АЗБУЧНИКМАПЕ
Абукир,местоуЕгипту,Е4
Лигуриа,областуеновскомпримору,В3
АвгустаТревирорим(Трир),Б1
Лион,Б2
Аквилеа(Огле)уИталии,Г2
Магнезиа,местоуМалоАзии,3
Александриа,Е4
Мармарика, Л
ибискапустиа,,Е5
АмидаМагуби(Хиераполис),Ж2
Медина,35
Аназарб,градуМалоАзии,Ж3
Медиолан(Милано),Б2
Анкира(Анкара),Е3
Мелитина,градуМалоАзии,Ж2
Антиохиа,Ж3
Мезиа,област,2
Апамеа,градуМалоАзии,Ж3
Мемфис,доиЕгипат,Ж5
Аретус(Ареко)уИталии,Г3
Месопотамиа,33
Ариминиум(Римини),местоуИталии,Г3
Мопсуестиа,градуКиликии,Ж3
Асиа,провинциаумалоАзии,3
Мраморноморе,3
Асуан,Египат,Ж6
Наблус,градуПалестини,Ж3
Ахен,В1
Нике,Е3
Босфор(Пропонт),3
Низибиа,градуМалоАзии,33
Британиа,Б1,2
Никопо,градуГрчко,Д3
Бургундиа,Б2,3
Нил,река5,6
Венециа,Г2
Нола,местокодНапуа,Г3
Веркел(Верчели),Италиа,Б2
Наисус(Ниш),Д2
Виминациум(Костолац),Д2
Нубиа,северниСудан,Ж,36
Вирита(Берут),Ж4
Орлеан,Б2
Витиниа,провинциауМалоАзии,Е2
Перига(Перуа),ГЗ
Газа,Ж4
Пиктавиа(Пуатие),Фр.Б3
Галиа,провинциа,Б,В2
Персиа,32
Галилеа,областуПалестини,34
Писидиа,граднасеверуАфрике,Г5
Германика,градуМалоАзии,Ж3
Питуанта(Пицунда),граднаЦрномМору,Ж
Гренада,Б4
1
Далмациа,Г,Д3
Птолемаид,градуПалестини,Ж4
Довин,градуермении,32
Сава,река,Г,Д3
Драва,река,Г,Д2
Самосата,градуМалоАзии,Ж3
Дунав,река,Г,2
Сардика(Софиа),3
Египат,Е,34
Сарматиа,регион,Е,Ж1
Емеса,градуМалоАзии,Ж3
Севастеа,градуМалоАзии,Ж2
Ерзрум(Теодосипо),Е1
Селевкиа,градуМалоАзии,Ж3
Емилиа,областуИталии,Г3
СелевкиаКтезифона,(Багдад),33
Ефес,3
Символа,(лукаБалаклава),Е2
Икониа,градуМалоАзии,Италиа,Г,Д3
Сингидунум(Београд),Д2
орк,Б1
Сина,Ж5
ермениа,Ж,32
Сирмиум(СремскаМитровица),Д2
Каиро,35
Скитиа,регион,,Е1
Кавала,градуТракии,3
Сицилиа,Г,Д4
Кавказ,Ж,31
Смирна(Измир),3
Картагина,Г4
Таврика,областнаКриму,Е1
Калабриа,Д3,4
Тар(с),градуКиликии,Ж3
Калиники,местоумалоАзии,33
Тесалиа,провинциа,Д,3
Кападокиа,Е,32
Тесалоника(Солун),3
Капуа,местоуИтапии,Г3
Тиана,градуМалоАзии,Ж3
Каран,градуермении,Ж2
Тир,градуФеникии,Ж4
Келн,Б1
Тракиа,провинциа,3
Кентербери,Б2
Троа,3
КесариаПалестинска,Ж4
Трул,градумалоАзии,3
Кизик,местоуМалоАзии,3
Тулуза,Б3
Киликиа,провинциауМалоАзии,Е,Ж3
Фанагриа,граднаспрамКерча,Е1
Кипар,Е,ЖЗ,4
Феникиа,Ж4
Киренаика,СевернаАфрика,5
Филипопо(Пловдив),3
Константино о
п
,3
Франкфурт,В1
Кордоба,А4
Хадрианопо(едрене),3
Кремона,градуИталии,Г2
Халкидон,местонаБосфору,3
Лампсака,местоуДарданелима,3
Хелеспонт(Дарданели),Д3
Лаодикиа,градуМалоАзии,Е3
ХераклеаВитиниска,Е2
Херсонес,граднаКриму,Е2
1
МАПАЕУПРИЛОГУ
Користи
Bookmarks
Дигитализациа:
Милануки
mailto:milan111@prijedor.com
2
Насловоригинала
А.В.КАРТАШЕВ
ПрофессоръСв.СергевскойДуховнойАкадеми
въПариж
ВСЕЛЕНСКЕСОБОРЫ
СблагословомеговогПреосвештенства
Епископабанатскогг.Хризостома,
издаеФИДЕБИздавачкаустанова
Епархиебанатске,Владичанскидвор,Вршац
Рецензент
ЕпископбудимскиДАНИЛО
Уредник
ЕпископбанатскиХРИЗОСТОМ
Техничкиуредник
ГРАДИМИРСТАНИ
Коректори
РАДОМИРРАКИ,протоакон
ГРАДИМИРСТАНИ
Регистарурадила
МИРАЛАЛИ
Мапуизрадио
ДУШАНСТОАНОВИ
Штампариа
СТУДИОДИЗАН
Београд
3
АНТОНВЛАДИМИРОВИЧКАРТАШОВ
професорСв.СергиеведуховнеакадемиеуПаризу
ВАСЕЛЕНСКИ
САБОРИ
IIТОМ
Превела
МИРАЛАЛИ
БЕОГРАД1995.
4
5
VВАСЕЛЕНСКИСАБОР
533.ГОДИНЕ
ИМПЕРАТОРУСТИНИАНIВЕЛИКИ
(527565)
6
УСТИНИАНIВЕЛИКИ(527567..)
У низу ромеских, т. грчкоримских императора постконстан
тиновске епохе, устиниан е био врло ретка, своеврсна личност.
Био е неак императора устина, иначе по занимау воника, кои е
био чак и неписмен. Да би потписивао важна документа, устину е
подношена златна плочица са прорезаним линиама еговог имена,
те е он преко тог шаблона уцртавао слова. устин е меутим, веома
ценио просвееност па е дао свом неаку устиниану првокласно
филолошко и правно образовае. Уочи свое смрти (1. VIII 527. г.)
устин е и формално увео устиниана у владавину, те е тако обезбе
диосебинаследника.
едан од устинианових учитеа био е и игуман Теофил, писац
биографие свог великог ученика, коа се додуше, ние сачувала. У
едно од ених касниих редакциа из XVII в. наилазимо на интере
сантне податке, да е на пример, завичано место устина и устиниа
на, било сеоце Таврисион, у близини данашег Скопа у Македо
нии. А како е локално устинианово име било Управда, као што
су и имена других егових роака такое звучала словенски, то су
многи слависти извлачили закучак да е племенско порекло у
стиниановог рода од Словена. Можда су ови Илирци по свом пле
мену били и Албанци кои су говорили и език Словена. език и
хових школа, и ихов кижевни език, био е латински. У поли
тичком и културном смислу себе су сматрали за Римане. Исто
као и на Истоку, сматрали су за потребно да знау и грчки
говорни език. Као уди из образоване класе, били су билингвисти.
Лично е себе пак устиниан именовао врло аристократски, на рим
ски начин: Flavius Petrus Sabbatius Justinianus. А кад е ве пре
валио половину свое владавине, окиен низом победа и анексиа,
био е ош гиздавии: Caesar Flavius Justinianus Alemannicus, Gothicus,
Francicus,Germanicus,Anticus,Vandalicus,Africanus.
7
едан од учитеа, кои е устиниану пружио бриантно класич
но и правно образовае, био е гласовити учени богослов тог време
на, иначе скитски монах, познат под именом Леонтие Византиски.
По философско школи био е аристотеловац и уживао е глас уте
меивачавизантискесхоластике.
Према обичау крунисаа императора, кои е увео Лав I 457.
године, крунисао се и устиниан, укучивши у та ритуал и своу
жену Теодору пореклом из нижих народних слоева, чиа е про
шлост,узгредбудиречено,билаидостасумива.
Теодора е била ерка чувара коушница на престоничном
хиподрому. Врло е рано била увучена у живот циркуске глумице.
Као велика лепотица пошла е путем убавних и других бурних пус
толовина, због коих е морала да бежи чак у Александриу у коо е
доживела суштински преокрет. Били су е заинтересовали тиваидски
подвижници, тако да се она вратила у Константинопо као сасвим
друга личност. Кад у е едном устинов сарадник, млади устиниан,
угледао, одмахсезаубио ууи ожениооме.Уое нашаоверну
жену и одважну саветницу у наважниим питаима црквене и им
периалне политике. Био е то сад брак достоан поштоваа. Теодора
е била паметна, властоубива и радо се мешала у државне послове,
тако да е дошло и до разграничаваа ихових интересоваа. Муж
е водио општу политичку линиу, а жена се интересовала за детае:
поставала е кадрове. Разни сановници и политичари су веома
рачуналинаТеодоруитежилидапрекоеспроведусвоепланове.
Ево едног примера ене улоге у великим политичким посло
вима. Било е то смиривае побуне коа е добила назив ! До
годило се то 11. I 532. године. Обе партие, тзв. зелени и плави,
удружиле су се на хиподрому против устиниана, те су спалили
наужи центар престонице; и Св. Софиу и Св. Ирину, затим Сенат,
Терме, и едноставно речено, читав та део града. Истовремено су ис
такли као кандидата на престо неаке бившег императора Анаста
сиа, Ипатиа и Помпеа. Узевши новац и благо, устиниан се
спремао да бежи. А Теодора е тад преокренула читаву ствар. По
авиласенаСинклиту1 исвеподигланаборбу.Баченесубилеипаре
за подмиивае те су се бунтовници били разединили. Ангажоване
су биле и воне снаге. Под командом великог Велизариа и Мунде
(Острогота), обновили су битку, почиуи на исти начин од хипо
дрома. Бунтовници, их скоро 30.000 побуеника, били су разбиени
инемилосрдноуништени;аИпатиеиПомпепогубени.
Синклит=царскисавет.
8
Теодора е сматрала да има право учеша у власти. После свог
тешког искуства у младости, искрено е тежила ка религиозности, те
е била поклоница аскета на Истоку. Постои хипотеза да е Теодора
сириског порекла. Познавала се она са Севиром ош пре свое удае
за устиниана. Севир е назива царица коа поштуе Христа. За о
вана Ефеског е она правоверна царица. Михаило Сириац сведочи
да е она била веи ревносник мира у Цркви од еног мужа, те да га
е она баш и подстицала да ради на том поу. Источно монаштво,
кое е Теодора поштовала, било е носилац монофизитске заразе, а
против заразе и против монаштва се борила навиша државна власт.
Меутим, борба е била веома сложена, до виртуозности религиозно
компромисна. Униатични компромиси империалног православа
са монофизитским монасима и са целим провинциама, почели су
читаво столее ош пре устиниана и ош су траали читаво столее
после ега. Знауи да е Теодора расположена према има, а то е
значило врховну власт, борбени монофизитски монаси на Истоку су
стимулисали преко Теодоре читаво време устинианову политику у
правцу тог униатизма. Историчари, Евагрие и Прокопие, пружау
нам чак и извесну уопштену слику о подееним улогама у то поли
тици са цием учвршиваа политичког единства империе, коу су
непрекидно подривали националноеретички сепаратизми. Било е
корисно да се око врховне власти концентришу надаа на милост и
благонаклоност према дисидентима. За устиниана е истовремено
ово била могуа гаранциа, да у случау победе дисидената он нее
обавезно бити свргнут са престола, уколико монофизити остану при
атеи са Теодором. Тад би у случау револуцие династиа остала
читава. Кад су у Сирии прогнани монасимонофизити скрнавили
устинианове бисте, истовремено су се молили и за здраве на
благочестивие царице и желели су о да победи несторианског си
нодита, т. свог мужа. Видевши ове уступке кое устиниан чини
монофизитима, православни су пак са свое стране то приписивали
лошем утицау Теодоре, те су желели устиниану да се што пре ос
лободие.
А устиниан е лично поседовао огромно диалектичко иску
ство, па е зато у своим империалнобогословским плановима био
упоранинеуморан.
Био е униониста sui generis. Мислио е да се може договарати са
религиозно болесним, антикосмичким Истоком, држеи се при том
за ауторитет Халкидонског сабора. Наравно да е ово био апсурд чак
и за умерене монофизите, какав е био Севир. устиниан е позивао
Севира у Константинопо, али е ова на ово гледао као на опасну
замкупасениетамонипоавио.
9
устиниан е отпочео са системом дебата помоу коих е, како
е он то замишао, убедити и православну страну да мисли исто
онако утилитарно политички као и он, а то е пре свега, бити чувар
единстваимперие.
Тако се одржала у Константинопоу 533. године изузетно парад
на дебата, тзв. Collatio Constantinopolitana, али са ништавним резул
татом. Православу е пришао само едан епископ, Филоксен До
лихиски, али, мора се реи са великим броем монаха и клирика.
Други су за све ово остали глуви. Меутим, устиниан е био мило
стив те их е безбедне вратио куама. едан од их, ован Тески,
упутио се ка персиско граници и прешавши е, остварио е своу
давнашузамисао:утврдитибазумонофизитствауПерсии.
Овакоеметодубеивааостаобезикаквихрезултата.
10
НЕПРЕДВИЕНИБОГОСЛОВСКИ
УКАЗУСТИНИАНА533.ГОДИНЕ
Ова устаена болеивост према монофизитству, а нарочито
пропаганда Теодориних убимаца у Константинопоу, донела е
устиниану неочекиване плодове. Расположее у корист монофи
зитства се повеавало. Новембра 533. године дошло е до земотреса
у престоници. Становници кои су похрлили на улице одеданпут су
почели да певау Трисватое са монофизитским додатком: Распети
за нас. А онда су се чули повици: Августе, спали томос Халкидон
скогсабора!
устиниан е био преплашен па е издао богословски указ, доста
развучен и недовоно асан, у духу песме единородни Сине и Речи
Божиа, коу е убрзо лично написао. И то са оваквом формулаци
ом: едином и Том истом Христу припадау и чуда, и пате. Тако
сусемалопомалонапушталепозициеХалкидонскогсабора.
Овим указом, т. индивидуалном императорском наредбом е
рархии, устиниан е први ударио камен темеац за V Васеленски
сабор. Он е сад свом снагом свое власти прописао богословски указ
укупно ерархии, са посебним допунским притиском на папе и За
пад.
Суштина ове реалистичке устинианове линие, како е он то
мислио, свела се на тактичке и споаше уступке монофизитско
источно психологии, уз очувае православне, васеленске, западно
источне, романовизантиске догме са прва четири васеленска
сабора. Нека е то и илузиа, али е бар поштена илузиа. Овако се
схватао навиши задатак, очуваа за императора навише вредности:
единственесветскехришанскеимперие.
А у коо мери навиша свеимпериска власт ние нашла снаге да
изае на кра са монофизитским укусима у источним областима
грчкоримске државе може се видети из низа уступака центра при
ликомпоставаапоглаваранадиецезалнекатедре.
11
Године 535. преминуо е Александриски патриарх Тимоте IV,
кои е држао катедру ош од времена Анастасиа. И устин и усти
ниан су били приморани да се, тактизирауи, мире са тим антихал
кидонцем. Око Тимотеа су се били окупили сви протерани антихал
кидонци, убраауи и Севира, кога е наводно гонила полициа. У то
средини, коа е била отпала од католичанске Цркве, кучали су уну
траши спорови измеу Севира и улиана. Ова су се размимоила
жеа, наравно, показала приликом избора Тимотеевог наследника.
Клир е истицао доста умереног Теодосиа, иначе севирианца, кои е
био по вои и властима. А народ и монаси, т. нижи слоеви, били су
за архиакона Гану, екстремног улианисту. Императорка Теодора,
коа е била симпатизер умерених, наредила е меутим да се насилно
постави Теодосие. Гана е био протеран. Али, монаси и народ са
ботирау Теодосиа; егове цркве су биле празне. Овако влада, чак и
миреи се са монофизитством, ние могла да победи егове главне
снаге.
Исте те, 535. године, умро е константинопоски патриарх Епи
фание. Теодора е све чинила да преузме за престоничну катедру ис
посника и аскету Антима из Трапезунта, приатеа монофизитских
монаха. Антим е Халкидонском сабору признавао анатеме бачене
на Несториа и Евтиха, али ние признавао оно што е било на ему
главно:еговорос.
Сав среан због овакве офанзиве монофизита, исте те, 535.
године, Севир се осмелио па е изволео дои у Константинопо. Ова
двосмислена трпеивост према нелегалцима била е врло карак
теристична за устинианову политику. У наше време ово би назвали
кадетска, политика Керенског. Севир е био смештен у дворске
одае. Била е то изузетна радост за монофизите и збуеност за пра
вославне. Антихалкидонац Антим, кои ние био баш дубоки мис
лилац, био е очаран Севиром, те постаде егов послушни едно
мишеник: Севир е путем интензивне преписке довео Антима у везу
са Теодосием Александриским. Тако се формирало едно убедиво
монофизитскоезгро.
устиниан ние могао у оваквом жестоком источном отрову да
не види опасност по мир са Римом. Спремауи се да одбрани Италиу
од Гота, он ние могао да се сваа са папом. Мир са Римом, уз све
овакветешкое,текштоебиоуспоставен.
Али опасности од монофизитских интрига, кое е свесно усти
ниан допуштао, нису могли сви на Истоку да подносе; светла хелен
ска халкидонска мисао ние била сасвим ишчезла. Као ен носилац
и ревните поавио се на фону летаргичне епископске масе едан
слободоубивичовек,коиеушаоуерархиуизкруговасветскеад
12
министрацие. Био е то антиохиски патриарх Ефрем. Као локални
губернатор, он е у Антиохии угушио побуну плавих, те е постао
врло популаран. Кад е године 526. за време земотреса погинуо па
триарх Евфрасие, народ е изабрао Ефрема. Био е он аскета и во
дио е кижевну полемику са монофизитима. Видевши издау
Халкидона на Истоку, Ефрем е отворено о свему овоме написао 526.
године новоизабраном папи Агапиту. Исто онако као што е папу
ована, претходника папе Агапита, натерала политичка зависност од
готских краева да путуе у Константинопо, тако се десило и сад.
Агапит ние тамо отишао по своо вои, него као посланик готског
краа Теодата. устинианов восковоа Велизарие е на територии
Италие опасно потиснуо Теодатову армиу. Да би избегао пораз,
Теодат е упутио папу код устиниана ради благовремених прего
вораомиру.
Православни, кои су били угетени овом толерантном устини
ановом политиком, обрадовали су се папино посети, па су сусрет
Агапита са Севиром упореивали са сусретом апостола Петра са Си
мономМагом.1
Папа Агапит се понашао самоуверенео и строго. Он се ние сус
рео са патриархом Антимом, сматрауи да е егово ангажовае
ван Трапезунтске катедре било супротно канонима. Меутим, служ
бено му е упутио едно догматско питае: признае ли Антим у
Христу две природе? Антим е био тих, неборбен човек. Сматрао е
да просто треба да се одрекне патриаршиског престола и едностав
но да оде у своу елиу. егова висока покровитека Теодора пред
лаже му тад да се настани код еу дворцу, у едну тану елиу, у ко
о е он стварно проживео пуних 12 година у посту, а да нико ние за
тознао.Такосееговааксезаподудараласамонофизитскомересу.
На место патриарха Константинопоа лично е папа Агапит
поставио старог Халкидонца, презвитера Мину. Када е папа напрас
но умро у Константинопоу, сабор е ипак потврдио егову одлуку
у присуству егових представника: 6 италианских епископа и 5 рим
скихакона,меукоимасубилеидвебудуепапе,ВигилиеиПела
гие.
Ова оштар заокрет устинианове политике коа се непрекидно
делиланаЗападпремапапииРиму,инаИстокпремаобедиавау
монофизита, може се у датом тренутку обаснити на два начин: као
одважна папина непоколебивост, а такое и као потреба устиниана
дамууправоонпружиподршку,ереовабиозапочеоратпротив
СимонМаг=чаробак;видиДелаапостолска,8,925.
13
Остогота на Западу. А папу су у Константинопоу надахивали рев
нитеиправослава,монасиакимитит.неспавауи.
Према едно формулации из римског изворника Liber Pontifi
calis, конфликт устиниана са папом се заоштрио у оваквом диа
логу: а те приморавам да се сложиш са мном, иначе у те послати
у прогонство, рекао е устиниан. А а сам, одговорио е Агапит
желео да доем код нахришанскиег императора, устиниана, а
оно видим Диоклециана. Меутим, твое ме прете ипак нее
заплашити.
У меувремену су монаси, их 67, из константинопоских ма
настира, као и апокрисиари источних епископа кои су се тад обрели
у Константинопоу, предали молбу папи, тражеи да се растури
монофизитски штаб кои се формирао у престоници. Папа е ове
молбе предао устиниану, али е лично био дотучен изненадном бо
лештиномуследкоеепаоупостеуиубрзоумро.
После папе ована I ( 526. г.), ово е други случа да папске ви
зите Константинопоу бивау праене смру тих папа. Ако узмемо
у обзир и наредна тешка доживаваа коа су имале и друге папе у
Константинопоу, на пример Вигилие 553. године, те св. Мартин
687. године, онда нам постау разумиве оне неприатне асоциацие
Латина везане за грчку престоницу, притом са оним псеудонимом
Рим(II),коиихеувекаконервирао.
Епископи и акони, кои су тад допутовали са папом (меу има
е био и Вигилие), узели су учеша на сабору на коме е нови патри
арх Мина саслушао оптужбе православних монаха и ихове жалбе
на буае монофизитских интрига у престоници. Бившег патриарха
Антима су тражили, али га нису нашли. Осудили су га без еговог
присуства, лишивши га и Трапезунтске катедре, и самог свеште
ничког чина. Оптужбе против Севира и осталих биле су прихваене,
па е император био приморан да их удаи из престонице. Ове на
редбе су биле потврене специалним указом из 536. године, па е Се
вир са компаниом морао да се удаи. Тиме е устиниан принео на
жртву Теодорина одушевеа оном споразуму са Римом из 518. го
дине. Ево због чега е сад Теодора поставила себи за ци да нае
таквог папу, кои се баш не би одрекао Халкидона, али би се бар сло
жио да му умаи и пригуши глас. Овакав е смисао био ене буду
еполитике.
Севир е тад отишао у Египатску пустиу; убрзо е 538. године
преминуо,теесахраенуманастируЕнатон.
У то време е Теодосие Александриски био приморан да под
притискомганистанапустисвокатедралниград.Допутоваоеон
14
тадуКонстантинопо,алиунезгодновреме.Биломуепредложено
да призна Халкидонски сабор. Теодора е очекивала да е се он
сложитисатим,алисуененадебилеузалудне.егасуодвоилиод
катедреинисумудозволилиповратакуЕгипат,негосугаупутили
уновоместоборавка,утвравуДеркоспокраЦрногмора,коае
билаудаенана30миаодКонстантинопоа.Тамосусместилии
многедругемонофизитскемонахе.Царицасебринуладаонитамо
непропадну.Меутим,полициаимепрекинуламеусобневезеи
забранилапропаганду.
УЕгиптуепослеТеодосиавладаодлучиладапокушадапоста
винекогпатриархакоиеприхватаоХалкидонскисабор.устини
ануекандидатазатоместо,монахаПавла(Престора),препоручио
папинапокрисиар,аконПелаги,коиедопутоваоизТавенисиа.
У присуству римског, антиохиског и ерусалимског апокрисиара,
патриархМинаепоставиоПавланаАлександрискукатедру.Пав
леепослатуЕгипатсаспециалнимовлашеимаибезбедносном
свитом:разничиновници,полицаци,воници.Александриисепред
лагало да прихвати Халкидонски сабор са новиим тумачеима уз
едиктеиз533.и534.године.Епископииклирсуморалидаприхвате
ове услове, ито подпретомдаеихзаменитиновеличности. У
случаудасенесложе,манастириебитизатворениамонасирас
терани.Притисакебиоизненаданисвиреп.Споагледано,изгле
далоекаодасусесвипокорили,пачакиманастирЕнатон.Тамосу
живеличлановиопштинеПетраИверског,акефола.Меутим,ово
насилничко ликовае Константинопоа над фараоном ние било
башстабилно...
А што е наважние, устиниану ние успевало да осуети фор
мирае монофизитске ерархие. Полициско онемогуавае зато
ченикауДеркосусепоказалокаофикциа.Монофизитскамоебез
веих тешкоа варала дремиву бирократску будност. Уз мило
стивуТеодоринубригу,сужиизДеркосасузамонофизитеучинили
великодело,азаправославнуцрквужалосно.ОвдееуДеркосу
патриарх Теодосие тано рукоположио монаха ована за катедру
градаИфестауЕгипту.ованебиоваспитанудухумонофизитског
хероизмаудуховнотвравитеереси,коуеосноваоуградуЕна
тону ихов знаменити воа Петар Иверски, едан од грузинских
краевиа.Подизговоромдаеболестан,овансеобреоуКонстан
тинопоуинашаоуточиштекодТеодоре.Инаравно,прематаном
договору са Теодосием, ован е пошао опет на тано путовае по
МалоАзии,какобиутаностиодполициепоставаомонофизи
тимасвештенике.Оваавантураенековремеималауспеха.
15
Меутим, ту е ударио тук на лук ер е у Антиохии столовао
митрополит Ефрем, активни борац и савезник Рима против свих
изданика Халкидона. Као искусан администратор, он е свим сред
ствима очистио и смирио сво Месопотамски регион. Ова Исток е
формално прихватио Халкидонски сабор са читавом еговом ерар
хиом. Ефрем, док е ош био у мои као комит Истока, умео е да
се договори са властима Персие око изручиваа епископа ована,
кои се био потано повукао у Персиу да би са те стране лакше
прилазио византиско граници. Око ега су се окупали експоненти
за монофизитске цркве. И он е, по речима хвалисавих монофизит
ских историчара, обавио око 170.000 хиротониа (!?). Ефрем се дого
ворио са персиским властима, те е ован био предат Ефрему. ован
е био интерниран у едан антиохиски манастир, у коме е ускоро.
538.годинеумро.
Меутим, потано учвршивае и ширее монофизитског свеш
тенства, и углавном епископата, упорно се продужавало и овенчало
успехом. И опет уз лагано саучесништво Теодоре и устиниана
лично.
На источним границама византиске Сирие, на древном сири
скоерменском тлу, настала е невелика, али ве хришанска држа
ва. На еном челу су били емири, како би то Грци рекли филархи,
т. старешине племена. У то време е био емир Харит V (на грчком
Арата), хришанин монофизит. Он е желео да у свом емирату има
два епископа. едног за хришане КесарискоКападокиске цркве
кои су тамо живели, а другог за себе и за остале монофизите. Пред
лог византиско влади са оваквим толерантним жеама тешко се
могао одбити. А Теодора е баш овоме и била рада. Природно да е
кандидата за монофизитског епископа предложио лично халифа
Харит. Био е то едан монах из града, неки аков, са надимком Бур
доно (транскрипциа В. В. Болотова), кога обично историчари цркве
називау Барада и кои е ве 15 година живео ту, у халифату код
Харита. Ова надимак се давао сиромашном човеку кои е обучен у
рите, одрпанцу. Баш под том маском убогог сиромаха подвизавао се
аков Бурдоно кои е иначе имао титулу епископа Едеског. Тано е
пешице прелазио византиску границу као просак, пешачеи уздуж
и попреко по Мало Азии, па чак и по острвима у Егеском мору,
размножавауи успут потано монофизитско свештенство. Из групе
заточеника коа се налазила око митрополита Теодосиа у Деркосу
послали су на испомо акову Бурдону помонике кои су ве добили
епископски чин и титуле за одреене катедре. Тако е Конон био
поставензаепископаТарског,аЕвгениезаСелевкиског.Онису
16
се отуда пробили у Сириу и отпочели да размножавау епископе за
монофизите. Ови монофизитски епископи су изабрали пак себи за
поглавара у звау патриарха извесног монаха Сергиа, кои е себи
дао надимак Црни. Убрзо е, након три године, он умро. За наслед
ника му е био изабран едан Александриац са правим именом
Павле, кои е себе такое назвао Црни. Тако е настала, ширила се
и овековечила све до наших дана сирискомонофизитска ерархиа,
коа е према свом хероском праоцу акову Бурдону, себи дала име
аковити.
17
НАСТАНАКИДЕЕ
ОVВАСЕЛЕНСКОМСАБОРУ
Читаоца историе васеленских сабора кои ние упуен у бого
слове може да доведе у забуну извесно своеврсно разочарае и
недоумица. Толико е све у то истории удски обично, толико очи
гледно да све покрее та удска ограниченост, страсност и грехов
ност, да е тешко наи у сво то прозаичности доступно нашем ра
циу икое место за очигледно присуство елемената прста Божиег,
коибаштуделуенатприродно,невидиво,усмеравауе.
Наивни схоластичари богослова узалудно мисле да е могуе
документовано, егзактним историским аргументима и натегнутом
диалектиком приморати, дотерати до дувара, хладног рационали
сту, а поготово огорченог скептика, да призна, да угледа у извесном
историском тренутку, нарочито у време некаквог црквеног сабора,
та синергизам, то садество удских и божанских сила, кое се
можеоткритиискучивоочимавере.
Неки учени умник гордо е лансирао своу идеу, како ето он
читавог живота седи за микроскопом и телескопом а ето Бога ние
нигде приметио. Он е у праву. Физичким очима ни микроскопом ни
телескопом Бог се не може видети. Бога нико ние видео никад
(ов. 1, 18). За то е човеку дат едан други орган. Он нема рацио
нално име. То су очи вере, глас срца, озареност душа Таворском
светлошу (Исихиа). Довоно е само да се Божиа реч дотакне
осетивог слуха, па да човечиа душа задрхти као пробуени
орао. Пред ногом неког народног идола, па макар да е и опрем
ен микротелескопима, не приклаау се горде главе. И човек
осеа тескобу у испразности овога света... и дуго е се на свету его
ва душа мучити препуна предивне чеже све док непосредно, ин
туитивно и доживено не ступи у додир са Творцем Оцем и Госпо
дом своим, и не умири се, као магнетска стрелица кад пронае пол.
Итадае,отворензаононавише,занадгносеолошкоконтемпли
18
рае, за око вере, светлост разума, или за Светлост Вечнопо
стоеу, засамо Боже присуство, кое га обективно у дубинама
срцаозарава,итоживотно,стварно,упракси,онемоиукло
нити муке свакоаких антиномиа теоретизирауег разума. Духу
човечием кои тражи, кои веруе и кои моли, дае се благодатно
откривеесвихтанисинергизма:седиаваезаконитогкосмичког
свепореткасаапсолутномБожанскомслободом.Апремаликуипо
добиу Божие слободе, живи и дествуе у свету те космичке неми
новности, макар и ограничена, али ипак слободна,, и због тога
моралноодговорна,човековавоа.
На ова се начин синергизам парадоксално реализуе. Антино
мискатана,коаенедоступнарационалноммишеу,едноставно
сепоказуепредчовекомкаоконкретначиеницабитиа.Оношто
енедостижнозаумпостаенепобитноотворенозасрце,запоимае
вере,ервероммимислимо(евр.11,3).
Стварна историска слика V Васеленског Константинопоског
сабора,одржаног553.године,посвомстварномспоашемизгледу
неаснаепаигреховна.Поштениисторичарнемаправадатоскрива
изаташкава.Поводоммоетеориедасвакиваселенскисаборима
своуикону,т.навиши,наднатуралнибогочовечиилик,укоие
синергетскисмештеначовечианемона,грешнастрана(поштое
страстна) напоредо са надахнутошу Духом Божиим, кои е пак
откривениопажаансамозаверууесрце,еданрускибогослов
ми е поставио следее питае: коу ете ви икону показати са V
Васеленскогсабора,акоимамоувидуовуненормалностеговепро
цедуре и интензивну дипломатску тактику при доношеу егових
закучака?Наовопитаекоеевреднонашепажеодговориемо
само на крау чисто историске скице тока догааа на чувеном
устиниановомсабору.Значипресвегаисториа.
**
*
Са своим срено изнаеним оросом, Халкидонски сабор е
поставиозаконскубранупротиверетичкепоплавекоаепокуала
на читавом хеленскосемитскокоптском православном Истоку.
Било е то монофизитство, т. патос лажног спиритуализма. За
доминантну религиозну психу Истока, бесмртне заслуге папе Лава
Великог, као и римска христологиа, биле су туе, неразумиве и
саблазне.Дошлоебилодоколосалнестихискоисторискепромене
удуховноатмосфериисточногхришанства.Дошлоедокристали
зациепрепородахеленизмаувизантизам,итопочевшиодмакедон
скеепохе.Хеленствосенашлоупроцесуориентациенарасно,кул
19
турно, духовно и на религиозноцрквеноисториско. Западни центар
хришанства, Рим, преживавао е паралелно аналогни синкретизи
рауи процес. Меутим, та задатак се показао као неупоредиво
лакши за хришанску, црквену свест. Стари Варвари, кои су били
покорни Риму и ихови нови таласи кое е наносила сеоба народа,
нису чак гаили у себи, ни потано, било какву значаниу религиозну
идеу. Риму е било лако да чува ортодоксиу црквеног предаа са
еговим римским позитивизмом, коме су биле туе метафизичке
фантазие. Римско сеае по иви западних Варвара ние изродило
никакво тре. Ако е и било загаиваа у виду вандалског и за
падноготског арианства, био е то куко и зараза, закачена на рас
кршу, баш од тог истог источног хришанства. Византиа, као
навиши владауи центар на Истоку, имала е у том великом процесу
општег и хришанског синкретизма да решава неупоредиво тежи
задатак него што е то имао Рим. Исток е обдарен религиозним
гением. Хеленство е обдарено метафизичким гением. Навиши ви
сови две сродне усмерености, Атина и ерусалим, нису могли а да не
изроде у свом синкретичком преживавау религиозних проблема
неке заводиве олуе, па чак и неку мрачну духовну морску пиавицу.
Овакав е природни историски фон на коме е било суено Велико
Византии да усвои и да осмисли у еним конгениалним формама
умаирелигиозностивеликонаслееБожанскогОткривеа.
Ова света зараза е сасвим неочекивано дошла пред узвишене
портикусе Атине из омаег ерусалима, тачние из полуномадског
Витлеема и Назарета. И... скаменише се до потпуне непомичности
вечне смрти мермерни ликови непревазиене лепоте Партенона, та
дела руку каменоресца Фидие и Пракситела. Дух живота их е за
увек, неповратно напустио. А срца бивших поклоника ове нео
спорно, али отад заувек мртве лепоте, запалише се чаролиом едне
нове, више, духовне, небеске лепоте, лепоте инобитиа. Али, поди
гавши се у сфере инобитиа, природно е што су хеленска срца и умо
ви унели тамо и захтеве свое префиене диалектике и метафизике.
Тако е отпочео процес од усвааа ирационалне мистике благе
вести ка усваау искупеа, спасеа и обожеа. И то сад процес
усвааа те благе вести у интерпретации изоштрене хеленске
философие. И да се ово ново обогаивае класичне грчкоримске
душе путем откривеа из Палестине развиало и одвиало само у
оквирима древног медитеранског басена, вероватно да не би било
онаквих дубоких духовних оболеа, нити онаквих мука у савлаива
у непресушних ереси, коима е обележен први хиадугодиши
живот Цркве, и то нарочито Источне. Али, у оквирима културноим
периалногхеленизма,коисеформираоучитавомсвомваселен
20
ском обухвату као место развоа хришанске Цркве, осим водее
хеленске расе, поавили су се истовремено инородци, обдарени осо
битом, источачком енергиом религиозног пламтеа; били су то
Кушити, Семити, Ариевци, Копти, Арабани, Сирици, те Перси
анци.имаекласичнагрчкоримскаортодоксиаизгледалавеома
хладна; ена хармоничност (Халкидон) сувопарна и неинвентивна.
Привлачили су их трагични дисонанси дуализма и спиритуализма.
Управоуовомеитребатражитикорентезараземонофизитствакоа
е тако дуго узруавала читаву хришанску васеленску Цркву, а
нарочито е мучно и изнурууе деловала на ену источну, грчку
половину,коаемораладаутрошимногоснагеуборбипротивте
раснееретичностисвоихинородскихчеда,аузихипротивсвоих
сопственихсинова.Понекадеизгледалодаедирективесатихрет
ких васеленских сабора, кое су доношене уз толике напоре, остати
мртво слово на папиру, те да нее одолети стихино владавини
еретичких укуса широких народних маса. Меутим... као из вода
после Потопа, Црква е изнова и изнова, опет излазила као побед
ница.Итопокоусамоцену?!Поценуеногспоашегсмаи
ваа, по цену губитка ених великих источних области и ених
народа.
Затонетребагаитиилузиедаепослееднедефинициевере
постигнутенаедномваселенскомсаборупасведодругогнаредног
сабора, кои е организован против нове ереси, Црква живела у
донеклерелативноммируиудогматскомздраву.Нажалост,ние
такобило.Одсаборадосабора,утокудесетинаистотинагодина,
нисусепротезалисамоспоровиокоодреенихбогословскихтемаи
питаа,негонапоредоицрквенииполитичкиконфликти,немири,
ломови, расколи. има е управо испуен и цео временски размак
измеуIVВаселенскогсабора451.годинеиустиниановогКонстан
тинопоског,VВаселенског553.године.
**
*
Монофизитскиисторичаридатууустиниана(531.г.)са5.годи
номитозбогпроменееговеполитикеуиховукористподутица
ем Теодоре. Они монаси кои су били истерани као еретици из
манастира,нарочитоизАмидеиЕдесе,садсудобилидозволудасе
врате.едандеоихсепосопственожеиокупиоумонахоубивом
Константинопоу, док су се остали придружили осморици прог
нанихепископа,усвоствуиховесвите,ерсуовисадбилипозвани
упрестоницурадипостизааспоразума.Такосеовихтзв.Месопо
тамацаокупилоуКонстантинопоувишеод500.Текуглавном,ни
21
како случано, него баш плански, ово монаштво е наишло на госто
убиво уточиште, уз сам императорски Двор, у тзв. Гормиздиним
Палатама. Навеличанствениа покровитека ние желела да изази
ва авно мее, те е монофизитским гостима било забраено да се
слободно креу по граду него су унутар дворца добили потпуну сло
боду свештенослужеа и живеа по иховом монашком статуту.
Почели су да се шире гласови о иховим аскетским подвизима а
царица е са пажом слушала ихове духовничке савете. У овакво
атмосфери потпуне двосмислености, коа се била зацарила на пре
столу, устиниан е хитно приступио са црквеним и политичким
цием, експериментима свог унионистичког програма. Тако е у
Дворцу Гормизде организовао сериу дискусиа са монасима кое су
имале приатан и убазан тон према тим еретицима. Али општи
резултат свега тога е био у краем резултату ништаван, ер се маса
ние ни мрднула са места, док е устиниан, меутим, као правник и
истински државник, био потпуно свестан одговорности за судбину
Ромеске империе и Васеленске цркве. Искрено е сматрао да е
обавезан по своо дужности православног василевса да непрекидно
тражиновеиновекомпромисесаантихалкидонскимбогословем.
ош много пре устиниана, византиска власт е признавала своу
немо да у оно време одржи вернике огромних источних патри
архата: Александриског, ерусалимског и Антиохиског, у строгом,
бескомпромисном православу. Сада, због тачке гледаа Теодоре и
устиниана, врховна власт империе е била обавезна да иде на мак
симална усаглашаваа. Онако као што се каже у пословици Жеа
е мака мисли, тако е и устиниан у свом наискрением бого
словском размишау стао на танак лед, дошавши пред смрт до
свое саблазни, до краег монофизитства. У току читаве две деце
ние царски супружански пар се упорно, при том и са доста успеха,
бавио мешаем у помесну борбу црквених партиа, као и довоеем
на катедре патриараха из редова умерено монофизитских богосло
ва. И мада е влада званично забраивала стварае и ширее моно
физитских епископата, ипак, ена двосмислена, компромисна поли
тика коу е водила, не само што ние ометала ерархиску органи
зациу монофизита у еним илегалним и таним радама него е уз
директно Теодорино садество вештачки ширила монофизитске хи
ротоние, директно стварауи и учвршууи историско постоае
монофизитскихцркава,коетраусведонашихдана.
Као што смо ве рекли, долазак папе Агапита у Константи
нопоосуетиоепривременоуспехемонофизитскихинтрига.
Огорчена Теодора е одлучила да сад направи селекциу и да
заменипатриархаIРимасатаквимкоибигарантованоспроводио
22
енупромонофизитскулиниу.Задатакврлосмео,алиуусловима
апсолутнемонархистичкевластипоказалоседаиниебаштаконео
стварив, мада су политички утица на Рим непрекидно своим пре
тензиамаометалиГоти.УдатомтренуткуТеодораевеималасвог
кандидатазапапскустолицу.БиоетоапокрисиарВигилие.
Вигилие е потицао из аристократске римске породице. Руко
положио га е папа Бонифацие IV у чин акона, а после папине
смрти(532.г.)стремиоедапостанееговнаследник,притомузпо
моготскевладе.Али,спреласкомРима536.годинеурукеВизан
тискогДвора,Вигилиееприроднопренеосвусвоусрачунатостна
константинопоскупротекциу.Године533.онстижеупрестоницу
каоапокрисиарРима,пакадепапаАгапит536.дошаоуКонстан
тинопо,оневебиозадобиоТеодоринунаклоност.СадеТеодора
полагаласвунадууегакаонабудуегпапу,коиесесложитиса
блажим тумачеем Халкидонских формула, као и са додатним по
наваем бачених анатема на несторианце, како би се угодило
масама Истока. Кад е Агапит преминуо у Константинопоу 536.
године, Вигилие е пожурио да се са еговим телом врати у Рим,
рачунауи да е прои на изборима за еговог наследника. Али...
касно; ве е био изабран Силверие кои е Велизариу направио
директну услугу приликом ослобоеа Рима из руку Теодота Гот
ског. Меутим, из Константинопоа стиже нареее да се Силве
риеокривизаполитичкуиздау,дасемакнеиданаеговоместо
доеВигилие.ТадасуВелизарие,анарочитоеговаженаАнто
нина цинично започели да воде едан лажан, клеветнички процес
противСилвериа,тееонбиопослатупрогонство,анаеговоме
стоепоставенВигилие.Поценутенеправде,Вигилиеепостао
папа. Меутим, на егова леа су се натовариле тешке обавезе
премаТеодори,а онда ипремаустиниану.Овакоскупо плаае
едне кариере испоило се не само у заплету личне Вигилиеве
драменегоинездраведрамецелогVВаселенскогсабора.
*
Споа се у ову драму уплие и епизода устинианове борбе
против монаха оригениста и, уопште узев, против оригенизма. По
дробниеемоотоменештокасниереи.Садсамотребадаистак
немодасе,захваууинетачностиубеника,прошириломишее
дасунаводноОригениеговиученицибилианатемисанинаVВасе
ленскомсабору,штосеуствариниедогодило.Питаеоригениста
ебилоразматранонапомесномКонстантинопоскомсаборукоие
претходиоVВаселенскомсаборутеисте553.године,накомеебила
23
и изречена пресуда Оригену. Ситуациа е била тако опасна да е
после Сабора устиниан био приморан да разбие палестинске ори
генистепомоувоскеиполицие.
Друга тачка ове драме своди се на стварну чиеницу да е едан
од таних воа оригенизма, митрополит КесарискоКападокиски,
Теодор Аскида, дуго живео на устиниановом двору, вршеи дуж
ност дворског епископа и императоровог саветника за црквена и бо
гословска питаа. Кад е после 549. године букнуо проблем ориге
низма палестинских монаха, устиниан се као богословаматер занео
тим питаем, па е поткра 545. године лично написао едан оштар,
оптужууи трактат против оригенизма, завршивши га са 15 анатема
тизама. Не ангажууи за неко време никакве саборне органе Цркве,
устиниан, са свом своом цезаропапистичком убееношу, сам узи
ма на себе инициативу да суди и пресууе у области догме, пози
вауи при том црквену саборност само да стави сво потпис на ве
формулисане одлуке едног аутократе. Тако он издае своу догмат
ску осуду у форми Едикта (543. г.) и шае га патриарху Мини,
молеи да егов текст одобри на сталном сабору кои е установен
при патриархату. Затим захтева да затражи, од чланова ове прак
тично навише инстанце црквене власти у патриархату, да и сви
епископи и сви игумани по манастирима беспоговорно потпишу цар
ски едикт. Овакав заповеднички предлог е упуен и другим патри
арсима и папи Вигилиу. И сви су овог пута врло радо, без икакве
борбе потписали. Лукаво и цинично га е потписао и Теодор Аскида
и егов истомишеник Дометиан Анкирски. ихова замисао е
меутим била да се ипак реванширау и то заобилазним путем. има,
оригенистима, била е ближа александриска линиа богослова, а са
ом и монофизитска, неголи римска линиа коа е оправдавала Ан
тиохиску школу. Требало е одлучно осудити ене поглаваре а ни
како их оправдавати, како е то учиено на Халкидонском сабору
премаТеодориту(епископ433458.г.)иИви(епископ435456.г.).
На ова начин е оригенизам, по мишеу егових воа, психо
лошки и доктринарно више био сродан александрискокириловском
богослову са тенденциом ка монофизитству, кое е владало на Ис
току. Дакле, било е у интересу оригенизма да се дезавуише, да се
ослаби халкидонска ортодоксиа и ена римскоантиохиска прете
раност. Не само што би то ишло у корист оригенизма него би и
отворило пут ка оном главном циу кои жели да постигне импера
тор устиниан: обединити у империалну Цркву монофизитски Ис
ток. А да би се то постигло треба богословствууег императора
отргнути од слепог угааа Риму. За лукавог Теодора Аскиду ние
бионикакавособитинапорданатаколосекскренеустинианова
24
размишаа. Блискост Теодора Аскиде са Двором и егово доми
шато самоприкривае едним таквим потезом одлично се оправ
давало. устиниан е врло радо пошао тим путем. егово тради
ционално црквено ромофилство са конзервативном послушношу
Риму одлучно е прекинуто еговим преласком на пут борбе против
папизма за нови синтетички метод католичанског богослова; а оно
е отворено ишло у сусрет антиримском и антиантиохиском укусу
источне веине. Овим заокретом исказао се и верни инстинкт егове
императорске власти, и то кроз форму очуваа самог биа един
ствене империе. ена стварна глава са престоницом на Босфору
укучила е и своу самосвест религиозно срце Истока са свим е
говим раснонационалним тежама ка монофизитству. Занемарити
ову источну склоност ка спиритуалистичком монизму у Ромеско
империи, коа е од устиниана постала Византиска, а не Римска,
било е више немогуе. Али и пои слепо, као да си на узди те ори
енталне гравитацие, била би исто тако фатална грешка, била би то
издаа католичанског православа и представало би коначну за
трованост монофизитском ересу. Питае се овако поставало:
бити или не бити животу православа на Истоку? Као дубока
болест, као дуготрана напаст, монофизитство се угнездило у Визан
тискуимпериуиисточну Цркву,итонадугестазе.Дасеоноиживи
иобуздабиласупотребнапунатристолеа,иутоммеувременутри
васеленска сабора: V, VI и VII. Овако е мала интрига, минорног
Теодора Аскиде постигла пун погодак. Општи ход историе ишао о
е на руку. устиниан и Теодора су били наметни и обдарени носиоци
империалне и црквене свести, па без обзира на ту интригу, они су
моралидаиспунезовисториенаоваилинадругиначин,натомили
на неком другом конкретном материалу. Морали су ради спасеа е
динства империе и Цркве да донекле утоле же црквеног Истока, а
то е управо значило ослабити било каквим компромисима оне снаге
коесувуклеИстокпремаобавезамахалкидонскогбогослова.
устиниан е знао да у дворско библиотеци проводи многе сате
са монофизитским монасима, кое е окупала Теодора. Ето у такво
атмосфери им е Теодор Аскида подметнуо сво проекат кои врло
свечано осууе неколико глава или главешина, воа Антиохи
ске богословске школе и то због иховог богословског еретичког
скретаа. А што е наважние, осуда те троице главешина Антио
хиске школе, коима е Халкидонски сабор био опростио, и над ко
има се био смиловао, представала би сад у очима монофизитских
маса наубедивии емпириски доказ халкидонског несторианства,
као и оправданости иховог изопштеа из империалне католичан
скеЦркве.устиниансеодушевиоидеомданаованачинреши
25
задатаккоиеизгледаонерешив,т.давратиуокриеЦркве,ато
значииимперие,огромнетериториеинороднеАзиеиАфрике.
