКИСАБОР
431.ГОДИНЕ

281


282
Преднамасудвешколе,двебогословскеконцепциекоепоку
шавау да обасне необашиву тану Лица Богочовека. Не треба се
чудититомештонаизвеснолинииограниченаудскамисаоиреч
губе снагу, еавау, баш онако као што е ограничена снага лети
лице, па чак доживавау и катастрофу. Код обе ове стране, после
извесне границе, имамо пролом ереси, имамо извесне ваздушне
рупе,акобисмоговорилиезикомавиацие.Гдееизлаз?Излазе
упризнаваурелативности свакогбогословствоваа,удопуштау
до извесних граница различитих споаших философсколитерар
нихформулациауизражавауправославнемисли,коаниеувекдо
вршена,пазбогтогаиниевечна.ерипакниесуштинауречимаи
форми,безобзираукоосумерионезначане,негоуправоусамо
православно мисли и осеау оних кои богослове, а кои се меу
собно споре. Ако су они способни на непристрасно узаамно пои
маесвоихдобронамернихправославниххтеа,свогправославног
едномислиа,своихзаедничких осеаа, онда туспоранема.Онда
дискутанти помоу различитих речи пружау едан другоме руку,
радизаедничкогопштеа.Акоеупитаучакеднатешкаерес,
као што е то аполинаризам, како смо то ве видели, могла да
послужинекимауАлександрискошколикаосасудправославне
* Издавач oceha за потребно да уз превод ове ИСТОРИЕ ВАСЕЛЕН
СКИХСАБОРА,посебноIIIВаселенскогсабора,напоменечитаоцима,даеА.
В.Карташовово писаоолицима идогааимаиз драматичне црквенеисторис
бурногааливеликогVвека,поводеисепритомзапомоднимоценамановиеза
падне римокатоличкопротестантске историографие, коа ние улазила у дубе
познавае стварне теолошке и црквенопастирске проблематике древне Цркве
Истока.еговесимпатиепремаНесториуинеразумееизлагаасв.Кирила
доказсудасеписацниепренеоуживопрошловремеЦркве,негоесвоевреме
пренеонапрошлуисториу.

283
мисли,ондаутоликопренинекедругеформулациенисумораледа
будуозлоглашенеутоликомери.Ниесесамоедномспасавалое
динство православа трпеем различитог богословског езика.1
ОвакоебилоудругополовиниIVвекаувремеразликоваа(утер
минологии) Атанасиа и Кападокиаца, кои су иначе били велики
умомивеликисрцем.АтанасиеепродужаваоговоритидаеБог
една ипостас док су Кападокици ве говорили три ипостаси.
Пошто су на Сабору 362. године постигли договор о свом право
славномединомислиу,онисуузаамнодопустилиеднидругимасло
боду езичког изражаваа. Наравно да е за овакав великодушни
договор била неопходна велика ширина хоризоната и спокоство
духа,коихниебилокодстранаучесницауовомконфликтуокоме
говоримо.Управосеуовомеисастоаотрагизамтогатренутка.Као
штоиметоуказивалонаближеискуство,учеснициспорасумогли
меусобнодаседоговоре,макариподспонимпритиском.Утолико
пре, дакле, моглису даразмотренесугласице мирно у своихово
суштини,алибезподелаЦркве.
Меутим, баш е недостаала та смиреност. Конфликт, кои се
огледаоузамршеномспоруНесториеКирил,доспеоеувидно
поеукрштааветровависокогинтензитета,пасецрквениброд,
акозаковитланувихору,зауао.
КадасуалександрискимонасиобавестилисвогапапуКирилао
богословско бури коа се подигла у престоници око Несториа,
Кирил е осетио да е довоно наоружан за очекивани напад. До
казатибогословскунекомпетентностиеретичностученикаАнтио
хиске школе, свргнути га са престоног трона а довести другог
кандидата,приатеаАлександрие,тетакопоновитичитавциклус
борбесвогастрицаТеофилапротивЗлатоустог,постаоезаКирила
омамууи борбени задатак коме се он предао са свом своом
страшуибогословскимнадахнуем.АКирилеунавеомерибио
1НабоидоказзаовоечиеницадаеВасилиеВеликиприхватиочаки
онекоиСветогДуханисуназивалиБогом.Каодоказзаоваизузетнитактички
уступак(занашедобасасвимзастарелог)миимамоуНикеоЦариградскомсим
волувере,коиенастаоукомпромисноатмосфериIIВаселенскогсабора,дасе
Свети Дух не назива Богом. Одавно наша слободна свест протествуе против
овогувредивогезичкогизневеравааитобашуономтренуткукадсмобили
обавезнидасмелоисповедамонашуверууСветуТроицу,единосуштнуиНе
разделну.Одавноевевремедасвехришанскецрквеунесусложноу8.члан
Символаеднуединупотребнуреч:Бог,падабуде:ИуДухаСветогГоспода
БогаЖивотворногитд.Мислимдатонеебитисамомоскромнипредлогна
редномВаселенскомсабору.(Прим.аутора)

284
опседнут управо страсношу и пристрасношу.1 Неки световни ис
торичари кои су били немилосрдни према еговом црквеном зна
чау, сликали су Кирила веома мрачним боама као самоубивог
деспота и погромаша паганске културе, и притом рукама варварске
некултурне средине коа му е била одана. Стварно, Кирил е по свом
положау александриског епископа играо улогу управача у цело
области, заедно са граанским губернатором Египта Орестом. Ор
ест е био приате паганске просвеености и административни ми
ротворац меу супротставеним елементима, т. меу удецима и
паганима са едне стране и хришана, Грка и Копта, са друге. Меу
тим, монаси и примитивна руа дизала е побуне, вршила погроме и
убиства, као што е то, на пример, било оно познато убиство науч
нице философкие Ипатие. И мада за ексцесе гомиле ние могао да
одговара епископ, он е ипак морално често бивао на страни те руе.
Орест е Кирила окарактерисао пред властима у Константинопоу
каонемирногадминистратора.
Предае нам е доста детано пружило портрет овог борца и
оца Цркве. Кирил е био онижег раста, али врло отвореног лепуш
кастог лица на коме су се истицале снажне обрве, кое су се шириле
дуж читавог чела; прав танак нос, издужени узани образи; широке
самоуверене усне; велика дуга брада и ретка, коврава, светла
проседа коса. едном речу, општи утисак енергие и важности. Пре
давае борби против Златоустог у коо е Кирил узимао активног
учеша, толико е страсно доживавао, да е стегнувши срце, послед
и меу ондашим епископима, донео одлуку да прекине раскол и
да се помири са Римом. Тако е назад унео око 417. године име
ована Златоустог у диптих. Само нешто рание, на позив Антиохие
и Константинопоа да свргнутог Златоустог поново уброи у епис
копе, он се опирао одговарауи: Било би то исто што и уврстити
уду меу апостоле. У овом тренутку, ова трезвена попустивост у
питауЗлатоустогувеликомерисепоказалазаКирилакаодраго
1 ОвакавсвокоментарКарташовепренеооднекогсвогзападног учите
а,анеизстварнихисторискихизвора.Истоважииуследеореченициукоо
е изнет суд раниих световних историчара, док новиа проучаваа показуу св.
Кирилауправосветлости.Кириловразборитикарактерпоказаосевишепута:
у случау врааа имена св. ована Златоустог у црквени диптих, о чему Карта
шовпишедае,каоиуслучауизмиреасанавеомгрупомИсточнихеписко
па из Антиохиске школе, 433. године, што показуе да чврсти али просвеени
црквено богословски и пастирски потпуно одговорни карактер лика св. Ки
рила, не одговара површно карикираном опису егових ондаших неприатеа
иданашихкритичара.(Прим.еп.Атанасиаефтиа)

285
цена.Онесадмогаодасенадакакоепривуиримскогепископа
себи за савезника у борби против Константинопоа, и стварно е у
томеиуспео.
Алиутоборбиниесемоглазаобииимператоровапородица,
подчиомсезаштитомналазиопрестоничниепископ.Некиновиви
зантолози вишенесматраумладогТеодосиа IIкаодвониканашег
цара Фодора Ивановича.1Теодосиева владавина е обележена то
лико значаним делатностима у области просвете, законодавства и
граевинарства, тако да пружае могуности наенергичнио пар
тииСенатазастваралачкуактивностистовременосведочииоТео
досиевим способностима да изабере и набое сараднике. Меутим,
несумивоеитодаонниебиочовекакевоетедаечестопот
падаоподутицабилокогаскимбиразговарао.Штосетичеширо
ких владауих кругова, они су се одликовали уобичаеном поткуп
ивошу. Несторие, кои е био неискусан у политици,2 чврсто е
вероваоузаштитуДвора,паегордописаоКирилукакооннепотре
бносмируенекаквунепостоеубуруупрестоници,поштосетусве
одвиаунабоемредуидаедворупотпуностиимезадовоан.А
уствари, званичног спокоства ние било. Распре меу клирицима.
монасима и паством увелико су буктале. Дороте Маркианопоски,
иначеНесториевантиохискиприате,узеоесебитаквуслободу
да у своим проповедима, не само што е оповргао назив Бого
родицанегодаистиианатемишекаоаполинариевски.Несториеви
противници су замолили Прокла Кизикског, бившег кандидата за
Константинопоску катедру, да одржи проповед у заштиту Бо
городице.ЗапочелаечакагитациазастварноотцепееодНесто
риа. Несторие е беснео и бранио клирицима да служе литургиу,
убраауи ту и Филипа, кои е рание такое био кандидат за пре
стоничну катедру. Незадовоници су се жалили Риму, а тамо су их
узелиузаштиту.Кирилесастранемогаобоедазапазиклимавост
дворскенаклоностинакооседржаопровинциалнолаковерниНес
торие, па е прешао на обраивае авног меа у круговима бли
ским двору. Свое побиае Несториевог богослова слао е путем
писама императору, егово супрузи Евдокии и сестри Пулхерии,
коа е иначе носила титулу августе и била врло утицана. Био е то
смео потез. О Кирилу е на двору владало мишее као о узне
мирууемегипатскомадминистратору.
1ФодорИваиови(15571598.г.)рускицар,синИванаIV.(Прим.прев.)
Несториееитекакобиоискусануполитици,штосевидиизсвегеговог
понашаа,ипреизавремеТреегВаселенскогсабора.(Прим.еп.Атанасиа
евтиа)

286
Ускоро е он добио од Теодосиа прекор због писама упуених
женско половини егове породице, то ест, за мешае у унутраше
односе на двору, кои су иначе били доста компликовани, као и за
мешае у црквене послове у престоници, кои се ега не тичу. Али
Кирил, упорни борац, продужава да дуби камен, све до подмиива
а чиновника. То се звало благослов, евлогиа (поклон архиере
ских дарова). Он е овим поклонима засипао престоницу у такво
количини коа збууе нашу уобразиу. Било е то старо опробано
средство, кое се оправдало и у борби еговог стрица Теофила
противЗлатоустог.
Самоуверени и распаиви Несторие био е доста неопрезан у
своим проповедима, износеи негодовае против назива Бо
городица. Он е те проповеди лично слао у Рим и у Александриу, не
схватауи да е против себе окренуо чак и Рим своим раниим не
тактичким мешаем у суее пелагианцима.1 После пресуде коу
им е донео Запад (418. г.) група ихових предводника, на челу са Це
лестием, пребегне у Константинопо, тражеи помо императора.
Уплиуи се у ту ствар Несторие е просто преслишавао папу, нази
вауи га едноставно брат, и тражеи од ега информацие и
извештае. Истовремено е веровао пелагианцима као православ
нима, кое едино гоне због неспоразума. Несторие е у тим своим
писмима обавештавао папу о своим богословским споровима у Кон
стантинопоу.
У Риму, у коме су само пре седам година тек били окончали по
следи оштри конфликти са константинопоским епископом Ати
ком због еговог насртаа на Источни Илирик (дугогодиши камен
спотицаа измеу Источне и Западне цркве), сад нису били вони да
на Несториеву наивност одговоре своом наивношу. Пошто е Рим
ве био добио од Кирила из Александрие егово тумачее Несто
риеве богословске позицие кое е било опомиуе, он ние сад
журио са одговором на Несториева тражеа, него е продубивао
своа знаа о покретнутим питаима и то путем детаног обаве
штаваа о свеукупном антиохиском богослову. Зато се папа обра
а у Марсе овану Касиану, ученику ована Златоустог, кои е
дуго живео на Истоку и познавао антиохиско богослове. Тако е
ован Касиан поводом ове папине нарубине написао читав едан
научнирад:Deincarnatione.ДокеовакоНесториегубиоуочима
1Пелагие,монахизЕнглеске,родоначелникересиукоосеминимизирау
последице прародитеског греха, насупрот бл. Августину кои их е пренагла
шавао. Директни наследник овог Августиновог антрополошког песимизма био
еКалвин.(Прим.реценз.)

287
Запада, у Константинопоу се нашао и едан изврстан сведок о пела
гианцима. Био е то Марие Меркатор, ученик и поклоник Блаженог
Августина, кои е у том тренутку био одвоен од Рима због наезде
Вандала. Он е императору, Константинопоско цркви и монаштву
429. године поднео детаан извешта о пелагианцима. Не уважа
вауи мишее некомпетентног Несториа, император е просто
отерао пелагианце из свое престонице. Несториев положа е био
доста мутан. А критичко око Александриског папе е неприатески
мотрило на све Несториеве промашае. Идуи путем свога стрица,
Кирил ние признавао ни . Златоустог, а поготово егов иск
ривени одраз (слику) Несториа. Кирил е био ученик Атанасиа
и Кападокиаца, меутим, несвесно и Аполинариа, не примеууи
нпр. овакав егов фалсификат: една природа Бога Логоса овапло
ена. Кирил, кои е много и лако писао, све дотад ние иступао
против Антиохиаца; са Теодором Мопсуестиским (умро е 428. го
дине) имао е добре личне односе. Значи да дотад ние примеивао и
ние осмишавао принципиелну разлику те две богословске школе,
него е просто укучио константинопоски проблем у уобичаени
ток традиционалног неприатества еговог стрица Теофила према
првенству части Константинопоа. У свое време су оборили ована
Златоустог, па утолико пре постои сад нада да е оборити и неу
поредивоневажниегНесториа.Кирилеступиоуакциу.1
Осим извештаваа Рима, Кирил е одлучио да дигне на ноге и
сво грчки Исток. Тако е започео своу жестоку полемику са Несто
риевим проповедима у форми едног опширног писма кое е упутио
своим нитриским монасима. Ово писмо е фактички свугде било до
прло па се била подигла извесна бура и у Константинопоу. Кирил
е добро осмислио и припремио офанзивни план за свог умишеног
престоничног супарника. Самим тим што е припремио савез са Ри
мом, можемо чак реи, што га е тано мобилисало, Кирил е признао
да е наступио тренутак за отворени напад и борбу. Зато и први пише
писмо, обраауи се лично Несториу и прекоревауи га за нару
шавае црквеног мира. Он лично обеава мир, уколико Несторие
престане да одбацуе израз Богородица. Меутим, у потпуности од
бацуе свако мешае ерарха из светске престонице у послове алек
сандриских клирика за кое ние административно Константинопо
надлежан.Знауи,наравно,дасадаимаподршкуРима,штоошувек
1 Овакво и надае површно изложено тумачее иступаа Св. Кирила
иротивНесториапоказуе само пишчево (Карташовево)неосеаезасушти
нухристолошкогпитааиеговогзначаазаЦрквуитадаиданас.Каодасе
свесводилонаинтригеиситнице.(Прим.еп.Атанасиаевтиа)

288
наивни Несторие ние желео да види, Кирил започие пабу из
тешког оруа, како би разобличио Несториа као еретика. Тако
имамо егову Epistola dogmatica = прву догматску посланицу
.
Улазеи у Кирилове аргументе, Несторие е одговарао оштро,
али савесно.1 Предвиауи конфликт и сабор, Кирил е овако писао
у Константинопо своим апокрисиарима: Понекад се сабори
окреу баш против оних кои су их сазвали (алузиа на ована Зла
тоустог); нека не уображава та ништавни човечуак да у му доз
волити да ми буде судиа. Улоге е се променити. Одбациу егову
надлежност и приморау га да се преда мном он лично брани.
Пошто е себи обезбедио моан савез са Римом кои е опет веровао
свако егово речи, ер га е затрпавао своим информациама, он е
самоуверено остваривао напад. Док е наивни Несторие писао папи
као сабрату, Кирил се Целестину обраао као сватешему оцу,
ослаауи се на исконско предае да се обраа Риму, а заборав
ауи без стида свое грубо одбацивае Рима, као судие, кад се
радилооовануЗлатоустом.
У лето 430. године Целестин е окупио сабор и осудио Нестори
еву доктрину, на основу онога како е то изложио и протумачио
Кирил. Али у спровоеу ове одлуке ние био коришен уобичаени
и прихваени ред. Као прво, ние император са овим био директно
упознат, а као друго, ово ние ишло директно од Рима, него посредно,
преко римског савезника, александриског папе. Кирил е тако добио
посебно делегатско пуномое са задатком да у ово ствари пред
става архиепископа Рима, исто као и преутно допуштае да води
укупну борбу против двора коа се наслуивала. У овакво тактици,
одлучност за осудом надмашуе дипломатску флексибилност. Папски
сабор узима на себе право да без присуства Несториа, без личног
саслушаваа осуди престоничног епископа и да га ве post factum уз
ултиматум о томе извести, као и осталу источну сабрау. Постое
многи детаи са овог суеа. Као 1) папа извештава Несториа да е
дужан да анулира све забране кое е он рание, као епископ ставао;
затим да анулира и заплену имовине непокорних константинопо
ских клирика. 2) Предлаже Несториу да се у року од десет дана
након добиаа овог документа, авно или писмено одрекне своих
богословских схватаа, под претом изопштеа из Римске цркве. 3)
ИзвршееовогултиматумаставасеудужностНесториевом
1Уопштениетако.УсвоимодговоримаНесториеебежаоодсуштине
проблема.(Прим.еп.Атанасиаевтиа)

289
неприатеу из Александрие. 4) Преко високих императорских и
Несториевих главара, папа обавуе константинопоским клири
цима своу одлуку о скидау забрана кое им е Несторие некад
наложио. Чак и католички историчар Батифол признае да е ова
актунизузаповедничкихпотезасаримскекатедреуодносунаИс
ток био и за оно време нечувен. Папа се заклонио иза свог опуно
моеника, и све те акте, диктиране са 11. августом 430. године,
пребацуе у Александриу. Кирил е потпуно био свестан смелости
оваквогпритиска,папренегоштоегаостваритиобезбеуесеош
и локалним александриским сабором. Та сабор е потписао римске
осуде па е уз их ош придодао и едно разобличавауе Кирилово
писмо(IIIпореду)упуеноНесториу,допунившига
са12глава,устваритезекоесусезавршавалеанатемизмима.Тосу
те чувене, а може се реи злосретне у истории христолошких црк
венихмукаКириловеглаве,илипростореченоанатемизми.
Уимае Кирил отворио своу душуи заоштрио свое формула
цие до краих граница: Бог е пострадао телом итд. итд.
. Све су ове формулацие Несториу
уручене ултимативно. Од ега се у име православа захтевало више
негоштотозахтеваисамоправославе.
Кирилови посленици су стигли у Константинопо 7. децембра,
алисуош19.новембрапожуриликуририуАлександриуиусвекра
еве васелене империе, са царским Указом коим се сазива Васе
ленски сабор у Ефесу и одреуе као датум почетка рада Педесет
ница, коа е падала 7. уна 431. године. Овим потезом е притисак
Рима и Александрие био осуеен. Тако су се, рекло би се, утеи
покорили прво Несториево победи, кои се са свое стране, стварно
залагао за неоспорну и ефикасну инстанцу сабора, а исто тако и за
непобитну инстанцу императорске вое. Ликууи морално, Несто
рие е изавивао да он не поседуе златне стреле, коима против
никхоедагарани.Билаеовоаснаилузианаевлогие,коима
еКирилсвеунаоколозасипао.
Шта сад да се предузме против започете офанзиве, коу омета
Васеленски сабор и то овако замишен са многим непознаницама?
Акосеоннеможеосуетити,ондагатребаипакискориститикако
би се посадио Несторие на оптуженичку клупу и приморао да се
брани. Ово е могуе било постии упорношу и дипломатским
искуством, кое Несторие ние поседовао чак ни у намао мери.
Ситуациа ние била ни мало лака, ер е позив упуен Кирилу за
Сабор био уствари едно строго и немилостиво писмо Теодосиа II у
комесезахтеваоКириловдолазакнаСабор,узпретууслучауе
говенепокорности.Осталоеединодасенемилостисветовне

290
власти супротставе чисто црквени ауторитети. Саборски суд Рима и
Александрие е могао на то доста да утиче. Римске одлуке и Ки
рилова писма су ве били на време разаслати свим главним еписко
пима Мале Азие, Истока и Палестине. Кирило се ние преварио у
рачуници. Одсуство наклоности према новонаавено власти кон
стантинопоског епископа, без тешкоа е против ега солидари
сала све азиске диецезе, а поготово ефеску. Ние било тако давно
кад е Ефес заедно са Теофилом обарао Златоустог, па е утолико
радие сад био спреман да гурне новог псеудо Златоустог, кои е ве
падао. У низу локалних црквених сепаратизама могли су се на Ис
току запазити и други лични мотиви, кои нису били повони за Нес
ториа. Од Антиохие, коа му е едино била приатески накло
ена, са еним архиепископом ованом на челу, кипарски епископи
су сад желели да се издвое. Са свое стране и ерусалимски округ е
тежио да постане самостални патриархат. И едни и други су искор
истили ова погодан тренутак, па су преко Ефеског сабора изво
евали себи аутокефалност. Тако е претходни предрачун приближ
них гласова могао код Кирила и Рима да побуди наду у формалну
саборску победу. Мемнон Ефески са своом изузетно броном диеце
зом давао е скоро 35 епископа, а у савезу са другим малоазиским ди
ецезама, бро се пео и на стотину. увеналие ерусалимски е довео
петнаесторицу. А Константинопо ние имао ни едну едину дие
цезалну област. По неким извештаима, уз Несториа е било само 16
епископа. Диецеза Истока, т. Антиохиа, давала е близу 50. А
колико е обеавала Александриа? Царски указ се ограничио на то
да позове само митрополите и уз их тек 23 епископа. Ако се пое
од територие у Египту, могло е да буде много митрополита, меу
тим, тамо их уопште ние било; сви су стремили едном александри
ском папи. Зар да Кирил путуе као обичан митрополит само са
петорицом епископа? Зашто Ефес да има 35, а Александриа само 5?
Уз овакав митрополитски састав Сабора било би логично пребро
авати гласове према митрополиама. Меутим, како митрополитски
систем ние био свугде раширен, Кирил е тачно израчунао да гла
сове треба сабрати по принципу епархиа, тако да е са собом повео
50 епископа. Тако се приказала очигледна веина. Несторие е био
лакомислено безбрижан; веровао е у своу праведност; у верност
своих антиохиских едномишеника, у заштиту двора; па чак
изгледадаеочекиваоодСабораисвотриумф.
Меутим, анатимизми св. Кирила су на Истоку подигли читаву
богословску буру. У почетку тамо нису могли да поверуу да е ихов
аутор Кирил; у има су видели неког отвореног аполинаристу. У Ан
тиохииеанатемизмеосудиоцеосабор,тесуучеснициставилиу

291
задатак своим наврсниим богословима, блаженом Теодориту Кир
ском и Андреу Самосатском да напишу побиае Кирилових теза.
Против ихових суптилних примедаба ускоро е св. Кирил био при
моран да се врло озбино и више пута брани. Кирил е упорно оба
шавао да егова терминологиа не означава едноприродну ерес,
т. монофиситство, коа е тад ве потсвесно постоала у редовима
монаштва, те да на еговом езику физички значи истинит, пра
ви, , ; ,
,,=.
Руски научник . . Болотов е са своом лингвистичком далеко
видошу обашавао да се у коптском езику управо у таквом значе
у и употребава врло често реч фиси. Ми можемо реи да алек
сандриски говор, употребавауи фисикос = физички или фиси
= по природи означава исто оно као кад ми у нашем говорном езику
(руском, прим. прев.) кажемо: ну, конечно, подлимно, или на фран
цуском: naturellement, certainement, forcement. Меутим, чак ако ди
алектологиа делимично ослобаа св. Кирила од одговорности коу
е он изазвао у антиохиским главама, то ипак не меа суштину ства
ри. Кирилова плеа продужава да притиска, као некакав Атлас,1
она одговорност за чиеницу што се на еговом богослову осла
ала (касние) монофизитска ерес, навеа и назначаниа меу
древним ересима, коа и данас постои. егов ученик Диоскор е
унео егове анатемизме у темее монофизитског, Ефеског Васе
ленског сабора, 449. године. Оваква двосмисленост тих формула
циа представа необориви доказ ихове, обективно гледано.
практичне непримерености, уз уважавае свих субективних пра
вославнихнамерасамогаутора.
Смисао и оправдае Васеленског сабора, кои е покренула им
ператорска власт, у овако тешком спору два богословска правца би
ли би у суштини само у томе да се противници лично суоче у атмо
сфери одговорно и приатно, и да живо и плодотворно размене
мишеа и увереа. Али, управо ово Ефески сабор 431. године ние
учинио. Ние се чак приступило ни претресау питаа, него се по
журило да се проблем ликвидира пресецаем спора, заборавауи
притом на недавна, дуготрана преживаваа арианских расправа.
У овом противорганском пригушивау болести, коа се истог мо
мента осветила неизбежним рецидивима, подеднако су криве и све
товнеицрквенеснаге.ЛичноТеодосиеIIисв.Кирил.
1Атлас=титан,коиповероваустарихГрканосинасвоимплеима
тежинунебескогсвода.(Прим.прев.)

292
Мада су до свог доласка у Ефес на Сабор антиохиски епископи
врло мало знали о Кириловом генералном плану по коме е требало
да се дотуче Несторие и Антиохици ауторитетом Рима, ипак су са
свое стране предузели низ мера како би одстранили оне богословске
саблазни кое е направио Несторие са своом антиохиском сабра
омкадсепоавиоупрестоници.
Пошто га е Кирил обавестио о римским саборским резолуци
ама, ован Антиохиски се показао да е на висини благоразумности,
те пише Несториу у свое име и у име своих епископа (меу коима
е био и блажени Теодорит) да Несторие напусти сво опозициони
став поводом термина Богородица. Дае, да уважи папино писмо у
име единства Цркве, кое се плаа таквим напорима и мукама све
тих епископа, а посебно ради нашег приатеа, великог Акакиа.
Акакиу е тад било 110 година; у звау епископа е преживео преко
50 година. Своевремено е био на страни Теофила Александриског
приликом осуде ована Златоустог. Имауи то у виду Кирил му сад
то пише, са жеом да га привуче на своу страну. Меутим, Акакие
погаа намере Теофиловог братиа, па одговара на веома трезвен
начин. И Несторие се изразио позитивно о Антиохицима, поводом
иховог братског обрааа ему, прихватауи ихов термин Бо
городица, и полажуи истовремено све наде на одлуке Сабора. По
водом тога Несторие шае овану своу нановиу проповед. у коо
одобрава име Богородица, поставауи едино при том услов да се
саимнеповезуениарианскиниаполинарискисмисао.
Овако су и ованова разумност и Несториева попустивост
отвориле пут стишавау богословских страсти. Меутим, Кири
лови анатемизми су поново покренули спор. Ових 12 анатемизама су
потпуно распршили тачку гледаа Антиохиаца, тако да су они из
скромноодбрамбенепозициепрешлиугневнуофанзиву.
Даемо примере богословског езика ових анатемизама (Hefele
Leclercq.HistoiredesConciles,t.II.I,стр.269):
1.

Ако неко не признае да е
,
Емануил(Христос)ваистинуБог

и да због тога Света Дева есте
,
Богородица, ер е телесно роди

ла Логоса Кои е од Оца, а по
,
стаоетело,
.
дабудеанатема!

293
2.

Ако неко не признае да е

Логос, Кои е од Бога Оца, по
,
ипостасиседиенсателомида

еОнеданХристос,уедноиБог
,
иЛогос,
.
дабудеанатема!


Ако неко у едноме Христу

раздваа ипостаси после седи
,
еа двеу природа, повезууи
, ,
их само спааем по достоан

ству, односно по мои или гос

подству, а не споеношу на ос
,
новуприродногединства,
.
дабудеанатема!
СвиумирууитактичкикорацииАнтиохиацаиНесториаипак
нису могли да надачау ихово принципиелно негодовае у односу
на укупно Кирилово богослове. За Антиохице су ових 12 анатеми
зама звучали као аполинаризам. Тако Несторие сад обавуе своих
12контраанатемизама,изавууиузтодаеилажноокривен.
Многима е могло да изгледа да се понава слика из прошлог
века: опет Александриа, у савезништву са Римом у име православ
а, устае против еретичког Константинопоа и Антиохие. Па
ипак ауторитет Кирилов ние могао код егових савременика да се
пореди саауторитетом св. Атанасиа,коиеисторискивебио уте
меен.

294
ОТВАРАЕIIIВАСЕЛЕНСКОГСАБОРА431.Г.
Императоров указ ние био послат свим епископима, него само
митрополитима, позивауи их да се поаве са маим броем епис
копа.Али,какосмоверекли,безобзиранаупутство,Кирилесо
бомповеоскорочитавомноштвоегипатскогепископата,50еписко
па.Осимтога,пошаоесаиманапутиповеиброклирикаимо
наха, укучивши и завичану знаменитост, копског монаха Шнудиа,
комеевебилостогодина.Свасеовабратиасместиланаброну
ескадру,пловеиподкомандомвоекоиебиодоброграсположеа
збогочекиваногсломасвогнеприатеаеретикаНесториа.
УочисамихДухова,египатскаескадраеупловилауЕфес.Тамо
е ве био Несторие, окружен своим удима. И код едне и код
друге стране осеала се ратна атмосфера, као пред битку. Ова еги
патска атмосфера е ускоро, 449. године, и довела до правог разбо
ничког сабора. Осеауи своу квантитативну снагу, Египани су
надали буку против Несториа, не тражеи повод да са им лично
поразговарау. Тзв. нижи слоеви, т. александриски морнари, ве
су започиали кавге са Несториевим удима. Мемнон е унапред
биозатвориосвесвоецрквезанесторианце.Гомилаебиланастра
ни владауе силе. Император е одржавае реда ставио у задатак
комити Кандидиану, команданту личне Теодосиеве гарде. Меутим,
Теодосие II, прихвативши се организацие Сабора, ние учинио оно
за шта е био одговоран. У своме указу ние дао упутства за састав
сабора, нити за еговог председавауег, нити за предмет егових
дискусиа, па ни за саме одлуке Сабора. Изгледало е као да Теодо
сиеIIгледаназадаткесабораНесториевимочима.Меутим,тосе
никакониеисказалониусамомуказу.Позивнасаборебиоупуен
митрополитима са доста неодрееним упутством да се дое са ма
имброемепископа.СаизузеткомебиопослатпозивБлаж.Авгу
стинууАфрику,алиеонумеувременубиопреминуо.Уствари,

295
како смо ве видели, свако од стариих воа повукао е свое епис
копске воске онолико колико е хтео. И кад су 22. уна епископи
почели да се споре око тога да ли е отпочети Сабор са радом, ер
ошнисубилистиглиАнтиохици,ондасе150епископа(са16митро
полита) изаснило за приступае послу, док е их 68 (са 21 митро
политом) било против тога. Ако узмемо у обзир бро митрополита,
утицаних противника овакво брзоплетости, било е значи више.
Меутим, како емо ве видети, неко е желео нешто друго и урадио
есупротно.
Нису само Антиохици представали препреку за почетак рада
Сабора, него далеко више и кашее папских легата, за кое се
претпоставало да е бити председавауи на основу иховог уоби
чаеног права првенства у части. Отварае Сабора без легата, оста
вилоеутисакокупираа.
Несторие е био искрено убеен у то, ако е ве сазван васелен
ски сабор онда свакако одлуке Римског и Александриског сабора
ош увек немау одлучуу снагу, те да е се све изнова узети у разма
трае.
За назначени дан отвараа Сабора, 7. уни, не само што нису
били стигли папски легати, него ни сви Антиохици, кои су каснили
иуполаскуизАнтиохие,иутокусамогпутоваакопном.Свееово
изазвало Кирила Александриског да искористи своу веину, па да
отвори саборска заседаа и да изнесе римске одлуке. Рачунао е
посигурно да е накнадно добити сагласнот легата, ер е и пре сази
ваа Сабора, ве био добио неограничена пуномоа1 од римског
папе. А што се тиче Антиохиаца, хтео е да своом унапред донетом
одлуком изврши на их озбиан притисак, или у сваком случау да
бар ослаби ихову пажу и прогласи своих 12 анатемизама. Може
се реи да е приближавае Антиохиаца Ефесу допринело да
Кирилова стрпивост преврши меру, те доноси одлуку да искористи
та ихов апсентизам, притом све са несумивом дозом лукавства.
Приближавауи се Ефесу, Антиохици су послали свое курире са
молбом да их причекау, али су показали несмотреност, напомиуи
дауколикоонипрекосвакогочекивааипакнестигнунавреме,
1ОваквопричаеоотварауипочеткурадаТреегВаселенскогсабора
апсолутнонеодговарачиеницама.Ниесв.КирилоархиепископипапаАлек
сандрискидобионикакво пуномоеодримскогархиепископаипапеЦеле
стинанитимуетопуномоеикадатребало.Овакавначинразмишааза
православнопоимаесабораисаборностиЦрквиестрано.Ауторесвакако,
мождаинесвесно,алиисувишеподлегаоутицауримокатоличксцрквенеисто
риографие.(Прим.еп.Атанасиаевтиа)

296
нее желети да задржавау почетак рада Сабора. Кирил е иначе био
одлучио да се користи методама свог стрица Теофила опробаним у
случау . Златоустог. Долазак Антиохиаца претио е да отвори
суштинску богословску расправу те би самим тим победа била дове
дена у питае. Чиеница да е дошло до новог сабора сама е по себи
анулирала пуномоа папе Целестина. Сад су дошли други легати, па
ихово присуство потискуе у други план пуномоа коа е Кирилу
дао Рим, ради суеа Несториу. Кирил одлучуе да пре доласка тих
легата лично наступи са своим преашим пуномоем, те преузима
на себе улогу председавауег, кои отвара рад Сабора. Истовремено
21. уна позива учеснике за сутраши дан, т. за 22. ун, на свечано
отварае, као и на радно заседае Сабора. Протест 68 епископа кои
су били на Несториево страни, ние зауставило Кирила, ер е он
повукао своих 160 епископа. Ефески Мемнон е, наравно смишено,
одредио отварае Сабора у цркви Деве Марие. Пре овог тренутка
историа Цркве не зна за неку другу археолошку чиеницу, коа би
посведочила почетак црквеног култа Богородице. Ово е био префи
ени, али прави ударац пред црквеном гомилом, упуен Несториу
нечастивцу. Римокатолички монаси су почетком XX в. меу раз
валинама Ефеса пронашли остатке едне веома старе зграде и на е
ним основама подигли врло лепу капелу у знак сеаа боравка Бого
родице код старог апостола ована. Тек Несторие е због свое неде
ликатности нетактично продужио да себе и овде упропашава своим
брбаем. Изгледа да су се намерно, ради гомиле, ширили гласови
како Несторие карикира мишее своих богословских противни
ка. Тако би говорио: тромесечни Бог, или Бог е сисао итд., итд.
Ние узалуд историчар Амиан окарактерисао провинциалну Несто
риеву наивност Салустиевом изреком: eloquentie satis, sapientic
parum(превишеречитости,алималомудрости).
Несторие се и пре овога са уображеношу ученог човека, изра
жавао о папи Целестину као о простаку кои е чак и неспособан да
схвати тананости покренутог спора, говореи овако: Simpliciorum
quam qui posset vim dogmatum subtilius penetrare (Целестин je простии
одонихкоисуптилномогудапродруузначеедогмата).
На отварае Сабора поавио се императоров инспектор, Кан
дидиан, кои е замолио да се ош мало причека на долазак Источ
них. На ово су заседае дошли и неки епископи из Несториеве
групе, како би били очевици збиваа. Сакупени епископи су
замолили Кандидиана да их детано упозна са пуномоем и ин
струкциама кое е добио од императора. Кандидиан е неопрезно
прочитао у потпуности поменута нарееа. Поред осталог, у има е
билодиректнопрописаноинемешаеуунутрашабогословска

297
расуиваа. Пошто су саслушали све те материале, саборници са
Кирилове стране су замолили све оне кои су им били туи, укучу
уи ту и Кандидиана, да се удае са заседаа. После овог удаа
ваа, Кирилови партизани су се меусобно договорили, да е од овог
тренутка Сабор и формално и легитимно отпочео са радом, ер се
према церемониалу читаем указа означава отварае Сабора.
ОвимсеКандидиандаоухватитинаудицу.
Започеле су формалне активности. Уочи отвараа Несториу е
био упуен позив на Сабор, на кои е он усмено одговорио: Пораз
мислиу, ако буде потребно, поавиу се. Сад е опет и други позив
послат Несториу, али писмено. Он асно одговара: Дои у кад
стигну и сви остали епископи. Треи формални позив ние могао да
му буде уручен; стража ние пустила курире у егову куу. Било е
асно да е то била само формална замка. Утврууи своу потпуну
легитимност, Кирилов сабор е церемониално приступио спровое
у своих послова, па према томе и суеу без присуства опту
женог. Тако су Кирил и егови следбеници замишали ци овог
Сабора.
Протокол е захтевао да се пре свега прочита Никеско испове
дае вере. Било е ово свесно ограивае од НикеоЦариградског
символа. Као друго, прочитана е Кирилова Epistola dogmatica
упуена Несториу, као и Несториев одговор на у.
Кирилово писмо е признато као православно, а Несториев одговор
на ега, као неправославан. Затим е прочитано и оно писмо папе
Целестина кое е упутио Кирилу у Александриу са налогом да се
постави десетодневни ултиматум Несториу. Свакако да е све ово
било саслушано без иедног гласа против. После овога, такое без
икаквог амандмана, чита се и прихвата се Кирилова посланица са 12
анатемизама кои се ставау у исту раван са папином беспого
ворношу. После свега овога, обавуу се и извесни изводи из Нес
ториевих проповеди, као и неке егове усмене изаве кое су се овде
у Ефесу ве биле чуле. Сви Несториеви искази су били потврени
као еретички, а сва егова размишаа коа су се била чула у току
овог еднодневног заседаа, свела су се на оптужууу пресуду Нес
ториу у следео форми: Устима светог Сабора сам Господ Исус
Христос, Кога е Несторие хулио, лишава га епископског и свеште
ничкогчина.
Посао е обавен. Пало е ве вече. Гомила присталица е при
премила илуминациу. Саборнике кои су почели да се разилазе, по
здравала е клика са пламеним бакама, па су тако били раз
мештани по куама за преноиште. Да су сви ови Несториеви ци
тираниизводииизразибилиразматраниуживомкоментарисау

298
самог аутора, а да нису одмеравани само другом богословском ме
ром, па чак на пример, да се имао увид и у богослове папе Лава
Римског кое е убрзо прозвучало, као и у рад наредног Халкидон
ског сабора, онда би Несториеви цитати могли бити оправдани као
православни.1
Свакако да се по нашим данашим критериумима ни антиохи
ско ни александриско богослове не сматрау савршенством по
форми. Меутим, спустивши се на ту ихову несавршеност, ми и
едно и друго, полазеи од ихових добрих намера, признаемо као
православне. Ако идеално гледамо, ово би и требало да буде резул
тат сасвим нормалног процеса разматраа на едном васеленском
сабору. Меутим, ова услов е био нарушен, и Сабор у том тренутку
ние оправдао своу намену. Отпочело се ипак са лаганим исправ
аемовогнеправедногскретаа.
Кандидиан е поводом тога окачио едну обаву, у коо про
тествуе због претензиа овог Сабора на легитимитет. Такое е и
Несторие, заедно са своих 15 митрополита, послао протест импера
тору, захтевауи законитост Сабора. Норма законитости се искази
вала жеом да са сваким митрополитом не буде више од два
епископа,коизаедносаимприсуствуурадуСабора.
И Кирил е са свое стране поднео рапорт Теодосиу II, Констан
тинопоско цркви, клирицима и житеима престонице о саборним
активностима.
Тек после четири дана, 26. уна, стигао е караван са антиохи
ским епископима. Док су ови силазили са своих коа, Кирилови
посланици су им, ликууи, саопштавали да е сабор ве одржан, да е
Несторие осуен и да е сада Црква забранила свако општее са
има. Ошамуени Антиохици су се истог часа окупили под во
ством ована Антиохиског и саслушали потресан Кандидианов
извешта о свему што се догодило, и то по еговом мишеу,
супротнодословностицарскогуказа.
После ове информацие закучак ние могао бити ни добар ни
радостан. На Кирилову грубост, Антиохици су одговорили преки
дом односа. Могуност саборског решаваа спора била е уништена.
Не могавши да поднесу такву драму, четрдесет троица Несториевих
епископапрешлаенаКириловустрану.Угрупи,коаеосталаса
1Ово е потпуно неприхвативо поимае суштине проблема христологие
у V веку. Аутор као да има ци да покаже Несториево православе, што е
немогуе, чега е понекад, али доста ретко Карташов свестан у току овог изла
гаа. Ако Несторие ние еретик, чему онда Треи, Четврти и остали Васелен
скисабориЦркве?(Прим.еп.Атанасиаевтиа)

299
Несторием, и оних око ована Антиохиског, било их е свега 35
епископа.Непретендууинатитулуваселенскогсабора,овагрупа
е ипак себе признала за Сабор, са скромном назнаком свог
топографскогсастава;Антиохицисусебеоваконазвали:Св.Сабор
Источне диецезе и епархиа: Витиние, Писидие, Пафлагоние, Ка
падокие, Европе, Родопа, Тесалие и Дакие. Оних 12 Кирилових
анатемизама огласили су као Кирилове еретичке главе, а егов ос
ваачки стилделоваа обаснили су еговим страхом дасе подвргну
саборско расправи и саборском суду. При том е и Теодорит казао:
Анатемисати без икаквог околишаваа учеа светешег Несториа,
значи,анатемисатисамоправославе.
После овога су и сами Источни, исто тако, почели да бивау
анархичгга. Нису уопште хтели да позову на суд Кирила и остале,
него су га директно са онима кои су као он збацили са ихових
катедара,уколикосесвискупанеодрекну 12анатемизама.Овимсу
Источни озбино поткопали сво иначе повоан морални положа.
Настрастсуодговаралистрашу.
Узаамнасвргаваасувисилауваздуху.Мемнонебиогосподар
градапасусвихрамовибилизатворенизаИсточне;самосуМемнон
и Кирил могли да врше богослужее. ован е покушао да продре у
едну цркву како би демонстративно устоличио неког другог епис
копа за Ефес, али е био отеран. Рапорт кои е Кандиниан поднео
императоруизазваоенадворупотпунупомету.Меутим,итамо
езапочелаборбаразнихстранаказаипротив.Првацаревареакциа
е била у духу Кандинианових обавештеа. Цар 29. уна ош увек
ниезнаозадолазакАнтиохиаца,нитизаиховуактивност.Такоон
смеоноприхватасаборску одлукуод 22.уна,алисаборнициманаре
уедасенеразилазе,негодачекаудолазакновогопуномоеника.
Назад су у меувремену доспели и римски легати. Презвитер
Филипе представао папу.Са им су стигли ипредставнициРим
скогсабора,каоидваиталианскаепископа,АркадиеиПроект.До
билисуупутстводабудусолидарнисаКирилом;Кирилеликовао.
ОнехитносазваодругоитреезаседаеСабораза10.и11.ули.На
тим заседаима су легати прочитали посланицу папе Целестина,
саслушали записник са заседаа од 22. уна, одобрили га, т. одо
брилисвргаваеНесториа,пасветопотписали.
За четврто и пето заседае, заказано за 1617. ули, Кирилова
групаепослалапозивнасвоСаборовануАнтиохискомитриде
сет петорици егових епископа. Ови се нису одазвали. Врло е
вероватнодасубашримскилегатисачувалиСабородмогуихкра
ности,ерниебиосвргнутниованниегових 35епископа.ихсу
самоизопштили.