ТогасеподухватилаиТеодора.устиниантаддоносиодлукудаова
чвор пресече еговим аутократским, антисаборним методом: им
ператорскимуказомсапотписимаепископакоисуследилиегов.
Тако е донет едан кукаван акт кои е положио темее едном
нездравомидуготраномцрквеномспору,каоиистотоликонездра
вомVВаселенскомсабору.Упитауетекст:
Отриглаве
(544.година)
Куриозитетисториееутомештосеовазнаменитиедикт,због
когаепроливенотоликомастила,зноа,сузаикрви,значиудских
живота,избогкогасусенамногевековепоцепалецркве,уопштеи
ниесачуваодонашихдана.Донассусамодошлинекиодломцина
латинском езику из едног полемичког трактата усмереног против
устиниановог деловаа (Pro defensione trium capitulorum). Текст е
изашаоизпераГермианског(Африка)епископаФакунда.Уопште
нисадржаовогедиктапознатнамеошизсвоеручногустиниано
вогписма,упуеногАфричкомепископуПонтиану.
ЕвотриодломкаизпоменутогФакундовогтекста:
1) Ко изавуе да е правилна нечастива посланица, чие се
ауторствоприписуеИви(quaediciturabibaessefacta),иликоодае
подршкуанеанатемишее,изражавауисепритомружнооКирилу
инегирауи12еговихглава;конападапрвиЕфескисабор(431.г.),
докНесториабрани,аТеодораМоттсуестискогхвали,натогада
паднеанатема.
2) Котврдидасмомиовоизрекликакобипонизили,илиукло
нилисветеоцекоисуприсуствовалиХалкидонскомсабору,на
тогадападнеанатема.
3) ТребасамопогледатиуМаринупосланицупавидетикакое
у целини безбожна и нечастива, због чега е Источна црква и
анатемисалаТеодора.
И захваууи подударности ове три тачке анатемизама
(=главе)опетсатриглавешинеАнтиохискешколе,
ококоихсеводилараспра,т.окоТеодора,ИвеиТеодорита,отпо
чела е нетачна и двосмислена употреба термина три главе, од
носеисенаизвестанначининаихтроицу.
А устиниан, кои е ве успешно пошао путем аутократског
декретираауобластивере,иуовомслучауниемногоразмишао
кадезатражиоиндивидуалнепотписецелогепископата,притомбез
26
сабора.ПатриархМинае,узизвесноколебае,ипакпотписаота
декрет,алиподусловомдаповучесвопотписуколикоРимскипапа
небудеставиосво.Новомримскомапокрисиару,аконуСтефану,
ереПелагиевебиоотпутоваоуРим,жалилисусеепискописи
нодосуендимуса да су после Мине и они били приморани да се
потпишу. Стефан се успротивио и прекинуо е односе са свима
онимакоисуставилипотписе,почевшиодсамогМине.Упочетку
супротестовалииЕфремАнтиохискииЗолАлександриски,али
подпретомдаебитисмеенисаепископскогположаа,предали
су се и потписали; истина под условом да коначну веродостоност
потписа потврди римски папа. Петар ерусалимски е у почетку
изавиваода е устинианов актпротиван Халкидонском сабору;
али, након тога, што су га позвали у Константинопо и након
наговараа Теодора и Т. Аскиде, и он е подлегао и потписао. По
примерусвоихстарешина,такосуистонерадоставалипотписеи
епископиизпровинциа.Свисубилиуочекиваукакоесепоста
витипремаимператорскомдекретуВигилиеРимски,коиеиначе
био устинианов миеник, па самим тим и морално неслободан.
Вигилиеупочеткуниесмеонидапомислидасесупротставивизан
тискомДвору.Алидокеонодуговлачио,читавсеЗападумеувре
менуеднодушноподигаонаноге.ДатиеМилански,коисеувреме
обаве едикта налазио у престоници, истог тренутка се враа у
Италиукакобиорганизоваоопштипротест.УКонстантинопоуе
остаоеговистомишеник,младиилитерарнообразованиФакунд
Гермиански, кои е убрзо врло детано изложио укупну аргумен
тациу западне црквене мисли одбацууи у корену устинианов
подухват.ТосуонезнаменитеLibriXIIIprodefensionetriumcapitu
lorum, кое су биле предмет магистарске дисертацие професора
универзитетаА.П.Доброклонског.УтовремесуПелагиеиАнато
лиеуКонстантинопоувршилиагитациу,сугеришуиаконуКон
стантинопоскецркве,ФулгенциуФерандудауложипротестуиме
целе Африке. Тако ова почие да пише сво протестни трактат за
дефинисаеставаукупногАфричкогепископатаитопутемсабора.
Ова трактат е познат под насловом Писма у Рим. устиниан и
ТеодорадоносеодлукудаизвукуизримскесрединеВигилиаидага
доведу у Константинопо. Несигурност даег боравеа папе у
Риму послужила им е као згодан изговор; остоготски кра Тотила
скородаевебиоопколиоРим.Одбрамбенаармиаебилаконцен
трисана у делу града преко реке; садаши Trastevere. Папа се на
лазиотамоуцрквиСв.Цецилие.Антим,императоровсекретар,по
авуе се сад са наредбом да одатле евакуише папу на Сицилиу, у
Сиракузу.ВигилиаукрцавауунекубаркупагаТибромодводеу
27
Остиуукоосеонукрцаонапрекоморскибродидаеотпловиоу
Сиракузу. Вигилиев боравак на Сицилии е послужио целокупном
црквеномавноммеуЗапададаслободноизвршиутицанаега.
ДопутоваоеспециалноовамоДатиеМиланскикакоби отворио
папиочиповодомопасностиодподривааауторитетаХалкидонског
сабора,штоеиначебилаосновнаидеаустиниановогултиматума.
ИзКартагинеестиглауСиракузуодлукаАфриканаца,коаепочи
валанаизвештауФулгенциаФеранда.У токулета 546.годинедо
путовалисуипосланицикоееупутиоЗолАлександриски,коие
такоебиоспремандаповучесвоизнуенипотписсаимператоро
вогдекрета.Уесен546.годинеВигилиасудопремилиуВизантиу,
искрцали га у Патрасу и преко Илирика га копном дае повезли.
Пошто е и ту, успут, наилазио на протесте против злосреног
едикта,Вигилиедоносичврстуодлукудамусеионуспротиви,тео
томеунапредпишеиустиниануипатриархуМини.
Без обзира на ово, устиниан е приредио папи дочек са свим
званичним почастима, сместивши га у дворац Плакидие, кои е
играо улогу Римске амбасаде. Али е истовремено одмах започео и
дипломатскипритисакнапапу.ПослеразлазасапатриархомМи
ном,оваенатоодговориоизбациваемВигилиевогименаиздип
тиха.Овоеошувекбиосамоништавнипочетакмучнихискушеа,
коасусесвевишеивишегомилала.
ДабипружиоВигилиуподршкуПелагиееудецембруизРима
допутовао у Константинопо. Сад е имао нову, ванредну улогу
посланика кои долази из Рима од Тотиле са предлогом да се
успоставимирсаустинианом.УпапиномодсуствуаконПелагие
се обрео као воа и предводник римског клира. Без обзира што су
варварскизавоевачипривременопонизилиРим,црквенасамосвест
западногепископатаебилаопозициононепоколебивапремадогма
тисаувизантискевласти.ВигилиееуКонстантинопоумогаои
мораодасеослаанатузаконитусаборскубазу.Меутим,Вигилие
самбезпомоитаквогзналцаисточногбогословакаоштоебио
Пелагие,коиепочетком543.годинемораодасевратиуРим,дои
стаселошесналазиоуисточнимфинесама.Аовде,угостимакод
устинианаиТеодоре,биоеподвргнутошиупорномнаговарау.
Папаебиоприморандаишчитаваспециалноизабранецитатеиз
дела Теодора Мопсуестиског, Иве Едеског и Теодорита Кирског
коисумураниекаописцибилисасвимнепознати.Папусуубеи
валидаосудамишеапоединихлица,мадаихеоправдаоуцелини
Халкидонски сабор, никако не нарушава ауторитет Сабора. Али
каквим е тек добитком за Цркву бити награен та мали уступак!
Малтенекаодаесесвимонофизитивратитиуенокрило!Папа
28
е био сломен и попустио е. Обеао е да се нее гласно противити
осуди троице источних ауторитета, онако како е то договорено.
Меутим, императорски пар извукао е из ега и нешто више. Као
гаранциу, Вигилие им е ош дао и два тана писма. Тешко е да се
одрекнемо природне хипотезе да е ова малодушни Вигилиев усту
пак у ствари био плата за ону грубу државну протекциу коа му е
донела папску катедру. Тек после свега овога, патриарх Мина е 29.
уна, на дан Петра и Павла, 547. године, одмах са им ступио у кон
такт и вратио поново егово име у диптих. Меутим, папа е на ед
ном авном скупу имао смелости да изави устиниану следее: а
сам ваш заробеник, али то ош увек ние и апостол Петар. Морао
се придржавати привилегиа Римске катедре да се од почетка у свему
расууе самостално. Указао е и на присуство узнемирених седамде
сетак епископа из западног патриархата кои нису потписали едикт,
а кои су се у том тренутку сакупили у Константинопоу. Папа е
прво морао са има као judex (судиа) да одржи саборско заседае,
judicium, и да изнесе свое законито мишее, judicatum, т.
начелну одлуку. Конференциа е била одржана. Реч е узео Факунд,
епископ афричке Гермиане, специалиста за ово питае, кои е ве
радиосвоеделоLibriXIIIprodefensionetriumcapitulorum:
Напокорние молим Ваше Сватешество да размотри питае:
да ли е стварно Халкидонски сабор прихватио Ивину посланицу,
коу сад едикт осууе као несторианску? По моме мишеу, осуда
Теодора Мопсуестиског ние толико важна да би се због е раски
дало са Мином. Свакако да се ова осуда не одобрава, али се ипак
може трпети. а сам лично прекинуо односе са Мином просто због
тога што сам уверен да читава ова ствар наноси штету Халкидон
скомсабору.
Управо то и а не знам, приметио е Вигилие, те нисам у то
и убеен да е тзв. Ивина Посланица била прихваена на Халкидон
скомсабору.
Ако е ве такав случа, самоуверено е изавио Факунд, доз
волитемиондадапрвиизложимдоказе.Надамседауобаснитида
е потпуно узалудно одбиати чиеницу да е ову посланицу Сабор
прихватио. Дозволите ми да обелоданим мрачну страну тих сми
цалица кое су усмерене против ауторитета Халкидонског сабора.
Овакав страшан блистави рефлектор, кои е обасао ова дубоко
убеени увод, утерао е Вигилиу страх у кости. Очигледно е био
преплашен тиме што е се разоткрити егова лукавства и понижа
вауе тане ствари, те е, збунивши се, прекинуо заседае и пружио
могуност сваком епископу да поединачно писмено изрази свое
мишее.Факунднамсведочидаеимператорскичиновникдао
29
епископимаKojejeпапанапустио,ултимативнирокзаодговорсамо
7дана,адасупритомдвабилапразнична.Владинпритисакеимао
дества.Поштоетаносазналаоеговоспремностинакомпромис,
велика веина се из солидарности и сажаеа према своме папи
сложила да прихвати византиски покуша осуде Три главе због
вишихинтересаЦркве.Кадеодепископадобиоусвоерукепис
мене закучке, Вигилие написа у истом духу и сво judicatum, уз
великенапоменекоесусетицалеауторитетаХалкидонскогсабора.
ЧитавсвежаовихдокуменатаВигилиеепредаоДвору.Посебно
еjudicatumпослаопатриархуМини,итобашнаВеликусуботу11.
IV548.године.Напитаезападнесабраезаштоетакопоступио,
Вигилиеенекакорасеаноинеубедивоодговорио:Правореи,
ниакаониви,нисамзаовуработупротивауторитетаХалкидонског
Сабораинисамжелеодадржимкодсебеовакомпромитууима
териал,коибимогаодадоспеуархивенашесветеРимскецркве,па
бипосленекомогаодапомислидасамастварноодобриоосудуТри
главе. Предао сам их у Двор, па нек раде са им шта хое.
Стварнооставатужанутисаковалукавосткоаевештачкимаски
рана наивношу; све е то оно исто Вигилиево плаае кариере.
Осимтога,упраксисепоказалаошеднагораствар:текстjudica
tumaеустинианубионекористанзапостизаеблагонаклоности
код монофизита. Ни едан се од их ние могао сложити са
величаемХалкидона.
Теодорина смрт 29. VI 548. године донела е папи велико олак
шае.Отпаоетимееданличнипритисакитобашуономтренутку
кадеобавиваеjudicatuma,коиниебиоприрастаозасрцемо
нофизитима, истовремено покренуо велики талас протеста на За
паду. Запад е de facto ве био делимично независан од Византие
(Галиа,Шпаниа),полузависан(ИталиаиАфрика),илипаксасвим
зависанкаоДалмациаиИлирик.ТакоесаборностЗападаdefacto
подриваланасвечаниепапинеизавеехsese,sednonехconsensuес
clesiae,т.одсебеличноаненаосновусагласностиЦркве.
УЦрквиеувектакобилоибие,насупротзлосреноформу
лацииВатиканскогсабораиз1871.године.
Утовремесекаокижевнитумачбогословскихрасположеа
наЗападупоавиоФулгенциеФеранд,аконизКартагине,коие
асно мислио и бриантно писао. Римски акони, Пелагие и Ана
толие,ималисуправеразлогедамусеобрате,теезбогтогаонсво
спискаоодговоринасловиоПисмоуРим.
Фулгенциеегледаоначитавустиниановпосаокаонаштетан,
неуместанподухват,одкогакористимауединомонофизити.Осуда
ТриглавееравнамешауунадлежностХалкидонскогсабора,те
30
равна понижавау еговог ауторитета... Чему е потребан та рат
са мртвима? Ви сте, , хакачи на мртве. Ова фор
мулациаепотомпосталакрилатица.
Практични закучци Ф. Феранда су следеи: 1) Не дозволити
накнадно разматрае Халкидонског сабора и чувати у целости е
гове дефиницие; 2) Не изазивати саблазан меу живима због пре
минуле сабрае; 3) Нико нема право да путем изнуених потписа
претендуе на ауторитет своих састава, што пристае едино Све
том Писму. Бие веома корисно и на благо Цркве ако о нико не
буде прописивао према чему она треба да се равна, него да се
придржаваоногачемуонаучи.
Тако су Италиа и Африка устале против устиниановог неумес
ног подухвата и увлачеа папе у таква посла. Нарочито се Африка
одлучно држала са познатом плаховитошу свог темперамента, коа
е од искона, на о своствен начин, штитила своу помесну слободу.
па чак и од прети кое су стизале из самог папског Рима. На усти
нианове службене захтеве епископ Понтиан Картагински одго
ворио е овако: Списи Теодора Мопсуестиског су сасвим непознати
у Африци и никога не збууу. И уопште узев, не треба осуивати
поконике, ер се они више не могу поправити... Ради Самог Господа
Бога не нарушава мир у Цркви, како не би, наумивши да осууеш
мртве,кажаваосмрумногеживе,збогиховенепокорности.
Сва ова западна богословска публицистика има знача као по
казате западног менталитета, али е далеко од прецизности и ис
танчаности источне мисаоности. Не треба ограничавати црквену
истину ни временским границама ни границом измеу живих и
мртвих. Црква е свеобухватна; у о се све те границе потиру. Према
Христовим речима, Бог ние Бог мртвих, него живих, ер су код ега
сви живи. Значи да и за Цркву то важи. Значи и ен суд се не може
сматрати само судом човечиим и историским. Он може и мора да
буде и надисториски и надчовечан, т. богочовечан према природи
самеЦркве.
Кад е Теодорином смру отпао и ен морални терор, и то не
само над Вигилием него и над многим другим западним епископима
(нарочито онима са Балканског Илирика), кои су позивани у пре
стоницу да би потписали judicatum, онда су и уди из наближе
Вигилиеве околине почели да га напуштау, сливауи се у талас
опште опозицие на Западу. Чак су га два Вигилиева акона (а сед
морица акона Римске цркве представау несумиво истакнуте
личности ер су обично кандидати за папу, или егови заменици),
Себастиан и Рустик (ова последи е чак био и неак Вигилиев),
демонстративнонапустилисаунапредпланираномбукомискан
31
далом, и то на сам Божи 549. године, баш кад е требало са им да
служе литургиу у Св. Софии. их су на то саблазнила двоица
афричких монаха, Лампридие и Феликс, кои су ту, у престоници, ве
ширили летке против judicatuma. Вигилие е тад забранио учеше
у литургии своим аконима и читаво оно гомили клирика римске
урисдикцие коа им е пришла све док се не покау. Читаве области
на западу су отпочеле саборно да се буне против judicatuma. Због
прихватаа овог документа епископи из Илирие су свргли свог при
мата,Бенената,епископаустинианаI,т.ОхридскоСкопанског.
Према своо традиции, Африка е поступила смелие. Под пред
седништвом Репарата Картагинског, афрички епископи су ед
ноставно изопштили папу Вигилиа, истина под условом све док се не
покае,аупутилисуипротестустиниану.
У Галии пак нису тачно познавали ситуациу, па су се узнеми
рени епископи, их 71, сакупили 28. X 549. године у Орлеану и по
новили осуду Несториеве и Евтихове ереси. А епископ Аврелиан
из Арла, послао е свог клирика Анастасиа да би се уживо, лично, о
свему информисао. У еговом присуству су двоица Вигилиевих а
кона и направила она споменути скандал. Вигилие е био задовоан
што му се указала прилика да преобрати Анастасиа у своу корист.
Пошто е умаио сву оштрину покренутог питаа, Вигилие е убе
дио Анастасиа да се уствари ради о хуеу Кирила Александри
ског, па е лично послао у Арл умирууу посланицу у коо се потвр
ивао.примат Халкидонског сабора, док е самог Анастасиа прео
братиозаjudicatum,пачакизаполитикуимператораустиниана.
Уопште узев, сва ова ситуациа уз протесте целог Запада против
папиног личног judicatuma есте у ствари егзактан доказ папине
погрешивости у догматима, и то баш онда кад е он одвоен од сабор
ности Цркве. Другачие, ово е рушее ватиканске формулацие да е
папанепогрешив,ехsese,sednonехconsensuecclesiae.
Потребазановимваселенскимсабором
Поучно е било видети, ма колико се журило устиниану да ис
користи своу самодржавност, а не право да би решио настали
црквени проблем директним притиском на савест епископата, како
е истовремено и у западно половини Цркве, без обзира што о е
била туа и сама помисао на васеленске саборе, како е и у, значи
сад обе стране, довела реална безизлазност из такмичарског орсо
кака, да признау неизбежност новог сабора. Вигилие е дошао до
искреног убееа да без личног упознаваа са актуелним пробле
мима,итобашовденаИстоку,нионанисвидругизападниеписко
32
пи никад нее схватити како га треба у пракси, животно решити.
Дакле, их треба позвати овде на саборску расправу, т. органи
зовати васеленски сабор и поново на ему решити читаво питае,
одложивши притом у страну и василевсов указ о Три главе, као и сво
judicatum, кои е довео до такве тегобе на Западу, а истовремено оп
тереивао и егову личну савест. устиниан е спремно прихватио
концепциу сабора. Али, да би обезбедио жеени папин глас, он е
поново, по други пут, опет баш оптеретио папину савест. устиниан
е приморао папу Вигилиа да се у присуству епископа и сенатора
закуне на ексерима Крста Господег и на Четвороеванеу, да е
учинити све што буде могао како би Три главе биле осуене. И како
би свим западним саучесницима у настоау папиног judicatuma,
значи скоро седамдесеторици епископа, сад били враени на силу ра
ние искамчени вотуми. И сви су прихватили обавезу да се до сабора
неизашавауниза,нипротивТриглаве.
Овако е простор за ново слободно разматрае питаа био
формално рашчишен. Не формално, него стварно, василевс е енер
гично рашчишавао пут за васеленске гласове кои су му били
потребни. Епископска страна пак, коа е такое положила заклетву
да е утати, ние у рукама имала другог оружа осим поединачне а
не авне размене мишеа. Император е едноставно поседовао
власт принуде и то без икакве дискусие. Право и обавезе властво
ваа су били неопозиви, те император ние никоме дао и ние могао
дати обеае да нее дествовати. Недествовае власти е еле
ментарни и несумиви злочин. Епископска страна пак коа е била
везана утаем, обрела се у веома незгодно ситуации. Испоставило
се да е обеае уте било еднострано. устиниан е дествовао
и вршио притисак ве по само природи државне власти. Он е на
редио да се организуе помесни сабор у друго Киликии, у граду
Мопсуестии, те е од Сабора добио потребну резолуциу коа е
гласила да тамо никада Теодорово име ние фигурирало у диптисима,
т. да оно никад ние било предмет култног поштоваа. Значи, да са
те стране за анатемисае Теодора нема никаквих препрека. Били су,
меутим, потребни огромни напори да се сломи тврдоглава опози
циа у Африци. Треба реи да е државна власт Ромеаца, после на
езде Вандала и Визигота баш у то време, едва била успоставена,
тако да е државно власти било релативно доста лако да измиша
оптужбе за политичку издау, те за подршку и сараду са неприа
теем, кои тек што е био покорен. Тако су могли да отерау карта
гинског Репарата и групу епископа, егових едномишеника. Сви
суонибилипозванидадоууКонстантинопо;биоетосудски
33
позив, тачние: привоее. А приведени се нису уплашили ни од
каквих прети, одбивши да потпишу указ о Три главе, кои, према
прихваеномдоговору,саднебисмеовишенидасепомене.
Због овога им нису судили, него наводно због политике, због
неких административних ситница и пропуста у служби. Репарату е
била одузета катедра и био е протеран у Евхаити. На егово место
е одмах ту, у Константинопоу самодржавно био поставен е
гов апокрисиар Примасие. Повратак Примасиа у Картагину го
мила света е дочекала крвавом побуном. Веина епископа се тад
покорава властима, а они кои су остали упорни били су разаслати по
манастирима.
А епископи Илирика се нису ни окупили на помесни сабор како
биисаботиралиустиниановуказ,теганикаконисунипотписали.
Зол Александриски е повукао сво потпис кои е био ставио
испод василевсовог указа, па га е устиниан сменио са положаа
(551.г.)инанеканонскиначиндовеоАполинариа.
Овако се стекао утисак да император не рашчишава само пут
за тражено саборно решее проблема, него да целом сериом раз
личитих аката власти унапред обезбеуе потребну одлуку, желеи
тако да сам сабор учини сувишним. Он сад лично пише подробан
полемички трактат, а покварени Т. Аскида га убеуе да од тог трак
тата направи нови едикт и опет врати на метод потписиваа царског
едикта.
Чувши за нову удурму, папа улаже протест, али се на то ние
обратила пажа. Едикт насловен , т. Ис
поведае вере, са закучцима у форми 15 анатематизама одашие
се по цело империи са упутством да буде истакнут на црквеним две
рима (551. г.). Задатак е био да се унапред дефинише питае кри
вице Три Главе са мотивациом коа би успутно негирала западну
аргументациу. Треба признати да е у веем делу ово било озбино
и темено ураено. Тезу да се не може допустити анатемисае пре
минулих устиниан оповргава чиеницама. Црква е древне ере
тике: Валентина, Василида, Керинта, а и новие, нпр. Евномиа,
посмртно анатемисала. Од Западних е лично Августин писао, ако би
чак и сам Цецилиан размишао супротно Цркви, он би га и после
смртиизопштио.
Уколико се забрани посмртно осуивае, онда значи да треба
забранити и оправдавае. А шта бисмо онда урадили са посмртним
оправдаем и прославаем св. ована Златоустог кои е био осу
ензаживота?
Прича се да е Теодор Мопсуестиски умро општеи са Црквом,
причемусегубиизвиданевидивастранаЦркве.Оникои
34
размишау порочно, они су ве реално отпали од Цркве. И локално
истраживае е показало да е у егово завичано Цркви било
избрисано из диптиха сеае на ега. Тачно е да су се о Теодору
Мопсуестиском позитивно изашавали ован Антиохиски са е
говим сабором, па чак и лично Кирил Александриски. Али сва по
единачна и успутна позитивна мишеа овакве врсте не решавау
питае у целини. И свеци Цркве, као што су то били Дамас, Ата
насие Велики, или Василие Велики, позивау се на Аполинариа; па
чак и Лав Велики дае за право Евтиху, али све до оног тренутка, док
се ние разоткрило еретичко скривено мишее тих богослова. И
св. Кирил Александриски, оповргаваем Теодора, анулира своу
преашу наивност. Било е време кад су ован Антиохиски и е
гова сабраа, епископи, били неприатеи св. Кирила и заштитници
Несториа, а ето, 433. године су се одрекли своих грешака и уеди
нили се са Кирилом. едном речу, устинианова аргументациа е
била темена, без обзира на грубо политичко угетавае стихие и
процедуреаутентичнецрквенесаборности.
Меутим, ово вероломно одступае од предсаборног договора
са папом и са западним епископима изазвало е, и потпуно оправдало,
бунтовни и упорни протест на Западу. Оно устинианово Испо
ведае, Омологиа, довела е сад и папу Вигилиа до критичне
тачке. Он е савладао своу преашу малодушност и, ослаауи се
на саборно мишее читавог Запада кое е ве било формулисано,
пошао е путем часног отпора против грубог притиска Цезара.
Плакидин Дворац у II Риму е дошао на место Латеране I Рима; у
ему се формирао центар отпора за цео Западни епископат. Почело
се са озбиним предлогом упуеном папи да прихвати императорову
Омологиу. На челу царске делегацие е изазовно био Теодор
Аскида. Вигилие е одбио да стави сво потпис, замоливши притом
устиниана да повуче сво акт до одржаваа сабора. А Датие Ми
лански, кои се налазио на челу аутономне диецезе, придружууи се
има, дао е овакву изаву: У свое име и у име епископа Галие, Бур
гундие, Шпание, Лигурие, Емилие и Венецие протестуем, и
сваког ко е потписао ово исповедае изопштавамо од нас, пошто
ова докуменат очигледно наноси ударац Халкидонском сабору и ка
толичанско вери. Вигилиа и Датиа е подржао у иховом протесту
и Пелагие, кои е био допутовао у Константинопо из Рима. Уз е
гову подршку Вигилие е изавио да он прекида свако општее са
папомМином.
Уследиле су репресие. Пошто му е претила опасност од хап
шеа, папа е са Датием донео одлуку да уз помо клирика кои су
мубилиоданипобегнеизПлакидиногдворцауцрквуСв.Петра,коа
35
е била при Гормиздином дворцу. У овом дворцу су ош донедавно бо
равили монофизитски монаси, Теодорини убимци. У овим околно
стима е папа Вигилие потписао смеивае Теодора Аскиде и изоп
штее свих оних кои су прихватили едикт са понуеним исповеда
емвере,паепредаотадокуменатунадлежнеруке(17.VIII551).
Власт е наредила да се силом отму бегунци кои су се крили.
Одред наоружане полицие, са гомилом коа га е пратила, бануо е у
цркву; стреле су претеи биле затегнуте према тетивама. Епископи
су се са клирицима боаживо прибиали уз мраморни престо поред
олтара, полицаци су хватали клирике и одмах их издваали у страну.
Ставили су руке и на корпулентну папину фигуру; ухватили су га за
ноге па чак и за бедра, али нису могли одмах да га одвое од стубиа,
т. ножица престола за кое се он чврсто држао. Стубии су почели
да се уау и тешка мермерна плоча са престола би размрскала
папину главу да нису сви похапшени клирици здружено урнули и
спасли га од катастрофе. Кад е све ово видела, гомила се окренула
против полицие, почела да звижди и тера полицаце из цркве те
фактичкиослободилаухапшенике.
Схватила е влада да се авно осрамотила. Бегунци су остали на
своме месту у цркви апостола Петра под заштитом збуеног авног
меа. Требало е преи на преговоре. устиниан е послао Вели
зариа са троицом достоанственика са молбом да се папа врати у
Плакидин дворац, те да се не плаши никаквог насиа. Меутим, папа
е изразио неповерее и затражио е од устиниана да се закуне, што
би едино могло да га умири. устиниан е сачувао сво образ од
оваквог ударца на егово самоубе, али е поручио преко делега
цие да дае обеае на светим моштима, да е папина слобода бити
сачувана. После овога сви су се вратили у Плакидин дворац. Али, без
обзира на сву споашу слободу, атмосфера режима у дворцу е
била оштро измеена. Целокупна послуга е била нова, груба, са ин
струкциама кое су се примеивале у затворском режиму, са задат
ком шпиунираа и лажног сведочеа. Вигилие и Датие су били
лишени могуности да одржавау везу са другим римским клирицима
кои су живели у престоници. едан Вигилиев секретар е био пот
купен да фалсификуе криминална писма коа е тобож папа слао у
Италиу. авно се припремао лажни процес против папе Вигилиа да
би политички био окривен и смеен. На Западу су се шириле
ружне клеветничке приче о Вигилиу. Римски клирици су сматрали
за потребно да тано пошау на Запад отрежавауи извешта о
истинском робиашком папином положау. Вигилие, Датие и остали
кои су били са има, доносе одлуку 1. децембра 551. године да
поновобежеиззидинаовеноветамнице.НадваданауочиБожиа,
36
ноу, 23. децембра, сви ови латински ерарси и клирици, веруи се о
камее неког зида кои се градио, побегли су према обали на коо су
их чекали чамци. Тако су се превезли на другу обалу Босфора, у
Халкидон, у она исти храм Св. Евфимие у коме е одржан чувени IV
Васеленскисабор,коиебиотакодрагРиманима.
Био е ово нови скандал за владу; прича се сад понава од по
четка. Папи се опет упууе 28. I 552. године Велизарие са закли
уим обеаима и уз све гаранцие, али папа одговара: време
даваа заклетве е прошло; потребне су гаранцие. Уколико импера
тор укине свое едикте, врати се пословима устина и тиме поврати
мир Цркви, онда е се и папа вратити у Константинопо. устиниан
се разарио. Одмах е одговорио псовачким писмом, али без потписа
(31. I 552. године). Осетивши да е дошло до заокрета на горе, Виги
лие одбиа да прими писмо без правог потписа императора и доноси
одлуку да се обрати цело Цркви едном посланицом, т. енцикликом.
У о е била изложена сва ова тужна историа, али без икаквог
помена Три главе, због коих е и дошло до свега овога. Ово е било
поштено придржавае оних договора кои су били утврени са
устинианом. Меутим, сад се авно обавило свргавае Теодора
Аскиде, изопштее патриарха Мине и свих западних епископа кои
суимдалисвоепотписе.
устиниан е опет био умирен те е послао папи допис да ова
означи тачно дан кад е мои да прими опуномоена лица коа шае
император ради потвриваа заклетве да се папа потпуно безбедно
може вратити у дворац Плакидие. Вигилие е одговорио да он нее
напуштати Халкидон док не добие задовоее кое е тражио, а да
е сад спреман да упути ради преговора епископа Датиа и то под ус
ловима специалне гаранцие за егову личну безбедност. устини
ан, меутим, прибегава одуговлачеу. У меувремену 12 епископа и
два римска акона, Тулиан и Пелаги, из Вигилиеве наближе око
лине, едан по едан присилно бивау удаени од папе и присилно се
одводе у престоницу. На ову нову репресиу Вигилие е одговорио
авном полемиком. На местима где су се обично у престоници исти
цали леци, приатеи прогоеног папе су окачили егове изречене
казне за Теодора Аскиду, патриарха Мину и ихове савезнике. За
владу е ова нова конфузиа била очигледан доказ безизлазног так
мичеа измеу самовое едног самодршца и непобедивости сло
боде Цркве. устиниан се авно предао, те е донео одлуку да убрза
сазивае незаобилазног сабора. Ние могао меутим да се одрекне
свих мера притисака и разноразних смицалица у жеи да добие пу
темсаборанеопходнупресудукакобисатераочитавЗападнапози
37
циу маине коа е изгубила сво утица. Ова вештачки задатак е за
хтеваодостакомпромиса,иустинианепошаотимпутем.
По нарееу василевса, вуци су се преобраали у агаце. Од
еданпут Теодор Аскида, патриарх Мина и сви други ерарси и кли
рици кое е папа осудио, неочекивано му сад шау покорну и скру
шену посланицу. Очигледно са допуштеем власти они изавуу
како нису криви за насие кое е вршено над папом. А уколико су
посредно и нехотице ипак згрешили, онда моле за извиее. Моле
да им се опрости и чиеница што су општили са лицима кое е папа
изопштио; ош подсеау да у складу са договором, пре сабора ништа
нису написали о Три главе. А своа претходна писаниа на ту тему сад
повлаче и шау папи на увид. Претходна четири васеленска сабора
онипризнаунеопозивобезикаквогдодавааилискраиваа.
Папа се формално овим задовоава па се враа у Константи
нопо. Наравно да он ние био толико наиван па да поверуе овом
документу кои е био написан по нарееу василевса. Меутим, за
егову римску уридистичку свест, био е то довоан разлог да се иде
на васеленски сабор. Утолико пре што е и Вигилие пре сабора
повукао сво judicatum, као што е то исто учинио и император са сво
имаутократскимедиктима.
У току следеих месеци убрзо су умрли и патриарх Мина (25.
VIII 552) и Датие Милански. На место престоничног патриарха
обрела се една нова фигура, монах Евтихие, кои е допутовао у
Константинопо у своству заменика свог, Амасиског (на Понту)
епископа на предстоеем сабору. Бие да е посигурно устиниан
наредио да се он постави на патриаршиски трон. Да би отклонио све
компликацие на изборима, василевс е обавио да е уснио сан у коме
му лично св. Петар указуе на Евтиха. Овим е свако неслагае било
искучено. Како е онда после свега тога Евтих угодио устиниану?
Историчар Евагрие (IV 38) нам делимично разоткрива завесу: Кад
се поставило питае да ли е потребно да се поконици подвргну
анатеми, Евтихие, кои е очигледно био добро проучио Свето
писмо, али кои се за живота патриарха Мине ош увек ние убраао
у познате уде, него е само обавао дужност апокрисиара код
Амасиског епископа, сад е та исти Евтихие гледао на окупене
саборнике, не само са гордошу него и са презреем, изавууи
одлучно да о том питау уопште и не треба да се дискутуе. Цар
осиа у древна времена не само што е ножем пробадао живе идоло
поклоничке жреце него е и раскопавао гробове оних кои су одавно
ве били умрли (4, Цар. 23, 16). Евтихове примедбе су се показале
као врло умесне, па га е устиниан, сазнавши за такав став, након
Мининесмртиуздигаонапрестоцарствууегграда!Потпуное
38
асно да е устиниан поставаем Евтиха обезбедио посмртну
осуду за свое Три главе. У свему овоме се примеивала и закулисна
играТеодораАскиде.
Евтих се прво посаветовао са Аполинарием Александриским,
Домном Антиохиским и Илиом Тесалониским, па се онда у заед
ничком фронту на дан свое интронизацие (6. ануара) обраа 553.
године синодиком папи, у коо потвруе свое православе вернош
у свим дотадашим Васеленским саборима (четири их е било) и
спремношу да све спорове изглади на наредном Васеленском сабо
ру. Вигилие е одговорио да се он радуе црквеном миру и сазиву тог
васеленског сабора и то под еговим, папиним председаваем при
државауи се права, , servata aequitate,
алудирауи на чиеницу да е праведно добио све гласове у Западно
цркви. Због тога е он изразио и мишее да би набое било да се
сабор окупи у Италии или на Сицилии. устиниан е, меутим, ве
биоразаслаоусвоеимепозивницезадолазакуКонстантинопо.
39
VВАСЕЛЕНСКИСАБОР
(553.ГОДИНЕ)
Како би отклонио папин предлог о западно целовитости сабо
ра, устиниан е папину формулациу servata aequitante проту
мачио тако да сваки од 5 патриархата буде заступен са еднаким
броем делегата; али ова варива еднакост би истовремено зна
чила 4/5 источногрчких делегата, а само 1/5 латинских. Уствари,
представништво Запада е било ош оскудние, ер се у Константи
нопо, упролее, слегло скоро 150 грчких епископа а само око 25
латинскозападних. Нико ние дошао чак ни из оближег Илирика,
а да и не говоримо о далеко Галии и Шпании. Из Африке су била
доведенаосморицаепископа,коееодабралаимператорскавласт.
Због свега овога папа ние прихватио устинианове предлоге и
ние се одлучио за одлазак на сабор, изавивши: нека сабор разматра
питаа без учеша латинске стране, а папа е му ве ставити на
знае и послати у евиденциу свое мишее и свое одлуке. Овим е
формално католичанственост сабора била поколебана, те е и могу
ност постизаа заедничке дефиницие вере била ставена под знак
питаа. Ни овакав начин папине опозицие ние устиниана зауста
вио. Године 553, конкретно 1. маа, он е преко Велизариа обавестио
папу да е Сабор отпочети са радом 5. маа а да издвоена папина
одлуканеебитиприхваена.
Сабор е почео у пространо сали, , коа е пове
зивала Св. Софиу са патриаршиским палатама, под председни
штвом Евтихиа, новог престоничног патриарха. Пошто е папа од
био да узме учеше на Сабору, уз Евтихиа су седели Александриски
и Антиохиски патриарх, а и заменици ерусалимског патриарха.
Додамо томе ош 145 епископа и покорних западних фигура из не
покорнеАфрике.
Сабор е отпочео рад василевсовим обрааем присутним кое е
иначепрочитаоеговсиленциарие.Подвидомисториатапокре
40
нутог питаа у овом обраау не само што е био прописан прогрес
сабора кои му се става на дискусиу, него су и у доста заповед
ничком тону били назначени и закучци кои се од ега очекуу и
кои су наводно очигледни, те тиме и несумиви. Као главни задатак
Сабора истакнуто е искореивае последих остатака нестори
анске ереси. И претходно ангажовае епископата на потписивау
устинианове Омологие (Исповедаа) сад се тумачи само као
консултовае и припрема саборног црквеног мишеа за текуи
васеленски сабор. Сви су ве били осудили Три главе, али како е ош
увек било оних кои су бранили непобожност, то се сазива ова
Сабор ради свечане манифестацие црквене вое. А што се тиче
Вигилиа, сватешег папе древног Рима, василевс е консултовао и
ега; а он е изрекао анатему на Три главе и дао увераваа да е у
наскорие време пружити Сабору на увид сво коначни одговор.
КонкретниустиниановПрограмуказбиоеовакав:
1) Молим вас да размотрите све што е написао Теодор Моп
суестиски, као и све оно што е написано о ему. Из тог ете сазнати
да су га ве одавно осудили свети оци, као и да е због тих осуда
избрисаниздиптиха.
2) Молим вас да потанко испитате схватае како треба по
смртно анатемисати... и молим да се око овог питаа придржавате
учеа светих отаца, кои су и посмртно анатемисали оне што беху у
непобожности.
3) Молим да се обрати пажа на све оно што е написао епископ
Теодорит Кирски против праве вере, против Ефеског сабора, против
Кирила Александриског и егових 12 анатемизама, као и на оно
штоенаписаоуодбрануТ.МопсуестискогиНесториа.
4) Молим да се поведе расправа о непобожном Ивином писму
упуеном Мари Персу... А како неки сматрау да е Халкидонски
сабор то писмо прихватио..., треба онда упоредити садржа тог
безбожничкогписмасаодлукамаХалкидонскогсабора.
Сутрадан, 6. маа, Сабор е решио да пошае папи у дворац Пла
кидие едну велику, репрезентативну депутациу коу су предводила
три патриарха, са позивом папи да изволи дои на Сабор. Папа се
направио да е болестан па е замолио да се одложи прихватае било
какве одлуке. Онда е устиниан издао нареее да се три пута упу
ти формални позив, како то захтевау правила римског права, коа се
примеуу према осуенику. Наредног дана су се придружила патри
арсима у делегации и два главна сановника (што би данас ми рекли
министра). Папа е донео одлуку да асно каже како он нее отии на
Сабордокнаеганедоеииталианскиепископат.
41
Без обзира на ова неуспех, Сабор ипак 8. маа одлучуе да се
лати посла, па е на своим заседаима (од IVVIII), придржавауи
се устиниановог програма, те понавауи грау и цитате из царске
Омологие са ених 15 анатемизама, завршио сво рад 2. уна; и то
тиме што га е свео на 14 анатемизама. Ето, такав е био редослед
записника.
Теодор Мопсуестиски е складиште богохулности, хулне су
егове тврде: Од пресвете Деве се ние родио Бог, него човек.
Бог е био присутан у човеку Исусу приликом еговог роеа;
Дева Мариа е Богомати, зато што е у човеку кога е она родила
био Бог по своо благонаклоности; Христос е у борби против
страсти и похоте имао потребу за подршком Светога Духа. Према
тумачеу Теодора Мопсуестиског се сва месианска места не односе
искучиво на Христа, него нека од их и на удески народ. Он е
хулноговориоокигамаоваиоПесминадпесмама.
И код Теодорита Кирског има много неприхвативог у еговим
писаима:
а)еговаполемикапротив12Кириловиханатематизама;
б)Несторианска формулациа За Христа е девичанска утроба
био егов храм; или Ми не знамо ни из Библие, ни из списа отаца
Црквезаединствоипостаси,тенаметостранитупоам;
в)У своо преписци Т. Кирски е врло опако хулио на св. Кирила
Александриског, ставауи га у исту раван са еретицима: Арием,
Евномием, Аполинарием; изавууи притом да му е блиска
неразборитостВалентинаиМаркиана;
г)Прочитан е и текст погрдног писма кое е Кирски написао
444. године поводом смрти Кирила Александриског: Назад, умро е
та опаки човек! Н. Н. Глубоковски у своим истраживачким ра
довима о Блаженом Теодориту у потпуности одбацуе аутентичност
овогписма.
д)У свом писму из 431. године написаном из Ефеса Андреу Са
мосатском, Теодорит Кирски свеукупну линиу понашаа св. Кирила
описуе као противну Закону: Опет махнита Египат против Бога,
опет ратуе против Мосеа, Арона и ихових послушника... Опет е
осрамоена дубокоуважавана побожност. Оваквом сабору се пот
смевау Египани и Палестинци, Понтици, Малоазици, а с има и
Запад.
То ни комичари у своим паганским комедиама нису тако исме
авали побожност. Такво трабуае никад ниедан писац не би
изрекао!...;
) Писмо у приатеском тону кое е написао Несториу после
еговеосуде:Господинумоменауважением,напобожниемина
42
светием оцу, Несториу... а себи неу дозволити да се сложим са
оним што е неправедно и противзаконито ураено против твое
светие; а то неу себи допустити уз помо Божие милости, чак и
кадбимиодсеклиоберуке.
Била е то ипак само горда реторика коа услед удске огра
ничености ние могла да предвиди да е лично он, та исти Теодорит,
на Халкидонском сабору, после 20 година, под притиском вике тог
премореног Сабора кои ние хтео да саслуша егова обашеа,
био просто принуен да без икакве мотивацие анатемише управо
Несториа.
Што се тиче Иве Едеског, било е беспоговорно прихваено да га
е лично Халкидонски сабор оправдао, али да е егово писмо упу
ено Мари, кое се може протумачити околностима конкретне си
туацие, ипак осуено. Поводом тог писма записничар е забележио
овакве узвике неких учесника Сабора: Ми осууемо то писмо! Оно
етуеСабору!Когаприхвати,таосууесветехалкидонскеоце!
После овог заседаа у токове саборских послова улива се и
струа одлука папиних, егових 16 епископа и 3 акона: Пелагиа,
Петра и Теофана. Преко акона Сервусдеа, Вигилие е 14. маа
обавестио чланове источних посланстава кои су били при папско
столици, да е он сад свое обеае испунио, да е сачинио закучке,
Constitutum, и да е спреман да их саопшти Сабору. Папа осууе
Несториеву доктрину у 5 анатематизама; анализира 60 цитата из де
ла Теодора Мопсуестиског и их исто тако одлучно одбиа, Аро
stolicae sentencia autoritate (Пресудом апостолске власти). Личност
Теодора Мопсуестиског папа пак не осууе, придржавауи се
обичаног права у Цркви да се мртвима не суди. Папа одбиа да уб
рои Теодорита Кирског у несторианце, ер би у том случау испало
да су неки чланови Халкидонског сабора еретици. асно е да све
несторианске и евтихианске текстове папа свакако одбацуе, иако
су неки обавени под Теодоритовим именом. Папа се строго при
држава утаа на Халкидонском сабору кад е реч о Иви Едеском.
Признауи пак да су Ива и Теодорит неправилно осудили Ефески
сабор из 431. године, у време ихових распри са св. Кирилом, он ис
товремено признае да су обоица после 433. године прихваени као
непорочни, чиме се и обашава преуткивае те свае на Халки
донскомсабору.
У закучку Constitutuma, он подсеа читав сво клир, да е, ево,
такваегованаредбаordo,тедаседругачиеучеезабрауе.
Изречено у оваквом мирном тону и уздржаног изражаваа, па
пино мишее се у суштини обективно поклопило са завршним
оросомцелогСабора.Ниесенаправиоуступакустиниануниуед
43
но тачци; ние се одобрило посмртно изопштее Теодора Мопсуес
тиског.
Овакав минимум е за устиниана био недовоан. Делегациа,
опет на челу са Велизарием, коу е он био упутио код Вигилиа,
упознавши се са садржаем Constitutuma, одбиа да га прихвати, те
предлаже Вигилиу да га он лично пошае императору. Вигилие е
послао та Конститутум по акону Сервусдеу, али га император не
прима уз саркастичну мотивациу: поменути акт е непотребан, по
што е сувишан. Са папиним мишеем се ве рачуна, ер е оно им
ператору добро познато и у усмено и у писмено форми. (Ово е
алузиа на Вигилиеве тане обавезе према императору.) Зна се да
папа осууе Три главе; а уколико, против сваког очекиваа ипак
тога нема, онда то значи да папа противречи сам себи и не заслужуе
дасееговодржаепримизаозбино.
устиниан е, пак, у жеи да се освети Вигилиу за егово гордо
одбиае да се уклопи у рад Сабора, а сматрауи као правник да е
за ауторитет едног Васеленског сабора довоно да у еговим
документима постои и само писмени папин глас, те према аналогии
са оним Томосом папе Лава Великог на IV Сабору, доноси одлуку да
на VII заседау овог Сабора (26. маа) разоткрие папино мишее,
т. све папине обавезе у писмено форми, кое су до тог тренутка
искучиво биле тана. Дворски квестор е зато ставио на увид
Сабору и обавио два Вигилиева писма из 547. године коа е он
уручио устиниану и Теодору у коима се обавезуе да осуди Три
главе и исто тако и трее писмо, од 15. VIII 550. године, кое садржи
папину обавезу дату под заклетвом да папа ништа нее да чини без
сагласности императора, него да е чак све учинити што е у егово
моикакобисеосудилеТриглаве.
Из овакве претпоставке могао би се извуи логички закучак да
е васеленско едноуме успешно постигнуто. Као опуномоени
представник целог Запада, папа богословствуе и делуе потпуно ис
товетно као и Исток. Меутим, ови Вигилиеви документи нису об
авени да би се постигло сагласе са им, него да би се дезавуисао
егов уистину негативни вотум. устиниан га ние званично примио,
ер га е фактички познавао. Захваууи чиеници што е папа
изневерио самога себе, Сабор не узима у своу заслугу егов глас,
него га, насупрот томе, искучуе. Сабор извршава василевсово
нареее: брише име Вигилиа из диптиха, уз напомену да е ова
казнена мера одреена лично Вигилиу због одбиаа да учествуе на
Васеленском сабору. Али, ни император ни Сабор, истиче се дае, не
меау због овога сво однос, не кидау везу са апостолском римском
катедром.Историаепотомпоказалакакоеоваударацпосамо
44
убу Западне цркве болно одекнуо и како се она у току хиаду
годишег периода у разним своим епархиама противила да призна
еднуоваквуодлуку.
Чим се Сабор разграничио од Вигилиевих одлука и од ега
лично, убрзо е, 2. уна 553. године, одржао свое последе заседае
на коме е прихваен орос кои е очигледно рание био припремио
Евтих и Т. Аскида. Ова орос е био допуен са ош 14 анатематизама
чии е текст врло близак устинианово , и кои е у ства
рипонаваузмаеизмене.
Ево завршног дела тог ороса: ... Ми осууемо и анатемишемо
уз све остале еретике кои су ве осуени и изопштени на прва 4
света Сабора, а од стране Свете католичанске и апостолске Цркве:
Теодора, бившег Мопсуестиског епископа, као и егове хулне
списе.
Такое ми осууемо и анатемишемо и оно што е Теодорит на
писао против православне вере, против 12 Кирилових анатемати
зама,назадионоштоенаписаоуодбрануТеодораиНесториа.
Ми анатемишемо хулно писмо упуено Персу Мари, кое се гтри
писуе Иви... и кое пориче свету успомену на Кирила, окривууи
га као еретика кои пише слично Аполинариу, и то баш онда кад е
он управо православно проповедао; затим оно хулно писмо кое ок
ривуе Ефески сабор ер е свргнуо Несториа без суеа и без суд
ског ислеиваа, као и за то што е у том писму бранио Теодора и
Несториа,теиховохулноучееииховесписе.
Према томе ми анатемишемо Три главе, т. непобожног Теодора
Мопсуестиског и егове богохулне киге, као и оно што е непо
божно написао и Теодорит Кирски, као и богохулно писмо кое се
приписуе Иви. Ми их анатемишемо са свима онима кои их бране и
кои сматрау да су Три главе православан текст, и кои желе, или е
желети, да своу неопобожност прикриу ауторитетом светих отаца
илиХалкидонскогсабора.
У оваквом оросу е врло асно спроведена линиа разлучиваа
личности од ихових списа. Халкидон, кои е оправдао лично Тео
дорита и Иву, одбранио их е и сада. Меутим, Теодор, кога ние
Халкидонбранио,потпаоеподанатему.
45
ОРИГЕНИЗАМИОРИГЕН
У истории Цркве су се врло компликоване и суптилне хрис
толошке расправе често преплитале и са другим богословским спо
ровима кои нису настаали на неко главно магистрали догматског
развоа, него би се пре рекло на неком паралелном, али сеоском,
споредном путеку. Ова е особеност настала услед веома развиене
институцие монаштва, кое е осамостаено живело. Ориген е био
богословски херо аскеза и егова екстремна прорицаа о духу и
плоти у стилу спиритуализма, кои е потицао ош од паганске алек
сандриске философие, привлачили су богословствуушче аскете.
Они су непрестано проучавали Оригена, посебно егова полупаган
ска нагааа о почетку ствараа света, о исконском претпостоау
душа, о сееу душа, о апокатастази, што су монаси све одушевено
прихватали. Наауторитативнии руководеи центри оваквог заноса
били су палестински манастири МарСаба (т. Сава) и Нова Лавра
у Текаи, близу Витлеема. На сабору Константинопоског патри
арха Мине 536. године, Дометиан и Теодор Аскида присуствовали
су као представници баш ових монаха оригениста. Обоица су у пре
стоници том приликом показали сво богословски ум и били
поставени на истакнуте епископске катедре: Дометиан на Анкир
ску, а Теодор Аскида на КесарискоКападокиску. Али, како су били
од користи за област црквеног управаа, нису били упуени на
своа нова места, него су задржани у престоници. Посебно е пове
рееимператораустинианастекаоТеодорАскида.
Обрео се Аскида у самом центру власти, и то баш у тренутку
кои е био за ега доста неповоан. Управо су у то време темпера
ментног и занесеног устиниана наговарали егови компетентни
саветници за црквена питаа да укроти те надмене монахе, ори
генисте, кои су у Палестини били стекли богословску надмоност
надсвоимепархиалнимначелником,епископомПетромерусалим
46
ским. Петар е у стилу што на ум, то на друм послао у Константи
нопоизвештаооригенистичкоболестисвоихмонаха.
У то време се на свом пропутовау из Александрие обрео у
престоници едан веома значаан очевидац тих догааа. Био е то
апокрисиар римског папе, акон Пелаги, кои е и сам убрзо после
овога постао папа. Пелагиеви савети су поспешили реаговае вла
сти; и то, не толико пасивног и монахоубивог патриарха Мине,
колико лично самог устиниана. устиниан се страсно предавао бо
гословским споровима не толико услед апстрактне мотивацие, него
као фактички носилац на своим плеима власти велике васеленске
империе са обавезом да спасе ено единство; притом спасавати е
путем единства католичанске вере. Мотивисан управо овим импери
алним интересима, т. чистком сепаратистичке заразе на перифери
ама, устиниан е врло жустро плануо после Пелагиевог извеш
таа. И одмах, не одлажуи ни тренутка, одлучио е да у потпуности
искористи свое право хришанског василевса да притисне хиерар
хиску богословску средину, коа е била склона да покрене опасно
клатнонепрекиднихидуготранихспорова.
Свима е ве из убеника познато да е ова велики хришански
научник из III века, аскета и исповедник био осуен на V Васелен
ском сабору. Меутим, расправе о Оригену ние било ни на едном
заседау сабора. Али ипак, у 11. анатематизму са 8. заседаа,
можемо да прочитамо: Ако неко не анатемише Ариа, Евномиа,
Македониа, Аполинариа, Несториа, Евтиха и Оригена,
, као и све друге
еретике, кое е осудила и анатемисала св. Католичанска и апостол
ска Црква и горе наведена четири св. Сабора; затим све оне кои су
мудровали или мудруу, слично горе поменутим еретицима, као и
оне кои су све до свое смрти живели са иховим богохулством, да
будуанатемисани.
едан део стариих (Garnier, Walch) и новиих (Vincenzi) научни
ка, кои су обавивали текстове, сматра да е овде Оригеново име
унетокасние.ер...
а)ТеодорАскидатонебидопустио;
б)Исповедае вере устиниана из 551. године не наводи у 10.
анатематизму име Оригена. А управо се та 10. анатематизам буквал
но поклапа са 11. анатематизмом Сабора Ако неко не анатемише
Ариа, Евномиа, Македониа, Аполинариа, Несториа, Евтиха и оне
коисличноимамудрууилисумудровали,дабудуанатемисани.
1Исповедник=мученикзаверуХристовукоиниеубиен.(Прим.реценз.)
47
Ова Сабор се читаво време одвиао према формулациама кое е у
стиниан био припремио. Очигледно да овакав високи достоанстве
никниесматраозаумеснодаодавдеодапиестреленаОригена.
в) Оригенове теорие немау ничег заедничког са том сериом
христолошких еретика. И Арие и Евномие и Аполинарие се овде
узимау са иховог христолошког аспекта, мада би се могла Ориге
нова христологиа, коа исходи из сасвим других основа, довести у
везу са Несторием. Било би ипак то вештачки и не би било
идентичносахристологиомепохеVВаселенскогсабора.
г)Поводом еретика коима се судило на прва четири Васеленска
сабора, никоме ние падало на памет да помие Оригеново име или
да га осууе. Меутим, не треба заобилазити ни чиеницу да у
древним рукописним материалима Римског архива, кои су можда
били преписани са оригинала (донео их е папа Вигилие у VI веку),
стварносеналазиОригеновоиме.
д)Карактеристично е да су палестински монаси оригенисти из
Нове Лавре прекинули односе са ерусалимским епископима одмах
после потписиваа материала са V Васеленског Сабора. Анатеми
сае тзв. Три главе у тим материалима ние могло нешто нарочито
дапогодипалестинскемонахе.
) Од V Васеленског Сабора свугде наилазимо на уверее да е
ова Сабор осудио Оригена и оригенизам. Било би налакше да се то
тумачитимештосеу11.анатематизмупомиеОригеновоиме.
Али и да ние било све тако, ипак суее Оригену, ако узмемо у
обзир време и личности кое су га осуивале, ипак се све то у велико
мери поклапа са временом одржаваа V Васеленског Сабора и са
саставом егових учесника. Стиче се утисак да су ту осуду донела
она лица коа су радила у марту и априлу 553. године, и што е ве
улазилоурадVВаселенскогСабора.
Локалне буне палестинских монаха, оригениста, нису давале ми
ра императору устиниану, после обавиваа оног строгог Едикта,
кои е он сачинио, а потписали га сви патриарси. Овде би било ко
рисно да се наведу устинианови анатематизми коима он завршава
свое писмо упуено патриарху Мини уз егов,
,т.синодусендимуса1какобисесагледало:
а) у коо су мери ти анатематизми сасвим различите природе у
порееусапроблемимаТриглаве;
б)збогчегатоуправоЦркваодбацуеОригена;
1Синодусендимуса=сталниСинодприимператорскомдвору.(Прим.
реценз.)
48
в) шта е то што е могло да донесе Оригену ову посмртну
трагедиу,дагаосудиваселенскаЦркваидагауброиуеретике.
Ево како е устиниан, предлажуи да се Ориген осуди, фор
мулисао егове кривице доктринарне природе у свом писму
упуеномпатриархуМини.
I
Ако неко говори или задржава мишее да су удске душе ве
претпостоале као идее () или као свете силе кое су отпале од
божанског сазерцаа и предале се злу, па се услед тога лишиле
божанске убави назвавши се душе, (), па кое су ради
казнепосланеутело,дабудеанатема.
II
Ако неко говори или се придржава мишеа да е душа Господа
Христа ве претпостоала и да се сединила са Богом Логосом пре ва
плоеаироеаодДевеМарие,дабудеанатема.
III
Ако неко говори и придржава се мишеа да е тело Господа
Нашега и Христа претходно било формирано у утроби пресвете
Деве Марие и да се тек касние сединило са Богом Логосом, као и
даееговадушапретпостоала,дабудеанатема.
IV
Ако неко тврди да се Бог Логос изедначио са свим небеским чи
новима, поставши за херувиме, херувим, за серафиме, серафим, едном
речудасеизедначиосасвимнебескимсилама,дабудеанатема.
V
Ако неко тврди да е приликом васкрсаваа човечиа тела
васкрснути у лоптоликом облику, те ако не исповеда да емо
васкрснутиусправногстаса,(),дабудеанатема.
VI
Ако неко тврди да небо, и сунце, и месец, и звезде, и небеске воде
имау душу и да представау некакве елементарне силе, (
),дабудеанатема.
VII
Ако неко тврди да е Господ Христос у будуем веку бити
поново распет ради спасеа демона исто онако као што е то било
радиспасеауди,дабудеанатема.
VIII
Ако неко говори... да е сила Божиа ограничена у простору,
(), и да е Бог Лично створио само онолико ствари
коликоможедаобухвати,(),дабудеанатема.
49
IX
Ако неко говори да е кажавае демона и богохулника привре
мено и да е после извесног времена имати сво кра, т. да е дои
до иховог васпоставаа у првобитно стае, (),
(апокатастаза),дабудеанатема.
X
Анатема била и Оригену и Адамантиу (под овим именом е био
ширен известан бро Оригенових списа), кои е све то изрекао са е
говим гнусним и изопаченим догмама и анатема исто тако свакоме
оном ко на ова начин размиша или тврди, или се некад дрзне да
измислинештослично.
Дауи предлог Сабору 543. године, коим е председавао патри
арх Мина, да размотри ово питае, император устиниан е пале
стинске монахе назвао ученицима Питагоре, Платона и Оригена.
Стварно, постава се едно важно питае: да ли сва ова наброана
мишеа припадау Оригену? Меутим, право реи, их су неки
оригенисти изрицали, па су тако на Оригена навукли осуду. Слично
ономе као што е несторианство навукло суее Теодору Мопсуес
тиском, кои ни намае ние био крив за све екстремности нестори
анства.ТакоиизмеуоригенизмаиОригенатребаправитиразлику.
Текст овог указа императора устиниана против Оригена само
воно су издавачи Саборских аката (Harduin i Marsi) укучили у
зборникдокуменатаVВаселенскогСабора.
Неумесност оваквог уношеа, и то без икаквог обашеа,
доказуемо и тиме, што такое тамо, уз V Сабор, припадау и рукопи
си наслови осталих 15 анатемизама против Оригена кои су били
пронаени краем XVII века у Бечко библиотеци. Они су наслов
ени са, (165)
, Hefele их приписуе Минином сабору из 533.
године, Duchesne приватном скупу неких отаца сабора 533. године,
коиеодржанпрепочеткаВаселенскогсабора.
Ових 15 анатематизама стварно понавау оних претходних 10;
единосусадупроширеноформи.
Петим анатематизмом се одбацуе мишее о преласку душа
анелаучовечиеиудемонскедуше,каоисупротно;
Шестим се одбацуе мишее да е демиург стварао свет из ве
готовихелемената;
Деветим анатематизмом се одбацуе мишее по коме се Божа
Реч ние ваплотила у тело покренуто живом душом, него у, ,
т. у ум човечии (кои богохулно зову Христос) и кои е постао ор
ганспознаеумонадиличностиХриста.
50
Десетим се одбацуе схватае да е Христос после васкрсеа
примио етерично лоптолико тело; као и да е на исти начин након
васкрсеа,иприроданашихтелабитиуништена.
еданаестим анатематизмом се одбацуе мишее да е ма
терианакрауишчезнутиидаеостатисамодух;
Дванаести анатематизам одбацуе мишее да е се сви (убра
ауи ту и зле духове) сединити са Логосом и да е Христовом цар
ствудоикра;
Тринаестим анатематизмом се одбацуе мишее по коме не
постои битна разлика измеу словесних створеа и Христа, те да е
сви седети са десне стране од Бога на челу са Христом, као што е то
билоодпрапочетка,уисконскомпретпостоау;
Четрнаести и Петнаести анатематизам одбацуе апокатастазу,
т.васпоставусвихбиа.
Уопште узев, разумиво е што су неке монашке струе, пара
лелно са иховим одушевеем за монофизитски спиритуализам,
до тог истог спиритуализма, али чисто паганског, неоплатони
стичког, долазиле и преко Оригена, па су га дае употпуавале ве
отрцанимнеоплатонистичкимаргументима.
Као и рание, Нова Лавра е била упориште оригениста. ен ек
стремни правац е добио име исохристи (т. еднаки са Христом),
ер су мислили да е приликом апокатастазе дои до порававаа
свихитоутаквостаекоеебитиблискоХристу.
Друге су звали протоктисти (т. првостворени). Називали су их
и неолаврити, или тетрадити. Били су они ближи православнима
и са има су заеднички наступали против исохриста. Исохристи су
довели на ерусалимску катедру свог кандидата и, уопште узев, при
бегавали су насилничким методама. Уочи самог V Васеленског Са
бора устиниан е исохристовског кандидата уклонио, па е поставио
552. године свог, православног Евстахиа. Вероватно да е устиниан
у том тренутку потерао црквене оце, кои су се били окупили у про
лее 553. године, да што брже, и то пре почетка рада Сабора, ударе
по оригенистима. Можда су баш у том тренутку на бази оних прет
ходних 10 устинианових анатематизама били сачиени и други,
нови, проширени. Био е дат предлог да се баш ти нови дау на потпис
свим игуманима по Палестини. Али, неолаврити нису потписали. Па
триарх Евстахие, кога е поставио устиниан, искамчио е тад воне
единице па е Нова Лавра била очишена, а касние, 555. године у
су колонизирали 120 православних монаха из манастира МарСава, а
билоихеиизнекихдругих.
Оци Сабора, кои су узимали учеша у то осуди оригенизма, мо
глисупрезваничноготварааСабора553.годинеиматииизвесне
51
психолошке поводе да помену поред осталих еретика и Оригеново
име, поготово што се ош увек бунтовници нису смиривали. Изгледа
нам да су тад преутно прикучили актима овог V Васеленског Са
бораонураниеизреченуосудуОригена.
Па ипак, ако крае озбино погледамо, Васеленски сабор ние
формалноосудиоОригена.
Чиеница да се Запад тако принципиелно борио против по
смртног суеа неко личности, а не против суеа еговом делу,
као и та околност да у току V Васеленског Сабора ни папа Вигилие,
нити било ко други на Западу, ние споменуо име Оригена као спорну
личност,говориуприлогмишеудаОригенниеосуенлично.
52
ПРИХВАТАЕVВАСЕЛЕНСКОГ
САБОРАНАЗАПАДУ
У Африци е нови Картагински епископ Примасие успео на два
сабора, упркос ако опозиции, да се призна V Васеленски Сабор,
док су пак многи упорни епископи били послати у изгнанство због
свог непризнаваа. Епископ Виктор Тунунски е, на пример, био
прогнан у Канопу, недалеко од Абукира; бивши Репарат Картагин
ски у Египат; егов акон Либерат на север, у Евхаиду, док е Рустик
одведен у Тиваиду. Прогнаници су искористили свое прогонство па
су нас врло добро обавестили о то борби око Три главе (Рустик, Ли
берат, Виктор). У Константинопоу су Вигилиеви акони Сарпат и
Пелаги били стрпани у затвор. Очигледно да е и Вигилиу затвор
висио над главом. У наужем кругу свое западне сабрае он е оста
ао упоран, али е лично на читаву ствар гледао далеко помиривие.
У то време е (552. г.) византиски генерал Насерс поново преотео од
Гота Рим, па е римски клир сад молио устиниана да им ослободи
папу. Император е то обеао, али под условом да папа потпише
одлуке V Сабора. Вигилие е 8. XII 553. године писмом обавестио па
триарха Евтихиа о своо сагласности да стави потпис. Ову своу
одлуку папа е свечано обавио 26. II 554. године у опширном доку
менту, у свом новом Constitutumy. У овом тексту, противречеи сам
своим претходним аргументима, Вигилие сад образлаже осуду Три
главе. Посебно се заустава на Ивиним списима и скоро софистички
се труди да докаже како е писмо кое е упуено Мари еретично, али
да о том писму римски легати нису дискутовали на Халкидонском
сабору, пошто су изавили Relacta enim ejus epistola, agnovimus eum
(Ibam) esse orthodoxum. To ест: Поново je прочитано писмо, не
признаемодаеон(Ива)православан.
Вигилие каже да то ние epistola коа е упуена Мари, него да е
то едно друго писмо едеског клира, послато са цием да се одбрани
Ива.Даеоватврданеправилнавидисеизисказаримскихлегата,
53
а и неких других епископа, кои су ипак признали да су приликом.
читаа писма због кога се окривуе Ива увидели да е Ивино ис
поведаевереправославно,безобзиранасвееговенедостатке.
Било како било, тек папа Вигилие е признао V Сабор. Писао е
потом Константинопоском патриарху: Дакле, анатемишем и
осууем хулне Три главе, т. непобожног Теодора заедно са его
вим списом, као и све оно друго што е хулно написао Теодорит, и
посланицу коу е сачинио Ива, у коо се налази непобожно хуее.
Овоме е папа Вигилие додао и ово: То што сам а, или неко други,
рание учинио бранеи Три главе, ми то сад укидамо коначним де
финисаем овог нашег документа. (Акта V 408409). Овим папи
нимактомопштееЦркаваебилообновено.
Готи су у Италии били потучени до ногу; ихово владае
Италиом се завршило 552. годином. Папа Вигилие е све ово увиао
и осеао е чврстину устинианове власти. Он се, меутим, ние
одлучио да се врати у завичани Рим пре него што издествуе код
устиниана олакшице за обнову разорене престонице Запада, и
уопште Италие, коу су потресали ратови пуних 20 година. Тек када
е назад устиниан, 13. VIII 554. године издао та указ за Италиу нас
ловен као Прагматичне санкцие, папа е кренуо назад у посто
бину. Та ве е 8 година папа проводио на Истоку у заробеништву!
Меутим, он ние Рим поново угледао; успут се разболео и преминуо
уСиракузи7.VI555.године.
54
НЕМИРИИРАСКОЛИНАЗАПАДУ
ЗБОГVВАСЕЛЕНСКОГСАБОРА
Императору устиниану е било асно да е Пелагие надостоан
ствении кандидат за папску столицу. Налазио се он у манастирском
притвору и писао едно за другим писма против неаког и непосто
аног папе Вигилиа, и уопште против V Васеленског Сабора. Али...
перспектива папске титуле га е натерала да се мало уразуми. И едно
мирно разуивае довело га е до закучка да уопште и ние ништа
страшно што су Три главе осуене, кое су после тог накнадног до
мишаа изазвале у ему боазан од издае Халкидонског Сабора,
аистовременоиодтежинепритискаимператорскевласти.
Свакако да Пелагие, кои е лично вршио редакциу Констату
тума из 553. године и кои е доказивао еретичност учеа Теодора
Мопсуестиског, ние могао а да се не сложи са основним поставкама
VВаселенскогСабора.
Бацае анатеме на ве поконог Теодора била е скоро уходана
црквенапракса.
Теодоритова и Ивина дела на Халкидонском сабору нису била
подвргнута анализи, али ,су обоица, после иховог анатемисаа
Несториа, били свечано признати за православне. Сабор пак V, кои
се ние дотицао самих личности, него е у првом реду само разматрао
ихове радове, управо е те ихове радове и осудио. Дакле, никакве
несагласностиизмеуIVиVСабораинема.
Пелагие е прихватио V Сабор и отпутовао е 554. године у
Италиу. Тамо су га дочекали са жестоким негодоваем. Толико бра
нитиХалкидонскисабор,итакогаиздати!
Меутим, благоразумна и услед реалних околности, кротка ари
стократиа, затим монаси и многи клирици, остау мирни и пасивни.
Пелагие е добио на изборима, али велики бро епископа ние желео
да присуствуе еговом посвееу. Стари борци, Виктор Тунунски
иФакундГермианскисусеизругивалинаднекродиоктом,т.
55
над мртвогонитеем. Пелагие е, меутим, обавио веома дипло
матско исповедае вере, тако да никога од епископа ние забри
авао своим захтевом да стави потпис под V Сабор. И он е
потписао материале са Сабора што е изгледало као да е то у име
свих,тедабисетимеизбеглебурнестрасти.
Али Северна Италиа се не покорава том византиском духу.
Митрополит Аквилески1 и Милански су раскинули са папом, мада е
Миланског поставио Нарсес. ихов бунт се до извесне мере одразио
у Тусции и у Емилии. Не желеи да изазивау србу против Визан
тие, устинианов намесник Марсес, а и други византиски губерна
тори, нису сматрали за потребно да се мешау у црквена посла, те е
тако дошло до раскола. Ови митрополити кои су се ве били одвои
ли, додиавали су непрекидно Пелагиу, ширеи егова писма и члан
ке кое е рание писао против Вигилиа и V Сабора, тако да е Пела
гие морао да се правда, да пише како е био изолован, без информа
циа,пачакиподпритискомеретичкихпреварантскихутицаа...
Због ове противречности Пелагиа акона и Пелагиа папе, у
Галии, у Арлу, дошло е до помете. Правдауи се он е овако
писао: Чему та оптуживаа? Кад сам бранио Три главе, зар нисам
тад био са веином епископа? Тачно е да сам променио мишее,
али сам опет са истом том веином. Зар св. Петар ние попустио пред
братском поуком св. Павла? Зар св. Августин ние написао Retracta
tiones? Слажем се да сам грешио, али сам тад ипак био акон, чие е
мишее требало да прати епископско. Сад су се они сви изаснили:
Африка, Илириа, Исток, са хиадама егових епископа (преувели
чава; едва да е било нешто више од едне хиаде) осууу сад Три
главе. Било би безумно удаити се од таквих ауторитета, а пои за
преносиоцимаинтриге.
Папа е умро 561. године те су еговом смру отпале тешкое
кое е он изазивао. Галиа и Шпаниа се нису одвоиле од Рима ер
нису имале много веза са им. Аквилеци пак, кои су били одвоени
одРима,осталисууцрквеномопштеусаГалиом.
Године 568. Северну Италиу су преплавили Лангобарди и Вар
вари, иначе арианци, те заузели читаву териториу све до Апенина.
Равена, коа е била седиште императорског византиског егзарха,
била е по страни од те сурове варварске наезде. Аквилески митро
политсетадселинаомаеострвоГрадо.УГрадуеучастсв.Евти
1Аквилески митрополит е стаао на челу Венецианске диецезе и ве е
тад себе називао цатриарх, без обзира што му Рим ние одобравао ту титулу.
(Прим.аутора)
56
мие, коа е била покровитеица Халкидонског сабора, била сагра
ена катедрала. У о се свакодневно демонстративно славила
црквена слава св. Евтимие, уз учеше диецезалних епископа. Од
тог доба па све до данас, у Граду се налази епископска катедра. едан
део епископие е у то време побегао од Ломбарда из Истре на уг,
подвизантискувласт.
Невое због варварског разараа су помириле Миланске епис
копе;онисусепрвиуединилисРимом.
Од 586. године успоставили су се односи и са Аквилеским патри
архом. Ову ствар е нарочито ревносно водио римски акон Григо
рие, будуи папа. Умешала се ту и световна власт равенског егзарха,
али, први покуша е доживео крах. Током 590. године Григорие Ве
лики I постае папа и енергично се подухвата Аквилее. Император
ска византиска власт е предложила да се употреби вона сила. Рим
е позвао на саветовае аквилеске епископе, они пак свое протест
но писмо нису послали у Рим него у Константинопо, изавивши да
нее ии папи на суд, ер он не може бити судиа пошто е страна у
поступку. Аквилеци су били спремни одмах да оду код императора
и да му изложе разлоге за своу аутономиу. Император Маврикие е
овим био поласкан и замолио е папу да засад остави Истриане на
миру.
Време е постепено ломило и слабило огунство. Поедине епис
копие су една за другом прелазиле под римску власт. Назад, године
607. на острву Градо бива поставен патриарх, кои е ве имао од
носе са Римом. Меутим, неки упорни халкидонци су напустили Гра
до и прешли на суседно копно, па су под покровитеством еретич
них Ломбарда, на развалинама Аквилее, поставили свог посебног
патриарха. Од тог тренутка овде започие унутраша схизма. Под
ломбардиским протекторатом на континенту су истраавали халки
донски расколници, док су на острвцету били умереаци под зашти
том Византие. Од VIII века епископи из Града су пренели своу
катедру у Венециу, чувауи уз име венецианских епископа и своу
титулупатриарха.
Исто тако ни у Миланско диецези нису одедном сви епископи
прешли под власт Рима. ош 649. године су биле неке катедре у опо
зиции према Риму. Искореивау схизме су помогли они исти лом
бардиски краеви, под чиим се крилом схизма и очувала. Полови
ном VII века Ломбарди су прешли из арианства у католичанску веру
па су почели да приморавау све свое епископе да се покоре папи.
Посебно се овим послом бавио кра Куниберт, кои е 700. године
организовао сабор у Повии. На том сабору су ош увек аквилески
епископиводилирасправускатоличанимаокоТриглаве(!!),оVСа
57
бору и папи Вигилиу. Усаглашеност е ипак постигнута, те е свеча
нообележенкра150годишеграскида!
Што се тиче прихватаа V Васеленског Сабора на Западу, може
се реи да е од времена Григориа Великог Сабор био свеопште при
хваен (осим горе поменуте схизме) како у Шпании и Галии, тако и
уИрско,коуенекадошпапаГригориеВеликиобавештаваодана
VСабору ние ничега било што би нарушило област вере; нити е
иштапакбилоизмеено(АктаV).
**
*
Осеам се обавезан на крау да испуним мое обеае и да дам
одговор на питае: у чему а видим икону V Васеленског Сабора,
кои е толико био оптереен удским слабостима? У чему налазимо
оправданост, позитивни смисао оноликих напора кои су уложени у
ега? Због чега е Црква допустила, прихватила ауторитет тог Са
бора? Због каквих е то богословских схватаа она постала захвална
ему?
Неко ново богословско питае тад ние било поставено. У ок
вирима претходног IV Сабора расправало се о двема природама у
Христу; а нови моменат са проблемом о двема воама измишен
е био читав век касние. На овом се дешавало нешто патворено,
вештачко и неасно. Тапкало се у месту на темеима Халкидонских
одлука, прекопавали су се егови темеи у потражи да се у има
пронау тобоже ош увек затрпани отровни трагови полузаборав
ене несторианске ереси. Општа пажа скоро свих учесника ние
била окренута на богослове по суштини, него на некакве личности
и на безначане ситнице кое су се врзмале око их. У ствари, рачу
нало се на допадивост код неких слоева, и то с намером да им се у
нечему угоди. Проблем ние био толико теоретскодогматског ка
рактера, него више практичног скоро демагошког; меутим, за Црк
ву е био подеднако жив и важан. Не уреуе Црква само мисли и
главе уди и народа него и ихова срца, преображавауи у своме
духу све области иховог живеа. Зато е сасвим природно и
разумиво што е ова категориа прагматичних питаа ближа срцу
хришанске теократске државности, ближа еним миропомазаним
василевсима. То е у првом реду и област ихових надлежности и и
хових одговорности. Ако е и IV Васеленски Халкидонски сабор
(451. г.) са еговим заоштрено поставеним теорискодогматским
задаткомбиовоенрукомимператорскевласти,утоликоепреова
Vса еговим прагматичним цием у свему дело Теодоре и устини
анакоисуималиспецифичнезадаткеиинтересе:спасаваехриш
58
анске Ромеске империе, коа е историски отпочела да стари и да
се распада. Ви ете сигурно реи то е политички, а не црквени зада
так. Не, то е задатак теократски; т. у црквеноантичком аутентич
ном православном смислу, управо црквени задатак. Древну Цркву не
треба посматрати споа, него изнутра, из саме природе ене само
свести, понавам целовито теократске, а не из наше, модернизоване
и ушкопене секуларистичким либерализмом. Ми често о Цркви
просууемо на европски начин полазеи од тобоже неоспорне
аксиоме раздвааа цркве од државе, док е то за православну ми
сао просто несторианска ерес. Али, ава, у практичном смислу, бу
дуи да у реалности немамо ништа бое, ми е сви, и то свесно при
хватамо. Меутим, то не само што ние наша православна норма (да
не говоримо о идеалу) то е доказ наше немои, наше покорне
утучености по ошковима лаичке толеранцие. Практично, ми смо
изневерили идеал и принцип теократие, помирили се са еговим
анулираем, те изгубили право да критикуемо византиску теокра
тиу. Ние тешко видети у о и античку грубост и удске страсти и
хрпу свакоаких греховности. Али била е то, ипак, па макар и грехом
унакажена, постоаност, утемееног мистичнодогматског, христо
лошкоправославног, двоприродног, богоудског, теократског иден
титета. Незаборавни устиниан и Теодора, ти христоубиви им
ператори, нису били само носиоци удских, грубо утилитарних, им
периалистичких инстиката, ер е истовремено ихова ревност слу
жеа империи била и ревност служеа Цркви Христово. Опасност
распада државног тела, коа е историски сазревала, за их е са
мим тим била и опасност од распада и сакаеа тела Цркве. Они се
нису преварили. Ова опасност за Источну половину Цркве била е
вереалност.
Невероватно брзо потпадае Блиског Истока под окрие хе
ленског езика и културе до кога е дошло у IV веку пре наше ере; за
тим оно благодетно продубивае те исте хеленизацие коу е
заменила васеленска Црква, ипак ние могло да измени оно крвно,
расно, надубе тле код источних хришана. Развиауи се духовно
и културно у атмосфери васеленскости, они су се самим тим и узди
зали, христианизирали су и свое езике и своу националноистори
ску самосвест. Ово е антиномично, а напоредо са тим и симфони
ско коегзистирае принципа васеленског и националног принципа у
свести народа, што никада не може да достигне ону идеалну, ста
мениту равнотежу. Оно е у вечитом колебау, у дефективним
скретаима,екстремностимаиизопачавау.
Ова дубоки и свеобухватни факат у истории човечанства, ние
узалудзбогсвоемучнекомпликованостиокарактерисалоибибли
59
ско предае као Божу казну, због надмене човекове гордости при
граеу Вавилонске куле. Без обзира што окупае раштрканог
удског рода у веа заедништва представа позитивну чиеницу
коа иде у сусрет изгради Царства Божиег на земи, ипак пропаст
због те гордости вреба сваку империу. У томе се састои провиден
циална улога Августове Римске империе и захвално сеае на ега
у Православно цркви, кое е тако упечативо за нас оставило трага
иубожинимстихирама.
И ево, пао е у део поглавара Источне православне Васеленске
Цркве и ених василевса да реше ова веома тешки, и за идеологиу
оних столеа, ош увек нов, недостижан и неразрешив задатак:
спасти единство Империе помоу очуваа единства Цркве. Ствар
но искуство пак указуе на то да су се незадовоене теже све очи
гледние и све изразитие седиавале са еретичким разногласем и
да су се инстиктивно хватале за ега како би прикриле и оправдале
свое унутраше одваае од хеленизма. Ако би им се указала при
лика могао би се остварити и државни сепаратизам. Ова многовеков
на болештина е нарочито притискала источну половину империе,
пошто су источни суседи Хелена били носиоци дубоких религиозних
интересоваа и страсних мистичких емоциа. Зато е сасвим природ
но што е читав источни поас Византиског царства: Иверци (садаш
и Грузини), ермени, Сириски Арамеци, Сириански Персианци,
Сириански Арапи, као и ужни Копти, Етиопани, што су сви они,
користеи се ересима, отпадали од Грчке католичанске цркве. Ко
ристеи у VII веку споашу наезду Арапа исламиста, делимично
изданички, а делимично и наивно, врло су радо отпадали од Васелен
ске цркве, коа ние могла да схвати и да задовои ихове племен
ске, сепаратистичке инстинкте. Неразрешени конфликт тих на
ционалистичких инстинката у непрекидно грозиици потреса наше
савремене велике и мале империе. Тана потпуног излечеа од ове
болештине ош ние откривена. Зато и неемо са хладном равно
душношу осуивати величанствене царске муке наше православне
Византиске Маке Цркве, коа е са манама, али добросавесно
покушавала да реши едну од загонетки историе: да преобрази едан
идеал кои е примила у наследство Рах Romana у Рах Christiana, Рах
Ecclesiastica у Рах Catholica. (т. Мир Римске империе у Мир хриш
ански,МирЦрквеуМиркатоличански).
V Васеленски сабор са свим еговим удским искриве
ностима, компромисним лукавостима, притисцима, па чак и насием,
поавуе се пред нама као велики подвиг, кои поседуе свесну, жрт
вену измученост самопонижее (кенозиса) и власти црквене и
властидржавне.Несамоштоетовеликиподвигцрквеногбогослов
60
ског разума, кои има обавезу да разасни према захтеву времена оно
што е главно, као и оно што е другостепено, али што е постало
актуелно, него е то и велики подвиг убави материнског срца
Цркве, да на свакоаки начин, било то претом, било нежношу,
спасава инородна чеда своа, коа су саблазнила националистичке
страсти.
Остваривши ова подвиг убави, царице хришанских врлина,
коа никада не изневерава, па тиме превазилази и Веру и Наду,
Васеленска Црква има право чисте савести да се осврне на своу
прошлост и да не мучи себе прекорима да е била окрутна и без
убовна према своо деци коу подеднако напаса, па и целе народе
и културе. Па како е и они сами нису послушали него су се отуили
од е, онда су они сами за ту драму у истории Цркве и одговорни.
Човеку и удском роду е дата страшна, трагична слобода на
заблуду. Невоно се присеам Христових речи кое раздиру душу и
изазивау поток неутешних суза: ерусалиме, ерусалиме! Кои
убиаш пророке и засипаш камеем послане теби, колико пута хте
дох да скупим чеда твоа, као што кокош скупа пилие свое под
крила,инехтесте!(Мат.23,37).
Ова подвиг хришанске убави Западна половина Цркве е
дочекала хладно, без разумеваа и без саосеаа. Али нашу пажу
заслужуе и она краи резултат што е Западна Црква, пре
вазишавши свое нерасположее према компромисима Истока, као
и то што се сестрински намучила са има, ипак, на крау краева,
одлучила да унесе, из практичних разлога католичанске солидар
ности, V Васеленски сабор у радни фонд Цркве, т. одлучила е да га,
такоеузнакуубави,прихвати.
Наша уобичаена представа о стваралачким резултатима васе
ленских сабора е еднострана и нетачна: као да су ихови задаци и
резултати били само теме теоретског, догматског карактера. Сва
како да е на свих наших 7 Васеленских сабора био присутан и дог
матски елеменат, али увек у различитом опсегу и у различитом
контексту. На II Васеленском Константинопоском сабору 381. го
дине, на пример, манифестован е едноставно мир Цркве и то под
старом заставом Никее, кои е до тог тренутка читавих пола сто
леа био колебив, или га просто ние ни било. На ему ние било
никаквог новог богословског стваралаштва, него смо едино имали
едан практичан, ако хоете црквенобиолошки задатак: учврш
иваемираРахEcclesiastica.
III Ефески сабор кои е распустила царска власт донео е успо
ставаетогмираитонетоликосвоимустваринезавршенимбо
61
гословским радом, колико самопрегорном одлучношу две бого
словске школе у спору, да се у пракси дое до мира, жртвууи
спорнуличност,Несториа.
На V Сабору пак елеменат богословскодогматски ве авно
игра само службену улогу; само представа средство спасаваа е
динства Цркве. Меутим, задатак единства Цркве, као морално
практичан задатак, по своо аутархично суштини и вредности, бу
дуи да е био у првом плану рада V Сабора, ниуколико не умауе
егова достигнуа, него напротив, супротно свим удским сла
бостима,овагазадатакоправдаваичинисветим.
Запад, кои ние схватио ову теолошку истину Сабора, кога е
иначе касние ипак признао и прихватио, обавио е самим тим сво
велики подвиг убави, кои му е промисао доделио, па е тиме
оправдао свое честито и исправно дуготрано противее источ
ном, у првом реду императоровом подухвату. Ние схватио али е
прихватио кроз сво подвиг братске убави и повереа у име на
веег циа: мира и единства Цркве. У томе се и огледа духовна ле
потаонепоштенелиниеЗапада.
62
ЦРКВЕНОДРЖАВНИ
УСТИНИАНОВСИСТЕМ
После Константина Великог, време устиниана I представа
другу етапу у формирау хришанске империе на Истоку, а ис
товремено и почетак, у правом смислу те речи, и периода Византие.
Осим великих освааа, империа е замишана и као монолитна
хришанска држава, те да хришански император ние само епископ
споних послова Цркве, као што е тога био свестан Константин
Велики,негоиенихунутраших.
Управо е устиниан дао у свом законодавству знамениту визан
тиску теориу о симфонии две власти, онако како нам е од тог вре
менапозната.
6.НовелаустиниановогCodexajuriscanoniciгласиовако:
Навиши Божи дарови кои су удима поклоени навишим чо
векоубем есу свештенство и царство. Прво е у служби Божиих
послова, а друго се брине о пословима човечим. Оба потичу из едног
извора и улепшавау човечи живот. Због тога се цареви пре свега
старау о благочестивости, побожности духовних лица, коа се са сво
е стране пак непрекидно за их моле Богу. Кад е свештенство бес
порочно, а цареви користе едино законску власт, меу има е бити
добреслоге,,т.симфоние,тоетачувенитермин.
Своу озакоену власт у Цркви, устиниан е схватао врло ши
роко. Он е поставао све патриархе. И устиниан их е све схватао
као да су егови органи управаа Црквом, док е за Римског папу
остала да важи форма избора патриарха. За устиниана е накарак
теристичнии био егов систем управаа богословском мишу
Цркве, а управо: декретирае у области богослова и спровоее у
живот тих декрета тако што су патриарси поединачно ставали
свое потписе на их. Било е то ускраивае нормалне саборности,
исто онако као што е то код нас било за време Петра Великог, када
еонустановиосинод.
63
У области дисциплине и управаа Црквом, устинианова за
конодавна делатност е одреивала црквено законодавство. Због
неусклаених саборских одлука, до тад ние био сачиен ни едан
црквени кодекс. устиниан е у свом Кодексу и у Новелама синтети
зовао црквене уредбе и обичае. На пример: 123. новела представа
укупан преглед свих уредаба о епископима и клирицима; 133. новела
о монаштву итд. Ове законодавне прегледе е у пракси Црква
преузела као црквене законе. Они су положили темее црквеном
НомоканонуилиКрмчии.
Како би остваривао у пракси програм монолитности хришанске
империе, устиниан се, оставауи по страни монофизитство, улти
мативнообрушионасведругеересиипреосталепагане.
Ми, писао е устиниан у своо 6. новели, бринемо о очу
вау православне вере и благоустроству свештенства, чиме се нада
мо да емо добити велика блага од Бога, те да емо одржавати ста
билан поредак у држави. Много касние е писао едан хронограф:
Чим се устиниан зацарио, отпочео е велика прогааа паганских
Хелена и еретика... и наредио да се само вера православних хриш
ана признае за државну, , те е све цркве еретика пре
дао православнима. Они кои ош нису крштени, нареивао е
устиниан да иду са децом и са женама и са свим укуанима у
свете цркве. Они хитно морау крстити своу малолетну децу. А од
расли морау правовремено да се обуче писмености, сагласно цркве
ним правилима. Уколико се они не буду крстили, оправдавауи се
воном службом или обавезама, или имовинским проблемима, а своу
децу, жене, слуге и све друге укуане оставау у заблудама, те на та
начин показуу своу немарност у то области, онда да се изврши
запленаиховеимовине,идасепротерауиздржаве.
Паганство се ош увек држало у Сирии: ош е Александар
Македонски у Балбеку увео култ Зевса, кои е потом романизиран
каоупитеров.
У Египту е био култ АмонаРа; у Нубии култ Изиде; а у бли
зини престоничних центара, Смирне и Ефеса, ош увек су се авно
служилапаганскабогослужеа.
устиниан е затварао паганске храмове, претварауи их свугде
у хришанске цркве. Обавио е своеврсне мисионарске крсташке
походе против пагана. Поглавар несторианаца у Мало Азии, ован
Ефески, користеи ова позив, убедио е групу од 100.000 локалног
становништва, кое се ош увек ние било покорило хришанско ми
стици, да се крсте. Свакако да се ова успех у велико мери обашава
у суштини терористичким устиниановим наредбама ради тоталне
ликвидациебилокогиноверства.Манихествоебилораширеноу
64
вишим друштвеним круговима, али онима кои су били откривени у
томе изрицана е смртна казна: или су их давили у мору, или спаива
ли на ломачи. Монтанисти су ош увек постоали, али не чекауи
владине смртне пресуде, они су се у есхатолошко екстази сами спа
ивали. Читауи о овоме код хронографа, наши старообредовци су
ихподражавали.
Према евреима су били толерантни, али су их подвргли при
тиску. Било им е забраено да употребавау еврески текст Биб
лие, а поготово Мишну и цео Талмуд. Одреено им е било да имау
Библиу само на грчком тексту LXX и у буквалном Аквилином
преводу. еврее е, меутим, спасавала ихова диаспора по свету.
Бунили су се и они у Палестини и они у Александрии, а они кои су
остаалиупорнибежалисуудругеземе.
Нацра е била судбина Самарана. Они су аутохтоно живели
само на своо старо територии у близини Неаполиса (данаши
Наблус), где се налазила некадаша Самариа. устинианове е
динице су их бездушно малтретирале и премлаивале. Историчар
Прокопиенаводидаеистребеноскоро100.000Самарана.
65
НЕИМАРСТВОУВРЕМЕ
УСТИНИАНА
устиниан е трошио многа државна средства на неимарство, па
е у то области, изградом Св. Софие Цариградске, постао бесмр
тан. Константинова Св. Софиа е изгорела у едно народно побуни,
у време ована Златоустог. Након што е поново преуреена, опет е
изгорела 415. године, за владавине Теодосиа II. Поново рестаурира
на и скромна по материалу и размерама, она опет гори 532. године,
баш у устинианово доба за време побуне . Захвални устини
ан, кога е спасла своом мудрошу Теодора, намислио е и остварио
ову уникалну своеврсну граевину. У рекордном петогодишем
року, од 532. до 537. године, он е створио храм, чудо у истории неи
марства, са еговом архитектонски смелом куполом коа директно
виси над зидовима. егови архитекти су били Антемие Тралски и
Исидор Милетски. Катедрала у Келну се градила 500 година; Римски
Св. Петар 350; па чак и наши: Исакиевски Сабор 90, а московски
Христа Спаситеа 50 година. А Св. Софиа е у току едне петолетке
и то кад о е била потребна удаена морска вуча како би се допре
мили разнобони стубови, покупени са разних развалина и из им
перискихпровинциа:изСириеБалбека,теизЕгипта.
ош пре Турака, латински варвари су током IV крсташког по
хода исецкали на комаде и разграбили престо у храму, кои е био
направен од легуре злата и сребра и украшен веома богатим
драгим камеем. Молитвени натпис, ураен златним словима,
гласио е овако: Твоа од Твоих приносим Теби Твое слуге Христе,
устиниан и Теодора. Ево, прими их милостиво, Сине и Речи Божиа,
Кои си се нас ради ваплотио и нас ради био разапет. И сачува нас у
вери Твоо православно и државу нашу, коу си нам Ти поверио;
повеа е у славу Своу и сачува заштитништвом Св. Богородице и
ПриснодевеМарие!
66
**
*
Али... ош увек ние кра саблазнима, и ние кра моо апологии
устиниану.
Следеих 12 година након V Васеленског сабора, устиниан е
живео и био сведок чиенице како се сви егови хероски подухвати
за повратак у крило католичанске цркве еретичких империских
провинциа, нису овенчали коликотолико значаниим успехом.
Напротив, заслепене у своо занесено тврдоглавости, еретичке
странке монофизитских дисидената наставиле су одушевено са
своим бучним кижевним распрама. И треба признати, са добром
дозом талента. Епископ Халикарнаски, улиан, иначе екстремни
монофизит, развиао е своу екстремну доктрину само о едно
видиво човечио природи Христа. Као привиее, плот е заоде
вала едну едину божанску природу. Ово е изазивало одушевее
меу коптском гомилом. А схватае умереног, умног Севира Антио
хиског, било е крае непопуларно. ега су вулгарно псовали да е
фтартолатр т. да е следбеник трулежности зато што е авно и
тачно жигосао улианисте као афтартодокете1 т. оне кои пропо
ведау нетрулежну, фиктивну и прозрачну човекову природу Христа;
и оштрие од овога, назвао их е ош и фантазиасти. Али ови фан
тазери су били саблажавауи за пучку масу, исто онако као што
е саблазан сваки бошевизам за ниже слоеве. Сасвим е некорисно
водити распру са исто таквим бошевизмом меу нижим слоевима,
кои су ве саблажени. их нееш превазии никаквим екстрем
ностима. Оно што ми сад елементарно знамо било е неасно, за нас
ошувекнаивномустиниану.
Он, кои е скоро маниачки био заокупен спасаваем империе
путем компромиса и демагогие, своим грешним одвааем од
општецрквеног саборног авног меа, пао е у саблазан, у сво ста
ри грех: наметнути Цркви безумну демагошку доктрину улианиста
и то методом принудног потписиваа аутократских василевсових
декрета. Био е то акт безума; устиниан е имао тада 82 године.
(Кога Господ хое да казни, напре му одузме разум). Издвоивши
се од саборности, устиниан е упао у замку искушеа, а подвргао е
таквом искушеу и ерархиу. Било е то у току последих месеци,
уочиустиниановесмрти(565.г.)
1 Зачетник учеа е улиан Хорнадски, по коме е човештво у Хриету
прешло у Божанство, те да е егово тело од почетка било непропадиво. (Прим.
реценз.)
67
Историчар Евагрие, кои му е скоро био савременик, приповеда
овако: ... Издао е едикт у коме за тело Господа каже да не подлеже
трулеу и да е изван природних и непорочних страсти, као и касние,
после васкрсеа, т. као да егово свесвето тело ни у свесним ни у
несвесним страстима (емоциама) ние доживавало никакве прео
бражае нити промене од тренутка еговог формираа у утроби, па
чак ни после васкрсеа. Василевс е приморавао све ерархе да се
сложестимучеем(IV,39).
Овоме се први успротивио устинианов миеник Константи
нопоски патриарх Евтихие, кои му се своевремено толико улаги
вао. ега су тад ухапсили у храму док е вршио богослужее, про
нашавши извесну групу епископа ради кривотвореа. Меутим, он
на суд ние отишао, него му се судило у одсуству за измишене сит
нице; био е осуен и протеран у егов некадаши манастир, у Ама
сии на Понту. На Евстахиево место био е одреен едан од анти
охиских презвитера, чувени канониста ован Схоластик. О устини
аново ереси допрли су гласови и на Запад. Епископ Низиерие из
Галие опомиао е у своим писмима императора да напусти своу
ерес и да бар не прогони православне. Александриски патриарх,
као и ерусалимски, авили су да нее потписати еретички указ. Па
триарх Антиохиски Анастасие успева чак да окупи едан помесни
сабор, на коме су 195 присутних епископа солидарно изавили да е
сви они пре напустити свое катедре, него што е прихватити учее
фантазиаста. О одлукама овог сабора били су обавештени сви
многоброни сириски манастири. На ово е самодржац одговорио
указом,коимсесмеуеАнастасиесаАнтиохискекатедре.
Анастасие е ве био припремио опроштану посланицу за своу
паству, кад е одедном стигла вест о едно олакшавауо околности,
о изненадно устинианово смрти. Она исти Евагрие (IV, 41) е
тада забележио: Али, зато што е Бог предвидео нешто бое за
нас... (евр. 11, 40) догодило се да е устиниан у тренутку док е дик
тирао наредбу о изгнанству Антиохиског патриарха Анастасиа и
ерараха, кои су били егови едномишеници, био дотучен невид
ивим ударцем, те е отишао из овог живота. Изазивауи свуда
узнемиреност и уносеи раздор, на крау живота е на ова начин, до
бивши одговарауу казну због таквог деловаа, устиниан прешао
насуееупакао.
устину II, новом василевсу и покониковом неаку, пао е камен
с душе кои е притискао савест ерараха, сакупених у престоници
да ставе потписе на безумни указ. устинов нови указ вратио е епи
скопе иховим куама и одложио у страну сваке новотарие у
областивере.