300
Затим е Сабор решио и неколико текуих питаа; на пример, на
заседау 31. ула покренуо се Кипарски проблем. Епископи са Кипра
су се срачунато приближили Риму и Александрии, молеи их да
потврде ихову независност од Антиохие. Разлози ихови нису
били асни, али тренутак ихове заинтересованости за Рим и Алек
сандриу био им е врло уносан. Кирилов сабор е у ихову корист
донео одлуку, додуше делимично уздржану: Ако е ве доказано да
се Кипар досад ве користио правом поставаа своих епископа
независно од Антиохие, нека и у будуе сачува то право. Тако е
насталааутокефалностКипарскецрквевовеквекова.
Са историске тачке гледишта, занимива е одлука овог Ефе
ског сабора о забрани употребе било ког другог Символа вере, осим
Никеског (правило 7.). Епископ Филаделфиске цркве, Хорисие,
обавештава да е Несторие због припааа групе сектаната ква
тродецимана Цркви, упутио има из Константинопоа неке през
витере са изопаченим символом вере, кои е био написан за случа
обраеа тих еретика, а садржао е христологиу у Несториевом
духу. Навероватние да е то био баш наш данаши Никеско
Цариградски Символ, кои е ве био формулисан и ушао у црквену
богослужбену употребу у Константинопоу. Саслушавши изве
шта, оци Сабора су забранили употребу таквог символа. Ова од
лука ние била потписана до 31. ула, дана када е сва ова работа
пропала. Поавио се тад императоров опуномоеник ован са наред
бом о хапшеу Кирила, Мемнона Ефеског и ована Антиохиског.
Зато се у рукописном предау послови овог Сабора завршавау шес
тим правилом, уз потписе. Правило 7. е остало непотписано, т. ние
формално добило законску снагу. Меутим, у руским издаима ових
дела (Каза) погрешно су под 7. правилом наштампани неки пот
писи. Мада и формално, али ово умауе снагу обавезности 7.
правила, и у суштини е анулирано у току историе Цркве. И за ком
петентне савременике, ова необавезност 7. Ефеског правила била е
несумива.
Тако е Евсевие Дорилески на Васеленском Халкидонском
сабору 451. године смело изавио, кад су се неки епископи позивали
на канон Ефеског сабора о забрани употребе новог Символа вере, да
такав орос и канон Ефеског сабора не постои. Кирил се побринуо да
достави и императору Теодосиу и папи Целестину детаан извешта
о свему што се догаало. Морамо признати да ова двоица нису
имали асан увид у ток догааа. На пример, били су обавештени
тобож да су се са Антиохицима солидарисали пелагици. Ово е
очигледно било учиено са намером да се заплаше Римани; па као
дасусеувезисаовимнаСаборучиталаинекаакта,коасуосу

301
ивала Пелагиа, Целестина, улиана и да е Сабор наводно све то
прихватио.
У записницима Сабора не помиу та питаа, нити постое ти ма
териали. Приче саборника по кулоарима на разне теме не могу се
сматрати као рад Сабора. Потпуно се тенденциозно, на пример,
тумачи кашее Антиохиаца на иховом путовау; као да е то на
водно био смишен и намеран поступак. Да би умаили знача гла
сова антиохиске групе папа се обавештава тобож да ован око себе
има само 30 епископа; да су многи од их без локалних катедара; да
е некима забраен рад, или да су прогнани из Тесалие. Уствари е
ован окупао 4353 епископа. Меу има ние било ни едног пела
гианца, сви су били законски хиротонисани и имали су свое катедре.
Преутало се о протесту 68 епископа уочи отвараа Кириловог
сабора, 22. уна. Уопште узев, информациа коу е добио Рим била е
у велико мери нетачна. У меувремену се у дворским круговима во
дила борба мишеа и утицаа. Тако се тамо дошло до закучка да
треба задовоити обе групе у спору и да треба признати да царска
властвидиуЕфесунедва,негоедансабор.
едном едином Сабору е и био послат указ коим се признавало
свргавае и Несториа, и Кирила и Мемнона. Нек се епископат са
овим помири и нек се сви разиу куама. Са оваквим нарееем
послат е на службни пут у Ефес нови опуномоени министар финан
сиа, ован. ован е позвао све епископе и с едне и с друге стране да
доу код ега. Ово ние било лако остварити. Министар е био
зачуен степеном неприатества меу епископима. Имауи у виду
све околности, а да би их сакупио у едну просториу, морао е да
прибегне воно сили, па е измеу два неприатеска епископска
табора био приморан да постави одред воника кои би их раздваао.
Мемнон се ние поавио; Несторие, Кирил и ован су дошли. Ин
тензитет мрже измеу странака кое су се разишле запрепастио е
императоровог опуномоеника. У своме извештау он пише: Да не
би избила туча, угурао сам одред воника измеу граничних места
едне и друге партие, због ихове гневне разарености за коу не
знам откуда потиче. Кирилове присталице су говориле да ни у коем
случау не желе очима да виде Несториа. Мада асно видим да су бо
гоубиви епископи непопустиво неприатески расположени
едни према другима, ипак не знам како су дошли до овакве ос
трашеностиимрачаштва.(LupusVI,стр.47).
Кирил и егови епископи су захтевали да се пре свега удае
Несторие и сви Источни, кое су они изопштили. Али императоров
опуномоеник подвлачи да императорово обраае ние адресовано
нинаКирила,нинаНесториа,идазбогтогаонмолидасеудаеи

302
еданидруги.Онекоисуосталипримораоедасаслушаунавишу
наредбу о распуштау Сабора и општем разлазу. Исте те вечери
опуномоени министар е ухапсио Кирила, Несториа и Мемнона.
Осталимаепредложиодасепоновоуедине.Наравнодаесвеово
билоузалудно.Мораоедаподнесеизвештаимператоруопотпуном
неуспеху егове мисие. А на двору се одвиао невидиви рад при
атеаисаеднеисадругестране.ЗаКириласезалагаодворскиле
карован,азаНесториаприатеИсточних,комитаИрине.Кирил
епустиоуоптицазлато.Прекоована,министрафинансиа,предао
еимператоруписменуобавезуоулагау2000фунтизлатаудржав
нукасуизсредставаАлександрискецркве.Касниемуебилотешко
дасвеовосамисплатипремадатообавези.Апритометребалода
сеангажуеошповеиброидворскихвеликашакоисуусрдно ле
поречилииразвлачилизлатонасвестране.
Мобилисанаебилаиновацрквенаснагамонаштво,коае
брзо напредовала и од тог времена започела да игра видну улогу у
општецрквеним споровима. У то време е на великом гласу у Кон
стантинопоу био манастир, кои е недавно основао за време Тео
досиаII,ублизиниелиеиспосникаИсакиа,еданбившиофицир,
неки Далмацие. Меу знатним и богатим удима е владала свое
врсна мода граеа манастира и ктиторисаа. Тако е са друге
странеБосфораублизиницрквеивилеПодДубомнаселиомини
старРуфинегипатскемонахекоеепредводиопознатиАмоние.У
доба императора Аркадиа, из Фригие е дошао у Халкидон монах
Ипатие,коиебиоусваисалокалнимепископомЕвлавием,пае
чакипрефектаградатерорисао.Префектеимаонамерудатуор
ганизуе некакве олимписке игре, али е монах Ипатие подбунио
народ те е ова високи чиновник био приморан да планиране игре
пренесе у Константинопо. Пред само отварае Ефеског сабора
монах Ипатие обавуе да е Несторие еретик, па е зато, не пи
тауиникога,избрисаоеговоимеизсвоихманастирскихдиптиха.
УтовремееДалматиебионештокаопатриархсвихконстанти
нопоскихмонаха;ставиосенаРуфиновустранупротивНесториа.
КадсумуиспричалидасеуЕфесудогаанештонеугодно,давести
одандестижусазакашеем,даеимператорлошеинформисани
да е бити невое за православе, Далматие, кои 46 година ние
изашао из свое манастирске усамености, одлучуе да демонстра
тивно оде код императора. Настала е права сензациа: из своих
манастирасуизашлиисвидругимонаси.Оформиласеогромнапо
ворка.МеуучесницимаебиоиличниКириловприате,Евтих,
кои е ускоро постао знаменити архимандрит. Депутациу е Тео
досие II примио отмено и срдачно, обаавши да е са свое стране
учинитисвештосеможе,какобисесмирилецрквенебуре.

303
И стварно, император е позвао из Ефеса у Халкидон по ос
морицу представника са обе стране. Тад Несторие и Антиохици
показуу своу великодушност и попустивост. Комити су овану
изавилидабеспоговорноприхватауимеБогородица;иличноНес
торие изавуе то исто. Несторие е чак, услед ему своствене
искреностиинедипломатичности,додаоиово:акоепотребнодасе
спасаваправославе,онеспремандасепонововратиусвоантио
хискиманастир.Наравнодасуседворскиполитичариухватилиза
туеговуизаву,темусептембрамесеца431.годинепредлажудаот
путуеуАнтиохиу,штоонпокорноиизвршава.Али,Источнисуза
хтевалипопустивостисаКириловестране,т.одбациваеоних12
анатемизама.асноедаезаКириловепристалицеовобилонепри
хвативо,ауосмочланисаставКириловеделегациеушласуитри
папскадепутата.УгрупиАнтиохиацабили су иованиТеодорит.
Дискусие,военеуприсуствусамогимператора,билесубесплодне.
ерКириловиприатеинисудозволилинидасепомену12анатеми
зама.Мадасувеликиутисакнаимператораоставиламишеапап
скихлегатакоисубилинаКириловострани,онсеошувекние
имаприклонио.ОтпутоваоепрекоБосфораипозваоделегатеса
Кириловестранедадоукодегакакобисепопунилапрестонична
катедра,коаеосталаслободнапослеуклаааНесториа.Избор
ошниебиообавен.Каоипре,престоничниклиреистицаосвое
кандидате, оне исте Прокла и Филипа, и исто као и рание, поли
тичариблискидворунисусеповелизалокалнимстранкама,негосу
тражили неког неутралног кандидата. У датом тренутку неочеки
вано е била истакнута кандидатура едно неупадивог презвитера,
извесногМаксимиана.БиоеондугоапокрисариуРиму,иврлое
вероватнодасуегазакандидатапредложилибашримскисаборски
делегати,текМаксимианебиопоставен.
А у Ефесу су и Кирил и Мемнон ош увек били у затвору. Им
ператореупутиотамодвадекрета:првимсераспуштаоСабор;у
емуонсатугомговорионеуспехусвоихнапорадасепутемсабора
постигнецрквенимир,темолисаборникедасемирноразиусвоим
куама и да своим смиреним понашаем загладе то зло кое су
нанели Цркви. Кирила и Мемнона нису пуштали из затвора. То е
значилодаимператоргледанаихкаонаепископекоисуодстра
ениистоонакокаоиНесторие.Меутим,иховапозициание
билаформулисана,пасуобаовавиновникатумачилаовудиплома
тиупреуткиваатако,каодаидеуиховупоединачнукорист.Ки
рилебиопрвикоисевратиоуАлександриу.Владаеиздаланови
декрет:КирилсеможевратитиуЕгипат,аМемноностаеуЕфесу.
ИмператористичекакоонуопштенеосууеАнтиохице,еруе

304
говимочимаонинису низбогчегакриви.Тимесусестваривратиле
у претходни, предсаборни положа: ован е остао на челу Антиохие,
а Кирил е у Александрии. Меутим, у Египту нису сви епископи
одобрили Кирилову самовоу и слом Ефеског сабора. Кирил е био
задовоан; он е свое постигао; Египат поново суди Константи
нопоу; свргнута е глава престоничке катедре. Али, рекосмо, у
Египту се нису сви мирили са Кириловим завоевачким поступцима.
Велики ауторитет пустиског монаштва, Исидор Пелусиот, смело е
дигао сво глас, прекоревауи Кирила пре свега због задовоаваа
егових личних страсти, уместо служеа интересима целе Цркве.
Позивае на понашае еговог стрица Теофила, ниуколико му не
служи на част, ер е Теофил кривац због свое мрже према оном
светомчовеку,овануЗлатоустом.
Сам константинопоски царски центар ние могао одедном да
нае успешне путеве за смиривае Цркве. Самим тим што е дао
примат папским легатима и иховом експоненту Максимиану, Кон
стантинопо е, супротно неутралном духу императорског указа о
распуштау Сабора, допустио новом архиепископу Максимиану
(очигледно да су му то легати и саветници са Кирилове стране про
вукли кроз уши) да изрекне неколико личних осуда Антиохицима
кои се нису мирили са протериваем Несториа. Максимиан е за
едно са папским легатима пожурио да обави свргавае епископа
Доротеа Маркианопоског, митрополита Евтерие Тианског, мит
рополита Имериа Никомидиског и митрополита Еладиа Тарског.
Основна нерегуларност оваквог поступка се ве огледала у томе,
што су Максимиан и легати имали право да одстране ову групу Нес
ториевих приатеа из свог црквеног богослужеа и заедништва,
али да их свргавау, т. да их лишавау чина без регуларног црквеног
суда,тонисумогли.Ието,царскавластихеуовомеподржала,па
е уз помо полицие удаила осуене. Меутим, Дороте и Евтерие
нисудозволилидабудуухапшени;вернициЦрквесуихзаштитили.
Као освету за овакво пристрасно понашае, враауи се из
Ефеса, антиохиски епископи су се окупили на саборско заседае у
Тарсу, па су поново огласили свргавае Кирила, Мемнона и сед
морице ихових делегата на Халкидонском саветовау, не дирауи,
додуше,уличностиримскихлегата.
Не само то, него су се Антиохици сакупили на сабор и у Антио
хии, и то са 200 учесника. Ова сабор е потврдио све оно што е
ураено у Ефесу и Тарсу. Тако е дошло до потпуног раскида са
званичномКириловомстраном.

305
ОКОНЧАЕЕФЕСКОГСАБОРА431.Г.
ПУТЕММИРАПОСТИГНУТОГ433.ГОДИНЕ
едан васеленски сабор, растеран на ова начин, ние могао да
донесемир.Меутим,тасемирнепостижесамопомоуедногома
ег сабора, него, такореи свакидашим сабороваем, саветоваи
ма,договорима,приватнимсусретима,алиединоне,онимполупри
гушеним,тиауимпожаром,докогаедошлоуЕфесу.
Епископатзначиниеизнашаопутевезабрзоискореиваеове
васеленске грешности. Императорска власт коа ние умела да ор
ганизуеСабор,осеаласенаизвестанначинкривом,паерешилада
искористи сво канонски ауторитет како би подстакла и мобилисала
богословскестранкенановидоговор.Ситуациаебилабезнадежна;
некакав инстинкт да е дошапнуо императорско власти да покрене
снагуспоашегутицаа.Морасепризнатидасеуовомконкретном
случау та метод показао уместан и благотворан, ер е дао жеене
резултате.Споашиутицаи,истокаоифизичкокажаваедеце,
упринципусунепожени,аликадикадбивауспасоносни.Овосене
можеподвестиниподкаквамеханичкаправила.Алисетакодесило
иуовомслучау.
Двор е у почетку покушавао да исцрпи све методе наговараа
црквених главара, па су у том циу била послата императорова
писма митрополиту овану у Антиохиу и Кирилу у Александриу, у
коима се ови позивау да допутуу у Никомидиу. Са своим двор
цима, царским резиденциама, нешто слично нашо Гатчини и Цар
ском Селу, Христопо и Никомидиа су се сматрали предграем
престонице. Меутим, ова двоица су одбила позив, тако да е двор
променио план; прецизирао е услове за примире. Нека Источни
осуде свога Несториа,аКирилсвоеанатемизме.Услови нису били
предложени писмено, него путем живог наговараа. Ова мисиа е
била ставена у дужност императоровом посланику, трибуну и но
тариусу,Аристолау,покооеонличномораоданагазинаобе

306
овезаваенестране.Изгледалоедаемисиабилабезнадежна;било
е протекло ве пола године од Ефеса. Упорни борац Кирил е био
добро обавештен да се царски центар нее задовоити ситуациом
незалеченеранецрквенограскола,негодаошувекпредстоиреви
зиа егове ефеске саборне победе. Зато е Кирил, примеууи
метод свог стрица Теофила, упорно престоницу поткупивао покло
нима и тиме исцрпивао своу александриску црквену касу. Сачу
валосееднописмоКириловогархиаконаЕпифаниа,упуеноМак
симиану Константинопоском, са приложеним списком поклона и
трошкова Александриске цркве. Кирил е добро цедио своу паству,
сведороптааклирикаииховихжалбизбогтогизнурууеграта.
ЗатоЕпифаниемолиМаксимилианадаиммалопомогнеизихове
Константинопоске благане, како би се утолили незаситиви апе
тити грамзивих сановника. Као пример наводи комиту Амониа кои,
независноодоногаштоевепримио,очекуеош,нимаенивише,
негохиадуфунти,штобиданасбилаповеамногомилионскасума!
Пристоне поклоне су добили Аристола, Схоластик, Флорен
ти и Артава, као и многи други, укучууи и дворске собаре.
Нарочито е било важно да се одобровои приате Источних, из
весни препозит Хрисорит да не би сметао, и госпоица Пулхериа,
еронаниебиланиКирилова,ниМаркелованиДрозериевапокло
ница. Осим новца, допремани су им читави транспорти луксузних
предмета. Било е ту веих и маих тепиха, завеса, столака, пок
ривача, астучиа, фотеа, клупица и сточиа од слонове кости,
укучууииживеноеве.
Меутим, императорова Аристолаева мисиа, како нам то едан
докуменатсведочи,ималаеурезервииултиматум,услучаутврдо
главости страначких противника. Предвиено е било да се смене са
катедри и Кирил и ован, да се под присмотром двора прогнау у
Никомидиу; при том све ово у очекивау ихове капитулацие.1
Дворниепогрешио;овавидпритискаебиоовенчануспехом.
У Антиохии су Аристолау обаснили следее: цео проблем е у
Кириловим анатемизмима. Они, Антиохици, спремни су на помире
е,уколикоихКирилсвих12повуче.СтариАкакие,вестодесето
годишак, узима на себе обавезу да лично о томе обавести Кирила.
Антиохици се слажу да се сви подеднако придржавау минимума
догматскихформулациа,ито:Никескедефинициевересакомен
1 едан нам писац (Liberatus, Brev. стр. 8) саопштава да е Аристола sacram
principisdeferensJohannietCyrillo,inquacomminatusestutriusqueNikomediamexilium
nisipacemhaberentinvicem;т.ЦарскаодлукауперенапротивованаиКирила,ко
омсепретидаеобоицабитипрогнаниуНикомидиу,уколикосенепомире.

307
таромкоиедаоАтанасиеАлександрискиусвомгласовитомпи
смуЕпиктету.Свесеосталеформулациеитумачеанесматрауза
обавезне.Тоест,требадасеНесториевобогословствоваеодбаци
истоонакокаоиКирилово.
Кирилеовогапутаодговориобезжестине.Схватауиучемуе
ствар, обаснио е своих 12 анатемизама, не заоштравауи ихов
догматскисмисао.Наравнодаесебебраниоодбилокаквогсрод
ствасаарианствомиаполинаризмом.Али,ононачемуебеспого
ворноинсистираобилоепотпуноодбациваеНесториа.
КириловодговорАкакиу,иеговаобашеаувезиса12ана
темизама,оставиласууАнтиохииприатанутисак.Акакиеиован
субилиспремнидазапочнусаимпреговоре.Меутим,свакакода
ебилоподостаионихкоисенисусмиривали.Средупозициусу
заузимали блажени Теодорит Кирски и Андре Самосатски. Сло
жили су се у томе да признау само Кирилова схватаа као право
славна, али не и она егов придодати лингвистичкостилистички
омотач.Владаесамотоичекала.МаксимианКонстантинопоски
е такое изавивао: ако се ве Нектарие осууе, зашто би се
наметалооштих12анатемизама?
ованАлександрискиеставиоузадатакблаженомТеодориту
да проучи читаво ово богословско питае, а дипломатичног Павла
Емеског шае Кирилу са врло помиривим писмима. После свих
напора, искустава и детаног извиаа ситуациа, Кирил е у том
тренуткуодлучиодаправиуступке,паеприатескидочекаоПавла
Емеског и одлучио да не намее свима своих 12 анатемизама. На
правиоечакиедансмелиикорак:потписаоеАнтиохискоизла
гаевере.Навешемогадаеутексту,аоноеустварионоисто
коесуАнтиохицидонелисобомуЕфес,какобиупозналисабор
никесаим.Кирилетадатоонемогуио.Обичносемислидаета
текст написао Теодорит, меутим, рецензирауи истраживачке ра
дове Глубоковског, Болотов е доказао да е ово вероисповедае у
овакворедакциимогуепреприписатиПавлуЕмеском.Алисад,
каошто видимо,Кирилпотписуеиоваквеформулациекоесу му
некадабилетуе:двеприроде,затимоночовештвоуХристуе
храмБожански,итд.УскороесветоуХалкидонубилоочишено,
исправено,паседошлодопрецизниегвероисповедаанатом IV
Васеленскомсабору.

308
УСАГЛАШЕНОИСПОВЕДАЕ
ИЗ433.ГОДИНЕ
(HefeleLeclercq,HistoiredelConc.t.II,1,str.396)
.,
,,
.
,
.
,
.
,,.


,
.
:
,,,
,
.
Исповедамо, дакле, Господа нашега Исуса Христа, Сина Бож
ега единороднога, као савршенога Бога и савршенога човека са
разумномдушомисателом.1КоиепресвихвековароенодОца
1 Ово е речено против аполинаризма (т. монофизитства) кои се наслу
ивао код Кирила у еговом учеу о ипостасном седиавау две природе,
штоеиприхваенонаIVВаселенскомсабору.Тоест,снамеромдасеовдене
прикрива нити преуткуе целовита човечиа душа са еним човечиим логосом,
нити пак да се замеуе ова човечии логос са Божанским Логосом. Аполина
ризамеиедноидругоавноисповедао.

309
поБожанству,аупоследеданеОнисти,1радинасирадинашега
спасеа,роенодМариеДевепочовештву.
Коие единосуштан2ОцупоБожанствуи,ОнИсти,едино
суштаннамапочовештву,ерсезбилоседиеедвеуприрода.3
Стога исповедамо еднога4 Христа, еднога Сина, еднога Го
спода.
Уовомсмислунесливеногседиеа5природаисповедамоСве
туДевукаоБогородицу6ерсеБогЛогосоваплотио,иучовечио,и
одсамогазачеасединиосаСобомхрам7коиеодепримио.
АпознаемоиеванелскеиапостолскеизразеоГосподу:едни
секористе споено, пошто се односена едно лице,адруги раздво
ено,поштосеодносенадвеприроде;притомсуеднипредатикао
1Ово е речено противнесторианства, како се акт Христовог Роеа не
би
преобраао у акт роеа едино човека Исуса, у коме, као у храму обитава
Бог.Овоеслуча,communicatioidiomatum.
2Овоjeреченорадиизражавааравнотежеупунотидвеуприрода,чаке
умаено и разбиено оно насуптилние значее никеског омоусиоса. Усиа у
ТроициуопштенеприпадаенимЛицима(Ипостасима)наистиначиннакои
усиа човечие природе припада човечиим лицима. Наша усиа е апстрактна и
доживавасекаонекакавматериалзаграееличностикоасеможеделитии
множити.Божанскаусиаепакконкретнаиниепоединачна,негоенедеива
инеможесемножити,тетакоуцелиниприпадаСвакоодТриИпостаси.Ната
начин,терминомоусиос,учистом,никескомсмислу,неприменивезачове
чиу природу. Али Црква у своо икономии смело маневрише терминима,
дауиимadhocпотребансмисао.Онаодтерминанеправиидоле.
3Овоестварноврлодипломатскиформулисано,Евтихикириловцидио
скоровци,давалисупредностформулации,,(изприроде),т.
полазеиодтога,кадсеведогодилоседиее,добиласеимиафисис(една
природа).Оно,.,(удвемаприродама),наХалкидон
скомсаборузаихебилонесторианство.Овдееиспуштено,k,аставен
еgenitivuspossessivus.Билаемогуностдасеобепартиеокоовогаизмире,ер
есвакаошувекмогладамислионо свое.Овдеошувекниебиоподигнут
штитпротивереси.
4РеченодабисеумирилаКириловастрана.
5Овопакдабисеумирилаантиохискастрана:некбудемакариседиее,
алисамодасеприроденисуслилеуедно.
6ОнаеродилаБога,али,напоредосатимиЧовека,преманераздеивоми
нераздвономединству.
7Ово храм (т. човечиа природа) е изричито несториански (антио
хиски) термин, кои е овде вероватно св. Кирил допустио зато што е у
потпуности неоптереен претходним покретаем питаа око термина Бо
городица.

310
богодолични, по Божанству Христовом,1 други као смирени по чо
вештвуеговом.
Колико е много постигнуто овим сусретом! За ова догаа е у
западно литератури ушао термин униа 433. године, кои е ме
ханичкидоспеодонасикоиепроширениунашолитератури.За
хваууи легатима, кои су држали Кирилову страну, за Запад е
Васеленски сабор ве био одржан у Ефесу, па се на Антиохице
гледалокаонанекакверасколнике.Ализанас,истокаоизаимпе
ратора Теодосиа II, Сабор из 431. године ние био завршен, нити
успешан,сведотогпримирапостигнутог 433.године.Императорска
власткоаесносилакривицузбоглошеорганизациеСабораодржа
ног431.године,тегазатониенипризнала,назадесазакашеем
довеласвобрзоплетипосаоокоега,доуспешногкраа.Тектаде
IIIВаселенскисаборибиоодржан;тексунаемубогословидошли
до заедничког договора. Узаамне анатеме су преутно биле анули
ране,паебилопотписанооноштоеморалодасепотпишеош431.
године.Атониеуниа,негоепосвоосуштиниоросIIIВаселен
скогсабора.
Овим е та историски скандал био ликвидиран. Меутим, овако
смеореволуционарнизаокретниемогаодапроебезконачнограз
лазанекихпристалицаизобестранке.едноетежакамиру,теж
а ка самоодрицау, а друго е враае у темеиту унутрашост
свое свести, коа не подлеже преображаима. Кирила су прекоре
валиеговистрогиприатеи.ИАнтиохицисусеизмеусебеподе
лили. Од ована се одвоило неколико епархиа; обе Киликие и
Ефратисиа.Овугрупусузбуиваладвапроблема:1)аполинаризам
+12анатематизамаи 2)незаконитосвргаваеНесториа,закоесу
говорилидаечовекоубиство.Отомекакосутотешкоподносили
наистакнутии епископи Истока сведочи едан сан Андреа Самосат
ског.УсниоеонкаконаодрулежиизнемоглистарацАполинарие,
какомуприлазеисточниепископи,аонимделиевлогие.Андресе
у страху пробудио и помислио да е општее са Кирилом равно
општеусасамимАполинарием.
НиПавлуЕмескомниепошлоза рукомда убедиКирила дасе
мане свргаваа четворице митрополита: Доротеа Маркианопо
ског, Ефтериа Тианског, Имериа Никомидиског и Еладиа Тар
ског,штоеоваучиниоуКонстантинопоу.Умеувременусеи
1НиетослучанодаовдетерминХристос(противНесториевеХристо
родице) у првом реду садржи природу Бога, па се и дае човечиа природа по
криватимистимтермином,т.Христос,анепросточовек,Исус.

311
владау престоници одрекласвоесиметричности уодносу наНесто
риаиКирила.ПриносеиовомесветунажртвуНесториа,онаеоб
новилаодносесаКирилом.Несториееузнакпротестаизавиокако
повлачи своу сагласност да оде са катедре. Дакле, поступио е
сличнокаонашпатриархНикон,коиенапустиотрон,аондаесве
покушаодагапоновозаузме.
Поштоепотписаодоговор,КирилеуАлександриислужиоли
тургиу заедно са Павлом Емеским, па га е пустио у Антиохиу у
пратидвоицесвоихаконаисенатора,Аристолаа,чиаемисиа
била овенчана блиставим успехом. ован Антиохиски е са едним
деломсвоихепископапотписаоактоуедиеу,паеупутиоПавла
Емеског опет у Александриу са писмом за Кирила. Због мира у
Цркви, писали су у ему Антиохици а да би се прекинуло са
раздорима и греховима, слажемо се да се Несторие, некадаши
епископКонстантинопоа,свргнеидасеанатемишееговоквар
но и изопачено ново глагоее:
.
У чему се заправо састоало ово ново глагоее, овде дипло
матскиниепрецизирано.Кирилсеобрадоваопосланици,паеодго
ворио своим чувеним радосним писмом:
(нек се веселе небеса, нек се радуе зема). Он овде од
бацуе помисли кое му се приписуу, обашава свое учее и
признае да е антиохиско исповедае истоветно са еговим мис
лима и осеаима. Радосна вест о тако изузетном договору била е
послата читавом епископату, императору, папи Ксисту и Максими
ану Константинопоском. Могло би се помислити да е од оваквог
договорабиломогуеипочети,илидаебиобарпостигнутнаВасе
ленском Ефеском сабору. Па како е државна власт одиграла сад
посредничку позитивну улогу, било е очигледно да е ена кривица
билаитоштониедоброорганизовалаионаСабор431.године.
*
У порееу са Другим Васеленским сабором, Ефески сабор из
431. године био е по своим споашним одликама неприатан, нео
дреен,неуспеои,просторечено,ниесеуствариниодржао.Посво
онесрееностионсеврломало разликуетакоеодЕфескогсабо
ра,алииз449.године,коиеистотакоорганизованкаоваселенски,
и кои е врло брзо стекао надимак разбонички. Меутим, рад тог
Ефеског сабора из 449. године потврдио е исти та император, Тео
досие II,докрадIIIВаселенскогсабораниепотврен,паесабор
збогнередаивеликогбезакоабиораспуштен.Меутим,Црквае

312
просуивала другачие; утисак у Цркви е управо био супротан. Ово
показуе да се богословскоканонски термин рецепциа сабора, те
меинанесумивимчиеницама.Постоиуопштеузев,иконаства
ри,иховвиши,богослични,нетрулежнилик.Иправедногледауе
око види икону онде, где телесно гледае види само убогу матери
алнууштуру.Цркваеизсвоебурнеисторие,коаниеништама
ебурнанегосвакадругаисториаудскогрода,одабраламноштво
иконичних ликова, кои чине ризницу еног учеа и ених поука.
Постои иконографско приказивае васеленских сабора; постое и
иконетихСабораубоама.Тоестеидуховнареалност,анапоредо
сатимиапстрактна,уодносунаконкретнуичестомутнуисториску
стварност. Историчар, верник, треба да гледа икону догааа, али,
баш зато што е историчар, он е обавезан да схвати и да да обаш
еесвеукупнеживепрозепрошлихдогааа.Уоводвостраности,
а истовремено и двоединству спознаа, остваруе се задатак хриш
анске мудрости, кои живи и кои одише антиномичном таном
богочовештва. Како се, и због чега се десило да смо прихватили
Ефески сабор из 431. године, кои е толико далеко од тога да буде
уопштеваселенскисабор,тоест,дабудееднаоднорминашевере?
О чему се управо тад говорило? Баш о тани богочовештва. о
еном умственом достигнуу оних краих граница кое су уопште
доступне асности удског разума. У суштини то е то исто питае
коемучиисавременудогматскуипрактичнухришанскусвест,то
е питае: како се седиава божанско са удским, и шта е уопште
човек пред Богом? У то време се са диалектичком неизбежношу
надвило над Црквом ово питае, након окончаа триадолошких
арианских спорова. За Цркву е настао тренутак неодложног до
ношеа одлуке о томе какав курс догматске мисли она мора да
заузмеуспоруолицуБогочовека?Акурсебиоразноврстан,иние
био само у апстрактним логичким могуностима, него ве у чврсто
формиране две школе научне богословске мисли, два правца, два
центра: у антиохиском и александриском. После неуспелог поку
шаа нашег ученог историчара, протоереа ИвановаПлатонова да
умаи улогу ове две различите школе древног васеленског богос
лова, неопходно е признати достигнуа у првом реду иностране а
онда и наше науке, у тумачеу те дубоке философскобогословске
разнотипности ове две поменуте школе. Несторие ние едан, Нес
ториа има много, узвикивао е 449. године Диоскор Александри
ски.Да,тоетачно,стварсениетицалаНесториа,негоконфликта
измеушколакоесуподелилецеоИстокнадвеполовине.Утаквим
условима, смандрати то питае и гушити егово покретае
споашимзабранама,каоштосетодесилоуЕфесу431.године,

313
билоестварносасвимнекорисно.Животезахтеваоотвараецело
купногпитаа.Икаоштоепознато,Ефесе431.годинеозначавао
само почетак болести. Ако е арианска грозница снажно тресла
организамЦркве,дугихшестдесетлеа,ондасесукцесивнагрозница
христолошких спорова протегла на читавих 250 година, историски
исцрпууиорганизамЦрквесведоочигледногпремораираскола,
умаууи тиме знача и саме византиске империе и одводеи из
крилакатоличанскеЦрквемилионедушауразнеереси.Последица
тогаетакоеиотцепееодгрчкедржавечитавогеногинопле
менскогипограничногИстока.
**
*
У чему е та икона, та специфична вредност III Васеленског
сабораиучемуетаспецифичнанеправдаеговежртве,тотужно
сеаенаНесториа?
Увремемоебогословскемладостиедансоветскифилософми
ерекао:Невероватнаствар!Цркваеувекбилауправу,асвиере
тици то никад нису били! Да ли се ово може применити и на ова
конкретнислуча?Неоспорно,каоинасвеосталеслучаеве,мадаа
понавам:одсвихваселенскихсаборанемаоногкоибибиогрехов
нии,негоштоетобиоIII,имеусвимеретициманемасимпатич
ниегиздравиегнегоштоетобиоНесторие,еговаличнааполо
гиа,коаниедонасдошла,носилаенаслов,,т.Траге
диа. Под истим тим насловом написао е егов изгнани приате,
бившикомита,епископИрине,одбрануНесториа;Несториа,чиа
есудбинабилатрагична,аживотникраупрогонству.Трагичнае
и егова, недавно пронаена, 1910. године, кига: Трактат Ирак
лидаДамаског,написанауоригиналунасирискомезикуипреве
денанафранцуски.НаосновуееенглескинаучникБетунБекер,
затимнемачкиЛаофос,аимногидруги,углавномпротестанти,об
новилистару,ошизXVIIвекатезу,покооеНесториепаокао
жртвачистогнеспоразумакаоитодаебионеправедноосуен.На
купилосетудостаинекаквеновеконзервативноапологетскелите
ратуре,коаокривуеНесториа,апрекомернооправдаваКирила.
едном речу, питае е опет покренуто и, како ми изгледа, ожив
авасенесамосадокументарноархеолошкогполазишта,негокао
ипитаекоесеусуштинипоновообнавазбогсавременерелиги
озне црквене свести. Набесплоднии и наинертнии однос према
емубибилоононадменомишеекоеедолазилоспоа,каоо
тобожем испразном празнослову древних Грка. ош е и Цице
ронуизгледалодаjamdiutorquetcontroversiaverbihominesgraeculos

314
contentionis cupidiores, quam veritatis, т. одавно Грке муче расправе о
речима, ер им е више стало до такмичеа, него до истине. Мартин
Лутер се присетио ових речи приликом проучаваа Несториеве суд
бине, меутим, овакво мишее би значило бити потпуно ту и
незахвалан грчком гениу, као и надубим достигнуима црквене
мудрости. Испод тих речи и испод ихове милиметарске разлике
налазила се жива душевна мука, растрзана тражеем истине и то не
само умом, него и свим срцем и свом снагом своом. И сва ова питаа
су у суштини она иста, удска, навеа, вечита, насушна питаа. Ако
неко може реи да се узалуд проливало мастило и крв због ових из
ниансираних размишаа, онда емо га ми пристрасно упитати: а
зар е нашем иденом интелектуалном и друштвеном животу баш сас
вим туа та осенчена грчком диалектиком та Haarspalterei (педант
ност), како то кажу Немци? Реците, зар свако од нас ние у власти
натанание, нафиние, до патолошке осетивости, привлачности и
одбиаа, у своо интелектуално, а нарочито у друштвено и поли
тичко сфери? Какви ли смо сви ми едан за другог еретици, не
способни за саборно единство! Не, ми немамо право да гледамо са
висине на подвижнике и мученике васеленских распри. ихова
достигнуа и ихова усаглашаваа, као врлина саборности, треба у
намадаизазовууважавае.
И тако, икона III Васеленског сабора, егово идеално достиг
нуе, кое е запечаено у оросу 433. године, то е она иста формула
идеалне равнотеже природа у Богочовеку, како е то ускоро врхун
ски изразио IV Васеленски Халкидонски сабор. Ефески е био само
една етапа, примарни концепт. Меутим, пре него што се дошло до
Халкидонске равнотеже, требало е диалектички прои кроз спе
цифично скретае Кириловог богослова, па се име заштитити од
сасвим супротне заблуде, коу е симболично представао Несторие.
Надрагоцениа, иконична црта овог достигнуа есте освеее
имена и спознаа култа Богородице, као ваплоени врхунац догмата
о обожеу човека. Управо се под овим знаком сабора пресвете Бо
городице и одвиао Ефески сабор, како е то остало у свести црквене
пастве. На пример, споменик овоме култу е и древна римска грае
вина коу е рестаурисао Ксист III у Санта Мариа Маоре, како то
показуе натпис егове посвете, с намером да се овековечи триумф
Богородичиног догмата у Ефесу. И коначно е дошло до пуног
оправдаа антиохиског богослова, кое е ускоро добило заврше
так у Халкидону. А у меувремену, у току тих 20 година, све оно што
е било дефектно у Кириловом богослову, поново е било подврг
нутоватреномпреиспитивауексперименталне,егзактнепровере,

315
пасеутомпроцесуиспоилаиизбацилаизегасваонагарежисва
онашакамонофизитства.
Чим су Александрици и Антиохици 433. године потписали уго
вор,одмахсузапочелеинаедноинадругостраниноведраме.И
тамо и овамо су се нашли непомириви екстремисти кои су ишли
скоро до раскола, а кои е опет потпаивала своим притисцима и
прогонствиматврдоглавадржавнавласт.
У Антиохиском округу су почели да ничу екстремни привр
женици Несториеве доктрине, и то стварно без еговог учеша и
безеговекривице.
Тако се поавила група конзервативних Антиохиаца, коа се по
вуклауПерсиуитамо основалатзв.Црквухалдескихт.нововави
лонскиххришанасаНесториевимучеем.УАлександрии,напри
мер,реакцианатадоговорниеузеласепаратистичкикурс,негота
кавкоиепретендоваонаобухватаесвеукупногкатоличанског бо
гослова,штоеидовелодотзв.разбоничкогсабора449.године.
**
*
На крау се питамо: какво нам е то живо наслее оставио III
Васеленскисабор?Далисепротежунекаквеживенитипреманашо
хришанско савремености од тог великог конфликта Кирил Нес
торие из V века? Да, несумиво. Онима, кои имау отворени при
емникхришанскогумаисрцасасвимеасноданашевремеболуе
од те исте христолошке муке, услед ене окренутости ка човечио
природи, ка тани човека у Христу. Ве е речена она мудрост да е
Црква разоткрила тану Бога и Богочовека, али ние ош увек
човека. И ова тана удара у црквене зидине овоземаским таласима
древногахаоса.Овахаоспретидазапуснепотопомбезбожништва
и нечовештва она део човечанства кои е побегао из Цркве. Стене,
светионик, брод и сидро су едино истинито склониште. Али, реч
поуке, реч актуелне формуле у наше дане о узаамности односа чо
века са Божим принципима мора и из саме Цркве позитивно да се
огласи.Адалисеонаогласила?Слабосхвативоинеасно.Строги
прстсв.Кирилапретиудскоприродипрекохиадуипогодина.Из
исте те даине протежу се руке заштитнице антиохиске борбе, не
искучууитуниплеменитогНесториа.Како?Изгледалоекаода
е ихова улога завршена после Халкидона. Хармониа двеу при
родаеуспоставена.Меутим,утомесебашикриетанаисторие
коусвиневиде,дасезаонохалкидонсконесливеноинераздвоно
требаошувекиданасборити.ПосмртнаКириловаснагаеошве

316
ковима притискала Халкидонско православе и искривавала е
говулиниу.1
Вечна е заслуга Антиохиаца (ту убраамо и Несториа) што они
нису искривили супротности природа, него су, прецизирауи до
краа, очували, т. оставили их за интелект као неразрешиве. Освр
уи се уназад, Несторие е био реалистички зачаран тиме што е
Христос постоао овако као што и ми постоимо, те зато и можемо
данас бити саображени ему; Кирил е, опет, сав устремен ка пер
спективном будуем преображау, ка есхатологии, ка нади да емо и
минекадабитикаоон,каоБогочовек.
Видеемо ош како е Халкидонски орос успоставио пуноту
супротности, завезавши у едан чвор оба краа еванелске узице.
Меутим, ипак е нешто веома дубоко запазио Харнак кад е бру
тално тврдио да е источна, грчка религиозност, монофизитска ре
лигиозност. Истовремено, осим велике монофизитске отпадие од
православа после Халкидонског сабора, званична православна Ви
зантиа се и сама више од 200 година боаживо одмицала од Халки
дона, миреи папу Лава са Кирилом, у корист Лава. Кирил е одо
левао, ер ние само Несторие у Халкидону испливао на површину.
Сви монофизити су са свое тачке гледишта а у супротном смислу,
тврдили исто то. Сматрали су Халкидон за лукаву замку. Као да е
Несторие био анатемисан само зато да би се замазале очи и да би се
спровело управо несторианство. Била е то истина ако имамо у виду
успоставае равнотеже коа е била нарушена у Ефесу. Меутим,
цела устинианова епоха (VI в.) поново се окренула ка Ефесу,
наслаууи се монофизитским формулациама едан од Св. Тро
ице е разапет, тросвето расгнгаси за Hbi т. Кои е разапет за
нас (и данас нас на то подсеа устинианово единородни Сине...)
понавауи у суштини Ефес у диалектички сувишном V Васелен
ском сабору 553. године. Уствари, та сабор е у Кириловом маниру
вадио из мртвих Теодора, Иву и Теодорита, апсорбууи монофиз
итску материу. Шта би после овога била монотелитска ерес,
, т. една Богочовечанска енергиа) ако не понав
ае након 200 година Кириловог схватаа,
,еднаприродаБогаЛогосаваплоена.
1Овдеауторизлажесвоесубективно,едностраногледаенасв.Кирила.
Познатоеуновиоисториидаесв.Кирилимаонепогрешивуинтуициуоед
ности Христове Личности као Бога Логоса са потпуном удском природом.
Насупрот томе, Антиохиска школа е имала тенденциу да две природе по
дразумевау и две личности. Отуда е Несторие краа супротност св. Кирилу.
(Примедбарецензентакиге,епископаБудимскогДанила).

317
И колико е само било потребно имати богословске свести и
истинског догматског здрава да би после двестогодишег троваа
монофизитством, поново, 680. године ликовао Халкидон, па чак и
Антиохиа,дакажемоошивише:исамНесторие!ердвеприрод
невоеидваприроднадества,каоиеговачовечиавоа,нисуу
супротностиеднапремадруго,негоусвемуследееговуБожанску
воу (орос VI Васеленског сабора) есте уствари ликвидациа Кири
ловог монопола миа ипостасис или физис. У двовоности е успо
ставена двоипостасност; савршена антиохиска пунота природа, до
краа раздвоених и истовремено седиених само у едно Лице, са
могуношу да се оно тумачи чак и у Несториевом стилу Седи
еноЛице.
Али,далиеХалкидонспасенчакиовимизванреднимпосмело
стикраностимасаVIСабора?Упринципу,да.Али,уживотуЦркве
иурелигиознопракси,не.Накраукраева,интересзачовекасена
Истокуугасио,паепотребнодасепоновопризиваонаодсакои
су однели ефески таласи: Опет повратак ка Халкидону! Ка чисто
супротности! Ка очувау, у Христу, смисла за све оно створено,
коначно, множинско, индивидуално, удско! Може се реи да ре
лигиознипроблеминашеепохесвегласниеиасние бивау антио
хиски.