68
Евагрие е у праву кад пише да е устиниан провиденциално
био погоен стрелом смрти. Али ние у праву да у своо пристрасно
осуди раздраженог савременика пожури да устиниана пошае у
пакао. Да кажемо оним истим речима посланице евреима (евр. 11,
40) Бог е нешто бое за ега предвидео. Било е Богу угодно да
изненадном срму избави великог василевса од великог искушеа и
губеа угледа у очима Цркве. А Црква е, издижуи се изнад про
лазних страсти едног времена, оценила на други начин укупни резул
тат заслуга кое е за у имао ова идени император. Црква е ова
изванредни супружански пар на трону христоубивих василевса
устиниана и Теодору, убрзо канонизовала. Сеамо их се у нашем
календару14.новембра.
Као што е био случа са Константином Великим и нашим
крститеем кнезом Владимиром, ова канонизациа не представа
ихово своее на исту раван са единим Безгрешним, него она
само изражава захвалну благодарност за велику ревност у слави и у
единству Цркве; ош и за ревност коу осеамо, и кое смо, рекли
бисмо свесни све до наших дана, ревност за знаменити устинианов
законодавни Кодекс, као и за егов чудесни, безмало вечити цари
градскихрамСв.Софие.
69
УНУТРАШАКРЕТААУ
МОНОФИЗИТСТВУКОАСУДОВЕЛА
ДОПОДЕЛА
Монофизити су били единствени едино у негирау Халкидон
ског сабора. Почетком VII века су се ве у свом догматизирау
распалина12или13секциа.Поделиласуих2питаа:
1) питаеквантитетаприродауХристу,и
2) квалитетатихприрода.
Ве е Евтих признавао осим едне природе у Христу, т. оне
човечие коа е апсорбована од стране Божанства, ош и другачие
човештво Христово, кое се разликуе од нашег. Због овога су га ок
ривавализаманихествоидогматизам.
Диоскор ерусалимски, кои ние увек био веран себи у своим
формулациама, очигледно е нагиао ереси иносуштиа човечие
природе у Христу. Он би овако писао: Ако Христова крв,
т. по природи ние крв Бога, него човека, зашто би се Она
онда разликовала од крви говечета или арца, или пепела старозавет
них жртвених животиа? Она е тад бити крв земаска и трулежна.
Али да се не деси да ми за Христову крв кажемо да е по своо при
родиедносуштнакрвинекогаоднас!
Тимоте Елур се удаио од оштрине првобитног евтиховства. Он
е почео са оваквим тврдама: Тело Христово има еднаку природу
са нама. Оно е, , , т. истородно,
едне природе и едносуштно са нашим. Меутим, ние то природа
, истоветна са нашом човечиом, ер би онда чудесно роее од
Деве Марие било искучено. Тимоте Елур е отерао од себе упор
не евтиховце; а и други монофизити су ускоро напустили екстремног
Евтиха.
Теодосие ерусалимски е сматрао за увреду кад би га убраали
уевтиховце.
Исповедауи Христову природу као единствену, Ксенаиа,
епископ ерапоски, ипак е сматрао двоаком и сложеном,
.
70
Дошавши у Египат, Севир Антиохиски, иначе надаровитии и
насуптилнии меу монофизитима, одмах е ступио у богословски
спор са воом наекстремниег монофизитства, улианом Галикар
наским. У почетку е Севир негирао Зенонов Енотикон, пошто у е
му ние било анатеме на Халкидонски сабор. Иронично би говорио
да ние седиавауи манифест, него
разедиавауи и испразан . Севир ние анатемисао
Халкидонски сабор зато што е говорио о две природе: Због тога га
нико не би тако бесмислено оптуживао. И Сами ми признаемо у
Христу две природе створену и нестворену. Халкидонски сабор
подлеже анатеми због тога што ние следио учее св. Кирила, што
ние авно рекао: Христос е у двема природама , и да
е од обе едан Христос, затим и због тога што се Халкидон оградио
од израза: ,
,.
Овакво мишее и ние баш толико неосновано у односу на
Халкидонски сабор, као што е то код Диоскора. Севир формулациу
две природе не означава ни као грешку, ни као ерес; он е при
знавао да се може навести много места из списа светих отаца кои су
за две природе. Севир меутим додае да ови изрази нису прецизни,
да су недовони, ер су настали пре Несториа. И осим тога, на крау
краева, не обухватау укупан догмат него само различите сегменте
Сина Божиег: Ми признаемо битну разлику измеу два естаства,
од она два коа су се саставила уедно: знамо ми да е другачиа при
рода Речи, а другачиа плоти. Размишауи апстрактно, Севир е
признавао као допустиве изразе: два естаства, две ипостаси и чак
два лица! Меутим, кад е ве дошло до спааа, онда е свршено са
правом на мишее да се она могу раздвоити. Добили смо едно
естаство,еднуипостасиеднолице.
Меутим, ова една природа есте сложена природа
.
Нема никаквог сливаа, нити мешаа. Чудим се пише Севир
едном свом противнику, такое монофизиту како можеш учове
чее да зовеш саставае , када истовремено кажеш
тако што е одедном настало едно бие и едан квалитет. Овако е
седиее код тебе започело сливаем и спааем те е изгубило
свосмисао,ерепрешлоуеднусуштину.
Према Севиру, седиее ние довело ни у намао мери до из
мене човештва Христовог кое е у суштини едносуштно са нашим.
Човештво е остало онакво какво е и било, а ние постало привидно.
Мада се разлика у природама опажа само мисаоно, оне ипак проду
жаваудаегзистирауреално,меутимникакосамостално.Непосе
71
дуу бие по себи, не представау две единице. То ние една
и ние една . Могуе е говорити о природама и после ихо
вог седиеа, али их никако не треба преброавати на прстима
руку.
Присуство едне природе у Христу Севир е тумачио упуууи на
единство енергие у Христу ; ер природа
ние ипостасна, она не може да дела, да функционише. Као едини
начин деловаа Севир е наводио ходае Исуса Христа по води. Ко
о е природи своствено да иде по води? Нека нам обасне они кои
се руководе двема природама после иховог седиеа. Божанско?
Па зар е своствено Божанству да иде телесним стопалама? Човечи
о? Зар ние човеку туе да корача по то стихии? Као што видимо
настале су твое (личност с коом дискутуе) две природе. Меутим,
за свакога е, ко свесно не затвара очи, асно и неоспорно да е исто
онако као што е Бог Реч, кои се нас ради ваплотио, едан и неразде
лан, да е исто тако нераздеива и егова енергиа и да е управо
ему и своствено да иде по води. У томе се и састои егова за
едничкабогодоличнаичовечиастрана.
Спор са улианом Галикарнаским е настао поводом едног пита
а кое е Севиру поставио едан александриски монах: да ли е тело
Христово трулежно или нетрулежно? Севир е одговорио: Према
учеу отаца, оно е трулежно. Због овога су Севирови противници
говорилизаегадаепристалицаафтартодокета,
т. оних кои веруу само у привидну, нестварну нетрулежност. А
ови други су им платили надимком фтартолатри, ,
т. присталице трулежности. Ови строги монофизити су прекоре
вали Севира због попустивости синодитима; на сириском е то
синхудие, т. према Халкидону, саборници. То што су две при
роде и након седиеа сачувале своа своства , било им
е туе. Уопште узев нема никаквих човечиих свостава; као што
уопштенеманичегчисточовечиег.Акоеразмишаоеулиан
тело Христово трулежно , онда ми уводимо различитост
у Реч Божу, т. различитост од Бога. А уколико смо увели разлику,
онда смо добили две природе у Христу, па због чега се онда ми
бесмислено боримо против Халкидонског сабора? улиан е био
толико уман и толико прецизан; ние се руководио старомодним
докетизмом. Размишао е о томе да Христово тело након смрти
ние иструлило. Али, шта то значи? Да ли е оно могло да иструли?
ер код обичног човека, код нас ош за живота претходи делимично
распадае организма оном коначном трулеу после смрти: то су
начин исхране, премор, старост, болести. Све су то тзв.
,т.непорочнастрадаа.ДалиихеХристососеао?улиан
72
е глатко одговорио: Ние. Добро, а шта е са патама на крсту? Да
ли су оне биле реалне, или само привидне? Да, биле су реалне, али
могло е бити и да их не буде, ер су прихваене доборовоно. е
гово човештво е едносуштно нашем, али... уз допуне. Христос е
други Адам. егово човештво е Адамово, али... пре греха. Ми смо
синови палог Адама. Он е Син Првосазданог. Наша конституциа:
природа + грех + казне за грех. егова природа е туа греху + казна
добровона нас ради. Меутим, како е егова природа ипак
човечиа, из тога произилази: у коо е мери Он нама саприродан,
толико нам е и едносуштан, али не тотално. Казна смру е за нас
принудно обавезна, ер е у нама и узрок казне грех. Христу е грех
ту. Значи да у егову природу ние уграена обавезност пате. Он
е патио, и то не под претпоставком него стварно. Меу
тим, не по физичко обавезности, не него до
бровоно . У овоме се са улианом слагао чак и Севир. У
сваком случау е овакве добровоне пате Богочовек изволео
доживетинаСеби.
По улиану, искупитеска Христова страдаа су негирала и
хов трулежни карактер. Значи да е плот Христова од самог
почетка била иста онаква каква нам се показала после васкрсеа. А
она ко се након неизрецивог и необашивог седиеа дрзне да
прича о две природе, два суштаства, своства и дества, да та, као и
оникоиговореодвеипостасииодвалица,будеанатемисан.
Каквоепакправославноучееоовимдетаима?
Осим монофизитских претпоставки, улиан е свое полазиште
заснивао на таквом схватау првоствореног човека какво не познае
ниЦркваниСевирАнтиохиски.
Ми учимо овако: првом човеку ни намае нису били туи ни
глад, ни замор, ни трулее. Непорочне пате
биле су од почетка природне. С друге стране, пате Богочовека су у
извесном смислу добровоне. Сваког тренутка е Он могао да се
уклони од мука, меутим Исус Христос ние искучио неизбежне
природне пате. Могао е Он и да не пости, и да не гладуе. Али, кад
е ве прихватио подвиг поста, ние могао после 40 дана а да не осети
глад. У тренутку удине издае Он ние позвао 12 легиона анела,
него е добровоно пошао на мучее и крст са свим природним пат
амакоеидуузто.
Монофизити у овом случау мисле другачие. На ходае по води
Севир гледа као на неку обичну раду. А ми као на компликовану.
Насупрот овоме, о мукама на крсту ми мислимо едноставно: Он е
благоизволео узии на крст, меутим, Он е тад и у том тренутку
неизбежнопатиопоестаству.АзаСевираизаулиана,Господпо
73
човештву ние преживавао мучне болове, него се чак претходно
сложиодадоживиосеаебола.
**
*
Спор измеу Севира и улиана се разгранавао, прелазио у
одгонетае разноразних другостепених споредних случаности хрис
тологие, меутим, и православни су их прислушкивали и зара
жавалисетражеемодговоранатарафиниранапитаа.
улиан е тврдио да е Христово тело нетрулежно; а Севир да е
трулежно. улиан: и све човештво е у ему било ограничено; ако е
Он и гладовао, онда Он по човештву и ние знао много. За овакве
тврде улианисте су подсмешиво називали несатворенци
,асевировценесхвативци.
На ова питаа су и православни одговарали различито. Леонтие
Византиски (V век) е сматрао да оци Цркве нису решили то питае;
а Софроние ерусалимски (VII век) е сматрао агноите еретицима.
То би значило да е свезнае о Христу преносио на егово чове
штво. У теориском смислу ово е питае било недовоно поаше
но.Изатомонофизитиоправдаваупоставаетогпитаа.
74
ТРИТЕИСТИЧКЕРАСПРАВЕ
Напорима многих поколеа, термини , ,
, дефинисани су по свом садржау како би се корис
тили у католичанско триадологии. Монофизити су их услед свое
ереси поново уздрмали и нарушили. Али, ипак треба одати призна
е конзервативном осеау широких монофизитских маса. Оне су
сматрале да им е бое да остану у православним противречности
ма ер су и иначе сви догмати антиномични и нее потпасти под де
спотизам логике. Тако су се монофизити радикали логике издвоили
усектутритеиста=тробожника.
У полемици са православнима монофизити су их прекоревали:
Ако ви и после седиеа две природе у Христу тврдите да оне пос
тое у Богочовеку, онда признате до краа да су у ему не само две
природенегоидвеипостасиидвалица.
Православни би одвраали: измеу природе фисис и лица
просопон нема знака еднакости. Монофизити су тврдили: не,
има. Православни: У Св. Троици су три лица, али нису и три при
роде (естаства). А монофизити су имали храбрости да онда говоре:
У ком су то смислу у Богу и три природе и три биа? Ето куда е
водило патолошко (монофизитско, одбиае пуноте учеловечеа
Бога. То е оно дуалистичко признавае материе, космоса и плоти
као неизлечивих, непоправивих, те тиме и неподатних за преобраа
иобожее.
Чак су и неки епископи, поклоници Севира, изводили такве
закучке, Канон Тарски и Евгение Селевкиски. има е у помо
пришао унук поконе императорке Теодоре, жене устиниана Вели
ког, млади Атанасие, као и едан александриски граматичар, неки
Филопониан. ихов главни завичани аргумент е била една ре
ченица код ована Златоустог, коа се односила на Сина: Он есте
некаквобие,.Одовогуопштеногибезазленогисказа,
75
фанатици и дискутанти су извлачили овакав закучак: Да, у Богу су
Три Лица, Три Ипостаси, Три Природе и Три Суштине (!!). Али
они су се ограивали: у Богу ипак не постое Три Божанства.
Меутим, ован Филопониан нам е ве са своим изавама показао
како су у то време извесне личности, кое су прошле кроз црквено
богословско науковае, како су од преаше скоро монополи
стичке владавине Платонове философие, одедном сад прешли на
Аристотелову. И у овом спору можемо пратити зачетак будуе сред
овековне западне распре измеу номиналиста и реалиста. Следеи
Аристотела, Филопониан е говорио да су фисис и усиа само општи
помови , а да у стварности ми имамо посла са конк
ретним поединачним предметима . И израз Бог
е едан, то е само општи поам о природи Божанства
. А у реалности постое само поединачни пред
мети , или ипостаси . Сваки посебан
предмет или лице представа спо природе , и еног, у овом
случау реалног индивидуалног ваплоеа . е природа
in concreto, природа заодевена у ипостаси, у лице . На
ова начин су за аристотеловце и код Бога и код уди праодредни по
даци атоми = индивидуе док су ихове усие и ихов фисис само ап
стракцие. Ми исповедамо, говорили су тритеисти едносуштну
Троицу као едног Бога. Али, Троица есте и една суштина и една
природа (усиа ке фисис). Меутим, не према броу него према
неразличиво истоветности Божанства. Ако бисмо применили бро
ае, онда у Богу постое нека три биа коа су еднака по Божанству.
Trinitas numerica (троица по броу) и unitas specifica. То е единство
по роду, т. истоветност суштине не ена еднакост, т. ние ну
меричко единство, к ,
.
Монофизити су своа расуиваа започиали на православни
начин: усиа е код Бога опште , а ипостас е посебно
. Меутим, ош е Григорие Богослов у свое време овде пред
видео могуност двосмисленог извоеа закучака, и да би то
спречио разаснио е и посебно истакао да е степен реалности ових
елемената (божанског и човечиег) у Богу и у човеку обрнуто про
порционалан. Код човека е различитост реалниа у односу на општи
принцип. Човек као genus, што представа родовски поам, есте
само апстракциа. Оно што е реално, то е поединачни човек. Код
Бога е насупрот: усиа е реалниа од ипостаси. Бог е ЕДАН, али е
спознаануТроици.
У новом покретау овога питаа дошло е до спора на ту тему
измеусамихСевировихистомишеника;итобашизмеуДамана
76
Антиохиског (од 578. г.) и Петра Антиохиског (од 580. г.). У спору
са едномишеницима Филопониана, Даман би овако говорио: Ни
е свако Лице Св. Троице по своо природи само по себи Бог.
Меутим, она сва три имау у себи има Заедничког Бога
, и управо им е своствено божанство
. И саучествууи у том Божанству нераздеиво,
, свако се од их поавуе као Бог
.
Свако своство у Богу формира ипостас, лице
,.
У оваквим размишаима свог претходника Дамана, Петар
Антиохиски е видео ерес. Ако едно своство ве произ
води ипостас, шта е онда Отац кои има два своства: Он раа Сина
и исходи Духа? Осим тога, и егова Лична Своства нероеност и
непроистицае могу бити изброани као трее своство. Зар у Оца
требасмештатитриипостаси?
Прва Даманова тврда садржи у себи и савелианство и тетра
дитство,т.сливаеЛицауиховучетворичност.
Ако кажемо да само едно Божанство обитава у
Лицима, онда та Лица постау само различити модуси едног Божан
ства. А ако постои та Заеднички за сву Троицу Бог,
а истовремено свако од тих Лица есте Бог , онда
е неизбежно уз та три лица богова, заеднички свима има бити
четвртиБог.УместоТроицебиеЧетворица.
**
*
Спор севирианиста и улианиста поделио е опет тритеисте у
области антропологие на две половине: на кононите и филопони
анце. На питае Филопониана: У чему е трулежност човечие
природе: у материи или форми?, Конон е одговорио: У форми.
Филопониан е одговорио апсолутно одречно: трулежна е и форма,
трулежна е и сама материа. Васкрсее е бити у потпуно новим
телима.
**
*
Анархична слобода сектантског богословстоваа меу монофи
зитима водила е ка све даим и даим поделама. Ево како В. Боло
товсхематскиприказуегранаемонофизитства:
1) Евтиховство, кое сума у едносуштност Христове плоти са
нашом.
77
2) Монофизитство,уцелиниузев,коепризнаетоедносуштие.
3) Скретае од монофизитства у страну евтиховства са пантеи
стичком примесом. Такав е БорСудали. Ево егове поставке: сва
еприродаедносуштнасаБогом.Ниеимаоследбеника.
Поделамонофизитанадваглавнатока:
4) севирианисти
5) улианисти
Она е настала услед специфичног питаа трулежности Христо
вог тела, али е подтекст у виду питаа следеи: Има ли у Христу
разликепослеседиеаприрода,илинема?
6) Скретае од севирианског монофизитства према Стефану
Ниовукоинегираразликуприродапослеиховогседиеа.
7) Скретае улианиста према севирианистима у тренутку кад
е едан део улианиста признао потенциалну трулежност Христовог
тела,аистовременоиеговучиеничнунепропадивост.
8) У логичном току развитка севирианског монофизитства нас
тали су и агноити. Они су следбеници александриског акона Тем
истиа, кои е тврдио како се човештво Христово, будуи да е исто
врсно као и наше, протеже на све, осим на грех, а незнае
ние грех, него своство ограничене човече природе; из тога следи да
ни Христос, према своме човештву, ние знао оно што ние сво
ствено човеку да зна. ован XI, 34 и Марко XIII, 32 сведоче нам о
стварномеговомнезнау.
9) У доследном развоу улианског монофизитства поавили су
се актистити. Пошто да е Христова плот нетрулежна
и ако се ош призна да е и створена, онда су е ови улиа
нисти признали за нестворену . Ово е у принципу била не
доследност (у смислу негираа било какве разлике), али е било
доследно с тачке гледишта основне улианове поставке: човештво
Христово е истоврсно човештву ирвоствореног Адама. Из овога
проистиче да е плот Христова нетрулежна , али ние
несатворена. Тако е у секти актистита дошло до про
тивречностиизмеузакучакапоследицеиузрока.
Одражавае доктрине монофизитства на оне области кое су се
дотицале догмата о Богочовеку довело е до издвааа из ортодок
салногсевирианства:
10) Теодосианаи
11) КононитаилитритеистаитопопитауТроице.
Тритеистисепопитауваскрсеамртвихделена:
12) КононитеиФилопонианце
Подела у време спора са тритеитима из групе теодосианаца,
очигледнопартиекраихортодокса,изнедрилае
78
13) Кондовавдите.
У питау е био спор измеу ортодоксних теодосианаца пово
дом терминологие коа се користи у учеу о Троици. Са едне
странесубили:
14) Петроисти, кое су ихови противници звали тритеити, а са
друге
15) Даманисти(савелианциитетрадисти).
На крау овога одломка емо поновити: ова црта рационализи
раа догматских питаа била е туа и Западу као и неким другим
православним негрчким хришанима, на самом Истоку, те о се мора
посветити посебна пажа. И то нарочито у наше време када се
постава питае поновног уедиаваа хришанских Цркава. Не
треба све народе утеривати под едну меру, а поготово не чинити то
формално. Ако се Грци и други источни народи не уклапау у латин
ске форме, како е онда могуе унифицирати у единствену ментал
ност светове других раса, као што су то Кина и Индиа кои су толико
различити од нас? Некад е и они израсти из свог ученичког узраста
и превеше на сво начин мишеа целокупни опус наше класичне
догматике.
79
ПОЛИТИЧКИОКВИРЗБИВААУЦРКВИ
ОДУСТИНИАНАI(565.Г.)
ДОИРАКЛИА(610641.Г.)
устиниан Велики е умро а да ние оставио потомке. На престо
е дошао без икаквих примедби са стране, и без икакве борбе, егов
неак устин II (565578. г.). Била е то безначана личност. Човек
слабе вое кои се потчинио частоубивости свое супруге Софие.
У доба егове владавине Лангобарди су 568. године отели Северну
ИталиуодВизантие.
Не мешауи се у црквене послове, устин II е ипак направио
едно велико добро дело; чим се зацарио, укинуо е предсмртни
афтардокетски указ устиниана Великог, коим умало што ова ни
е упропастио своу репутациу православног и канонизованог ва
силевса.
Наследник е сад у миру распустио све епископе да се врате у
свое епархие, кои су иначе били окупени у престоници ради пот
писиваатогеретичкогуказа.
устин II е 578. године, ве сасвим ослабеног ума, морао да
преда власт младом лепотану, генералу Тибериу. Императорка
Софиа е била посредница у ово нагодби. Тиберие е за узврат
обеао да е се оженити оме, али како е ве био тано ожеен,
Софиа е остала обманута. Када е устин умро, и када се Тиберие
коначно устоличио на царском престолу, званично обелодауе
своу жену и децу, а императорку Софиу промовише за удовицу са
одговарауимпочаснимстатусом.
Тибериев (578582. г.) наследник е био егов зет, генерал Мав
рикие (582602. г.). Тако е Византиа продужила да битише на бази
система не наследне монархие, него узурпаторског отимаа пре
стола. Маврикие, иначе Кападокиац, лоше е разумевао латински
език и дефинитивно е увео грчки за званични државни. Ова дета
е представао симбол одмицаа владавине Источне Империе над
Западом,штоеииначевебиластварност.Маврикиеебиочовек
80
побожан до егзалтацие, притом и са способностима видовака, а ис
товремено и трезвен владар, крут и доследан до суровости. Не же
леи никоме да ласка, нити да се прилагоава, изазвао е против себе
незадовоство,теенатомпутутрагичноиживотизгубио.
Пошто е читавог живота ратовао против Авара и Персианаца,
Маврикие е имао потребе за воним контигентима, па е без обзира
на своу побожност, морао да предузме читав низ ограничавауих
мера против веома раширеног монаштва. Издао е забрану да се при
мау у редове клира и монаштва уди кои нису одслужили вони рок,
па чак и граанску службу. Против овога е протестовао папа св.
Григорие Велики. И на Истоку су ерарси били тиме незадовони.
Маврикие е почео да прави уступке. Од воних обвезника е за
хтевао само три године обавезне службе, а од граанских чинова да
предау своа радна места одговарауем заменику, уз извешта о
текуимпословимаипотребнимдирективама.
Ратууи са Аварима или, како наш летописац каже, са Обрима,
народом монголскотурске мешавине, кои е половином VI века
продро у Европу и покорио све Словене из ужноруске равнице, као
и део источних и западних Словена, Маврикие се сукобавао и са
нашим прецима. Сачуван е спис О воно вештини, кои се некад
приписивао императору Маврикиу. Сада е доказано да е едан
Маврикие заиста аутор списа, али не Маврикие император. У опи
сивау наших предака постои и овакав интересантан дета: има
е толико стало до слободе да их е немогуе на било кои начин
наговорити да буду слуге или да се покоре. Ми емо, меутим, ус
коро видети да су постоале броне воничке наамничке единице у
Византии саставене од Словена. Као воно поачае единицама,
укучиванисуиСловени,ратнизаробеници.
У току борби за Дунав, император Маврикие, кои е иначе био
економичан до цициашлука, разбеснео е свое трупе едним зло
среним кораком, те е због тога изгубио и главу. Приликом заку
чиваа уговора са аварским каном 601. године, Маврикие е шкрта
рио да му исплати уцеивачку суму од 12.000 номисма (око 20 франа
ка у злату) за 12.000 грчких заробеника, па е кан из освете наредио
да се сви заробеници поубиау. Хроничар казуе да су од тада сви
омрзли Маврикиа, оцривали га и проклиали. Маврикие е знао
да пуковник Фока поводом свега овога прави против ега интриге,
па се Маврикиу чак и предсказало да е он и цела егова породица
пасти у егове руке. Убрзо е и дошло до тога. Трупе кое су биле
прешле Дунав 602. године и биле незадовоне зимовником, побуни
ле су се, те под Фокином командом приближиле Константинопоу.
Маврикиеепокушаодапобегне,алиебиоухваениубиензаедно
81
са синовима. Према речима хроничара, Маврикие прихвата са
хришанском срчаношу ову несреу као Божу казну због своих
почиених грехова, тако да не пружа отпор. И би приведен Маври
кие и свезан у пристаништу Евтропиа. Желеи да увелича Маври
киева мучеа тужним призором, убица Фока нареуе да се у е
говом присуству погубе егових пет синова. Философирауи у не
среи, Маврикие пак непрекидно понава: праведан си Ти, Господе,
и праведне су осуде Твое. Дадиа, коа е била сакрила едног од
царевих синова, нудила е свог сина на погибиу, али Маврикие ние
то допустио, него е сам пронашао свог сина и дао да се погуби. Ова
ко се Маврикие, уздигнувши се изнад закона природе, опростио од
живота. А проклети Фока нареди да се царева глава као и главе е
гових синова, пободу на кочеве на трибуналном поу. И граани
излажаше да их гледау, све док не потрулише. И тек тада злотвор
дозволи да се предау онима кои жеаху да обаве укопнину. А жену
Маврикиеву са ихове три кери заточи у манастир. Не прое
многотеиихусмрти.
Па како е Фока продужио да звецка оружем и своим свире
постима, против ега одмах започеше завере. Завереници су у ова
посао увукли Маврикиеву заточену удовицу Констанциу; меутим,
услед издае све би откривено. И Констанции и еним трима ке
рима беху одсечене главе. Сановника Елпидиа су, на пример, усмр
тили са посебном виртуозношу: ископали су му очи, одсекли език,
рукеиноге,бацилигаучамац,пагауемуспалили.
Фока е и на царском престолу остао неотесана воничина, коа
е волела вино и то са свим еговим последицама. Изгледом е био
прилично непривлачан: здепаст, рие косе, саставених обрва, су
рових очиу и са ружним ожиком кои се црнео преко целог лица.
Хроничар Дороте Мономвасиски бележи о Фоки овакво предае:
едном неки богоносни муж, слушауи о царским злоделима, а узи
мауи смелости да се обрати Богу, завапи пред Господом: Господе
Боже! Зарад чега се Ти прогневи на народ сво те посла таквог цара
тиранина? Почем таква казна? Шта то згреши народ Тво да га Ти
предаде у власт таквом крвожедном вуку? И би овом богоносном
мужу од Бога откривее: много сам се а трудио да пронаем што
горег цара како бих казнио народ због егове самовое, али не
могадох да наем горег од Фоке. А ти убудуе да не искушаваш суд
бинуБожиу.
Од самог тренутка када е ступио на егов крвави царски пре
сто неки делови Империе нису признавали Фоку: на Истоку Антио
хиа, затим Египат и картагинска Африка. У Антиохии се чак беше
подиглабуна.Наоваквомфонучудноисаблазнопадаууочиузаам
82
не убазности измеу Фоке и Рима. Римска аристократиа, коо е
припадао и сам папа св. Григорие Велики (+ 605), била е заинте
ресована да се противи Византии и еним патриарсима. Приате
ство са Фоком е било уносно за Рим. Треба овде да наведемо едну
епизоду из дуготране борбе Константинопоа и Рима око првенства
части.
СпорокотитулеВаселенски
Император Тиберие, у жеи да се одазове на свеопште пошто
вае кое е у Константинопоу уживао истакнути аскета, постник и
просакоубац ован, скоро га насилно уводи на патриаршиски
престо. И сам император Маврикие е према овану, названом у
хагиографии Постник, осеао дубоко дивее. Ма како да е то
чудно, али западна црквена историа описуе овог светог и смиреног
подвижника као човека чиу гордост не би могао да обухвати цео
свет (ован акон) или: Он под овчиим изгледом крие вуче зубе
(св. Григорие Двоеслов). А све то због спора кои су покренули папа
Пелагие II и св. Григорие Велики поводом титуле васеленски
икуменикосuniversalis.
Ово се у многоме може обаснити осетивошу и темперамен
том самог св. Григориа; али утолико е више за ега, као за Римског
папу, карактеристичан управо та конфликт. Св. Григорие е лично
познавао св. ована ош из Константинопоа, док е ова тамо бо
равио шест година у своству папиног апокрисиара. Знао е за све
тост и за постништво ованово, а ипак се ние уздржао да се не иска
ли на ега, у врло оштром писму 593. године, мада е ве био папа.
Презвитери Атанасие и ован, као и поедини исавриски монаси,
жалили су се папи Григориу на некакве увреде кое им е нанео Кон
стантинопоски патриархат. Папа се одмах ставио на ихову страну
и ево како е написао овану: Ве сам неколико пута писао, а, брату
моме овану, али од ега не добих одговора. Неко други, неки све
товак е под еговим именом мени писао. ер да су писма проти
цала испод еговог пера, а се не бих толико узруавао, а, кои сам о
ему имао друго мишее, него што се у стварности испоставило...
Поставиу ти питае, наблажении брате, зар е дотле дошла твоа
уздрживост да си притаио од твога брата оно за шта си знао да се
догодило? Не би ли било бое да су та уста ела месо него што су
проливала лаж ради обмане ближег, и то баш онако као што Исти
на каже: не каа човека оно што улази у уста, него оно што исходи
из уста, али да не буде да а било шта слично и помишам о Вама. Та
писмакоасуупуенамениозначенасуВашимименом,алинеми
83
слим да би она била Ваша. а сам писао наблажением овану, меу
тим, видим да ми е одговарао Ваш роак, неки уноша, кои ништа о
Богу ние научио, кои у срцу убави нема, кога сви окривуу за
безбожне раде, кои, како се прича, многима своим потказиваима
наумуесмрт,небоеисеБогаинестидеисеуди.
Не веру ему, уноши, насветии брате; уколико ревнуеш о
истини. Испуните обавезу што пре, како би се према примеру оних
кои су Вам блиски побошали и они кои Вам нису блиски. Не
слуша ега, уношу... Он мора да поступи по вои твое светости, а
не да се твоа светост ослаа на егове речи. Уколико би га слушао,
уверен сам да не би било могуе да останеш у миру са своом браом.
а изавуем да не желим да се сваам ни са ким. Напротив, жудим
за миром са свима, а особито с Вама, ер Вас искрено волим, уколико
сте Ви остали пак онакав каквим сам вас а рание познавао. Меу
тим, ако се Ви не придржавате канона и рушите древна нарееа,
ондаВасанепознаем...
Као одговор на ово увредиво писмо, ован е споконо послао
Григориу одлуке са свога сабора, кои е разматрао нека спорна
питаа око презвитера Атанасиа и ована. Очигледно е да се папа
Григорие из ових докумената уверио у своу неправедност, ер 595.
године у свом писму упуеном овану ни едном едином речу не
помие сво претходни поступак. А он би га се сигурно присетио да
е сам био у праву, ер е и ово писмо било опет оптужууе, и то
управозбогтитулеваселенски.
ош е папа Пелагие II 588. године протестовао кад е добио од
ована одлуке са Константинопоског сабора одржаног ради рас
праве о Антиохиском патриарху Григориу. Сво протест е папа
поткрепио и забраном своме апокрисиару у Константинопоу,
управо будуем папи Григориу да заеднички свештенослужи са
ованом. Тако е испало као да е Григорие Велики добио у аманет
од свог претходника Пелагиа II да води борбу против ована. У сво
им писмима Григорие Велики прекорева ована и то не толико због
новотарства при употреби те титуле, него ош више што е дозволио
другима да му се обраау на та улагивачки глупи и претенциозни
начин stulto ас superbo vocabulo. Римокатолички научници Баро
ни и Гергенретер покушавау да докажу да се пре тога у Византии
титула васеленски ние употребавала. Меутим, протестантски
византолог Хелцер и наш професор универзитета И. Д. Андреев су
доказали да се стварно у одлукама из устиниановог времена у грч
ким текстовима, као и у латинским преводима (додуше, не увек),
Константинопоски патриарси често титулишу са васеленски.
ИмамодасетатитуладодаеузимепатриархаованаIIнасабору
84
518. године, затим патриарсима Епифаниу, Антиму, овану Схо
ластику; то пратимо у устиниановим Новелама (Novella Justiniana),
аиудругимслучаевима.
Као што е познато, у правним и дипломатским списима на усти
ниановом Двору често се истиче првенство части па чак и власти
Римског првосвештеника. Као по уобичаеном извесном дипломат
ском лукавству, истовремено се истиче част и достоанство пре
стоничног, Константинопоског патриарха. У едно устинианово
новели се каже да е: Constantinopolitana ecclessia omnium aliarum est
caput, т. Константинопоска Црква je глава свих других Цркава.
И ние без везе са том тенденциом уздизаа и титуле васеленски.
Али, свугде и увек на грчком Истоку, за разлику од латинског За
пада, све речи и све титуле нису имале прецизно право значее. Биле
су често нека врста полуреторике. Ево сведочеа Анастасиа Биб
лиотекара из IX века, кои е такое био некад папин апокрисиар у
Константинопоу: Док сам некад боравио у Константинопоу,
често сам осуивао Грке због израза васеленски и прекоревао их за
таштину и гордост; но они би узвраали да они не зову патриарха
васеленски икуменикос, што многи преводе речу universalis и
што би он био епископ над целим светом, него зато што он има
управну власт над едним делом света у коме живе хришани. Она
поам кои Грци зову васелена икумени, Латини не означавау
само са свет orbis terrarum, од кога у значеу васелене и долази
реч васеленски, него на исти начин означавау и сваку настамбу
илинасееноместо.
Икуменикос е у овом случау значило: источно империални,
свегрчки, свевизантиски. Папу Григориа Великог е обузимао гнев
против патриарха ована, и то не због погрешне адресе и не само
у погледу личности, него и зато што е у сво термин васеленски уно
сио и римски садржа. Кардинал Гергенретер, иначе лично заштит
ник св. Григориа и тужилац св. ована, на крау краева признае:
Додуше код Грка е могао бити и други смисао. Титула васеленски
е могла бити и само едан лепи епитет, почасни предикат кои нема
то значее. Ова титула е могла просто да значи хришански, ка
толичански. Пошто се код многих поам васеленски поклапао са по
мом Римске империе, онда е та титула могла да упууе и на главног
патриарха Источне империе или пак, према аналогии са ермен
ским католикосом, уопште на високог ерарха, чиа се урисдикциа
протезала на извесну целину, и то тад док су други руководили само
поединим деловима. Да, управо тако: икуменикос, т. престонич
ни,империални,византиски,свегрчки.
85
едан од полемичких аргумената папе Григориа е и ова: Ако
би неко у Константинопоско цркви добио такво звае кое би га
учинило судиом над свима, у таквом случау би се Васеленска Црква
(зар то не може да се деси?!) поуала у своим темеима, и пао би
узаблудуонакобиеназваоваселенска.
А касние, шта е било са папом Николаем I, ованом VIII, Ла
вом IX и осталима? Зар нису развиали догматске теорие о папи као
судиинадцеломЦрквом?
Испада да папа св. Григорие Велики ние онда размишао о на
вишемдостоанствупапенаватиканскиначин.
Значи да патриарх ован ние ништа урадио што би било у не
складу са еговим светачким аскетским карактером. Он сам себе
ние звао васеленски, али ние ни помислио да протестуе против
укорееног обичаа. Због тога и сам термин икуменикос у грчком
значеу ние био у то мери уридистички дефинисан, као што га е
то папа Григорие Велики разумео, кои се иначе борио за реалну
владавину Римског првосвештеника под сасвим супротном титулом
servusservorumDei,т.СлугаБожихслугу.
У том смислу е папа био доследан. Када е Александриски архи
епископ Евлогие, после смрти ована Постника (596. г.), одбио да
еговог наследника Кириака ословава са васеленски, обавестио
е улизички о томе папу Григориа. Назвао га е притом васеленски
додауи да е поступио тако према нарееу папе. Григорие му е
приговорио: Молим те да више не употребаваш реч наредити. а
знам ко сам а и ко си ти: ти си ми брат по чину, и отац по животу. а
ништа нисам нареивао. а сам само саветовао, а ти се тог савета
ниси чак строго ни придржавао. Молио сам те да ту титулу не даеш
ни Константинопоском наследнику, као ни било ком другом, а ти
си е мени прилепио. Дае од свих титула кое потхрауу таштину
анарушавауубав!
Ево, на фону овакве борбе са Константинопоем, т. са патри
архом ованом и императором Маврикием, папа Григорие Велики
е заедно са римским народом, бое реи са римском аристократи
ом, изразио благонаклоност према Фоки, Маврикиевом убици.
После крвавог Фокиног доласка на престо, папа Григорие Велики
му е писао: Слава Вишему Богу! Нека се радуу небеса, нека се ра
дуе зема (Пс. 96, 11). Нек се радуе твоим славним поступцима сав
народ империе, кои е до овога дана био дубоко ожалошен! Нек се
свак радуе слободи коа е назад враена под скиптром благочес
тивог императора! У Риму се са изузетном помпом указивала
почаст по обичау са свеама и кадионицама, портретима Фоке и е
говесупругеЛеонтие,коеесв.ГригориебиопоставиоуцрквиСв.
86
Кесариа у Латеранском папском дворцу. На римском форуму е био
подигнут стуб са почасним написом о Фоки. У своим писмима папа
Григорие Велики излива Фоки издашне похвале. Као захвалност за
овакву оданост Рима, Фока е након смрти св. Григориа Двоеслова
(+ 604. г.) предао папама (607. г.) здае римског Пантеона кое е тад
претворио у храм Санта Мариа. Затим е забранио своим Констан
тинопоским архиепископима да се називау икуменикос и писао е
да е Апостолска катедра блаженог апостола Петра била на челу
свих Цркава. Овакве и сличне изаве грчких императора, кои су
имали сво канонски глас у црквеним пословима, касние су довели
ГрчкуЦрквууочимаРиманауположаотпаднице.
Своим превратом Фока е навукао рат са Персиом, ер е уби
ени Маврикие био савезник и приате персиског цара Хозроа,
коме е дао подршку у персиском граанском рату. Будуи да е био
свестан слабости воничког духа у своим трупама, Фока е покушао
да изнуди код епископског сабора специалну меру за стимулациу
своих воних единица. Молио е да се унапред прогласе за мученике
вере и да се канонизуу сви они кои положе свое животе у том рату.
Меутим, то му ние пошло за руком. Валсамон нам говори о распра
ма меу епископима поводом тог питаа. Многи су се позивали на
13. правило Василиа Великог: Како ми да уврстимо оне кои су уби
али у рату кад им Василие Велики ние допустио да се причешуу
у току три године, пошто имау нечисте руке? А кад су се многи
свештеници, па чак и едан епископ, сложили са царем и признали да
су лично учествовали у биткама и да су убиали, онда е сабор према
43. правилу Василиа Великог хтео да им забрани свештенослужее.
Али многи кои су лично служили воску изразили су негодовае
против такве строгости Св. оца, па су чак насупрот ему тврдили да
су ратови достони награде. Спор се ние завршио никаквим резулта
том.Тешкодабисеиунашевремемогаодругачиезавршити...
За време првог наредног празника на хиподрому 609. године из
лило се негодовае становништва против Фоке. Прекоревауи Фо
ку због пианства, народ е узвикивао: Опет си се нашокао! Опет
си изгубио памет! Фока е донео одлуку да се свети. Префект е ед
нима посекао главе, друге е у вреама побацао у море, трее е оста
вио без поединих делова тела. Озлоеени народ е одговорио пожа
рима и побунама. Подигао се тад и Ираклие, восковоа Африке,
пристигао е са флотом у Константинопо, те е 5. X 610. године
Фока био свргнут. Хроничар нам приповеда: Пошто е Фока претр
пео пораз, едан велможа, Фотин, чиу е супругу био увредио, а тиме
и ега, ушао е стомилом ратника у Двор, обешчастио злотворног
Фоку,одвукаогаспрестола,поцепаомуцарскуодежду,папоштому
87
е навукао црну кошуу а на врат намакао ланац, одвео га е у тако
срамотном и бедном стау пред Ираклиа. Видевши га, Ираклие
рече: И ти си ми злогуби, злопаки човече управао државом! А
ова, будуи да е био у безизлазном стау, одговори: Ти еш
управати бое. Онда Ираклие нареди да му се секу руке и ноге, а
потом да се исеку на комаде; због неброених оскврнуа каква е
Фока починио, да му се одсече стидни уд и закачи на копе; а на
крау одруби глава, па на мрачну успомену на Фоку да се спали егов
изобличени леш и то на тзв. Сточно пиаци, притом без хриш
анскогобредасахраиваа...
Ето тако су завршавали живот неки хришански императори! И
народ е поново умео да поштуе нове цареве и да им исказуе тако
реирелигиозноусхиее!
**
*
Мада е Ираклие (610641. г.) био и способан и млад, ипак е био
у тешко ситуации. Оно што е с влашу наследио било е бедно:
празна државна каса, лоша армиа а ак притисак два неприатеа:
АвараиПерсианаца.
Године 611. Персианци су заузели Кесариу Кападокиску; 613.
године Сириу, а 614. ерусалим. Заробили патриарха Захариа и од
нели Крст Господи; 615. су заузели Египат, 616. Либиу и Кирена
ику, а 617. су ступили у Халкидон, те тако стали лицем у лице према
Константинопоу. Губитком Египта, Константинопо се лишио
ужне житнице. За размажене престоничне становнике више ние би
ло следоваа хлеба кое е цар обезбеивао. Обективно говореи,
ситуациа е била очана. Ираклие е помишао да би морао да по
бегне у Картагину, из кое е и дошао. Меутим, владауа врхушка,
на челу са патриархом Сергеем, тражила е да се Ираклие закуне у
Св. Софии да е остати код их. Било е то 618. године; сачиен е
програмодбранедржаве,коиепотомбриантноостварен.
Од два неприатеа требало е изабрати едног, а од другог
направити савезника. Ираклие доноси одлуку да на своу страну
привуче северног неприатеа, рачунауи да се ти млади Варвари
могу хеленизирати, што се историски показало вааним. Словени су
ве били преморени од номадског сеакаа, па су се са великим
одушевеем одавали споконом насеавау на културном тлу
Ромеске империе. Ираклие е пак Словенима отворио свое врат
нице, т. Хрватима и Србима, кои су се тад у великим таласима ули
вали на ихову касниу териториу те се на о дефинитивно и
настанили.Истовременосусемасовноикрштавали.Уаварскимтру
88
пама Словени су чинили веину. Тиме што е примио у границе Им
перие Словене, Ираклие е суштински ослабио аварске снаге те на
таначинприпремиоииховтоталнидржавникрах.
Хозро персиски е, како то хроничари бележе, у своме про
граму зацртао религиозну победу над хришанством. Оваква идеа е
доприносила новом снажеу исконске наезде из Азие у Европу.
Она е, меутим, истовремено и налагала Ираклиу истицае самоза
штитних парола и то не само за хеленизам, византизам и европеизам,
него и за саму хришанску веру. Поход на Персианце е добио ка
рактеркрсташкогпохода.
Ираклие е надачао персиску армиу, и то не чеоним ударцем
него заобилазно. Ираклиева флота е извршила десант у Киликии,
дубоко у позадину Персианаца, док су они наивно биваковали надо
мак Константинопоа. Тако е Мала Азиа била очишена. Ираклие
е тад другим десантом са обала Црног мора на ермениу и
Закавказе, директно продро у Персиу. У овом походу су се северно
кавкаскиТуркииХазарипридружилиИраклиу.
Али, Хозро е дипломатски надмудрио Ираклиа; наговорио е
Аваре да нападну Константинопо док е Ираклие био одсутан. У
лето 624. године за време Ираклиевог боравка у Персии, аварски
кан е окупио вону силу коа е броала 100.000 воника. Трупе су
биле саставене од разноразних народа, укучууи ту и балканске
и ужноруске Словене. Кан се приближио Константинопоу са
европске стране; Персианци су се окупили пак са азиске. Кан е
охоло предложио Византинцима да се предау пошто немау куда да
се дену едино као птице да узлете у висину, или као рибе да уплове
у море. Тада градоначелник Бон, иначе германског порекла, и патри
арх Серге, кои е потицао из сириске породице, испоавау велику
одважност. Надахивали су народ молитвама и религиозним литиа
ма. Неприатеи су назад отпочели одлучууи уриш кои е траао
9 дана, од 31. ула до 8. августа. Оне што беаху опседали престоницу
издаде снага. Кан попали свое направе за форсирае, те се непри
атеске единице повукоше. И ето, као успомену на ту чудесну
победу, била е написана позната песма Пресвето Богородици, коу
е увео у црквену употребу император Ираклие; било е то стоее,
акатистнопоае
,
,
,.
,
к,
,.
89
Кондак1.
Теби,вовоткиикоасеборизанас,
узносимопесмепобедне,
аизбавившисеодзалапесмезахвалне,
ми,слугетвоеБогородице.
Нопоштоимашмонепобедиву,
одсвакенасопасностиизбави,
датикличемо:
РадусеНевестоНеневесна!
Код византиског историчара Папаригопула можемо поводом
тог догааа да прочитамо следее: Прошло е више од 1200 година
од кад е уведен за време Ираклиа та чин акатиста. Византиска им
периа е била посечена, пала, опет се подигла, поново пала, а у наше
доба е едан ен део опет добио политичку независност. Али без
обзира на те промене, после дугог низа столеа, у сваком грчком
крау, у Атини и у Константинопоу, у Солуну и Смирни, на Криту
или на Хиосу, петком увече 5. недее Великог Поста акатист Бо
гоматере не престае да у нама побууе захвалност Свевишем због
спасеа хеленизма, не престае да обедиуе оне кои су насием
раздвоени,тедаиспуаванашасрцанадомнабоубудуност!
Мада су у то време наши преци, Руси, под воном командом авар
ског азиатлука, захваууи заузимау Богородице и били побе
ени, ми данас у име хришанства делимо радост са Грцима због те
победе. Важна е застава наше борбе, а не то коег е народа гомила
да се тера као топовско месо. И данданас се ова саблазан често
понава.
После ове победе Ираклие е могао мирно да ратуе у Персии,
па е извоевао 628. године победнички мир од Сироа, Хозроевог
сина. Цела териториа до реке Аракса и Еуфрата била е враена Ви
зантии. Такое е био враен и Свети Крст и ношен е испред Ирак
лиа приликом еговог триумфалног уласка у Константинопо.
Године 629. Ираклие га е лично отпратио у ерусалим и сам га 14.
септембраузпесмупоставанапреашеместо:
,к,
,
.
Спаси,Господе,народсвоиблагословинаслеесвое.
Победецаревимапротивварвараподари,
ИкрстомТвоимзаштитиТвоежитество.
90
Ци обнове снажне империе Ираклие е постигао; али наредна
декада му доноси нове бриге. Оживео е неприате са Истока, ма
нифестууи се кроз едну нову силу, кроз религиозни покрет Ис
лама. Опет се наднела опасност, опет нове бриге за интегритет импе
рие, и опет убацивае императора у послове Цркве и опет из по
литичких разлога. Због овога е и дошло до нове наредне ереси
монотелитства.
Уопште узев, живот Источне Цркве се све више удаавао од За
пада; због своих интереса се све више ориентализирао. У ка
толичанско цркви на Истоку е дошло до огромних губитака.
ермениа, Сириа и Египат су масовно отпале од православа. Била
е то форма ондаших самоопредеиваа. То осипае и та брига
око иховог излечеа, нашле су се као главни задатак црквених и
државнихинтересаИсточнеЦрквеуVIиVIIвеку.
91
НАПУШТАЕПРАВОСЛАВА
УСЛЕДНАЦИОНАЛИСТИЧКИХМОТИВА
Отпадништвоермена
Распре о Халкидонском сабору припремиле су црквено отпад
ништво ермена. У овом конкретном случау ствар се тицала терито
риа ван Византиске империе. Али да е било паживие импера
торске политике према туо националности, могла су се спречити и
оварелигиознаотуеаиосипаа.
ермении е пало у део да политички игра на две карте, на визан
гиску и на персиску. Зависно од тренутка морало се угаати час ед
номечасдругомеодовадвамонасуседа.
Пошто е ош од почетка хришанства добиала свог архиепис
копа из Кесарие Кападокиске, ермениа е ош увек као свог пред
ставника имала на I Васеленском сабору архиепископа Аристакеса
(на ерменском езику Редакеса), сина св. Григориа Просветитеа.
Али откад е дошао бриантни и частоубиви архиепископ Нерсес
I (374. г.), кои е почео себе да зове католикос, позивауи се на по
рекло ерменске цркве од апостола Томе, сад е на Двору почела да
се форсира идеа о ено аутокефалности. Тако Нерсесовог наслед
ника устина, ерменски цар Пат више ние слао у Кесариу Капа
докиску на хиротонисае, него га е код куе прогласио за архи
епископа. На та начин е аутокефалност ерменске цркве била уста
новена самовоно. То се догодило у тренутку приатества с Пер
сианцима, а уз инат Грцима. Кесариа е немоно протестовала. Грци
на II Васеленски Сабор нису позвали ермене, тако да су вести о
саборскимодлукамадоспеледоерменанештокасние.
Национализовае ерменске цркве се природно ширило и учвр
шивало. Од 397. године па до 448. (пуних 51 годину) оме е управ
ао последи потомак св. Григориа Просветитеа, знаменити Са
хак(Исак)Велики,реформаторсвоеЦрквеипреводилацСветог
92
писма на ерменски език. У то време су Грци владали едном поло
вином ерменског царства, а Персианци другом; а онда су Грци пре
дали целу ермениу Персианцима. Нешто касние е император
Теодосие II повратио грчку половину ермение под своу власт. Али
у току читавог тог времена Грци су толико изазивали огорчеа код
ермена да су се ихове симпатие приклаале персиско страни.
ермени су се убрзо ослободили персиске власти па су почели да
маштау о ослобоеу и од Грка. У едном тренутку Исак Велики се
обрео и као световни представник свога народа, те се према Грцима
односиокаопреманационалнимнеприатеима.
Он ние ишао на хиротонисае у Кесариу Кападокиску, а кад е
Мала Азиа постала канонски зависна од новог поглавара, од Кон
стантинопоског патриарха, ерменски католикоси су му окренули
леа. Године 400. ован Златоусти е послао у ермениу одлуку Кон
стантинопоског сабора о празновау Христовог Роеа и Бого
авеа, по римском обичау, одвоено. Исак чак ние ни одговорио.
ерменскацрквасепридржавастарогобичаачакдоданаданашег.
Персианци су водили рат против грчке културе код ермена, па
су им затварали грчке школе. ермени су у едном тренутку ихове
ориентацие на Персиу стварно били решили да се ослободе грчког
утицаа у области Цркве. У том заносу е дошло до чувене нацио
налне реформе Исака Великог, до ствараа ерменске азбуке и пре
вода свих свештених и богослужбених кига на ерменски език. До
тог времена се ош увек по инерции богослужее вршило на грчком
езику. У великом послу превоеа целокупног Светог писма на ер
менски език, Грци су учествовали индиректно на та начин што су
преводиоцима кое су ермени послали у Византиу указали на на
бое текстове библиских кига и дали их има на располагае.
Пошто ермени нису признавали своу црквену зависност од Ке
сарие Кападокиске, митрополие су их сматрале за расколнике.
Очигледно е да им организатори III Васеленског Сабора нису посла
ли позив, те у Ефесу од стране ерменске Цркве никога ние било.
Исто тако, ермени нису били ни директно информисани о одлукама
IIIЕфескогсабора,негосутеккасниепосредносазнализаих.
Меутим, несториански спор е захватио ерменску цркву и то
не са грчке, него са едне друге стране. ермени су радие, без
нарочите опрезности продубивали своу комуникациу у свакод
невном, као и у културном животу са сириским црквама кое су
живеле сво живот и под персиском влашу. Несторианци, кои су
били осуени 431. године на Ефеском сабору, правдали су себе тиме
да е ихово учее древние, да е завичано, да е изложено у делима
Диодора Тарског и Теодора Мопсуестиског. Од одговарауих цита
таовихотацанесторианцисусачинилицелуеднукигуипревели
93
е на ерменски и персиски език. Боеи се да се тиме ермени не са
блазне, грчкосириски епископи, Акакие Мелитински и Равула Еде
ски, писали су ерменским епископима да не прихвате дела Теодора
Мопсуестиског. И стварно, ерменски епископи су се показали као
врло ревносни у очувау православа. Организовали су 435. године
сабор и на ему осудили Несториа и Теодора Мопсуестиског, т.
отишли су дае од Грка. Грци су осудили Теодора тек на V Васелен
ском сабору. У суштини преко тог сабора 436. године, ермени су
прихватили и Ефески сабор из 431. године. Касние е ерменска
Црква почела да цитира сва три прва Васеленска Сабора. Да би про
верили себе, ермени су упутили делегациу Проклу Константинопо
ском са молбом да се осврне на схватаа Теодора Мопсуестиског,
као и на схватаа Акакиа и Равула. Ето, овим поводом е Прокл на
писао свое т. Томос ерменима, осудивши
тиме несторианство. Меутим, ерменски монаси су остали незадо
вони тиме што Прокл ние директно осудио Теодора Мопсуести
ског. У овоме се ве показао монофизитски дух ерменских монаха,
кои су гаили симпатие за аполинаризам, кои е пак био прихватан
каоКириловобогослове.
У то доба е ермениа скоро у целини била под влашу Перси
анаца. Меу ерменском владауом аристократиом водила се ака
пропаганда за персиску религиу огепоклонство. На цркве и
манастире су биле наметнуте тешке дажбине. Назад, одозго е дат и
предлогдасегенералноодустанеодхришанства.
Усвоивши саборну одлуку да е са оружем у рукама бранити
своу веру, епископи су меутим дали персиском цару достоан одго
вор. Саборна посланица гласи категорично: Да се подигне рука
брата на брата роеног ако се он одрекне Заповести Господих. И
отац да нагрне без болеивости на сина и син на. оца; и да се жена
више не бои да дигне руку на вероломног мужа, нити слуга да устане
против господара... Овако се у конкретно ситуации у пракси
различитоостваруехришанскадужност.
Руке ермена су се сад пружиле према грчко империи. Ме
утим, ни Теодосие II ни Маркиан нису имали снаге да се дигну
против Персианаца. Дошло е код ермена до унутрашег устанка.
Персианци су га гушили. Устанички воа Вардан I и 1036 бораца,
кои су заедно с им пали у борби, били су канонизовани, а заедно
са има и католикос осиф кои е био погубен. Све се ово до
годило 451. године, т. исте године кад и Халкидонски сабор. ер
мении тад ние било до ега. Меутим, ни Грци се нису довоно
потрудили да привуку ермене. Формално су се правдали иностран
ством ерменских епископа, а ето, сабори су само империски.
Али...империаниеиВаселенскаЦрква.ошеплиибиоипрекор
94
упуен ерменима што они, са грчке тачке гледишта, припадау
митрополии Кесарие Кападокиске, па као због тога ни немау неку
особиту потребу за посебним представницима на иховом импери
ском сабору. Ово е права илустрациа помрачеа црквене свести
притиснутенационалнимслепилом.
Од тренутка индиректног увлачеа ермена у несториански
спор несторианство се увукло у ермениу као главна ерес, а Ки
рило Александриски као велики стуб православа. А Халкидонски
сабор као да ние довоно осудио Несториа, пошто ние поименично
осудио егове учитее. Преко Сирие, ермениа се заразила са овим
могуимпредубееимапротивХалкидонаца.
Пошто су се отуили од Грка, ерменски богослови су се одвикли
и да разумеу на прави начин грчки език, те да разликуу нпр. префи
ености термина срисис, усиа, ипостасис. Зато су се ови терми
ни због неразвиености ерменског езика преносили едном едином
ерменском речу: инутиун. Тако су две природе Халкидонског сабо
ра биле схваене као два лица. Тако е и целокупна агитациа моно
физита, иначе противника Халкидона, ерменима постала духовно
сродна. А несувисла агитациа пак византиских императора, те и
хова отпадничка црквена демагогиа са разним Енотиконима и е
рарсима кои су их потписивали, само су убеивали ермене да имау
право кад се уздржавау од прихватаа Халкидона, ер и сама Визан
тиска Црква тражи истину на путу ослобоеа од Халкидона. У то
време е ерменски сабор, одржан 491. године у престоници Вагар
шапати, прихватио Зинионов Енотикон и подеднако осудио и Нес
ториа и Евтиха. Одбацио е и Халкидонски сабор, ер е наводно
установио два лица. Закучак Вагаршапатског сабора из 491. годи
не гласи овако: Ми ермени, Грузини и Афгани кои исповедамо
едну истинску веру коу су нам завештали свети оци на три Васелен
ска Сабора, одбацуемо такве богохулне речи (т. да Христос има два
одвоена Лица) и еднодушно предаемо анатеми све оно што наличи
томе...
Ова Сабор е продубио стварно за навек историски аз измеу
грчких православаца и ерменскогрегорианских исповедника, а
привремено е од грчког православа отцепио и Грузинску цркву. На
сабору у Вагаршапати узели су учеша и суседни католикоси из
Грузие и Афгание. Све ово значи да су ермениу, коа е прихва
тила Енотикон (право реи у иховом тумачеу), саблазнили на
отцепееправославниимператори.
Нови сабор у Довину (527. г.) ош е више продубио ову поделу.
Сабор е донео одлуку да се у Христу признае една природа. Па
зато, да би се што очигледние изразила мисао о то едноприрод
ности,саборепотврдиодасепразнуеХристовоРоееиБого
95
авее у едном дану, 6. ануара. Ово се обашава тиме што е
Христос истовремено и Бог и човек. Божи потвруе човечиу при
роду, а Богоавее божанску. Са овим веронаучним цием, а под
утицаем новог монофизитског учеа улиана Галикарнаског о не
трулежности Христовог тела, била е донета одлука да се тана
евхаристие обава са пресним хлебом и само са чистим вином, без
додаваа млаке воде. Том приликом е био прописан и монофизит
ски додатак трисвато песми Распет нас ради. Касние е о овом
сабору писао католикос Григорие VII (12941306. г.): Читав Исток
зна да су на Довинском сабору десет епископа изменили скоро читав
закон,коиеошодблаженогГригориакоднасбионенарушен.
ерменима е тад било забраено да путуу у ерусалим на ходо
чаше и да ступау у везу са Грцима. Несумиво е да су овом сабору
диктирале антигрчке снаге, ер е са ступаем на престо устиниана
I (518. г.) отпочео у Константинопоу триумф Халкидонског са
бора. А Персианци су тад услед ихових политичких немира много
угаали ерменима и развиали облике ихове самоуправе, па су им
чак518.годинедалиинационалног,ерменскогкнеза.
Довински сабор е, како би ишао у корак са Халкидонским
сабором, доделио ерменском католикосу титулу патриарха, пошто
су у Халкидону то звае стекли патриарх Римски, Константинопо
ски,Александриски,Антиохискииерусалимски.
ермениураздобуодустинианадоИраклиа(565610.г.)
У издвоено ерменско цркви долазило е до разних превираа,
коа су могла да доведу до поновног седиаваа ермена са Грцима.
едно такво уедиавае е привремено имало чак и успеха. При
родно што е то било форсирано у време уединитене и компро
мисне устинианове политике. Осуда Три главе на V Васеленском
сабору, као и устинианова формулациа едан од Св. Троице е
распет, могла е да побуди наде на уедиавае ермена и Грка.
устиниан е упадиво водио бригу о грчком делу ермение. Успо
ставао е тамо ред, поништавао злоупотребе грчких чиновника,
градио цркве и манастире. О ерменско Цркви, коа на V Васелен
ском сабору ние формално имала представника, постоало е ми
шее као да е у савезу са Грчком Црквом. У знак тог братског
единства на Сабору е била прочитана посланица католикоса Исака
Великог, упуена Проклу Константинопоском. У о су се осуи
вали списи Теодора Мопсуестиског, писмо Иви и дела Блаженог
Теодорита,написанапротивКирила.
ерменски устанак 571. године, под воством Вардана II, оачао
есимпатиепремаГрцима.Мадасуовуседмогодишуборбу,исто
96
онако као што су и први устанак Вардана I од пре сто година Перси
анци угушили, ипак се 589. године ова борба сад преобликовала у во
ни савез ермена и Грка. За ово е заслужан император Маврикие
кои се умешао у меусобне спорове Персианаца и довео на престо
Хозроа. Хозро е са свое стране пак уступио Маврикиу део ер
мение и половину Грузие, те од тог тренутка настае едан покрет за
седиавае са Грцима. Прошле су многе распре, сабори, те на крау
краева су се сад они ермени кои су дошли под протекторат Грка, у
велико веини соузили са има. Изабрали су себи т. за грчку поло
вину ермение, свог, православног католикоса, ована III; управао
е има до 616. године. Те године га заробава Хозро, кои е тад
биоокупираоцелуМалуАзиу.
Грузински католикос Кирон или Кирион такое е прешао на
страну грчког православа, т. прихватио е Халкидонски сабор и
тиме окончао одвлачее свое Цркве у монофизитске воде кое е,
подутицаемиховихсуседаермена,траалоскоро70година.
Меутим, католикоси персиске ермение су окупали свое
саборе, усрдно проклиали Халкидонски, а благосиали форму
лацие са своих, Вагаршапатског 491. и Довинског 527. године. Услед
обелодаеног преласка грузинског католикоса Кирона на страну
Халкидонског сабора, ерменски католикос поново окупа сабор у
Довину 596. године, кои е донео одлуку да се раздвое од грузиских
хришана и то са страшним клетвама: Донели смо наредбу о Ивер
цима (Грузианцима) да са има не општимо ни у чему, ни у молитви,
ни у елу ни у приатеству, ни у доеу деце. Не ходочастити на
прославени свети Крст у Мцхети, не примати их у наше цркве,
удаавати се од склапаа бракова са има, само задржати куповину
и продау, као са евреима. Ова сваа са ерменима помогла е Гру
зианцимадасеучврстеугрчкомправославу.
Почетком VII столеа (611617) дошло е до победоносне Хоз
роеве наезде и до заузимаа целе ермение. ерменски католикоси
су у Хозроу, грчком неприатеу, нашли приатеа на бази иховог
заедничког антихалкидонства. Персианци су свим ерменима из
бившег грчког дела понудили да се одрекну Халкидонског сабора.
Поводом тога е Хозро чак и организовао едан сабор при еговом
Двору, да би после завршетка сабороваа, своим указом свим ер
менима издао наредбу да прихвате веру ихових католикоса. Ирак
лие, меутим, убрзо побеуе Хозроа и опет ослобаа савест
Халкидона. Отпочие да води сасвим супротну политику и постиже
привремено уедиавае ермена. Ово се све догаало у вези са
општом Ираклиевом политиком вероисповедаа, са почетком пок
рета Арапа и увоеа монотелитства. Поводом ових догааа,
вратиемосепоновоермении.
97
ЦРКВЕНАСИРИСКОМЕЗИКУУ
ПЕРСИИ
Персиски(халдески)хришаникасниенесторианци
Они сами себе никада тако нису звали. Уопште узев, Несторие
са има ние имао никакве директне везе, нити е он икакве е
ретичке цркве успоставао. Ово персиско или халдеско цркви
(према називу езика и државе) име Несторианска су дали иноземни,
православни Грци и монофизити. Персиа е била погодна национал
на база за отцепее разних еретичких цркава на подручу сири
ског езика од Грчкокатоличанске цркве. Просветитески центар
за ову Сириску цркву е била погранична Едеска школа. Каракте
ристично е писмо професора ове школе, Иве, упуено Марису (Ма
ри), епископу Ардаширском, т. престоничном епископу Персие, из
Селевкие Ктезифоне у доем току Тигра (данаши Багдад). Скло
ност сириских хришана за антиохиску христологиу, а не алексан
дриску, Кирилову, потпуно е разумива због иховог едеског
васпитаа. Услед страховитог прогааа хришана кое су вршиле
персиске власти, пошто су у има виделе духовне изданике у ко
рист Грка, персиски хришани су пре свих сматрали за потребно
да се, ради самоодржаа, ослободе зависности од грчког антиохи
ског патриарха. Тако су персиски хришани на сабору одржаном
410. године обавили своу аутокефалност, на челу са своим католи
косом. Значи да се ово дешавало 20 година рание него што е поста
ла позната и изопштеем жигосана ерес, под називом несториан
ство. Удаавауи се од Антиохие, помесни сабор из 423. године при
Селевкии Ктезифони, забранио е свако позивае на свог бившег
поглавника, антиохиског патриарха. На та начин е и ова сириска
аутокефалиа самовоно остварена исто онако као и ерменска, т.
неканонским путем. Одмах после III Ефеског сабора Персиска
Црква е саборно, у духу антиохиског богослова, признала и об
авиладогматоцеловитостидвеприродеуХристу.
98
Године 449. грчка императорска власт е Иву, а и неке друге еде
ске научнике протерала из Едесе. Преселили су се они тад у Персиу,
ближе према Тигру, у Низибиу, па су тамо обновили своу школу,
док е коначно Зинон 489. године затворио ону у Едеси. Меу низиби
ским прегаоцима после Иве нарочито се истицао Варсума, митро
полит низибиски; то е она Варсума кои е активно учествовао на
разбоничком сабору 449. године у Ефесу. Под еговим руковод
ством, након обавиваа Зиноновог Енотикона 482. године у им
перии, национална Персиска Црква се окупила 484. године у
БетЛапати (у Сузиани), па е први пут у истории Цркве прогласила
своедоктринарноотцепееодГрчкеЦркве.
Католикос Акакие, кои е иначе стекао образовае у Едеско
школи, након две године, 486, на следеи начин е формулисао веру
Персиске Цркве: Што се тиче Христовог ваплоеа наша се вера
мора држати исповедаа две природе: еговог Божанства и его
вог човештва. И Божанство кое са своим своствима, као и чове
штво са своим, коа оба обитавау у ему, ми обедиуемо у един
ственом прославау. И единствено наше обожавае доликуе раз
личитости природа, услед ихове савршене повезаности и нераздво
ивости Божанства и човештва. А она ко мисли или учи друге да
страдаа или промене нарушавау Божанство нашега Господа, или
се не придржавау единства лица нашег Спаситеа, нити исповедау
Богасавршеногичовекасавршеног,дабудеанатема!
С тачке гледишта одлуке о единству из 433. године, а и са халки
донске тачке гледишта, споа гледано, овде нема ничег еретичког.
То е она стара антиохиска доктрина без commucatio idiomatum без
. Цео проблем е био у разилажеу 1) због лица
(Теодор Мопсуестиски, Несторие) и 2) због политичке потребе за
отцепеем. Персиски хришани су сами себе звали источни хри
шани, или халдески према езику богослужеа. ихови против
ници,монофизити,суихзвалинесторианци.
У то време се они нису нарочито интересовали за Несториа,
него им е било стало до Теодора Мопсуестиског. У том нестори
анству остала е само веина сириских хришана у Персии бли
зу 100 епархиа. То ест, тад Халдескоперсиска црква ош увек ние
била еретичка, него е само била конзервативна, богословствовала
енаантиохискиначин.
Односи персиских хришана (несторианаца) према Грчкока
толичанско цркви били су на сво начин блиски, захваууи разли
ци са монофизитима; а за монофизите су и Грци и Рим били несто
рианци. Насупрот има, персиски хришани (несторианци) нису
говорилизасебедасуНесториевиученици,инисупроклиали
99
Халкидонски сабор. Ето због чега у току борбе против монофизита
од 451. до 553. године ми среемо персиске епископе и у Палестини,
и у Александрии, и у Константинопоу, кои су често по државним
пословима долазили у Византиу. Нарочито су били у приатеству
са персиским хришанима константинопоски акимити, кои су чак
поставили питае заедничког чинодествоваа. Почетком владави
не устиниана I у Константинопоу е легално проучавао богосло
виу ПавлеПерс, свршени ученик Низбиске школе. егов низби
ски убеник е био преведен на грчки и латински език и чак се и у
Средем веку користио на Западу, при том уз велико поштовае
схоластичара.
У формалном општеу са Грцима, не идуи дае од II Васелен
ског сабора, Персиска црква (несторианска), живела е у догмат
ском смислу изолованим животом. Меутим, научници Низибие ни
су могли а да не знау и да не реагуу на догматска кретаа и распре
у Византии. У време устиниана I, глави Низибиске школе, Хенану,
било е савршено асно да му е опасно да се одвои од Византиске
цркве, због притисака монофизитства, кога су иначе доста осеали.
Монофизитске су биле читаве државе: ермениа, Етиопиа, Нубиа и
емен. Меутим, ни една едина формална анатема, ни са едне ни са
друге стране, ние била бачена, нити од стране Грка, нити од стране
халдеских хришана. Хенана е разумевао негодовае Грка против
краности Теодора Мопсуестиског, кои е током времена за неке
закречене умове постао малтене пророк. Хенана пак ние робовао
том ауторитету. Он е, на пример, бранио Кигу о ову од Теодорове
скептичности; давао е предност еном тумачеу из пера ована
Златоустог. Хенана е о слободно вои и о прародитеском греху,
насупрот Теодору, учио скоро исто као и православни. Био е у извес
но мери оригениста и био е у добрим односима са Теодором Аски
дом, противником Теодора Мопсуестиског,. уживао е велики ауто
ритет меу своим ученицима, коих е било скоро 800. Али, званична
политика католикоса се прилагоавала интересима Персие. Перси
ска велика држава е више била заинтересована за поданикеере
тике, тек само да су што дае од Грка. Тако се и прихватало да су
ермени монофизити, а Халдеци (СирискиАрамеци по езику)
несторианци. Католикоси су против тог правца Низибиске школе,
кои е добио назив хенанианство, предузимали прогоне, док га
нисусасвимуништили,снажеипритомсвоеотцепееодГрка.
Године 637. Арапи муслимани су покорили Персиу, па су е под
своомвлашуспоилисаСириом,такодасуизмеуАнтиохиеи
100
Персиске цркве нестале границе. Меутим, свакако да е Халдеска
(Несторианска црква) и дае остала туа православно Антиохи
ско Цркви, коу су у халдеско средини иначе звали мелкитска, т.
преведено на грчки царска. Пошто е изгубила извесну државну
заштиту, ова Халдеска црква, чии се центар налазио у Селевкии
Ктезифони, нашла е под влашу ислама пут за свое разгранато
ширее према североистоку, све до Кине и Монголие, а на угоисток
до Индие и Целона. Хришанство се у тим земама у овом
облику доста дубоко национализирало. Познато е да су неки несто
рианскикатоликосибиличистиКинези.
аковити
Ми смо своа излагаа о египатско ситуации прекинули за тре
нутак, баш у време кад су царевали устиниан Велики и Теодора,
онда кад е антихалкидонац, монофизитски патриарх Александрие,
Теодосие, био под Теодориним покровитеством затворен у Дер
косу, на Босфору. То му меутим ние ништа сметало да постави а
кова Барадаа (Бурдоно) за епископа, и тако да оформи монофизит
ску,тзв.аковитскуерархиу.
Они аковити са сириског езичког подруча отворили су свое
катедре у Едеси и у Амиди Мабуги (ераполису). ихови следбеници
су пре свега били груписани меу сеоским становништвом у близини
Антиохие и Апамее. Било их е мае у Мало Азии на територии
коу е покривао грчки език, па чак и у самом Константинопоу. Сви
су они били ориентисани према Александриском папи, живеи у
увереу да им е он легални поглавар, без обзира што е седео
затворенуДеркосу.
Теодосие, меутим, из апсане ние могао да уедини све монофи
зите, кое су у меувремену почели да раздиру унутраши спорови.
Оиховимбогословскимраспрамавесмоговорили.
Након смрти устиниана и Теодоре и оздравеа православне
богословске атмосфере у време устина II, егова супруга Софиа е
имала амбициа да подражава Теодору у ено богословско улози,
утолико пре што е и сама гаила симпатие према монофизитским
струаима. У такво атмосфери су Теодосие и сви заточеници Дер
коса били амнестирани и ве су били победоносно примени у Двор,
кад одедном, изненада, ихов поглавар, Александриски папа Тео
досие издахну 566. године. На егово свечано сахрани, егов
ученик,монахАтанасиееавнонагрдиоХалкидонскисабор.
БиоеторезултатпопустивостиновевластиустинаII.
Настало е понавае оног метода разговора и дискусиа из
епохеустинианаВеликог.ЧакеиличнодопутоваоаковБарада,
101
па е био и представен императорки Софии и еном мужу устину
II. Меутим, после пуне године алових разговора источаци т.
монофизитиразишлисусесвоимкуама.
Али, императорска власт ние могла да се заустави у тражеу
путева поновног уедиаваа са дисидентима. Био е то за у стални
политичкизадатак,каонекаврстахроничнеболештине.
Наредне, 576. године устин II предлаже аковитима уедиее
под условом да се само три прва сабора прихвате, без Халкидонског.
Али, против своих епископа споразумаша побунили су се аковити
монаси.
устин II е ипак увидео бескорисност преговараа, па е прешао
на мере државне принуде, кое нису биле у пракси примеиване
после смрти устиниана Великог. У прво време, не дирауи у том
тренутку Исток, та е принуда била остваривана над монофизитима
у престоници и у наближим областима у Мало Азии. Принудне
мере е обавио Константинопоски патриарх ован III Схоластик
(565597. г.). Баш уочи Ускрса 571. године полициа е затворила све
монофизитске цркве у Константинопоу, натерала монофизитске
манастире да прихвате православно свештенство, а монофизитске
епископе е похапсила и затворила по православним манастирима.
Монофизитски Антиохиски патриарх Павле Чорни, кои е иначе
био чак патриарх Александриски, сад се обрео у затвору код аки
мита. Тад е био затворен и познати ован Ефески или Асиски, кои
нам е оставио на сириском езику историу свога времена. О ему
екоднаснаписаокигупрофесоруниверзитетаА.П.аконов.
Известан бро монофизитских епископа почео е да се колеба и
потчиава Константинопоском патриарху, кои их е чак и наново
рукополагао, и све то зарад скрупулозности православних. Меутим,
монофизити су сами за ово дали повод, ер су после извесног коле
баа прихватили метод прекрштаваа синодита, т. православних
халкидонаца.
Предавали се нису ни Павле Чорни ни ован Асиски. Констан
тинопоски патриарх им е предложио следеи богословски усту
пак: сложити се са договором Кирила Александриског и ована
Антиохиског, кои е постигнут 433. године. Било е ово преутно
издаство Халкидонског сабора. Меутим, по аналогии са чиени
цом да е тад био анатемисан Несторие, монофизитски епископи су
сада поставили захтев да се авно одбаци Халкидонски сабор. Саве
товали су их истакнути световаци из ихове средине. Био им е
уручен концепт исповедаа вере, како би га проанализирали и ис
правили. Ови су га крае безвоно потписали. Било им е обеано
даемождакасниеибитиукинутХалкидонскисабор.Можемокод
102
Евагриа у V кизи, у 4. глави да прочитамо ова едикт устина II,
кои е иначе написан веома суптилно и православно, осим едног
места,коееспециалнонаписанорадимонофизита.
Размишауи о неизрецивом еговом единству, ми правилно
исповедамо единствено естаство Бога Речи кои се ваплотио,
. И с друге стране, при
хватауи различитост естастава у теории, ми кажемо
да их има два, не правеи никакву поделу. Ово е нешто груба,
алиипакКириловаформула.
После овога су и Павле и ован заедно чак чинодествовали са
патриархом ованом. Меутим, кад нису од ега добили обеано ис
пуее против Халкидонског сабора, кое е, како се испоставило,
било дато само на речима, они су почели да протестуу, без обзира
што се патриарх тад позивао на своу обавезу да координира свое
поступке ове врсте са Римским папом. Власти су похапсиле про
тестанте, Павлу су због еговог писаа у тамници против импера
тора, против патриарха и папе, претили чак и смртном казном.
Мучеа су га уплашила, па е он по други пут потписао одлуку коом
се одриче своих убееа. Ово присилом изнуено одрицае власти
су потом нашироко разглашавале. Као награду, Павлу е сад
обеавана катедра у ерусалиму или у Солуну. Меутим, он е то од
био; побегао е из патриаршиског здаа и негде се прикрио у Кон
стантинопоу. Полициа га ние пронашла, те е успео да побегне
што е дае могао, и то код своих завичаних Сириаца, у царство
Гасанида.1 Правоверни монофизити нису хтели да приме Павла због
еговог двоструког издаства. Али мудри аков Барада е ценио
Павлове пате, па га е након трогодише епитимие у потпуности
рехабилитовао.
ован Асиски се пак ние предавао, те е шест година робиао у
изгнанству.
Хришани Константинопоа и Мале Азие су овако, путем на
сиа, били припоени православу. Али, ево, 574. године, устин II е
сишао с ума и Тиберие е почео да управа империом. Прогони су
одмах били прекинути. Монофизити су истог часа изашли из илегале
и почели да се организуу. ован Асиски се поавио у Константино
поу. Као што емо видети, Тибериева политика е помогла и еги
патским монофизитима да се организуу у снажну еретичку цркву,
док е источна сириска база аковитске цркве продужила да живи
идаачаусвимзаокретиманареднихвизантискихимператора.
1ДинастиаГасанидаудржавиБуфернаграницамаПерсие.(Прим.прев.)
103
За време императора Маврикиа (од 582. г.) династиа Гасанида,
кои су иначе били покровитеи аковита, бива смакнута, те се за
води византиска управа. Услед тога се и борба против Монофизит
ске цркве ширила из Константинопоа и на та последи бастион
ереси. Неки прогоени монаси су чак морали да побегну код моно
физитауЕгипат.
После убиства Маврикиа, кое е извео Фока, отпочие 604.
године победоносна наезда Персианаца. Заедно са персиским тру
пама наступали су и аковити и отимали од халкидонаца катедре.
С приближаваем Персианаца у Антиохии е 609. године букнуо ус
танак против Грка, у коме су узели видног учеша и евреи. Не зна
се од кога, тек у нередима е зверски убиен православни патриарх
Атанасие. Године 611. Персианци су заузели Антиохиу. После тога
е катедра православног патриарха ош дуго остала непопуена.
Мада е привремено Антиохиа и била ослобоена од Персианаца,
ипак су Антиохиски патриарси продужили да живе као избеглице у
Константинопоу. Тек 742. године поново се у Антиохии поавуе
православни патриарх. Наступила е епоха тоталне окупацие Ан
тиохиског и ерусалимског патриархата од стране Арапа. И управо
у последем тренутку, пре него што е дошло до тога, изненада су их
заузели Персианци. Они су одмах одвели у заробеништво еруса
лимског патриарха Захариа, поневши истовремено и Крст на коме
е Господ био разапет. Од ратне свирепости не само што су страдали
православни (мелкити) него и аковитски епископи и монаси. Као
избеглице, они су се упутили у сво Египат, док су локални египатски
монофизити очекивали Персианце као ослободиоце. Са приближа
ваем Персианаца ипак су неки монофизитски монаси утекли из
Египта на далеки афрички Запад, у Картагинску област, и тако
ширилисвоемонофизитство.
Копти
У Деркосу, за време устина II (565576. г.), након смрти Алек
сандриског патриарха Теодосиа, званичне власти су на све могуе
начине спречавале египатским монофизитима да свог поглавара про
гласе за патриарха. Користеи либералну Тибериеву политику
(578582. г.) александриски монофизити су позвали из Сирие ако
витске ерархе, па су у Египту у таности поставили скоро седамде
сетак епископа, монофизита, како би се надметали са православном
ерархиом. Тако е отпочела темено да живи Коптска црква, и са
том чиеницом, хтелинехтели православни Грци, кое су иначе
Коптизвалимелкити,моралидасепомире.ПодкраVIвека,из
104
меу православних и Копта монофизита успоставен е прилично
смирен modus vivendi. Меутим, мелкитска маина е држала у сво
им рукама сва наважниа црквена здаа, т. патри
аршиску цркву, цркву Св. Марка, Св. Мине (у пустии на западу) и
Св. Кира и ована (у пустии на истоку), у данашем Абукиру.
Коптимонофизити су у Александрии имали само две цркве, кое су
они и саградили. ихов патриарх е живео изван Александрие у
манастиру Енатон. Без обзира што е обичан коптски свет узмицао
од православних, ипак ние осеао одбоност према има, него е по
старом обичау одлазио на велике празнике у древне мелкитске
цркве и одстоавао би целу литургиу све до причеша. А да и не го
воримо о усрдном ходочашу у Абуикир буквално свих болесника
без разлике код исцелитеа Кира и ована. Нарочиту популарност
меу коптским становништвом е стекао православни патриарх
ован Милостиви (f 619. г.) и то због свое светости и човекоуба,
кои се иначе налазио на Александриско катедри од 607. године. Он
е шчедро благотворио, а исто тако су му се, заузврат, шчедро и фи
нансиска средства сливала. Од своих претходника у Александрии
наследио е седам цркава, а оставио их е седамдесет. Меутим, пред
саму опсаду Александрие 617. године, због односа Персианаца
према мелкитско ерархии као према неприатеско, сматрауи е
за византиску агентуру, подстакнут е био извесни патрицие Никита
да наговори патриарха ована да се ова евакуише заедно са им.
Тако су слабиле позицие православа у Александрии, уступауи
местомонофизитствуиарапскомисламу.
аковитиуПерсии
Напоредо са брониом Халдеском (несторианском) црквом, у
Персии се формирала и нешто маа, Монофизитска, коа е
преузелаерархиуодсирискихаковита.
Ова Монофизитска црква у Персии е оачана у време успешне
наезде Хозроа против Византие. Ови аковитски патриарси кои су
се налазили под управом Грка (тобож и Едески), користили су, за
учвршивае положаа свог монофизитства, и заробенике. У то
време се у Теркити (или Тергети) поавио велики митрополит
мафриан. Са едне стране е то представало подражавае несто
рианских католикоса, а са друге, да би се могли монофизити, иначе
персиски поданици, ослободити политичке подозривости због и
хове припадности аковитском патриарху, патриарх е столовао у
Едеси,значи,урегионуВизантискеимперие.
105
ИРАКЛИЕВАЦРКВЕНАПОЛИТИКА
Такозванауниа.Зачетакмонотелитства
Ираклиа е 5. X 610. године крунисао патриарх Сергие, кои е
потом постао први егов приате и саветник. Сергие е родом
Сириац, из аковитске породице. Тек е у младости примио право
славе и истакао се у константинопоским круговима. Био е човек
образован, уман, али не и богослов, него практичар. Ватрено се ин
тересовао за државну политику и по наслеу е схватао знача
проблема уедиаваа са монофизитима. Ова ориентални дух ви
зантиских интереса црпео е снагу у двовековно древности варвар
ских и директно азиатских династиа, као и у азиатско владауо
класиусамоВизантии.
Христолошко питае е, поред осталих аспеката, ве било бо
гословски сазрело да се размотри и са психолошке стране метафи
зика Халкидонског сабора. И да ние устиниан I Велики био заоку
пио Цркву дискусиом о Три главе, вероватно е да би се богослови
ангажовали око питаа о воама и деловаима у Христу ве читаво
столеерание.
Ма како да е неразумно потпалио тешку монотелитску рас
праву, Ираклие уопште ние деловао случано. И сами источни ра
тови кое е он водио за ово питае нису били само спона случа
ност. Националнополитичко питае е било незадрживо. И егов
закучак кои се односио на постизае единства империе путем
единства вероисповедаа, за оно време е представао едино мо
гуе решее. Чак и у наше време успоставае единства државе на
основама верских слобода не представа савршено решее. А
утолико пре е то било онда. Питае се тицало само технике пости
заа циа: или насием, или договорима, или искреним уступцима;
онакокаоштоетонпр.ВасилискурадиобрисаемХалкидонског
106
сабора; или пак дипломатским преуткиваем пример Зиноновог
Енотикона.
О поави Ираклиеве уединитеске политике кроз форму моно
телитстваимамоошдваисторискаизвештаа.
1) У свом писму упуеном папи Хонориу, патриарх Сергие го
вори да е император Ираклие за време похода 622. године, док е бо
равио у КориноТеодосиопоу (Ерзруму), водио разговоре са погла
варом аковитасевирианаца, Павлом Кривим, и да му е предложио
формулациу , т. една воа. Испада као да е то била
Ираклиеваизмишотина.
2) Водеи спор против Пира, кои е био окривио Софрониа
ерусалимског, преподобни Максим Исповедник е директно гово
рио о старом плану кои е смислио лично патриарх Сергие а кои се
састоао у идеи да се сви монофизити обедине помоу формулацие,
. Као што емо дае видети, ово друго извештавае е
навероватние.
Сергие е врло добро познавао доктрину монофизитизма. Упра
во оно полазиште да е за монофизите деоба свостава две
природе, само феноменолошка чиеница, видива споа. ен ноу
мен, т. ена права реалност е едно. една природа Божиа, мада
саставена од две, , а не, , као што
е то на Халкидонском сабору прихваено. Бог Логос е воан да има
у себи и човечие феномене, т. Он Себи слободно допушта да се они
манифестуу, меутим они не припадау егово човечио природи:
енема.
Сергие е знао да и православна формула говори о,
, т. о единству ипостаси, па чак, мада и неправилно и о
, т. и о единству природе када се тиче личне самос
вести. Самоспознани центар Богочовека е единствен, то е един
ственаипостас,единственаипостаснасвест.
А шта е са деловаем, енергиом и воом? Зар ние и за хал
кидонско
православе
единствена
воа
исто
такав
единствени
центар кои обедиуе и човечие и божанске енергие и испоа
вае деловаа? То ест: зар ние симетрична, зар не кореспондира,
единствена
богочовечиа
воа
са
единственом
богочовечиом
ипостаси?
У шта спада воа, природу, у првобитно, , или пак у
ипостасно,унареднокоеенасталовенаконседиеа?
Изгледало е да е Сергие логичнии од православних, ер папа
Лав у свом Томосу пише: agit utraque forma... quod proprium est, т.
две енергие и две вое. У овом случау су меутим захтевали од пра
вославнихдабудулогичнииидауздвевоемислеинадвесамос
107
вести, т. на асно раздваае природа. Али, православни су става
ли акценат на едно Лице, на ипостасно единство самосвести Бого
човека. Сергие е полазеи од тога православнима предлагао моно
енергизам. Несумиво е да Сергие ние имао у виду некакве пое
диначне енергие, него ихово укупно единство т. воу, и зато е по
логици ствари иза А долазило Б, т. иза моноенергизма, ,
имамомонотелизам,.
Сергие е био у праву, ер до тада православна традициа ние
пружала дефинисане цитате, нити мишеа отаца Цркве о едно
илидвемаенергиама.
Недавно, године 1896. били су обавени одломци из Евлогие
патриарха Александриског (580607. г.). Била е то полемика про
тив учеа о едно вои, али, очигледно неаутентична. Меутим, псе
вдоДионисие Ареопагит пружа нам стварно нови поам:
, т. говори о неко ново и богочо
вечанско енергии. Напоредо са исказом папе Лава: agit utraque
forma cum alterius communione quod proprium est; т. Христос де
ствуе у обема природама са меусобним прожимаем што им е и
своствено. Сергие е на ова начин против папе Лава истакао ауто
ритет тобожег ученика апостола Павла. У оно време е то могло да
помешакартеиизазовезабуну.
Ве е 617. године пред сам упад Персианаца у Александриу
Сергие писао Георгиу Арсу, кои е иначе у то време био на челу
сириских павлита, т. следбеника Павла Црног о едно енергии.
Писмо е доспело у руке ована Милостивог, и ова е хтео да покрене
против Сергиа парницу. Меутим, пошто су Арапи ве били заузели
Александриу,тапланепропао.
Сергие е на ову тему водио преписку и са сириским епископом
Теодором Фаранским. Он е свое богословске погледе слободно
излагао, ослаауи се на свое приатество са императором Ирак
лием. Због тога приатества е жртвовао своу савест: do, ut des (да
ем, да ми даш). Ираклие е желео да се ожени своом неаком
Мартином. Сергие е затезао са дозволом. Ираклие му е, меутим,
рекао: Све досад што си радио, радио си као епископ, а сад ми ис
пуни моу воу као приате. И Сергие е поклекнуо, али е тиме
обавезаоиимператорадаслужиеговимплановима.
Гонеи Персианце, Ираклие е 622. године ушао у Коринт (ви
зантиски Теодосиопо, а на турском Ерзерум). Овде е он затекао
Павла Кривог, поглавара севирианаца монофизита, кои е испред
персиске наезде пребегао овамо са Кипра. Пошто е због овога био
киван на Персианце, изгледало е да е у Павлу мои да се побуди
нека наклоност према Грцима; ипак е он код их нашао сад уто
чиште.Меутим,донекогдоговораниедошло.
108
Године 626. Ираклие е био у Лазики (на персиском Лазистан,).
У граду Фазису (Поти) почео е да води преговоре са митрополитом
Фазиса Киром, кои е тад био на челу православних верника грчког
езика, у непосредно близини Иверске (Грузиске) цркве. Иначе е
он добро владао и сириским езиком, а можда е и потицао из Сирие.
Изразио е он пред Ираклием суму да се може уса
гласити са Томосом папе Лава. Било е очигледно да е према Ирак
лиевом упутству патриарх Сергие послао Киру неке богословске
материале и тиме успео да га убеди. Радууи се повратку Грузи
анаца у православе, Кир се одушевио могуим компромисом
моноенергизмом надауи се притом, да е тиме утицати и на ер
мене. Ираклие е био задовоан, па е одлучио да прогура Кира на
Александрискукатедру.
Обедиаваеделоваерменскецркве
(630632.г.)
Уедиее Грка са едним делом ермена могло е да се оствари
захваууи у првом реду лично одлучности католикоса Езре. едан
ерменски историчар, иначе патриота, прикрива ову, за ега горку
епизоду, грчким притисцима, насием и подмииваем. Као на
водно, император е позвао Езру у Карин, а да Езра собом ние поз
вао учене богослове. Тад му, тобож, император лукаво предлаже да
сам, лично, одговори на питае: у чему се то састои неправославе
халкидонских закучака? После три дана размишаа Езра ние
нашао ништа што би могло да изазове егове примедбе. Император
е дае питао: Зашто се онда Халкидон не прихвата? Езра е тад
указао на низ других разлога моралне природе кои су довели до од
вааа од Грка. Ираклие е приговорио да се такво схватае може
побиати читавим низом недостатака код самих ермена. После
овога Езру су позвали у вони логор императора Ираклиа, кои се
тад налазио у Месопотамии. Тамо Езра доноси одлуку да се уедини
са грчком ерархиом. Он дае сагласност да заедно обаве служее
литургие, па се том приликом и причешуе. Споашег притиска
ние било; Езра е одавно живео у грчком делу ермение, и то не у
Довину, него у само Карини, тражеи тамо ослонац код Грка у
борби са своим супарником, католикосом Христифором. Езра е сам
отпутовао у Месопотамиу. Био е награен наградом коу е сам
измислио: добио е рудник соли у Кулпи. Истину реи, Ираклиев
восковоа, ерменин, Мшеш, казао е Езри, уколико се не уедини са
Грцима, нек оде онда у Персиску ермениу, а овде е за грчки део
ерменабитиизабранновикатоликос.Ираклиееизложиосвоеис
109
поведае вере у форми коа е била погодна за ермене, т. бачени су
анатематизми на Несториа, а Халкидонски сабор се ние осуивао.
Од тог тренутка уедиее ерменске цркве са Православно
грчком потраало е 85 година, а у меувремену су се променила
шесторица католикоса. У том раздобу се у ерменским црквама
употребавао хлеб са квасцем, уз додавае топле воде, а празнуе се
Божи 25. децембра. Али ипак е остао известан бро тврдоглавих
дисидената.
Обедиаваесирискихаковита
(630.)
Ираклие е ушао у сириску Едесу као победник. Дочекао га е
свечано монофизитски епископ Исаиа и монофизитски монаси.
Према речима монофизитског историчара Михаила Сирица, Ирак
лие е покушавао да игра улогу обединитеа Цркве с!е Гасо и то без
великих спорова, као да рание ние ни било никаквог цепаа. Го
дине 630, на дан Божиа, Ираклие е присуствовао литургии, а
чинодествовао е Исаиа. Император е пришао путиру за причест.
Требало е да то буде знак признаа уедиеа Цркава, макар и уз
небитну легализациу коа е требала да наступи нешто касние.
Меутим, Исаие е затражио од императора да се одмах, ту, одрекне
Халкидонског сабора. Император се окренуо и изашао из цркве, а
наконобавенелитургиехрамебиоодузетипредатмелкитима.
Исаиа се тад обраа монофизитском Антиохиском патриарху
Атанасиу. Али, император долази у ерапо (Мабуг), у кои стиже
и Атанасие са 12 епископа. Ираклие дае предлог Атанасиу да се
Цркве уедине, али уз прихватае следеих услова: император за
брауе сваку дискусиу о две вое, т. у сваком случау ту формула
циу о две вое. У вези са овим, Ираклие условно предлаже Атана
сиу узгред и место грчкокатоличанског патриарха у Антиохии; то
место до 636. године ние било попуено. Као резултат тих прегово
ра било е постигнуто решее да неколико епископа и неколико ма
настираприхватеуедиее,алисамонаосновамамоноенергизма.
У Палестини е ово уедиее меу православнима изазвало
незадовоство. Одмах протестовати против Ираклиа, кои тек што
е ослободио Света места, било е незгодно. Монах манастира св.
Саве Освештеног, Антиох, тад пише: Проносе се гласови да се у Ан
тиохии поавио претеча антихриста, кои хое да овлада антиохи
ским патриарховим престолом. Кажу да е то неки Атанасие и да
проповедаучееАполинариа,Евтиха,Севираиакова.Билаеово
110
узнемирууа вест за православно становништво Светог града, а и за
суседнеманастире...
Овде се ипак моноенергизам (монотелизам) учврстио и потраао
ошнековреме.
Обедиаваеалександрискихмонофизита
(632.г.)
Након тога што су Персианци заузели Александриу (617. г.) и
након одласка православног патриарха, у катедралном храму Цеза
рион ве е био устоличен коптски патриарх. Кад су се овде поново
вратили Грци (631. г.), на патриархов трон е поставен Кир из Фа
зиса. Прихватио е он споразум, кои су му предложили Ираклие и
Сергие, са цием да се у Александрии реализуе уедиее локал
ног монофизитства са византиским православем. Киру е унапред
била дарована една византиска награда коа е потом заувек остала
споаше одличе Александриских патриараха. Добили су право
да приликом богослужеа украшавау едну ногу црвеном царском
чизмом. Поменуто уедиее е кроз годину дана (632. г.) ве било
обавено. Од теодосианаца, како их е звала администрациа, биле
су одузете цркве и предате мелкитима,1 т. православним Византин
цима. Патриарх Вениамин, иначе присталица монофизитства, по
влачисеуГориЕгипат.
Кирови преговори су се завршили едним документом од 3. уна
633. године, са девет тачака, или бое речено, анатематизама. Не
верууи овом уедиеу, православни су га иронично називали
,т.пенаповоди.
Евонекихкарактеристичнихместаизтогатекста:
Анатематизам 4. Исус Христос има единосуштну са нама
плот, продушевену разумном душом,
,т.единствомпоприродиипоипостаси.
Анатематизам 6. Ко не исповеда да е Исус Христос едан од
два естаства, као и да е само една ваплоена природа Бога Логоса
идаееднасложенаипостас,дабудеанатема!
Анатематизам 7. Та исти Христос и Божи Син,
, т. дествуе бого
доличном и човечанском едном богомужном енергиом. Ово е
премасв.Кирилуипремасв.Дионисиу.
1Мелкит=презривназивзаправославнехришане.(Прим.реценз.)
111
Кир усхиено о овоме извештава императора, уз коментар да
ликууиАлександриаицеоЕгипат.
Теодосианци су давали овакве изаве: Нисмо се ми обратили
Халкидонском сабору, него се Халкидонски сабор обратио нама.
Меутим, била е то само престонична поава. Уедиавае Цркава
се показало меу становништвом по целом Египту као тежак посао.
Било е ош доста верника кои су захтевали директно одбацивае
Халкидона. Али, општа ситуациа е могла императору да изгледа
ефектна; уедиее е било постигнуто у свим монофизитским зем
амауермении,СириииЕгипту.
Па ипак, с тачке гледишта православа, ова вештачка база уе
диаваа, и то баш ен моноенергизам неизбежно е морао да се
растури пред православем. Ову политичку музику покварио е
учени монах Софроние, професор кижевности (софист) из Дама
ска. Софроние е обилазио манастире заедно са знаменитим ова
ном Мосхом. Заедно су сакупали приповедаа о монашко мудро
сти, те е тако настао познати Лимонари, словенски речено Луг
духовни. Софроние проводи доста времена по манастирима око
Александрие; у Абукиру су му исцелитеи бесребреници Кир и
ован исцелили болесне очи. ован и Софроние су у Александрии
ватрено помагали православне (мелкитске) патриархе у ихово
борби са теодосианцима и то нарочито за време св. ована Мило
стивог. Као и ован Милостиви, исто су тако и Софроние и ован
Мосхос побегли из Александрие у време персиске наезде. Домогли
су се Рима, па су се тамо одмах латили правог посла. У Риму су на по
добие популарног Диалога сачинили Лимонари. Диалог е било
дело, ве поконог у то време, папе Григориа Великог ( 606. г.).