318
НОВАФАЗАБОРБЕИЗМЕУАНТИОХИСКЕ
ИАЛЕКСАНДРИСКЕШКОЛЕ
Опозициа према овану Антиохиском, коа се формирала због
еговог миреа са Кирилом, била е доста значана. Она ние могла
да се помири да е признато свргавае Несториа кое е извео Ки
рилов сабор (431. г.); дае, да се помири са тим да е та сабор при
знат за васеленски; као са тим и што су од тог тренутка Источни
постали расколници. Воа опозицие, Александар ерапоски, ор
ганизовао е читаве саборе против ована. Неки учесници тих сабора
су писали чак папи Ксисту, ер како се причало, он ние био кири
ловац.
Па како е ованов ауторитет био поколебан, опозициа е по
чела да расте, прелазеи у секташка превираа. Неочекивано су
бивши аполинаристи нагрнули у супротну краност, у монофизит
ство. У ованово близини се обрео и извесни акон, Максим, а за
им и едан део монаха кои су одбацивали Кирилов споразум, али
сусестрогопридржавалиегових12анатемизама.
Меутим, превираа су се наставила и у престоници. Године 434.
умро е архиепископ Максимиан, тако да е влада назад испунила
давнашу жеу локалног vox populi, па е изабрала старог презвите
ра Прокла, кога е паства увек истицала. Али, показало се да е и
Несториева партиа доста ака. Влада е била узнемирена па е прис
тупила разним мерама притиска нарочито у Антиохиско области,
према несторианским групама. Пошто су ови уди кои су прихва
тили договор са Кирилом ош до уче за ована и Теодорита важили
као свои, то су ови уди узели на себе миротворну мисиу, како би
одстранили државне полициске мере. Блажени Теодорит, кои се
бавио том мисионарском работом, а по таном договору са ованом
ние захтевао од их да се директно осууе Несторие. Среом, ауто
ритет пустиака и монаха, кои е био велики у очима народа и у из
весномсмислупомодан,биоеуовомтренуткунастранизванич

319
не Цркве. Истински ауторитети и вои монаштва су били Симеон
Столпник(Стубник)иаковБорада(насирискомезикуБурдоно).
Симеон се подвизавао недалеко од Антиохие. Теодорит га е
личнопознаваоиописаоусвоокизиИсториамонаха.Симеон
ебиообичанпастир;навикаоебиодаживибезкомуницирааса
удима. Али у ово ситуации наложио е на себе подвиг краег
одрицаа.Причврстиосебиоланцемзаеднустену,паетакоостао
устоеемставубезхранеиводенемареивреме.Посаветуедног
презвитера,еговогдуховногоца,Симеоненапустиоланац,алисе
затоусамионаедномстубуштогаесамсебинаправио.Теодорит
га е едном видео на ему, на висини близу 10 метара. Одатле е
Симеон поучавао народ кои се окупао око ега. Пошто е у
гомилитадприметиоиТеодорита,Симеонепозваоокупенисвет
даукажепоштоваепремаепископуидапримиодегаблагослов.
Гомила е нагрнула на Теодорита и замало да га ние удавила;
Симеонемораовикомдаепримири.Незахвалнеаскетенисусепри
том сеале брижне помои државне полицие, коа е посредно и
имаупустииобезбеивалаиховобитисае.
Алииусветумонаштва,коесетекпоавилоитакоубрзобу
ало,нисусвиприхваталиовакаввидподвигакаоштоетобилосту
бовае.Утовремеегипатскинитрискимонасиганисуодобравали.
Меутим,сириско становништвоесаентузиазмом високоценило
Симеона.АтрговцисакараванимаизМесопотамиеиАрабие,кои
сутудапролазили,проносилисуславуовогподвижникасведоРима,
Галие, до Париза. У Риму су се чак продавале иконице са ликом
Симеона Столпника. У Паризу е св. Геновева, начувениа Симео
новасавременица,слалаемуписменепоздраве,аоноеузвраао
своимблагословима.КараванисудоносиливестиоСимеонучакиу
Етиопиу;анаИсток,сведоПерсиеиТуркестана.Сирискиимесо
потамискибедуинисуопкоавалистуб,обожавауиСимеона.
**
*
Безобзиранасвеповонеоколности,ипаксаборскадоговорена
позициаованаАлександрискогниеотклонилаичиеницу,дае
наочигледдржавневластипостоаочитавнизепископасаИстока
кои су тотално одбацивали све резултате III Васеленског сабора.
Владаихехапсилаислалаупрогонство.Аиховогнесаломивог
воу,Александраерапоског,владаечакпротерала,каоштоето
ве традиционално чинила, у египатске руднике. Ради савлаиваа
остатаканесторианаца,владаеиздалахакачкизакон,коиечак
бранионесторианцимадасеуопштеизовухришани,аонимакои

320
суодполициедобилинадимакСимонианцибилоезабраенода
се окупау на богослужее. Такве истакнуте личности, као што су
комит Ирине, или презвитер Фотие, биле су протеране у Петру
Арабиску,узконфискациусвеиховеимовине.
* *
*
Ова заокрет у државно политици савлаиваа остатака нес
торианства ние могао а да не погорша судбину и самог Несториа.
Ве 432. године папа Целестин сматра да задржавае Несториа у
Антиохии омета ликвидирае смуте у Цркви. Мада е Несторие
биосамнапустиосвоположа,меуеговимприатеимасупочели
дасеширегласовикакоеоннезаконитоодстраен.Личноеован
Антиохиски молио владу да се Несторие одведе из Антиохие. У
почеткусугаодвезлиуПетруИдумеску,алисугаубрзоодатлепре
бацилиуегипатскуЛибискупустиу,уеднувеликуоазу (данаши
Харгех);тамоеубрзопаоузаборав.
После Несториевог одласка (431. г.) било му е суено да про
живи ош пуних 20 година, све до 451. О Несториевим последим
данимабиеошречи.
*
*
*
И тако, потписивае единствене усаглашене формулацие, до
кое се притом дошло компромисом, ипак ние могло да укине
разлике у богослову ове две школе. Свака школа е продужила да
стварабогословскулитературуусвоместилу.Каоирание,Кириле
употребавао сво израз (една природа)..., а Антиохици
свое,прекоревауипритомеднидруге.Властисудонелеуказдасе
Несториева дела уништавау. Као замену за их, приатеи Несто
риеви су правили изводе из примарног оригинала, т. из списа Тео
дора Тарског и Теодора Мопсуестиског, па су их затим ширили. И
Кириловепристалицесусепоновоактивирале.Уствари,историасе
светилазагушеебогословскогпитаакоеебилопокренутоош
на Ефеском сабору 431. године. Одлуке Кириловог сабора су
нетачно одражавале стварност, ер се све чинило да се читава ствар
свали само на едног Несториа. Ускоро е Диоскор Александриски
исправнореи:Несториениеедан,Несториаемного.Може
сереидаеонбиосамослучани,итонетаковеликиодекТеодора
Мопсуестиског, а затим и Диодора Тарског; едном речу, био е
плодантиохискепрошлости;азаИстоктозначиивеомаславне

321
прошлости.Требалоесамоутомспорувратитисемалоуназад,и
весениемогаоизбеинаредниспороТеодоруМопсуестиском.
ТЕОДОРМОПСУЕСТИСКИ
У почетку се он поавио у персиском, т. источном делу ер
мение, чии се западни део често налазио под дуготраном грчком
окупациом.ерменскихришанисусеупорнобавилипревоеемса
грчког и сириског езика. Основе овоме деловау положио е
велики католикос Сахак и егов помоник Месроб. Преводиоци су
усрдно преводили егзегетске и богословске радове Теодора Моп
суестиског. Али, испоставило се да су епископи Едесе и Мелитине
билиприврженициКирилаАлександриског,итоизонееговеране
монофизитскефазе.
Са има су се нашли у заедничко мржи према Теодору Моп
суестиском и месни аполинаристи. едном речу, поново е букнуло
неиживено,вештачкипригушиванохристолошкопитае.
Насценусудошленове,незаборавнеличности.
Пре свега, знаменити едески презвитер Ива ( Hiba, сири
скиХибаилиИхиба.).СасвоиммитрополитомРавулом,Иваебио
на Ефеском сабору 431. године на страни свог предводника ована
Антиохиског. И сад, сав радостан због постигнутог мира измеу
Кирила и ована, Ива пише писмо Мари, епископу ардаширском, у
Персиу.Ардашир,тоеградСелевкауПерсии.Ивасерадуепра
вом миру, али гаи подозрее према Кирилу због еговог аполи
наризмаупрошлости,каоштониепотпуноубеенниуНесториево
православе. Ива лично ние био несторианац. Меутим, као ди
ректор и професор богословске школе у Едеси, проучавао е учи
теа над учитеима и тумача над тумачима Теодора Мопсуести
скогипреводиоганасирискиезик.
Едески епископ Равула е преокренуо ствар; прешао е у опози
циу према овану. Равула се уверио да е корен зла у Теодору Моп
суестиском. Стари, обневидели, набусити Равула одлучи да са црк
вене катедре анатемише Теодора Мопсуестиског, егове списе, све
егове читаоце и поштоваоце, па чак и оне кои не хтедну да спале
Теодорова дела. Равула е растерао све учитее и ученике Едеске
школе,паечак,ликууи,известиоличноКирилаосвоопобеди.
Кад е убрзо после Равулове смрти, Ива постао митрополит едески,
монаси, аполинаристи из ермение, одлучуу да се боре против е
говог подухвата, ширеи разне измишотине о Иви. Направили су
изводеизТеодоровихтекстова,пасупослалидепутациууКонстан
тинопокодархиепископаПрокла,молеигадаанатемишеТеодо

322
ра.ПоводомовогаПрокленаписаоцеоедантрактат:
,Томосерменимаовери.
Прокл е осудио изводе из Теодорових списа, кои су му били
доставени, али ние запао у краност. Ова константинопоски бо
гослов е сачинио изврстан трактат на христолошке теме, излажуи
притом католичанско учее и миреи тиме богословске школе у
спору.Оваквесу,на пример,Прокловеформулацие:асамнаучен
побожностиизнамзаедногединогСина,исповедамеднуипостас
Бога Логоса кои се ваплотио (
),еретоеданИсти,коиеподнеострадаа
иствараочуда.ДаеПрокланализираизразе:БогЛогосеедан
од Св. Троице. Св. Троица е изван страдаа. Значи да е страдао
некодруги, анесам БогЛогос . Прокл
затим обашава: а исповедам да се ваплотио Бог Логос, едини
СинуСв.Троици.Али,кадмикажемодаеОнстрадао,ондамине
говоримодаетопоБожанствуербожанска
природанеподлеженикаквомстрадау.
Таква е егова формулациа учеа о личном (= ипостасном)
седиеуБожанстваичовештва.
Меутим, Прокл подвлачи и несливеност и непроменивост две
природе, при чему избегава краности, не употребава ни антиохи
скитермин,(лице),ниКирилов(природно
единство). Не употребава ни Кирилову синтагму
. т. една природа Бога Логоса ваплоена.
Миа ипостасис е за источне било прихвативие. Халкидонски
сабореовоисповедаеодобрио.СвотомосеПроклупутиоовану
уз молбу да га потврди, да осуди списак приложених схватаа Тео
дора Мопсуестиског, без обзира што га поименице ние назначио,
каоидаукротиРавулукоиебиопотчиеновануЕдеском.
Кирилесадпоновонаписаотрактатпротивантиохискихучите
а,ТеодораиДиодора,сматрауизапотребнодаогласисвоуосуду
Теодора. У своим писмима Кирил се изражавао оштро: Теодор е
имао уста и перо пуно богохуеа, коа су достоно служила свога
креатора;еговедогматскегадости сугореодНесториевих;Теодор
ние Несториев ученик, него егов учите. У Константинопоу,
па чак и у само Антиохии, чули су се гласови кои су се у овоме
сложили са Кирилом. Овакво инсистирае е водеим антиохиским
богословимабиловеомаодбоно.Билоетонарушаваемираирас
пириваерата.ИсточнисусаборнопотписалиПроклову веру,али
су достоанствено одбили да осуде изводе из Теодорових дела. На
сабору су епископи, заедно са паством клицали: Нек се шири Тео
доровавера!МиистоверуемокаоиТеодор!ОдговарауиПроклу

323
иКирилу,сабореписаодабианатемабаченанаТеодорабилаисто
што и раскид са целокупним црквеним предаем, и то не само са
локалним,ерсеизразикоисусличниТеодоровимсреуикодза
паднихбогослова(АмвросиаМедиоланског),икодисточних(Ата
насиа, Василиа Великог, Григориа Богослова, Григориа Ниси
ског,пачакикодТеофилаАлександрискогиличноКирила).Нека
насживеспале,алиминеемодахулимоуспоменунаТеодора.
Меутим, у Константинопоу су монаси из ермение дизали
буку,билинезадовонииКирилом,коисесамоограничаваонапи
саепротивТеодора,докеистовременоодржаваовезесаованом,
иховимдиецезалнимначелником.едномишенициовихмонаха
суобилазилиманастиреизахтевалианатемисаеТеодораМопсуес
тиског. ован е чак био принуен да измоли императоров указ
противтеагитацие.ИсамКирилепризнаваодасеизатогауер
мениииСириискривааполинаризам.Амисад,едноставнока
жемо:новороеномонофизитство.
Комит Ирине, Несториев приате, кои е у то време био у
прогонству, бавио се сакупаем материала против неприатеа,
саставившитакоеднообимнодело,коееназваоТрагедиа.Ус
ледзабуне,оварадсераниеприписиваоНесториу.Оригиналеиз
губен.Сачувалисусесамонекиодломциналатинскомезику,кое
епреписао,вепослесмртиимператораустиниана(565.г.),изве
снилатинскиклирик.ОнесачуваоТриглаве,насловившиихСи
нодикон. А Несториева е Трагедиа у целини изгубена, т.
истребена.
У то време, архиепископ Прокл Константинопоски, кои ние
предвидеонадолазеепотресе,успеоеусвомезалагаудаимпера
торскавладаупрестонициизгладиионепоследеостаткемеусоб
них подела због ована Златоустог, те да тако припои преостале
ованите црквено заедници. Тим поводом е одржана свечана
прослава овог златоустог учитеа апостолске Цркве. егове су
моштиошувекпочивалеуонозакавскозабити,усеоскоцрквици
уКоманима.Године438.27.ануара,обавеноесвечанопреношее
тихмоштиууКонстантинопо,узватрометнаБосфору;положене
суухрамСветихАпостола,пореддругихконстантинопоскихера
раха.ТеодосиеII,синАркадиаиЕвдоксие,ишаоеиспредповорке,
пасезатимпоклониопредгробомизгнаника,молеизаопрошта
збогучиеноггрехаеговихродитеа.

324
МОНОФИЗИТСТВО
Мир, мир! А мира нема! Ове речи пророка еремие се могу
применити на године кое су настале после мировног споразума
433.измеуованаиКирила.
Целаоватемаедоспеладобазе,аизееотпочелаконтрола
своих владика. Клирици су кренули са путоваима у Константи
нопо, како би се жалили на неправославе. Неорганизовани, лу
тауи монаси су представали велику, узнемирууу агитациону
снагу. Источни епископи су све време осеали како се сума у и
хово православе. Мада се Кирил придржавао услова кои су били
миром прихваени, и мада ние дозвоавао бази да се разулари,
ипакеон,лично,даваоповодадасепомислидаеспремансваког
часа да затражи и од Источних бацае анатеме на Теодора и Дио
дора. Тек што е умро ован Антиохиски 441. године, а Кирил ве
пишееговомнаследникуинеакуоштраписма.Кадеубрзоисам
Кирил 444. године преминуо, на Истоку су егову смрт дочекали са
олакшаем. Почело е да кружи едно писмо кое е сачинио бла
жени Теодорит Кирски: Назад, ево назад, умро е та зли човек!
егов одлазак е обрадовати живе, а огорчити мртве. Треба се
плашитиданамгаони,имауимукесим,невратеназад.Можда
епотребнодаеговгробпритиснемоштотежимкаменом,какога
поновонебисмовидели...Биоеовоочигледнодоказвеоманатег
нутог мира. И у само Александрии су били незадовони Кирилом.
Све у свему, егов уак, Теофил и он владали су око 60 година,
водеи непрекидно рат против Константинопоа и трошеи на то
огромна средства. А Кирилове роаке, кои су на та начин постали
богати,почелаедагризесавест.еговархиаконДиоскор,коие
био и егов наследник, морао е да узме у обзир све ове основане
жалбе,даукинесвутураскош,паезбогтогапочеодагабиеглас
какопрогониКириловуродбину.

325
Меутим,источнибогословисусеузалудрадовали.Онисумора
ли ош и да зажале за Кирилом, кои е ипак своим ауторитетом
стишаваоуАлександрииононеприатествокоесеширилопротив
их.Диоскоренапротив,многорачунаосатимпокретомунижим
народнимслоевима,укоимасеКириловоучееширилодонавее
екстремности.Икакоебиочовекускихпогледа,острашенибез
обзиран, Диоскор е постао пожено оруе, управо те стихиске
реакциекоасепоавилаумонашкосредини,азатимимеусемит
ским и кушитским народностима у империи, против тзв. нестори
анства, т. против Антиохиске школе. Разумиво е што се у
семитскорелигиознопсихологииформиралоспецифичноповоно
тле за овакву идеу одбациваа човечие природе у Исусу Христу.
Антиохиска школа, коа се ослаала на аристотелизам у еговим
философским тенденциама, као и семитску заоштреност у полари
зации Богсвет, оформила се у религиозну философиу, коа
привлачи душе позитивно настроене према религиозном животу.
Александриапак,саеним платонизмом,привлачилаедушеко
имаепоиховомнародномпореклубиотубилокакавпозитиви
зам,текоесузбогтогабилевишесклонемистичнопобожности.
Акобиеупореивалисанашомсавременошу,Антиохискашкола
е формирала сво поглед на свет, кои би био прихватив за нашу
рационалну интелигенциу. Монофизитско окретае од космичке
реалности и полет религиозног осеаа у спиритуалну небеску
сферупоказаосекаопривлачниизаширокеразнороднемасе.Због
тогаЦрквиниебилопотребнони20годиназаборбупротивНесто
риа,аборбасамонофизитствомоеодузела200година,паечак
натерала Цркву и на неке компромисе. Несторианство е из Цркве
однелонастотинехиададуша,амонофизитствонамилионе.Нато
основи суСирици,ермени,КоптииЕтиопаниразбилисвоу ду
ховнуиполитичкувезусаимпериом,пасутакоприпремилиарап
скимзавоевачималакплен.
**
*
Нови фараон Александриске цркве, Диоскор, мислеи да е
постати Хелен, инстинктивно е пошао за спиритуалном ересу не
хеленскихмасанаистоку,коесуприпадаледругимнародима.Зато
муепрокрчиопутеговвеликипретходник.Традиционалнеалек
сандрискестрастиуборбипротивКонстантинопоатакоесуучвр
шивалепатосДиоскоровогмонофизитскогбогослова.Иназад,
он ние признавао она канон II Васеленског сабора о II месту кон
стантинопоскогепископа,сматрауидатоIIместоприпадаАлек

326
сандрии,каоидатоправилониенаправенотоликопротивРима,
коликопротивАлександрие.КодДиоскорасусеодмахпоавилене
сугласицесаКонстантинопоемиАнтиохиом.
Осим званичног поглавара црквеног Истока, антиохиског епи
скопаДомнеиИвеЕдеског,когасмовепоменулиичиасуделама
хомбиланепозната,утомтренуткуекорифеисточнебогословске
школе био блажени Теодорит, епископ Кирски. Теодорит, кои е
углавном почео да пише после насталог спора са Несторием, а као
наследникерудициеДиодораиТеодора,умеоезналачкидаодабере
од своих учитеа само оне елементе богослова кои су били
здрави.Аондегдениехтеодазближаваантиохискобогословеса
александриским формулациама узимао е оно што му е било по
требноодзападних,римскихбогослова.
Теодорит е тако почео да припрема католичанску рехабили
тациутрадициеАнтиохискешколе.Ослааосенасвоуерудициу
иелоквенциу.ПорекломизАнтиохиеикаоученикенешколе,он
ниежелеодасеограничавасамонасвоуепархиу,негое
дуже време радио баш у само Антиохии. Успео е да окрене према
Цркви преко 10.000 маркионита. Писао е у Персиу утешна писма
прогоеним хришанима. У младости се бавио монашким животом;
монаси су му били приатеи и често су слушали егове савете. За
ДомнаеТеодоритбиоеговсаветникиеговослонац.
После Кирилове смрти, на Истоку е наступила некаква сми
реност. Као знак ове промене може да послужи долазак прогнаног
комитеИринеанаместомитрополитауТиру.Императорсесаим
био измирио. Домнус и други епископи су се убедили у егово пра
вославе,имадаебиоудругомбраку,ипаксугапоставилизаепи
скопа,усагласностисаПрокломКонстантинопоским.Изгледалое
каодасеиуКонстантинопоусвесмируе,мадаетамодолазилодо
персоналнихпромена.Проклеумро446.године.
ега е заменио презвитер Флавиан, мудар човек коме су биле
туе едностране пристрасности богословских школа и кои е, тако
реи, био ближи формулациама Антиохиаца него Прокла. Због
тогаебиовеоманеприатанДиоскору.
Пулхериа,сестраимператораТеодосиа II,вениеималаути
цанадворкаонекад.ТеодосиеIIесасвоомженом,императорком
Евдоксиомбиоусваи.Онаеуерусалимуживелаодвоено.Била
ееркаатинскогпрофесорареторикеикрстиласетекуочиступаа
убраксаТеодосием II.Надворуесадбиоутицаанглавнисанов
ник,Хрисафие.Такавебиоиеговкум,монахЕвтих(ане
),воаповеегрупемонахакоаеодржавалавезесаАлек
сандриомиЕгиптом.Уопштеузев,императорскидвореишаоу

327
корак са константинопоским епископима. Али, Диоскор, кои е
наследио претензие и смелост своих претходника, договара се са
Хрисафием и Евтихом да одстране двор од утицаа константино
поских и римских епископа, па да га потчине свом, александри
скомепископу.
РатниезапочеоДиоскор.
ЕвтихеодавнобиопознаткаоКириловпоборник.Меутим,он
сениеограничиосамона12формулаанатематизама:онеодлучно
одбацивао и единосуштие Христовог човештва са нашим чо
вештвом.
БудуидаеипослеДалматиевесмртидошаоначелоконстан
тинопоског монаштва, и као духовни отац главног дворског фа
ворита Хрисафиа, Евтих е приграбио велику мо, те су многе очи
билеупртеуега.Биоеупреписциисаерменскиммонасимаиса
источним аполинаристима. Заедно са Уранием Имерским у Ос
роени, водио е борбу против богослова Иве Едеског. Антиохиски
монах Максим, кои е ош у ованово време ратовао против Теодо
ритаиДомнуса,биоеЕвтиховприате.ПустиакВарсума,такое
ратник против Домнуса, започиао е у договору са Евтихом све
свае.
Евтиховаличностенатаначинизрасталаусвеимпериску,што
еравноикуменсковеличини.Источнисупокушалидаганападну;
први е Домнус написао императору о ему, као о аполинаристи.
Године 447.Теодорит е обавио сво Еранист (т. Збирку), диалог, у
кооразобличаваЕвтихиевоучее,али,ненаводеиеговоиме. У
овом троделном диалогу Непромеив, Нераздвоив, Нестрадалан,
, , , Теодорит разоткрива егове три
заблуде: 1) о промеивости Бога, о спаау природа и о Божиим
патама.Свееовопратилавеликаапаратурацитатаизделасветих
отаца.
Меутим,ДомнусисвиИсточнисупреценилисвоеснаге.Евтих
их е победио закулисним играма, притом неочекивано и убоито.
Године 448, 16. II, поавуе се императоров рескрипт о питаима
вере.УемуеобновенаосудаПорфириевих иНесториевихдела
(какво упореивае!). Затим се у тексту осууу сва излагаа вере,
осимНикескогороса,Ефескогоросаиузнаксеаанаблаженог
Кирила 12 анатемизама. Несториеви следбеници по то пресуди
подлежу изопштеу из Цркве и свргавау са катедара. Иринеу. за
когасекажедасенезнанакоиеначинустоличеннаТирскукате
дру,нарееноеданапустиепископиуидаобучеграанскоодело
(!).Императорсвргаватогепископабезерараха.Одбацуусеверске
дефинициеиз443.године,т.оросЕфескогсабораприхваен431.

328
године. Кирилових 12 анатемизама се изедначавау са одлукама
васеленских сабора. Дотада се ние дрзнуо ни едан претходни им
ператордарадиоваквествариизделокругавере.
Врховна власт е почела да засипа Цркву терористичким на
падима. Блажени Теодорит е добио од двора нареее да се исели
из Антиохие и да се настани у свом маленом Киросу. Без саглас
ности архиепископа Домнуса дошао е Фотие на катедру у Тир; та
Фотие кои е некад био кандидат за Константинопоску катедру.
Клирици Иве Едеског, кои се неприатески односе према еговом
богослову, покреу против ега у Константинопоу судски
процес. Евтих пише папи Лаву да се несторианство обнава на Ис
току. Папа се одмах оглашава, али доста уопштено, осеауи да на
Истокуопетдолазидопомете.
Флавианов положа е био врло шкакив. Вероватно да се он
лично не би одлучио на покретае новог спора кои би био опасан по
богословски свет. Али, епископ Евсевие Дорилески, човек жустар.
покрее судски спор и приморава Флавиана да доведе Евтиха у суд
ницу. Евсевие, као правник, умео е да води процес. ош док е био
световни чиновник, он е у цркви прекинуо Несториа за време про
поведи, па се чак подухватио да га побиа доказима. Због свое усрд
ности према вери био е поставен за епископа. Тако е сад савладао
Флавианову непослушност тиме што е тражио судску формалност,
ереупитаубилавера.
У Константинопоу се састао 8. XI 448. године едан обичан си
нодос ендимуса; т. сабор кои стално заседа. Константинопо ние
имао свое епископе, него су ту присуствовали други, из разних
области. На томе синоду Евсевие е изавио како он има доказе да е
Евтих у прошлости имао еретичка схватаа. Ова отворени напад на
таквог фаворита е многе уплашио. Евсевиу су почели да прете про
гонством у оазе због клеветаа. Евтих е одбио да се одмах поави на
синоду због свог принципиелног става, ер е боравее у затвору
као и у гробу. Одложили су му авае до 22. новембра. Прочуо се
био глас да е Флавиан почео да прогаа монахе. Евтих е недолазак
правдао болешу. И назад, 22. децембра, поавуе се пред Сенат и,
тако реи, наоружан; био е под заштитом полицие, високог
сановника Флорентиа и гомиле монаха. Флорентие е унапред био
узео потврду од отаца Синода да е Евтих бити пуштен на слободу
безобзиракаквасеодлукаоемубудедонела.
Евтих е у своим одговорима испоио многа скретаа, меутим.
ипак е признао да е Христос од две природе. Такви егови изрази
су ушли у записник. а нисам све до дана данашег говорио да е
тело Господа и Бога Нашег единосуштно са нашим, али а призна
емдаеСв.Деваединосуштнасанама.

329
а нисам говорио да е тело Бога тело човека, али сам при
знаваодаетелонешточовечие.
Доовогтренуткаасамсебоаодатокажем.Али,поштосуто
садвашипреосвештенирекли,ондакажемиа.Исповедамдасенаш
Господ састоао од две природе до иховог седиаваа. А после
седиаваа исповедам едну природу.
.
.
ОвакосеЕвтихсложиодапризна единосуштиеИсусаХриста
санама,алисамопочовештву,докеидаеостаосасхватаемед
не природе и то после седиеа, без обзира што е саставена од
две.
Евтихеодбиодаанатемишетерминмиафисис,поштоеикод
КирилаикодАтанасианаишаонатуформулациу.Збогтогаеиск
рено изавио: Тешко мени ако бих а то анатемисао, ер бих тиме
анатемисаомоедуховнеоце.
Заседаеебилобурно.Евтихасуопомиалиепископи,пачак
исамсенаторФлорентие.Данаснамежаоштониебилазадово
ена Евтихова молба да се саслушау она места из Кирилових и
Атанасиевих дела коа су помуивала егову религиозну свест. То
штосесааполинаристичкимсхватаиманиерашчистилодовелое
доврлопогрешногсхватааоправославу,докеистовременоиск
рено узбуивало и савест бораца за монофизитство; због тога е и
Евтихбиоискрени,убеенимонофизита.ОнеускоронаХалкидон
скомсаборуобашавао:Стварсетичемоедуше.асамодговоран
пред Богом овде, и у будуем животу. Сабор е донео одлуку да е
Евтихово учее блиско аполинаризму. Лишен е чина, зваа архи
мандритаиставенаезабрананасвакоопштеесаим.
Била е то врло оштра пресуда. До тог тренутка ние постоала
никаквасаборскаодлукакоабисаборнобилаформулисанаикоа
би захтевала да се одбаце монофизитске формулацие, нити е пак
постоало икакво разграничавае од било каквих других разби
ачкихмишеа.ИзненаднозахтеваеодЕвтихауправоеднетакве
формулацие било е, с психолошке тачке гледишта, веома тешко.
Дефинициа вере из 433. године била е ош увек у то мери заед
ничкаданиесметалоКирилу,дакаонекадупотребаваизраз миа
фисис. Усаглашавапа богословска тумачеа су смаивала напетост
тих неасноа. И на самог Кирила се гледало различито. За Флави
анаиРимпостоаоееданКирил,дипломата,азаЕвтихаизацео
Египат она други Кирил са 12 анатемизама. Православнима е
биловрлотешкоданападаутаквеКириловеученике,каоштоето
Евтих,адаистовременонезакачеиега.ОптужууиНесториа,до

330
лазило се до корена, до Теодора Мопсуестиског. А ова нови пропо
ведниктерминамиафисисниемогаоадасенеослонинаКири
лову словесност, па поред ега и на многе друге светоотачке ауто
ритете,каоштосутобилиГригориеЧудотворац,папаФеликс,папа
улиепаисамАтанасие.ТекеунаредномвекуЛеонтиеВизанти
ски у свом делу Contra fraudes Apollinaristarum положио темее
критицитогскандалозногизлосреногкривотворца.ошувекена
Ефеском III Васеленском сабору Кирил могао да чита те фалсифи
катекаоцрквенопредае,пасумогличакдагаслушауипапиниле
гати. Евтих е имао право да се позива на то богослове са пуном
увереношу.
Меутим,онекренуодаеодсвихеговихауторитета;затрчао
седоформулациепокооИсусХристос ниеединосуштнисана
мат.даетуудскомроду.Касниесучакимонофизитианатеми
сали овакву формулациу. ош у време дискусиа, Евтих е говорио:
Ако ми мои оци из Рима и Александрие нареде да прихватим две
природе, а сам спреман. Меутим, чим е поменуто заседае завр
шило са радом, Евтих е истог часа изавио Флорентиу да е се пис
мено жалити саборима у Риму, Александрии, ерусалиму и Солуну;
Антиохиа е намерно била изоставена. Архимандрити из констан
тинопоскихманастира,потписалисуовесаборскеодлуке,аЕвтих
е у свом манастиру обавио протест против поменутог сабора и
излепиоеобавепоКонстантинопоу.
Антиохиски Исток е у извесно мери подигао главу, живнуо и
смело започео у престоници едан бесмислени процес против Иве
Едеског. Константинопо е на крау краева предао целу ту ствар
треестепеном суду, кои су сачиавали: Евстатие Виритски, нови
митрополит Фотие Тирски и Урание Имериски. Клирицисведоци
су оправдали Иву и Ива се вратио на свое место, на Ускрс 449.
године.
ТеодоритеусвомписмуЕвсевиуАнкирскомовакоизразиора
дост Источних поводом поменутог документа са Константинопо
скогсабора:СамсеГосподсагнуоснебесаиСамеразобличио
оне кои су нам смрсили клевету, разоткривши ихово грешно
мудровае.Меутим,тамосуЕвтиховуснагупотценили;иДиоскор
и Хрисафи су били егове присталице. Кад су тако Флавиан и
незадовони Евтих послали одвоено у Рим 449. године своа писма,
извештавауиорадуСинодакоиеосудиоЕвтиха,догодилоседае
егово писмо стигло у Рим рание од Флавиановог, и то ош са
личнимписмомимператора,коимуедаоподршку!
Алиутокунаредних 20годинаиновихспорова,Римеовапи
таапродубио.Вишениемоглабитидовонасамоеднаобичнаин

331
формациа Мариа Меркатора. Проспер Аквитански, ученик Блаже
ногАвгустина,детаноепроучиопитаеваплоеаБогаЛогоса,
а и сам папа Лав се био припремио; он се више ние задовоавао
помиривом формулациом константинопоског синода. Поставио
епитае:Штасеподразумеваподтимкадсеисповедаудвепри
роде пре седиеа и една после тога? Уствари е баш супротно:
пре седиеа е една Божанска природа, а после тога, имамо при
родуБожанскуичовечиу,седиенебезпомешаности.
УтицаЕвтиховнадворуеидаетраао,ионе,каонекадНес
торие,рачунауинапобеду,желеоваселенскисабор.ПремаФлави
ануе,меутим,постепенодошлодоизвеснеподозривости.Чакга
епочетком449.годинеимператорпонизиотимештоезатражиоод
егаисповедаевере.Флавиансетомепокориоинаписаоследее:
Исповедауи Христа у два естаства након еговог оваплоеа од
Св.Девеинаконучовечеа,исповедамуедноипостаси иуедном
лицу едног Христа,едног Сина,едног Бога. Иненегирам (!?!)да
е една природа Бога Логоса оваплоена и очовечена,
пошто е из два
естаства едан те исти Господ Наш Исус Христос... И пре свих
анатемишемпорочногНесториа.
То што се у ову здраву двоприродну исповест убацило ово по
пустиво ограивае од те стварно туе монофизитске форму
лацие:непоричеммиафисиседнуприроду,стварноезажае
е.Каодаеданздравииправославномислеиерарх,окованулан
це,морадаговорилажуместоистине,збогвластикоагатерорише!
Ако ерархиа ош увек ние разоткрила и превладала ту лаж, шта
онда да се очекуе однеобразованихегипатскихидругихнижих сло
ева,коисусенашлиподовомиховомомиеномзаставом?

332
ЕФЕСКИВАСЕЛЕНСКИСАБОР449.ГОДИНЕ
РАЗБОНИЧКИ

(LatrociniumEphesinum)
Године449,30.марта,императорепотписаоуказосазиваува
селенскогсабора.авноепоставениеговци,коиеодговарао
и Евтиху и Диоскору: трано искоренити Несториеву ерес! Тема
лажна, као да се односила на прошлогодиши снег; права илустра
циакакочестовладауисавременицинесхватаукудводедогааи.
У ствари, Црква е била захваена монофизитством, а да се замажу
кратковидеочи,галамилоседаопасностпретиоднесторианства.
Ускладусаоваквимантинесторианскимциемобавештавасе
блажениТеодоритдаслучанонепомислипададоенасабор:онсе
не позива. Напротив, упуен е специални позив еговом фанатич
ном противнику, Варсуми. Диоскор се одреуе за председавауег
Сабора, са ослонцем на посебну комисиу, данас бисмо рекли,
председништво, у коу су ушли увеналие ерусалимски, Таласие
КесарискоКападокискииоштриепископа.Нетребасеондачуди
тиштоеовакоприпременисаборбиоДиоскоровсабор,коиедо
бионадимакразбонички(latrociniumEphesinum).
Било е предвиено да се Сабор одржи у Ефесу 1. августа 449.
године.Апретога,упролее(април827),Евтихууспевадаоствари
званичну ревизиу докумената бившег Константинопоског сабора
из 448. године, подизговоромдаеузаписник био унетнекифалси
фикат. Ништа ние било пронаено, едино што е едан чиновник
доказиваодаевидеооптужницу противЕвтихакоаеунапредбила
написана; ош пре еговог поавиваа пред судом. Меутим, не
потписани канцелариски концепт судске одлуке е само техничка
уобичаенаработа,анепотписанитекстниедокуменат.
У Едесу е била послана една инструкциа да се поново изврши
притисакнаИву.ГубернаторградаОсроенизапочиеиследнипос

333
тупак. Пошто е саслушао само едну страну, коа е била непри
атески расположена према Иви, он само на основу тога лишава
Ивуслободеизатварагаутамницу.
Папа Лав е добио позивницу за Сабор 12. маа, али ему се тамо
ние ишло. Атила е био пред капиама Рима, а осим тога, папа ние
ни наслуивао важност овога посла. Он е послао легате са писмима
за императора, за Флавиана, за Сабор и за константинопоске
монахе. Наважние е било оно писмо упуено Флавиану; то е она
чувени Томос папе Лава. егов потпуни знача се тек касние от
крио. То е излагае учеа о боговаплоеу помоу врло едно
ставних термина, а истовремено и доста тачних: две целовите
природе, од коих е свака у своо области способна за дество, али у
единствуедноглица.Евонекихеговихпоставки.
За спасее е некорисно, а истовремено е и опасно у Христу
признаватисамоБогабезчовека,илисамочовекабезБога.
Ради нашег искупеа е било потребно да едан исти посред
никизмеуБогаичовека,човекИсусХристосut...etmoripossetехuno
et mori non posset ех altero, т. c едне стране могао je да умре, а са друге
ние...
... ер свака природа у општеу са оном другом производи оно
што е о своствено. Agit enim utraque forma cum alterius communione
quodpropriumest.
А то управо значи ово: Логос реч производи оно што е свостве
но Логосу, а плот прати то што е своствено плоти Verbo scilicet ор
erantequodVerbiestetcarneexsequente,quodcarnisest.
Понавам и ово: едан те исти е истинити Син Божии и истин
итиСинЧовечии.
ер без обзира што су у Господу Исусу Христу Бог и Човек едно
Лице, друго е питае одакле проистиче и у едном и у другом за
едничко им излагае порузи, и друго е такое питае, откуда про
истиче и заедничка им слава Quamvis enim in Domino Christo Dei et
hominis una persona sit, aliud tamen est unde in utraque communis est contu
melia,aliudundecommunisestgloria.
Дакле, услед тог единства, Лице, кое е спознано и у едно и у
друго природи Propter hanc ergo unitatem personae in utraque natura in
telligendam и каже ce да je, c едне стране, Син Човечии сишао с не
беса и то онда кад е управо Син Божии прихватио плот од оне Деве
коа га е родила; а с друге стране се може реи да е Син Божии
разапет и погребен, мада Он ние претрпео ни распее ни погреба
е у самом свом Божанству по коме е единородан и савечан Оцу и
единосуштан ему, него е то последица немои наше човечие
природе.

334
Изузетна е вредност ове папске посланице, равномерност е
них логичких акцената на обе стране догмата о оваплоеу, у чему
су грешиле обе школе, и Александриска и Антиохиска; затим е
изузетно вредно и егово необично ораторско, те кижевно иску
ство, богатство синонимичних глагола кои отсликавау дества обе
природе.
Ова Томос папе Лава ние био само осуда Евтиха, него и алек
сандриског богослова у еговом поимау христологие. Томос се
поклапа са одлукама Константинопоског сабора из 448. године, као
и са антиохиским вероисповедаем од 433. године. Меутим, ова
Томос превазилази наведено исповедае по своо уметничко изра
жаности истинитог, али ош увек сувопарног израза из 433. године.
Не боеи се никаквих краности, папа Лав е хармонично повезао
набоерезултатеалександрискогиантиохискогбогослова.
Што се тиче догматистичке терминологие и формулацие, То
мос ние дао ништа ново; па и несавршенство латинског езика е
спонтано умаивало прецизно звучае богословских помова. На
пример: не ипостас, него само персона, а не природа фисис,
него форма, што уопште и ние тачан философски термин, него
самоговорниизраз.
Меутим, вредност папиног писма као да се огледа у егово дог
матско слици, у уметнички пренесено идеи. Код нас су такве фор
мулацие догмата у литургиском поау. Вредност Томоса била е
ош и у оно поносито независности папе Лава од двора. Теодосие
II, кои е започео даваем подршке Несториу, завршио е беспого
ворном вером у Диоскора; терорисао е Флавиана кои е скретао
ван норме, па е тако Флавиан морао да допусти себи на Сабору 448.
године, миа фисис... Папа Лав по свим тачкама погаа у ци,
тешеипритомсрца,преплашенадржавномвлашу.
Папа ние изабрао и послао баш насрение легате. Епископ
улие из Пуатиеа био е стар; презвитер Ренат е умро у току пу
товаа, треи легат е био млади Илар, акон по чину. Да е имао
овлашее, он е могао добро да делуе, али, како е био меу епис
копима, недостаала му е могуност слободне акцие. Легати су се
сврстали на Флавианову страну. Без обзира на то што их е папа
молио да буду паживи према Евтиху уколико се он одрекне своих
заблуда, Евтих е ипак злоречио, говореи да су легати наводно
спремни на продау православа ради Флавиановог гошеа. Евтих
е био активан; легати су на Сабору били меусобно раставени.
улие, кои ние знао грчки език, седео е са епископима, а Иларие,
коиезнао,биоемеупрезвитеримаиаконима.

335
КаонекадКирил,такоесадиДиоскордопутоваоса20еписко
паисавеликомсвитомсвоихтрабаната.УпомомуедошаоиВар
сума са повеом групом монаха из Сирие и Месопотамие. Пошто
нису знали грчки, они су личили на оне странце, кое воде као на
амну телохранитеску снагу. А император е са свое стране лично
обезбеивао Диоскора воним одредом кои е опкоавао катедралу.
ОнуистуукоосенекадодржаваоЕфескисабор431.године.
Са увеналием из Палестине допутовало е 15 епископа. Из
Сирие (Антиохиске) било е отприлике исто толико, али без Тео
доритаиИве,аизопозициеприсуствоваоеДомнус.Наованачин
Сабор е био одабран. И мада су легати у писмима у суштини
носилиосудузаЕвтиха,алиинструкциекоесудобилиуКонстанти
нопоупоказалесуимдаеунапредвесвебилоодлученоукорист
друге стране. Императорски чиновници, комит Елпидие и трибун
Евлогие,ималисупореднадгледаарадаиеднодругоопштеупут
ство, чии се смисао сводио на оправдавае Евтиха и свргавае
Флавиана, као и неких других епископа, осумичених за нестори
анство. Сви бивши Флавианови саборници из 448. године, сад су
остали без права гласа. Тако су скоро 42 епископа присуствовали
самокаопосматрачи,притомусвоствуоптужених.
Диоскор е одредио за 8. август прво заседае Сабора, кое е
отпочело са радом читаем императоровог писма. Након читаа
тогпрвогписма,папинлегат,епископулиеустаеиизавуедае
садтренутак,поштомуетодужност,дапрочитапапинупосланицу.
Диоскоргаепрекинуоиумирио,рекавшидаезатоошбитивре
мена. После овога се улие више пута дизао и изавивао да е
потребно чути папину посланицу. Меутим, егово латинско изла
гае е буквално гушио Диоскор своим примедбама и гестовима.
Тако се Папин глас ние огласио. Према смислу императоровог
писма, дало се закучити да се питае вере кое се предлаже за
дискусиунаСаборунесводинаформулисаедогмата,негосамона
ревизионоканонскопитае:далиебилаисправнаосудаЕвтихана
Сабору448.године?
Због тога е на почетку приступио Евтих; саслушана е егова
жалба и егово исповедае вере, а онда су прочитана документа са
новембарског,Флавиановогсабора.Флавианемолиодаседоведе
и Евсевие Дорилески, пошто ние он, Флавиан, формулисао тужбу
против Евтиха, него лично Евсевие. Меутим, комит Елпидие из
авуе да е то недопустиво. Император не дозвоава да овде при
суствуу актери са Сабора 448. године. Евсевие се уствари тад нала
зиоузатвору.ИсамФлавиансеубрааомеуосуенике,закоее

336
требало ова Сабор да изврши ревизиу, и ош увек ние имао право
гласа.
КадсеутокучитаадокуменатасаСабораиз448.годинечитао
захтев упуен Евтиху да он призна две природе, раздражени па
равалани и Варсумини монаси су извикивали: На ломачу Евсевиа,
живоггаспалити!РасеинадвоесвеонекоиХристаделенадвое!
ИсповедаеЕвтиховодасу двеприродепреседиеа,аедна
послеседиеа,наишлоенаодобраваеСабора.Такоимиве
руемо,изавиоеДиоскор.ОбавеноедаеЕвтихправославани
дамусевраачин.
Са егових монаха су биле скинуте казне кое им е одредио
Флавиан. Било е потаног негодоваа и пре и после заседаа.
Меутим,Диоскоресаборникенадменопрекидао,узпретеодузи
маа чина и прогона, па су се меу еговим присталицама чули и
повици:Свеонекоисеснаманеслажу,подавитиумору!
После ликвидираа саборских одлука из 448. године на ред су
дошлесудие.Билаетоеднасмишеналогичказамка.Диоскоре
био наредио да се прочита део докумената са Ефеског сабора 431.
годинеукоимасезабрауе,подпретомсвргавааскатедре,сас
тавае и употреба нових формулациа вероисповедаа, кое би се
разликовалеодНикеске.Диоскорепоставиопитаедалисесвиса
тим слажу. Нико ние био против, али е римски делегат у том тре
нутку осетио извесну узнемиреност и замолио е да да едну изаву.
Диоскор е наслутио да би се ствари искомпликовале у току
расправе,пае,журеисе,рекаодаепрвоонизложитидокрааоно
што има да каже. А било е управо то да су Флавиан и Евсевие
нарушилипоменуто правило васеленског Ефеског збора тиме што
супочелидасебавеновимпитаима,траеемновихформулациа,
те да зато као прекршитеи ове Никеске и Ефеске норме веро
науке, морау бити скинути са своих положаа. Оваква насилничка
ужурбаностутокусудскерасправеизазвалаеФлавианадапрасне,
паеонрекао:аодбиамтвосуд,!ПослеФлави
анапрекипелоеиримскомделегатуаконуИлариукоиеседеоу
задим редовима, па е и он довикнуо: contradicitur (т. против
речим). Ове изаве и повици имали су стварну снагу апелацие
некакво вишо инстанци. Оне нису могле да се преуте нити да се
простоанулирау. Насталаезабунаипомета.Некимитрополити
суурнулипремаДиоскору,хваталигазаколенаипреклиалидато
неради.Диоскореглумеокаодаенаводноугрожен,даганападау
као председавауег, те е викнуо: Где су комити? Дате стражу!
Комитисусепоавилииотворилистраживрата.

337
Цркву е напунила наоружана полициа, носеи лисице и окове
за ухапшенике. Иза страже е упала гомила паравалана, монаха, мор
нара, она обична градска руа. Епископи су били згечени, па су се
неки склаали под клупе. Флавиан е покушао да се сакрие у олтар.
Воници су га одвукли ер су сумали да е он едан од виновника овог
нереда, а можда су били добили неко упутство. Настала е општа
гужва. Флавианови неприатеи су викали: Треба га убити! едва
су га ослободили егови клирици. Да е Диоскор лично тукао Флави
ана и да е ова после два дана умро, ипак е то била само прича.
Пошто е искористио непажу страже, Флавиан е написао писмену
молбупапиипредаоелегатима.
Диоскор, меутим, после овог налета гужве, става на дневни
ред осуду Флавиана и Евсевиа Дорилеског. Базилика е била
закучана и забраен е био сваки излазак. Диоскор е захтевао да
сви без одлагаа потпишу казну. асно е да сви потписи нису могли
да стану на едан лист, па су зато прикупани на празним листиима.
Чиновници александриског епископа су сакупали потписе уз
гунае гомиле монаха и воника, коа их е симпатисала. И потписа
лисусе...сви(!!!),чакиДомнусАнтиохиски!...
У меувремену е Домнус послао извешта императору, па е
следеих 15 дана прошло без заседаа. Врло е индикативно да рим
ски легати нису дозволили да их захвати паника, те нису ставили
своепотписе.Домаинисенисудрзнулинидаихтакнузбогтога.
Текстови докумената са наредних заседаа Сабора сачувани су
само у сириском преводу и тако постали доступни науци тек 1873.
године. Заседае од 22. августа радило е у одсуству Флавиана,
Евсевиа Дорилеског и римских легата, кои су одбили да се дае
виау са Диоскором. Домнус Антиохиски е био одсутан због
болести. Диоскор се ве осеао као победник, кои е добио главну
битку. Претпоставао е да е имати само едан задатак: осудуереси
и свргавае
ених следбеника. Уништее
несторианства е
схваено као главни задатак Сабора. Управо због те ереси Сабор е
сад свргнуо Иву Едеског, еговог неака Даниела Харанског, Ири
неа Тирског и Акилина Библоског, кога е Ирине поставио на ту
катедру. На исти начин е и Теодорит Кирски остао без катедре.
Домни Антиохиском, кога су успели да сломе, давали су све те
саборске противантиохиске наредбе, а он их е малодушно све и
потписивао!! Рание е овакво ломее личности изгледало незамис
ливо, скоро невероватно. Меутим, после страшног духовног иску
ства XX века, ми смо све свое суме сачували. Грандиозна слика
сламаа личности на овом Диоскоровом тобож васеленском са
борудоведенаебиладокраихграница.Послепотписивааосуде

338
за сву своу антиохиску сабрау, Домнус е био одбачен као исцеени
лимун. Уз саборску процедуру, Диоскор е на крау и ега лишио
катедре, као да се тиме изругивао еговом кукавичлуку и издаству
еговесабрае.
У закучцима Сабора триумфално су били прихваени свих 12
Кирилових анатемизама. Кирила су постхумно одвоили од еговог
договора са Антиохицима 433. године и преобратили га у монофи
зита. Диоскор, Евтих, Варсума и увеналие ерусалимски, кои им се
био придружио, бучно су прославали успомену на Кирила, од кога
сусаминаправилимонофизита.
Император Теодосие II е потврдио све ове раде, са увереем
да е тек сад коначно сломено несторианство. Епископи су чак
морали да дау писмене потврде да нее више покретати нова догмат
скапитаа.
Флавиан, Евсевие Дорилески и Теодорит су упутили папи
жалбу. Ова жалба е пронаена 1873. године, а обавена е тек 1882.
Како би омела одашиае жалбе у Рим, полициа ние дозволила
излазак легата из Мале Азие, па су ови морали да делуу конспира
тивно. Тако се Илар довио, побегао е и однео у Рим Флавианову
жалбу, сведочеи притом и о нечувеном сабору. Два клирика
Евсевиа Дорилеског доставили су у Рим текст егове жалбе. Убрзо
е у Рим доспео и Евсевие лично. Теодоритову жалбу су однели папи
егови презвитери. Папа Лав е хитно сазвао у Рим повеи бро
епископа и подигао е глас против ефеског насиа. Из Рима су тад
послана писма императору Теодосиу II, егово сестри Пулхерии,
архиепископу Флавиану, као и читавом духовништву и монаштву
Константинопоа. Целокупну кривицу папа е свалио на Диоскорову
аутократиу, одбацио е све одлуке еговог сабора и упутио позив за
нови сабор кои би се одржао у Италии и кои би требало да исправи
све ово доживено насие. Баш у то време, пресеавао се двор за
падног императора из Равене у Рим. Папа е покренуо императора
Валентиниана III, егову маку Галу Плакиду и супругу Евдокиу да
и они напишу своу подршку папином протесту и пошау е у Кон
стантинопо. Теодосие е одмах одговорио да е папа непотребно
узнемирен. Све е се добро завршити, букачи, Флавиан и остали су
отклоени, мир у Цркви е успоставен и вера учвршена. Било е
то полициско благостае, па чак и искрена вера у ега од стране
државне власти. Саборске одлуке су се одмах остваривале. Флавиан
Константинопоски е, под надзором Евнуха Сатурнина, послат у
прогонство, али е од доживених стресова на путу преминуо. Може
се сматрати да е Диоскор духовни Флавианов убица, меутим, пот
пунопреуткиваесамогФлавианауеговимписмимаонаводном

339
Диоскоровомфизичкомнасртаунаегапримораванасдасеуздр
жано односимо према понаваима ових претераности код неких
грчкихписаца.
Домнус Антиохиски е отишао у едан манастир близу ерусали
ма,изкогаекасниеиизашао.ЗаепископауАнтиохииебиопо
ставенМаксим,акон,коиебиоуопозициипремаовану.Ивае
стрпан узатвор,аТеодорит унеки манастир близу Апанее.УКон
стантинопоу е извршена замена епископа, тако што е на катедру
дошао апокрисари Александриске цркве Аполинарие, кои е ина
чебиоблизакДиоскору.Диоскоргаесамирукоположиопаенак
надно известио папу Лава о том чину, тражеи егову сагласност.
Лавеодговориодасеонсатимслаже,уколикоАнатолиеиостали
епископи кои се поставау прихватезаедно саКириловимписмом
кое е упутио Несториу , и егов, т. Лавов, То
мос. Са том посланицом Лав е упутио у Константинопо и целу
своуделегациукоасесастоалаоддваепископаидвапрезвитера.