ован Мосхос е такое умро у Риму. Према Мосхосовом завештау,
егове посмртне остатке Софроние одвози у Палестину, па се сам
након тога поново враа у Александриу. Софроние е тад ве имао
80 година. Уживао е велику популарност и ауторитет. Кир е све то
имао у виду, те е сматрао да га треба упознати са егових 9 анатема
тизама, кое е желео да обави са свое катедре. Софроние се одмах
ние сложио са формулациом , една енергиа, него е тражио две.
Кир се позивао на дух светоотачких израза па е по угледу на их
захтевао снисходив тон према мишеима широких слоева хри
шанских душа, кое се могу ош спасти. Према речима Максима Ис
поведника, Софроние е чак падао пред ноге Киру и са сузама у
очимаганаговараоданепроглашаватих9глава.
Кир е са извесном подмуклошу послао Софрониа у Констан
тинопо, сакривши од ега да е управо Сергие творац те форму
лацие,коаеСофрониутоликотуа.КиречакСофрониудаои
112
писмо за Сергиа, тако да се он упутио у престоницу потпуно наивно
не познавауи позадину целе ствари. ему е у Константинопоу
много штошта пукло пред очима. Пре свега, видео е да ние усам
ен. Максим, бивши секретар императора Ираклиа, иначе човек
широког образоваа и ума, у то време ава манастира у Хрисопоу
(Скутари), ве е бо боевао против моноенергизма. Серге е лично
на све могуе начине наговарао Софрониа да се зарад домостроа
односи према том питау стрпиво, као према привременом сред
ству кое е довести до коначне победе православа. Наговарао га е
бар да се притрпи и да осмотри ситуациу. Онда е и Софроние исто
тако затражио од Сергиа да не ремети мир Цркве и да не обавуе
формулациу миа енергиа. Наводно е Сергие писао Киру, саве
тууи га да за сада не помие ни миа ни дио. Чувши за ове по
ступке, Софроние е обеао да се нее бунити, па се враа у Пале
стину. У то време (634. г.) умире ерусалимски патриарх Модест, а
Софрониа бирау на егово место. Император и патриарх Сергие
су се преплашили; ер све што су радили, радили су без знаа других
патриараха: Римског, ерусалимског, Антиохиског. А сада е одед
ном ерусалимски патриарх ихов противник. ерусалиму су се у
меувремену, уместо Персианаца, сад приближавали Арапи. Им
ператор е био немоан. Требало е да чека од Софрониа уобичаену
циркуларну саборну посланицу синодику, коу би потписали за
едно са изабраним патриархом и сви епископи кои су га на Сабору
бирали. По уходаном обичау, патриарх би том приликом сведочио
о свом православу. Поводом тога Софроние би могао пред Римом
да разоткрие све оно што су Ираклие и Сергие скривали. Сергие
зато доноси одлуку да предухитри Софрониа и да читаву ствар пред
папом прикаже у светлости коа ему одговара, те зато пише дета
ан извешта папи Хонориу о ситуации на Истоку. Прича му о ус
песима грчког православа у Александрии са формулациом миа
енергиа. Софрониеве аргументе оповргава у оном виду како е од
Софрониа пре тога усмено чуо, мада ош увек ние знао за егову
синодику.ЕвокакоизгледауСергиевебогословскесмицалице:
У складу са учеем свих Васеленских Сабора едан те исти Го
спод Исус Христос врши сва своа дества. Зато не треба разми
шати ни о едно, ни о две енергие, те се треба задовоити оценом
да е една воа . Израз миа енергиа, без обзира што
се срее код неких отаца, код неискусних верника остава зас
трашууи утисак. Они сматрау да се тиме негира двоство природа
у Христу. Са друге стране, и два дества многе саблажава, ер се
то ни код едног не може наи и води ка закучку о две супрот
ставене една друго вое, па се кроз то уводе два носиоца вое, а
тоевенепобожно.
113
Врло приатним и ласкавим изразима Сергие е тражио од Хо
нориа савет. Хонорие е у то време у Риму, кад е просвееност била
знатно ослабила, важио за великог научника. едан се савременик
овако о ему изражава: Sagax animo, vigens consilio, doctrina clarus,
dulcedine et humilitate pollens, т. разборита ума, одличан саветник,
славан у науци, а пун благости и понизности. Меутим, Хонориев
писацебиоеговсекретар,касниепапаованIV.
Папин одговор се сачувао само у грчком преводу онако као што
е касние био прочитан на VI Васеленском сабору, и то уз при
ложениоригиналкоиебиодонетизпатриаршискеархиве.
У свом одговору Хонорие е у целини подржао линиу Серги
евог мишеа. Слаже се са им да е дискусиа о две или едне ен
ергие празна распра школараца (затим следе врло презриви осврти
на такве уде). Али, Рим не пада у ихове мреже, те е асноом и
истинитошу учеа збрисати све ихове заплетене препредености.
Признауи ваплоеног Бога Логоса кои делуе вишеструко,
и на божански и на човечии начин, Хо
норие ипак признае единствено хтее, т. воу:
..
Папу занима питае безгрешности Исуса Христа коа про
истиче из егове човечие природе, а коа притом ние дотакнута
прародитеским грехом. Како то каже апостол Павле, у ему ние
било другог закона у деловима тела, кои би био супротставен за
конима ума. Све деловае се стицало према единству безгрешне
вое.
Од овог тренутка моноенергизам прелази у монотелитизам.
ПапаХонориее,дакле,првиформулисаоересмонотелитства.
Наравно да папа у римском стилу ние схватао да морално един
ство, тачние речено хармониа двеу воа у Христу ош увек ние он
толошко или, такореи, физичко единство, и ние могао да поми
шта е све могла да од тога учини источна метафизичка мисао. То
ест, за философски Исток единство воа у физичком смислу пос
тулираединствоприроде,т.фактонтолошки,анесамоморални.
Идуи путем не метафизичког, него само моралног, практичног
мишеа, папа е пао у грешку монофизитства, ер се ние снашао у
метафизичком питау: чие своство представа воа? Своство
лица или природе? Цитирауи мисао о ипостасном, т. о личном
седиавау две природе у Христу, папа е према Халкидонско фор
мулации,томипостасномединствулицаприписаоеднувоу.
Логичка грешка е очигледна. Од моралног единства скок
према единству онтолошком. И од одсуства прародитеског греха
премаодсуствучовечиевое.
114
А логика е пак захтевала: из одсуства код Исуса Христа праро
дитеског греха изводити закучак само о своствима човечие вое
у човечио природи, т. да и неповреена грехом природа поседуе и
воу, коа ние била противна законима ума, значи, коа се не ра
зилазисавоомБожиом.
Осим ове грешке, папа е допустио себи и едну
другу, те е тиме обелоданио свое неразумевае питаа. Како е од
бацио миа енергиа, тако е одбацио дио енергие. Ние схватио да
из Халкидонске дефиницие вере из plena divinitas, plena humanitas,
т. потпуног божанства, потпуног човештва проистичу и две енер
гие,т.двеврстеделаа.
Тек после ове догматичне преписке дошла е Софрониева сино
дика са, уопште узев, нимало идеалном терминологиом, али са ас
ним доказима о две вое. Без обзира што е у Исусу Христу старо
кириловско, една при
рода Бога Логоса ваплоена, и без обзира што е, ,
ипостаснопачаки,природноединство.
Меутим, свака природа дествуе природно, , према
своо суштини, , коа о е своствена. Зато е и рекао папа
Лав:agitutraqueforma,quodpropriumest.
И само из тих дестава ми и спознаемо разлику природа, свакако
уз ихово натеше узаамно дество. Исус Христос е чак поседовао
и човечие природе али оне нису име поседо
вале. Био е он Господ и своих човечиих преживаваа, . И
тако е и Христос и едно и два, пошто е Он единствена сложена
ипостас.
За монофизите човечиа природа не може да дествуе
, а за Софрониа човечиа природа на човечии начин
башидествуе,.
**
*
Док е Софроние писао своу синодику, истовремено е предви
ао да е Арапи опколити ерусалим. Имауи у виду разне случано
сти и варивости судбине, наложио е епископу Стефану Дориском
да поведе бригу о борби за православе, те га е послао у Рим са том
своом синодиком. Према казивау самог Стефана, у жеи да га што
чврше веже за линиу православног богослова, Софроние га зак
лие на Христовом Гробу овако: Памти да еш одговарати Распе
томе на овом месту, кад Он дое у слави да суди живима и мртвима,
уколико потцениш опасност у коо се налази егова света вера.
Урадито,штоасамнемогудаурадим,збогнаездеСарацена.Ако
115
треба, прелети целу васеену, труди се да савладаш све препреке, са
мо да се домогнеш Рима. Повери тамо свим благочестивим мужеви
ма, воен суштом истином, све оно што се догаа у нашим краевима.
И не престани да молиш све их док се не дигну како би поуништа
вали неприатее вере, све док у потпуности не одбаце новоуведено
учее. Прича се да патриарх Сергие ние примио (наравно зва
нично) Софрониеву посланицу, а папа Хонорие есте. У одговору
Софрониу, папа га саветуе да се не упушта у поделу и пребро
авае енергиа зарад мира у Цркви. И Софроние се по други пут,
баш онако као и после договора са Сергием, смирава и привре
мено одустае од свое активности у црквено политици. Ово смира
вае, т. напуштае позициа две енергие (дества), свакако да е
билопогоднозапротураеунионистичкеформулациееднавоа.
Кир е у Александрии продужио да се бори против монофизит
ске упорности, па е све чеше прибегавао насиу. А Копти су пак са
свое стране, кад год им се пружала прилика, чинили зверства. На
пример, живог су спалили едног мелкитског свештеника заедно са
еговом породицом. Код потоих коптских монофизитских писаца
име Кира се не разликуе од свих других Халкидонаца и изговара се
као име обесног угетача, па чак и као претече антихриста. Будуи
да е био доведен са Кавказа у Александриу, подсмешиво су га
звали кавказац. На арапском Ал мукавказ. Ово е само едан од
доказа некорисности униатистичких искриваваа православа
кое су предузимали императори. Национални сепаратисти се ничим
и никаквим уступцима нису задовоавали. има е била потребна
ерес,самодабисеодвоилиодГрка.
Убрзо е и Александриу и ерусалим запуснуо талас арапске
наезде; меутим, он ни онда ние зауставио, него е напротив поспе
шио Ираклиеву униатску политику. Тако е императорово бавее
догматиком наставило да живи у правцу ереси, поготово после
толикообилнеподршкекоаедолазилаодРима.
116
ЕРЕТИЗАМПАПЕХОНОРИА
Као што е познато, следеи VI Васеленски Сабор е анатемисао
папу Хонориа и тиме одузео свако право римским богословима да
преуткуу и извру чиеницу папине еретичности, коом их е са
блажавао. Ние онда чудо што имамо на ту тему огромну римока
толичку литературу. У своо Истории Цркве кардинал Hergenoether
цитира 16 католичких научника кои покушавау да реше то питае;
питае кое е нанело толику штету папи Хонориу и осамдесетдво
ициеговихедномишеникаиактивнихправдатеа.
Ево укратко ихове препредене аргументацие, пропраене
нашимприговорима:
I И у посланици папе Хонориа и у актима VI Васеленског
сабораизвршенаеинтерполациа.
Меутим, не говоре нам о ереси папе Хонориа само ови акти,
него постои и мноштво других докумената и писама из те епохе, кои
насупознаусатим.
IIЛатини кажу да е Сабор осудио лажно мишее, па чак ако
еоноприпадалоипапи.
Мишее папино е било другачие. Осуена е погрешна чие
ница(errorfacti),анелице.
IIIПапа е деловао воен икономиом, желеи да паралише
дискусиу.
Али,папаеурасправиузеоузаштитусамоеднустрану.
IVНаводнодапапатаквасхватааниеизрекаоехcathedra.
Али, шта е то онда ех cathedra? У ово ствари една половина
Цркве узнемирено и веома озбино очекуе одговор од друге поло
вине. Обраае папи е учиено званично, управо папи, и то баш по
догматскомпитау.
VУказуесенадругупапинупосланицу.
117
Неоспорно е да е она нешто блажа. Меутим, ни она се авно
неодричепрве,неосууее.
VI Кажу: Сергие е папу навукао тиме што е погрешно поста
виопитае.
У томе и есте ствар што папа ние био способан да увиди ту
неправилност.Гдееондаеговдарнепогрешивости?
VIIТачно, израз е неправилан. Али мисао папина
ебилаправилна,ереонпотвриваоТомоспапеЛава.
Па тиме се и одликуу ереси што из правилних црквених прет
поставки изводе неправилне закучке. Тако су патриарх Сергие и
Кир због хармоничности и безгрешности воа у Христу извели
закучак и о миа енергиа и о ен телима, али ве у промишеном
источномонтолошкомсмислу.
И Хефеле у Konziliengeschichte кои меа свое мишее о сте
пену кривице папе Хонориа, као и егов француски преводилац и
издавач Leclercq ипак признау да е Хонорие био лош богослов. А
ако е тако поступио из разлога икономие, онда е исто тако био и
лош политичар: он ние знао и ние схватао Исток, ние разликовао
квалитет личности Сергиа и Софрониа. Ние знао с чиме све ступа
у додир и какву подршку дае еретицима. Где е онда та егов дар
infallibilitatis(непогрешивости)?
После срене подршке коу е папа Хонорие пружио Иракли
у, у Константинопоу се као одговор на тобожи бунт патриарха
Софрониа родила идеа да се изда декрет о вери (!) под насловом
Образац вере, к . Припремио га е патриарх
Сергие ош 634. године, али е обавен тек у есен 638. због заузе
тости императора Ираклиа на новом арапском фронту у Сирии. Ек
тезис е изложен у облику Символа вере. У ему налазимо следее:
а) забрауу се оба израза и миа енергиа и дио енергие под изго
вором да оба скривау у себи еретички смисао. б) предлаже се фор
мула ен телима т. една воа. Како се то тумачи? Какво е то
единство? Одговор, без и
.
Бог Логос е една Ипостас, едно Лице. Зато се уз Св. Троицу
не може припоити, преко Исуса Христа, никакво ново, четврто
Лице.Ниеникодругичиниочудеса,нитиеикодругистрадао.
Мада неки оци и употребавау израз миа енергиа, он ипак
многимавреаслух,ермиследасетименегираудвеприроде.
118
С друге стране, неке хришане саблажава и дио енергие,
пошто их нема ни код едног св. оца, те оне наводе на помисао о
двепротивневое,учемусеииспоилаНесториеванепобожност.
Пошто се са тим не слажемо, ми исповедамо да постои само
една воа Господа нашега Исуса Христа, истинитог Бога, ер се ни
у едном тренутку егова плот, подушевена разумном душом, не
одваа од Бога Логоса, те Ипостасно седиена са ом, она не делуе
из сопствених побуда, , и ние у супротности са воом Логоса,
неготекондаионакокадтозахтеднеБогЛогос.
Све е ово било понавае идеа патриарха Сергиа изложених
у еговом писму упуеном папи Хонориу, кое е по свом садржау
билоуправенопротивсинодикепатриархаСофрониа.
Меутим, за прихватае овог монотелистичког акта требало е
обезбедити сагласност свих патриараха. Године 637. Софроние е
русалимски био е одсечен услед арапске опсаде ерусалима, а убрзо
е и умро. егово е место заузео Сергие афиски, кои е приступио
монотелитима. На Антиохиску катедру, коу су окупираем града
били такое одсекли Арапи, Константинопоски Сергие е поста
вио Македониа, а ова е, наравно, прихватио Ектезис. У есен 638.
године, Сергие е на свом синодус ендимуса прихватио та текст,
претеи узгред свима кои се с им нису сложили. Кир е у Алексан
дрии такое прихватио Ектезис и то са одушевеем; поуи химне
захвалности Богу због толике велике мудрости подарене императо
рима. Сергие убрзо умире 9. XII 638. године, а егов наследник Пир,
убеени монотелит, одмах, ануара наредне 639. године, поново са
зива сабор, поново прихвата Ектезис и сакупа потписе од свих
епископа.
Када е Ектезис доспео до Рима, папа Хонорие е ве умро 12.
X 638. године. Избор еговог наследника, Северина, обавен е
доста брзо, тако да императорски егзарх у Италии ош ние био ни
успео да изврши потребан притисак, т. да услови избор папе пот
писиваем Ектезиса; али е у том циу, за сваки случа, заузео пап
ски Латерански дворац. У меувремену су римски клирици упутили
у Константинопо свое апокрисиаре, како би император потврдио
изабраног папу Северина. На путу су их задржали и приморавали да
потпишу Ектезис. Будуи да ови нису имали пуномое, посланици су
дали обеае да е дати Ектезис папи на тумачее. Ираклие е
потврдио изабраног папу, те су посланици, маа 640. године, били
пуштени куама у Рим. Северин се меутим у Риму био успротивио
прихватау Ектезиса и намеравао е да га саборно одбаци, али умире
9. августа, исте те 640. године. егов наследник, кои е ступио 24.
XII640.године,ованIV,учиниоетоодмахнечекауиниедног
119
тренутка. Пошто е сазнао да е Ектезис одбачен у Риму, император
пише овану IV како та текст ние егово дело него патриарха Сер
гиа, кои е тад ве био умро. Као што се види, Ираклие е целу ову
ствар одложио на страну и то у корист ереси. У то време се он разбо
ева од тешке, смртоносне водене болести и мокраног мехура.
авно мнее е на ово гледало као на Божу казну због еговог
незаконитог брака са еговом неаком Мартином. Ускоро е Ирак
лие преминуо, схватауи да се звезда егове славе муевитог
победника Персианаца, баш као да е био нови Александар Маке
донски, тако катастрофално угасила, услед поаве настрашниег
бичанахришанеуцелокупноисторииЦрквеислама.
120
ИСЛАМ
Роен у Меки око 570. године, Мухамед е био до своих 40 го
дина, значи до 610. године, трговац кои е много путовао по своо
разноплеменско и разноверно Арабии, а исто тако и по Палестини
и Сирии. На тим просторима е могао да посматра борбу Грка с Пер
сианцима. У почетку е био надзорник имаа код свое богате ро
аке, иначе удовице, а касние и ен муж. Мухамед е имао падавицу
и способност предвиаа. егова жена се у почетку тога стидела, а
онда е пала под утица вероваа неких Мухамедових приатеа, да
му се истински поавуе Арханео Гаврило и да му казуе откри
вее. Био е упознат преко удеаца и хришана и са Светим писмом;
прихватао е све патриархе и пророке а нарочито Христа, сматра
уи их за Божие посланике. Меутим, за баш таквог посланика е
сматраоисамогсебе.
Арабиа е тад била сазрела за некакву религиозностваралачку
синтезу. У о е била древна смеса разноразних народа и религиа.
Сви еретици удаистички, хришански, персиски, египатски, бежали
би у Арабиу и тамо се насеавали. Чекали су само да их неко под
стакне.
Године 622., Мухамед е, преобразивши се од трговца у пророка,
стигао из Меке у Медину (атриб), и то ве са своих 70 ученика. Раз
вио е своу борбену идеу против идола, а нарочито против покло
ника светог камеа на светилишту аба (Каба) у Меки. Проповедао
е он уски монотеизам. Парола му е била: Нема божанства, осим
Бога лаилах илАлах. Припадници еговог племена Кураш,
тзв. курашити, окружили су Меку и протерали новог проповедника.
Мухамед налази ослонац у суседно Медини у коо е од давнина
живела една велика колониа удеаца. Они пак као да нису били у
неприатеству са новим свесним монотеистима; меутим, приате
ствосаимаипакниемоглодасеуспостави,ерсуонисвакуновину
121
искучивали. Али, широке арапске масе почиу да се одазивау на
зов новог религиозног покрета и образуу мону арапску снагу. На
нижи слоеви, руа, фанатично окружуу Мухамеда и дау му апсо
лутну власт у Медини. Бивши пустиски житеи, кои су се касние
прочули као Бедуини, а рание као нападачи на караване и ходочас
нике, сад су почели да их уништавау, али идено као невернике.
Победници су почели да се одушевавау и заузимаем туих те
риториа, те стварау читав едан осваачки покрет. Пошто су заузели
на угу Арабие Геджас, дошли су онда до центра, до Нееда. Ратници
су се претварали у мисионаре. За ово свое мисионарско осваачко
ратовае добиали су од свога вое нарочити благослов и обеае
раских блага. ихов вони подвиг се састоао у уништавау идоло
поклонства и многобоштва. У ту категориу многобожаца су доспели
и удеци и хришани. Ова успех осваачког покрета на перифери
ама оставио е огроман утисак и на првобитно противнички центар,
на курашиитску Меку. Године 630. она се предае Мухамеду. На ону
пак поштовану гомилу камеа он више не гледа као на идола, као
што е то рание било у време ствараа покрета него као на творе
вину светог праоца Авраама и еговог сина Исмаила, те е сад
поменута гомила достона сваког поштоваа. И то камее онакво
какво е било и пре Мухамеда, тако е и до дана данашег остало;
живасветианеидолопоклоничкогислама.
У току свог живота, све до свое смрти (632. г.) Мухамед ние, без
обзира што е био успешан, напуштао границе свог завичаног арап
ског полуострва. Ови нови завоевачи едва да су и почели да долазе
у додир и да се сукобавау са становништвом ужне границе визан
тиске Сирие. Септембра 629. године, баш у оном тренутку, кад е
Ираклие као победник Персианаца свечано улазио у ерусалим са
ослобоеним Крстом Господим, на византиско граници, ужно од
Мртвог мора,у Мутахи, долази до воног судара нових религиозних
осваача са своим племенским роацима, сириским Арапима
хришанима. Тог пута су муслимани били потиснути. Меутим,
Мухамед е ипак послао Ираклиу свое посланике са предлогом да
примиислам.
Мухамедов наследник е био стари АбуБекир са зваем калиф,
т. намесник (632634. г.). Он е убрзо укротио реакциу арапског па
ганства, кое се поново било разбуктало, па потпомогнут успесима
свог восковое ХалиделВалида, а и сам ве мудар, успева да об
нови покрет за уедиее свих Арапа, и то осваачким методама.
Оне Арапе на пограничним региама Персие и Византиске Сирие,
кои су делимично били других вера, па чак и хришанске, отпочео
есаддазахватаарапскинационалниентузиазам,доводеитакодо
122
одвааа тих граничних области од Византиске империе. Почетком
634. године Арапимуслимани су почели с уга да надиру у Палестину.
Новопоставени патриарх Софроние ве 634. године ние могао да
оденаБожисаходочасницимаизерусалимауВитлеем.
Ираклие е тад био са остатком своих воних единица на северу
Сирие. Меутим, после изнурууег рата са Персиом, на кои е он
потрошио чак и све црквено материално благо (уз обеае да е га
вратити), он више ние имао средстава за армиу; а тешке дажбине су
и без тога жестиле народ. Последом снагом, Ираклие е ипак кроз
две године напабирчио некакве трупе, па е приморао Арапе да се
повуку из Дамаска и Едесе иза Мртвог мора. Али... Византинци више
снагенисуимали.
Наступио е историски кра велике епохе, коу е отпочео своим
освааима Александар Македонски. После 1000 година хеленизма и
700 година помпеског освааа под римским орлом, отпочело е
великоповлачееевропскекултуреизтихрегиа!!
У доба другог калифа Омара (634644. г.) био е заузет Дамаск,
а онда 638. и ерусалим. Патриарху Софрониу е пало у део да буде
тужан посредник приликом предае Светога Града. Патриарх Соф
роние е отишао као поклисар у логор Арапа и рекао да е град бити
предан едино лично калифу. На ово се Омар одазвао; допутовао е
изМединеипатриархезакучиосаимовакавуговор:
У име Бога премилосрдног, Омар житеима Елие.1 Они е
битибезбедниисачуваесвоеживотеиимаа.
ихови храмови нее бити рушени и бие им дати на кориш
тее. Али е муслиманима бити неометан улазак у храм и дау и
ноу.Идвериезапролазникебитиувекотворене.
Поставае крста на храмове ние дозвоено, а исто тако ни
звоее у црквена звона. Нека се оглашавае врши клепалом. Нека
сенеграденовихрамовиниуграду,ниуоколини.
Да се муслиманском путнику у граду да бесплатно преноиште и
хранаутрааутриданаитринои.
Деца хришана нису обавезна да проучавау Коран, али да се
авно не проповеда хришанска вера муслиманима; нека никога не
одвлачеуу,алиданеометаусвоероакедаприхватеислам.
Нека не износе на улицу ни свое крстове, нити свое свете
киге.
1ЦарХадриане136.годинепромениоимеерусалимауAeliaKapitolinaи
забраниоевреимадаживеуему.(Прим.прев.)
123
Нека поштуу муслимане и нека им уступау свое место, кад се
овимапрохтедаседну.
Нека се не одевау као муслимани, и нека не покривау свое
главекаоправоверни(муслимани).
Неканеговоретимистимезиком,неканедауистаименаине
ка не ставау на своим печатима арапске написе. Нека не ашу у
седлима,неканеносеникаквооружеинеканеузимаумуслиманаза
слугу.
Нека плаау исправно дажбине, нека признау калифу за свог
самодршцаинеканидиректно,нииндиректноненаносештетуе
говомгосподарству.
Приликом уласка у ерусалим, Омар е све зачудио своом беду
инскомедноставношу;ахаоенакамилиуодеиодкамиедлаке,
саторбицомпуномурми.НаместуСоломоновогхрамаОмарепо
дигао амиу коа е касние раскошно, у арапском стилу била укра
шена.ТоеОмароваамиакоаиданданаспостои.
Историчари поставау питае: због чега е Софроние, очи
гледноврлолако,признаоОмаразасвогасамодршца?Овоепитае
излишно ако сте окупирани. Али, извесно обашее за ово доста
олако признавае налазимо и у неслагау са Ираклиевим еретиз
мом;истотакоиусазнаудапостоеиодреенепочастизаерархи
у:можедаиграулогаозакоененационалневладеудржавиислама.
Други сириски градови су се са лакоом предавали Арапима и
врло су радо закучивали споразуме са има, како би избегли
пачкааиразараа,атребареиданисубашниособитожалили
завизантискомвлашу.
И Персиа е у то време такое неочекивано за саму себе била
смлавенаподударцимаАрапа.АраписуушлиупрестоницуКтези
фон(древниВавилон)иликвидиралиперсискуврховнувласткоае
траала преко 1000 година, ош од времена Кира, од 588. године пре
Христа.
КакоАрапинаконокупациенисунасилнодругепреобраалиу
своу муслиманску веру, него су само индиректно саблажавали
слабе уде привилегиама, онда су и неки византиски поданици,
нарочито разноразни неортодоксни дисиденти, кои су живели под
притиском религиозних забрана, врло радо дочекивали муслимане.
аковитски летописац Михаил Сириац пише о прогонима кое су
вршили Грци: Видевши неваалства Ромеаца кои су свукуд, где
годсугосподарили,окрутнопачкалицрквеиманастиреинаснеми
лосрдноосуивали,етозбогтогаеБогодмаздедовеосаугаИсмаи
ловесинове,дабинаспрекоихослободио.
124
Године 639. у Египат е стигла невелика армиа Арапа, али е под
Хелиополисом (близина данашег Каира) разбила Грке и опколила
твраву коа се звала Вавилон. То е едан део данашег старог
Каира. Напуштауи твраву, Грци су многим Коптима одсецали
руке, сумичеи их за издау. Арапи су се ве били приближили
Александрии. Патриарх Кир е реално саветовао мировну нагодбу
са Арапима. Због тога е пао у немилост код Ираклиа, па е чак био
баченутамницу;меутим,Ираклиееубрзопреминуо(11.II641.г.).
125
ИРАКЛИЕВИНАСЛЕДНИЦИ
Ираклие е пред своу смрт завештао власт двоици своих си
нова; старием двадесетседмогодишем Константину из првог брака
и млаем осамнаестогодишем Ираклиону из брака са Мартином.
Али, славоубива Мартина ние желела да остане без икакве улоге,
па се прва поавила на хиподрому пред народом. Народ е, меутим,
увек гледао на у са подозреем због еног брака, а сад е томе до
принело ош и нерасположее православних верника због моноте
литства. У томе су се посебно истицали акимити. Из гомиле су се
могли чути узвици: Где су наши василевси Константин и Ираклона?
Зар е жена да прима дипломатске представнике? Не дао нам Бог да
имамо владарку над коом е се подсмевати Персианци; зар е жена
да води рат? Мартина се повукла а браа су ступила на престо. Кон
стантин е умро после 103 дана, тачно 25. V 641. године. Ту Мартина
ние умешала прсте, али е ипак осумичена да е отровала Констан
тина. Страховало се да е погубити и егова два синчиа. Старии,
наследник, такое е носио очево име Константин, али због малолет
ства су га у обичном говору звали Конста. Мартина е морала да по
ложи заклетву на крсту у Св. Софии, да нее нашкодити деци свога
пасторка. Она е чак и крунисала Консту, али се узнемиреност ние
стишавала. Мартинин приврженик, патриарх Пир, морао е услед
свега тога да бежи у картагинску Африку и, заклиуи се пред пре
столом у Св. Софии, да се писмено одрекне патриаршког чина. Тих
година су се у Африци скупале многе Грчке избеглице, кое су под
притиском персиске и арапске наезде напуштале источне покра
ине.УнекадашокартагинскоАфриципостоалаенекаквама
1В.В.Болотов(Визант.ВременикXIV,1,74)препоручуедасееговоиме
изговараИраклона,одсирискехипокористике.(Прим.аутора).
126
териална база за живот и привреивае разних византиских кру
гова. Византиски намесници су се тамо осеали доста аутономно, па
сучакбилиспремниинасепаратистичкеавантуре.
Обезбеууи неповредивост наследног примата императорске
власти, сенат (синклит) е донео одлуку да са тог пута сасвим уклони
и Ираклиону и Мартину. Свирепа древност е била сувише праволи
ниска. Не само што су маку и сина послали у непознатом правцу,
него су их ош и унаказили; Мартини су одсекли език, а Ираклони
нос. Конста е био проглашен за аутократског императора, па е тако
цареваосведосвоесмрти668.године.
Ситуациа у Египту. Ираклие е пред смрт направио едан не
користан и непаметан потез послао е несреног патриарха Кира
на робиу. Нова власт, т. Мартина и Ираклион су га помиловали и
ослободили; они су ве могли да схвате да пад Египта ние Кирова
кривица. Напротив, Кир е на време саветовао да се постигне дого
вор са Арапима да не би евакуациа Египта била до те мере убитач
на. Константинопо тад са тугом потписуе уговор (8. XI 641. г.) о
предаи целог Египта што е се обавити у току 11 месеци примира.
Арапи су се обавезали да е поштовати хришанске цркве и да се
неемешатиурелигиознествари.
Ево, тако се завршила хиадугодиша владавина Грка у Египту.
Кир е умро 21. III 642. године. Византинци су му одредили за наслед
ника Петра, али су ипак били принуени да поведу са собом тог
последегмелкитскогпатриарха.
Окупатори су истог тренутка позвали из пустие коптског па
триарха Вениамина, па су га у Александрии са привилегиама ус
толичили наместо прогнаних мелкита. Вениамин е меутим морао
убрзо да постане свестан оне тужне стране те победе. Коптске
народне масе, кое су много пропатиле од грчких прогона, па чак и
мучеа, ер су негирале богослове папе Лава и Халкидонског
сабора, сад су нагрнуле у великим таласима у ислам. Тиме се открила
скривена позадина упорног противеа византиско ортодоксии.
Ислам е ове Копте ослободио посебних дажбина и заваравао их е
обеаем да е лагодно живети у своо национално држави. Плот
и крв су ачи од вере, коа е само духовно интересовае. Ни Копти,
ни Сирици нису били у области хришанства директни политички
неприатеи Византие. едноставно они ништа нису желели да
жртвуу за одбрану византиске власти. Да их византиска управа ние
толико тлачила своом униатистичком политиком, они не би били
ничим мотивисани да дау предност новом арапском арму, у односу
настари,грчки.Овакосевидидаидеарелигиознемонолитности.
127
коа е била обавезна за , ние могла да доведе до
дубе културне и политичке асимилацие иноплеменика. А до идее
верскетолеранциечовечанствотадошниебилостигло.
Зашто е сад византиско владавини била потребна игра у
монотелизам? Ово лукавство е изгубило прави смисао. Почело е
повлачеепредсамомсебинаметнутимЕктезисом...
А Рим, као што му е то ве своствено, не упуштауи се у мета
физичке финесе, поново ступа на сво пут традиционалног конзерва
тизма. Рим се противи вештим измишотинама византиске религи
озне политике, показууи пример и дауи подршку очувау васе
ленскогправослава.
128
РЕХАБИЛИТАЦИАРИМА
ОВАНIV
Видевши пропаст империе на Истоку и узалудност монотели
стичке политике, Ираклие е на самртном одру, као што смо ве
рекли, устоличио папу ована IV, па се чак у писму кое му е упутио
одрекао и свог ауторства на Ектезис. Као секретар Хонориев, ован
IV е лично био невин у случау Хонориеве грешке; али, како у е
убрзо увидео, хтео е ош за еговог живота да е авно исправи. По
стои друго Хонориево писмо, кое ве ублажава грешке из оног е
говогпрвог.
Документи са 13. заседаа VI Васеленског сабора чувау два од
ломка из тих папиних писама. едно е било упуено Киру Алексан
дриском, а друго патриарху Сергиу. Очигледно да су та писма
писана после упознаваа са Софрониевом синодиком и у време е
гових неспретних тражеа уступака и смириваа. Хонорие тако
пише Сергиу да е он ве и Софрониу и Киру препоручивао, а сад
препоручуе и ему лично, да не говори ни о едно, ни о две енергие,
него да ово питае замени форсираним истицаем наше вере, и то у
смислу да едан те Исти Исус Христос дествуе у две природе
, те да обе природе у Лицу едног Сина Бо
жиег нису измешане, или раздвоене, или преобликоване
(ТактикаЕктезиса).
Као што е то у првом писму, тако и у овом, дества и воа врше
се од лица, а не од естаства. Али, пишчева мисао тежи ка иховом
правилном вршеу од стране естаства, т. природе. Очигледно да
су Римани под утицаем Софрониеве синодике почели да схватау
метафизичку (онтолошку) вредност формулацие папе Лава: Agit
utraqueformacumalteriuscommunione,quodpropriumest.
Уместо да Христос многоструко дествуе
збогпрвогписма,садимамоасно,т.еднострукоисто.
129
У едном одломку из другог писма ве немамо . Али
насупрот ономе правилном , забрауе се, као и рание израз
две енергие. Значи да папина мисаоност ош ние била достигла оно
даизнеизбежнопроизилазеидвевое.
Ако е то био мисаони рад ована IV за време еговог секре
тарисаа, сад е он врло брзо, откад е постао папа, до краа схватио
православну тачку гледишта. Кад е Пир, кога е иначе напустио
Ираклие, упорно почео на Истоку да шири Ектезис као свое дело,
инспиришуи се Хонорием, тад ован IV, 641. године пише Иракли
евом сину Константину (Консти) Apologiam pro Honorio рара. У
овом спису тражи обашее и извиее за Хонориа (у суштини и
за самог себе) ер су Пирова полазишта потпуно туа папи quod а
monte catholici patris erat penitus alienum т. оно што je било сасвим
туе мишеу католичанског оца (папе). Хонориа е бранио и дру
ги учесник у саставау тог писма за Сергиа; био е то римски опат
ован Симпон. Управо е он писао како некад за Хонориа, тако сад
и за ована IV, ту апологиу Хонориа, пред императором Констан
тином. Он се у ово одбрани ослаа на морални смисао израза една
воа , ер се Хонориу чинило да му Сергие пише о онима кои уче
о две противне вое. И, ето, као да е против их и требало да се
потврди и непостоае тог супротставаа. ош детание нам е то
обаснио препод. Максим Исповедник у егово распри са Пиром. Он
каже да е ован Симпон управо тако тумачио поам една воа у
Хонориевом писму. Проповедницима две противне вое Римани
су истакли идеу о едно човечио вои у Христу. ер после праро
дитеског греха у обично човечио природи постое две супрот
ставене вое: плотска и духовна. И то у етичком, а не у физичком
смислу. Али, у човечио вои Исуса Христа овога двоства ние било.
Он има само едну човечиу воу. Зато у том случау ние ставена
напомена да се то односи само на едну моралну воу у Христовом
човештву? У ствари е то зато што е: 1) Хонорие одговарао само на
оно што е Сергие питао; и 2) наводно, да су Римани говорили
према обичау Светог Писма у коме се одвоено говори час о Божан
ству,ачасочовештвуХристовом.
Очигледно е да е овакво тумачее натегнуто и патворено.
Мислимо да треба дати предност оном првом општем тумачеу по
коме е несмотрено папа Хонорие прихватио Сергиев израз една
енергиа и една воа у смислу моралног единства, уз допуну да ни
у човечио природи ние било греховног раздвааа. Било како било,
тек сви обективни римокатолички историчари Цркве и догмата у
последе време признау да е папа Хонорие погрешио, давши
подршкуеретициманаИстоку,алидаеусвоиммислимабиопра
130
вославан. Нановии француски тимски рад на Истории Цркве, под
редакциом Fliche et Martin уопште и не покушава да брани Хо
нориа, него само са чуеем констатуе да нико на VI Сабору ние
одлучно протестовао против осуде папе, па чак ни папски легати.
Наравно да папу Хонориа не треба ставити у исту раван са активним
и свесним еретицима, са Сергием и са Пиром, меутим, обективно
говореи, папа е подржао ерес и VI Васеленски сабор е морао за то
дагаосуди.
131
ОДНОСПРЕМАМОНОТЕЛИТСТВУ
НАЗАПАДУ
Папа ован IV е био у праву кад е у своо Апологии Хонориу
говорио у том смислу да е Запад тумачио Хонориа православно, а
да е истовремено осуивао монотелитство. Са наше тачке гледишта,
ово значи да е саборност западног православа била постоаниа
од папских кабинетских схватаа. Некако у то време, обрео се у Га
лии извесни Грк са Истока, па е овде у Аутуну проповедао моно
телитство. St. Ouen, епископ Руански, успео е да измоли код краа
Хлодвига II дозволу да се против ега организуе сабор у Орлеану
(638639. г.). еретик се сам врло вешто бранио, али га е, на радост
свих саборника, аргументима побио епископ Салвие. Сабор е об
авиоосудуовогеретика,теебиопротеранизГалие.
И Италиа и Африка су се придржавале тих антиконстантино
поскихправославнихрасположеа.
Након смрти папе ована (642. г.), егов наследник, Теодор, про
дужио е да води исто тако чврсту православну линиу против квар
ног Константинопоа. На окружну саборну посланицу,
, Пировог наследника у Константинопоу, Павла, папа Тео
дор е одговорио анатемисаем Ектезиса и изразио недоумицу:
зашто се у Константинопоу та текст ош увек лепи по зидовима,
качи по трговима, те се такореи преутно признае? Зашто грчки
епископи продужавау да се обраау Пиру са светеши, као да се он
ние одрекао патриарашког престола? Са свое стране папа е ош
послао и два апокрисиара и предложио да се окупи сабор кои би
осудио Пира као еретика. Папа Теодор е прозрео у чему е ствар:
Павлеетакоебиотанимонотелит.
Друго писмо са истим таквим садржаем послао е папа Теодор и
константинопоском клиру и грчким епископима, молеи их да се
осудиПирисвеоноштоеонучиниопротивХалкидонскогсабора.
132
Овако су увек схватали монотелитство на Западу, кои е пак упорно
штитиоХалкидонскисабор,каоделопапеЛаваВеликог.
У одговору на папин апел, митрополит острва Кипра Сергие
сазива сабор (29. V 643. г.), на коме се изражава солидарност са рим
ским православем. Том приликом истакнута е и сагласност са
речима папе Лава agit utraque forma..., као и спремност да се умре
за православе. Износи се такое мишее да треба све уништити
што е противно Халкидонском сабору. Сергие е том приликом
изавио да е егов претходник Аркадие утао, очекууи да е
црквена заблуда бити исправена. Меутим, Сергие сада не гаи
таквеилузие.
133
СВЕТИМАКСИМИСПОВЕДНИК
Од тог доба на сцену ступа едан хероски борац против моно
телитства, око кога се у едном периоду концентрише укупна борба
Цркве.
Роен е он, Максим, око 580. године у едно аристократско кон
стантинопоско породици. По образовау е био правник, а служ
бовао е непосредно код цара Ираклиа. Након тога, од 630. године
живео е у константиноттоском манастиру, у Христопоу
(Скутари). Негде око 633. године, кад е Софроние започео борбу
против Кира Александриског, Максим му е пружио подршку. Али.
због нечега, у времену настанка Ектезиса, егов глас се ние чуо. На
Сергиево писмо у коме се предлаже издавае Ектезиса, Максим у
смиреномонашком тону, позивауи се на своу некомпетентност,
одговара смерним писмом, али ипак указуе на низ тешкоа везаних
за миа енергиа. Изгледало е да он нее бити страстан борац про
тив монотелитства. Меутим, дошло е до некакве промене и у его
вом споашем и у унутрашем животу. Негде око 640. године
долази до поачаног бежаа испред арапске наезде, те мноштво
хришана са Истока, па чак и из Египта, одлази у Западну Африку.
МеутимизбеглицамасеобреоиМаксим.
Ова сеоба из Сирие, Египта и Либие у картагинску Африку
била е антиварварска, антимухамеданска, али е имала велики бро
монофизита. На новом терену монофизити су одушевено започе
ли пропагирае свое ереси; организовали су свое манастире,
започели са прекрштаваем хришана итд. Чак се и државна власт
умешала, па е кажавала обраеникемонахе одузимаем ихових
манастирских имаа. Овде е авно мее Цркве, епископата а и
нижих слоева било приатески настроено црквеном Риму, те е уз
мицало од еретичког Истока и еретизма константинопоских им
ператора.ИмператоровегзархГригорие,синИраклиевогбратаод
134
стрица Никите, придржавао се управо овог православног правца.
Можда е он чак рачунао и са тим да едног дана свргне слабе Ирак
лиевесинове.
Дошавши у ову средину, Максим е био прихваен веома при
атески; убрзо е постао ен идол и пророк. егов биограф пише
да су егов философски ум и ораторски таленат одушевавали
буквално све. Не само да су клир и епископи, него и властела и на
род упирали очи и уши у егову реч, тежили ка ему као према све
цу, баш као гвоже према магнету. Или онако као што су се море
пловци одушевавали песмама сирена, ето тако су се они одушев
авали еговим речима. Када се овде у едном тренутку обрео и
Пир, он покушава да се договори са Максимом. Меутим, Максим
ние био склон било какво политици. Пошто е био само полити
чар, Пир е тад осетио како треба потпуно да се прилагоди супрот
ном фронту. Вероватно е био уплашен да е Григорие одавде отии
на Константинопоски императорски престо. Пир е врло радо дао
сагласност да са Максимом авно наступи на богословско трибини.
Очигледно да не само што е унапред био спреман да одигра улогу
побееног него чак и убееног у Максимово мишее. Бероватно е
то сматрао за неминовно, уколико е желео да га прихвати римска
средина. За ово лукавство се у обичном говору каже игра човек да
ме,пакадгубидобиа.
Очито е да се ова трибина одржала 645. године у Картагини, и
то у присуству Григориа, многих епископа, те званичних и друштве
них представника. Детаан записник са ове интересантне дискусие
очуван е до наших дана у сабраним делима Максима Исповедника,
као и код Мансе и Барониа. Делови из овог текста се могу наи и у
Болотовевим предаваима. Ова интересантан материал за исто
риу догмата и богослова, ми неемо препричавати. У ему се и
Пир поавуе као велики богослов, док се св. Максим, меутим,
уздиже над им буквално као горостас диалектике, а грчка мисао
ност и грчки философски език бриирау своом надмоношу над
латинском руралном мишу и езиком. Било е очигледно да е читав
спорбиотудухуиинтересулатинства.
На крау спора Пир се слаже да анатемише своу заблуду, те за
едно с Максимом одлази у Рим да би се поклонио гробницама апос
тола и папи, те да би му уручио и свое писмено напуштае ереси.
У Риму га е папа на свечаном скупу клира и народа поново припоио
Цркви. У своо исповести Пир се одриче свих своих и Сергиевих ар
гумената, па му е папа Теодор опет признао сва права патриарха.
ош пре овога папа е писао патриарху Павлу, кои е дошао на место
Пира,даеПировонапуштаеКонстантинопоскестолицеизну
135
ено политичким притисцима на ега, а не канонским разлозима.
Сада, са одбациваем ереси, канонски разлози отпадау. Било е ово
ураено са цием да се изврши морални притисак на Павла чие е
монотелитство постаало све очигледние, ер се ние одрицао Екте
зиса. Насупрот овоме, Пирово одрицае е изазвало велику сенза
циу у Италии и у Африци. Читав низ афричких сабора: у Нумидии,
Бизерти, Мауритании и Проконзулском делу (Картагини) доносили
су одлуке о уништавау Ектезиса те писали о томе папи, императору
уКонстантинопоипатриархуПавлу.
Меутим, ове одлуке кое су на Западу биле искрене, доспеле су
у Константинопо у нанеповонием тренутку, кои е баш био обе
лежен политичком подозривошу према Африци. Играуи на карту
православне Африке, ен егзарх Григорие е стварно смишао ус
танак против императора Константина II (Консте, 642668. г.). Ова
се подозривост проширивала и на све епископе са иховим нападима
на Ектезис, као и на самог папу због еговог врааа Пира у статус
патриарха. Подозревало се и због могуег свесног саучествоваа у
свргавау државне и црквене власти у Константинопоу, како би е
потом Григорие и Пир заменили. Што се тиче Григориа, он ествар
но те исте 646. године сматрао да е наступио прави тренутак да об
народуе дизае устанка, а себе прогласи за императора. ош увек се
памтио овакав исти Ираклиев успех пре 36 година. Пир е увелико
саао како е лично крунисати у Св. Софии Григориа, док се од
еданпут ова кула од карата ние распала у прах и пепео. Арапи беху
кренули из Египта у Бизерту те у бици код Суфетула не само што е
Григорие био разбиен, него и убиен. Арапи су узели тежак данак
због напуштаа Бизерте; овде се приближавао кра Римско Африци
збогнаездеполумесеца!
Цинични древноисточачки политикант Пир, увидевши да му е
сан распршен, истог тренутка бежи из Рима у Равену код византи
ског егзарха Платона. Он тамо поново прима веру свог василевса
и одлази у Константинопо. Разуени папа Теодор поводом тога
окупа сабор у Риму, изриче анатему испод кое става сво потпис
Светом крву из евхаристиског пехара. Ово извештавае Теофано
вог хроничара никако се не допада новиим католичким истори
чарима; меутим, касние су исто то радили и папски легати у Кон
стантинопоу, осуууи патриарха Фотиа. Свакако да е ово грубо
суевере. Иначе, суевере живи у наближем психолошком суседству
саистинскомвером.
136
ТИПОС()
648.г.
Папа е сада захтевао од патриарха Павла асан одговор о пита
има вере. Павлов одговор е био такав да е папа сматрао за потре
бно да обави егово свргавае. На ово Павле сада одговара интер
диктом за цркву Св. Плакида у дворцу папских посланика у Констан
тинопоу. Увидевши да отворено проповедае миа енергиа и ен
телима доводи до забуне, патриарх Павле саветуе императора
Консту да сада директно изда декрет (а не саборну посланицу као
што е то било са Ектезисом) и то уз полициско нареее да умукну
све дискусие и о едном и о другом изразу, што е и било учиено
648. године... То е тзв. . У ствари, Павле е
поновио искуство са Енотиконом, после Василисковог искуства са
Енкиклионом. Типос е прописивао да се нико не прекорева нити
осууе због раниег учеа о едно вои и едно енергии, нити за
учее о две вое и две енергие. Нареивало се да се у име мира у
Цркви сви документи кои третирау ово питае, (мисли се на Ек
тезис), а кои су ве одавно окачени у припрати Велике цркве, одмах
уклоне. За оне кои се овоме не повинуу, осим црквених, одреи
вале су се казне и од стране императора: отпуштае из службе, оду
зимае имовине, а за ниже слоеве батинае и прогонство. Чини
се да е наивно понавати искуство стечено насилним зауставаем
догматског кретаа, кое ни едном ние имало успеха ош од вре
мена арианства. Али, ево, имамо поновно понижавае православног
диотелитства, кое се става у исту раван забране са ересу моно
телитства. Као и рание, очигледно е да ова мера ние могла да има
успеха без обзира што е млади Конста усрдно примеивао репре
сивне мере, та Конста, кои е био уобразио да е учинити оно што
ниемогладапостигнемудростеговихпраотаца.