340


341
IVВАСЕЛЕНСКИСАБОР
УХАЛКИДОНУ451.ГОДИНЕ

342



343
Али,... Терор у врху завршио се смру императора Теодосиа II
коаеубрзонаступила.Умроеизненада;паоесакоаулову.Како
децениеимао,еговасестраПулхериаепосталапрванаследница.
Синклит (сенат) е признао то ено право. Оборивши напре Хри
сафиеву диктатуру, коу е ова био завео над еним поконим бра
том, она се одлучно подухватила власти: дала е да се Христафие
погуби. Пулхериа е сматрала да нее мои дуго да задржи власт у
своим рукама па предлаже сенатору Маркиану да закучи са им
фиктивни брак, и то под условом да она, као и пре, остане девица.
Прогласилагаезаимператораисамамупредалавласт.Дотадае
постоаосветовнипаганскиобичадасеприликомкрунисаастава
венац на главу наследника, или новоизабраног императора. Пул
хериа е зажелела да ова акт потврди и у цркви. Зато е замолила,
године 450, архиепископа Анатолиа Константинопоског да управо
такокрунишеМаркианауцркви.
ОвоеуисторииВизантиебиопрвислучацрквеногкрунисаа
императора. Вероватно да е тада у ту церемониу био укучен и
библискиобредмиропомазаа.
Услед раниег Хрисафиевог терора, Пулхериа е скривала свое
симпатие за Флавиана и папу Лава. Меутим, сад е све било из
меено. Флавианови посмртни остаци су свечано пренети у Кон
стантинопоисахраениуцркви12Апостола.Свионикоеенекад
Диоскор био прогнао сад су враени. Евтих е био удаен из Кон
стантинопоа и ставен под сталну присмотру. Малодушни епис
копи су сами почели да се кау због тога што су се на Диоскоровом
саборупотчинилинасиу(!!!)Анатолиеесматраодае биопри
моран да прими римске легате и да потпише Томос папе Лава. (!)
Исто тако и Максим Антиохиски (!). Нису желели да се одрекну
власти.ПапаЛавеуРимубиозасутизавамапоканика.Диоскор

344
у Александрии пак авно изавуе како не признае Маркиана и
продужавадаразмишаосвомтриумфалномповратку.
Онакав какав е био Диоскор, фанатик до краих граница,
отежаоесвоположаошитимештосе,премасведочеуегових
савременика, у тренутку ступаа Пулхерие на престо, приказивао
за таквог управача икумене баш као и василевс константинопо
ски. Желео е сам да царуе у диецези Египта, изавууи да та ди
ецезапреприпадаемунегоимператору.
Билоетополитичкинепаметно,истоонакокаоиегово раз
боничкосаборовае 499.године.НовавладавинаниеодДиоскора
направилаполитичкогмученика,алигае због религиозне политике
ТеодосиаIIискористилакаожртвеногарца.Дворниемогаодаоб
ави грешку и преступ едног императора, и наравно, за све е
искучивобиокривДиоскор.(!!)
Пошто е издао Диоскора, Анатолие е продужио да врбуе све
учеснике Ефеског насиа да потпишу Томос папе Лава, тако да е
папастекаоутисаккакоесвелеглонасвоеместо,итобезикаквог
сабора.УтоликопрештоеутомтренуткуЗападбилапрогуталана
езда Хуна. Западне е сад више интересовао Атила, него тамо
некакав Евтих. Година 451. била е година Каталонске битке против
Хуна(ChalonsurMarne).
АнаИстокуекуцалосвоеисточносрце.УКонстантинопоу
се сматрало да се без сабора не може извршити ревизиа укупног
епископата. Ние било могуе разбити Диоскора и егову странку,
коапритомниебиланимала.Осимтога,потребноебило,накрау
краева,дасеутврдии формулациахристолошкогдогмата,кад се
ве било дошло до е; иначе се спорови опет не би могли избеи.
Билоеодлученодасеодржисаборсанавеимброемепископаито
опетузнаменитоНикеи.

345
НЕСТОРИЕВКРА
Горакекуриозитетисториештоетакоисторазмишаоисам
Несторие,будуидаеошувекбиожив.Умроеуправо451.године,
кадевебиосазванХалкидонскисабор,итопрееговоготвараа.
КаоичитавНесториевживот,закоиеговдругИринекаже
даеТрагедиа,,истоетакоиеговкранеобичнодра
матичан. Новопронаени материали о еговим последим данима
несумивочекаусвогисторичарароманописца.
НесториевомирноживееувеликоОазиКархех,конкретно
у граду Хиби, катастрофално е поремеено навалом и разараима
варвараНобада,коисусишлиодозго,одизвориштаНила.Одводеи
гомиле заробеника, Нобади су одвели и Несториа. Али, како е
башплемеМазикаугрозилоиховуотимачину,Нобадисубилипри
морани да напусте заробенике и да их ставе баш под воство Нес
ториа, кои е од их одскакао своом интелигенциом. Било им е
нареенодакренуудолинупоредНила.Усуштини,билоетоии
ховоослобаае,ерсесвакспасаваокакоезнаоиумео.СаНесто
рием е меутим остала една група, коа се била домогла града
Панополиса(Ахмина).СкриваосеовдеНесториенеколикогодина
у едном веома жарком месташцету, плашеи се освете оног фа
натичног монашког вое, Шундиа, кои е управо недалеко од ега
живео.НесториеетаднаписаогубернаторуТиваидеиобасниому
да е из места прогонства био насилно протеран, те да овде моли за
заштиту власти, како не би касние морао да говори да е у рукама
варвара егов положа био безбеднии, него под културном влашу
римске државе. Кад су Диоскор и Хрисафи, кои су били ош у жи
воту, сазнали за Несториеву судбину, поново га осууу на прогон
ство, али сад у гори Египат, у Елефантину (Асуан). Био е то
своеврсни Сибир. Ускоро е одатле стигло нареее да се врати у
Пенополис,пасетамостариНесториевраасадвепотпунопосус

346
тао.Успутепаосамагарцаиполомиорукуиребра.Одатлегашау
у ново, пето место изгнанства, па оданде, опет у друго, шесто, са не
сумивомжеомдагадокраче.Иовастарациутомшестомместу
ние напуштао перо, ве е завршавао своу апологиу, сво споменик,
са коим е био упознат и историчар Евагрие. За нас е он откривен
тек у новие време на сириском езику; издао га е 1810. године у
Немачко преводилац Беана. На француском езику га обавуе уз
Беанинупомо,опатНо(F.Nau,Paris.1910.г.).ошдоксетапревод
налазио у рукопису, БетунБекер е 1908. године публиковао сво ис
траживачкирадNestoriusandhisTeaching,укомедоказуедаеНесто
риебиоправославанидаееговаосудабилапогрешна.Истварно,
ово Несториево дело нам пружа на 3000 страница нов материал за
накнадно разматрае еговог случаа. Оно асно осветава Несто
риевосубективногледаеначитавоеговостваралаштво.
Ова Несториев рад на сириском езику насловен е као: Те
гурта Хераклидис. Могло би се превести са Хераклидиов комерци
ални трактат, док га е БетунБекер превео са The Bazar of Her
aclides. Вероватно ce ради о преводу грчке речи, , што
значитрговинскиуговор,илитрактат.Отудаиукижевномсмислу,
, т. трактат о . Ираклид Дамаски е егов
псеудоним. Да е ставено Несториево право име, кига би била
осуена на спаивае. У кизи се дае диалог измеу Несториа и
Софрониа; ова други псеудоним очигледно има у виду Кирила
Александриског. У том диалогу су подвргнути критици неки акти
Ефеског сабора из 431. године као и многи други Кирилови списи.
Наводи се и едан помириви докуменат из 433. године. Затим се
Несториеосвренаоневестикоесустизаледоегаакоесусеод
носиле на Евтиха и Флавиана, на срамни Диоскоров триумф у
Ефесу 449. године, на Флавианову смрт, на интервенциу папе Лава,
на смрт Теодосиа II и на нови курс у доба Пулхерие и Маркиана.
Диоскоров покуша да побегне из прогонства ние нам рание био
познат из других извора. А као што знамо Диоскор е ипак био од
веден у прогонство одмах после Халкидонског сабора, и то баш у
Гангру Пафлагониску. Несторие ве не говори о Халкидонском
сабору.еговосеперозауставилопревестиодокументимасабора.
ЗнамодаеНесториаубазипосетиоиПавле,епископизСирие,
кога е касние отерао Диоскор са катедре у Ефесу. Поред Нестори
еве самртничке постее налазио се егов верни приате, епископ
Дороте Маркианопоски, кои е такое био у изгнанству. Ето
путева преко коих се обавештавао Несторие. Био е он одушевен
ТомосомпапеЛаваиединомуниеписао,какотименебинашкодио
еговомпапскомауторитету.Алиезатонаписаописможитеима

347
КонстантинопоаукомеизражавасвоусолидарностсаФлавианом
и папом Лавом. Он ту осууе и анатемише Евтиха, критикуе раз
мишаа неких несторианаца и аполинариста. Ово е писмо дало
поводдасеуКонстантинипоуиздествуеиупутипозивНесториу
за учествовае на Халкидонском сабору. Након неколико десетина
година, Тимоте Елур, патриарх из Александрие, пише како е иза
сланикимператораМаркиана,приликомсвогдоласкакодНестори
аунасееблизуАхмина(Панополиса),обавестиоиегаиДороте
аМаркианопоскогданемораувишедастрахууодпрогонасвоих
неприатеа.ОвомеЗахариаСхоластикдодаедасуизгнаницичак
иотпутовалиизместапрогонства.Алигде?Мождауроднизавича?
Меутим, пад са магарца е убрзао Несториеву смрт. Ова збиваа
егови биографи описуу као почетак егове рехабилитацие, исти
чуи да га е едино смрт омела у томе да доживи сво триумф. На
супрот томе, неки егови биографи, аковити (монофизити), тумаче
ова дета као Несториев авантуристички покуша да се избави про
гонства;успутнипадсакоасезавршиосмру.Томприликоммуе,
какоонипишу,испаоезик,тесумуцрвинапунилиутробу.
Несториеваапологиаодражаваиеговосигурноувереедасе
нее вратити из прогонства, те зато он самопожртвовано и пише:
МоаежеадабудеблагословенГосподнебесаиземе.АНесто
риенекаостанеподанатемом.УгодноеГосподуштосууди,прок
лиуимене,изгладилиодносесаим.анебихимаоништапротив
даизбришемсвеоноштосамговорио,самокадбихбиоубеендае
топотребноидаесеудикрозтоокренутиБогу.
Поздравауи на ова начин Лава и Флавиана, а анатемишуи
себе, Несторие е остваривао прогласе и одлуке Халкидонског
сабора.
У чему се састои Несториева ерес, егова лична кривица и
одговорност? Да несторианство поседуе извесну христолошку
грешкуиерес,тоебезсвакесуме.
УпочеткусуНесториасхваталиипоистовеивалигасаПавлом
Самосатским. Очигледно е то било погрешно. Несторие апсолутно
потвруепунотубожанствауБогочовеку.Некисугаокривавали
даондоказуепостоаедваСина,двалицауИсусуХристу.Према
сведочеу Теодорита, ово скретае антиохиских ауторитета Дио
дора и Теодора туе е било како и ему, тако исто и Несториу. У
области учеа о Богородици Несторие е дозволио себи извесно
лакомислено неразумевае. Али, то е било пре него што е Црква
стварно потврдила та израз. Суме у тачност термина Богородица
исте су као и оне суме на Истоку око термина омоусиос после
Никескогсабора.

348
Несторие е са свое стране ставио потпис под богослове Лава
и Флавиана. Шта то значи? Да ли е у том поистовеивау ега са
има било извесне забуне? Папа Лав лично, и Васеленски сабор у
Халкидону, изнели су свое неслагае са Несторием. Неслагае се
ние односило на формулациу две природе, него се ихово рази
лажее огледало у поимау начина седиеа тих природа. Како
су се оне сединиле? ош у време Ефеског сабора 431. године, Несто
рие е признавао две седиене природе у едном лицу. А Кирил у
едноипостаси.
Сви монофизити, а има их доста, и то разноврсних, сматрали су
да исправно тумаче Кирила кад, следеи ега, тврде да у Христу
после седиеа остае само едно естаство,т. една ипостас, едно
лице.
Диофизити, т. православни, полазеи од тога да они правилно
тумаче Кирила, доказуу (тако е то било и у Халкидону), да после
седиеа у Исусу Христу имамо две природе, едну ипостас (као
штоетоикодКирила)иеднолице.
Несторианци (такое диофизити) су доказивали да у Христу по
сле седиеа имамо две природе, две ипостаси (насупрот Кирилу и
православнима), а едно лице. За их е Кирил монофизит ве и због
тога што они доказуу едну ипоспшс. Значи, овде се налази клупко
читавогспора.
Свакако да е у овоме Кирил недоследан и сам према себи и
према потписаном договору из 433. године. У контексту Кириловог
излагаа, егова формулациа една ипостас, коа е сама по себи
православна, захваууи егово покорности лажном православном
отрову аполинариста, осветава се кривотворном светлошу моно
физитства. Уствари, све е то едан несрени фалсификат: една ва
плоена природа Бога Логоса. Кирил прикрива и конзервише дух
ове фалш формулацие помоу термина кои е сам по себи правилан:
една ипостас. Према Кирилу то е едиее према естаству, слич
но едиеу душе и тела у човеку. Несторие оваквом едиеу ние
супротставао едиее природно, него персонално према благо
волениу. Ово е због тога како би Бог Логос избегао пате због
природе човечие, слично оно пати човечие душе због тела. За
Несториа е едиее ипостасно равно значеу едноприродно. А
тоевемонофизитство.
Одбацууи од себе све тешке оптужбе, Несторие е у своо
Апологии сам, рекло би се спонтано, обаснио због чега су га управо
сви, убраауи ту и Теодорита осудили. Он о тим двема природама
размиша као да су до те мере потпуне и аутентичне, те да свака од
ихнеможеаданебудеистовременоиипостаснаиперсонална.

349
Код ега се единствено лице, просопон, добиа из две природе,
из две ипостаси и из два лица (!) обедиена у едно у слободном
општеу. У свом Трактату Ираклиа Несторие е за то сложено
лице смислио чак и посебан термин: Лице едиеа,
истичуи тиме ипостасну пуноту сваке од тих природа,
све до иховог посебног лица. Ево, због ове прекомерне раздвое
ности природа, Црква е Несториа у то време и одбацила. Меутим,
у своо Апологии он постиже и сво лични, сво морални мир.
Поменути рукопис завршава овако: Раду се са мном пустио, дру
гарко моа, заклону мо, утехо моа и ти земо изгнанства мог, мати
моа, коа еш сачувати тело мое до васкрсеа. У Константи
нопоу Несториевих приатеа е остало доста, тако да су могли,
након вести о егово смрти, да организуу пред Дворцем прилично
бучне демонстрацие, захтевауи да се Несториеви посмртни остаци
пренесу у престоницу. Меутим, император е наредио да се после
ХалкидонскеосудеНесториарастерауовакванеумеснаокупаа.

350
ХАЛКИДОН
(451.године)
Шта е васеленском хришанству управо разаснио та Халки
дон? Шта е формулисао, чиме е угасио пожар разбуктале ереси?
На кои е начин допринео успоставау мира у Цркви? На шта се
свело егово догматско достигнуе и егов васеленски непролазни
знача?
Данас, после хиадупетстогодишег убилеа Халкидона, заним
ивобибилоосмислитинашактивниодноспремаеговомзнамени
том,блиставоморосуукоемеузаамниодносдвеприродеуХристу,
божанске и човечие, исказан путем четири негативне одлике: несли
вен, непроменив, нераздеив и нераздвоив. За непосвеене овде
ние ништа асно исказано, баш као у неко математичко формули.
Али посвеени овде виде право чудо богословске премудрости, виде
златникучзаотвараеризницетанебогоразума.
**
*
КакоеЦрквадошладоовогкуча?Евократкогпрегледадога
аа. Метафизички диалектички гение са диалектичком дослед
ношу е куцао на врата тани хришанског Откривеа. Пошто се
грчка неуморна мисао уверила у IV веку, у никеским и посленике
ским мукама, кое су у сталном тражеу траале скоро читаво
столее,даеХристосистинитиБог,еданодСветеТроицекои
е постао Човек, она се у V веку разболела од нааче грознице
даегразмишаанатему:какоеовонестворено,неконачнобие
(онакокакомитоданаспевамоНизаступник,ниангел,негосесам
Господваплоти),посталоплот,т.човек?
Како е ово едносуштно Оцу и Духу бие постало едно са дру
госуштном Богу Природом, створеном, коначном и смртном, т.
човечиом?

351
1) Можда е дошло само до тобожег седиеа кое само споа
изгледа такво? Уствари, можда е то само блиско зближавае кое
претпостава две целине, кое живе паралелно, едино морално об
едиене у слободно сагласности два потпуно по суштини различита
лица, коа функционишу у слободно усаглашености: лица Бога и
човека, са два ума (логоса), са две вое, а ми бисмо ош рекли и са
двесамосвестикоенапоредопостое?
На овакав се танак лед натоциала антиохиска богословска
школа,пасепоемускотраладонесторианскеереси.
2) Или, можда се Христос мора схватити искучиво као един
ствено целовито лице? Меутим, можда е ова егова целовитост
саставена од одговарауих разноврсних природа, од божанске и
човечие, коа е свака на свом месту смештена према плану един
ственог саставног лица? Значи да се до пуноте едног лица дошло
путем непуное сваке од ове две природе. Тако да у Христу ние цео
Бог и ние цео човек, него су само делови едне или друге природе.
Путем овакве логике е пошао велики умник, Аполинарие Лаодики
ски,коиетимествориоересаполинаризам.
3) А можда е единство лица у Христу постигнуто без икаквог
делеа на делове природа кое су ушле у егов састав? Можда су и
една и друга узете, свака у целокупно ихово пуноти, па е само у
процесу иховог седиаваа дошло до губеа оне слабие при
роде у оно друго, бескрано снажнио. Човечиа природа е апсор
бована и помоу божанствене, преображена до ене потпуне егзи
стенциалне илузорности. Можда е само остала ена, видива
телесним очима, сенка земаског човека, али без егове суштинске
реалности?
Ова последа комбинациа богословске мисли ние само саб
лазнила Александриску, по свом карактеру хеленску богословску
школу коа е претерано меонички1 третирала материу, него и друге
милионске инородне грчкоримско империи масе афричког (Копти,
Етиопани) и азиског (ермени, Сирици) становништва, кое су ве
расно, саме по себи биле склоне дуалистичко мржи према матери
алном свету. Ултра аскетска (све до дуализма) религиозност Истока
и племенски, антиримски национализам, као две стихие су се
подсвесно обединиле у единствени дух нараспростраениег и
нажилавиегдревногеретичкогпокрета,умонофизитство.
У време одржаваа Халкидонског сабора (451. г.) ве су на сце
нуисториебиластупиласватрипоменутатумачеахристолошког
1Меонички=меон=ниизчега,т.одништавности.(Прим.реценз.)

352
догмата и прва два су као еретичка ве била доживела осуду Цркве.
Па ипак е врховно ауторитативно суее ересима, кроз дефиницие
вере на I, II и III Васеленском сабору показало да ове пресуде не
производе директно, непосредно, умирууе дество на Цркву. Биле
су потребне ош и државне репресалие и време кое све лечи као и
допунска обашеа меу богословским странкама кое су биле у
спору.
Наивни провинциалац, Диоскор, ние хтео да веруе да е двор
ска револуциа оборила и егову диктатуру. Као члан помесне дие
цезалне управе Египта, он се чак дрзнуо да не призна легалитет но
вогимператора,Маркиана.
Меутим, убрзо е увидео сво пропуст. ош до уче су му сви и
свак били покорни, а одедном се сад све измигоило из егових
руку. Године 449, одмах после Разбоничког сабора и протериваа
Флавиана, дошао е Диоскор у Константинопо као триумфатор,
па е лично поставио свог апокрисиара (т. овдашег резидента са
александриске катедре), Анатолиа, за престоничног архиепископа.
Али Анатолие, као становник престонице, ние био слеп; асно е
видео немогуност повратка на оно што е прошло. И тако, изневе
ривши Диоскора, ставио се у службу новога курса: ликвидирае
целокупне акцие ЕвтихДиоскор, те ориентациа богослова на То
мос папе Лава, кои е папа послао у Константинопо пре Разбонич
ког сабора. Специална папина делегациа, саставена од два епис
копа и два презвитера, захтевала е, ради мира у Цркви, да се Томос
потпише. Први е Анатолие ставио потпис. За им су на стотине
епископа потрчале да се потписуу, жалеи се при том да су рание
били приморани да ставау свое потписе због Диоскоровог притис
ка. Потписао е Томос и Максим, Диоскоров експонент на Антиохи
ско катедри; а Рим е у меувремену био засут и поканичким пис
мима многих епископа. У овоме хришанском центру су мислили да
се све срено средило, ако е ве потписана папина посланица, те да
е више непотребан било какав сабор. Roma locuta causa finita est.1
Нису могли да схвате да Исток има другачиу конституциу духа, те
да би се он смирио, нису довони само ауторитативни декрети. По
требно е ош укротити и стихиу узнемиреног авног меа путем
процедуре саборског надметаа, путем тог тешког данка кои се
плаа страначким струаима у богослову. Сабори су за Исток гро
мобрани,палиативиилековипротивдогматскихгрозница,коиза
1Римепроговорио,стваререшена.АлузиаБл.Августинанаауторитети
непогрешивостримскогпапе.(Прим.реценз.)

353
одреено време смауу интензитет оболеа и доприносе еговом
залечиваунадуживременскипериод.
Не обраауи пажу на мишее Рима (видели смо да он у
овим пословима ние судиа), императорска власт е, да би црквено
верификовала победу над Евтихом и Диоскором (имао е пот
смешив надимак Фараон) и над иховом египатском, инородном
ересу,монофизитством,одлучиладаокуписаборуНикеи.Никеа
е била своеврсни оптимистички мит. Остала им е у сеау само
првапобеданадстрашномересу,коаеизвоеванаснагомцрквеног
и државног ауторитета Васеленског Сабора, а заборавали су по
какву цену се дошло до те победе; плаена е шездесетогодишом
арианском реакциом у наисточнием епископату. Било како било,
текимператорскимуказомод17.V451.годинесазваневаселенски
саборза1.септембар,итоуНикеи.
ПапаЛавсепокориоточиениципаеодредиозасвоелегате
два епископа и два презвитера. има е придодао и петог, грчког
епископаулианасаострваКоса,итоусвоствууваженогексперта
и преводиоца. улиан е дуго боравио у Риму, одлично е познавао
расположееипотребеЗапада,истобашкаоисвогИстока,аисло
бодно е владао са оба езика. Године 449. на оном Разбоничком
сабору посланици папе Лава су се без знаа грчког езика обрели у
достанеугодномположау.ЗаПасхазина,епископаЛилибеског (Си
цилиа) кои се налазио на челу делегацие, папа Лав е захтевао
местопредседавауег,штоеканонскииприроднозаalterego,т.за
еговог двоника. Преко 500 епископа е о државном трошку у
одрееновреместиглоуНикеу.Осимпеторицелегата,самосуош
дваАфриканцапредставалаЗапад;осталамасаебиласаставена
одделегатаисточнихепископата.Итоебилатипичнапропорциа
за све васеленске саборе. Здрави не траже лекара, него болесни
(Мате,9.12).Васеленскисаборисубилилекпротивболестиодко
ихеболоваоИсток.УтовремееЗападмучиосвоумуку.Европу
е задесиланаезда Хуна па е папа сматрао да е немогуе у време
такве опасности напустити Рим. Како би преградио Хунима упад у
своуимпериуличноеимператорМаркианмораодасеупутиупо
ходнаенесевернегранице.ТоеиндиректнодопринелодасеХуни
дубоко увуку на Запад, где су 451. године, док се окупао IV Васе
ленскисабор,доживелиодлучууипоразнаКаталонскомпоу;то
етериториаданашеФранцуске, близуШалонсирМарна.Пошто
су га ометале ратничке бриге, а поготово што е себи био ставио у
задатакдаобавезноличноприсуствуесабору, Маркианенаредио
да се сабор привуче што е могуе ближе егово престонично
резиденции.ТакоеНикеу,коаиниебилабаштоликоудаена,

354
заменио Халкидон, царско одмаралиште, кое му е стварно било у
нанепосреднио близини. Данас е то Кадике, место прекопута Кон
стантинопоа, на азиско обали Босфора. У огромно, удобно ба
зилици Мученице Евтимие било е довоно места за заседае
сабора са преко 500 учесника. Поучена горким искуством са два
претходна васеленска сабора (III у Ефесу 431. г. и Разбоничког, исто
тамо, 449. године), кои су анархистички протекли, Маркианова
власт е одлучила да одговорност за одржавае реда узме у свое
руке. Сва техника председаваа, давае речи говорницима, гласае,
сакупае потписа итд., ставено е у надлежност специалне през
идиумске комисие, саставене од 18 чланова, у коу су ушли високи
чиновници и сенатори. Ови стварни председници су се сместили у
прочее сабора и то леима окренути прегради коа одваа апсиду
олтара од лае. Пратеи форму четвороугаоне базилике, у односу на
ихов сто, у дугим редовима су биле размештене фотее и клупе за
саборнике, оставауи тако по средини слободан пролаз за леву и
десну страну. Тиме е први пут у цркви био утврен распоред места,
кои е касние постао традиционални узорни модел за све будуе
саборе, те е као такав зафиксиран и на иконама са приказаем васе
ленских сабора. Поштууи принцип хиерархиског старешинства,
председници из редова власти су, осим тога, разместили учеснике
сабора и према ихово страначко припадности, наавууи тако
унапред, данаши парламентарни распоред скамиа. На челу десног
реда (у односу на лау храма; ако се гледа од прочеа сенаторског
президиума, то е онда лево), били су смештени делегати римског
папе. До их е на основу 3. канона II Васеленског Сабора седео Ана
толие Константинопоски, до ега Максим Антиохиски, па епи
скоп Таласие из Кесарие Кападокиске и Стефан Ефески. У левом
реду, т. десно од президиума, на почасном месту е седео много
грешни александриски папа Диоскор. До ега, егова десна рука из
времена одржаваа Разбоничког сабора, увеналие ерусалимски.
Поред ега, заменик тесалониеког епископа; надае, зависно од
припадности диецезама, епископ из Египта, Палестине и Илирие.
Саборепочеосарадом8.октобра.
Како ли е само било папиним легатима да наспрам себе гледау
како се едан еретик кога е папа осудио сад шепури као да е пуно
правни члан Сабора! И кад су сви заузели своа места, црквени пред
седавауи Сабором, легат Пасхазин, затражио е од царског прези
диума да се пре почетка рада Диоскор искучи из састава Сабора, у
противном е римски легати одмах напустити Сабор. Президиум е
ставио приговор: не може се нико отерати без судске одлуке; зато е
иорганизовансабордабибилосуеа.Поштосулегатимотивисали

355
сво захтев за удаавае Диоскора, и то набрааем егових криви
ца, царски президиум е то едва дочекао па е дао следеу изаву:
формалноеотворенасудскарасправа;тужилацеведаосвоисказ;
сад е ред на туженога; Диоскор губи право да седи на свом месту;
местосаборникаеместосудие,аонесадоптужен,панекасезато
преместинаклупуусредини,гдемуеместокаотуженом.Мораое
да се повинуе одлуци. Тако е Сабор узео правац према правним
обалама,ердаебилодругачие,одласкомримскогделегатаСабор
би изгубио ауторитет васеленскости. Диоскор е могао тад да буде
бахат,паданастаненовихаос,каоштосетоведешавалонасабо
рима431.и449.године.Одтеанархиеиодтеопструкцие,Саборе
спасла само бариера државних контролора. Ово би била илустра
циа едног у низу случаева, осетиве, принципиелне и тактичке
узаамнесарадеЦрквеиДржаве,кадеразуманпритисакдржавне
силемогаодаспасеЦрквуоданархиеикобнелажнеслободе.
Црквени тужилац, кои се био добро припремио за Диоскоров
случа не губеи време, изашао е на средину и заузео свое место
кое му припада. Био е то Евсевие Дорилески, епископ и правник,
коисепрославиоуразобличавауеретика;првоНесториа,азатим
иЕвтиха.УнизуизнетихчиеницаоДиоскоровомнасиу,Евсевие
е поменуо и некадашу директну забрану челницима, Теодориту
Кирском и Иви Едеском да доу на Сабор 449. године, кои их е
лишиочинабезиховогприсуства.
На ово насие су се они жалили папи Лаву, па их е она ужи
саборуРиму449.годиневебиооправдао,такодасусадdejureбили
рехабилитовани. Остало е ош само да се ова рехабилитациа спро
ведеуделонаедномправомВаселенскомсабору.Будуидасубили
ослобоени оддворскогиДиоскоровог терора,ТеодоритиИва на
зад стижу у Халкидон. Меутим, због правне форме, засад су ош
увек били ван заседаа. Приликом спомиаа Теодоритовог имена,
римскилегатисуистогтренутказахтевалидасеонуведекаопотре
бансведокикаоучесникСабора,поштогаевеоправдаопапа.Ме
усаборницима,коисуседелисалевестране,овоеизазвалоекспло
зиу негодоваа: Удаити одавде Божег неприатеа, Нестори
евогучитеа!Аонисдеснесуимодговарали:ГонитеодавдеФла
вианове убице! Напое манихеи! Напое еретици! Отерате убицу
Диоскора!Асалевеопет:Оне(т.Теодорит)анатемисаоКирила!
Шта би хтео? Хое сад да отера Кирила?! Председавауи су сти
шалибурутакоштонисуТеодорита,коиепреовогабиоформално
оправдан, сместили да седне у редове учесника Сабора, него му е
одреено место у средини, и то само као сведока поред тужиоца
евсевиа.Оваквииимасличниповициуантичкодобасуулазили

356
у ритуал и радних и свечаних скупова. их су бележили званични
записничариибилисууношениузаписник.Ималисуулогуданаш
ихманифестаирезолуциапоединихпарламентарнихгрупа.
Врло дуго, до касно у но, читали су се записници са Разбо
ничкогСабора,каоионогФлавиановог,Константинопоског,из
448. године.Успутбидржавнитужилацичлановипрезидиумаиспи
тивали оне учеснике сабора, кои су сад ту били присутни. Овде
стварно треба одати признае Диоскору. Понашао се као одважни,
искучиви фанатик. Веина епископа га е малодушно напуштала,
наводеипримерееговогтерора.АДиоскоримсепотсмевао:Ах,
беднициедни,уплашилистесе!Зарсусетакохришаниплашили!
Светимученици,зарстетакопоступали?!Кадсугапрекоревализа
личну пристрасност према Евтиху, он е искрено негодовао, тврдеи
да у томе нема ничег личног: Ако Евтих мудруе супротно догма
тима Цркве, не само да е онда заслужио да буде кажен, него и
спаен. а се печем на мукама због вере католичанске, а не због
тамонекаквогчовека!Моумеусмереннаоноштоебожанско;а
негледамнинакаквеличностииниочемудругомнебринем,осим
омоодушииоправовери.
Кад е поред других материала била прочитана и помирива
посланицасв.Кирилаупуена433.годинеовануАнтиохиском,као
иФлавиановоизлагаевереиз449.године,изазвалоетокоднеких
одлучнеизаве:СлаваКирилу,имиистотаковеруемо!Источни
(т. Антиохици) су обашавали: И Флавиан тако веруе, зашто е
онда био осуен! Желеи да ухвате и да констатуу ова тренутак
еднодушности, световни председници Сабора су предложили да се
поединачно изгласава ова теза о сагласности Кирила и Флавиана.
ПредседавауиЦркве,епископПасхазин,прихватиоепредлог,па
епрвидаопримергласауиавноупозитивномсмислу.Примере
биозаразан.Такосугласалиимногидруги,укучууитуиТаласиа
Неокесариског,едногодДиоскоровихпотпредседниканаСабору
449. године. Пошто е други председавауи, ован ерусалимски ви
деодаестараиграбесповратнопроиграна,устаое,панесамошто
еизавиодасеслажесатаквимгласаем,негое,башкаоонокод
нас на примитивним сеоским поселима, прешао са леве (Диоско
рове)клупеисеонадесну(римску)страну.Повинууисесвомечел
нику,истосутоучинилиисвиосталипалестинскиепископи.Такосу
поступилиионисаИлирика.единиемеуимаАтикНикопоски
избегаогласаетакоштоехитронапустиоцркву,подизговоромда
осеанекакавеакеболове.Чаксу сеичетворицаегипатскихепис
копа, чланови Диоскорове свите, кои су били потчиени ему,
одлучилинаистотаквоизашаваеавнимгласаем.

357
Заседае се завршило касно, уз свее. Ипак су световни чланови
президиума формулисали закучке, кое би требало да усвои на
редно заседае, а то су: а) на Сабору 449. године епископи нису били
слободни у изражавау свог мишеа; б) за ово насие су били
одговорни председници Сабора, те због тога морау бити скинути са
ихових положаа. Разилазеи се, саборници су певали Трисагион, т.
Трисватое: Свати Боже, Свати Крепки, Свати Бесмртни, помилу
нас! Ово е први историски доказ о прихваеном певау Трисва
тог,коеодтадачестоодекуе.
Кроз два дана, 10. октобра, састала се друга сесиа Сабора, меу
тим, на у нису била позвана лица коа су на крау претходног засе
даа оглашена за кривце и за коа е бити потребно донети судску
пресуду, а то су: Диоскор; затим председавауи на Сабору 449. годи
не: увеналие ерусалимски (ние му помогло егово демонстра
тивно покаае), онда Таласие Новокесариски, Стефан Ефески и
Василие Селевкиски. Одсутна е била и цела група египатских епи
скопа, очигледно по Диоскоровом нарееу. Дезавуисане су уствари
биле само вое, док е безлична маса епископа, коу су они водили,
остала поштеена, задржавши статус учесника сабора. И мада се на
прошлом заседау, следеи свое челнике, она премештала слева
надесно, ипак, сада ние била лишена ни слободе ни могуности да се
усрдно бори за монофизитско богослове, сматрауи га за Кири
лово. Мада е кучала и залагала се за ега час уобичаеним, при
хваенимповицима,часнегодууипригушенимгунаем.
Сматрауи да е атмосфера у довоно мери припремена ве и
оним што се дешавало 10. октобра, као и обавеном чистком,
чланови президиума су у име императора предложили Сабору да
прее на разматрае спорног догматског питаа, као и на усваае
егове нове формулацие. Очекивали су да би она могла све да
усагласи и све да смири. Први су се овоме успротивили римски ле
гати. Они просто нису могли да схвате како и због чега, после
саслушаног извештаа и прихватаа Томоса папе Лава, т. после
Roma locuta est... опет почети ово наново. И онда, као и данас, Рим
не схвата никако другачие знача сабора, него само као свечано
приступае ве изреченом папском гласу. Легати су имали изричиту
инструкциу да не дозволе догматске дискусие. У овом конкретном
случау се и грчка веина Сабора боала богословских спорова, кои
би подрили наду на иоле миран завршетак. Уствари, боали су се
самих себе, знауи дубину и оштрину религиозних емоциа кое су их
раздваале, а да и не говоримо о теориско тежини, коа е за многе
од их била недостижна. Наш савременик, римокатолички ис
торичарY.Bardy,овапредлоглегатакоисепоклопиосарасполо

358
жеем Источних, квалификуе као мудар (set avis qui etait sage).
Овопросуиваеомудростиеспорно,субективно.Мождаествар
ноовоибилоbonpourlOccident(доброзанародеЗапада),алинеи
заоненаИстоку,гдебипредузетемеремеханичкогзаптиваафон
тане богословствоваа водиле само ка одуговлачеу болести. После
Никее, читав низ сабора, помесних и васеленских, ма како да су се
наивно и безуспешно заклиали, ипак нису сачинили никакву нову
формулациувере,осимонеедине,Никеске,коакаодаебиладо
воназасвеситуацие.Доксенебииживелаповеанатемпература
наредне догматске вруице, сва заклиаа би остаала неуспешна.
Такавеслучабиоиовомприликом,малоемудростиидалекови
достибилокодовихпростодушнихримскихлегата.Далековишесу
се показале мудрие и проницивие намере владе да од Сабора
извученову,усаглашенуформулациу.Заштоебилопотребноопет
овонаново,опетсакупатисасвихкраева васелене,доводитии
издржаватитуполовинухиадепредставникацркава,кадсевемо
гао постии исти та резултат путем курира кои би пренели папино
писмоФлавиану,т.тазнаменитиТомос,итакоставаемпотписа
испод ега добити формалну веину гласова? Два недиригована
Сабора у Ефесу, 431. и 449. године, показуу неспособност да се до
несу нове дефиницие вере. После овог горког искуства, сад е била
донета одлука да се Сабором диригуе, т. да се потстакне доно
шее нове формулацие вероисповедаа. Епископи су се позивали
на формалну забрану, коу е био донео II Васеленски Ефески сабор
431. године, по коо се не сме сачиавати било какав други символ
вере, мимо Никеског. Председавауи Сабора су на овоме лукаво
придобиалиеговеучеснике.Овисаборницисуимпредложилипак
дасепоновопрочитаСимволверекаоидругидогматскидокументи
новиег датума, како би се сви убедили у то да се одговори на но
вонасталапитаауиманеналазе;асаборницисупростожелели
дасествародложииотегне.ПослеНикескогсимволабиоепрочитан
и Константинопоски. Овде се први пут на сцену званичне историе
поавуе наш НикеоЦариградски символ, кои е према свим по
казатеима настао под кра арианских спорова и кои е ве био
познатучесницимаIIВаселенскогсабора(381.г.),штосеипакнемо
жесатачношуутврдити,ернепостоезаписницисаIиIIСабора.
Тад е било прочитано ош и Кирилово писмо упуено Несториу,
,затимовануАнтиохиском,,па
1HistoiredelEglisepubliesousladirectiondeA.FlicheetV.Martin,t.IVp.231,
Paris,1948.

359
томос папе Лава и уз ега придодати текстови са упутствима из 450.
године. У има е папа, како би задовоио Грке, цитирао и Кирила,
мада е исправно одбацио егову опасну формулу, , коа
тако монофизитски звучи. Преко насаблаживиег и наоштриег
Кириловог писма ( ) са 12 анатемизама прешло се утке,
као да е то било по обостраном договору. Тако се наступило са св.
Кирилом у донекле пречишеном виду, како би се он лакше усагла
сио са папом Лавом. И Атик Никопоски, а онда и егови Илирци,
као и едан део Палестинаца, почели су да изналазе разноразне
зачкоице у Томосу, захтевауи да се ипак прочитау 12 анатеми
зама. Меутим, председавауи су ово заташкали, али су истовремено
признали да е са психолошке тачке гледишта корисно пружити задо
воее свим скептицима путем организоваа едног приватног засе
даа и то под руководством Анатолиа Константинопоског. Био е
обавен петодневни прекид рада Сабора. Анатолиу е у меувре
мену дато у задатак да паралелно заседа, како би убедио скептике и
припремио проекат за усаглашену формулу верске дефиницие, т.
баштоодчегасеСаборнасвемогуеначинеограивао.
Док се у ово комисии одвиао богословски посао, за 13. октобар
е било одреено заседае чисто духовног суда, под председништвом
легата Пасхазина, значи, без световног президиума, кои е требало
да суди Диоскору. Скуп се одржавао у анексу храма, у тзв. Мар
тириону. И после три званична позива Диоскор ние хтео да се по
ави, па е назад без еговог присуства била донета пресуда на
основу броних доказа о узурпации власти, насиа, самовое и
дрскости; питаа вере се нису помиала. Судску одлуку коом се
Диоскору одузима чин потписали су сви епископи без изузетка. Тако
е била постигнута еднодушност уз преуткивае догматских
питаа. Истовремено е ово погодовало легатима, ер се тиме испо
ило еднодушно признае врховног ауторитета римске катедре.
Поменута резолуциа овако изгледа: Зарад тога, насветии и на
блажении архиепископ великог и древног Рима, Лав, через нас и
через ова свети Сабор, седиен са блаженим апостолом Петром,
кои есте камен темеац католичке цркве и основа православне
вере, лишава Диоскора епископства и свештене части. Ево едног и
то свечаног доказа признаваа посебног, изузетног првенства рим
ског архиепископата, заснованог искучиво на првенству апостола
Петра; доказ кои е изрекла древна, неподеена Црква кроз уста
едног Васеленског саборца. Ово е и доказ о дубоко разлици измеу
самог менталитета латинизма и хеленизма. Иза едних те истих речи,
западни и источни хришани нису подразумевали у толико мери
различитдуховнисадржа,коликосугатоосеали.Римани,будуи

360
да су у свом целокупном религиозном и црквеном животу, т. у своо
практично еклесиологии били задоени мистиком власти и права, у
своим душама су под тим подразумевали и сво будуи непогрешиви
папизам, док истовремено анархични Хелени нису ни наслуивали
могуност такве мистике кад су признавали она обичан, позитиван
факт традиционалног првенства части и ауторитета римске катедре.
Када су на ту тему почетком IX века отпочеле свае, а затим кад е
дошло и до коначне поделе Цркве, испоила се сва дубина овог
неспоразума кои е траао хиаду година. Риму су се Грци чинили
као нечасни уди кои су се одрекли своих потписа и обавеза што су
им оставили ихови праоци, и то не само на том IV Сабору, него и
на свим наредним Васеленским Саборима; чинили су им се као уди
кои су рационално (по протестантски) одбацивали мистичну веру
предака. А Грци опет, у претензиама Рима никако нису видели
овлашее апостола Петра, него теократско изопачее или пак гре
хопад западног обрасца, кад е у варварско, средовековно Европи,
ена васпитаница и руководитека, папска власт постала истовре
мено и политичка, универзалноимпериална власт, над читавом ва
селеном. А то управо Грци нису могли да допусте. Они су имали тео
кратски закониту, хришанску, императорску власт, коу е Црква
миропомазала, власт, са коом е ауторитет Цркве био хармонизи
ран, сачиен и усаглашен по теории симфоние. Власт пак Рима,
снабдевена е била теориом два мача, т. претендовала е да у прин
ципу буде дародавка Петровог овлашеа и византиским василев
сима, што су Грци са свое стране доживавали као неподношиву
и увредиву ерес. Чисто црквени лик римског првосвештеника и
егово законито првенство части вибрирало е у очима Грка такое
теократски, меутим, на други е начин мишено. Услед самоза
штите од изопачених теократских претензиа папизма Грци су га од
бацивали en bloc потцеууи и егово неоспорно првенство. Ла
тини су се пак наплатили Истоку ош веим омаловажаваем. Тако
ебуалапсихологиажалосногвеликограсколауЦркви.
Четврто заседае Сабора отпочело е 17. октобра. На дневни
ред су императорски председавауи ставили израду дефиницие
вере. Општу опозициу овом задатку е изразио црквени председник,
еп. Пасхазин: За Сабор е правило вере оно што су изложили оци на
I, II и III Сабору, исто као и оно што е дао достоанством уважени
Лав, архиепископ свих цркава. То е вера коу Сабор признае, коо
е он предан и то без икаквог одузимаа или додаваа. Онда су
председавауи затражили поединачно гласае, како би се разас
нило да ли сви признау да е Кирилово и Лавово веровае едно те
исто.ПритомсупристалицеКириловеиДиоскоровеориентациепо

361
сво прилици изразиле жеу да увеналие, Таласие, Василие Се
левкиски, Евсевие Анкирски и Евстатие Виритски, значи, колабо
ранти из Ефеса 449. године, кои су привремено били удаени до
суеа Диоскору, а кое то суее ние закачило, буду сад враени
на Сабор, као и да добиу право гласа. Световни председници доносе
тад одлуку да консултуу императоров Двор, кои се налазио на друго
страни Босфора. Убрзо е курир донео одговор: император полаже
наду на мудрост Сабора, а Сабор е са радошу вратио у свое редове
спорне епископе кои су у целини са осталима потписали заедничку
резолуциу. Нешто е другачие стаала ствар са 13 египатских епис
копа кои на првом заседау нису прешли на десну (римску) страну,
т. били су против Диоскора. Од тог тренутка они су се нашли ван
саборских просториа. Очекууи ислеее, били су припремили
свое исповедае вере у коме су одбацивали различите древне ереси.
али су прелазили утке преко Евтиха. их су позвали, саслушали их
и поставили им низ директних питаа. Мада тешко, ипак су се они
одрекли Евтиха. Одбили су да излажу свое мишее о Томосу папе
Лава, пошто не председава ихов александриски челник. Позивали
су се притом на сво александриски Статут, т. на 6. правило Нике
ског сабора. Меутим, многима су били попустили живци, тако да су
неки падали пред ноге стариим епископима, молеи их да поштеде
ихове седе главе, ер им у Египту за ставае потписа на Томос
папе Лава следуе смрт. Ние ово било само преувеличано причае
приче, него е то био истински Диоскоров терор. Онда им е са
општено да се гласае о иховом учешу одлаже до избора новог
патриарха на Диоскорово место, а у меувремену они могу безбедно
даживеуКонстантинопоу.
На основу императорове наредбе Сабор е после овога морао да
подвргне ислеивау и едну групу бунтовних монашких челника,
укучивши ту и сириског аву Варсуму (Барцума, кои е постао
познат по своим скандалима из 449. године). Пошто ние могао од
тих букача, кои су захтевали рехабилитациу иховог омиеног
Диоскора, да добие очекивано обашее, Сабор е у форми пис
меног решеа ова безнадежни случа предао у надлежност архи
епископа Анатолиа Константинопоског, на административно
разматрае,итопослезавршеткарадаСабора.
Световни руководиоци Сабора су приметили да су се епископи
заморили од расправаа драматичних личних конфликата и да
више нису у стау мирно да преу на догматске формулацие. Зато
су и пренели ова главни задатак, кои им е Двор наложио. на
нареднозаседаезаказаноза22.октобар.Дабисеолакшалемуке


362
око нове дефиницие вере, архиепископу Анатолиу е било ставено
у задатак да припреми ову формулациу у приватном кружоку.
Колико смо упознати из потое дискусие, ер се ние у целини
сачувала, она е изражавала укус веине, т. очитавала е Кирилову
александриску терминологиу. Осим римских легата и неких Антио
хиаца, скоро сви епископи су се сложили са формулом, ...
т.еднаприрода,коаепосуштинибиламонофизитска.
Саборнике е у ову мрежу повукао она богословски западни
ауторитет св. Кирила, кои се сам дао у у уловити због свог пре
великог повереа у неке офуцане текстове отаца Цркве; а их су
злонамерно кривотворили аполинаристи. Меутим, било е потре
бно да прое скоро читаво столее док Леонтие Византиски ние
разоткрио ова успели фалсификат. А тад на Сабору веина се ние
сложила са термином папе Лава и Флавиана две природе након
седиаваа, , него е предлагала оно
увиеноидвосмислено,,т.издвеуприрода,
Световни чланови президиума су добили податак да е такое и
Диоскор употребавао термин од две природе а да е истовремено
окривавао због тога Флавиана. На ово е, нико други до сам Ана
толие, одедном изавио да Диоскор ние свргнут због вере (!!), него
због безобразлука; папа га е рание едном удаио, а ние се поавио
ни на саборном суду. Као ученик и миеник Диоскоров, Анатолие,
кои се врло лако прилагодио престоничном курсу, ош увек ние био
свестан, или ние желео да зна за истински еретички ентузиазам
Диоскора. Ево примера по каквом су мраку лутале чак и навее
личности грчког епископата! ош увек су на едно око (кириловско
диоскоровско) били слепи. ихова е напрегнута видивост сва била
усредсреена у другом оку. име су ош могли да виде само едног
единог неприатеа несторианство. И на сабор су ош увек гледа
ли као на армиу коа треба да потуче неприатеа кога су едино они
могли да примете. На заседау 22. октобра, после читаа предложе
не формулацие, разлегли су се антинесториански повици: Ово де
финиции треба додати и име св. Марие као Богородице, па Христос
е Бог! Кад е ован Германички хтео да истакне две природе у Хри
сту, разлегло се: Доле несторианац! Шта би требало онда да ради
мо са писмом насветиег Лава? питале су галамие. Трезвена ве
ина е тврдила да предложена формулациа управо потвруе Томос
папе Лава: Лав изражава Кирилове мисли! Меутим, папски легати
су и овим били незадовони. На основу признаа баш римока
толичког историчара, Y. Bardy (ор. cit) r. 234), они су желели да ка
нонизуусамтекстпосланицеупуенеФлавиану,т.текстТомоса.

363
Пасхазин е тад изавио: Уколико се не прихвати писмо на
блажениег апостолског папе, Лава, онда нам наредите да вратимо
наше мандате па емо се вратити у Италиу и тамо организовати
сабор. Чак се и Евсевие Дорилески дао овим збунити, па е пред
ложио да се окану покушаа доношеа на Сабору било какве де
финициевере.
Очигледно да е и ова Сабор преживавао кризу сличну оно на
претходна три Васеленска. И ево сад, као и онда, почела е да делуе
старатеска улога државне власти.1 После хитног договора са
Двором, чланови Президиума су поставили Сабору ултиматум: или
е Сабор изгласати дефинициу вере, или е бити распуштен и
пренет за Запад. Учесници су се морали примирити и спустити тон;
али су се ипак разлегали карактеристични повици: Шта ово треба да
значи?Паихоемодасеразиемоаковамсенашпредлогнесвиа!
ега не прихватау несторианци! Онда нек несторианци иду у
сво Рим! Ово су узвикивали становници Илирика, кои су заедно са
своим центром Тесалоником административно припадали, као пок
раински егзархат, римском патриархату! Меутим, географиа е
едно. а етнографиа е друго. Били су то по езику и богослову
Хелени,теимедуховнобиотулатинскиРим,каоиониРиму.
Чиновници кои су седели у президиуму покушали су да поед
ноставе исход овог заседаа конкретним гласаем: Ко е за Лава, а
коезаДиоскора?
Ово, меутим, ние могло да прое, ер у суштини ние било ис
правно. Као прво, док му е пресуивао, ова Сабор ние просуивао
Диоскорово богослове. Друго, илиили уопште се ние односило
на поларизациу ЛавДиоскор, него е било супротставено Лавово
богослове Кириловом. Са папиним Томосом су несумиво у не
сугласу 12 Кирилових анатемизама. Али, у том тренутку ово реи
гласно ние било могуе, ер су сви напори били усмерени на то да се
усагласе два богословствоваа, по свом обличу несагласна. Обе ове
личности, и Лав и Кирило, били су православни. Меутим, Кирилово
богослове е у себи садржавало извесну стварну кварност, коа е
захтевала да буде очишена, дезинфицирана, а никако дозволу да се
та зараза усаглашено прогута. Хоешнееш, требало е поново у
зноу лица свога покушати да се формулише дефинициа вере, чега се
Саборсведотогтренуткатакоупорноклонио.Затоебилаформи
1Такоебилоdefacto;алитониебиозакон,тониебилоdcjure.Моглое
тодабудеилошекаонаVВаселенскомСабору.Тамоеобластдуховнеслободе
овакоформулисана:Духдишегдемусехое...!(Прим.аутора)

364
ранаспециалнакомисиазановипредлогодкогасеочекивалодае
задовоитисвестранеуспору.Уусуушласватрипапиналегата,
а од Грка су укучене ове истакнуте личности (кириловци, па чак и
диоскоровци): Таласие Кападокиски, Евсевие Анкирски и лично,
Атик Никопоски. Комисиа се усамила у омаем анексу при храму
Св. Емфимие, па е радила иза закучаних врата, како о се не би
други чланови Сабора мешали у посао и ометали е. И, ево чуда!
Стварно чуда! Ето баш та комисиа, коа се слободно могла наз
вати и комисиа очааа, неочекивано е, после прекида од неко
лико часова, сачинила, потписала и поднела тактички намудриу, у
конкретно ситуации насавршениу, у философскобогословском
смислу, за све векове, назнаменитиу халкидонску дефинициу вере!
Саставачи су у ен теме унели Антиохиско излагае вере, при
хваено 433. године, кое е потписао св. Кирил (такое под при
тиском Царског двора), затим, Кирилову посланицу Несториу,
и, наравно, Томос папе Лава. Компромис два богос
ловствоваа е био максималан. Али е из Кирилове потке свакако
била избачена она отровна , т. една природа. Лавова
надмонапобедаебиланеоспорна.Текстезвучаоовако:


1) Следууи, дакле, светим
, Оцима, сви смо научени да ед
. ногласно исповедамо еднога и
Истога Сина, Господа нашега
: ИсусаХриста,истогасавршено
га по Божанству и истога савр
. шеногапочовештву;Богаваис
, тину и, ега истога, човека ва
, истину,саразумномдушомиса
, телом; единосуштнога Оцу по
Божанству и, истога, едино
. суштнога нама по човештву; по
свему истоветног са нама, осим
.
греха;

2) Кои е пре свих векова

роен од Оца по Божанству, а у
.
последеданеОнисти,радинас

ирадинашегаспасеа,роенод

Марие Деве Богородице по чо

вештву,
.

365
,
Исповедамо еднога и Исто
, , га Христа, Сина, Господа, еди

,
,нороднога, Кои се у двема
, природама
несливено,
непроме
.
иво, нераздеиво и неодвоиво
познае,




при чему се нигде не укида
разликовае природа због седи
, , еа него се, штавише, чува
особеност сваке од двеу приро
да кое се спаау у едно лице и
.
еднуипостас.

3) Исповедамо ега, не као


,
деивог или раздееног у два
, лица, него као едног и Истог
, , .Сина и единородног, Бога Ло
.
госа,ГосподаИсусаХриста,

онако како од давнина о е
му говораху пророци, и како нас
1. е Сам Господ Исус Христос нау
чио, и како нам е предао Сим
.
волвереОтацанаших1.
Негодоваа се више нису чула. Тешко е било негодовати, а да
се не откриеш као монофизит. Они кои су били разложни, дочекали
су ову формулациу са радосним ускликом: То е вера Отаца! Сви ми
такоразмишамо!Некодмахтомитрополитипотпишуитачка!
Меутим, сенатори из президиума, срени и убеени у коначно
постигнути успех изавили су да се потписивае текста одлаже до
скорогсвечаногзаседаакомееприсуствоватииимператори.
Убрзо, 25. октобра, одржано е свечано заседае да би се, назад,
свечано прогласила постигнута дефинициа вере. Поавио се импера
торскипар:МаркианиПулхериа.Каоштоетоиприличилорим
1 У тексту кои имамо пред собом стои, , из двеу природа.
Преманеоспорномзакучкукоиедонеланаука,оваизразниеизворан.Оне
фалсификат разних секретара патриаршиске редакцие, доказ дубоке заразе
свеукупног грчког Истока, доказ о уврежености диоскоризма. Овом фалсифи
кату се без изузетка супротстава целокупна литература, списи и расправе
Отаца Цркве из тога времена у коима свугде пише т. у двема
природама.(Прим.писца)

366
ском императору, Маркиан е одржао говор на латинском езику
кои е био у званично употреби, па га е тек после тога преводилац
прочитао на грчком. Потписе су ставили 355 епископа и ихових
заменика. Отприлике е око 150 потписа било мае, него саборника.
Очигледно да е опозициа, глува за нови курс, кои многи провинци
алци нису увиали, била навучена да под разним изговорима, по
бегне од одговорности. А са свое стране влада их е, са осеаем
олакшаа, на рачун државе разаслала по иховим куама, раш
чишавауиистовременотимеиатмосферууСабору.
Очигледно да е записник са овог заседаа обединио покличе и
са претходног: Сви ми тако веруемо! Сви смо у томе сложни! Сви
смо еднодушно ставили потписе. То е вера Отаца, апостолска, пра
вославна! Слава Маркиану новоме Константину, новоме Павлу, но
воме Давиду! Ти си мир свету! Ти си учврстио веру православну!
Многаа ета императорки! Ти си светионик вере православне! Са
тобом посвуд царуе мир! Маркиан е нови Константин; Пулхериа е
новаелена!
Према ве устаеном обичау на крау е била дописана уствари
една беспомона забрана, да се осим ове сачиава било какав друга
дефинициа вере. Очигледно е да се у ова безнадежни покуша заус
таваа историског кретаа црквеног живота уносио и едан
скромни тактички ци: едноставна, заповедничка, оштра опомена
одозго то прекомерно разуздано стихии богословског парничеа и
лидерскогавантуризма.
Клирици и световаци кои се нису покоравали саборном оросу
кажавани су зависно од степена ихове кривице: разне забране,
одузимае чина, изопштее из Цркве са свим последицама кое то
повлачи.
**
*
Кулминациону тачку саборских напора представа настанак и
утемеее ороса кои смо горе изложили. А кулминациону тачку
унутар самог обимног ороса представау егове негаторске од
лике, , , , , кое искучуу
допирае еретичких тенденциа. Психологиу и логику ереси карак
терише хипертрофирана рационалистичка умишеност коа саблаж
ава и самог изумитеа ереси као и егове ученике кои се име
заносе; све то због неког новог тумачеа тане откривеа кое им
изгледа као могуе поедноставивае, а оно уствари води ка анули
рау, ка разарау догмата. Као и сви догмати, тако е и догмат о
Богочовеку тана коа премашуе наш аритметички разум. Али та
етаназанасБогооткривенаиБогомданачиеница,т.безусловна

367
и неминовна истина. То е стварно cest prendre ou laisser. (Без око
лишеа: или прихватити, или одбацити). Кад наш сиушни разум ra
tio кои не може да поми тану свемирског битиа, нити тану нашег
сопственог а, уобрази да их е ипак некако схватио, па се онда смело
упусти у срж тане догмата, те почне да разбиа рубове еговог крис
талног обриса, т. дефиницие, тада он стварно твори верско насие
над светом таном, силази с ума и у екстази лудила виче Еурека!
(Пронашао сам!). Тако су под утицаем заводничких чари сатане
наши прародитеи пали у илузорно усхиее еже разумети (као да
су све разумели). Постои пророчко одушевее од Духа Светог и
постои лажна благодат од духа ласкавца. Треба поседовати дар да
се разликуу духови: од Бога ли су они? (I Кор. 12,10). Та бедни ум
ник Аполинарие Лаодикиски, кад е сачинио своу аполинариску
ерес коа е вулгаризовала, т. разорила тану Богочовека, он е у
лажноблагодатном усхиеу унео у текст своих тумачеа и свое
крае искрено, отворено срце: О, нова веро! О, божанствена
мешавино: Бог и плот су сачинили едну природу! Како се не би
склизнуло у та примамиви бездан лажног разума, те да се не би на
демоновим крилима летело у саблаживом усхиеу, (Мат. 4,6);
Халкидонски сабор е поставио у Христолошком оросу, на изглед
обичне преграде, кое служе као предохрана, са цием да се спречи
пад у бездан ереси. Бариера е веома танушна, едва приметна, чип
каста, састои се само од четири негацие. Меутим, платонистичка и
неоплатонистичка философиа е врло добро отшколовала гносео
лошке главе чланова ове комисие. Знали су они да е само човеку
дато да тако размиша о апсолутном и недокучивом. Изгледало е да
е стечено искуство потвривало ону едноставну школску директи
ву. Комисиа е одредила: 1) Несливено, , ер су екс
тремни монофизити наливали воду плоти на ватру Божанства, па е
она испаравала, нестаала; или е пак попут траве сагоревала, те е
само остаала огена стихиа Божанске природе, т. една природа.
2) Непромеиво, , ер се за оне лукавие, наводно уме
рение монофизите, удски род толико испромеивао у свом су
штаству, толико е изгубио своу реалност, да е постао само не
стваран омотач. 3) Нераздеиво, , код несторианаца
су две природе ставене напоредо една поред друге само у иховом
илузорном седиеу. 4) Неодвоиво, , а код маркели
анаца Богочовек е у последи суди дан збацити са себе, т.
напуститичовечиуприродукоаезавршиласвоуулогу.
Говореи о овом оросу IV Сабора, изрекао сам реч чудо. Ние
то само реторике ради. То мора да осети сваки обичан, добросаве
станисторичарошдокулазиуовукомпликованупристрасностсу

368
кобених странака, амбициа религие/ и политике и, назад, сукоб
ених расних различитости менталног склопа и езика. Како е из
тог клокотавог котла, спремног сваког тренутка да експлодира и да
самоувеличахаос,ималисмотакавпримернаЕфескомсабору431.
и 449. године, могла одедном да потекне оваква светла струа
мудре, смирууе доктрине? Како се могла пречистити мутна вода
прошавши, како се то каже у српско пословици, преко дванаест
каменова? Баш као да су несташне школарце стрпали у школски
затворинатералиихдаурадененаписанидомаизадатак.Иево,Бог
благосиа ову принуду коа се показала као ваана. ер угодно би
Светоме Духу и нама, да се прихвати, како су то нам своим
примером оставили апостоли, да се у сличним ситуациама овакав
начин понови. Тако се у прози живота, у слепилу страсти, у греху и
малаксалости историе, кроз пату и моее постижу светле капи
истине.ТакоиДухСветизажелидаодозгообухватиоткривеемис
правна тражеа удскога духа. Уколико су разборитиа и пре
цизниазнааисторискереалности,утоликосечудесниенафонуте
прозе одражава, по принципу контраста, зрака Божанског откри
веа.Заочиверууихправочудо;затупеислепеневерникеионако
сечуданедешавау.
У едном тренутку су и пророци и тановидци били у Светом
Духу, а онда су се, опет као Земанити, потчинили земино тежи
ограничене разумности. Исто се тако и ова колектив саборских
отаца у едном тренутку узвисио до спознае ороса, а ве наредног
часка, приликом разматраа текуих поединачних питаа, опет се
наочигледсвихнасраспаданасвоемакавесаставнеделове.Опет
имамопредсобомслепеиндивидуеопседнутестрастима.
На дневном реду заседаа 26, 27. и 28. октобра нашла су се ад
министративна, дисциплинска и лична питаа. Укратко емо нешто
реиоима.БлажениТеодорит,когаевебиооправдаоРим,сад
е сам захтевао да га Сабор оправда. Био е он мозак Антиохиске
школезакоуесаборскавеинаедноставномислиладаенестори
анска.Теодоритежелеопредсвимадаоправдасвовеликибогос
ловски рад коим е испуавао читав сво живот, меутим ега нису
хтели ни да чуу саборски оци преморени и духовно смлавени због
онога на шта су се одлучили, а притом ош увек затровани отровом
монофизитства, те кад су угледали Теодорита, почели су одмах да
вичу:Нетребаунамникаквеприче!АнатемишиНесториаиквит!
АТеодоритима:Какваевадаодтогааковаманедокажемда
сам православан? Гомила епископа е довикивала: Видите ли да е
несторианац? Напое еретика! Реци асно: Света Дева е Богоро
дицаианатемаНесториуинасвакогакоМариуненазиваБого

369
родицомикоделиХристанадвасина!Теодоритемогаодакаже
дасеиНесториеслагаосаименомБогородицеиданиеучиоодва
сина.Меутим,предгомиломкоаебилаизгубиластрпее,било
ето немогуе, затое уочаау правореи махнуо руком иизго
ворио захтевану анатему. Е, ако е православан, онда е достоан
катедре! Вратити га у Цркву! Ово одсуство жее епископата да
проникне до православног израза антиохиског богослова и да га
схвати, учинило е епископе слепим незналицама пред саблазнима
формулациаалександриског богослова накое су билинавикли,а
кое е скоро сасвим било незаштиено од заразе монофизитства. А
животсезаовоиховослепилотешкоосветио.Читавих250година
упорне монофизитске реакцие, коа се сединила са инородном на
ционалномреакциомпротивхеленизма,исцрплисуснагуиумаили
знача Византиско Цркви па се све до данас осеау ти трагови и
ожици у еном догматисау, у еном благочестиу и у еном
стваралаштву.
После Теодорита пред Сабором е требало да наступи Ива
Едески, егов двоник по судбини из Диоскоровог времена. Саслу
шали су га поводом еговог чувеног писма, кое е упутио Мари
Ардаширском у коме окривуе Кирила за монофизитство. Одговор
Ивинебиоасан.Билоетопре433.године,кадеКирилпопустио
пред Антиохицима и потписао са има заеднички усаглашено ис
поведае вере. Меутим, саборни оци опет нису желели да улазе у
суштину антиохиског богослова. их е занимала едино анатема
против Несториа, коу е, наравно, Ива изговорио. Независно од
тога остао е утисак као да су и Теодорит и Ива били несторианци.
Меутим, као што то увек бива у страначко атмосфери препуно
страсти, саборници овим нису умаили подозривост монофизитске
масеиенихвоа.Тесувоедонелеоваквуодлуку:Евовидите,да
би скренули са себе пажу, анатемисали су Несториа (био е ош у
животу кад е почео Сабор 451. г. са радом), а егове старе при
атее,ТеодоритаиИвусуоправдали.Значи,Несториеепобедио.
Доле Халкидонски Сабор и егов челник папа Лав! Ево те пароле
дуготраногантиохискогпокрета.
Чаксусеизваничнинавишикруговиизнуривалитимештосе
ни сами нису били отарасили старе Диоскорове боке. Као карак
теристичандокументованпримерзаовуболестможеданампослу
жи едан канцелариски фалсификат кои се садржи у самом тексту
Халкидонског ороса и кои се види по томе како е обавен у на
старииминаауторитативнииморигиналима.Тамоможедасепро
читадиоскоровскидодатак издвеприроде,уместоудвеприро
де.Осимсуштинествари,очигледностфалсификатаседокумен

370
тованодоказуеитиме,штобуквалносви,безизузеткасвидревни
цитатиоросакодсветихотацаЦрквесадржеоноштоиочекуемо,у
двеприроде.
НазаседауСабора,одржаном26.октобра,решилосеипитае
граница измеу Антиохиског и ерусалимског патриархата. уве
налиеесвоимопортунизмомуспеодазадобиезасвоомаленипа
триархат на рачун антиохиских граница веу териториу. Овом
последем су остале тзв. Две Феникие кое одговарау данашем
ЛибануиСирии,плуснедефинисанаАрабиа.ерусалимедобио
Три Палестине са три митрополитска центра: Кесариу на обали
мора,СкитополисуужноПалестинииПетруизаордана.
Ова два питаа око граница патриархата била су маевише
лака, ер их е живот ве био припремио. Меутим, поставило се
питае исте те врсте, али неупоредиво деликатние, кое е дубоко
задиралоутрадиционалнепомовеонормаманавишегуправаау
Цркви. То е питае канонског пуномоиа престоничног Констан
тинопоскогархиепископа.Усуштини,збоггубиткаморалногауто
ритетаАлександрискогпатриархата,коисепоказаокаокриваци
покровитееднеереси,одвоилисусесамоерусалимиАнтиохиа,
утврдившисвоепривилегие.Дошаоереддасеодредепривилегие
Константинопоу. Ве 3. правило II Васеленског константинопо
скогсабораиз381.године(когаРимни451.г.ниепризнаозавасе
ленски) озакоуе архиепископу Константинопоском првенство
частипослеРимскогепископа.Евоцеотексттогзначаногправила:
КонстантинопоскиепископдаимапреимуствочастипослеРим
скогепископа,затоштоетаградНовиРим.Дакле,частиместо
Константинопоскекатедрепотвренаенаполитичкимтемеима.
Издавнашеисториепознатонамедаеовамотивзауздизае
некогепископатабионеприатандругимдиецезалнимапостолским
катедрама.Меутим,престоничниприматКонстантинопоа,пачак
и над самим Римом а да не говоримо и о другим центрима, неза
држивосесампосебиразвиаоизприроднихполитичкихразлога.
Ова предност е сама по себи долазила у руке престоничног архи
епископа,адаонниемораонипрстомдамакне.Осталоеединода
сетапреимустваконстатууидасеpostfactumозаконе,каотворе
винакоуесамживотдонео.Овопитаеебилоставенонадневни
редзаседаа31.октобраиразматралосекаонековрлообичноуз
греднопитае,отприликекаоpostscriptumнаконвеликогпослакои
е ве био обавен. Очигледно да е ово заседае, и то не без дип
ломатског предумишаа, протекло у породичном кругу, т. без
учешаримскихлегатаибезсенаторскогпрезидиума.Закученое
дасеозаконипостоеиобичакоисуепископиизсуседнихдиецеза

371
(напр.изТракиесаевропскогтла,илиизПонтаиАсие1саазиске
стране) практиковали, а кои се очитава у томе што се ти епископи
уопште нису обраали црквеном суду код своих митрополита, него
су радие прибегавали суду императорског Двора. А ова пак, придр
жавауисеканонскихправилапонашаа,преносиоесасвоестра
нечистоцрквениихиерархискисадржаподнесенихтужбинаархи
епископски суд престоничног архиепископа. Захваууи овакво на
вици, изгледало е као да е престиж ове три суседне диецезе Кон
стантинопо у потпуности апсорбовао. Тако е престонични епис
коп, кога е поставио Константин Велики унутар старе Хераклеске
митрополие брзо стекао на паразитски начин, на простору нове
престонице, коа дотад ние ни имала нормалну епархиску терито
риу,засвопатриархатповеуобластсаставенуодтетрипоме
нуте диецезе, кое су се у меувремену угасиле у крилу престонице.
Епископ престонични се притом ние дотицао граница териториа
кое су биле под утицаем Антиохиског, ерусалимског и Алексан
дриског патриархата. Ние се могло ништа реи против тог ве ук
орееног фактичког стаа, кое се кодификовало Каноном 9. и12.
на том заседау IV Васеленског сабора, и то без ичие примедбе.
Грчкиепископаткоисеунутарсебетакотрагичноразликоваоу дог
матскимпитаима,биоетадеднодушан,чакивишеодтога,едно
мислен, у признавау националнорелигиозних вредности ауторите
та свое отабинске, хришанске, императорске власти коу е сад и
миропомазала Црква, као ену особиту светску васеленску един
ственост. Узрачеуиаури овакве освеене василевсове властиизра
стао е и ауторитет престоничног патриарха па некако са им по
стао нераздвоан попут еног двоника. За грчку самосвест био би
апсурд,акобисеоваауторитетограничавао.Римскакритиказасно
ваности и опсега престижа Константинопоског архиепископа била
есаслушанабезприговора,алиибезнамаегсаосеаа.Грцинису
били ни антипаписти, ни антиримани; признавали су папи и Риму
част коа им доликуе. Меутим, они би били убоморно увреени
када би од Латина чули како не поштуу част и славу иховог
црквеног поглавара. Ово е вреало и ихову синовску, породичну
поноситост на богочовечанску отабину, на иховог роеног васи
левса и на патриарха кои е стаао на челу државноцрквеног ор
ганизма. Значи, имамо две религиознополитичке психологие, кое
сусебезнадежноразишле.
Уовомконкретномслучау,изгледалоекаодаеархиепископ
Анатолиезбациосасебесвоекириловскодиоскоровскопорекло,
1АсиаезападнаобластуМалоАзии.(Прим.прев.)

372
те да се преобразио у Константинопоца pur sang (чисте крви). У
овомесесаимслагаоцеогрчкиепископат.Сматралисудабипапа
Лав у целини морао бити задовоан дипломатском победом коу е
извоевао и да е то био погодан тренутак да Римани због тог
среногдогаааставепотписподсвршеничин,т.потписнаприви
легие архиепископа империске престонице, привилегие кое сад
свинагрчкомИстокупризнау.
Ево текста тог 28. Халкидонског правила: Следеи у свему од
лукесветихОтацаипризнауиовдетаканонкоисуустановили150
епископа, присутних на Сабору 381. године, у дане помена на благо
честивог Теодосиа, у царууем граду Константинопоу, Новом
Риму, ми такое решавамо и доносимо одлуку о предностима на
светиеЦрквеуКонстантинопоу,НовомРиму.
ерсуОциипрестолудревногРимадалипреимуствокоемуи
доликуе,затоштоеонбиоцарууиГрад.Следеиистетепобуде
иправилнорасуууи,пренелоеистотоправо150набогоубиви
ихепископанасветиемпрестолуНовогРима,даоваградкоиима
част да буде Град цара и сената, и кои има подеднако првенство
садревнимимперискимРимом,паускладусатимдабудеистокао
и он узношен и у црквеним пословима и тако да буде други после
ега.
И само полазеи од тога, митрополити за област Понтиску.
МалоазискуиТракиску,аистотакоиепископикодинородацагоре
наведенихобласти,дасеискучиворукополажубашкодтогнасве
тиег престола насветие Константинопоске цркве. А то значи да
свакимитрополитизгоренаведенихобласти,саепископимаизих,
требадапоставаепархискеепископе,каоштотоиначепрописуу
божанскаправила.Амитрополитапакгоренаведенихобластитреба
да постава, као што смо то ве рекли, Константинопоски архи
епископ; и то након уобичаеног претходног еднодушног избора на
терену,коисезатимподносинаувидКонстантинопоу.
Овако поставае питаа примата Константинопоске кате
дреавасекаопоследицагрешакаимператорскеполитике,акопо
лазимо од ених сопствених интереса. Самим тим што е дозволила
Александриском епископу да се на догматско основи бори против
Константинопоског колеге, императорска власт е себи навукла
чакиполитичкогпротивника:конкретноДиоскора;садебилоодлу
чено да император што чврше узме у свое руке кормило управ
ааЦрквом.Атозначидаисвогпрестоничногепископауздигне
уистуравандосебе,анедаумауееговпрестижпреддругимпа
пама (Александриским и Римским), као што е то све дотад непа
метноилакомисленоКонстантинопочинио.Прематачнооцени

373
професора Ф. А. и С. А. Терновског, Грци су на IV Васеленском
сабору доживели одлучууу, па чак и надмониу улогу папе Лава
као истинског вое православне мисли, са извесном збуеношу и
своеврсним страхом. Билису забринутидасенекаконеумаипред
Римомнесамоиховодогматсконегоиканонскодостоанство,кое
е са тако очигледном лакомисленошу Константинопо, ош ту
недавно, тако унизио пред Александриом у Диоскоровом случау, а
пре тога и у случау ована Златоустог. Хватауи се сад за главу,
Диоскор е сад признао сво александриски провинциализам са
призвуком монофизитства; он се сад, будуи непаметан, подухватио
врло осетивог и напорног дипломатског посла, да се код Рима
избори за своу моралну позициу, коу е II Рим тако поткопао.
Пошто су римски легати сазнали за та усвоени закучак, ер то и
ниебиланикакватана,затражилисузапрексутрашидан,т.за1.
новембар свеопште заседае Сабора; иначе била е то и последа
пленарна седница. Говорила су сва три легата. Епископ Пасхазин е
уопштено протестовао против такве одлуке коа е касние постала
позната под називом 28. Канон Халкидонског сабора. Епископ
Лукентие(Луценцие)прекореваоеучесникештосезаборавилона
6. Никески канон по коме се Александриска катедра става на II
место. Презвитер Бонифацие е подсетио на инструкциу коу су ле
гатидобилиодпапе:недозволитиникакавнасртанаодлукеСветих
отаца у Никеи и штитити примат Римске катедре, одбиауи свако
позивае на знаменитост било ког града (алузиа на Нови Рим).
Прочиталису6.Никескоправило,меутим,онониедавалоодговор
на ново питае конастантинопоског ранга, ер 325. године ние
уопште ни постоала Константинопоска катедра. Али, за Латине, у
ему се налазио едан драгоцени додатак: Римска црква е увек по
седовала примат, та додатак, за кои и сама Римокатоличка црква
сматра да е апокрифан (Ор. cit. Y. Bardy, . 239.). Без икаквог пре
твараа,а тада никоме ни на памет ние падало да било шта има
против исконског првенства ауторитета Римске катедре, кои су сви
признавали. Меутим, Римани су имали против неизбежног, новог,
исто тако органског факта специалних привилегиа епископа у пре
стоници империе. Ово негирати могуе е едино ако се негира и
теократскисавезЦрквесаДржавом.Аакосеодобраваовасавез,не
може се онда одрицати улога II епископа у двоедино империи, као
улога епископа реалне престонице, док е истовремено I место без
икаквих спорова и суми стаало увек иза мисаоне престонице, т.
изадревногРима,пачакимимочистоцрквенихразлога,каоштое
то, на пример било првенство апостола Петра, кое нико ние пори
цао.Меутим,узнемирениримскипредставницисууовомевидели

374
директну увреду примата апостолске катедре. Епископ Лукентие
овакоизавуе:Апостолскакатедрасенесмедеградиратиунашем
присуству.Зато,свеоноштоседогодилоунашемодсуству,насупрот
канонским правилима, молимо врховну власт да буде поништено.
Акосетонедеси,онданексенашпротестунесеусаборскеакте.Ми
знамоочемутребадаобавестимоапостолскогепископа,првогуце
лоЦркви,какобимогаодапресууеоувредикоаенанетаего
вокатедрикаоионарушавауканона.Оваформулациапредстав
а директно подношее апелацие на 28. саборско правило, кое су
легатиупутилипапи.Легатисупосумалиуто,дасусемитрополити
ПонтаиАсиеслободносложилиокоовихнавишихправаКонстан
тинопоа,аовисупаксасвоестранепотврдили:да,слободносмо
се сложили. Мада Евсевие Анкирски и Таласие Неокесариски
(Кападокиски) нису били много одушевени првенством престони
це,ипакнисужелелиинисумоглидасесолидаришусаРиманима
уовомпротеступротивIIРима.Наравнодаеово28.правилопапа
касние одбацио и да га никад Римска црква ние признала. едино у
последимиздаима...Corpusjuriscanonici(Црквенизаконик)оносе
штампапосебноузнапоменудаетоисторискидокумент.
Ова е протест, т. апелациа, била саслушана без икаквих при
медби, као апсолутно законит акт. Представници императорске
властисуистогтренутказавршилиовопоследезаседаеСабора.
Меутим, Двор и Константинопоски архиепископ, и уопште
грчки епископи, били су заинтересовани да се ублажи расположее
папеЛава,пачакакоемогуедаонипризна28.канон.Каопово
ан повод за ово указала се процедура ратификоваа саборских
одлукакоесусобомдонелилегати,акоеепапатребалодаобави.
У суштини до овог ратификоваа долазило е и у свим другим
случаевима,кадаби,например,заменициепископанасаборукои
би организовао неки безначании провинциални митрополит, доно
силипапиматериалекакобисеонупознаосаактимадатогсабора,
тачние, са актима кои су били тад наважнии. Меутим, римски
архиепископи, а касние и латински канонисти су из овог у суштини
случаног факта извукли нормативни принцип црквеног права,
мислеи да е тобож то ве традиционално папино право да рати
фикуе своом сагласношу и потписом и сам ауторитет Васелен
ских сабора, т. да буде суперарбитар над свим Васеленским сабори
ма. Меутим, у овом случау ово конкретно ратификовае е озна
чавалоупрвомредусамосанкционисаеправилноградапапскихле
гата. Папа е назад направио препис иховог поднетог акта о
усваау саборских одлука са потписима учесника. Такво исто рати
фиковаеиставаепотписаpostfactumчинилисуисвидруги

375
епископи,безобзираштосуиховекатедребилемаеипровинци
алне, и то онда уколико су на сабору стварно били присутни и
гласали ихови заменици, презвитери и архимандрити. Ни Амас
тридском,ниНикеском,ниАпамескомитд.епископунапаметне
би пало, да става оверавауи потпис под текст извештаа своих
заменика да умиша како тиме узноси себе у висине суперарбитра
над васеленским саборима. Меутим, римско самоосеае е било
савршено другачие. А пракса, као да е баш то и потвривала.
ЗапочелоетоошодIНикескогсаборатимештосупапе,чувауи
себе од кипуих страсти у саборском котлу, слале на саборе свое
заменике.имаеистинскибилатуаизвеснаеретичкастраствена
хазардностИстока,пасунасаборегледалидонеклесвисине.Каои
увек с Исток ние схватао Запад, ние се интересовао за ега и ние
подозреваодатамонастаеидасеразвиаеднадругаеклисиолошка,
црквеносвештеничка мистика; римски дух е ве из едног простог
техничког факта изводио закучак о посебном, надмоном поло
жау папе у односу на васеленске саборе. Не наслуууи од свега
овогабашништа,Истокепродужионесвеснодаставапотписепод
свепочаснетитулекоемуеподносиоРим.КадеуIXвекудошло
дотогадаИстокплаатеменице,аонпочеодатоодбиа,показао
сетадуочимаЗападакаонечасниотпадник.Иоводубоконеразуме
ваеЗападазапонашаеИстока,трагичнотраедоданаданашег.
Као илустрациа овог хиадугодишег узаамног неразумеваа
можедапослужиипоследи,поменутиакткоиеСаборизнедрио
икоиеморалномогаодасеоквалификуекаоактцелогСабора.То
е едно свечано писмо, уствари молба целог пленума источног епи
скопатаупуенопапиЛавудапотврди28.правило,збогкогасуrrpo
тестовали егови легати. Писмо е било ултра дипломатско, крцато
комплиментима, кое е рачунало са тим да бар донекле ублажи не
помириво становиште папиних легата. Наравно да е протест ле
гата прерастао у оштри протест самог папе Лава. Император, кои
никако ние желео да уе у било какав конфликт са папом, ние
журиодасезанековремепотврдесверадеовогСабора,ерпоим
периалном закону, тек после црквеног потвриваа он потвруе
Сабор. Архиепископ Анатолие Константинопоски е морао пово
домтогпотвриваадаупутинапокорниуписменумолбу.Биоето
пример епистоларног улагиваа, па чак и више од тога: признавае
специалне предности римског епископа у Цркви,кое е касние до
бро послужило као подршка папским претензиама, и као потврда
Риму и еговом мишеу да су Грци сами изневерили свое древно
вероваеупапинпримат.

376
УчеснициСабораовакопишупапи:Дошаосинамкаотумач
гласаблаженогПетра,тесинасвепрошириоблагословеговевере.
ЗатосмомоглидаобавимоистинучедимаЦрквеоистоветностиза
едничког духа и заедничке радости, учествууи као на царском
пируудуховнимутехама,коенамеприпремиоХристоспутемтвог
писма.Насетамобилооко520епископакоеситиводио,онакокао
штоглававодиделоветела.
После овог свечаноласкавог увода, следи молба поводом 28.
Канона:
Слалисмотиобавештеадасмодонелиодлукеонекимдругим
мерама у интересу мира и реда у црквеном деловау и зарад учвр
шиваацрквенихстатута,знауидаеихТвоаСветостпотврдити
иодобрити.Наиме,мисмопотврдилистариобичапокомееепис
копКонстантинопоа поставао митрополитеудиецезамаАсие,
ПонтаиТракиеитоуглавномниебилорадипредностиКонстанти
нопоске катедре, него зарад спокоства у митрополитским гра
довима...МисмопотврдилиКанонСаборанакомееучествовало
150 отаца, коима се гарантуе катедри Константинопоа друго
местопослетвоесветеиапостолскекатедре...Билисмомишеа
да Васеленском сабору, сагласно жеи императора, приличи да
потврдиимперискомградуовопреимуство,уверенидаешти,чим
сазнашзаово,гледатинаовапоступаккаодаеТвосопствени,ер
сведоброкоесиновичине,чиниистовременочасточевима.Зарад
тогамитемолимо,почитунашедекретесвоимодобраваем.И
истоонакокаоштосмосемиприкучилитвомедекрету(овери),
такоиТвоеВеличиенекаучиникакотоприличисиновиматвоим.
РазумеседаеРимостаоглувзаовулогикукоамуебилатуа.
Обестране,илатинскаигрчка,кривесу,мадасуторадиленесвесно,
за различити прилаз питау смисла примата апостола Петра меу
осталимапостолима,каоипитаусмислаприматаримскекатедре.
АпостолПетарниенадеваоникаквеодоребудуихпапанина
себенинасвоенаследнике.Онесвоимпредводитествомисказао
поштоваеАнтиохиипреРима.уеслакоомнапустио,непосе
авши у срцима егових антиохиских наследника ни едног единог
атома папистичких претензиа. Меутим, са Римом е била сасвим
другаситуациа.Римевечоддавнинабиоистинскапрестоницасвет
скекултуре.Изгубившисвоумученичкуглавуутомпехаруимпери
алневеличине,овакнезмеуапостолима,докраагаепрепунио.
Учинио га е не само по плоти него и по духу свештеном пре
стоницомчитавогхришанства,новеипоследесветскерелигие.
То е неизмеива чиеница од велике важности, историска, те е у
оквиримаисториепровиденциалнопрвенствоРиманеоспорно.

377
Меутим, провиденциална е такое и клонулост Рима и егово
подмлаивае, т. егово удваае и то баш помоу II Рима на Бо
сфору. Константин га ние створио без Боже вое. Реаговае Алек
сандрие, ен покуша да задави и приграби Константинопо тиме
што му се нее дати друго место, били су заиста кратковиди. Била е
то на читавом Истоку незадржива тежа да се нова престоница
призна за свог воу и за челника свог ерарха. Ние се Црква грешно
и безбожно, него напротив, надахнуто и убеено саоваплотила са
Државом, са империом; и то у име покорности Христу читаве зе
маске историе, не боеи се ене материалне уштуре. Било е то
догматскиисправно,антимонофизитсконадахнуе.
Константинграду или Цариграду су се инстинктивно покоравале
катедре источно од ега, а да тога нису ни биле свесне; катедре кое
нису онако чувале сво апостолски барак. На пример, у големо
диецези Понту, коа се простире од Босфора до Еуфрата ние посто
ао ни едан општеприхваени административни центар. Неки су
нагиали Кесарии Кападокиско, а неки Анкири. Други су се пак
одлучно потчиавали Константинопоу. У исто то Мало Азии
поавиле су се, значи, области и градови кои су сматрали да им е по
годние и повоние, да директно инклинирау престоници. Таква е
на пр. била Витиниа коа е иначе део Понтиске диецезе, као и град
Халкидон кои е спадао у Витиниу, док е истовремено био и при
градско насее Константинопоа. Никеа и Никомидиа са друге
стране Мраморног мора, такое су недвосмислено везивали себе за
престоничну сферу. И уопште узев, епископи из читаве Мале Азие
непрекидно су се стицали у престоницу, саветовали су се са пре
стоничним архиепископима, опседали ихову катедру, саветууи се
око текуих послова. Преносили су овамо и свое спорове и увлачили
престоничне архиепископе у ихове локалне послове. Услед оваквог
обичаа око престоничног архиепископа се накрцала скоро читава
еднапатриаршискаобласт.
На темеу овакве фактичке праксе, 9. и 17. правило тог Халки
донског IV Васеленског сабора, сад ве без икаквих замерки рим
ских легата, формулише и потвруе правилник, по коме се за све
оне незадовонике, пресудама своих обласних, т. диецезиалних
сабора, уводи виша апелациона инстанца у форми престола царуу
ег града. Позивати се на римску инстанцу, као на вишу, никоме на
памет ние падало. Западу, меутим, есте; а Истоку то ние било по
требно. Очигледно због чиенице што царство кое чува Цркву и ко
е пружа споашу безусловну снагу еним законима и еним судо
вима,нацелоимперии,паинаЗападу,резидираовде,наИстоку.
Меутим, озакоена пуномоиа престоничног Константинопо
аштосетичевишеапелационеинстанцезагоренаведенеисточне

378
диецезе, Сабор ние ни помишао да прошируе на друге патри
архате; ни на Египат, ни на Сириу, ни на Илирик у Европи. На
новиатумачеанекихГркаусмислупрошириваанекихпуномои
а Константинопоа (према аналогии са универзалним римским
принципом), не могу имати ослонац на слову датих законских пра
вила,негомораубитимотивисанидругачие.Поводомтога,Лавусу
са свое стране писали и Маркиан и Пулхериа. Наводеи детане
мотиве због коих он то не може да призна, Лав им е одговорио: а)
Мотив узношеа Константинопоа е светски, а не црквени. Ко зна
гдесвенеманекаквихпрестоница?Например,уовомтренуткуДвор
резидира у Равени. Не треба ли онда узнети Равену над Римом? б)
ОвимпризнаембисенарушилаканонскаправаАнтиохиеиАлек
сандрие као апостолских катедара. в) Нарушила би се и права и
части у митрополиама што би било у супротности са 6. правилом
Никеског сабора. г) Позивае на 3. правило Константинопоског
сабораиз381.годиненемазаконскуснагупоштоЗападниепризнао
нитаСабор,ниСаборуЕфесуиз449.године.д)Овановиканонби
био последица неодмереног частоуба, лош пример за свакоаке
претензиеидовеобидоанархиеуЦркви.
Из ових разлога папа ова Канон ние потврдио. И до дана
данашегЛатиниокривууГркедасуизвршилиузурпациу.
Питае 28. правила Халкидонског сабора остае актуелно и
горуесведонашихдана,чакиунутарсамеИсточнеЦркве.Коднас
несметано царуе национални сепаратизам цркава, па кад се укаже
приликаводисеидиректнаборбасадухомиречу 28.правила.На
боипримерборбеокоегаимамоданасуполемицикоасеводина
страницама Журнала Московске патриаршие из пера С. В. Троиц
ког,коиепостаосветскиканониста.