137
МАРТИНIИЛАТЕРАНСКИ
САБОР649..
Папа Теодор е умро а ние сазнао за Типос. На егово место е
био изабран Мартин, бивши апокрисиар у Константинопоу. Био е
то виен и наочит човек, и зналац у оно спорно области. После папе
ована IV римски клир се у то време трудио да избегне присуство
папиних представника на церемониама крунисаа императора скло
них ересима. Изгледа да новоизабрани Мартин ние био тамо ни
представен. Касние су га Грци оптужива.ти да е он irregulariter et
sine lege episcopatum subrapuisse, т. неправилно и незаконито е об
маномотеоепископат.
Као први сво задатак Мартин е схватио неопходност да саборно
оповргне Типос, па е 5. X 649. године отворио сабор у базилици
Спаситеа у Латерану, коу е Константин био саградио. Сабор е до
31. X 649. године одржао 5 заседаа. Сакупио се био велики бро
епископа из Италие, Сицилие, Сардиние и Африке, скоро 500 у
ди. Сабору е присуствовао и представник Истока, епископ Пале
стински Стефан Дориски (сириска Дура), кога е ош Софроние
био послао у Рим. Био е тад организован такав сабор на Западу, кои
се по ауторитету приближавао Васеленском. После уводног папиног
говора, у коме е он изложио историат актуелног црквеног питаа,
били су прочитани документи архиепископа из Равене, епископа и
монаха из Палестине, архиепископа Кипарског Сергиа, као и нека
излагаа са раниих афричких сабора. Након тога прочитани су и
еретички материали: Ектезис и Типос, те изаве Сергиа, Кира,
Пира и Павла. Затим су на ред дошле догматске дефиницие усвоене
на претходних 5 Васеленских Сабора и цитати из дела отаца Цркве.
Приликом препричаваа одлука Халкидонског сабора уметнут е и
ова додатак: et duas Ejusdem sicuti naturas unitas inconfuse, ita et duas
naturales voluntates, divinam et humanam et duas naturales operationes,
divinamethumanaminapprobationeperfectaetindiminutaEumdem
138
veraciter esse perfectum Deum et hominem perfectum
Eumdem atque unum Dominum nostrum et Deum Jesum
Christum, utpote volentem et operantem divine et humane nostram sa
lutem.
Значи: Kao што егове две природе имау несливено единство,
исто тако имау и две природне вое божанску и човечиу, и два
природна дества божанско и човечие у савршено сагласности, те
е Он неумаени заиста савршени Бог и савршени човек,
(али без греха), такое е он едини наш Господ
Исус Христос, будуи да е хтео и да е извршио наше спасее на
божанскиичовечииначин.
Потом се у 20 канонаанатематизама детано осудило моноте
литско учее. Заедно са енцикликом били су обавени и саборски
материали, те разаслати Црквама и императору Константину II.
Али нису и патриарху Павлу, ер га е папа пре тога збацио са пре
стола. Не само да се Запад позитивно огласио на папину енциклику
негоделимичноиИсток.
Меутим, Двор е донео одлуку да угуши православну опозициу
Типосу. ош се учесници Латеранског сабора нису били ни разишли,
а из Константинопоа е стигао нови егзарх Олимпие, са оштрим
пуномоем против папе. Олимпие е затражио да прихвате Типос
сви епископати, клир, аристократиа и локалне воне единице. Ме
утим, ово нико ние хтео да учини те е Олимпие морао да размиш
а о директном насиу. Кола прича као да е Олимпие наложио
едном свом штабском официру да убие папу на та начин што е
прии светом Путиру. Liber Pontificalis казуе да е у тренутку прибли
жаваа Путиру злонамерник изненада ослепео, те да ништа ние
могао да види. Ово е толико утицало на Олимпиа да се у ему по
авила жеа да се измири са папом, па чак да му открие и планове
византиског Двора. Пошто е оценио ситуациу и расположее у
месном гарнизону, Олимпие е кренуо путем афричког Григориа и
почео е да размиша о дизау побуне против Константинопоа.
Али, убрзо су га убили у едном окршау Арапи (Сарацени), или е
пак умро од епидемие у том походу. За сву ову политичку авантуру
и Олимпиеву издау, Константинопоски Двор е окривио папу
Мартина; наводно, папа е знао за заверу а ние Олимпиа спречио.
Био е ово за Константинопо набои начин да се отараси аког ре
лигиозног противника и то под изговором политичког преступа. На
Олимпиево место сад Константинопо постава старог егзарха у
Италии, Теодора Калиопу (653. г.) и то са врло аким воним обру
чем.Пристигливоницисубилиподбаданиивеомаузнемирени.Уту
139
вили су им били у главу да е против их тобож у Латеранском
дворцу припремено оруже и гомила каменица. Калиопа е упутио
вонике да изврше претрес, те е и папи одредио дан када е му
направити визиту. А папа е ве неколико месеци лежао болан од
костобое. Плашеи се оног нагорег, унапред е наредио да га
пренесуидамукреветпоставепоредпрестолауЛатеранскоцркви.
Убрзо се црква напунила усталасаним наоружаним удима.
Клиру, кои е окруживао папу, био е прочитан императоров указ
коим се обавуе да е папа незаконито поставен и да се због тога
свргава са папског престола. Све се завршило захтевом да се папа до
преми у Константинопо. Успут су се додавале и разне друге
оптужбе, религиозног и политичког карактера. Наводно да е папа
неправославно учио о Богородици, или да е слао новац Сараценима.
Била е очигледна одлука да се он оклевета и упропасти. Пошто су
многи клирици изразили жеу да не напуштау папу, Калиопа им е
свима преварантски обеао да е сви пои заедно с папом на пут. А
народу, кои е извикивао анатему против оних кои окривуу папу
Мартина, Калиопа е сматрао за потребно да се лично обрати и об
асни да се у ово ствари уопште не постава питае вере, и да
измеуРиманаиГрканеманикакверазликеувери.
Па ипак е папа био превезен у егзархову резиденциу, у Пала
тински дворац. Одатле су га сутрадан одвели ноу самог, едино са
седморицом чланова егов послуге, па га тано укрцали на едну ла
у на Тибру те извезли на морску пучину, а онда га пребацили на
морски брод. Градске капие су биле закучане како нико од папи
них клирика не би могао да га прати. Успут се стража према овом
адном болесном старцу понашала као према политичком затворе
нику. Нису допуштали да се пристае уз обалу, како не би примио ми
лостиу од сажаивих уди. Стражари би варварски отимали храну
коа е доношена папи, па би е, подсмевауи му се, на егове очи
они ели. Терали су народ што дае од политичког преступника.
После три месеца пловидбе, брод е пристао уз острво Наксос (у Ар
хипелагу), па су ту оставили заточеног папу скоро целу годину. Искр
цали су га на обалу и сместили били у едну гостионицу без икаквог
комфора и лишили га наосновниих хигиенских услова. У току чи
тавог тог времена било му е дозвоено само 23 пута да се умие.
Назад су га, септембра 654. године довезли у Константинопо. Из
нели су папу на обалу са постеом, онако како е и био у о, и натут
кали гомилу да се изругуе политичком кривцу, не откривауи та
ну коа е личност била у питау. Тек су пред но довезли папу у ап
сануПрандеариа.Држалисугатакопуна93дана,криуиод
140
тамничара егово име, како се ихов однос према ему не би про
менионабое.
Овде му 47 дана нису давали воду да се умие, лоше су га хранили,
тако да е навукао и катар црева. Били су исцрпли старца до краих
граница. Назад се, 19. децембра 654. године, окупио судски одсек
сената, са председавауим сакеларием Вуколеоном. Несреног
сужа су на носилима унели у судницу, и затражили да стои пред
судом. Па пошто он ние био у стау сам да стои, морала су два ха
дукадагаусправеитаковештачкидржеустоеемположау.
Реци несрениче, какво си ти то зло наумио против импера
тора? започео е истрагу председник. Папа е утао. Био е позван
читав низ сведока. Све су то били воници потчиени Олимпиу.
Спасавауи свое животе, они су били приморани да заслуже
опрошта због учеша у Олимпиево делатности, и то путем лажног
сведочеа против папе. А они су се трудили да то чине онако како
им е било сугерисано. Слушауи све ове гнусобе, папа е замолио
судие да не терау ове сведоке ош и на заклетву да не би ихово
злоделоотежалиикривоклетством.
Када су упитали папу Мартина шта он на све то каже, он е
започео сво исказ: Када е Типос био обавен и послан у Рим... Ту
га е префект Троил прекинуо рекавши: Не треба ти да говориш о
вери, него само о побуни и твом учешу у о. Знао си да Олимпие
куе заверу против императора, а ниси га спречио. Штавише, био си
саимудоговору.
Гле, а ти? одговорио е папа а зар си ти омео Георгиа и
Валентина да устану против императора? (Био е то она устанак у
Константинопоу помоу кога е дошао на царски престо Конста
кои е у то време ош царевао) Да ли е вама успело да то ометете?
Пошто сам а ненаоружан, шта сам могао да урадим против човека
кои е располагао свим могуим копненим и поморским снагама
Италие? Уз ово е папа ош додао: Молим вас, Христа ради,
обавите са мном што пре све што хоете. Свака е смрт за мене бити
услугаодвас.
Био е то асан приговор потекао од природног здравог смисла, а
истовремено и одапета стрела у лицемере. За тачан превод ових
папиних саркастичних речи казаних на латинском езику, председник
суда е изгрдио савесног преводиоца и закучио е да разговор на
суду поприма неповоан карактер те да е згодно да се у овом тре
нутку против Мартина ангажуе и император. Прекинуо е заседае
иупутиосесаизвештаемвасилевсу.
У меувремену су папу изнели на егово носици у атриум у
комесевебилаокупиланатутканагомила;сместилисуганана
141
рочити подиум, кои е специално био поставен ради приказиваа
преступника маси, а и да би у меувремену, преко пута, са балкона
свог дворца, император могао да посматра та призор. Генерал, про
куратор Вуколеон се од василевса вратио са одлуком о смртно
казни. Чланови синклита судие, окупили су се око осуеног муче
ника. Обратили су се папи, наступио е едан чиновник овим речима:
Борио си се против императора, чему се сад надаш? Ти си напустио
Бога, а Бог е напустио тебе. Наредио е онда да се стргне папи е
гов патриаршки омофор, , и егово црнобеле чизме, т.
ознаке еговог чина. Пружауи их градоначелнику префекту, он
е рекао: Узми и исецка на комаде. Затим су смакли с папе егову
гору свештеничку одежду, па су доу тунику на многим местима
исцепали и тиме му полуобнажили тело. Чиновник е позвао гомилу
да анатемише зликовца. Одазвао се тек по неко. Народ е био утучен
и уздишуи саосеао са страдалником. Само е отпад вреао зли
ковца. С ланцем око врата и исуканим мачем кои е ношен испред
папе, провели су га кроз град према воном затвору и стрпали у
елиу са криминалцима. Кроз едан сат су га одвели у хладну самицу
казамата Диомид, намеену осуеницима на смрт и то са таквом
свирепошу да су му израавили ноге. Степениште апсане е било
обливено крву. Мартин е био полумртав. едном папином клирику
ипак е било допуштено да остане поред ега и да му буде при ус
лузи; али то под надзором специалног стражара, кои е био одреен
да чува само осуенике на смрт. Жена и керка едног затворског
стражара успеле су страдалнику, када се начелство повукло, да доту
ре ебе. Касно увече поавио се посилни градоначелника Григориа
са храном, изражавауи наду да е дати Бог да папа тако не умре.
Наредио е и да му се скину окови око врата. Папа ништа ние рекао,
само е дубоко удахнуо. Он ништа више искрено ние желео осим
мученичког краа своих митарстава. Следеег дана е василевс посе
тио оболелог патриарха Павла и саопштио му какву е пресуду суд
донео папи. Ово е ако потресло Павла кои е ве помишао на сво
смртни час. Тешко мени, узвикнуо е он, ево ош едне мое кривице
на оном суду! Зар ние страшно такво понашае са едним прво
свештеником. Павле е молио цара да не ставау више Мартина на
друге муке. Када е Мартин за ово сазнао, ние се чак ни обрадовао,
ерпредсобомништадругониевидео,осимтамничкихпати.
Био е у праву; ни трачка наде ние нигде било; а Павле е тад
умро. Папа е поново био сведок удске нискости. Пир е почео да се
залаже да он, Мартин, дое на Павлово место. Меутим, многи су
налазилидаетосувишецинично,датадоучерашидиотелита.
142
са еговим римским исповедаем вере, одеданпут, и то баш у том
тренутку, изае сув из воде. Код папе се у апсани поавио извесни
чиновник Демостен са задатком да сакупи материале о тобожем
насилном исказу еговог диотелитског исповедаа вере, кое е
иначе Пир био изрекао. Наравно да е папа казао како се Пир по
авио у Риму по своо слободно вои, изавивши о искрено промени
своих погледа и због тога га е папа Теодор признао за патриарха.
О Павлу се иначе у Риму мислило као да е незаконито био по
ставен. Демостен е папу Мартина и овако испитивао: ние ли Пир
уРимубиооковануланце?(!)
Ево како е лагао Пир! Разуени Мартин е одговорио Де
мостену: Хаде, учините назад са мном оно што сте ве говорили;
исеците ме на комаде, али знате да неу са Константинопоском
црквомдаимамникаквевезе!
Пире,наравно,ликовао...
Након три месеца лежаа у тамници, папу су потано 655. године
утоварили на лау и одвезли у прогонство у наш Херсонес на Криму,
где се ош много мука намучио све до 16. септембра. Одатле е на
писао неколико писама у коима се виде егове пате у то медвео
забити велике византиске државе, меу варварским становништвом,
а притом ош лишен и неопходне хране. И то баш ту, на раскршу
житног пута из Скитие у Грчку, папи нису давали хлеба. Жалио се
он у писму: Овде се за хлеб зна само по имену... не могу да се начу
дим равнодушности моих приатеа и родбине. Заборавили су на
моу несреу. Изгледа као да више и не желе да знау постоим ли а
ош на овоме свету, или не. Мада Римска Црква и нема новаца, али
е по милости Божио богата житом, вином и свим оним што е по
требно за живот. Очигледно да е у уде ушао накакав страх, тако да
чак избегавау да испуавау заповести Божие; ушао е страх од тога
где не би требало да буде никаквог страха. Папа е стварно осеао
огорченост што е сасвим био ишчезао она порив убави према
ему, осведочен приликом еговог првог хапшеа. Императоров
тероресвебиодовеоустаебездушнеобамрлости.
Мартин е био огорчен и због тога што су га римски клирици и
канонски, принципиелно, издали. ош док е он био на острву Нак
сосу, они су ве себи 10. VIII 654. године поставили новога папу,
Евгениа. Изабрали су га и рание, а ово е датум кад га е император
потврдио. Папа Мартин е тада ош увек био у Константинопоу и
ние ништа претпоставао. Очигледно да е у империи важило пра
вило: катедра се онда сматра слободном када еног епископа држав
навластокривикаополитичкогзлочинца.Догаалосетоирание;
143
у време арианаца на место папе Либериа, кои е био послан на ос
нову императорског указа у прогонство, био е изабран Феликс II; у
устинианово доба на место Силвериа, окривеног за издау, био е
изабран папа Вигилие. Ово е очити пример попустивости Цркве
пред захтевима државне власти. Очигледно да е и у Мартиновом
случау власт захтевала од римског клира исти такав прихваени ка
нонски однос, кои е био изван питаа вере. Меутим, у тренутку
избора Евгениа, Мартину ош увек формално ние било суено, нити
е био ве осуен. Очигледно е да су у овом случау клирици били
малодушнипредполицискимпритиском.
Папа Мартин е 16. IX 655. године преминуо и сахраен е у Хер
сонеско цркви Богородице Влахернске. ега е и Грчка црква увр
стила у свеце. Сеае на ега, као мученика за веру, празнуе се 11.
априлаи12.новембра.
144
СУЕЕПРЕПОДОБНОММАКСИМУ
ИСПОВЕДНИКУ1
У исто време кад е Теодор Калиопа ухапсио у Риму папу
Мартина, такое е тамо био ухапшен и преп. Максим са своим
учеником Анастасием, кои е био обичан монах. Други ученик Мак
симов, исто тако Анастасие, био е папин апокрисиар у Константи
нопоу. Максим и Анастасие су пре Мартина, 653. године, доведени
у Константинопо и право с пристаништа стрпани у тамницу.
Суее им е било заказано тек после одвоеа папе Мартина на
Крим, у време Пировог патриарховаа. Судско вее е било у оном
истомсаставу,сапредседавауимВуколеоном.
Суее е отпочело са питаем: Да ли си ти хришанин? Да,
по милости Божио. То ние тачно; да си ти хришанин, не би од
бациваоимператора.
Имало се у виду византиско мишее о канонско улози им
ператора. У току суеа су биле изнете исте онакве оптужбе као и
у случау папе Мартина, т. за политичке преступе, па чак и за издау
државе: Ти си та кои е предао Сараценима Египат, Александриу,
Пентапо, Триполитаниу и Африку. Сведоци су потвривали да
Максим ние саветовао префекту Нумидие Петру да пружи отпор
Арапима, ер Бог не помаже императору Ираклиу, због егове ере
си. Други су пак сведочили да е папа Теодор подстрекавао Григори
еву побуну, ослаауи се на Максимово сновиее у коме му е
анео рекао: Григорие е император победник! Максим е ово
одбацио као чисту клевету. Треи е сведок испричао да е у Риму
лично чуо од самог Максима да не признае императору свештеничка
права.Напитае:;к
1Исповедник=онакоиемучензаверууХриста,алиниеубиен.(Прим.
реценз.)
145
? Дакле, зар ние сваки хришански василевс и свештеник?
Максимебезколебааодговорио:кние.
Максим е доказивао да император ние свештеник, ер се при бо
гослужеу сви императори, као поглавари световака, помиу тек
после лица са свештеним чином. У Руско цркви су на ектениама
помиани императори пре свештенства, тако да Максимов аргумент
коднастаднебиимаоправнуснагу.
На оптужбу да е Максим водио пропаганду оригенизма, он е
едноставно одговорио анатемизмом на Оригена, т. прикучио се
одлуци оног Константинопоског сабора из 543. године, кои е
одржанпредсамVВаселенскиСабор.
Максима су одвели у тамницу. Исте вечери су га посетила два
сановника кое е послао император лично, да би извукли од ега оно
што зна о спору са Пиром у Африци. Максим им е све испричао и
ош обаснио да он не може верски да општи са Константинопо
ском Црквом због Глава Кирила Александриског, Ектезиса и Ти
поса. Ма зашто, приметили су сановници па уче су допутовали
папскиапокрисиарииспремнисудапочнударадесапатриархом.
Ава, била е то истина! У то време е у Константинопоу будуи
патриарх, презвитер Петар, припремио едан препреден план дог
матског компромиса. Забрана Типоса кои говори о воама, укида
се. Дае се предлог на сагласност: една воа по ипостаси и две по
природама. И едно дество по ипостаси и два дества по приро
дама. Притом, зависно од угла гледаа за сваки поединачни случа.
Пир се ово измишотини обрадовао. И она е (и то по кои пут!) об
манула несложне главе папиних апокрисиара. Чувши за ово, Мак
сим е изавио да су апокрисиари премашили своа пуномоа. Они
имау само едно писмо за императора, али немау папина писма за
патриарха. И стварно е ова мисиа апокрисиара папе Евгениа била
ограничена на обичан извешта о избору папе и на добиае формал
ног санкционисаа императора. Осим тога, у време одласка апок
рисиара из Рима они ош увек нису знали за смрт патриарха Павла,
као ни за долазак Пира на егово место. Уопште узев, нису имали
никакво пуномое да ступау у контакт са патриаршиским погла
варом императорске цркве. Ова пад римских посланика запре
пастио е преп. Максима и егове ученике, те е преп. Максим молио
Бога да спасе веру у Риму и да испуни свое обеае дато кнезу
апостола. Пир е ликовао и, изругууи се, замолио да се пренесе
Максиму: Видеемо ош коо ти Цркви сада припадаш?! Констан
тинопоско, Риму, Антиохии, Александрии, ерусалиму?! У овом
тренутку су сви сложни. Том приликом е изрекао преп. Максим
онечувенеречикоечитамоуеговомжитиу:Кадабиицелавасе
146
лена почела да се причешуе са патриархом, а се причестио са им
небих.
Ово место посебно воле наши расколници старообредовци,
почевошодАвакума.
Меутим, ула 655. године Пир умире, а на егово место долази
лаживи Петар. Он сада шае папске апокрисиаре папи Евгениу са
писмом у коме излаже свое учее о три вое, пропраено и сино
далном посланицом о еговом ступау на патриаршиски трон. У
своо синодици он излаже то спорно питае доста неасно. Када е
папа Евгение за време богослужеа у Sancta Maria ad praesepe
прочитао Петрову синодику, народ се побунио и захтевао од папе да
не изае из цркве док не осуди ту посланицу. Очигледно е да су ен
садржа унапред сазнали из усменог излагаа неког апокрисиара.
Папа е морао те апокрисиаре да дезавуише: видело се то из касниег
понашааРимскеЦркве.
У лето 655. године позвали су из тамнице Максима и егове
ученике на ново ислеивае, и то у присуству патриарха Петра и
Македониа Антиохиског. Троил е опет припретио Максиму смру,
уколико се не опамети и тиме не заслужи императорову милост.
Максим е изавио да су све оптужбе против ега клевете, осим ед
не коу он признае као истиниту: а сам много пута анатемисао Ти
пос. Значи ли да си ти тиме анатемисао императора? Не, не
императора, него документ кои е у супротности са вером, а осим
тога, ега император и ние написао. Где е и када Типос био осу
ен? Први пут на Латеранском сабору у цркви Спаситеа, а дру
ги пут у цркви Sancta Maria ad praesepe. Због чега волиш Рим
ане, а мрзиш Грке? Волим Римане ер сам едне вере са има,
а волим Грке ер сам едног езика са има. Ти причаш о Лате
ранском сабору, па ега е окупио збачени папа Мартин? Прог
нан,анезбачен,нагласиоеМаксим.
Максима су поново вратили у апсану и следеег дана обавили да
се Максим и егови приврженици шау у прогонство у Тракиу:
Максим у Визиу, монах Анастасие у Берберу, док Анастасие апок
рисиаруМосимвриу;притомбезпотребнеодееипровианта.
У лето 656. године Максиму е од императора дошао Теодосие,
епископ из Кесарие Витиниске, са двоицом опуномоеника, и то
чак са поклонима како би остварили договор са Максимом, а преко
ега и са Римом. Теодосие е започео разговор тиме што е одмах
прешао на главну ствар, и то у дружеубивом тону. У том интере
сантном разговору, кои е сачуван у Максимовим делима, Мак
сим е опет своим наводима надмашио Теодосиа. Он се лично, са
своестране,сложиосаформулациомдвевоеидвеенергие,па
147
е упитао: Да ли бисте ви, Максиме, са том формулом отпутовали
заедно са мном у име патриарха и императора у Рим? Максим се
сложио. Ово е све присутне толико дирнуло да су пали на колена и
молилисеБогузапочетакмира.
На основу императорове наредбе, Максим е после тога био
премештен у манастир Св. Теодора у Ригнону код Константинопоа,
у близини Сан Стефана (Кучук Текмее). Осим Теодосиа, ту су га
посетили нови посланици Троил и патрицие Епифание и окренули
су нови лист. Дошли смо да ти пренесемо василевсову воу, али нам
унапред реци да еш е испунити. Каква е то воа, патриции су од
били унапред да кажу. Тад им е Максим рекао: Изавуем вам пред
лицем Бога и егових светих анела да у све што ми господар
заповеди, а што се односи на овоземаске ствари, врло радо испу
нити. Други патрици, Епифание, узео е на себе да обави ту Кон
стину воу. Ево шта е господар наредио да ти кажем: пошто е цео
Запад, а и неки на Истоку,кои су гледауи на тебе, увучени у саб
лазан те изазивау помету и не желе у заедницу вере са нама, нека
те онда уразуми Господ Бог да прихватиш Типос кои смо ми издали
и будеш са нама заедничар. Онда емо ти изаи у сусрет, авно емо
те свугде поздравати, пружиемо ти нашу руку, са почастима и са
славом емо те увести у Велику цркву (т. у Св. Софиу), ставиемо
те на место предвиено за императора, одслушаемо заедно литур
гиу и сединиемо се заедно са Телом и Крву Христовом. Онда
емо те прогласити за нашег оца и не само што е се радовати ова
град, него и цео хришански свет; ер смо ми чврсто убеени да е се
оног тренутка кад ти ступиш у заедништво са нама, прикучити
нама и сви они кои су због тебе, и под твоим утицаем отпали од за
еднице.
Из свега овога видимо какву е огромну духовну улогу играла у
то време Максимова личност. Истину вам кажем, говорио е Мак
сим патрициима, нее ме све небеске силе убедити у то што ви
предлажете. Какав бих онда одговор дао, не кажем Богу, него моо
савести, ако зарад испразне славе и мишеа уди одбацим
Спаситеевуверу?
Разлог да одбие прихватае Типоса преп. Максим е обаша
вао овако: Ко од верника може да прихвати та указ кои брани да
се говори о томе што е сам Господ наложио да се обави преко е
гових апостола и учитеа? Ко заедно са непобожним еретицима од
бацуе свеце, а ти уди кои не желе да говоре ни о едно, ни о две
вое у Христу, као што то прописуе Типос, они (опростите ми за
праву реч) заедно са аволом одбацуу и Бога. Зато пазите да под
изговороммиранеупаднемоупотпуноудааваеодБога,кое,
148
према апостолима, треба да претходи антихристу. Радите са мном
што год хоете, али а никада неу црквено да општим са удима
коиприхватауТипос.
Ти нас сматраш за еретике, одговорили су они, али зна да
смо ми веи хришани и веи православци од тебе. Ми признаемо у
Христу божанску и човечиу воу. Ако ви веруете тако као што
учи Црква, приметио е Максим, зашто ме онда насилно терате
да прихватим Типос кои искваруе такву веру? Не искваруе, по
викали су патриции, него само приморава да се због мира у Цркви
ути о спорним терминима. Онда су се патриции разбеснели и
почелидавичунаМаксима.еданодихерекао:
Када бих се а питао, требало би те одвести у град, поставити на
трг, па сакупити све лакрдиаше, циркуске комедиаше, развратнике
и цео та шам, па их натерао да те шамарау и пуу у лице. И сена
тори су се уистину разбеснели те су почели да пуу Максима и да га
туку. Епископ Теодосие, кога е све ово дотукло, едва е успео да
зауставииховуарост.
Следеег дана су Максима одвезли у Селимвриу, а отуда у Бер
беру, у коо е живео едан Максимов ученик. има су свима пре
тили судбином папе Мартина. Све до 662. године, значи пуних шест
година, држали су их у прогонству у то забити, па их тада поново
довели у Константинопо да би извршили коначну казну. На окуп
еном локалном сабору бачена е анатема на папу Мартина, на па
триарха Софрониа и на друге православне; те су осуеници били
предани у руке граанских власти. Према житиу, Максим е тучен
воловским жилама, одрезан му е цео език и одесечена десна рука.
Затим су га у таквом стау провели кроз свих 12 константинопо
ских квартова, па е заедно са обоицом Анастасиа отеран у прогон
ство на Кавказ. Апокрисиар Анастасие у свом писму са Кавказа
ништа не саопштава о томе како е ужасно био обогаен св. Максим.
Одвели су их у Лазику, место у Кутаиско области, па их тамо раз
двоили и разаслали у разне воне твраве, тако да су св. Максим и
монах Анастасие умрли те исте 662. године; апокрисиар Анастасие
е проживео ош 4 године. Уочи саме наше револуцие (1917. г.) Све
ти Синод е ставио у задатак професору универзитета А. И. Брили
антову да археолошки истражи све трагове и предаа о месту
упокоеасв.Максима.Хаосреволуциеепрекинуотарад.
149
КОНСТИНКРА(642668..)
ДИПЛОМАТСКИОДНОСИ
ИЗМЕУРИМАИКОНСТАНТИНОПОА
Овакав терор е едно време довео до свеопштих мука по читаво
империи. Чак су се и клирици у Риму уутали. Папа Евгение е пре
минуо 657. године. егов наследник Виталиан е одлучио да мирно
пошае своу синодику и императору и патриарху Петру. Петар му
е одговорио, а обоица су се притом правила као да се ништа и ние
десило. Било е ово императору посебно потребно; наумио е да
побегне из Константинопоа у Рим, па е зато тражио измирее са
римским гневним друштвом ош од времена онакве смрти папе Мар
тина. Као што е познато, Конста е због политичке подозривости
убио и свога брата акона, тако да е потано добио надимак Каин.
Патио е Конста много од привиеа; поавивао му се брат са пе
харом напуеним крву и позивао га да се заедно причесте. Примио
е он папине посланике изузетно приатески и послао е тада папи
у Рим раскошно ураено еванее, украшено драгим камеем. Име
папе Виталиа е, први пут после Хонориевог, било унето у диптихе
Константинопоа.
Конста е испунио своу жеу, преселио се 663. године у Рим.
Стари Рим е био поласкан том чашу. Папа е са свечаном процеси
ом на шест миа од града дочекао императора. Конста е посеивао
римске споменике и храмове и делио поклоне. Створио се утисак да
е за Римане император православан. Па чак и онда кад е Конста,
воен државним разлозима, наредио да се покупи сва бронза са
црквених купола, укучууи и кров са Пантеона (Santa Maria ad
Martyres).ПапаВиталиенитаданиепротестоваоавно.
Конста е у Сиракузи, релативно брзо, због своих експропри
ациа, изазвао против себе дворски преврат. Био е убиен 668. годи
не. Заговорници тад проглашавау за императора Мжежа (Mesecius);
судеипоеговомимену,биоеерменин.Али,КонстинсинКон
150
стантин надвладао е Мжежа и учврстио се као император. Вратио се
у Константинопо и добио надимак Погонат, т. лепобради;
, лепобради ер се наводно вратио са брадом а отишао у
борбу против Мжежа без браде. Додуше, Константин Порфирогенит
зовеиеговогоцаКонстуПогонатом.
151
КОНСТАНТИНПОГОНАТ
(668685..)
Констино удварае Риманима ние могло да излечи ране кое
су нанели Типос, Мартинова и Максимова смрт. Убрзо су се некако
сами од себе покварили односи. Константинопоски патриарси су
престали да шау свое синодике у Рим, а престало се и са уношеем
имена папа у диптихе после Виталиана. Али, ни по чему се не види
да се ово догодило због монотелитског еретизма патриараха Томе,
ована и Константина (667677. г.), ер их VI Васеленски сабор ние
због тога осудио. Ипак е било очигледно да се Рим после крае
помиривогВиталианавратионапреашуоштрупозициу.
Треба реи да е Константин Погонат лично био равнодушан
премаТипосу.
Патриарх Теодор (677679. г.) ние послао у Рим своу синодику,
страхууи да е тамо нее прихватити. Упутио е само упозоравауу
посланицу, , у коо позива Римску цркву на
успоставае односа са Константинопоем. Теодор е, меутим (VI
Васеленски сабор га е признао као православног), заедно са Мака
рием Антиохиским инсистирао код императора да се из диптиха
избришу све папе после Хонориа. Вероватно да би се одржао пре
стиж Константинопоске катедре. Али, Макарие Антиохиски е
имаоизаде,еретичкезамисли.
А император Константин Погонат, будуи да е стремио ка
црквеном миру, ние гаио такве амбицие. Не водеи рачуна о Тео
дору, он е 12. VIII 678. године упутио Домну, или Дону (676678. г.)
веома учтиво писмо, називауи га васеленски папа,
. Од почетка свог цароваа он е тежио црквеном окупау,
, и измиреу два трона. Сада он настава да
развиа ону идеу коу е изрекао у своо протептики патриарх
Теодор. егово е мишее било да се спор у ствари води само око
некихмисленихименица.Тотребадасеизбегне,тепоштополи
152
тички услови ометау да се сазове Васеленски сабор, онда треба ор
ганизовати едну предсаборну конференциу. Константин е молио да
се пошау 3 римска клирика, затим са целог Запада до 12 епископа,
и ош 4 монаха из четири грчка манастира у Риму. Император е за
путоваепонудиосвоновац,пасошеибродове.
У меувремену е папа Домно умро а на егово место е изабран
Агатон (678. г.). Нови папа е одушевено прихватио императоров
предлог. Али да у будуе не би дошло до некаквих спорова и разми
моилажеа на самом Западу, папа е одлучио да претходно прибави
мишеа од свих своих цркава, па чак и изван граница свое импе
рие, нпр. од разних варвара: Лангобарда, Франака, Словена, Гота,
Бретонаца. Због тога папа ние могао одмах да пошае делегате у
Константинопо. Одлучио е да прво све разасни на сабору у Риму
и тиме заштити свое представнике од сваких промашаа, како не би
били уловени на неку удицу. Била е припремена и посланица, на
коу е ставило потписе 125 епископа. Она е добила име Документ
Римског сабора, кои е одржан уочи Ускрса 680. године. Историчар
Дишен сматра да е то просто био едан потписани акт, без окупаа
сабора. Ова акт су поред осталих потписали Вилфрид, епископ из
орка у Британии, епископ Деодат (St. Di) из Аустразие у Галии,
затим Феликс, епископ из Арла и представник епископа Тулонског.
Онда следе потписи са локалних сабора, кои су одржавани у Павии
(Миланска диецеза) и у Хисфилду (оркшка диецеза). У Риму су
нестрпиво очекивали Теодора Кентербериског, поглавара англо
саксонске мисие, тог ученог Грка, са жеом да га виде као свог де
легата.Алионниедошао;делегациаеформиранабезега.
153
154
VIВАСЕЛЕНСКИСАБОР
680681.ГОДИНЕ
155
156
Дакле, била е предложена една претходна конференциа, али е
припремен прави Васеленски сабор. Позивауи делегате, импера
тор е писао папи: Молим да се пошау ваани и способни мужеви,
кои у свему познау богонадахнуто Свето Писмо и кои поседуу бес
прекорно познавае догмата; такви мужеви кои би собом понели и
кигекоесуимпотребне.
И стварно, испоставило се да су делегати веома темене
личности. Карактеристично е, меутим, да е папа у свом одговору
упуеном императору признао заостаае римске образованости у
порееу са грчком. Он овако пише: Да ли се може од уди кои
живе меу Варварима (nationes) и кои трудом своих руку са вели
ким напорима долазе до свога насушног хлеба, тражити целовито
познавае Светог Писма? Али, ми чувамо законито сачиене де
финицие светих наших иредака и светих наших Сабора чувамо их
едноставношу наших срдаца и то без икаквих двосмислености. А
што се тиче светске красноречивости, не мислимо да би се у наше
време могао било ко наи кои би се похвалио великим знаем, зато
што у нашим краевима непрекидно бесне побуне разноразних
народа, кои се или меусобно туку или, пачкауи, беже на разне
стране. Светске красноречивости нема код неуких уди. Папа ипак
гарантуе да е посланици тачно предати предаа римске вере и зато
молиимператорадаихблагонаклоноприми.
На крау се прилаже, у виду Символа вере, Исповедае Римске
Цркве кое се односи на спорно питае. Текст е стварно предиван по
своо едноставности, асности и правилности ставова. Ово Испо
ведае е одиграло своу позитивну улогу у доношеу саборских
одлука и било е у извесно мери аналогно улози Томоса папе Лава,
сачиеногзаIVВаселенскисабор.Евотогтекста:
Исповедамо да свака од Христових природа има и природна
своства;такочовечиаимасвачовечиа,осимгреха.Али,исповеда
157
уи две природе, две природне теже у едином Господу Исусу Хри
сту, ми не учимо да су оне опречне и неприатеске едне према дру
го (као што то говоре неки кои су заблудели на путевима истине,
искривууи тако апостолско предае). Ми не учимо да су те две
природе раздеене на два лица или на две ипостаси, него кажемо:
као што едан исти Господ Исус Христос има у себи две природе,
тако има и две природне жее и дества; т. божанску и човечиу;
притом божанске заедничке теже Он има од вечности са едно
суштним ему Оцем, док е прихватио човечие, од нас са нашом
природом, и то у одрееном времену. Као што постое у едном
Христу две природе кое се седиуу, тако заиста постое и два и
хова дества, коа са иховим природама припадау едном те истом
ГосподуИсусуХристу.
Папа уверава да е Апостолска Црква као мака империе увек
чувала ово правило вере и да никада ние падала у ерес, као што то
неке данаше чине. То е чисто учее кое е од почетка прихваено
од кнеза апостола, те е тако непорочно живети до краа, према
завету Господа: Петре, Петре, ево вас заиска сатана да вас вее као
пшеницу... А а се молих за тебе да твоа вера не престане; и ти, кад
сеобратиш,утврдибраусвоу(Лук.22,3132).
Папа Агатон жели да следи пример своих претходника; излаже
историу ереси, али свугде преуткуе случа са Хонорием. Позива
императоре и Константинопоске патриархе да одбаце ереси и да
прихвате православно учее, кое се темеи на непоколебиво стени
Римске цркве, quae ejus gratia atque praesidio ab omni errore illibata
permanet, т. коа еном благодау и предводитеством од сваке
заблуденеокаанаостае.
Папа е више пута говорио о непогрешивости свих своих пре
тходника, па е тиме ставио на знае да не убраа Хонориа у оне кои
супалиуерес.
Други докуменат кои е Агатон предао посланицима, како за им
ператора Константина, тако и за егову брау Ираклиа и Тибериа
(он их доживава заедно у владавини), била е саборна посланица
cum universis synodis subjacentibus consilio Apostolicae sedis, т. ca
свеопштегсаборапрепоручена,ипосаветуАпостолскеСтолице.
И у овом тексту Римани захвауу императорима за ревност и
подршку светионику истините вере, коа се чува у Цркви Римско.
Светлост учеа наше католичанске и апостолске вере коа исходи
из источника сваке светлости Христа, преко кнежева апостола
Петра и Павла те ихових наследника на Римско катедри, закучно
са Агатоном, сиа читавом свету, и никакав еретички мрак е не
можепомрачити.Овдеимамоонопозиваенанедостатакучености
158
због наезде варвара. Наводи се и оно исповедае учеа о двема во
ама, кое смо ве споменули, и уз молбу упуену императору да га
подржи а еретичка учеа да одбаци. Ту се и набраау учитеи ере
си: Теодор Фарански, Кир Александриски, Сергие, Пир, Павле и
ПетарКонстантинопоски.ИопетпотпуноутаеоХонориу.
Презвитери Теодор и Георгие, као и акон ован, били су посла
ници Римске цркве кои су донели та документа. Као папини замени
ци они су се потписивали на првом месту испод саборских записника.
Од Западног епископата присуствовали су: Абунданцие Патернски,
ован из Ремиа и ован из Порта Римског. Био е затим презвитер
Теодор као представник Равенске цркве, заедно са четворицом грч
кихмонаха.Укупнодесеторица.
Почетком септембра 680. године Римани су се искрцали у Злат
ном Рогу. Император их е дочекао са великим почастима, доделио
им е просторие у дворцу Плакиди и обезбедио издатке на егов
рачун.
Као и рание патриарх Теодор ние веровао у мироубивост
Римске цркве па е прецртао име папе Виталиана у диптисима.
Насупрот ему, император е у то време дошао на идеу да конфе
ренциу треба претворити у Васеленски сабор, те ради тога доноси
одлуку да склони непомиривог патриарха Теодора. На егово
место постава презвитера Георгиа, таног монотелиту, али човека
помиривог расположеа. Због свега овога могуе е било, на
пример, да посланици прве недее по свом доласку узму учеше у
литии око цркве Пресв. Богородице у Влахернама; и да на сам дан
доласка легата император обави припремену сакру о сазиву
сабора. Била е она адресована на име новог патриарха Георгиа.
Георгие е требао да сазове све митрополите и епископе у свом па
триархату како би се проучило питае воа и енергие у Христу.
Император е известио и Макариа Антиохиског, да би и он сазвао
сво епископат и да би хитно послао свое представнике у Константи
нопо,ерсуримскилегативебилипристигли.
Без икаквог одлагаа Сабор се ве 7. новембра окупио, почео са
радом и себе одмах именовао за васеленски. Император се лично
ние на то одлучио, али е одлука сама по себи ве била у крилу самог
Сабора, чему се он веома радовао. Можда се све то тако енергично
и издешавало, пошто су се на Сабор поавили презвитери, у ствари
представници два инострана патриархата, чии патриаршиски трон
у то време ние био попуен: ерусалимски, празан од 638. године, т.
одсмртисв.СофрониаиАлександриски,од653.године.
Веи део саборских заседаа одржавао се у велико куполно
салиунутарцарскогдвроца:,
159
према Liber Pontificalis: in basilica, qua
Trullus appellatur, intra palatum, т. према Папско кизи у ба
зилицикоасезвалаТрул,уЦарскопалати.
Ето због чега е наставак тог Сабора (680691. г.) након 10
годинадобиоимеТрулски.
Од 7. новембра 680. године, па до 16. септембра 681. одржано е
само 18 заседаа. Бро учесника се непрекидно повеавао, тако да их
е на крау било 147. До 12. заседаа лично е император председавао,
окружен патрициима. Са егове леве стране су седели папини ле
гати, а до их представник ерусалима, еромонах Георгие. Са десне:
Константинопоски патриарх Георгие, Макарие Антиохиски и
опуномоеник Александриског патриарха, еромонах Петар. У
средини сале било е изложено Еванее. На крау 11. заседаа им
ператор изавуе да му државни послови не дозвоавау да више
председава лично, те да ту улогу преноси на патрицие. Император се
потписао после свих ерарха, и не по формули , ка
ко су то учинили епископи, него само: ,
т. читао и одобрио. А егови заменици, тзв. judices (судие) нису
ставалипотписе.
Закучууи рад Сабора, император е изавио да он ние окупио
сабор ни због каквих политичких циева, него едино због мира у
Цркви и због црквене истине. И стварно, Сабор е одавао срену
слику потпуног одсуства притиска политичке власти, што се иначе
рание често догаало, а и слику потпуне слободе размене богослов
ских мишеа, као и слободе речи. Богословске расправе су се во
диле смирено, темено, проверавали су се по документима сви цита
ти и наводи. Не само по називу, него е Сабор стварно био саборни
премарадубогословскемисли.
На првом заседау е било 43 епископа. Први су се за реч авили
папски легати и обратили се императору са молбом да им се да
обашее: како су се и због чега у Константинопоу, и уопште на
Истоку, поавиле догматске новине, кое е пре 46 година почео да
уводи патриарх Сергие, а за им Павле, Пир и други? Онда е им
ператор позвао Георгиа Константинопоског, Макариа Антиохи
ског и еговог едномишеника, монаха Стефана, кои е иначе
уживаорепутациуискусногбогослова,дадауодговор.
Изаву два патриарха записничар овако бележи: Ми нисмо
измишали нове изразе; задовоавали смо се учеем св. Васелен
ских сабора, св. отаца, затим патриараха Сергиа и егових наслед
ника, исто као и учеем папе Хонориа и Кира Александриског.
Они су нас и научили о вои и енергии, а ми смо спремни то да
докажемо.
160
Онда су били донети из архива аутентични саборски документи.
Започело се са читаем материала са III Васеленског сабора, пошто
документи са I и II нису постоали. Приликом читаа писма св.
Кирила Александриског, упуеног императору Теодосиу II, кад е
он о Исусу Христу рекао: воа е егова свемогуа, онда е патри
арх Макарие узвикнуо: Ето доказа да е у Христу една воа!
Уопште узев, Макарие се одмах показао као стамени монотелита.
На ово су папски легати, источни епископи и императорски чинов
ници са разложним аргументима одговарали да се у том случау код
св. Кирила искучиво говори о божанском естаству Христа, кое Му
е заедничко са Оцем и Св. Духом, те да е због тога свемогу. Овде
се ни едном речу не помие да ли су у питау една или две вое у
Христу.
На II заседау, 10. новембра, читани су акти са IV Васеленског
Сабора. Приликом читаа знаменитог Томоса папе Лава agit enim
utraque forma cum alterius communione, quod proprium habuit: Verbo
quidem operante, quod verbi est, carne autem exequente quod carnis est,
et horum unum coruscat miraculis, aliud vero succumbit injuriis т. jep
свака природа у општеу са оном другом производи оно што е о
своствено: Реч (Логос) производи оно што е своствено Речи, а плот
прати то што е своствено плоти, и од ових двеу природа, Он
чудесима блиста као едан а заиста е егова човечиа природа пот
пастиподнеправеднемуке.
Папски легати су на ово приметили: ево асног учеа о duae
naturales operationes inconfuse et indivise. Значи, о два природна
неометанаизаедничкадества.
Макарие е рекао: а не учим о две енергие, а и папа Лав такав
израз две енергие овде не употребава. Ово е била доста смела
Макариева примедба, ер тек што смо цитирали речи папе Лава duae
operationes. Шта би то значило а да иза тога не стое две енергие?
Дакле, ти мислиш да Лав овде говори о ? при
метио е император. Макарие е одговорио: а нисам употребавао
броке, него говорим исто као Дионисие Ареопагит о богомужном
деству . А шта ти под тим подразумеваш?
опет е упитао император. а такое то не дефинишем одговорио
еМакарие.
Ови Макариеви заобилазни одговори су сведочили о егово
идено смушености, али не и кукавичлуку при исповедау еговог
монотелитства.
На III заседау се приступило документима са V Васеленског
сабора. На самом почетку испоставило се да е убачен едан криво
творенитекст,наводноКонстантинопоскогпатриархаМине,кои
161
е он тобож упутио папи Вигилиу, а у коме се третира питае о во
ама и потвруе , т. . самом анахронизму покретаа
тог питаа везаног за V Васеленски сабор, очигледно е било да се
ради о фалсификату. Легати су протестовали против читаа тог
документа, тако да е он предат комисии на анализу. Лично су се им
ператор, чиновници и епископи уверили да три свеске прве киге
докумената Сабора немау нумерациу, те да се и по рукопису разли
куу од четврте, коа е обележена са No 1. Осим тога, у архиви е
била похраена излазна кига патриарха Мине и тамо никакво
Минино писмо упуено Вигилиу ние било забележено. А патриарх
Мина е чак пре V Сабора, 552. године умро, тако да е император
наложиодасеизвадеубаченесвеске.
Када су почели да читау другу кигу докумената, меу има су
се нашла и два писма папе Вигилиа, упуена императору и импера
торки, коа су садржала учее о миа енергиа una operatio. Легати
су опет протестовали против тих неаутентичних писама. Говорили
су: Да су ова писма била укучена у акта, онда би и Сабор донео
закучке о едно енергии, меутим у актима нема ни помена о
томе. Комисиа е затим утврдила да су у белешкама V Васеленског
сабора ова Вигилиева писма била написана на 4 уметнуте странице
без пагинацие измеу 15. и 16. листа. После се у патриаршиско
архиви пронашао и други примерак аката са V Сабора, али без тих
уметака.
На ова начин се докази за монотелитску доктрину из докуме
натаСаборанисумоглипронаи.
Онда е император замолио Макариа и Стефана да изложе
следеу сериу ихових аргумената, и то из текстова св. отаца. Ови
су презентирали пуна два тома цитата из ихових дела. Читали су их
у току целог петог заседаа, 7. новембра. Император им е дао пот
пуну слободу и упитао их е: желе ли ош нешто да изаве? Као одго
вор на то, Макарие и егови едномишеници су били припремили
за наредно, шесто заседае, ош и треи том цитата. Сви су ови то
мови били запечаени под надзором императорских чиновника,
делегата са Сабора и папских легата, како убудуе не би било
спореа о нетачности цитата или искриваваа поединих говора
изречених на Сабору. А копие ова три тома биле су уручене оцима
сабора да их ишчитавау, анализирау и формулишу примедбе. За
време тог печаеа, папски легати су дали едну превентивну изаву.
Они налазе да ова зборник цитата Макариа Антиохиског и е
гових следбеника Стефана, Петра Никомидиског и Соломона
Кланеског, ош увек ништа не доказуе. И то: 1) истргнути су из кон
текста;2)цитатинеговореоХристууплоти,негооединствувое
162
у Свето Троици. И не само то, легати су молили да се ови цитати
провере у текстовима списа оних отаца кои се чувау у патри
аршиско библиотеци. Са свое стране пак, легати су такое презен
тирали том извода из дела отаца о две вое. Ова том е био
прочитан на следеем, седмом заседау, и на исти е начин за
печаен, као и она прва три монотелистичка тома. А Георгие Кон
стантинопоски и Макарие Антиохиски су добили копие од тог
римскогтома.
Заедничка заседаа су била прекинута у току пуна два месеца.
Свима е била пружена могуност да проучавау списе отаца и
зборнике цитата, те да споконо, добросавесно поасне и формулишу
своемишее.