379
ПОБЕДА28.ПРАВИЛА
ХАЛКИДОНСКОГСАБОРАУИСТОРИИЦРКВЕ
Пошто ние добио од папе санкционисае поменутог правила,
императорМаркианебиоприморандадигнерукеодтогпосла,па
е назад, 7. II 452. године, потврдио све закучке Халкидонског
сабора.Послеовогапотврдиоихеисампапа,прешавшипреко28.
правила,каоданиенипостоало.
Наравно, ово правило е на Истоку одмах ступило на снагу. По
лазило се од тога да е папа и рание признавао уздизае почасти
константинопоскихепископа.1)Акосабор381.годинеуРимуние
био признат као васеленски, зашто се онда о томе утало пуних 70
година?Касниесугаипаксвепапепризнале.2)Заштосупапиниле
гати 449. године захтевали на Ефеском сабору од Диоскора друго
местозаКонстантиноползибилиувреенизбогпетогместанакое
е Диоскор ставио Флавиана? Зашто е Анатолие Константинопо
ски у Халкидону 451. године седео на другом месту? Значи да су
ипаковоправочастилегатиираниепризнавали.
У дао истории Западне Цркве законску снагу 28. Халкидон
ског правила признао е Рим не само преутно (што е у суштини
било довоно за црквену рецепциу), него чак и формално, саборно.
Ако чак и не поменемо 36. правило Трулског сабора (кое су само
привременоидвоумеисепризналедревнепапе),ондатребареида
е за време папе Николаа I (било е то дело Фотиа и Игнатиа) на
Константинопоскомсабору869.године(заРиметобиоVIIIВасе
ленски сабор), било донето 21. правило коим се признавало првен
ство Константинопоског патриарха, одмах после Римског папе.
Када су Латини за време папе Инокентиа III заузели 1204. године
Константинопо и наместили тамо свог латинског Константинопо
скогпатриарха,ондаеЛатерански1сабор(XIIВаселенски)до
1ЛатеранедеоРимаукомесусеодржавалиепископскискупови.(Прим.
реценз.)

380
неоследеуодлуку:Обнавауистарепривилегиепатриарши
скихпрестола,аузсагласностсветогуниверзалногсабора,реша
вамо да после Римске цркве прво место има Константинопоска,
друго Александриска, трее Антиохиска и четврто ерусалимска, с
тимдасвакаодихчувасвоепочаснодостоанство.Назад,иФло
рентински сабор 1438. године е у своме декрету о унии, донео
овакво решее: Константинопоски патриарх бие други после
насветиег римског папе, Александриски треи, затим, Антиохиски
четвртиипетиерусалимски,узочуваесвихиховихпривилегиа
и права. И на крау, у римском Corpus juris canonici 28. правило
Халкидонскогсаборасеобедиуеондегдемуеиместо.
Закучак е асан: Римска црква е прихватила ово правило.
Другачие и ние могло да буде. Оповргавауи ову чиеницу (а не
измишотину), Римска црква би поткопала и саму ниеницу свог
првенствачасти.ПокушапапеЛава,когаеподстакао еговлегат,
епископЛукентие,давратиточакисториена 6.правилоIВаселен
ског Никеског сабора (кад константинопоска катедра ош ние ни
постоала и кад е прво место после Рима било дато Александрии)
поставалоеправонеприродноиантиканонскобезуме.Канонису
сеградилинаниеницамаинаобинаима.Такоеизграенчитавад
министративни систем Цркве, све митрополие, диецезе, патриар
хати,прилагоавауисеполитичкимистварнимцентримаживота.
а никако према sedes apostolicae. ер е и у Фригии и Памфилии, у
Филипима и Коринту, и на Криту било на десетине епископских ка
тедара кое су основали апостоли, а има су сад отпочели да управ
ау епископи из престоница, диецеза и митрополиа. Слава апо
столске катедре е била само додатни фактор и украс уз фактичку
властипоачаниауторитет.
**
*
Меутим,вратимосенаважниотачки IVВаселенскогсабора
еговом христолошком оросу. У чему е егов живи, непрелазни,
непрекидни развони знача за савремену хришанску религиозну
свест;упрвомредузаисточноправославну,амождачакпосебнои
зарускоправославну?
Овоезахвалнатемазачитавесистемехришанскефилософие,
мистике,етикеиаскетике.Нашезадатакдадамосамоопштаупут
ства,тачние,дасамоназначимоследее:какоикрозкоупризмуми
данасдоживавамохристолошкидогмат,закоганамеIVСаборпо
дариосаборскуодлукукаоспасавауудирективу?


381
Намаизгледадаечакионда,уVвеку,кадехристолошкидог
мат буктао као неугасиви пожар у мозговима хеленизираних источ
них народа, да се тад у она чисто философска, теоретска интересо
ваа едино на прави начин разумевала, право говореи, само обра
зована,ученамаина,т.водеабогословскаелита.Уширокимкру
говима и у свести маса, интересовае за ова догмат е било
подсвесно, али зато ништа мае ние било подстицано и од стране
оне пламтее сфере религиозног осеаа, т. од оног водеег тона
источнерелигиозности.Затурелигиозност,затуенумодаосети,
такореи да опипа, шта е свето а шта ние свето, шта води према
Богу а шта одвлачи од ега, карактеристично е едно изоштрено
осеае контраста кое досеже до краих граница дуализма,
осеае супротности не само измеу Творца и егове творевине,
Бесконачногиконачног,негоиизмеуЧистогвнечистог,Светоги
грешног, скоро исто онако као што е то измеу Добра и зла у он
толошком смислу. То е подтекст кои доприноси неприметном иск
ривавау на путевима искрене аскезе схватаа и доживаваа
догмата о Боговаплоеу. Карактеристично е да се у време хрис
толошких спорова на видно место поавуу армие монаха у пренос
ном, па чак и у буквалном смислу. Ревнитее аскезе углавном ние
надахивао кенотички1 идеал унижаваа Бога све до човечиег
лика; него насупрот, уздизае плотске природе до ога и до свет
лостиисходееиз божанске природе,коа сублимкра човечиу плот
до еног потпуног преображаа, па чак и до упиаа. Тако е на тлу
аскезе израстала религиозност монофизитског типа, а за ом и
еретичкобогословствовае.
Као противтежу овом краем монофизитском скретау, пози
тивна, спокона мисао Рима подржала е кроз уста папе Лава оно
здраво стремее антиохиског богослова, те е спасла ону неоп
ходну равнотежу у утвривау реалности две природе у Христу.
Помоу ове здраве и трезвене религиозности био е установен и
здрави критериум за одреивае норми католичанске црквене ре
лигиозности.Она се тимештитилаод опасностиеретичког,антико
смичког, будистичког спиритуализма. Другачие речено, у атмосфе
ри православнокатоличанске христологие, т. у атмосфери свестра
ног хармоничног богословствоваа о реалности две природе у Хри
сту, моралнопрактична страна живота, како хришанина поединца,
такоичитавеЦркве,инстинктивносеуклапалауздравуколотечину,
1Теолошкитерминизведенодкенози=добровоносамоунижаваеБога
крозваплоее(Прим.реценз.)

382
коо е био ту еретички екстремизам. И ево, то православе кое
ние у своо разговетно теориско свести било доступно само богос
ловско маини, него православе на делу у животном, практичном
инстинкту маса и есте баш то, кое све до дана данашег остае ново,
непролазно доживавае оног истог древног халкидонског догмата.
У низау векова и у променама историске средине, меала се само
формаеговеспознае,самоеговабогословскаарматура.
Осим ове позитивне дипломатске помои коу е Рим указао Ис
току оболелом од монофизитске искривености, у датом тренутку и
у току потоих векова, послужило е као противтежа и као против
отров, властито свеукупно црквено искуство самог Истока. Био е то
она теократски принцип благословене везе са Римском империом и
еном културом кои е био прихваен у мислима и у срцу Цркве
како би се историски служило Царству Божием. У овом догматски
утемееном и осмишеном теократском идеалу симфоние Цркве
и државе, дате су у савршено пуноти у савршеном седиеу обе
природе, а да притом, ниедна ние била науштрб друге. Земаска де
фектна природа државе са еним греховним удским и космичким
материалом, и небеска, божанска, чудесна природа Цркве са еном
мистичном суштином Тела Христовог, седиене су ирационално
према слици тане Боговаплоеа и то без икаквог мешаа или уза
амног упиаа. То е та Халкидонски догмат у животу Цркве кои е
ваплоен у ено пракси, у ено моралности и у ено посвеууе
литургиско теургии.1 ер оно што е, према хуманоетичком крите
риуму потпуно нормално, па чак и савршено, ош увек не може да
задовои црквену савест; пошто е Према мудром науковау Цркве
етички савршено само оно што е прошло кроз литургиску атмос
феру Цркве, што е прошло кроз искушее еног посвеууег чина.
паезанаспосталомистичкипреображено,тевишениепростопро
фано, него свето. Очима вере и кроз духовно искуство ми постаемо
достони мои да запажамо унутар црквеног откривеа, аналогно
суштини Халкидонског догмата, она истински католичански пра
вославни пут неминовног, а рекло би се, противречног божанског и
човековог принципа, седиавае апсолутног и релативног, вечног и
пролазног, светог и профаног. И то не само у мистагогии2 поеди
начног, личног хришанског подвига, него и у друштвеном и у кул
турностваралачком подвигу, светскоисториском и у општечове
чанском,т.ваистинуваселенскомподвигу.
1Теургиа=способностправеачуда.(Прим.реценз.)
2Мистагогиа=увоееумистерие;увоееуучеехришанскеЦркве.

383
Ово живее халкидонског догмата, кои е у пракси имао
задатак да теократски гради симфониу Цркве са оцрквеном им
периом, укучууи истовремено у та поам и оцрквее свеукуп
ног живота и културе, пронела е древна Црква кроз Среди век
па све до нановиег доба, кад се ова теократски задатак сударио са
своим великим противником, исто тако васеленским, са безре
лигиозним хуманизмом1 или секуларизмом, са том великом ересу
нановиег доба, коа се пробила у све поре нашег живота. То е изок
ренуто монофизитство: отклаае или протеривае из домена ак
тивности држава и из хуманистичке земаске културе сваке рели
гие, као и свих мистичних, божанских принципа Цркве. Формула ове
ереси баш и отпочие са толерантном паролом одвааа Цркве од
државе, са дозвоаваем религие, али као личног, приватног става
сваког поединца (Privatsache). Ова формула дае диалектички пре
лази у отворену борбу и прогонство Цркве. Ово ново прогаае
Цркве резултира од новопаганског, монистичког sui generis бого
словствоваа, од идолопоклонства пред материалистичким схвата
емкосмичкогбитка.Тоечистоматериалистичкомонофизитство.
1 Хуманизам = гносеолошко учее да е целокупно наше сазнае само
човечанско и да се не може издии изван човечанског, ер га стварау и ус
ловаваучовечанскепотребе.(Прим.реценз.)

384
ХАЛКИДОНСКИПРОБЛЕМ
УСХВАТАИМАРУСКИХМИСЛИЛАЦА
Да ли е Црква наше епохе, нашег доба, изградила асан одговор,
сво доктринарни одговор теориског богослова упуен то моно
физитско ереси, коа се поавуе у модерно форми монизма?
Морамо признати да ми ош увек асан, општеприхваени кати
хизички одговор кои би Црква одобрила, немамо. Меутим,
тражее тог одговора е незадрживо отпочело и можда е траати
ош многе векове, уколико нека посебно заоштрена драма у животу
Цркве не изазове да она ипак да саборну поучну директиву за
решее тог питаа. То што општеприхваеног одговора на дати
проблем ош немамо, свакако не значи да га Црква и не може дати.
Увек и у сва времена Црква непрекидно дае одговоре своим верним
синовима кои у еном крилу богословствуу умом и срцем, дае
практичне одговоре, одговоре путем самог живота Цркве, путем
еногдухаиенерелигиозности.
Ова област ве спада у посао богословских мислилаца да извлаче
из саборне свести, па чак и из потсвести Цркве, та руководеи прин
цип у богословском стваралаштву, и то у оно мери, колико то за
хтевау потребе Цркве. И ова грандиозни. често врло напорни и
надахнути посао богослова свих хришанских вероисповести непре
кидносеразвиа,нарочитоуXIXиXXвеку.
Не утапауи се у море литературе на тему узаамног односа хри
шанства и цивилизацие, желим сад да се ограничим само на просто
истицае, а не разраду, посебног и специфичног интересоваа бо
гословскемисли,унашемрускомправославу,затапроблем.
Историа руског философског и богословског рада на ово
халкидонско теми може да буде захвалан предмет едног обимног
специалногистраживаа.
Какви само гениални Руси, каква само крупна имена, какве ис
такнутеиоригиналнеличностирускекултурестоекаопутоказина

385
задатку обраиваа велике тане Богочовештва, т. христологие у
еном нановием схватау и доживавау! Колико само има на
сртаа на Халкидонски догмат приликом еговог модерног интер
претираа! И каква е тек очигледна изнемоглост оних кои праве
покушае да дау лични задовоавауи одговор на свое сопствено
питае!
Обузет страсним, религиознопророчким служеем Богу кроз
уметност, Гого се изнурио том сувишном везаношу за свет ова.
Он е покушао са дечиом наивношу да у своо Преписци са приа
теима неприкривено проектуе синтезу крепосне полициске
државности са православноманастирском религиозношу. И све то
ради зауставеног, закоченог у свом развоу народа, и притом, враг
би га знао ош и каквим све средствима! И директно или индиректно,
подстакнут од стране свог духовника, оца Ржевског, отишао е ош
дае. Ужаснувши се пред охлаеношу патоса еговог уметничког
стваралаштва, он е, кроз покаае, одбацио од себе све оно плотско,
па се у подвигу спиритуализма, усмртио изглааваем. Силовито е
у младости урио ултра несторианским путем, служеи зову удске
природе. Кад е дошао себи, ве е био изнемогао на православном
раскршу, на оном покушау да повеже човечие и Божие, па пошто
е изгубио равнотежу, склизнуо е у спиритуализам, т. у монофи
зитскуерес.
На Гогоеве муке се осврнуо архимандрит Теодор Бухаров,
професор универзитета из Москве и инспектор Казанске Духовне
Академие. У оном мраку из 40их и 50их година прошлог века, он
е испевао необично патетичну химну спаау две природе у Христу
и према представи те тане, спаау и у самом православу истине
Божег Царства како на небу, тако и на земи, у историскокултур
ном стваралаштву човечанства. Другим речима, испевао е химну
Халкидонском догмату. Меутим, он у ово ние убедио ни Гогоа са
коим е био у преписци, ни званичну цензуру, коа е забранила об
авивае егових радова. Како е био жустар и непокоран, отац
Бухаров е напустио свештенички чин, па е све до смрти продужио
свое проповедае. Рехабилитациа еговог схватаа православа и
обективно тумачее егових поставки чекау свог истраживача
кои би са убаву, без суме мирно доказао да е оцу Бухарову,
док е правдао код Христа светле стране еговог културног гради
тества, било истовремено стварно туе несторианско скретае,
т. оно клаае пред културом коа би била сама себи ци; него е
он културу признавао онакву коа би била потчиена и покоравала
се Христу у укупно ено рационално синтези. Халкидонски пара
метаре,уономштоенаглавние,оправдаваооцаБухароваане

386
званичну цензуру коа е одбацивала такво богослове у име моно
физитског неуважаваа човечие истине. Достоевски такое бого
словствуе путем своих уметничких ликова. Предауи цело свое
срце и воу служеу Православно цркви, он уствари из недара свое
савести протестуе против равнодушности Цркве према зема
ско истини, коа тиме добиа монофизитске облике. Чак о уз на
вее поштовае враа улазницу за улазак у Царство Небеско и
тано помиша да пресвета Богородица садржи у себи маку сирову
зему, и да е истовремено и освеуе. А старац Зосима излива ма
штарие свога срца о откривеу у Православу оног оптимистичког,
животоубивог пута спасеа. Све ово не излази из оквира Халки
донског догмата, али ипак у еговим границама снажно истиче и
чистоту природе космоса и човека. Константин Леонтиев е ово пре
назвати ружичастим хришанством и супротставити е му аутен
тично светогорско православе Атоса, кои иде све до граница суро
вогаскетизмамонофизитстваупракси.
Током 70их година XIX века издиже се гигантска фигура В. С.
Соловова, кои се посебно бави овим питаем. По природи фило
соф, бриантни публициста и проповедник хришанскоцрквеног
погледа на свет, он е у току три децение, призивао богословску
мисао Руске цркве, упорно инсистирауи да као прилог нашо исто
риско епоси, конкретно изложи упутства Халкидонске дефиницие
вере о седиеу две природе; и то иницирауи процес стваралачког
деловаа управо хришанског дела човечанства у духу и мои теок
ратие. Владимир Соловов е неуморно тражио решеа и форме те
теократие; темеито е изучавао искуство кое е ве имала Римска
црква у то области. Због тога смеоно, он лично, у свом срцу седи
уе Цркве. Али, не састои се само она егова заслуга и она ути
ца кои е имао на читаву генерациу руских религиозних философа
све до наших дана (а вероватно дуго и после нас), у тим крано
стима, кое е он сам изживео у току свог, нажалост, краткотраног
живота.
Таленат и заслуга В. Соловова, после брзе победе материа
лизма у самом себи, тог помодног младиког идеала током 60их го
дина XIX века у Русии, састоала се уствари у гигантском крчеу
путева ка идеалу целовитог знаа , у свеобухватно синтези фило
софие и хришанске догме, у стварау теократске црквене исто
риософие на основама и у светлости догмата о Богочовештву. Си
стем Соловова за православно богослове представа блиставу
илустрациу савременог тумачеа неумируе животности и спасо
носности Халкидонског догмата. Ослаауи се на дефинициу вере,
прихваенунаIVВаселенскомсабору,Солововпотпуносвеснои

387
отворено приписуе процесу земаске историе човечанства, бого
човечанску природу и богочовечански смисао, коа е тако укучена
у оквире свеопштег космичког живота. Он то чини са намером да
би постигао противтежу искривавау у пракси норме апсолутног
богочовештва;пачакиуобластиправославногдогматизираа,исто
каоиуобластиправославнерелигиозности.Итобашуситуации
кад се Црква, коу одвлачи еднострани монофизитски дух, равно
душноклонисвоеактивнеулогеуземаскоистории.
Као борац против едностраног, ванисториског скретаа унутар
богослова, Соловев истиче пример лика богослова ортодокса, бо
Гослова халкидонца. Меутим, егове идее и поставке унутар пра
вославнихоквирахалкидонскогороса,представаусамоновуисло
бодну допуну едног философа. Поздравауи ортодоксалне оквире
кое е усвоио Соловев као завет Халкидона, ми се ипак критички
односимо према еговим богословским поставкама, унутар тих
оквира. Несумиво е да се удски ум никада не може зауставити у
тражеу одгонетаа тане узаамног односа Творца и твари, Беско
начног и коначног, Божанства и човештва; мада нам ние дато да
разаснимо ту тану, исто као ни тану сваког другог догмата. Ме
утим,асноедасеуспешанподвигумаупоашаваубесконачних
хоризоната тани налази на светом путу Христове истине. На овом,
такореи унутрашем фронту догмата, унутар халкидонских гра
ница, Соловев е истакао две философске идее водие: свеедин
ствоисофиологиу.Каоизасвакогдругогфилософа,изаегае
свеединство био она омамууи, универзални, свеобухватни, све
крунишуи фокус кроз кои се прелама целокупна структура рела
тивногбитиа;асвеукупноузев,и...Апсолута!Ево,наовакавсалто
морталеодконачногкаБесконачномнеобавезуенасничиа,пачак
ни философска екстаза Соловева, да би е дозволили. Ово е само
едан од многих примера мочварних глибова, кои одвлаче фи
лософе у тихи фиаско, и то на самом врху ихових последих до
стигнуа. Други крилати пегаз, кои ние само рационалан, него и
мистичан, пегаз на коме Соловев прелее преко страшне провалие
измеу Бога и света, есте она одавно одбачена и полузаборавена
Софиа. Понавауи древне хиадугодише покушае и хелени
стичке философие и библиског хохмизма,1 т. светодуховности и
рабинскекабалеибунегностичкефантастикеусмерененатокако
дасеилузорнопопунипровалиаизмеуТворцаитворевине,Солов
1Хохма=Премудрост;наеврескомезику;нагрчком:Софиа.(Прим.ре
ценз.)

388
ев за та задатак одабира начистие оруе, лик Софие, кои е освет
лила Библиа, па тиме по инерции, на дуге стазе заразила наше
религиозно философирауе мислиоце и поете. Не желеи да рас
правамо о природним границама софианске митологеме, ми жели
мо овде само да укажемо на битну логичку порочност саме намере
да се у магли свеединства, а на крилима софианског еона, пронае
нешто што посредуе измеу единице и нуле, измеу Постоеег и
ничега, Апсолутног и релативног, измеу Бога и свега и оног што е
мишено изван Бога. Овде имамо квалитативну антиномиу коа се
ничим квантитативним не може попунити; то е антиномиа измеу
плуса и минуса, измеу да и не. Никаквом постепеношу, никаквим
мостовима створеним из еона не може се прекрити онтолошки пре
кид измеу ове две поларности. Очигледни е апсурд и самообмана
оно схватае да се може онтолошки споити Апсолутно са рела
тивним, и то путем постепеног одузимаа из Апсолута неких е
гових честица, замеууи их притом честицама релативности исте
величине, и све то до потпуног преласка или претвараа Апсолутног
у релативно. И обрнута процедура е исто тако апсурдна. Уствари,
сваки корак, или сваки тренутак ове процедуре просто представа
тренутак поништаваа битиа едне категорие путем друге, то ни
како ние корак ка иховом спаау, иховом седиеу и обеди
авау. Вишестепеност таквих процедура представа начистиу
логичку илузиу, т. философску самообману. На о се заснива сва
немона фантастика гностицизма, егове еономание. Меутим, она
нам ни мало не користи да се савладау паралогичке тане меусоб
ног односа Творца и тварног. Ова тана е неминовна чиеница. Она
е дата, она се не може разумети, она се мора просто прихватити;
не заваравауи се притом нашим слабашним разумом. Ни заступ
ник, ни анео, него Ти Сам Господе, кои се оваплоти, спасао си мене
васколикогчовека.
Овде су искучени посредници по суштини, посредници по би
тиу, посредници онтолошки. Никаквим crescendo diminuendo од
твари према Богу et vice versa нее се створити компактност, непре
кидност, па е се у било коу од милиметарских шупина стропо
штати као у провалиу целокупна оваква конструкциа. Па ако смо
чак у свету релативних ствари приморани да оперишемо антиноми
ама, како онда да се не поклонимо пред антиномиом над анти
номиама и не престанемо са покушаима да се дочепамо онога што
е непомиво разуму? У таквом поретку ствари и сама идеа свее
динства, т. ена недопустива претензиа на сливае Апсолутног са
релативним мора бити одгурнута у онтолошке границе створеног
космоса.Да,тачноедаекосмичкобитиесвеединственоитоне

389
само по себи, него по вои Творца и Сведржитеа кои одржава
иживотворисветвари,аликоиникакосамниеимаобухваен.
Пошто е у извесно мери намамио и довео у заблуду гностичким
и пантеистичким двосмисленостима ову школу високоталентованих
своих ученика, Соловев е лично остао непорочан, с тачке гледишта
Халкидонског ороса у оном ортодоксалном потвривау принципа
Богочовештва као принципа лучоноше кои своим теократским
зракамаозаруеисториучовечанстваичитавогкосмоса.
Философско стваралаштво В. С. Соловева су високо ценили ор
тодоксни богословски кругови као апологетско служее Богу меу
безрелигиозном веином руског друштва. Због овог изузетног, рек
ло би се профетичког, пророчког служеа, опраштала су се В. Со
ловеву егова колебаа и промена мишеа у односу на поедина
питаа. Некима се ние допадало ни егово изразито одушевавае
Римокатолицизмом.Чекалисудасеохлади;идочекалису.
Темпераментан и оштар противник В. С. Соловева био е Кон
стантин Леонтиев, та смели, отворени омразите идеала и духа за
падне културе, хуманизма, прогресизма и секуларизма. У своо
полемици са Соловевим он ние допуштао никакву мирну синтезу
ових принципа са хришанством. Будуи да е био страсни естета, он
се у себи борио, како му се то чинило, са овом аволском саблашу
и завршио ту борбу таним, уствари полуавним постригом пред саму
смрт. У порееу са слободоумним, али халкидонцем Соловевим,
Леонтиев се као ултра ортодоксан, уствари фактички показао, као
ревнитемонофизитскогбогослова.
Оригинални савременик ове антагонистичке двоице кои е
извршио велики утица на Соловева, био е Никола Фодорович
Фодоров; био е то тип мислиоца и богослова кои е упао у нестори
анскуерес.
Чиеница да е Фодоров прогласио за светиу научнотехнички
прогрес и уздигао га у висине теургиског процеса васкршаваа1
наших праотаца у Христу, очигледно представа нарушавае оне
халкидонске заповести о равнотежи две природе у Христу, натура
уинедозвоениприматприродечовекаикосмоса.
Поред Фодорова по степену парадоксалности и по карактеру
несторианског скретаа, можемо ош поменути и В. В. Розанова.
Одбацууи, исто као и Леонтиев, симпатие Соловева за Запад,
РозановсенасупротЛеонтиеву,занеополемикомсааскетизмом
1РазликаеизмеувоскресениаХристовогзавечност,ивоскрешениаЛа
заревогзапривременост.(Прим.реценз.)

390
Цркве све до напуштаа Новог Завета, па чак и у име паганства.
КритикууимистикуЦрквекаорелигиусмрти,позиваоекаре
лигиираааипола.еретствууиумом,В.В.Розановсеипак
ниеникадусрцурастаосаправославем.
Унесторианскаскретаатребауброатиикижевнофилософ
скеконструкциеД.С.Мерешковског.СличноРозановуонпреуве
личава песимистичку и антикосмичку страну црквене религиозно
сти,папонавауиВ.Соловева,уздижеоценуисторискеизграде
културепремапараметруБогочовештва.Меутим,погазившигра
нице Халкидонског ороса, захтева од Цркве да она призна примат
културеиЕросакоиепокрее,играуисепритомдвосмисленим
терминомсветаплот.
ИдуистопамаСоловева,т.еговогисториософскогтумачеа
Богочовештва,Бераеве,поштоеумладимгодинамаедновреме
биопаоподутицаМерешковскогиРозанова,садпочеодаапелуе
нанекупроблематичнуновурелигиознусвест.Захтеваоепритом
одЦрквеучешеусоциалнимреформама,такодаубрзопродубу
е,прецизирасвоеноваторство.Поштоевебиоушаоутокхалки
донскеравнотеже,онсеочигледнониеограничаваоениммеама,
него е подземним и заобилазним путевима излазио ван их. Тако
Бераев, превазилазеи Мерешковског префиеношу философ
ске мисли, ние на линии процеса Богочовештва истакао оно нез
грапнопитаеосвееаплоти,негоепотенцираодуховнопитае
освееа удског стваралаштва, те е на та начин пружио едан
блиставкоментарузидеуСоловеваоБогочовештву.Истосетако
и у тражеу решеа антиномиских тани на путевима свеедин
ства,Бераевудаиоодгрубегрешкепригушивааграницеизме
уАпсолутногирелативног.Али,покаквуцену?Онеипакподзем
ним путевима напустиоосновни темехалкидонскогантиномичног
двоединства. Руковоен визиом Бемове1 провалие (Urgrund), пре
познао е у о тобожи живи приус Самог Божанства, Саме Св.
Троице,препознаоетамнолоноСамеБожанственостиукомесе
таиодгонеткасвихантиномиа,пачакисамогдобраизла.Опет
предсобомимамофилософскусамообманугностицизмаитопутем
степенастихпрелазаодедногполусакадругомекоистварауилузи
у,каодаразводенаантиномиасадесетводагубисвоу квалита
тивнуантиномичност,своуирационалностилинадрационалност.
С.Н.Булгаков,касниеотацСерге,коиеуосновнимцртама
свогрелигиознофилософскогстваралаштвабиоученикиследбеник
1JakobBhme,немачкимистичар.(Прим.реценз.)

391
. Соловева, уклопио се беспрекорно у оквире халкидонске орто
доксие. Меутим, као и егов учите, унутар тих оквира он у на
вео мери развиа доктрину свеединства и доктрину софиологие.
Отац Серге Булгаков е у овим смелим полетима богослова пре
вазишао и В. Соловева. Али, напоредо са победама кое е С. Бул
гаков постигао на поу спекулативне философие, неизбежно су код
ега присутни и они порази кое смо ми ве истакли код еговог
учитеа Владимира Соловева, т. присутна е она илузорност улоге
Софие у схватау тане ствараа, промишаа и спасеа света,
као и чиеница да е обашавауи узаамну везу Бога и света
склизнуоупантеизам.
ош хармоничние, ош обазривие и ош непорочние, с тачке
гледишта Халкидонског сабора Симон Лудвигович Франк, кои е
недавно отишао од нас у она бои свет, развиа ону исту почетну
сериу проблема Соловева, кои су касние постали традиционална
тама руске религиозне философие. Систематско уопштавае ове
серие проблема изложио е Франк у егово последо кизи
Светлост у тами, и то са ему своственом едноставном асношу.
Франк не допушта ни едан едини атом софиологие, али схема све
единства, коа тако приатно мами многа философска срца, код
ега доминира над свим проблемима зла, прародитеског греха и
искупеа, значи, над свим богословским тешкоама, кое обавезно
муче сваког хришанина. Франк е занемео на граници чистог бого
слова.
Не мислимо да е у овом тренутку обавезно да наводимо ош не
ке мае карактеристичне илустрацие радова руске мисли у области
проблема око Богочовештва. Могли бисмо овде само ош да наведе
мо имена брае Сергиа и Евгениа Николаевича Трубецких, затим,
оцаПавлаФлоренског,Л.П.Карсавинаидругих.
Мислимо да е и навоее горих примера било довоно да
бисмо потврдили мишее како у хришанско философии и у пра
вославном богослову знаменита и славна дефинициа вере са IV
Васеленског сабора остае и дае да се доживава као мудро и спа
соносно упутство за она питаа коа су по своо суштини хрис
толошка и коа, несумиво, у специфичном тумачеу нашег времена
непрекидно егзистирау, распламсавауи се притом у православно
свести,итопрвенственоурускофилософскоибогословскомисли.

392
МОНОФИЗИТСТВОИСТОКА
ПОСЛЕХАЛКИДОНА
Халкидонски закучци су били пропраени гаранциама слободе
мишеа; био е дат за дискусие и размишаа, без обзира што
е руководство световне власти било чврсто у своме ставу. Кад су се
поавиле неке суме око извесних израза у посланици папе Лава,
онда е био одреен рок за разна саветоваа и договоре. Император
ски чиновници су инсистирали да ова саветоваа имау приватан
карактер те да се не обавау у атмосфери заседаа самог Сабора,
како би се избегла свака наглост и притисак на савест поединих
чланова.
Тек након шестог дана, 17. октобра, дошло се до другог читаа
резолуцие коа е била постигнута договором; па ипак су колебаа
ош траала. После четири дана опет е наново прочитан нацрт ороса.
Император е наредио да се пружи могуност одлагаа, колико год
е то потребно, свим незадовоницима и колебивцима. Назад, по
сле накнадних разматраа, текст ороса су прихватили сви. У истори
исабораниепостоалоскрупулозниеодбранеслободемишеа.
Император е због тога оптимистички био уверен да е Сабор
имати срене последице: Нека сад умукну сва бесмислена надмета
а. Само она ко е потпуно порочан може да претендуе на право ин
дивидуалног мишеа о проблему за чие е решее дало сво глас
толико других духовних лица. Само прави безумник може. поред
светлог белог дана, да тражи вариву вештачку светлост. И ко нада
е покрее питае, после пронаене истине коа е ве пронаена,
та авно захтева промену (mendatuim). Историа нам показуе нео
држивост овог добросавесног оптимизма. Ни на едном сабору, уку
чууи ту и Никески, ние било у толико мери тешких распри. Сабор
е постао сваалачки барак у току целог едног столеа; целокупна
политика императора почела е да се врти око едног единог питаа:
прихватитиилинеприхватитиХалкидонскисабор?Свипротивници

393
императорске ромеске Цркве отпочели су православце да зову през
ривим надимком мелхити (т. царски од хебреског мелех) или
пак,синодитиилихалкидонци.
Испоставило се, меутим, да сва едногласност епископата у
стварности ние довела и саму масу верника до те сагласности. Тако
се показало да епископи не изражавау расположее веине. При
родно е што су управачи били компетентнии и мудрии од масе,
али маса ипак ние пошла за има, него е почела да их изневерава.
Активно схватае источне саборности ние се могло ограничити
путем едне споаше форме. Учее папе Лава и Евсевиа Дориле
ског ние се просто показало као мудра средина измеу Несториа и
Евтиха. Напротив, источни свет га е у навео веини доживео као
прикривено несторианство. У сваком случау е та маса сматрала да
постои и друга, Кирилова формула православа, да е она ихова и
да су навикли на у. Али, као што е познато, баш е Халкидонски
сабор преутао 12 анатемизама па е чак и следеа формулациа из
433. године из две природе била прецртана. Кирил е био принет
Лаву на жртву. И ево како е отпор кирилиста изазвао тешку мо
нофизитскукризу.
У тактичком смислу би се ово могло назвати скретае. Била
су потребна пуна два века да се у тактичким префриганостима чита
во време у суштини мири Кирил са Лавом и на крау краева да се
изгуби заувек огроман део Цркве... То е проблем разоткриваа
истинеитактизираапутемикономие,илиублажаваа.
Кад е касние, за време устиниана била предложена форму
лациа едан од Свете Троице е страдао, било е ве касно. За
хтевало се да се више не мири Кирил са Лавом, него да се жртвуе
ЛаврадиКирила.
Заоштравауи предлагане формулацие и заташкавауи нека
даше компромисе кои су се користили у Цркви (433. г.), папски ле
гати су ош едном доказали да нису схватили Исток. А то што су
императори грешили у догматици (а не само у тактици), може им се
опростити; меутим, они су имали едну неопростиву посебну
грешку: били су слепи у своо политичко, небогословско сфери.
Превидели су опасност од преплитаа монофизитске кризе са на
ционалнимпитаемуИсточноримскоимперии.
Ве е несторианство било дефинисано као национални покрет.
Несторианци су сами себе звали халдески хришани, т. народ
источносирискеезичкесфере.
МонофизитствоседотаклоуправоСириаца,ерменаиКопта.
Национално питае у Римско империи било е давнаше и
нерешиво.Чакиусвомкултурномезгруовадвоединственаим

394
периа ние постигла владавину едног езика. Заедно са Црквом, она
се распала на два езика. Не треба се онда чудити што су се пери
фернинароди(езици)такоеусвакомсмислуиздвоилиизе.
Грчки език е на Истоку победом свое културе стекао свое гра
нице. Специфичан отпор хеленизации испоио се нпр. у Сирии, док
су поедини градови источних диецеза, као што су Селевка (Селе
укиа), Лаодикеа те Антиохиа постали понос читавог хеленизма.
Теодосиева жена, императорка Евдокиа, коа е иначе била Афри
канка, желеи да направи комплимент Антиохицима, едном се ова
ко изразила: а се поносим тиме што припадам вашем граду и вашо
крви. Али ве е у предграу Антиохие народ говорио сириским
езиком. Лично е ован Златоусти, као презвитер, морао да пропо
веда баш у Антиохии на сириском езику. А по селима су презвите
ри говорили искучиво сириски. У нижим слоевима реч румоие,
т. Римани, у говорном езику е значила воници; значи, подсеа
ла е на римску окупациу а понекад и на свирепост. Имала се на
чемузаподенутисепаратистичкаинтрига,ионаебукнула.
Хришани кои су живели у близини Александрие, како се то
види према извештаима кое су за собом оставили мученици, нису
приликом ислеиваа на суду разумевали грчки език. Тамо е
коптска маса обележила и карактер монашког покрета. А она е до
те мере била снажна да е давала подршку воама националног пок
рета против империе, и то у доба настааа монофизитства. Касние
се она формирала у посебну нациу коа е имала свог признатог
намесника. У време арапске наезде 640. године, он е директно пре
дао Гори Египат (више Делте) у руке нових осваача. Копта е тад
било око милион (према неким подацима било их е 12 милиона, док
е православних Грка, кои су навеим делом били дошаци, било
само300.000).
На овим чиеницама су се формирали фактори монофизитске
реакцие против Халкидонског сабора. Од те антихеленске реакцие
су први настрадали епископи, и то они кои су се пре тога кратковидо
братимили са монофизитима, као на пример, увеналие ерусалим
скииТаласиеНеокесариски.
Немири у Палестини. Поводиви и покорни епископат, кои е
прихватио римске саборске формулацие под притиском, сад е у
тао. Меутим, не боеи се императорских прети, дигли су се про
тив гласа Сабора смели и неустрашиви уди монаси. Почело е то
у Палестини. Монах Теодосие дигао се против увеналиа као изда
ника вере. Монаси, кои су га следили, извикивали су: Изданици
Кирила, несторианство се учврстило!... Теодосиа, кои е рание
живеобашкодДиоскора,личноеувеналиадовеонаХалкидонски

395
сабор. А Теодосие е одмах после потписиваа ороса побегао са Са
бора и подигао у Палестини устанак. Посебно е монаштво у Пале
стини, кое е броало око 10 хиада, представало успаиви мате
риал и то оно у пустии, источно од ордана и Мртвог мора. Они
нису живели по општежитиима, него су навеим делом слободно
лутали и меали место становаа. Напори св. Евтимиа да их ор
ганизуе и да их окупи у неке савезе остали су без веег успеха. Све
е ово чинило масу монаштва доста анархичном, ер е тешко призна
вала власт Цркве. Меутим, и у организованим градским манасти
римаопозициаХалкидонскомсаборуенашласебиослонац.
Живела е тада у ерусалиму удовица Теодосиа II, Евдокиа.
Мада е била врло образована, додуше на паганско кижевности,
тешко да е била припремена да схвати богословска питаа. За у
е Халкидон био Пулхериин сабор, а то е ве било довоно за ену
антипатиу. Она е сад била убоморна због сабора Теодосиа II, т.
због Ефеског Диоскоровог сабора 449. године, оног разбоничког.
Мада се Евдокиа од мужа била и разишла, то е сад било у другом
плану. Евдокии се приближио Херонтие, игуман латинског женског
манастира на Маслиново Гори, наследник Меланиин. Повеи бро
узорних и уважених авва пустиака прикучио се покрету: Гера
симизРима,ПетаризИверие(Грузие),презвитерИсихиеидруги.
Био е постигнут договор измеу монашких воа да се не при
хвати увеналие и да се за Палестину изабере нови поглавар, а исто
такоиновиепископинаместакоисупалиуХалкидону.
увеналие е допутовао у побуени ерусалим, али су се све е
гове мере показале безуспешне. Манастири су се забарикадирали и
претворили у твраве; затвори су били отворени па е тиме град био
изложен разбоништву и пожарима. Учестала су разна убиства, па се
посезало чак и на увеналиа кои е, назад, побегао у Константи
нопо; а Севериана Скитопоског су убили. Монах Теодосие е био
проглашен за епископа ерусалима. Императорка Евдокиа е била
душа овог револуционарног покрета. Теодосие е поставао епис
копе по цело Палестини. Ова покрет ние ни поменуо Евтиха, свог
богословског праоца. Дизали су едино галаму о спасавау угрожене
Никеске и Кирилове вере, пошто су е наводно Лав и Халкидонски
сабориздали.МонасисучакдиректноосуивалиЕвтиха.
Вони заповедник, комита Дороте, добио е од владе нареее
да смири побуну и да поново доведе увеналиа. Сад монаси наступау
против воног заповедника, организуу се у армиу као некад Макаве
против Антиоха. До судара противничких трупа е дошло у предгра
у престонице древне Самарие, у Неаполису Наблусу. Преговори
субилибезуспешни.Отпочелаебитка.Монасисубилиразбиени,а

396
ерусалим освоен воном силом, manu militari. увеналие е био по
новодоведеннакатедру.
Меутим, било е потребно унутар земе смирити ситуациу
Восковоа Теодосие е морао да бежи на Сина. Петар Ивериац,
грузински кнез, иначе вишезначна личност у истории еретичког бо
гослова, морао е да се сакрие. Поражена императорка Евдокиа,
коу нису победници дирали, опет е продужила да острашено под
греава агитациу. Императорски супружански пар, Маркиан и Пул
хериа, били су принуени да се писмом обрате монасима. Замолили
су и папу Лава да исто то уради. Папа е написао лично Евдокии. Пи
сали су о и неки царски роаци, меутим, Евдокиа се смирила е
дино под ударом судбине. ен зет, западни император Валентиниан
III, био е 455. године убиен у побуни. Рим су опачкали вандали, а
ена ерка са унуцима била е одведена у заробеништво, у Африку.
Поражена Евдокиа е у овоме видела Божу казну и повукла се са
поа црквене битке. Синаски бегунац Теодосие е био ухапшен,
доведен у Константинопо и стрпан у тамницу у коо е убрзо и
умро.
У Египту су немири траали. У Кападокии е против Таласиа
роварио извесни монах Георгие, а у самом Константинопоу по
веи бро игумана. Диоскор е ве био протеран у Пафлагониу, у
Гангре, где е убрзо и умро. Под протекторатом префекта, на егово
место е био изабран нови епископ. Клир и виши кругови, кои су до
тад били наклоени пропалом Диоскору, сад су сасвим мирно при
хватили новог епископа. Утолико пре што е изабраник био презви
тер Протерие, иначе личност коа е уживала Диоскорово поверее.
Меутим, монаси су подигли светину коа е викала да су избори, све
док е Диоскор жив, незаконити. Морала се употребити воска, али
власт ние могла да предвиди снагу побуеника. Воска се повукла у
Серапеум, кои е истовремено био и пагански храм и едан део Уни
верзитета. Светина их е меутим опколила и живе спалила. Онда е
влада мобилисала одговарауе воне снаге те е град био одвоен. За
казну е становништво ове афричке престонице било лишено хлеба
из државних фондова, као и купатила и позоришта. Нижи слоеви су
продужили да дау отпор Протериу, те се дошло у стае граанског
ратанабазиочигледногнационалногсепаратизма.
Неки епископи су почели да губе места због учеша у акциама
опозицие, коа ние попуштала под политичким притиском. Као по
вод да се она огласи, послужила е Диоскорова смрт 454. године у
прогонству, у Гангрима. Власти су онемогуиле покуша бунтовника
да изаберу Диоскоровог наследника уз Протериа, кои е ве био
поставен.Изпрестоницеесаспециалнимзадаткомбиопослату

397
ЕгипатсиленциаровандамириопозициусаПротериемначелу,
али ние имао успеха. Лидери опозицие су били оне Диоскорове
присталице,узчиуепомоониорганизоваоРазбоничкиЕфески
сабор449.године.Поредосталих,билисутопрезвитерТимотеЕлур
иаконПетарМонг.ОнисуосуивалиЕвтихаиеговудоктрину,па
сусеограничилисамонаКириловоучее.Биедасусеутомерази
лазилиисаДиоскоромкоиеЕвтиха449.годинеуЕфесупрогласио
заправославног.ОвиКириловиследбеницинисужелелидачууни
задвеприроде,низаТомоспапеЛава,низаХалкидонскисабор.
БранеиДиоскора,онисуобашавалидаонниесвргнутзбогнеке
ереси,негозбогсвоедрскостиидаеошизопштиопапуЛава.Он
ебиоуправуерепапаЛавнесторианац.ТимотеЕлуриПетар
Монгсупрекосиленциараованаизложилиовесвоепогледеимпе
раторуМаркиану.Протерие,коиесебезаконскиштитио,мораое
ипакиедногидругогсаборнодасвргне.
Промененапрестолуиколебивостимператора.Пулхериае
умрла 453. године, а Макарие 457. Пошто Теодосие ние имао по
томака,властнаИстокуедопалагенералуЛавуI(457474.г.).Он
е зажелео да га крунише константинопоски патриарх
Анатолие,
аоваетоврлорадоучиниокакобиузвисиосволичниположапо
главараЦрквеIIРима,аидабиседржавниобредмодификоваоу
обред црквене симболике. Користеи привремено одсуство воног
губернаторакоиеотпутоваоу престоницу, опозициаеуЕгипту
одмахпронашлапотребнеепископепаенарадостсветинехирото
нисалаТимотеаЕлура,каоДиоскоровогнаследника.Поштоечуо
заово,губернаторДионисиесеодмахвраауАлександриуитера
Тимотеа у прогонство. Побуеници га, меутим, приморавау да
вратиТимотеа,дапокушадасепомирисарасколницимаидаобе
странепродужезаедничкиживот.Алибилоесвекасно.НаВелики
Четвртак28.марта,гомилаеупалаубаптистериКвириновецркве
укооеПротериеслужио,пагаеубила.Ондаседугоиживавала
надеговимтелом,вуклагапоулицама,вешалагауздивачкоис
меавае;дабиганазадспалилаиразвеалаеговпрах.Овосу
поавеусвимреволуциама,укучууиирелигиозне!...
ТимотеЕлуреуАлександрииостаосам.едандеоПротери
евих присталица, пошто е био сасвим исцрпен у сваама, био е
спремандасепомирисаТимотеем.Али,какоеТимотебиооруе
урукамаекстремиста,онниемогаодаучинининамаиуступак.
егов положа е од ега захтевао да искучи без изузетка све
епископе,халкидонце.Чаксуисамиалександрискиклирици,коису
сеналазилиуКонстантинопоу,протестовалипротивтаквихкра
ности.Меутим,Тимотешаеупрестоницудругепредставнике

398
какобисезаузималикодимператоразареволуционарнипокрет,на
чиемсечелуонобрео.
У ово ситуации е 28. правило Халкидонског сабора, кое е
уздигло Константинопоског патриарха одиграло спасоносну
улогу.Анатолиебиличноипристаонапоменутикомпромис,пошто
е и сам доста нагло прешао од Евтихиевих симпатизера на Халки
донскудоктрину.ЧакмусеипапажалиокакоАнатолиеуКонстан
тиноползу гледа кроз прсте евтиховцима. Могао е Анатолие да
охрабри и монофизите, да величина егове патриаршиске власти
ние била везана за Халкидонски сабор. Он е морао да устане у
заштитуХалкидонапаетосугерисаоинововлади.
Безобзиранато,владиепалоудеодасеобрачунавасаегипат
ском револуциом. Протериеве убице су биле пронаене и по
губене; а питае Тимотеа е тактички одложено за неко касние
време. Посланици Тимотеа Елура су чак успоставили у Константи
нопоу везе и са Двором. Папа Лав се поводом тога узнемирио;
плашиоседасенесазоверадиревизиеХалкидонановисабор,тее
разаслао своаписмау Константинопо, Антиохиу, ерусалимиТе
салоники.Саборимператорниесабрао,негоеприбегаоанкети,т.
епископском плебисциту. У све епархие су била послата два пи
таа:1)ДалисетребапридржаватиХалкидонскогсабора,и2)дали
треба признати Тимотеа Елура за Александриског архиепископа?
Уз питаа су обе египатске стране прикучиле и свое аргументо
ване изаве. Епископи су едногласно одбацили Тимотиево законско
право. Против Халкидонског сабора се едино изаснио Амфилохие
Сидонски. Он се и на Халкидонском сабору уз велике муке одрекао
Евтиха. Обратили су се питаима и популарним воама Сириског
монаштва: Симеону Стубнику, Варадоту и акову. ихови одговори
су се поклопили са епископским. Меутим, Двор е зазирао од пре
дузимаа конкретних мера; боао се египатске револуцие. Почели
су да наговарау папу Лава да ублажи свое коментаре уз Халкидон
скиорос.ПапасеприатескисатимсложиопаепослаоуКонстан
тинопо ново, велико писмо у коме е поново изложио читав спор,
ублажившисвоеизразе.Садвишениебило удвеприроде,амон
офизитска формулациа се благо критиковала. У приложеном тек
сту почасно место е било дато Кирилу. Император е са овим пи
смом упутио едног силенциара Тимотеу у Египат. Нажалост, ову
могуност успоставаа мира Тимоте е одбацио. Био е заробе
никдемагогие,пасерелигиозниратнеизбежнопоноворазбуктавао.
УтовремееегипатскомдуксуСтилибилоставеноузадатак
да Тимотеа уклони силом. На страну власти су стали протери
анци.ТимотеЕлуребиоухапшеникопномодведенправоуПале

399
стину,аондауКонстантинопо.ПапаЛавестраховаодаопетнеза
почнупреговорисаТимотеем.Меутим,егасуумеувременупо
слали у Гангре, али због упорног инсистираа егових противника,
протеранеошдаеунашкримскиХерсонес.Живеоеонтамо
све до 475. године, продужавауи да пише против Халкидона, али,
истовременоподвлачеиизначаодбацивааЕвтиховедоктрине.
Православни у Александрии су изабрали свог кандидата, кои се
такое звао Тимоте, а презиме му е било Белокапа,1
, Салофакиол. Био е то привлачан човек; чак су се из
уличне гомиле егових противника разлегали повици: Мада ниси
наш епископ, ми те ипак волимо! Познавауи локално располо
жееТимотеСалофаколеобновиоудиптихупомиаеДиоскора.
На челу противничке опозицие налазио се Петар Ивериац коме е
предизгнанствоТимотепредаоначуваесвоуцркву.Опозициасе
скоро у целини држала према Тимотеу Салофакиалу коректно.
Меутим, привремено успоставена равнотежа е била нестабилна;
промененапрестолусупоноводовеледората.
1 Од V века примеуемо у новом, измешаном хеленству распростраени
обичадасе за презименаузимаунадимци: т. Мачка; Унашо
старорускокижевностиимамоУкало.(Прим.писца)

400
ИМПЕРАТОРЗЕНОН(474491..)
ИВАСИЛИСК(475476.Г.)
IотступаеодХалкидонскогсабора
ИмператорЛавIеумро474.године.Заеговогзаменикабио
е предложен едан вони авантуриста, пореклом од исавриских вар
вара. Будуи да су Исаврици били потомци пирата, слични нашим
савременицима,Курдима,т.друмскимразбоницима,императорЛав
ебиоангажоваоиховувонусилупротивгерманскеопасности,па
е иховом вои, Зенону, дао титулу патрициа и руку свое кери
Ариадне.ИзтогЗеноновогбракамусеродиосинЛав II,когаеим
ператор Лав I пред своу смрт прогласио за августа. Мали петого
диши август ставио е на оца круну и Зенон е постао, василевс.
Зенонова владавина е изазивала велика незадовоства. Тако е ста
раимператоркаВерина,женапоконогЛаваI,коаетакоеносила
титулу августе, истакла као конкурента Зенону свог брата Ва
силиска.Зенонепобегао475.годиненаХалку,аодатлеусвоуИса
вриу. Ова се дворска револуциа снажно одразила на црквену
област.
Од 471. године патриарх Константинопоски био е Акакие,
човек вешт, а као епископ престонични, ревните свое власти.
Зенон е био под Акакиевим утицаем и држао се Халкидонског
сабора, док су кругови блиски Василиску, били присталице Тимотеа
Елура.ВасилискетадпозваоизпрогонстватогТимотеаиодлучио
да оштрим маневром ликвидира египатску и остале монофизитске
револуцие.

401
(475.г.)1
Василиск е према програму Тимотеа Елура обавио Енкикли
он;1 признао е два Ефеска сабора и одбацио Евтиха као заблуделог
сина, а такое и вероучитеске новости Халкидонског сабора.
Епископи кои су били позвани да та текст потпишу, учинили су то
у велико веини; више од 500 их! Они кои се нису сложили, били
су збачени са положаа, а неким значаниим личностима, чак и из ре
дова световака, кое су се на исти начин понашале, конфискована
еимовинаиотеранисуупрогонство.
Тимоте Елур е био опиен победом. Александриски морнари,
кои су се нашли у престоници, дочекали су Тимотеа на Златном
Рогу са раздраганим манифестациама; гомила е била закрчила пут,
молеи га за благослов. Тимотеу су за становае били додеени
апартмани у дворским зградама. Акакие е био збуен. Тимоте е
ве захтевао за себе свечани улазак у Св. Софиу; али, константи
нопоски монаси су спасли ситуациу. Закучали су двери Тимотеу
на свим престоничним црквама. А Акакие е лично ризиковао тиме
што ние потписао Енкиклион. Акакиу су индиректно у егово бор
би против Тимотеа Елура били на помои и незадовоници евти
ховци. Тако е Тимоте у престоници пропао, саветовано му е да се
на време покупи. Зато е сео на своу верну лау и на путу за Алек
сандриу примио е позив да сврати у Ефес. Био е иначе то град алек
сандриских триумфа против Константинопоа: Кирила против Не
сториа, Диоскора против Флавиана. У ему нису волели Халкидон
ски сабор због еговог 28. правила. У инат 28. правилу, у Ефесу е за
епископа био поставен Павле; Акакие се умешао и одстранио га е.
Тимоте е тад у Ефесу стао на чело сабора кои су организовали
епископи из Мале Азие. Ова сабор е признао аутономиу Ефеса,
коу е наводно нарушио Халкидонски сабор. Ова Ефески сабор е
обавио да свргава Акакиа, те е о свом раду известио императора.
После овога е Тимоте као победник стигао у Александриу. Било е
то баш едно вече, а гомила га е дочекала уз светлост буктиа; по
том е отерала Тимотеа Салофакиола, а Тимоте Елур му е велико
душно допустио да се настани у едном манастиру, у Канопи. Чак му
е доделио средства за свакодневно минимално издржавае, без об
зира на незадовоство неких екстремиста. Диоскорови посмртни
остаци су били превезени из малоазиских Гангра у Александриу и
положениугробницусвихархиепископа.
1Енциклика.

402
ВасилисковпадиповратакЗенона(476.г.)
(ЗаокреткаХалкидону)
Патриарх Акакие се меу несигурним епископима показао као
непоколебив. Прозрео е на време политичку нестабилност Ва
силискове власти, па е одлучио да мало причека. И стварно, отпо
чело е извесно политичко превирае, кое е захватило чак и Сенат.
Два генерала (Ил и Трокунд иначе Исаврици) били су упуени
против Зенона у Исавриу, али су се убрзо нагодили са им. Ово е
биопочетакВасилисковогкраа.
Меутим, Акакие е своим противеем Енкиклиону изазвао
симпатие обичног света, а посебно симпатие ауторитативног под
вижника из околине Константинопоа, Даниела, иначе Сирица,
кои е подражавао подвиг Симеона Столпника. Даниел, кои никада
ние силазио са стуба, чак и зими кад се потпуно кочио од хладное,
сад е, зарад опасности коа е претила вери, сишао са стуба како би
узео учеша у демонстрациама заедно са Акакием. Тиме е подигао
на ноге читав град. Василиск се тресао; из Исаврие е била стигла
вест о издаству. Зенон се приближавао Константинопоу. Василиск
еустрахуиздаоопозивзасвоЕнкиклиониобавио
1
коим се сва црквена питаа враау у претходно стае; меутим, то
га ние спасло. Зенон е ушао у Константинопо. Василиск е са де
цом био затворен у неку тамницу у Кападокии, одакле никад више
ниениизашао.
На ова начин е Зенон ослободио ерархиу од Енкиклиона, кои
е иначе потписало преко 500 епископа. Самим тим су издали Халки
донски сабор! Сад е ова ерархиска маса радосно поздравала свое
ослобоее од некадашег насиа. Поучан е ово пример кои се
односиинанашедане!
Тимоте Елур у Александрии ние очекивао такав обрт. Мислио
е да е према традиции Теофила, Кирила и Диоскора, и он однео
победу над дрским Константинопоем. И одедном, Фараон е по
ново доживео пораз! Старац се стварно од тога разболео и умро 477.
године, мада су власти ве биле кренуле да га хапсе и терау у про
гонство.Монофизитисуумеувременууспеливедамупронау
1противенциклика

403
наследника.УАлександриисеутренуткуЕлуровесмрти,уеговом
епископатуналазионекиТеодор,епископантиохиски.Оненасвоу
руку одлучио да приватно рукоположи Петра Монга за епископа.
ПоштоеобавиосахрануТимотеаЕлура,Монгсесакрио,плашеи
се хапшеа. Православни епископ Тимоте Солофакиол био е изву
ченизропства,враеннаепископскоместоиалександрискецркве
сумуузпомовластибилепредате.Али,црквесуопустеле.Народ
е био на страни локалног монофизитства и отпора према Халки
дону. Акакие е извештавао папу Симплициа о победи, али Исток
овопобединиеподлегао.УПалестинииСириисумонофизитиа
чали и истискивали халкидонце. Египат е ош увек поштовао воу
владе, меутим, тамо ние било превише оних кои су срцем били
везани за Халкидон. Акакие е знао да при такво равнодушности
веине, на ему, као на водеем епископу, лежи сва одговорност за
ток збиваа на Истоку. Убедио е он у то и Зенона, а ова е пак у
потпуностиочекиваоодегадасепридржаваХалкидонскогсабора.
Акосевецентаринтересаослааонаполитику,ондасениенимо
глаочекиватиапсолутнацрквенастабилност.
У Сирии су монофизити такое масовно привлачили себи сим
патизере. Овде се по школама Днтиохие богослове Хелена сма
трало за аристократизам, кои ние одражавао укус маса. Носиоци
локалног народног духа су били монаси, а не епископи. У врховима
епископата е владала несторианска струа, а у нижим слоевима
монофизитска. Овде е провеавао дух дуализма и спиритуализма.
Дуго е овде био присутан и докетизам. Овдаши монаси су се били
везали за аполинаризам зато што е и Аполинарие у своме богос
ловствовау умаивао знача човечие природе у Христу. Како е то
некад у II веку Ноит проповедао савелианство ради прославаа
Исуса Христа, тако су и сада ревнитеи благочестивости налазили
дае,,(еднаприрода)мистичниаирелигиозниапарола,
него,т.двеприроде.ОвденисубилипопуларниниПавле
Самосатски, ни арианци због иховог безбожничког скретаа кое
се односило на прославае Исуса Христа. Пошто се локалним ас
кетама чинило да се влада, Римска црква и Халкидонски сабор
придржаваунесторианства,онисусматралидаеиховаревност
у слову Исуса Христа ствар ихове религиозности. Харнак на мо
нофизитство у целини гледа као на квинтесенциу грчке религи
озности.А.П.аконовусвомовануЕфескомприклаасефор
мулации да е оно продукт источно семитске религиозности. Ово
последеетачние.
И овде су се догааи преплитали са династичким променама.
ПослеженидбесаАриадном,ЗенонсенастаниоуАнтиохииусво

404
ствукомандантавоногокруганаИстоку,итосаположаемвицегу
бернатора. ему се некако додворио едан презвитер из Халкидона,
Петар Гнафевс (т. сукнар) кои е рание припадао константинопо
скиммонасима,акимитима,сакоимасеразишао.Петарсенашаона
челу антиохиске опозицие и уз благонаклону Зенонову помо
загорчаоеживотепископуМартириуАнтиохиском,такодасеова
одрекао свог положаа, изавивши: Одбиам бунтовнички клир, не
покоран народ и оскрнавену Цркву. Петра Гнафевса, кои е заузео
Антиохиску катедру, послала е у изгнанство, у оазе, константино
поска влада императора Лава I. Он се успут отргао, те побегао у
Константиноподасеоправда;меупШ,биоеухапшениосуенда
робиа заедно са акимитима.1 После смрти императора Лава I 474.
године,чакниЗенонниесматраозапотребнодагаослободи.Кад
е нешто касние Василиск протерао Зенона и позвао Тимотеа Елу
ра,ПетарГнафевсе475.годинепоновобиопоставеннаАнтиохи
скукатедру;али,наредне476.годинеЗенонпобеуеВасилиска,па
издоследностипоновошаеупрогонствоПетраГнафевса.
Епископа Стефана, кога е наместила Зенонова влада у Антио
хиу,убилаемонофизитскаопозициазавремебогослужеа.Влада
се више ние осмелила да постави новог заменика, па е катедра
остала непопуена. Таква е то била сила монофизитског при
тиска. Као да ние ни постоала Антиохиска богословска школа!!
Самоеструаласнагасирискесемитскегомиле...
У Палестини. увеналиев наследник Анастасие е врло радо
потписаоЕнкиклион.
ДругоодступаеодХалкидона
Иако су победили под заставом Халкидона, Зенон и Акакие су
ипак увидели снагу антихалкидонске (монофизитске) реакцие и у
ЕгиптуиуСириииуПалестини.Инаистиначинсу,уимедржавног
и црквеног единства, фатално пошли путем компромиса и издае
Халкидона, онако како су га се ве рание одрекли у Василисковом
Енкиклиону.
Увиделисудамируимпериизахтеварелигиознеуступке,ато
е значило раскинути са Римом. Политичари Истока су се на то од
лучили. Намамила их е привремена осека Рима, кои су били опкб
лилиГермани,ибудуидаеопетбиоодсеченодКонстантинопоа,
1Акимити=неспавауи;еданманастируКонстантинопоуукомесу
монасиредовнослужилипуних24часоваухраму.(Прим.реценз.)

405
ниеразумеодаезадобруорганизованостРимскеимпериепотреб
ноиматиеинтегралну.Осеауиово,Константинопоепочеода
занемаруестариРим.
У Александрии е пак Тимоте Салофакиол трошио сву снагу
само да би одстранио Петра Монга, али безуспешно. Не само да му
власт ние ништа помогла, него е и сама почела да се подваа. Ти
моте Салофакиол се беше забринуо око учвршиваа свое пра
вославне катедре и то помоу избора неког поузданог наследника.
Из тог разлога е послао у престоницу код императора свог канди
дата,презвитераованаТалаиу.Стигавшиупрестоницу,ованеис
поиоизвеснунесмотреносттимештоепочеодаседружисанеким
патрицием Илом, из Исаврие. Као што е познато, Зенон е био у
обавезипрематомепатрициузбогсвогдоласканапресто,меутим,
у то време Ил е ве био прешао на страну Зенонових противника.
ЗбоговенетактичностиеованТалаиабиовраенизпрестоницеу
Александриу са доста уопштеним обеаима, али она се нису од
носилаинаегалично.Меутим,ипакепослесмртиТимотеаСа
лофакиола, коа е убрзо, 482. године наступила, на егово место у
Александрии био изабран ован Талаиа. Испоставило се да он ние
био по вои ни Двору, а ние одговарао ни новом курсу понашаа
Акакиа Константинопоског. Измеу ована Талаие и Акакиа су
започелинеспоразуми;ованенпр.освомизборуобавестиоиРим
иАнтиохоу,ализбогнечеганиепослаозваничанизвештаАкакиу.
1
АкакиаепримамиваопланизмиреагледиштаДиоскораиТ.
Елура, па из тог разлога Константинопо ние признао Талаиу.
БоеиседаганезадесиистасудбинакаоиПротериа,ованбежи
уРим.АновипрефектЕгиптаедобиоинструкциудаизвучеизиле
гале Петра Монга, те да се договори са им о накнадном примау
протерианацауцрквенузаедницуитонаосновупотписиваановог
документа. Та нови документ управо и есте Зенонов Енотикон.
ОчигледнодагаередиговаоличноАкакие.
Император Зенон се сад обраа писмом становницима Алек
сандрие, Либие и Пентапоа; епископима, клиру, монасима и на
роду.Ожалошензбогистинскограздора,иодазивауисемолбама
1Едиктоседиеу

406
оних кои су били забринути за црквено единство, император из
авуе да е очувати: дефинициу вере Никеског сабора из 325.
године,Константинопоскуиз381.исвеоноштоеураеноуЕфесу
(??)противНесториаипротивсвихдругихкоисуикасниемислили
каоон...
Идаеимператорпише:Дасвимабудезнанодаминикадни
смо прихватили, да не прихватамо и да неемо прихватити у посто
еим црквама други Символ вере, или дефинициу вере осим Св.
символакоисуизреклиоци318.године,акоиепак,сасвоестране,
потврдилонезаборавних150отаца,акасниеидуииховимтрагом
исв.оцикоисусеокупилиуЕфесу,тесврглибезбожногНесториа
иеговеистомишенике.ОногНесториа,аистогиЕвтиха,коису
мудровалиусупротностисагоренаведеним,теихимианатемише
мо,прихватауии12глава,коееизрекаоблаженипокониКирил
Александриски.
Такое исповедамо да е единородни Син Божи и Бог, Господ
нашИсусХристос,коисестварноучовечио,единосуштансаОцем
по Божанству и едносуштан нама по човештву, сишао с небеса и
ваплотиосеодМариеДевеБогородицедаеедананедва.
Ми приписуемо единоме ему чуда и страдаа коа е Он до
бровоно поднео своом плоу. А оне кои раздваау или сливау,
или тумаче привиеем, уопште не прихватамо, ер истинско
безгрешно ваплоее од Богородице ние произвело у Сину ништа
додатно.
Свакогоногкоибидрукчиемудроваосада,илибилокада,било
уХалкидону,илинабилокаквомдругомсабору,анатемишемо.
Овакокакоеизложено,уЕнотиконусе,дакле,директнонего
вори ни о едном, ни о два естаства. Али е успут поменуто да е
Господ едносуштан Оцу по божанству, едносуштан нама по
човештву. У суштини се Енотикон поклопио са духовним стаем
источногепископата.УтекстуоросакоиеприхваенуХалкидону
он е ставао у заграде све оне формулацие о коима се расправ
ало и чии смисао ние свима био асан. Енотикон е авно канони
зовао Кирилово богослове и егових 12 анатемизама. Историчари
Цркве, Гизелер, Неандер, па чак и православац Папаригопуло, при
знаудаеовадокуменатусвоосуштиниправославан.Збогчегае
онда он обавен? Очигледно е да е у дато историско ситуации
представаочистуиздауортодоксие.Иштоенаважние,ниепо
стигао сво ци уедиее. Енотикон е замаскирано хтео да лик
видира Томос папе Лава и орос Халкидона, према коима се влада
пуних30годинаодносилакаопремазаставиправослава.
Енотикон су признали Петар Монг, александриски патриарх, а
биоеприхваензаупотребуиуКонстантинопоу.Али,природа

407
ствари е била далеко безнадежниа. За монофизите Енотикон ние
био довоан. има е било потребно да се разбиу те формулацие.
Опозициаеопетпочелададижегаламукодсвогпатриарха.Петар
Монг е морао да се прилагоава; прецртао е из диптиха име Про
териаиТимотеаСалофакиола,чиисупосмртниостацибилиоши
уклоени из заедничке гробнице. Монг е био приморан да држи
проповеди у ранием стилу, као и да убеуе вернике да ние про
мениосвоепогледе.ЧакеговориопротивХалкидона,наравно,без
анатема,ереоковластипомногбдилонадсвакомеговомречу.
УистовремееписаоАкакиуКонстантинопоскомписмапунаува
жаваазаХалкидонскисабор.ПристалицеПетраМонгасукаопро
тивтежу свему томе ош исфабриковале и неку лажну преписку у
коо е наводно Акакие Константинопоски пао пред ноге Петра
Монга,молеигазаопроштаизадозволуукучеауеговузаед
ницу.Билоеповрееноалександрискосамоубе.
Опозициа се ние никако смиривала. Монг е био приморан да
неким манастирима изрекне казне. Ови су се тад жалили импера
тору. У Александриу е службено био упуен едан чиновник, по
имену Косма. Поводом ових збиваа, опозициа е из нанижих сло
ева била организовала велике демонстрацие. Код едне цркве у
предграуАлександриеокупилосебилооко30.000монаха,аримска
власт тадниеималадовоновоникадабрани пограничнеобласти.
Ову монашку армиу власти нису пустиле у град. Монаси су били
приморани да се ограниче само на 200 изабраних делегата. Пропу
стилисуихондауцркву,укооеПетарМонгдржаопроповедибио
принуен давештодоказуекако сеограуеодпапеЛава иод Хал
кидона. Деконцентрисани монаси су нашли да е Петар Монг неду
жанусвоозаблуделости,алинисуприхватилиеговуличнувезуса
Акакиемидругимхалкидонцима,пасудошлидозакучкадаипак
себимораудаизаберуновогархиепископа.Властеовомеенергич
носталанапут.Тадсусемонасииповеамасаверника,коасебила
солидарисала са има, отцепили од Петра Монга, исто онако као
што су то били рание принуени да остану без свога поглавара и
акефали. ихов е воа био монах Нефалие. Тако Енотикон ние
донеомирчакниАнтиохиском,аниАлександрискомпатриарху.
Ниудругимпатриархатима,такоениедошлодосмириваа.
Антиохиски патриарх Каландион ние хтео да прихвати Ено
тикон. ему е привремено ишла на руку политичка ситуациа. До
годилоседасу патрициаИла с почастимаудаили одДвора, тиме
штосугапослалинаИсток.Тамоеутовремебиостигаоитраки
ски генерал Леонтие, кога е Ил одмах одредио за конкурента
Зенону,поводомтренутноупраженогпрестола.Заовуинтригубио

408
е искоришен боравак у Исаврии Зенонове таште, императорке
Верине.уеИлодвезаоуТарсинаговориодасамакрунишеЛеон
тиа; ерарси Истока су били обавезни да га признау. Али кад е
Зенон победио Леонтиа, Каландион е био протеран у оазе. Петар
Гнафевсебиопозванизпрогонства,паепочетвртипутдоведенна
Антиохискукатедру.ОнеЕнотиконприхватио.Алииокоегасе,
исто онако као што е то било и у Александрии око Петра Монга,
формиралаекстремнаопозициа.
ПетарГнафевс(Сукнар)биоетакоиеувеоулитургиучита
е Никеског символа вере, и то тенденциозно, против Халкидон
скогсабора.ОнеунеоиуТрисватоепоае:Распетзанас.Ово
ебилазаменаформулациеБогестрадао(накрсту),т.билаето
алузианаедноестаство.ОвоРаспетзанаспосталоеубрзопа
рола, вони поклич монофизитства, као што е у свое време код до
натиста1било:DeoLaudesБогупохвала.
Остали сириски епископи су у веини случаева потписали Ено
тикон и почели да опште са патриарсима Антиохие и Алексан
дрие...
У Палестини е увеналиев наследник, Анастасие, на сабору
своих епископа прихватио Василисков Енкиклион. Мартирие, кои
е сменио Анастасиа 478. године, такое прихвата Енотикон и
одриче се Халкидона. И овде е, као у Александрии и Антиохии,
опозициаекстремнихмонахабилапротивбилокаквихкомпромиса
иниесезадовоавалаЕнотиконом.
1Донат,воаеднерасколничкегрупеуСеверноАфрици,уIVвеку.
(Прим.реценз.)

409
ТРИДЕСЕТПЕТОГОДИШИРАСКОЛУЦРКВИ
(484519.Г.)ЗБОГЕНОТИКОНА
Папа Симплицие е непрекидно умоавао престоницу да про
тераПетраМонга.Какволиебилосамоеговозапрепашеекад
е482.годинебиоизвештенонепризнавауизабраногованаТалаи
енаАлександрискукатедру,негоопоставеубашПетраМонга
наеговоместо!
Папа е одмах написао императору захтев да укине то имено
вае,аАкакиудагаобавестиучемуествар.
Акакие ниедном речу ние одговорио! Папа Симплицие е
боловао,паеубрзо,483.годинеиумро.Некакоутовремеестигао
уРимованТаласиаиподнеоепапиформалнужалбупротивАка
киа.НовипапаФеликсIIIереаговаоучисторимскомдуху.Послао
еуКонстантиноподваепископаиедногправника (дефенсораТу
туса)саписмимазаимператораизаАкакиа,апосланствуедаоин
струкцие да одржава везу са акимитима, као сигурним заштитни
цимаХалкидона.ОдмахподоласкууКонстантинопо,легатесуста
вилиукунипритвориодузелиимписма,убедившиихпритомдато
ураде сами, добровоно. Ови су се предали и сложили да буду од
користи Акакиу. Акакие е у иховом присуству унео име Петра
Монгаудиптихе,атоезначилодаРимскацркваавнопризнаеста
е кое е створио Енотикон. Меутим, акимити су били огорчени
због овакве дипломатие, па су о свему реферисали Риму. Кад су се
легативратили,затеклисугневногивеинформисаногпапу.Римски
сабор, одржан 28. VII 484. године, уз учеше 77 епископа, лишио е
легате ихових чинова и изопштио их из Цркве, а дворског патри
арха Акакиа збацио. Акакиева кривица се састоала у томе што е
дозволио императорско власти да она управа суштином Халкидон
скогсабора,адаотомениеизвестиопапукоиебиоеданодтво
рацатогсабора.Акакиеекрив,ивишеодтога,ерниеодговорио

410
ни на папин службени захтев, а и злоупотребио е поверее папских
посланика. Multarum trensgressionum reperivis obnoxius, (учинио си
преступе на злобан начин), писао е потом папа у свом акту о из
општеу Акакиа. Ти си лишен свештеничког чина, изопштен из
верске заеднице и не убрааш се више меу вернике. Ти немаш више
право да носиш име ерарха, нити да обаваш свештене раде. Ову
осуду налаже на тебе суд Духа Светога и апостолске власти, чии смо
носиоцими.
На Истоку е меутим, било тешко да се ова строга казна спро
веде. Ово ние био раскид са Акакием, него са целом Источном
црквом; асно е да га папа Феликс ние створио, он га е само обело
данио; Акакие га е уствари неупадиво припремио. Сединивши се
са монофизитима, вешто е прешао преко Халкидонског сабора, те
тиме потано омаловажио Рим; ни са чим што е раено ние упознао
Западну столицу, а ние одговорио ни на папин директни службени
захтев. А ону лошу страну, коа се испоила због овог раскида, пре
бациоенапапу.
Несумиво е да е Акакие себе замишао као поглавара целе
империске Цркве. Пошто е добио формално право на власт у
Понту, Мало Азии и Тракии, он се ние устезао да се меша и у
ствари Илирске диецезе, па чак и Антиохиске. Тако е поставио у
Тиру за митрополита ована Кодоната. А Антиохиски и Алексан
дриски патриарси били су потвривани такое по егово вои.
Ово е за Рим представало нови систем единства Цркве, кои ук
лаа римски примат. На Истоку су тако и дае живели, не мислеи
на Рим. Гледали су на Запад као на неку своеврсну есхатолошку
слику разореа, ер е тамо настало мноштво варварских државица,
притомарианских,значиеретичких.
Као
едину хришанску
империу
Источни су
замишали
Источну Константинопоску, те нису осеали никакву потребу да
имауправаЗапад.
Рим е опуномоио свог заступника Тутуса да изврши пресуду.
Тутусу е успело да се пребаци преко мореуза и да текст пресуде та
но преда неким акимитима. едан смеони акимит досетио се да
закачи копиу пресуде на патриархов омофор док е ова обавао
литургиу у Св. Софии. Акакие е онда казнио кривце и прецртао
име папе Феликса из диптиха. Овако е започео тридесетпетогоди
ширасцепмеуЦрквама.
Кад су сишли са сцене творци расцепа, у Константинопоу се
оногачасапоавилаозбинаструазаеговопревазилажее.
У меувремену су папе и архиепископи Константинопоа поне
кадразмеивалидипломатскихладнаписмасанапоменамаоузаам

411
нокривици.ИмператорЗенонеумро491.године.анаследиогае
сциленциарие Анастасие (491518. г.). Био е то религиозан човек.
ИмператоркаАриаднасеудалазаегаиличногакрунисала.Анас
тасие е гаио симпатие према монофизитству и рачунао е да е
компромисима решити императорске тешкое; т. у суштини, про
дужавао е линиу Зенона и Енотикона, учвршууи е непрекидно
противХалкидонскогсабора.
ШиреемонофизитствауКонстантинопоу
Севир
У то време е некако ступио на сцену монах Севир, истакнута
личностмеумонофизитима.РодомизСозопоауПисидии,изуча
ваоеонкижевностуАлександрии,аправненаукеуВирити(Бе
руту).КрстиосекаоодрастаочовекуТриполиу (488.г.),прихватив
шиЕнотикон.Постригаосеизамонашиоуманастирунекихакефала
у Мауми, недалеко од Газе, у коме се поштовала традициа Петра
Иверица. Севир се одао окрутно аскези, све до нарушаваа свог
здрава. Затим е основао сво манастир и притом добио свештени
чкичинодепископаЕпифаниаизПамфилие,коиераниебиоли
шен свог радног места, због неприхватаа Енотикона из монофи
зитскихпринципа.Меутим,монасиизМаумиасуживелиумиру
саклиромерусалимскецркве,коиебиоприхватиоЕнотикон.Ови
монаси су у суштини били монофизити, па их е епископ Илиа
ерусалимски због овога почео да прогаа. Знауи за атмосферу на
ДворууКонстантинопоу,Севирсеса200члановасвоебратиепо
авиосажалбомупрестоници.Ималисунекупротекциу,пасутуза
сели скоро пуне три године. У Константинопоу е измеу Двора и
патриарха Македониа било дошло до неких потаних несугласица.
Православни народ е веровао гласинама да е императорова мака
манихека (монофизитка) и да е император лично ен истоми
шеник. И стварно, Двор е предложио епископу Македониу да са
зовесабориодбациХалкидонскиорос.Македониееодговориода
сеонслажесаорганизоваемсабора,алиподусловомдамупредсе
дава први по старешинству епископ, т. Римски папа. Македоние е
биочовеккоиеводиосветиживотибиоеврлопопуларан,аипак
су му неприатеи претили да е га чак и убити. Ево, до такве тем
пературесусебилеуспламсалеовдашестрастикадеовамостигао
Севирсасвоомбратиом.СадсеокоСевираконцентришусвимоно
физитиКонстантинопоа,дауисвиманазнаедасуимператорове
симпатие окренуте има.Каоучени богослов,Севиреавноширио
своекижевнесписе.Писаоепротивгрубихкраностиевтиховаца

412
и месалианаца, а упоредо е развиао и монофизитске аргументе
противНесториаиХалкидонскогсабора.АСевировимонаси,кои
су се били увукли у дворску цркву, увели су у литургиу оно чувено
ТрисватоеРаспетзанас.ПокушавалисудатоуведуиуСв.Софи
у.Алинарод,коиебиоодансвомуврееномпатриарху,пружиое
отпор. Гомила света, жена и деце коу су предводили православни
монаси, кретала се улицама према Двору, узвикууи: Хришани!
Настало е време мучеништва! Неемо напустити нашег оца! Им
ператорАнастасиеевепомишаонабекство...
ЕпископаМакедониасупозвалиуДворизамолилидапотпише
Енотикон да би се отклонило подозрее кое изазива бунт, а ис
товремено и да да изаву о преуткивау Халкидонског и Ефеског
сабора. На ова начин су га завадили са православним монаштвом.
Препознавши у томе клопку, Македоние одлази у манастир Далма
циаитамосвечанопотвруесвоуверностХалкидону.
Император Анастасие доноси одлуку да отера Македониа; при
премио е воску и забранио монасима улазак у град, нарочито аки
митима. Припремили су клеветничке оптужбе и сазвали 511. године
сабор ради свргаваа Македониа, притом е за егово прогонство
свеунапредбилоспремно.КроздваданаМакедониеебиоодведен
у Евхаити, место на северно обали Мале Азие. Желели су чак да
доведу на егово место лично Севира! Али е ипак изабран Тимо
те, кои е за монофизите био погоднии. Тимоте е започео своу
делатност уношеем у диптихе име Александриског патриарха
Акакиа...
Овакви каприци Анастасиеве упорности су ипак били послед
и облаци распршене буре; раскол са Римом е ве био застарео,
биоеиживен!
КратридесетпетогодишеграсколасаРимом
(484519.г.)
Македониа су уважавали, док су пак против Тимотеа постоале
снажне струе у круговима високог друштва: Оливриа, жена гене
ралаАриовинда,иначецарскогпореклаизпородицеТеодосиа,за
тим, лично императорка Ариадна, онда едан неак императоров,
еговаженаидруги. Али стари Анастасие остае упоран.Поего
вом нарееу, у Св. Софиу е био 4. XI 512. године уведен монофи
зитски Трисагион (Трисватое). Отпочели су протести. Протестанте
е полициа стрпала у затвор. И по другим црквама су такое за
почелибунтови.ПоводомтогапатриархТимотееиздаопрописза
организовае манифестационе поворке са певаем монофизитског
Трисагиона.

413
Гомила се меутим преокренула и почела да виче: Доле Анас
тасие, Ариовинд е император! Гомила е узгред убила едног мо
нофизитског монаха, понела егову главу набодену на копе и по
челадарушиАнастасиевестатуе.Потомсусебунтовнициокупили
на Константиновом форуму. Сенатори су тамо послали парламен
тарце, кои су били дочекани гомилом каменица. Почели су да пале
куе.ВештиАнастасиесеприкриоуВлахерни,паетамопричекао
три дана док, помоу разних видова физичке употребе силе, побуна
ниеспласнула.
Све ове догаае е искористио Виталиан, официр Дунавске ар
мие.СакупиоеХунеиБугарепасеса 60.000воникаприближио
513. године Константинопоу, захтевауи повратак Македониа и
удаавае Севира. Изгледало е као да е Анастасие путем прего
вора примирио Виталиана, али ова ние одржао своу реч, па е
отпочео рат. Виталиан се опет са флотом приближио Константи
нопоу. Морали су да му дау вону команду над читавом Тракиом,
титулуmagistermilitum,т.восковоеиобеаедаебитиорганизо
вансаборуХераклеиподпретседништвомРимскогпапе.Анастаси
е е сазвао та сабор и, без обзира како му е то тешко пало, пред
ложио е папи помирее. Али, непомириви папа Симах управо е
био514.годинеумро,ановипапаХормиздаебиовепомиривии.
Онепослаодваепископакаосвоелегате,коисупровелискороце
лу годину у Константинопоу. Сабор се ние одржао ер е Анаста
сиепрестаодасеплашиВиталиана.еговетрупеиеговафлота
су се полако разишли. Анастасие се, меутим, боао отвореног раз
лаза са Римом. Он е чак писао и Римском сенату, обашавауи
своутачку гледиштакаоправославну.Збогтогаепапапоново по
слао легате у Константинопо. Меутим, овога пута се Анастасие
премаиманиепонеобашблагонаклоно;онниеприхватаоримску
команду.
Крапрекидаодноса
Године518,9.ула,завремееднестрашнеолуепреминуоеста
риАтанасиеодинфаркта.ЗановогимператораСенатепрогласио
префекта на Двору, cura palatii, устина. Био е он Илирац, роен у
близини Скопа, човек кои е едино говорио латински, а притом и
неписмен.Рачуналосенатодаеобаватисвоудужностзаедноса
своим неаком устинианом, тридесетпетогодишаком кои е био
стекао бриантно образовае. Обоица су били наклоени Халки
дону, саосеали су са Виталианом и одобравали папине протесте.
Виталианепоновобиоуздигнутнапресто,пасенечекауи,око

414
мио на Севира: обеао е да е му одсеи език због егових прича.
СевирепобегаоуЕгипатитамосесакрио.
У Константинопоу е убрзо дошло до реаговаа у корист
Халкидона, кое е иначе било карактеристично за ову престоницу.
Анастасие е умро у понедеак 9. ула, а ве у недеу 15. ула, кад е
патриарх ован улазио у Св. Софиу, дочекали су га бучни повици:
Уздигнимо до неба Халкидонски сабор! Величамо имена патри
арха Евтимиа, Македониа и папе Лава! Послати синодику (т. уе
динитенуповеу)уРим!СуееСевиру!
Многаа ета патриарху, да живи царгосподар, да живи авгу
ста! Напое Севир! Напое Амантие (главни дворски чиновник)!
Ти си прави православац! Баци анатему на северианце! Прокламу
свечано Халкидонски сабор! Чега се плашиш?! устин царуе! Ако
волиш веру, баци анатему на Севира! Прогласи сабор! У противном
су царске двери затворене, и неемо те напое пустити. Причека
те брао моа, дате да се прво поклоним олтару! одговарао е па
триарх. Ви знате мое радове о православу ош док сам службовао
као презвитер. Меутим, сви присутни су викали: Анатема на
Севира! Баци анатему! Неемо те пустити! Одмах да е изрекнеш!
Ианатемаебилаизречена.
Кроз два дана народ е опет викао: Напое манихеци, анатема
на Севира! Послати дружеубиву повеу у Рим! Увести празник у
част Евтимиа и Македониа! Унети у диптихе четири сабора! Па
триарх е изавио да све то треба спровести по канонима, сачекати
сабор и императорову сагласност. Меутим, народ е и дае викао:
Царске двери су затворене, упишите у диптихе црквене оце са сва
четириВаселенскасабора!
Народ е започео богослужее певаем псалма: Благословен е
Господ Бог Израиев, ер е посетио и избавио народ сво. По завр
шетку псалма запевало се Трисватое без додаваа Разапет за нас.
Народ е са великим пиететом слушао ову архангелску песму. Текло
е тако литургиско чинодествовае, а после обаве Царске двери,
двери! био е прочитан Символ вере. Затим су сви почели да се кре
у према амвону и после помена Никеског, Константинопоског,
Ефеског и Халкидонског сабора, чула су се и имена архиепископа
Евтимиа, Македониа и Лава. Сви верници су ускликнули: Слава
Теби,Господе!иодмаклисеодамвона.
Да би се ова заокрет уобличио, одржан е у Константинопоу
под председништвом Ираклеског митрополита нови сабор. Запис
ник са сабора е био послат у ерусалим, Епифаниу, и православном
митрополиту у Тир. Ови су брзо одговорили и саопштили о симпати
амаиховихверника,подржавауигестпомиреасаРимом.По

415
зитивнареаговаасустиглаизСирискеАпамее,пачакиизАнтио
хие.Константинопоскипримеретакокодсвихослободиоумове
исавести,осимуЕгипту.
На ова начин е Константинопо прихватио Виталианов про
грам: поново уедиее са Римом. устин е послао вест папи Хор
мизди преко комита Трата, са предлогом да папа лично допутуе.
Упуено е писмо и императору Теодориху. Не само што су писма
нанисали папи император устин и патриарх ован, него и млади
устиниан. Ова ош увек ние био савладар, али се очигледно фак
тички ве сматрао за таквог. Почетком 519. године Рим е послао
делегациу, чии е члан био и акон Диоскор, родом из Алексан
дрие,иначеспециалистаза грчкиезикиИсточну цркву,аузтое
уживао и апсолутно поверее папе Хормизде. Ни на Истоку ни на
Западуникониетражиосабор,паепапамислиодаципостигне
на едноставнии, римски начин. Послао е свое мишее у форми
папског libellusa просто на поединачно потписивае источних епи
скопа.ОвакваформаезаИстокзвучалакаоултиматум.Евоштае
папапредлагаодасепотпише:
Првиусловспасеасесастоиупридржавауправославневере
и предаа светих отаца. И како се не могу укинути Спаситееве
речи:ТисиПетар(Каменко)инатомкаменуградиуЦрквуМоу,
ондасеовореченопотвруенаделу.
На апостолском престолу се увек чува нетакнута православна
вера.Нежелеидаотпаднемоодтевереиравнауисепремасвим
начелима светих отаца, ми бацамо анатему на Несториа, Евтиха,
Диоскора, Тимотеа Елура и Петра Монга Александриског, а на
исти начин и на Акакиа, бившег Константинопоског епископа
кои е постао ихов сукривац и следбеник, као и на оне кои су
упорниуопштеуисаучесништвусаима.
Зарадтога,каоштосмовегоререкли,држеисеусвемуапос
толског престола, ми проповедамо све оно што е он одредио, те
обеавамо да неемо приликом обаваа светих тани помиати
убудуе имена изопштених из заеднице католичанске цркве, т.
свихонихкоинисуусвемусагласнисаапостолскомкатедром.
Акобихадозволиосебидауодносунатоисповедаенаправим
билокакавсупротанкорак,ондабихбиоизложеносудионихкое
самаличноосудио.
Оваметодпотписиваазатворенихочиупапскоглибелусабио
едоказдубокогпровинциализмаондашегРима,еговенаивности
ислепила.БашодсамеграницестварногИстока,мадаеонауфор
малномсмислубилаошувекуоквиримаРимскогпатриархата,зна
чидаобалаадранскогмора,епископиАвлоне(Валоне),Дирахиума

416
(Драча)инадае,сведоТесалоникеиАрхипелага,свисусекаое
дан договорили да не потпишу либелус, очекууи шта е да уради
Константинопо;аонедочекаолегатесапомпом.ЛичносуихВи
талиан и устиниан са сенаторима дочекали на 10 миа од пре
стонице.Легатимеутим,нисухтелидаступеуконтактсапатриар
хом, док се не разасни питае егове потпуне сагласности са папи
нимтезама;оничакнисухтелиникаквудискусиуокотога.Импера
торска власт е захтевала да патриарх ован стави сво потпис ве
следеегдана.Патриархезамолиодасепапинтекстизложиудру
гоформи.Императоретадерархиипоставиоултиматум,ипатри
архсенаултиматумпредао.Заимсусеповелиепископикоису
себилиокупилиуКонстантинопоу,каоиигуманиманастира,али...
ова жртва Истока би превршила све границе ер е требало по за
хтевупапеанатемисатинесамоимеАкакиа,негоипрестоничнепа
триархекоисугаиначеследили:Фравиту,Ефтимиа,Македониаи
Тимотеа, а притом су Евтимие и Македоние ве били сматрани за
свеце. Ипак се покушало са спровоеем у дело императоровог
ултиматума.
УочисамогУскрса519.године.легатисуушлиухрамСв.Софи
е,пасусаминачаснотрапезипрецрталиименапатриарахакое е
назначио папа. У току Велике недее народ е виао патриарха о
ваназаедносалегатима.ИзгледалоедасуРиманипостиглипот
пуни успех. Меутим, тое самоизгледало. Изван Константинопоа
се осеао незадрживи отпор овакво неосновано осуди свих погла
вараупрестоници,коисупочевод484.године,паутокунаредних
37годинаималивезесаАкакием.Стрпееепревршиломеру.Из
Ефеса су се чак чуле осуде Халкидонског сабора. Кад се у Тесало
никипоавиоеданпапскилегатизКонстантинопоа,ондасууесен
519.г.епископован,ДоротеТесалонискиипрезвитерАристид,по
дигли народ на узбуну, плашеи га предстоеим гоеем право
славаца. У циу узнемираваа верника, Дороте е у своо саборно
цркви наредио да се као ванредна мера прекине богослужеима у
околиниТесалонике.Градскиипериферниверницисубилипозвани
дазбоггоеаодмахкрстеошнекрштенуодочад.Такоеуедном
данукрштеноскоро2000маледеце.Пакакоепредпрогааебило
потребно снабдетисе резервомчаснихдарова,честицамателаХрис
това,укатедралисуседелилепунекорпедарова.Ибашуоваквуза
паиву атмосферу обрели су се овде едан легат папски епископ
ованикомитЛикиние,коиепоновобиоуТесалоникипоставен
на дужност; иначе познат као велики симпатизер уедиеа са Ри
мом.Умесносаборноцрквилегатуебилопредложенодапромени
некетачкеиизразеулибелусу.Легатетоодбио.Послетогае

417
домаину,кодкогаелегатбиоодсео,масанародаопколилакууи
убила га, будуи да е био познат као присталица Халкидонског
сабора.Притомечакилегатбиораенуглаву,паесутраданпод
заштитом власти напустио Тесалоники. Папа Хормизда е, наравно,
биоозлоеентеезахтеваодасеДоротеиАристиддоведуна суду
Рим.Императоретоодбио,алиезатокривцепозваоуХераклеу
(наПонту)радиислеивааслучаа.Утокусудскогпоступкачаке
Доротеличнописаопапи.Поредосталог,указаоеиначиеницуда
ебашонспасаоживотлегату.ПослесудскерасправеДоротение
биоудаен,негоечакАристидбиопотвренкаоеговнаследник.
ТакоеРиммораодасепомирисачиеницомдауедиеесаим
никакозаИстокнезначиипокорнопадаепредногеРима.

418
ПОКРЕТМОНАХАСКИТА
Папа Хормизда (514523) е убрзо увидео да е римска линиа
несвесне православности далеко спокониа; али ава, удска при
рода е далеко сложениа и немирниа. Она захтева усаглашеност
вересазнаима,саразумом,чеганиебилонаЗападу,анаИстоку
напретек;башонако као упословици:ситиЗападне разуме гладни
Исток. Заглаено уедиее е опет постало ризично, а повод е:
сферачистедоктрине.
ЗазаставуХалкидонскогсабораувексусеборилиинекимана
стири уКонстантинопоу. Нарочитоакимити,т.неспавачикоина
смену непркидно читау псалме. Ратууи против Кириловог богос
лова, они су невоно постали приатеи богословствоваа Тео
дораМопсеустиског.Овое,меутим,многеузнемирило;итонеса
моонекоисупошлинакомпромис,енотиконце,негоиправослав
не.КаоиРим,православнису себибилиставили у задатакдамире
ЛавасаКирилом.ошеСевир,човеквеомаистанчаногума,мадаи
еретик,писаоусвомраду,,т.убитеиистине,да
еовакавцибезнадежан.Меутим,саимнисухтелидасесложе.
И оно званично ликовае дифизитизма, т. двоединства природа у
доба устина, поново е побудило жал за кириловштином неких
монашких душица. Наизразитии меу има били су тзв. Скити1
монаси,ованМагненцие,Леонтиеидруги.иховцентаребио
у Мало Скитии, у граду Томи, у данашо Добруи, на обалама
Црногмора.ИмалисуспоашуподршкуодВиталиана,коиечак
био у роду са Леонтием. Ова група Скита е прихватала Халкидон
скисаборислагаласесаРимом,алиесматраладаетонедовоно.
ОнаежелеладаспасавабашсамХалкидон,каодаебиоугрожен
1Скит=монашкаспецифичнаорганизациа.(Прим.прев.)

419
одзаразенесторианства,коасенаводнолепилазаегаикао,на
водно, несторианци попут криумчара под заштитом халкидонске
заставе протурау своу ерес. Због тога е потребно да се халкидон
ске формулацие дезинфикуу ош неким додаваима. Треба ош ви
ше истаи изаве о Христу Богочовеку путем темених допуна о
карактеру еговог Божанства. Акценат треба ставити на то да е
ИсусХристоседанодТриЛицаСв.Троице,идаетаеданодСв.
Троице разапет, да му е страдала плот. Узгред буди речено, ову
формулациу е употребио и Прокл, патриарх Константинопоски,
уеговомпознатомТомосу.Правореи,Проковаформулациание
истоветна са оном Кириловом, цСос , али о се
приближуеутумачеуседиаваадвеприродеуХристу.
Папини легати, кои су били стигли у Константинопо, ништа
нису схватили од покренутог спора; били су само сумичави због
чиеницедаимаонихкоисунезадовониХалкидонскиморосом,а
поготово што су се противили и акимити, иначе врли приатеи
Рима. Збуивало их е то што е Виталиан, такое приате Рима,
подржавао Ските. Уедно е Диоскор одлучно устао против их. У
меувремену су Скити послали своу делегациу у Рим. Али су и
Диоскорикомитустиниан (будуиимператор)послалисвоаписма
противСкитауРим,итосазахтевомдаихвратеуКонстантинопо,
подчиомсеурисдикциомонииначеналазе.
Папа Хормизда е примио Ските врло опрезно. Меутим, Ви
талианеизвршиопритисакнапапу,такодапапаниеодговориона
устинианово писмо. Он е сачекао повратак своих легата, да би се
крозиховоизвиаемогаоснаиуовомпроблему.Скитисугрди
ли Диоскора као несторианца, а ковали у звезде Кирила. Овим
башнисуодушевилиРим.ПослепапеЛава(440461),коиецитирао
Кирила само онолико колико е морао, ни едан од шест наредних
папасведоХормизде (461514)ниесепозиваонаКирила.Нипапа
Хеласие(492496)коиедостаписаонатемуDeduabusnaturiscontra
Eutichum et Nestorium, (O двема природама против Евтиха и Несто
риа),меуегових 60цитатасв.отаца,ниедногретканиеузеоод
Кирила.ОсеалисууРимудаезаодбрануХалкидонаКирилнеаде
кватан; меутим, нису желели да позлеуу успомену на ега, те су
решили да питае Кирила оставе у сенци. Тако се Рим, кои се за
плео са Кирилом, што не служи на част римском богословском ра
зуму,трудионадугирокдапреутиКирила.
Исток,коиедубокобиозараженуналошиемсмислуоверечи
александриским богословем, ние се одрекао упознаваа са тек
стовима св. Кирила, безобзираштосу га монофизитиистицаликао
свогучитеаивоу.Православнидифизитихалкидонциморалису

420
да знау и проучавау Кирила, те нису могли а да не узнемиравау
Латинесвоимзапиткиваима!Кириле умроу единству са Црквом.
БиоетемениослонацпапауиховоборбипротивНесториа,као
и на III Васеленском Ефеском сабору 431. године. Ако сте му ви,
Римани онда указали такво огромно, некритично поверее, зашто
саджелитедасеутеиоградитеодега?
И дае: рецимо да е папа Целестин тад погрешио и да е пре
ценио Кирилов богословски разум. Ако е ве Кирило на Истоку
сачуваорепутациубогословапрвогаранга,далиеондатактичнода
се он без мотивацие предае сад осуди, везууи се притом демон
стративно само за акимите, и то едино због ихове очите оданости
Риму?
Рим пак у лицу папе Хормизде ние био у стау да се у свему
овомеснае.ПапаниеприхватиоформулациеСкита,алиихниени
предавао суду Истока, кои е тако смело богословствовао. Он их е
фактичкипокровитескидржаоузсебе.
Евоеднестварнеилустрациекоапоказуекакоутовремение
постоалодогматскосуевереопапсконепогрешивости.
Скити су у Риму боравили читавих 14 месеци, све до августа 520.
године. У току тог времена имали су подршку свог земака Дио
нисиаМалог, кои ебаштаднаправиозаЗападновиулианскика
лендар, кои е у употреби и до дана данашег. Тад е учени Дио
нисие, да би поправио утисак о Скитима у римском авном меу,
превео на латински език познати Томос архиепископа Прокла, упу
енерменима,каои3.КириловописмоНесториу,укомесеналазе
егових 12 злосрених анатемизама. Скити су на Западу нашли себи
ош едан допунски ослонац, и то код неких епископа кои су били
послати на Сардиниу меу Вандале, иначе арианске присталице, те
сузбогтогастеклиславуисповедника,т.мученика.
утитзбогсвегаовога,папае,накраукраева,уследсвоесоп
ствене богословске некомпетентности, назад послао Ските у Кон
стантинопо, написавши притом, привремено западном опуномое
ном отправнику послова у престоници Истока, извесном афричком
епископуПосесору,жалбунатеистеСките.Збуениромофилису
се сад правили тобож да е ово писмо неки псевдоепиграф, али су
ипакнашлизапотребнодапошаудеманти.
У меувремену е ихов покровите, Виталиан, био убиен.
ПоштосуизгубилиовакозначаногпатронаСкитисусепримирили.
Кад одедном, неочекивано за све, на ихово страни се обрео
нико други до сам устиниан. Очигледно да му то ние био први, а
нажалост(каоштоемоошвидети)нипоследипутдаусвомжи
вотуправитаквеvoltefaceт.превртивезаокрете.

421
Будуидаебиоватренозаинтересованзаочуваеединстваим
перие коасе фаталнораспадалана свое етничке делове,и то све
под изговором ревноваа за православе, устиниан се одедном
страсно дохватио проекта о компромисно нагодби са монофизи
тимаитонарачунауторитетаХалкидонскогсабора,коие,можесе
слободно реи, претрпео крах управо те 518. године. А акон Дио
скореисправнопредосеао,дасвакоумаиваезначааХалкидон
скогсаборапредставаустваригубитакчврстогтла,чемусуСкити
и водили. Осим тога, они су се сасвим нереално и незналачки око
мили на несторианство, кое у византиско империи ние ни пос
тоало,негосамоизваненихграница,уПерсии.
Меутим, историски гледано, скитска формулациа е у ствари
извоевалапобеду.ошугодинамасвоевладавинеустинианепро
глашавазасвоу догматскухимну:единородниСинеиРечиБожи
а...едансиодСветеТроице,.Ипапекои
судошлипослеХормиздеусвоилисуоваквоизражавае.Уемусе
садржала заштитна полемичка снага против клеветничких напада
монофизита. Они су говорили: Нема неипостасне природе. Кад е
Халкидонски сабор утврдио две природе, он е утврдио и два Сина.
УместоТроице,испалоеЧетворо.Скитисунатодавалисвопро
тиваргуменат:ниестрадаланекаквачетвртаипостас.Ими,каоиви,
монофизитипонавамо:РазапетееданодСветеТроице!
ПослеизвештаасвоихлегатакоисусевратилиизКонстанти
нопоа,папаХормиздаеипакодбиодапризнаовускитскуформу
лациу,итонезбогеногсадржаа,негоштоеонабилановаи
што е тврдила да е она преаша, халкидонска, била недовона.
Али,поштоевеовакоразмишао,папаеондаидонеоодлукуда
неосууеформалноскитскемонахе.
Рим се за сваки случа обратио ош едном за савет, ондашо
лучоноши латинског богослова, ученом акону Картагинске цркве,
Фулгенциу Феранду. Ова е одбацио свако непотребно страховае.
признавшидатуформулациукаоисправну.

422
ПРВИДОЛАЗАКРИМСКОГПАПЕ
УКОНСТАНТИНОПО
Успоставено единство измеу Рима и Константинопоа омо
гуилоедадоедоедногдогааа,коисепретоганиедешавао.
РадисеоличномдоласкуРимскогпапеуКонстантинопоиоего
вомслужеулитургиеуСв.Софии.
Билоетоупролее526.годинезавременаследникаованаКон
стантинопоског,Епифаниа,изавремеХормиздиногнаследника,
св. ована I. Главар Италие, остготски кра Теодорих био е раз
арензбогустиновогпотеза,коимеоваистераоарианцеизпре
стонице,итоуглавномеговесаплеменике,Готе.Отеоимецркве
инекеодихнасилнопреобратиоуправославе.Заедногпапуе
оваквамисиазаузимаазаеретикесвакакобилапонижавауа,али
е нареее било извршено. Папа е био дочекан са поштоваем и
саосеаем. Лично му е император устин са мноштвом народа
изашаоусусретитона12миаиспредграда,пасеошпритомпо
клонионичицепредпапом.БилоетоприкрауВеликогпоста.Први
данУскрсапапаованIеслужиолитургиууСв.Софииналатин
скомезику.Императорустин,когаевеуКонстантинопоубио
крунисао 518. године Константинопоски патриарх ован, сад е,
какобиуздигаопапин ауторитет предТеодоритом,зажелеодага
папаованIошедномкрунише.
СвесуТеодориховемолбебилеиспуенеосимедне:повратаку
арианскуересонихГотакоисувебилиприпоениправославу.
ОвоевебилодовонодабиделегациукоасевратиланаЗапад
Теодорихстрпаоутамницу,укооекрознеколикоданапапаован
Iиумро.

423
РЕГИСТАРИМЕНА
А.
АмианМарцелин,римскиисторичар,
Блаж.АвгустинИпонски,230,287,
135,297
288,331
Амоние,египатскимонах,227,228,
АвксентиеДоростоски,261
251
АвксентиеМедиолански(Милански),
Амоние,царскикомит,307
146,147,199
Амун,подвижникуЕгипту,210
Агелие,епископновотианаца,194
АмфилохиеИкониски,148,180,183
Адам,праотац,20,195,274
АмфилохиеСидонски,398
Аетие,философиакон,106,108,
Анастасие,папа,226
109,112,122,125,166
Анатолие,архиепископконстанти
АкакиеВериски,117,185,206,236,
нопоски,(449.г.),340,343,354,
242,250
АкакиеКесариски(Палестина),90,
359,361,362,375,398
95,97,109,117120,131,132,136,
АндреСамосатскиГ292,308,311
207,242,248,250,293,307,308
АнемиеСирмиумски,100
Акакие,патриархконстантинопо
Аниан,презвитерантиохиски,119
ски(од471.г.),400402,404,405,
АнтиохПтолемаидски,236,242,250
407,409,410
Антоние,оснивачпустиножитества
АкилинБиблоски,338
уЕгипту,209,210,211,212,250
АкимВериски,224
АнтониеЕфески,митрополит,236,
АлександарАлександриски,21,
242
2431,38,42,55,62,73,110
Апис,презвитеризАлександрие,536
АлександарАнтиохиски,250
Аполинарие,апокрисиаризАлек
Александарерапоски,319,320
сандрие,340
АлександарКонстантинопоски,53
АполинариеЛаодикиски,(отац),124,
АлександарТесалониски(Солунски),
255
27,3133,61
АполинариеЛаодикиски,(син),124,
АмвросиеМедиолански(Милански),
153,162,166,203,204,205,208,217,
124,183,186,199,200202,206,216,
218,221,255258,268,277,288,311,
323
347,367
Амнехотеп,егип.фараон,19.векпре
АполинариеСириски,208,209
Христа,123
АриаднаженаимператораЗенона,
401,403

424
Арие,презвитер,творацереси,12,
Беана,немачкипреводилац,346
17,21,2430,32,28,39,41,47,57,58,
Болотов..,рускинаучник,16,31,
60,61,63,65,70,73,78,82,96,105,
68,153,278,292,308
136,141,157,166,200,205,229
Бонифацие,презвитерримски,373
Аристола,дворскисановник,306,307
БрилиантовА.И.рускинаучник,248
Аристотел,грчкифилософ,108,205,
БулгаковСергие,рускитеолог,391
260,262
Бутерих,готскивосковоа,202
Аркадие,епископизИталие,300
БухаровТеодор,рускиисторичар
Аркадие,император(395408.г.),231,
Цркве,391
232,234,235,247249,268,303
АрсакиеКонстантинопоски,227
В.
Артава,дворскичиновник,307
Валент,император(364378.г.),138,
АрсениеМелитиски,58
139,143,152,162,165,168,173175,
АсклепаГазиски,72,88
195,204,214,218,234,236
Астерие,реторизКападокие,28,64
ВалентМурсиски(Осиечки),60,90,
АсхолиеТесалониски(Солунски),
91,96,99,113,115,116,120,147
175,179,181
Валентин,епископзападни,88
св.АтанасиеВеликиархиенископиз
Валентиниан,западноримскиим
Александрие,21,22,37,38,42,44,
ператор(364358.г.),136,140,147,
46,47,55,5764,70,7279,82,87,
195,199,200
91,94,96,98,99,100101,102,108,
110,111,117,125,126,127,128,129,
ВалентианII,Грациановбрат,
133,135,136,139,149,153,154158,
200202
165167,178,184,191,210,211,212,
ВалентианIII,западноримскиим
244,247,254,256,258,259,263,267,
ператор,339,396398
277,284,288,294,308,324,331
ВарсумаЕдески,153,328,333,339
АтанасиеАнкирски,121
Варсума(Барцума)авасириски,336,
Атанасис,презвитеризАнтиохие,
337,361
271
ВасилиеАнкирски,65,94,96,110114,
АтикКонстантинопоски,(t425.г.),
117119,121,125,145,165,207,208
246,247,249,250252,268
ВасилиеВелики,43,108,118,119,121,
АтикНикопоски,356,359,364
123,126,127,145,148,149,151,153,
Атила,хунскивосковоа,334,344
162,163,165167,174,192,199,203,
Атервие,богословагитатор,222
215,221,2340,254,256,324
Афраат,сирискииспосник,214
ВасилиеСелевкиски,357,361
Ахила,презвитеруАлександрии,24,
св.Василиск,248
25
Василиск,император,(475476.г.),
400,401
Б.
Вениамин,египатскиаскета,211
Bardy,католичкиисторичарЦркве,
Верина,женаимператораЛаваI,400,
26,357,362
408
Бегул,египатскииспосник,213
Викентие,презвитеркапуски,37,91,
Бенешевич,В.Н.пров.унив,248
224
БераевНикола,рускифилософи
Виталиан,восковоа,413,419,420
теолог,390
Виталие,агитаторхришанскиу
БетунBecker,историчарЦркве,
Константинопоу,160,161
314,346
Вулфила,готскиепископ,168,179,
194,197,198,201

425
.
Даниел,сирискиподвижник,402
ДаниелХарански,338
Гал,цезар;синулиаКонстациа,71,
ДемофилКонстантшшпоски,175,
121,122
Гала,другаженаТеодосиа,230
177,194
ГалаПлацида,киТеодосиаиГале,
Диатесарон,историчарЦркве,206
230,339
Дидим,александрискибогослов,199,
ГеласиеКесариски(Палестина),179
220,221
Геласие,Кизикски38
ДианиеКесарискиКападокиски,81,
св.Геновева,320
105,121,149,188
ГеоргиеАлександриски,96,117,120,
Диоген,царскибележник,101
131,146
ДиодорТарски,130,180,182,183,185,
ГеоргиеКаодикиски,90,103,111,117,
204,205,215,233,255,261,262,264,
118,125127,145,207,208
321,323,325,327,347
ГерасимРиманин,авапустиски,
Диоклециан,римскиимператор
395
(284304.г.),64,148
муч.Гервасие,201
Дионисие,папа,336
Германарих,кра,197
Дионисие,Медиолански(Милански),
ГерминиеСирмиумски,200
98,99,100
Глубоковски,историчарЦркве,262,
Диоскор,египатскимонах,каснис
308
папаалександриски,227,228,292,
ГогоНикола,385
312,321,325,326,327,328,331,333,
Грациан,западноримскиимператор,
336,337340,343,346,352,357,359,
синВалентиана(367383.г.),173,
361,362,372,373,394396,401,415,
179,184,199,202
419
ГригориеГренадиски,147
Дишен,теолог,31
св.ГригориеКападокиац(Богослов),
Доминика,женаимператораВаленса,
75,76,79,81,102,108,121,123,125,
138,141,181
146,148,149,151,152,155,156,157,
Домн(Домнус)Антиохиски,15,336,
160,165,175.176,177,178,179,180,
338340
181,189,190,192,195,196,203,204,
Домн(Домнус)Едески,326329
218,221,230,256,258,267,271,324,
Дороте,аконизАнтиохие,157,158,
330,331
161,162,167
ГригориеНазиански(отацГригориа
ДоротеМаркианопоски,286,305,
Богослова),121,143,146,153,154,
311,417
156,203
ГригориеНисиски(братВасилиа
ДостоевскиФ.,386
Великог),150,151,154,161,166,
176,180,183,203,208,221,218,259,
.
324
аконов,А..,рускиисторичар
Цркве,403
Д.
ДалматиеКизикски,38
Е.
Далматие,монахуКонстантинопоу,
Евагрие,презвитеризмалоазиског
303,404,440
Понта,221,222
Далматие,синТеодореиКонстан
тинаХлора,72
ЕвагриеАнтиохиски,159,160,206,
Дамас,папа,158,175,179,183,185,200,
250
218,219,255,266
Евагрие,историчарЦркве,346
Евгение,западниузурпатор,202,203

426
Евгрифиа,дворскадама,241,316
Евтимие,архиепископКонстантино
Евдокиа,женацараАркадиа,231,
поски,414
235,237,241,243,244,247
Евтих,монахархимандрит,310,
Евдокиа,женаВалентианаIII,339
327333,335,337,339,346,352,353,
Евдокиа,женаимператораТеодосиа
II,286,327,394,395,396
355,356,361,395,401,406,415
ЕвдоксиеГерманички;Антиохиски,
Евтокие,презвитер,57
95,97,106,110,112,117,119,120,
Евтроние,презвитеризНеоцезарее,
121,125,131,132,139,143,146,153,
55
254
Евтропие,диктатор,231,232,235,236
ЕвзоиеАлександриски,61
ЕфратКелнски,91
ЕвзоиеАнтиохиски,106
ЕвхериаШпаолка,монахиау
ЕвлавиеХалкидонски,303
Египту,213
Евлогие,трибун,336
Елада,презвитеризАлександрие,23
ЕвномиеАнтиохиски,105,108,112,
ЕладиеЕлеонопоски,213
146,188
ЕладиеКападокиски,183
ЕвномиеКонстантинопски,174,176,
ЕладиеТарски,305,31
194,203
ЕлевсиеКизикски117,145,180,194
ЕвнухСатурнин,339
ЕлиаФлакила,женаТеодосиаI,173,
св.Евтропие,269
174
св.муч.Евпсихие,202
ЕлпидиеАнтиохиски,250
ЕвсевиеВеркелски,(Верцеллограду
Елпидие,царскикомита,336
Италии),98,100,133,134,147,206,
Емелиа,макаВасилиаВеликог,148
256
ЕмилиеЛигурие,258
ЕвсевиеДорилески,271,301,329,
Епифание,историчарЦркве251
336339,
355,
363
Епифание,архиаконизАлексан
Евсевие,
евнух,
100
дрие,307
ЕвсевиеНеокесариски(Кападокиа),
св.ЕпифаниеКипарски,131,132,161,
78,143,150
185,204,222225,228,240
ЕвсевиеКесариски(Палестина),28,
Епифание,патриархконстантинопо
31,34,37,38,41,47,50,61,62,65,70,
ски,(526.г.),422
71,81,207,218,230
ЕпифаниеПамфилиски,411
ЕвсевиеКрамански,рецензентОри
ЕрмогенНеокесариски,41
геновихсписа,229
ЕсхолиеТесалониски,174
ЕвсевиеКоистантинопоски,226
ЕвсевиеНикомидиски,12,2527,29,
38,47,48,52,53,56,57,64,70,73,75,
3.
122,130,197
ЗахариеСхоластик,347
ЕвсевиеСамосатски,153,161,167,
Зосим,акон,26
183,191,196
Зеек,историчарЦркве,26
муч.Евсихие,156
Зенон,император(476491),38,400,
ЕвстатиеАитиохиски,37,38,40,42,
404,407,411
52,70,130
Зефирин,папа,81
ЕвстатиеВиритски(Берут),331,361
ЕвстатиеСевастиски,117,121,132,
И.
141,145,153,162,163,164166,215
ЕвтериеТиански,305,311
ИваЕдески,317,322,328,329,331,333,
муч.Евтимиа,354
334,336,338,340,355,369
ИвановПлатонов,рускиисторичар
Цркве,313

427
св.ИгнатиеАнтиохиски,19,20,253
ованАнтиохиски,(t441.г.),291,293,
Игнатие,патриархконстантинопо
299,300,301.304308,312,319,321,
ски,379
325,328,340,356,368
св.ИлариеПиктависки(Пуатие),49,
ованАркафМемфиски,56,58,61
103,105,117,120,126,127,134,147
ованГерманички,362
Иларие,аконримски,335,337,339
ованЕдески,323
Иларион,монахизПалестине,214
ованЗлатоусти,169,205,213,215,227,
св.Илиа,израискипророк,213
229,232234,236,237,239,241251,
Имерие,епископизЕгипта,117
264,267270,284286,288,289,291,
ИмериеНикомидиски,305,311
293,297,305,324,373,394
ИнокентиеII,папа,(401417.г.),246,
247,250,267
ованерусалимски,221,223225,
ИнокентиеIII,папа,379
228240,356
Ипатиа,проф.философиеимате
преп.ованКасиан,223,287
матикенаАкадемииуАлексан
ован,легатпапски,416
дрии,251,285
ованимператор(363364.г.),135,136,
Ипатие,египатскимонах,303
157
ИраклидАнтиохиски,242
ован,патриархконстантинопоски,
Ираклие,царскикомита,102,127
414416
Ирине,акон,26
ованМагненцие,скитскимонах,418
св.ИринеЛионски,20,204
ованПретеча,240,241
Ирине,царскикомита,303,314,321,
ованТалаиаАлександриски,405
324,327
ован,царскиминисгар,301304
ИринеТирски,338
увеналиеерусалимски,201,333,336,
ИсакиеСириац,воамонашкепар
339,354,357,370,394396
тие,237,303
удаИскариотски,248,252
св.ИсаиеДалматски,168,169
улиан,епископсаострваКос,353
Исидор,презвитеризАлександрие,
улианОтпадник(Апостата),импера
тор,(361363.г.),71,72,93,120,
225,226,227
121123,125,127,134137,141,149,
ИсидорПелусиот(изПелусие),249,
202,207,212,214
305
улие,папа,37,74,77,78,256,330
Исхира,презвитеруМареотиди,56,
улие,епископизПуатиеа,335,336
58,60,61,78
устин,император,(527565.г.),415,
422
.
устина,макаимператораГрациана,
аковБорода,аскета,320
200,201
аковНизибиски,37,38,81
устинианВелики,император,
елена,макаКонстантинаIIижена
(518527.г.),198,251,324,393,415,
КонстантинаХлора,52,71,207,
416,419,420
220,336
еремиа,старозаветнипророк,325
К.
блаж.ероним,204,214,215,217,218,
220,222,224226,229,230,234,248
Калвин,реформатор,287
ефремСирин,206,207
Кледоние,презвитеризНазианза,
ап.ован,209,297
203
св.ованII,римскипапа,422
Кандидиан,комитацарски,295,297,
ованАлександриски,308,320
299
КарташовАнтонВладимирович,7

428
Кастор (римско полубожанство
ЛеонтиеНеокесариски,38,106
Диоскур),122
ЛеонтиеКонстантиноиоски,богос
Каупер (Cowper), енглески научник,
лов,331,386,389
33
Ливание,реторуКонстантинопоу,
КвиринХалкидонски,242,250
149,203,233,237
КипарисовВ.,проф.унив.196
Ливерие,папа,98,100,105,112,127,
Кириак,епископ,184
134,141,142,145,146,159,166,180
Кирил Александриски (+ 444. г.), 179,
Ликиние,римскиимператор,35,43,48
186,192, 206, 207, 223, 225, 259, 256,
Лоофос,историчарЦркве,269,314
270, 273280, 284308, 311, 312,
Лукиан,презвитеризАнтиохие,15,
314319, 322326, 328, 330, 336, 340,
16,24,83,118,140,191
346, 348, 355, 358360, 362, 364, 369,
св.муч.Лукиан,52
393,401,406,418,419,420
Лукие,аконизАлександрие,177,
КирилАнтиохиски,(+302.г.),15
254
Кирил ерусалимски, 110,117,118,121,
ЛукиеАдрианопоски,88
185,188,208,221
ЛукиферКалабриски,37,98,100,133,
КлиментАлександриски,теолог,211
134,160,256
Колут,презвитер,27,58
ЛутерМартин,65,315
КонстантинВелики,цар,синКонстан
тина Хлора и егове друге жене
М.
елене, 11, 12, 2628, 30, 33, 34, 37,
МагненцисМагнус,узурпатор,15.16,
40, 41, 43, 47, 4850, 54, 5759, 62,
70, 71, 72, 80, 90, 95, 121, 124, 130,
24,83,118.140,191
135,174,195,207,220,366,371
Макарие,презвитеризАлександрие,
Константин II Август, син Констан
56,59,63,211
тинаВеликог,72.80
Макарие,египатскиаскета,211
Константин август, син Константина
МакариеМагнезиски,242
Великог,72,80,92,95,122
Макарие,римскипатрици,225,226
Констанцие август, син Константина
МакариеМеркатор,историчар
Великог, 72, 73, 9296, 98104,
Цркве,288,331
111113,115,119, 121, 127,131,144,
Македоние,патриархконстантино
146,197
поски,117,121,144,145,187,411,
Коистанциа, сестра Константина Ве
412,414
ликог,57
Макрина,бакаВасилиаВеликог,148
Ксист,папа,312,315,319
Макрина,сестраВасилиаВеликог,
149
Л.
Максим,монахкасниеепископизАн
тиохие,319,328,340,343,352,354
ЛавI,папаримски,317,329,332,334,
МаксимЕфески,122
335,339,340,346348,352,353,355,
Максимерусалимски,207
357,359,360,363,364,369,372375,
МаксимКиник,философ,177,178,
380,392,393,396399,414,418
180184,267
ЛавI,император(457474.г.),400,404
Максим,узурпаторуБритании,200
ЛавII,император(474.г.),400
Лаврикие,воникомандант,117
МаксимилианКонстантинопоски(f
Леона,днорскиквестор,171119,150
434.г.),304,305,307,308,312,319
ЛеоитиеАнтиохиски,92,103,106,109
Мардоние,гувернерулианаОтпад
Леонтие,византискиисторичарЦрк
ника,122
ве,256,362
МараАрдаширски(Персиа),322,369

429
МариеХалкидонски,89
Ориген, теолог, 16, 17, 50, 64, 65, 100,
МаркАретутски,96,113,123
204, 211, 218, 220, 222226, 228230,
МаркелАнкирски,33,38,42,6466,69,
240,249
70,72,77,79,80,81,87,88.9294,
Орсисие,аваегипатски,212
106,110,11,141,162,166,191
Осие Кордовски, 29, 33, 40, 62, 87, 88,
Маркиан,император,(450457.г.),
90,100,104
343,344,346,347,353355,365,366,
ОтриеМелитински,183
378,379,396,397
МеланиаРиманка,игуманиана
П.
Маслинскогори,220,222,229,230,
248,395
ап.Павле,208,254,258,264
Мелетие(Севастиски)Антиохиски,
ПавлеЕмески,308,311,312,346,401
131136,139141,143,153,157162,
ПавлеКонстантинопоски,72,88,96
165167,178181,183,190,208,233,
ПавлеНеокесариски,38
234,255,256,264
ПавлеСамосатски,15,43,93,205,271,
МелитиеМенрит,творацереси,24,
347,403
56
св.ПавлеТивески,21
МемнонЕфески,291,295,297,300,
ПавлеХераклески,212
301305
ПавлинАнтиохиски,130,133,134,
Месроб,ерменскипреводилац,322
МерешковскиД.С,399
141,159,160,161,162,163,166,181,
Модест,градоначелникКонстантино
183,185,202,206,208,218,221,255
поа149
ПавлинНолански,229
Мосие,68,167,227,249
ПавлинТирски,32,38,64,98
Павлина,риманскадевственица,220
Н.
Павлиниан,братблаж.еронима,224,
225
НарцисНеродиатскп,89,103
ПавмаОр,египатскиаскета,211
Натанаило,египатскиаскета,211
ПаладиеСардички,200
НектариеКонстантинопоски,180,
ПаладиеЕлиенопоски(Елин),213,
182184,188,193,194,195,196,204,
243,247
221,235,247,308
Паладие,писацИсториемонаштва,
Несторие,зачетникереси(t451.г.),
222
191,192,264,268277,284,286291,
293295,297299,301305,308,311,
Памахие,монахизРима,229
312,314,316,317319,321,322,
Парамон,акон,26
326330,332,333,335,340,345349,
ПапАнтиохиски,259
355,364,369,401,406,412,415
ПасхазинЛилибески(Сицилиа),353,
НиколаИ,папа,379
354,356,369,363,373
Никон,рускипатриарх,312
Патерн,епископуПеруи,147
НилСинаски,189,191,249
ПатрофилСкитопоски,38,90,112,
Новатиан,зачетникереси,88,215
117
ПафнутиеТиваидски,исповедник,38
О.
Пахомие,Копт,оснивачмонашких
општежитиа,212,213,215,22
Олимпиада,акониса,203,238,245
ПелагиеЛаодикиски,121,136,143,
ОптимАнтиохиски(Писидиски),
153,180,183
180,183,203
Пелагие,богословизЕнглеске,287,
Орест,префектЕгипта,251,285
302
ап.Петар,175

430
ПетарАлександриски,24,166,183,
С.
184,167
ПетарВелики,рускицар,219
Савин,аконпапеДамаса,158,159
Петар,верскифанатик,252
Савелие,папа,81,88,106,141
ПетарГнафевс,презвитеризХалки
Сара,прамака,244
дона,404,408
Санктисим,презвитеризАнтиохие,
Петар,акон,братАтанасиаВе
160,162
ликог,158,178
Сахак,ерменскикатоликос,322
ПетарМонгАлександриски,397,403,
Сатурин,епископуАрлу,147
409
СеверианКавалски,236,237,242244,
ПигасиеТроански,123
248
Пистос,презвитеризАлександрие,
СеверианСкитоиоски,395
26,73,74,75,91,93
Севир,монах,414,418
ПетарИвериац,презвитерсириски,
СекундПтолемаидски,25,38,47,106
395,396,411
СекундианСардички,200
Платон,грчкифилософ,65,255,260
Серапион,аконизЕгипта,26,236,
ПлатонМосковски,56
237,240
ПолуксДиоскур,122
СерапионТмуидски,129
ПорфириеАнтиохиски(t414.г.),
СилванТарски,141,207
247,248,250,328
Силвестер,папа,27,37
Постумиан,египатскимонах,213
Симах,папа(t514.г.),413
ПотамиеОлизипонски(Лисабонски),
104
Симах,сенатор,202
Потамон,исповедникизЕгипта,38,
СимеонСтолпник(Стубник),320,398,
132
402
Прпскион,епископ,184
Симплицие,папа,403,409
Проект,епископизИталие,300
СинезиеПтолемаидски,102
ПроклКизикски,286
Сирикие,папа,(t389.r.),206,225,226
Прокл,патриархконстантинопо
Сисиние,чтсцкодновотианаца,194
ски,192,268,271,304,319,322324,
Созомен,историчар,24,25,145,174,
327,419,420
181,193
ПросперАквитански,331
Сократ,историчар,81,141,145,196
муч.Протасие,201
СолововВ.С,рускифилософитео
ПротериеАлександриски,396,397
лог,386,387,389.391
ПротогенСардички,87,90
св.Сотириа,199
блаж.Пулхериа,сестраТеодосиаII,
СпиридонТримитунтски,38
249,271,286,327,339,343,346,365,
СтефанАнтиохиски,9092,404
378,395,396
СтефанЕфески,354,357
Стиликон,регентцарскиуМедио
Р.
лану,231
Схоластик,дворскичиновник,307
РавулаЕдески,митрополит,322
РеститутКартагински,200
Т.
РозановВ.В.,рускифилософи
теолог,389,390
Тавр,префектизАриминиума,115,
РуфинРиманин,монахуЕгипту(t
116
410.г.),213,217,220,222,225,226,
ТаласиеНеокесариски,333,357,360,
230
361,364,374,394,396
Руфин,регентАркадиевуКонстан
Тарасие,патриархконстантинопо
тинопоу,231,303
ски,199

431
ТеогнисНикески,47,48,54,81
ТимотеСолофакиол,403,405,407,
Теодор,аваегипатски,212
412
ТеодорМопсуестиски,205,233,261,
Трегебилд,готскивоа,232
262,263,264,269,271,277,288,317,
321,322,324,325,327,330,418
У.
ТеодорТарски,321
УраниеИмерски,328,331
ТеодорТиански,203
УраниеТирски,109
ТеодорХераклески,89,90,96
УрсакиеСингидунски,60,90,91,97.
Теодора,прваженаКонстантина
99,111,115,116,120,147
Хлора,69
ТеодоритАнтиохиски,304,403
Ф.
Теодорит,историчар,26,40,52,180,
181
ФебадиеЕхенски,127
блаж.ТеодоритКирски,90,91,109,
Феликс,папа,256,331,410
192,293,308,317,319,325,326,328,
Филагрие.префектизАлександрие,
329,333,336,338340,355,365,369
61
Теодосие,аконизАлександрие,91,
ФиларетМосковски,63
183
Филип,презвитсризРима,258,268,
Теодосие,патриархконстантинопо
271,186,300,304
ски,372
Филон,теолог
Теодосие,монахпалестински,
Филострат,историчарЦркве,29,306
394396
Филумен,бунтовник,56
ТеодосиеIВелики,император,
ФодорИванович,рускицар
(379395),167,173,174179,180,
(15571598.г.),286
182,183,184,188,192,193196,197,
ФлавианАнтиохиски,181,183,184,
200,201204,206,207,208,213,215,
204206,208,215,221,234,255,264
218,231,234,256,266,267
ФлавианКонстантинопоски(449.
ТеодотАнтиохиски,250,251
г.),130,233,247,327,329,331,332,
ТеодотНикопоски,153,165,166
334,335339,343,346348,352,356,
ТеонаАлександриски,101
362,401
ТеонаМармарички,25,38,47
ФлавиеДионисие,дворскичиновник,
59
ТеофилАлександриски,(400412.г.),
Флавита,готскигенерал,235
206,225229,236244,246,248252,
Флакила,прваженаТеодосиаI,231,
267,270,284,287,288,291,293,297,
234
305,325
Флоренцие,дворскичиновник,307,
ТеофилКостовалски,141
331
ТеофрониеТиански,84
Фотиетирски,199,321,329,331
ТерезаизНола,229
ФотинСирмиумски,93,111,141
Терновски,Ф.А.,рускиисторичар
ФранкСимон,рускифилософи
Цркве,373
теолог,391
Терновски,С.А.,рускиисторичар
Цркве,373
X.
Тиберие,римскиимператор,198
Ханибалиан,синКонстантинаХлора
Тиллемонт,историчарЦркве,186
ТимотеАлександриски,179,181,183
иТеодоре,71
ТимотеАнтиохиски,15
Харис,презвитер,26
ТимотеЕлурАлександриски,347,
ХарнакА.(АдолффонХарнак),ис
397,399,400401,404,415
торичарЦркве,31,155,186,188,
317

432
Хорт,енглескиисторичар,188,189
ц.
Хена,готскигенерал,230,232,235
Целестин,папа,192,289,297,301,302,
Хириан,дукс,101
321
Хонорие,западноримскиимператор
Цицерон,314
(395423),230,234,247
ХарисиеФиладелфиски,301
Ш.
Хрисорит,дворскичиновник,307
Хриспи,грчкифилософ,108
Шлосер,немачкиисторичар,234
Шнуди,коптскимонах,213,345
Хрисафие,диктатор,327,328,343,345
ШварцЕдвард,историчарЦркве,26,
ХроматиеАквилески,229,230
31,33
Цртежнакорици:
ХРИСТОСПАНТОКРАТОР,манастирМеси,15.век

433

ХРИСТОСПАНТОКРАТОР,иконанаиконостасуманастираКрушедола,XVIвек.

434

ПРВИ ВАСЕЛЕНСКИ САБОР, фреска, (манастир Високи Дечани, XIV век)
насликаненасводуисточногатравеасредегабродаприпрате.Наисточно
странинасликане,усредини,царКонстантин,коисединапрестолу,адесно
седецариградскипатриархМитрофаниевстатие,патриархантиохиски.
СалевестранеседеАлександар,патриархалександрискииСилвестар,папа
римски. Oeu у руци држе еванее, цар држи велики крст и свитак.
Наужностранисвода(сликанаследеострани)насликанесудвегрупепро
тивникаеднапремадруго:групаправовернихархиереасаореолимаокоглаве
игрупаеретиканачелусаАрием,коидесномрукомчупабраду.Oeuсубез
ореола.

435

ДРУГИВАСЕЛЕНСКИСАБОРнасликаненаистомсводу(манастирДеча
ни).Назападностранинасликане,усредини,царТеодосиеВеликикакоседи
напрестолу.Десно:cedeДамас,папаримскииМелетие,патриархантиохи
ски.Лево:cedeНектарие,патриархцариградскииКирил,патриархеруса
лимски. На северно страни свода насликане су две групе една према друго.
Правовернисаореолимаиеванеемаеретицибезореолаибезкига,аона
начелуеретикапосраменопокриваусташаком.

436

СВЕТИАТАНАСИЕВЕЛИКИ,(фреска,манастирСтуденица,Богородичи
нацрква,апсида,севернидео,1208/1209).OeajСветироенеуАлександрии
296.године.Великиборацзачистотуправослава.Каоаконархиепископа
александрискогучествоваона IваселенскомсаборууНикеиипрославиосе
ученошу,благочашемиревношузаправославем.Посебноедопринеодасе
сузбиеApujeeaересаправославеутврди.НаписаоеСимволeepe,коиена
Сабору и усвоен. По смрти архиепископа Александри, изабран е на егово
место.ПострадаоеМНОГОзаистинуправослава.УпокоиосеуГосподу373.
године.Празнуесе18.ануарапост.календару.

437

СВЕТИ КИРИЛО АЛЕКСАНДРИ.1СКИ, (фреска, манаспшр Студеница, Бого
родичина црква, апсида, ужни део 1208/1209). Родом из Александрие. За
штитник православа на Ефеском сабору против Несториа. Оставио многе
списе у коима е асно изложио истине православног хришанског учеа.
УпокоиосеуГосподу444.године.Празнуесе9.унапост.календару.

438

СВЕТИ ВАСИЛИЕ ВЕЛИКИ (фреска, манаспшр Студеница, Богородичина
црква,апсида,севернидео,1208/1209).Родиосеоко330.године.Школоваосеу
Атини.Крстиосенарециордануузрелимгодинама.БиоеепископКесарие
Кападокиске 10 година. Велики поборник православа, велика луча моралне
чистоте и ревности за веру. Велики богословски ум и стуб Цркве Божие.
Писац многих богословских дела и ce. Литургие, познате као Василиева
литургиа.Упокоиосе379.године.Празнуесе1.и30.ануарапост.календару.

439

СВЕТИ ГРИГОРИЕ БОГОСЛОВ (фреска, манастир Студеница, Богороди
чина црква, апсида, ужни део, 1208/1209). Роен у Арианзу, Кападокиа. Шко
ловао се у Атини заедно са ce. Василием Великим, кои ta е рукоположио за
епископа. Касние изабран за архиепископа цариградског. Саставио многа
богословска дела. Наславние дело о Свето Троици, због чега е и назван
богословом. Представио се. у Господу 390. године. Празнуе се 25. и 30. ануара
пост.календару.

440

ТРЕИ ВАСЕЛЕНСКИ САБОР наслжане (манастир Дечани) на своду сред
ега травеа средега брода. На источно страни насликан е, у средини, цар
Теодосие Млаи. Десно cede Целестин, папа римски и увенал, патриарх еру
салимски. Лево е Кирил Александриски и Мемон Ефески. На ужно страни
насликанесудвегрупепротивникаеднапремадруго.
ЧЕТВРТИ ВАСЕЛЕНСКИ САБОР наслжан е на западно u северно страни
истога свода. На западно страни насликан е у средини цар Маркиан. Десно
cede Методие, папа римски и Максим, патриарх антиохиски А лево Ана
толие, патриарх цариградски и Jeeceeuje Самосатски. На северно страни
виде се две групе противника една према друго. Правоверни држе еванеа и
имауореолеокоглаве.


441
А З Б У Ч Н И К МАПЕ
Абукир,местоуЕгипту,4
Лигуриа,областуеновскомпримору,3
АвгустаТревирорим(Трир),Б1
Лион,Б2
Аквилеа(Огле)уИталии,2
Магнезиа,местоуМалоАзии,3
Александриа,4
Мармарика,Либискапустиа,,5
АмидаМагуби(Хиераполис),Ж2
Медина,35
Аназарб,градуМалоАзии,Ж3
Медиолан(Милано),Б2
Анкира(Анкара),3
Мелитина,градуМалоАзии,Ж2
Антиохиа,Ж3
Мезиа,област,2
Апамеа,градуМалоАзии,Ж3
Мемфис,доиЕгипат,Ж5
Аретус(Ареко)уИталии,3
Месопотамиа,33
Ариминиум(Римини),местоуИталии,3
Мопсуестиа,градуКиликии,Ж3
Асиа,провинциаумалоАзии,3
Мраморноморе,3
Асуан,Египат,Ж6
Наблус,градуПалестини,Ж3
Ахен,1
Нике,3
Босфор(Пропонт),3
Низибиа,градуМалоАзии,33
Британиа,Б1,2
Никопо,градуГрчко,Д3
Бургундиа,Б2,3
Нил,река5,6
Венециа,2
Нола,местокодНапуа,3
Веркел(Вврчели),Италиа,Б2
Наисус(Ниш),Д2
Виминациум(Косто а
л ц),Д2
Нубиа,северниСудан,Ж,36
Вирита(Берут),Ж4
Орлеан,Б2
Витиниа,провинциауМалоАзии,2
Перига(Перуа),ГЗ
Газа,Ж4
Пиктавиа(Пуатие),Фр.Б3
Галиа,провинциа,Б,2
Персиа,32
Галилеа,областуПалестини,34
Писидиа,граднасеверуАфрике,5
Германика,градуМалоАзии,Ж3
Питуанта(Пицунда),граднаЦрномМору,Ж1
Гренада,Б4
Птолемаид,градуПалестини,Ж4
Далмациа,Г,Д3
Сава,река,Г,Д3
Довин,градуермении,32
Самосата,градуМалоАзии,Ж3
Драва,река,Г,Д2
Сардика(Софиа),3
Дунав,река,Г,2
Сарматиа,регион,Е,Ж1
Египат,Е,34
Севастеа,градуМалоАзии,Ж2
Емеса,градуМалоАзии,Ж3
Селевкиа,градуМалоАзии,Ж3
Ерзрум(Теодосипо),1
СелевкиаКтезифона,(Багдад),33
Емилиа,областуИталии,3
Символа,(лукаБалаклава),2
Ефес,3
Сингидунум(Београд),Д2
Икониа,градуМалоАзии,Италиа,Г,Д3
Сина,Ж5
орк,Б1
Сирмиум(СремскаМитровица),Д2
ермениа,Ж,32
Скитиа,регион,,1
Каиро,35
Сицилиа,Г,Д4
Кавала,градуТракии,3
Смирна(Измир),3
Кавказ,Ж,31
Таврика,областнаКриму,1
Картагина,4
Тар(с),градуКиликии,Ж3
Калабриа,Д3,4
Тесалиа,провинциа,Д,3
Калиники,местоумалоАзии,33
Тесалоника(Солун),3
Кападокиа,Е,32
Тиана,градуМалоАзии,Ж3
Капуа,местоуИталии,3
Тир,градуФеникии,Ж4
Каран,градуермении,Ж2
Тракиа,провинциа,3
Келн,Б1
Троа,3
Кентербери,Б2
Трул,градумалоАзии,3
КесариаПалестинска,Ж4
Тулуза,Б3
Кизик,местоуМалоАзии,3
Фанагриа,граднаспрамКерча,1
Киликиа,провинциауМалоАзии,Е,Ж3
Феникиа,Ж4
Кипар,Е,Ж3,4
Филипопо(Пловдив),3
Киренаика,СевернаАфрика,5
Франкфурт,1
Константиноло,3
Хадрианопо(едрене),3
Кордоба,А4
Халкидон,местонаБосфору,3
Кремона,градуИталии,2
Хелеспонт(Дарданели),Д3
Лампсака,местоуДарданелима,3
ХераклеаВитиниска,2
Лаодикиа,градуМалоАзии,3
Херсонес,граднаКриму,2

МАПАЕУАТАЧМЕНТУ

442

Document Outline