Тек за 7. март наредне 681. године било е сазвано 8. заседае
Сабора. Император се опет обратио питаем патриарсима Истока,
Георгиу Константинопоском и Макариу Антиохиском. Георгие
е свечано посведочио да е на основу смиреног проучаваа текстова
отацадошаодочврстогубееаодвевоеуХристу.
Следеи Георгиа, и сви други епископи Константинопоског
патриархата се придружуу то изави. У знак свое потпуне увере
ности у исправност две вое, Георгие е замолио императора да
поново унесе у диптихе непотребно прецртано име папе Виталиана.
Император се са тим сложио и Сабор га е поздравио патетичним
комплиментима, упореууи га са стубовима православа из пле
аде царева, значи са Константином Великим, Теодосием Великим,
Маркианомиустинианом.
Након овога император е почео да испитуе Макариа Антиохи
ског. Била су донета три тома егових запечаених цитата.
Макарие е сагласан да су печати цели; затим се скидау печати ради
питаа. Али пре читаа цитата, Макарие предае посебну форму
лациусвоггледаанапитаеовоамауХристу.
Ово егово писано излагае, заедно са изговореним допунама,
показало се на Сабору као основни, централни докуменат моноте
литског учеа. Сабор га е изанализирао и одбацио. Полазио е
Макарие од Халкидонске тврде о двема природама, али е говорио
воа у Христу е една, ер у ему ние било Греха, т. ние имао
грешну човекову воу. Погрешка е овде у мешау греха са во
ом. На та начин Бог Логос ништа ние обавао ни божанско
као Бог, ни човечие као човек, ,
, него е чинио ново, едно богомужно
(=богочовечие) дество. Немогуе е да се у едном Христу Богу ис
товремено налазе две вое , било да су узаамно противне,
илисавршеноеднаке.УчееЦрквенаснаукуедаплотГосподани
163
када ние одвоено производила свое природно кретае по своме
стремеу, кое би ишло насупрот одлуке Бога Логоса с коом е та
плот седиена у ипостас. Реи у директно: онако како нашим те
лом управа мислеа и разумна душа, како га чини лепшим и доводи
у ред, тако исто и у Господу Христу читавим еговим човечиим
системомувекусвемууправаБожанствоСамогаЛогоса.
На упорно императорово испитивае, Макарие категорички од
бацуе дителитство двовоие. а неу реи да су две природне
вое и два природна дества садржана у домостроу ваплоеа
Господа нашега Исуса Христа, па макар ме исецкали на комадие и
бацилиуморе.
Макариа су веома збуивали цитати из дела св. отаца, а наро
чито мишее Атанасиа Великог о безгрешности човечие природе
Христа, коа е еднака Адамово пре пада у грех. Макарие е из тога
изводио закучак, да и код Адама пре пада у грех ние било греха, ер
ние било ни човечие вое и да е Адам имао едну воу, али не
човечиу,негобожанску.
На едном од наредних заседаа на ту тему е са Макарием
дискутовао сицилиански монах Теофан. Монаси са Сицилие су
собом донели и друге Макариеве списе кои су се растурали у ихо
во средини, у то западно области. На Теофаново питае, да ли е
Адам имао природну воу, зато што е пре пада у грех имао божан
ску воу; желео е исто што и Бог. Против фантастичности таквог
мишеа дигао е глас читав Сабор. Оци су говорили: Какво е то
апсурдно богохуее! Да е Адам пре пада имао божанску воу;
значи да е био едносуштан Богу и да е Адамова воа била
непроменива. Како се он онда променио, нарушио заповести и пот
паоподсмрт?ОнакоимаеднувоусаБогом,таенепроменив.
У низу других заседаа били су прочитани и анализирани сви
Макариеви цитати Св. отаца. Узгред буди речено, било е утврено
да се и код Аполинариа нашло учее о едном деству, енергии.
То е многе уразумило. На 10. заседау, одржаном 8. марта, епископ
Мелитински (са Малте) Теодор и неколико егових едномише
ника, кои су на почетку Сабора били наклоени Макариу, сада су
писмено предали свое исповедае о две вое у Христу. А Теодор
Мелитински е недавно пре тога (7. III 681. г.), по Макариевом наго
вору, поднео молбу за компромис, прикривауи се притом своом
сеачкомнеобразованошу,().
Управо ово: Да се нико не осмели да погази или да преиначи
древне дефиницие вере, кое су оци установили зарад спасеа свих.
А исто тако да не буде подвргнут осуди од оних кои су рание учили
илиоедномдествуиедновои,илиодвадестваидвевое.Нека
164
се нико не усууе било да у том питау припада едно или друго
страни. Ова лажна наивност е била разобличена и ускоро довела
Теодорадопотпуногпокааа.
Унутар Сабора скоро да нико ние остао од монотелита. Макари
ева судбина е унапред била одреена. Световни председници Са
бора су предлагали да се Макариу одгоди за покаае, меутим
Сабор се са тим ние сложио, увидевши егову тврдоглавост. У пре
суди коом се он лишава чина о Макариу се каже: Исправио е врат
као да су му гвоздени нерви, направио бронзано лице, уши зачепио да
не би слушао, а ослонио се срцем о непослушност закону. Антиохи
ским клирицима е била пружена могуност да изаберу новог патри
арха,ионисуизабралиТеофана.
После распри са Макарием, били су прочитани неки документи
из историе Цркве: Софрониева посланица, Кирове Главе, Сергиево
писмо и Хонориев одговор. Посланица Софрониева била е при
зната као православна, а остала документа су одбачена и анатеми
сана. То се догодило на 13. заседау 28. III 681. године. У записнику
опоменутимеретичкимсписимабилоезабележеноследее:
Ми налазимо да су ти списи потпуно страни апостолским догма
тима и дефинициама Св. Сабора, исто тако и све оце од ауторитета
кои иду за лажним учеима еретика, потпуно одбацуемо и прокли
емокаопогубнезадушу.
Из Цркве треба да буде избрисано име Сергиа, кои е први
писао о том непобожном учеу, затим Кира Александриског, Пира,
Павла и Петра, тих Константинопоских патриараха, као и Теодора
Фаранског, кое е папа Агатон све осудио у свом писму императору.
Заедно са има треба такое да буде из Божие католичанске
Цркве удаен и анатемисан и покони папа древног Рима Хонорие,
ер смо у еговим списима кое е слао Сергиу, пронашли да е он у
свемуследиоеговемислиидаепотврдионепобожнедогмате...
Ову осуду Хонориа легати су утеи прихватили. Сабор овде то
авно издваа као своу одлуку, а у писму папи Агатону припаа
Хонориево име уз имена оних кое е ош папа Теодор осудио. Било
е очигледно да су они монотелити, кое е пак папа Агатон ве био
осудио,несумивоималиусвомекругуиХонориа.
едан стални архивар е на Сабор био донео из архива сву
преписку коа се односила на догмате, тако да е прочитано писмо па
триарха Пира упуено папи овану IV, затим друго писмо папе
Хонориа, као и ош нека. Сабор е нашао да су сва та писаниа
погубназаспасеедуше,тееналожиодасеспале.
Читае писама Константинопоских патриараха после Петра,
значи,Томе,ованаиКонстантина,довелоедозакучкауСабору,
165
да они ни у чему не противрече православном учеу. На та начин
друго писмо Хонориево, у коме е он у очима Сабора авно показао
жеудасеисправи,ипакганиеспасло.
14. Заседае (5. IV) било е у целини посвеено реферату о лаж
ним документима V Васеленског сабора, кои су били откривени ош
преовога.
А трагае по архиви довело е до следеих резултата: у почетку
су на Сабору била у оптицау два кодекса I пергаментни у два
тома и II папирусни у коме се налазило само 7. заседае V Сабора.
И едан и други су садржали лажне документе, т. писмо патриарха
Мине папи Вигилиу и два Вигилиева писма за устиниана и Тео
дору. Али у нановием кодексу кои е пронашао архивариус Геор
гие, ни едног од тих докумената ние било. Фалсификат е открио
Маковри, епископ из Селевкие Исавриске, коа е у то време при
падала погранично области Антиохиског патриархата. Неки magis
ter militum (вони командант) Филип дао му е некад едан примерак
Докумената V Сабора). У том егземплару се налазио та уметак унет
у текст 7. заседаа. Магистар Филип е причао тада Маковриу да га
е добио из руку монаха Стефана, ученика Макариа Антиохиског.
Маковрие е убрзо посетио Макариа лично и тада е своим очима
видео и уверио се да рукопис датог уметка припада личном писару
патриархаМакариа,извесноммонахуГеоргиу.
После испитиваа Георгиа, кога су позвали на Сабор, испоста
вило се да су у еку дискусие о Христовим воама, Макарие и Сте
фан са великим напором копирали добиена писма из архива
Константинопоске патриаршие, и то она Минина и Вигилиева
лажна писма, те да су их убацивали у све примерке Докумената V
Сабора, кои су им били доступни. Тако Георгие зна да е у Филипо
вомпримеркубиоуметак,коиеСтефансвоомрукомписао.
На Сабор е био доведен и копист единственог уметнутог латин
ског примерка Докумената V Сабора, свештеник Константин, иначе
учителатинскогезика.
Кривотворее е било разобличено са неописивим ефектом.
Саборуебилопреосталоединодаанатемишефалсификаторе.
**
*
Дошао е Ускрс 681. године, и то 14. априла. Император е пре
пустио папском легату, овану из Порта Римског да служи Ускршу
литургиу у Св. Софии, и то по латинском обреду. Поводом праз
никаимператоредонеонеколикоуказаукористпапскогпрестола.
166
После Ускрса, наредно 15. заседае 26. априла било е жртво
вано да би се извела една изнуена представа. Некаквом монаху
Полихрониу успело е да своом демагогиом стекне такав углед
меу нанижим слоевима, да се Сабор помирио с тим да дозволи
дотичном монаху извоее следеег експеримента: васкрсавае ед
ног мртваца, што би послужило као доказ истинитости монотелит
ства. Монах е убеивао народ да му е та истина откривена у сно
виеу. Започео е тако пред едним мртвацем да узвикуе, да прави
молитвене гестове, да му шапе нешто на уши. Овом лудаку су стрп
иво дали време од пуна два сата. Гомила се у меувремену отрез
нила и умало што га ние линчовала. Сабор се с правом огласио наро
ду:АнатемановомСимонуВолхву,анатемапреварантународа!
Сабор е уопште желео да исцрпи све начине слободног убе
иваа, како би расеао монотелитску саблазан. Зато е после екс
перимента монаха Полихрониа посветио 16. заседае од 9. августа
разговорима са едним Сирицем, неким презвитером Константином
из Апамее. Мислеи на сириски начин, и у немогуности да схвати
грчке помове ипостасис и енергиа, искрено е Сириац тврдио да
е следбеник Халкидона, признавауи у Христу едну ипостасис и
две фисис, а воу едну, божанску. Уколико су две енергие исто
што и идиотитес (особеност), он се онда слаже да призна и две ен
ергие као два своства две природе, али не и две вое. Света Тро
ица има едну воу, едну воу има и ваплоени Бог Логос. Сабор га
е дае испитивао: Да ли една воа коу ти признаеш у ваплоеном
Богу Логосу припада егово Божанско или човечио природи?
Константин е одговорио: а признаем да воа у Христу припада
Божанству. Сабор настава са питаима: А човечиа Христова
природа, има ли воу или нема? Константин каже: Да, човечиа
природа у Христу има ту воу, али привремено, од материне утробе
падоКрста.Паипак,атопризнаемискучивокаосвоство.
Сабор пита: Па шта онда? Зар е Христос после крста напустио
човечиуприроду?
Константин одговара: У Христу ние остала човечиа воа; она
е напуштена заедно са плоу и крву оног тренутка када Он више
ние имао потребе ни за елом, ни за пием, ни за спаваем, ни за хра
ном... То што е осим божанске вое Христос имао и човечиу, сада
е више Христос нема. Он е у оставио и стресао са себе, заедно с
плоуикрву.
Сабор е ово оценио као смесу аполинарианства и манихества,
паетогледаеанатемисао.
167
КРАVIВАСЕЛЕНСКОГСАБОРА
680681.године
Закучни састанак Сабора е био планиран за 16. септембар; за
кра е било припремено и вероисповедае Васеленских сабора:
Никеског, Константинопоског, главног дела Халкидонског, уз до
пуне из ороса са V Васеленског сабора, и назад нова дефинициа
вере:
Исто
тако
проповедамо,
,
према учеу светих Отаца, да су
, у ему две природне вое, или
, , , два природна хтеа, и два неод
воива, непромеива, нераздеи
.
ва и несливена природна дества.
И две природне, непротивне ед
,
на друго вое; а оно како су го
ворили непобожни еретици да
,
не буде! егово човечие хтее
,
не противречи и не противи се
, ,
(=не одупире се намерно), него
следи, или бое реи потчи
ава се еговом божанском и
.
свемогуемхтеу.
На питае императорово да ли су сви сагласни да се ова орос
прогласи, Сабор е едногласно одговорио потврдним усклицима.
Онда е император одржао говор, поновивши да е приликом сази
ваа Сабора имао искучиво у виду питае чистоте вере и црквеног
мира. Као одговор у име Сабора био е прочитан узвратни говор,
, пун византиске красноречивости и искрене ра
дости због триумфа православа. У том говору е била врло под
вученаиистакнутаправославнакарактеристикаРима,премаанало
168
гии са IV Васеленским сабором. У тексту се говорило: Рим, та
древни старац, разастро е пред тобом, императоре, богомоблико
вано исповедае. Хартиа е преобратила вече у дан, мастило е
зрачило светлошу, кроз Агатона е говорио Петар, и заедно са Са
царствууим Сведржитеем одлучивао си тисамодржац, тибо
гопоставеник. А Симони, приметни по перу отпадништва, пали су
са висина иховог летеа. И споменик овоме е ихово расчиа
вае, док се вера препороава и хармониа народа се обликуе у
истинску лепоту. Уздиже се сунце и луна, ставши у чину свом (Авак.
3, 11). То што се уздигло сунце ка светлости значи да се ваш ум
узнео према сунцу истине, асно усмотрио Начистиег и отуд нам
принео смирее. И луна став у чину свом, означава Цркву невесту
Христову коа се одева у свое благолепие и украшава у свое
благочестие, па у потпуности обновив чистоту православа, обас
авасветпостоанимспокоством.
Своим потписом император е потврдио свих 5 примерака
Докумената предвиених да се пошау у пет патриаршиских пре
стоница.
Посебно писмо од стране Сабора било е упуено папи Агатону.
Оно е такое било препуно радости и слава. Папа се назива вра
чем озбине болести Цркве. ему кои седи на првом престолу,
учвршеном на литици вере, припада брига о томе шта ваа дае
чинити. Сабор е оборио ереси, руковоен одлукама кое е ош пре
овога донео папа, , т.
против ересиарха, ( ) тиме што е изре
као анатему на Теодора, Сергиа, Хонориа, Кира... Биле су ово, на
равно, златне пилуле. Претварали су се као да е Агатон лично
impliciteосудиоовимиХонориа.
**
*
Одмах после завршетка Сабора император е обнародовао сво
манифест, коим су се обично одлуке Сабора потвривале и подизале
наниводржавногзакона.
У треем атриуму храма Св. Софие био е окачен први при
мерак тога едикта. Поред осталог, у ему се врло оштро критикуе
еретичка грешка папе Хонориа. За ега е речено укрепилац ере
си кои е сам себе заплео у противречности,
.
Или, набраауи еретике, почевши од Симона Волхва, о папи
Хонориу се каже да е он са свима има сукривац, сапутник и стуб
ереси ,
.
169
Цитирауи орос Сабора, император е наложио да нико не сме
да прави другу веру, нити да шири доктрину о едно вои и едно ен
ергии.Несмесетражитиспасееудруговеримимоправославне.
Ко не послуша било да е он епископ, клирик, или монах из
општава се; чиновник се лишава службе и имовине; обичан граанин
сепротеруеизпрестонице,аистоииздругихградова.
**
*
Нису успели папски легати ни да изау из Константинопоа, а
стиже вест о смрти папе Агатона (10. I 682. г.). Новоме папи Лаву II
император е написао ново писмо у коме излаже историат читавог
питаа, а осим тога шае и осуеног Макариа Антиохиског са не
колико егових ученика, како би им папа изрекао осуду мачем сво
е речи. Макарие е пак лично замолио папу са своим ученицима да
одржиовосуее.
Папа Лав II е одговорио императору писмом коим потвруе
одлуке VI Васеленског сабора и анатемисае еретика: Ариа, Кира,
Теодора... Хонориа qui hanc apostolicam (i. e. Romanam) Sedem non
apostolicae traditionis doctrina lustravit, sed piofana proditione immacu
latam fidem subvertere conatus est, , т. Хонориа, кои и
ову апостолску римску столицу ние просудио према вероучеу апос
толског предаа, него е покушао да безаконом издаом сруши нео
каануенуверу;т.дозволиоедасесвеокрененаопачке.
Лав II у свом пропратном писму шпанским епископима исто тако
саопштава да е Васеленски и свети VI Сабор анатемисао еретике
Cum Honorio qui flammam haeretici dogmatis non, ut decuit apostoli
cam dignitatem, incipientem extinxit, sed negligendo confovit; значи,
када Хонорие ние асно и гласно то непаметно еретичко мишее
одбацио, ве е апостолско достоанство небригом уништио. Скоро
истим овим речима папа Лав II осууе Хонориа и у свом писму
шпанскомкрауЕрвигу.
Касние, када е VII Васеленски сабор потврдио ту анатему ба
чену на Хонориа, папа Адриан II (862872) се трудио да деликатно
протумачи ову, за престиж римске катедре, горку реченицу; трудио
се да докаже како е Хонорие, без обзира што е био стварно крив
због ереси и као такав осуен на Васеленском сабору, и без обзира
што, наводно, Римско Цркви нико нема право да суди, ипак осуен
зато што га е сама Римска црква ве рание, преко папе Агатона,
билаосудила.ОвоепреиначаваеакатасамогVIСабора.
ер е допуштено Источнима да анатемишу Хонориа након е
говесмрти.Али,требазнатидасетодесилосамозатоштоеонбио
170
окривен због ереси. И само се из тих разлога допушта нижима да
се противе нарееима своих виших. Мада у таквом случау ние
постоала директна дозвола да било ко изриче пресуду, ни патриарси
ни остали ихови заменици, уколико томе ние претходила аутори
тативна сагласност првосвештеника првог трона, т. римског. Licet
enim (Honorio) ab orientalibus post mortem anathema sit dictum, scien
dum tamen est, quia fuerat super haeresi accusatus, propter quam solam
licitum est minoribus majorum suorum motibus resistendi: vel pravos sen
sus libere respuendi, quamvis et ibi nec Patriarcharum nec ceterorum an
tistitum cuipiam de eo fas fuerit proferendi sentenciam nisi ejusdem
primaesedisPontificisconsensuspraecessissetauctoritas.
Ово je лажан аргумент, jep су и ован IV, и Теодор и Агатон зак
лаали Хонориа, а нису га осуивали; ова е чиеница за ватиканску
доктрину убиствена. Са источне тачке гледишта, у томе не треба да
буде ничег неприхвативог, ер е сам Исток на VI Васеленском
сабору, и то не први пут, одважно и неустрашиво осудио због ереси
поглаваре скоро свих своих патриархата: Александриског, Антио
хиског и читав низ Константинопоских. С тачке гледишта пр.авед
ности, ние било никаквог основа да се поштеди Римски патриарх; у
томеечакбилоиизвеснеутехе.
Уз поброане еретике кое би требало именовати, наравно да
спадау и императори: конкретно Ираклие и Конста... Али било е
прихваено да се императори не дирау (!) Они су вршили притисак
над Црквом (Ектезис, Типос), они су ерес уводили, али су само па
стири били приморани да одговарау. Тако е одувек било... Када су
императори, озаконууи оросе сабора, прекоревали због негтослуш
ности не само пастире, него и световаке, они су тиме истицали
неправду што су изузети од суда Цркве, истичуи тиме истовремено
ималодушностсамеерархие.
Имамо пример ош едне неправде императорске власти коа ба
ца сенку и на VI Васеленски сабор. Сабор е шчедро комплиментима
ласкао императору због егове подршке православу. Меутим, он
е потпуно преутао судбину двоице стубова православа и муче
ника, чиом су се снагом и примером надахивали оци сабора. Ни
папа Мартин, ни Максим Исповедник ни едном едином речу нису
били поменути у иначе опширним саборским материалима! И то
опет да би се угодило политици, ер се званично сматрало да свети
Мартин и Максим нису страдали за веру него као политички кривци!
ТакоеполитичкипритисакугетаваоиВаселенскесаборе.
171
МОНОТЕЛИТСТВ
ПОСЛЕVIВАСЕЛЕНСКОГСАБОРА
ПоследиИраклиди
(Политичкаситуациа)
Судбина монотелитства после VI Васеленског сабора преплие
се са државним променама и личностима на Византиском престолу
после Константина Погоната ( 685. г.).Ираклиеви наследници су по
своо природи били опаки уди. За време свог цареваа лично е
Константин Погонат двоици свое млае брае Тибериу и Ираклиу
одсекао носеве због ихове жее да и они буду крунисани, те су
спонтано узели учеша у воно побуни. У том виду су они пуних 12
година носили звае августа, све док им то звае 681. године ние би
ло одузето. Меутим, син Константина Погоната, устиниан II (Без
носи, 685695; 705722. г.) своом свирепошу е превазишао све што
се уопште могло замислити. Био е то, правореи, откачен човек.
Луд у државним мерама кое е предузимао, а и лудо енергичан. пре
сеавао е становнике из едног региона у други, започиао непо
требне ратове и непотребне граевине, рушеи старе, а притом не
штедеи ни цркве. На пример, наредио е да се сруши црква Св. Бого
родице коа се налазила насупрот Двора, како би се тамо саградила
фонтана, па е чак захтевао да патриарх обави молитву за рушее
храма. И патриарх Калиник морао е да прочита некакву молитву
коу е завршио славопоком: Слава Богу терпашчему всегда ние
иприсно...
Против овог деспота се дигла буна; организатор е био генерал
Леонтие. едне нои су побуеници дали знак за узбуну и позвали
народ у Св. Софиу. Тамо се поавио патриарх Калиник и изавио на
роду: Ево дана кои сатвори Господ. А народ е викао: Разба
цаемоустиниановекости!!
1УзглашавасенаВаскрс,насвимбогослужеима,каоицелеСветлесед
мице.(Прим.реценз.)
172
устиниана су ухватили и у едно утро довели на хиподром са
ве одсеченим носем. Одатле и потиче егов историски надимак
Безноси. Био е одведен у прогонство, у Херсонес Таврички. Сада
е Леонтие постао император, али ние хтео да убие устиниана, ер
есматраоеговогоцаКонстантинаПогонатазасвогдобротвора.
Леонтие е царевао само три године, од 695. до 698. године. И
ега су обориле трупе побуеника у повратку из неуспеле експеди
цие коом е требала да се одбрани Картагина од Арапа. Ова воска
е на Криту прогласила за императора свог убимца Абсимара и
дала му име Тиберие. Тибериу е пошло за руком да заузме Кон
стантинопо, ухапси Леонтиа, одсече му нос и да га забрави у едан
манастир.
Тиберие е 7 година царевао (698705. г.) и такое био свргнут...
а то е учинио, ни мае ни више, него баш устиниан II Безноси!! У
то време е Херсонес, та густо насеени град у кои е он био прог
нан, уствари био погранична караула Византие, повезууи е са Сар
матиом и Скитиом, т. будуом Русиом. Херсонешани су били
слободоубив свет кои е имао своу аутономиу. Византии е било
веома стало до овог пограничног пункта. Пошто е након арапске
окупацие изгубила своу житницу Египат, она е сада морала да
увози жито из Скитие. Херсонешани су били навикнути на разне
знамените изгнанике; у таквом своству е овде боравио и Климент
Римски, Тимоти Елур, те папа Мартин. Херсонешани нису покази
вали особито сажаее према устиниану II, ер су у ему видели
деспоте; чак су молили императора Тибериа да га уклони из ихо
вог града. устиниан им е узвраао узаамном мржом, па е
побегао од их код хазарског кана. Ова му е дао егову кер за
жену, те е она на крштеу добила име Теодора. Али... устиниан е
био несносан; а император Тиберие, знауи за то, наговори кана да
му преда устиниана. Кан пошае код свог зета наручене убице, али
ова смогне снаге да их задави своим рукама. Напушта Теодору и из
Фанагрие (Керчи) прво бежи у луку Символа (Балаклаву), а отуд са
уврбованом дружином иде према ушу Дунава. Чамчиу са дружи
ном претила е велика бура. Господару, почео е да преклие едан
пратилац, погинуемо сви. Обеа Богу да се нееш светити непри
атеима ако повратиш царство. Али, устиниан ние био баш
такав. Нека ме овога тренутка Бог овде утопи, ако било кога од их
поштедим!казаимператорбегунац.
Пошто се домогао Бугарске, устиниан постиже договор са бу
гарским кнезом Тербелом, тако да е марта 705. године велика воска
ве била стигла до Константинопоа. едан византиски историчар
пише:Безносиепоседоваотаквусмеонупредузимивостиокрут
173
ност, што е иначе неопходно за едног поглавицу разбоничке банде,
притом ако додамо да е све то у ему било седиено и са фана
тичним увереем у егово наследно право на царски престо, онда му
никаква авантура у том смислу ние била безнадежна. И стварно,
он е сад лично обрукао становнике Константинопоа, кои су му се
некада толико подсмевали. едне нои се са шачицом своих пустахи
а лично ушуао у град и то кроз водоводну цев, те е изнутра отво
рио едну капиу, пустио Бугаре да уу у престоницу и опет постао
василевс. Покренула се у ему опиеност осветом; он нареуе да му
се доведу на хиподром ухапшеници ТибериеАпсимара и Леонтие,
коме е ве нос био одсекао дотични Тиберие, па их е обоицу на
очиглед света газио ногама, док е улагивачка руа узвикивала: На
лава и на аспиду наступаеш, и газиеш лавиа и змаа.1 Затим су
адне василевсе одвели у нужник па их обезглавили. Главе су донели
устиниану, а он би их ставао увек себи под ноге док е седео на
свом императорском трону, за време коских трка и других игара на
хиподрому. А патриарх Калиник, кои е некада испоио радост по
водом свргаваа устиниана и кои е крунисао Леонтиа и Тибериа,
сада е био ослепен и послат у прогонство. Тибериев брат, а и
многи други, били су обешени на константинопоским зидинама.
Чак се и бугарски кнез Тербел ужасавао од ових свирепости, па би
говорио да Грци неосновано Бугаре називау варварима. устиниан
е продужио да свуда привиа свое неприатее па е непрекидно би
рао жртве, да би их данас садистички обасипао милостима, а су
траданимскидаоглаве.
Ова василевс се сада прихвата да оствари планирану освету над
Херсонешанима, и то у виду великог унутрадржавног рата. Укрцао е
око 100.000 ратника на бродове и послао их на Тавриду са нарееем
да истребе буквално све становнике града, ер му нису указали
одговарауе гостопримство. Ови осваачи су започели са убиаем
свих истакнутих и знаменитих уди. Остали су се, како е ко знао и
умео, спасавали бекством. едино децу нису дирали. Пошто е
устиниан сазнао да не убиау све, затражио е да му одмах дое
главнокомандууи и то са свим заробеницима. И ова. пошто е
укрцао на бродове огромну масу, отпловио е према Константино
поу. Меутим, бура е потопила целу флоту са 73.000 уди. устини
ан е био задовоан и едино е жалио што он лично ове несренике
ние ош опакие казнио, онако како е о томе маштао. Следее, 711.
годинеустинианеупутиоуХерсонесновуфлотусанарееемда
1Псалам,91,13.
174
се уништи све живо и да се разруше сви градови. Главни командант
Илиа, кои е тада био остао на Криму, одбио е да изврши нареее
овог лудака. Илиа се уедиуе са хазарским каном и обавуе рат
константинопоско флоти, али е и та флота ве издала свог
устиниана. Херсонешани су сада пронашли едног сановника, Вар
дана, кога е Византиа рание била послала овамо у прогонство, про
гласила га за императора и то под именом Филипик. Филипик
Вардан е кренуо на престоницу и заузео е без икаквог отпора. И
видевши да су га сви напустили, устиниану II е едино преостало
само немоно да бесни. ега и еговог шестогодишег сина су уби
ли, те е тиме била потпуно искореена Ираклиева династиа. у е
сменила нова, тзв. исавриска, коа е собом донела и нове немире
иконобораца.
175
ЦРКВЕНИПОСЛОВИ
ПЕТОШЕСТИилиТРУЛСКИСАБОР
691692.Г.
Своу црквену политику устиниан II е темеио на VI Васелен
ском сабору. Пошто е сазнао да се документи Сабора налазе и у при
ватним рукама, те имауи у виду и могуност новог фалсификоваа,
устиниан се споразумео писмено са папама, окупио е ерархиу и
након озбиног истраживаа, наредио да се материали запечате и
пренесу на едно сигурно место у еговом дворцу. Било е то учи
ено 687. године; устиниан е тада одлучио не само чврсто да стане
на тле VI Васеленског сабора, него е зажелео да га ош разради и
допуни егово стваралаштво. Као властоубив човек, обратио е
пажу на примедбе ерархиских кругова кои су се жалили да е
несрееност и недисциплинованост у црквено средини делимично
резултат и непостоаа потребних уредаба са законском снагом. Са
ма по себи се наметнула идеа за унифицираем црквеног урееа
на различитим деловима империе. Притом се то не би обавило пре
ма римском, него према константинопоском обрасцу, али не ни на
други начин, него искучиво путем ауторитета едног васеленског
сабора. Указивало се на чиеницу да ни V, а ни VI Васеленски сабор
ние донео никакве каноне, и као допуну има, ваало би нешто сада
издати. Ова патриотска идеа своеврсне централизацие црквеног
уреиваа у духу Константинопоа веома се допала устиниану II.
Тако е он окупио велики сабор 691693. године, са учешем визан
тиских епископа, источних патриараха и папиних апокрисиара. Са
бор се одржавао у оно исто сали где и VI Васеленски, представа
уи, рекло би се своом очигледношу, као некакав егов продуже
так, па напоредо са тим, изражавауи чак и егов васеленски знача.
За заседаа е била резервисана она иста дворана са сводовима, са
тзв. трулама, па е читавом VI Сабору званично у документима било
датоимеТрулски.АзадатакдасеобаСабораVиVIдопунекано
176
нима означен е именом ПетоШести, Quniusextus. Као
што емо видети, Римска црква овом Сабору такав знача ние при
знала, и римски богослови су га често звали concilium erraticum, т.
заблуда. 102 канона Трулског сабора отворено пружау широку сли
ку разноврсног црквеног нереда и неморала, а све то са тежом да
их отклоне, подсеауи нас тиме на наше руске саборе, на Влади
мирски1274.инаМосковски1551.године.
Ево те распуштености коа нам конкретно пружа слике из
животаИсточнецрквеуседмомвеку.
У неким местима епископи су продужили да живе и дае са сво
им женама (прав. 12). Свештеници су ступали у други брак, или су се
женили пре посвееа, или са удовицама, блудницама и глумицама
(прав. 2). акони и ипоакони су ступали у брак после примаа чина
(прав. 6). На службено место свештеника, акона и ипоакона дола
зила су лица коа нису напунила узраст прописан каноном (прав. 14 и
15). Свештеници и монаси су себи дозвоавали да одлазе на коске
трке или у позоришта (прав. 4). Према удеском обрасцу, у клир су
се примала само лица из породица клирика (прав. 33). Митрополити
иепискописусебавилилихвареем(прав.22,25).
А ево нереда у вршеу богослужеа. Неки свештеници се нису
бринули за проповед или нису проповедали строго православно
(прав. 19). Св. причеше су обавали за новац. Богатим удима су
дозвоавали да не узимау причеше директно у уста, него би га
претходно ставали у неку златну или сребрну посуду, из кое би га
они узимали своом руком (прав. 101). Измислили су били чак да и
поконике причешуу (прав. 83). У бескрвну жртву су додавали
гроже, па су и едно и друго пружали народу (прав. 28). У неким
црквама су уз Трисватое додавали Распет за нас (прав. 81). Светов
ацима су дозвоавали проповедае у цркви, па чак и женама (прав.
64, 70). За време заедничког певаа у току Литургие, неки су писка
во циукали (прав. 75). Допуштали су себи да о Великом посту субо
том и недеом еду сир и аа (прав. 56). У храмове су уводили стоку
(прав.88).
Код оних са монашким чином примеене су овакве немарности:
пустиаци би дугих коса и у црно одеи лутали по граду и ноивали
где стигну (прав. 42). Монаси би одбацивали свое звае и женили се
(прав. 44). Монахие би се за постриг одевале у нараскошние
хаине,приказууисекаоХристовеневесте(прав.45).
Меу световацима су били раширени многи пороци и одсту
паа од хришанског начина живота. Народ е заволео позориште
(прав.51),одаосехазарднимиграма(прав.50),дозвоаваоебракса
177
наближим сродством (прав. 54), врло помно се одавао паганском
гатау и врачау (прав. 61, 62, 65). Празновае Божиа е бивало
пропраено обредима, као да е Богородица била нека обична поро
диа (прав. 79). Биле су у употреби паганске клетве (прав. 94). Про
турале су се саблаживе сличице (прав. 100). Практиковало се
троваеудскогплода(прав.91),итд.
178
КАНОНИТРУЛСКОГСАБОРА
ИРИМСКАЦРКВА
Многи канони су били полемички усмерени против Римске
цркве, или су о просто били туи. На пример: каноном 2. се утвруе
ауторитет 85 правила апостолских и других источних сабора кое
Римска црква ние сматрала за у обавезууим. Римани су употре
бавали зборник Дионисиа Малог са 50 апостолских правила,
меутим, она се такое нису сматрала за обавезна. Канон 36. е об
новио знаменито 28. правило Халкидонског сабора, кое Рим ние
прихватио. Канон 13 е ишао против целибата меу свештенством;
канон 55 против римског поста суботом. И други канони: 16. о
обавезном саслуживау 7 акона; 52. о Литургии прееосвеених
дарова; 57. о давау млека и меда новокрштенима. Све е ово било
противобичааРимскецркве,коасепонекадтакоавноизвала.
Ове каноне е први потписивао император, како би се тиме на
гласио ихов општеобавезууи знача у империи; друго место е
било оставено за потпис Римског папе. Затим су се потписивали па
триарси: Павле Константинопоски, Петар Александриски, Геор
гие Антиохиски, Анастасие ерусалимски и ош 211 епископа и
ихових представника. Униатски научник Асемани покушава да
докаже да због Сарацена, у том тренутку катедре источних патри
араха нису биле попуене, те да су сходно томе и ти потписи незако
нити. Али нам и сам Liber Pontificalis саопштава да су одлуке тог
сабора потписала три патриарха: Александриски, Антиохиски,
Константинопоски и други епископи qui ео tempore illic convenerant
т.коимаеуоновреметоконвенирало.
Потпис западног епископа са Крита, Василиа Гортинског е
следеи:
;т.коиезаступаоцеоСинодсв.Римскецркве.
Исто тако е та Василие потписао и Документа VI Сабора. Очи
гледноеимаоразлогадасматракакоеговопуномоенеистиче
179
ни после 11 година. емство му е било гтрисуство на Криту папских
апокрисиара. За западне су била оставена ош места:
, , значи за делегата из Те
салонике,РавенеиСицилие,меутим,онанисубилапопуена.
Папски апокрисиари су у Константинопоу потписали доку
мента са Трулског сабора. Ово е вада стоти случа да се римски по
сланици у Константинопоу слажу са Истоком. И увек су их у Риму,
све до дана данашег због тога сматрали за жртве византиске под
муклости. Liber Pontificalis пише да су legati decepti suscribserunt, т.
дасулегатинапреварупотписали.
Касние е папа Никола I, кои е такое био разочаран своим
легатима, писао императору Михаилу III да су егови претходници
не еданпут притисцима и принудом увукли у погрешке папске ле
гате.
Одлуке Трулског сабора су биле упуене у Рим, како би их пот
писао папа Сергие. Он та документа ние прихватио са мотивациом:
quaedam capitula extra ritum ecclesiasticum fuerant in eo consileo an
пеха; т. неке су главе у овом случау изван црквеног обичаа биле
избачене.
И папа е ош додао да е он умрети, али да заблуде нее пот
писати.
Онда е устиниан II послао у Рим протоспатариа, т. коман
данта телесне гарде Захариа, да довезе папу у Константинопо. За
папу су се меутим заузеле трупе из Равене и Пентапоа (Африка),
ер им е устиниан II био много омражен. единице су пошле према
Риму и окружиле Латеран. Императоров протоспатарие е морао да
се спасава код самог папе Сергиа и, како се прича, тиме, што се по
вукао под кревет. Папа Сергие е изишао пред бучну гомилу воника
и наговорио их да се разиу. Сав постиен, Захарие е морао да от
путуе из Рима, праен псовкама и погрдама потсмешивих воника.
устиниан II е могао да се безумно и свирепо освети, али су га баш
у то време (695. г.) смакли са престола. Од тада е прошло 10 година;
устиниан II се поново вратио на престо са Крима (705. г.) и поново
е почео да тражи од Римске цркве потврду одлука Трулског сабора,
али сада у далеко мекшем тону. Он сада шае папи овану VII два
митрополита, и моли га да преиспита 102 правила, да исправи и од
баци оно што сматра да е потребно, а остало да прихвати. Папа
ован VII е био син визнатиског чиновника, иначе човек боажив.
Судбина папе Калиника, кога е устиниан био ослепео, доста га е
уплашила. Он е одбио да врши ревизиу докумената и према
сведочеуLiberPontificalis,изгледалоекаодаихеипризнао:sed
180
hic humana fragilitate timidus hos nequaquam emendans per superfatos
metropolitas direxit ad principem, т. али он, прерстрашен услед уд
ске слабости, ние ништа у одлукама исправио, него их е преко по
сланика митрополита, вратио императору. Очигледно е меутим
да то ние био акт потпуног санкционисаа, ер убрзо устиниан II
отпочие преговоре са наследником ована VII, са папом Констан
тином. авно мее Римске цркве се и надае негативно односило
према императорима. То е узнемиривало устиниана II; присеао се
фиаска свог протоспатариа Захариа некада у Риму. Пошто му е
била потребна подршка Запада, желео е да буде са има у миру. Ок
тобра 710. године он шае у Рим нареее папи Константину да
допутуе у Константинопо; папа се повинуе са страхом и зебом,
али се ипак укрцава на брод са великом свитом епископа и римских
клирика. Меутим, устиниан е издао упутства да се са папом, што
е навише могуе, буде уудан и убазан. И стварно е папа успут
био обасипан разноразним убазностима. У Галипоу е караван
остао да презими. Папу Константина е надомак престонице дочекао
императоров син Тиберие, са патриархом Киром и сановницима.
Папу су директно одвели у императоров дворац, а оданде, у она ве
традиционални,Плакиде.
У то време император ние био у Константинопоу, па е зато
позвао папу да дое код ега у Никомидиу. устиниан му е на
глашено испоавао пуно поштовае; приликом сусрета са им пао
му е пред ноге, молио да одслужи Литургиу и примио причеше из
егових руку. Али када се приступило анализи Трулских правила,
онда е навеи познавалац тих питаа у папино свити, акон Григо
рие, касние папа Григорие II, до те мере блиставо бранио рим
ску тачку гледишта да е устиниан стекао уверее како не треба вр
шити насие над савешу Римана, нити од их извлачити преко
мерне уступке. Касние нам е папа ован VIII (872882. г.) пренео су
штину договора измеу папе и императора следеим речима: Папа
е прихватио сва правила коа нису противречила православно вери
(!), добрим обичаима и декретима Рима. устиниан II се са овим
помирио и подвукао е знача овога мира са папом, формално потвр
ууи сва преимуства римске катедре, те е и милостиво и убрзо от
пустио папу назад. Папа е ве био у Риму 24. X 711. године, притом
са осеаем потпуне оданости благочестивом императору, кои му
е показао такву великодушност. Рим е знао да цени ту добронамер
ност, ер е управо за време боравка угледних римских гостиу у пре
стоници помахнитали устиниан послао свое варварске осветничке
експедициепротивХерсонеса,пачакипротивРавене.Осимтога,
181
црквени Рим е сачувао добру успомену на устиниана II и зато, што
се егов наследник показао као еретик, монотелит. Као што е
познато, кримска експедициа е довела устиниана до потпуног
краха. На челу бунта се обрео ерменин Вардан, кои е себе прозвао
Филипик. За инат устиниану, одбацио е сву егову црквену поли
тику,т.иVIВаселенскииТрулскисабориобавиомонотелитство.
182
РЕЦИДИВМОНОТЕЛИТСТВА
Постао е могу на тлу потане опозицие VI Сабору; на крау
краева се ипак у току пола столеа званично у Константинопоу
монотелитство проповедало и прописивало свима, и то са висина
трона. Следбеници те епохе (пре Константина Погоната) шапатом
би говорили да нешто са VI Сабором ние у реду,
. А после смрти императора Погоната ( 685. г.) и па
триарха Георгиа ( 686. г.) на патриаршиско катедри се обрео она
исти Теодор кога су због Георгиа били удаили уочи самог Сабора,
збогнаклоностипремамонотелитима.
Последа два Ираклиева наследника, Константин Погонат и
устиниан II држали су идеу православа, као cвoj династиски бар
ак,паоватанаопозицианиесмелаглавудапомоли.
У тренутку збациваа Ираклида, т. после убиства устиниана II
и еговог сина, по принципу династиских супротности, подигнута е
сада застава монотелитства. Филипикови агенти су донели главу
устиниана II и изложили е народу на увид. Али римски клир е до
чекао вест о устинианово погибии са жаеем. Liber Pontificalis
га назива благим управачем, православним и нахришанскиим
императором. Филипик ние хтео да ступи на праг императорског
двора у Константинопоу, док ние фреска на егово фасади коа е
приказивала VI Васеленски сабор била сасвим уништена. А да би му
се реванширао, папа Константин е пак у Риму наредио да се ослика
приказ VI Васеленског сабора у цркви Св. Петра. Ние хтео да
постави ни Филипиков портрет у цркви Св. Кесариа in Palatio, где су
обично били изложени портрети свих императора. Име Филипика се
ние помиало у цркви. Негативан однос према Филипику због е
говог еретизма пренео се са Цркве и на обичан народ: свет ние хтео
да прима новац са еговим ликом, прецртавали су егово име на
званичним актима и одлучили да пруже оружани отпор еговим
чиновницима.Римечакбиоспремандаводиратзаправославе.
183
Меутим, ова е чаша заобишла Рим; Филипик е 3. VI 713. годи
не био збачен. Баш на дан Педесетнице, док е он после ручка уоби
чаено спавао, два сановника, завереника, упала су у Дворац, узела
уснулог Филипика, однели га на хиподром и тамо авно ослепили;
нико га ние бранио. Следеег дана државни секретар Артемие, кои
себе проглашава за императора, у част императора Анастасиа I,
кога е изузетно поштовао, узима име Анастасие II. Он се нагло
окрее православу и тиме ослобаа савест ерархие коа е живела
под тешким терором. Патриарх ован е одмах упутио писмо са из
виеем у Рим, кое е стигло истовремено са вешу о преврату.
ован е писао о насиу Филипика и о томе како се Сабор 712. године
само икономски (спасеа ради) потчинио императору. Од срее
Рим е ово лако опростио Константинопоу. И св. Герман Кизикски,
кои е постао патриарх 11. VIII 715. године, свечано е проклео мо
нотелитствонасабору715/16годинеипрокламоваоправославе.
Од тог доба у истории Константинопоа нема ни помена о
монотелитству.
Биле е то сувишна икономиска попустивост патриарха о
вана, а нарочито св. Германа, кои е иначе ускоро показао велику
стаменост пред иконоборцем Лавом III. И попустивост св. Андреа
Критског, човека веома мисаоног, али не и борбеног, чудила е
црквене историчаре. Преосвештени Филарет у Историским студи
ама о оцима Цркве (т. III, стр. 240, 244.), ову одлуку светих отаца
обашава овако: да не окрене против себе и против Цркве помам
ногкрволокаФилипика.
Наравно да е обашее недовоно, мада овакав поступак не
излази из граница обичне икономие у византиско истории. Ипак
е то у оштро супротности са нормом хришанског исповедништва и
мучеништва.
184
ПРИХВАЕНАМИШЕАРИМА
ОТРУЛСКОМСАБОРУ
Папа ован VII ние прихватио став да канони Трулског сабора
припадау VI Васеленском сабору. Меутим, након 90 година, у сво
о ревности да подржи ауторитет VII Васеленског сабора, папа
Хадриан I е пошао линиом Грка. У свом писму патриарху Тарасиу
Константинопоском он излаже: Прихватам свих шест Св. сабора
са свим иховим прописима коа су према свом праву и свом бого
надахнуу они обавили, и меу коима се поред осталог помие, да
е на неким чествованим иконама приказан Агнец (Христос) на кога
показуе руком ован Претеча; то е 82. правило Трулског сабора.
На исти начин се и папа позива на ега у свом писму француским
епископима, у жеи да брани VII сабор: Дакле, оци су докуменат са
VI сабора унели у VII, како би недвосмислено показали да су у вре
ме одржаваа VI сабора ве од древних времена биле поштоване
свете иконе и свештеноисториски призори. Вероватно да овде па
па Хадриан понава речи патриарха Тарасиа да су оци Трулска
правила сачинили тек 56 година након Сабора. У сваком случау
Хадриан, мада он не одобрава и укупан садржа Трулских прописа,
ипак их признае jure ас divinitus promulgatae, т. да су правно и на
божанскиначинпрокламовани.
Мада е по свом саставу VII Васеленски сабор био источни, сво
им I прописом е уз учеше папе, конкретно потврдио правила V и
VI сабора. Све до дана данашег Римска црква их не прихвата, иако
она колебаа папе Хадриана I више него довоно показуу непо
стоаеватиканскенепогрешивости.
185
МАРОНИТИ
У Византии е монотелитство изумрло, али е као рецидив остао
егов траг конзервиран код едне групе Сириаца у Либану. Визан
тиска управа е у VI веку, у средину тих сириских горштака пресе
лила, као козакепограничаре, едно племе сурових ратника Исав
риаца из Тавра. Они су створили основ за формирае едне воне
единице либанских Сириаца, тзв. мардаита, кои су се иначе
прославилисвоимснажнимотпоромарапскимзавоевачима.
ихов црквени центар е био у манастиру Св. Марона. Име Ма
рон е тепае од имена Мар, врло омиеног имена у Сирии. Тео
дорит говори о сирском подвижнику Св. Марону, с коим се и ован
Златоусти из прогонства дописивао. Не зна се тачно да ли се баш у
егову част звао ова древни манастир св. Марона, нити се тачно зна
на ком се месту налазио. Неко указуе на околину града Апамее, а
неко на близину Емесе (Хомса). Пошто су га византиске трупе разо
риле, ова манастир е био саграен (VI в.) на неком другом месту под
истим таквим именом ована Марона, кога у маронитским леген
дама називау патриархом. Из неких других извора, кои не при
падау маронитима, види се да е у VI веку манастир бл. Марона био
настарии и наважнии меу манастирима те области. Према сведо
чеу БарЕбраие, околно становништво, Мардаити, представали
су у VI и VII веку, због свое оданости византиско управи, главни
центар отпора монофизитству (аковитству). Будуи да су били у
приатеству са императором Ираклием, прихватили су механички
егов Ектезис, па се тако запетали у монотелитство. Св. ован
Дамаскин каже: Упашемо у маронитство, уколико прикучимо
распее уз трисватое; значи, за ега су маронити били еднаки
еретицима. Александриски патриарх Евтих (X в.) доживава ма
ронитекаоеретикемонотелите.
186
Када су се године 1182. маронити уединили са Римском црквом
под влашу крсташа и одрекли ереси, заташкали су своу полу
милениумску еретичку прошлост и сачинили едно ново, замршено
житие свог родоначелника патриарха ована Марона (685707. г.).
Ова спис не обашава, него само замагуе, за историу ош увек
неасан почетак ихове Цркве. Научник В. В. Болотов ову поаву
код маронитамонотелита иховог сопственог патриарха, обаш
ава следеом хипотезом. Омаров наследник, калиф Гашам кои е
умро 720. године, први пут дозвоава хришанима Антиохие да себи
изаберу патриарха што им е иначе било забраено више од пола
века. У то време е у знаменитом центру манастира Марона могло да
дое до таног поставаа патриарха, а када е Гашам дозволио об
нову патриаршиског трона, Антиохици су га прихватили. Патри
арх кои ние имао званичну дозволу, ипак е остао код Маронита.
ован Марон не постои у списку Антиохиских патриараха. Значи,
ако е он стварно постоао, онда е био у своству посебног, еретич
ког патриарха меу Маронитима монотелитима. Имена егових
наближих наследника са зваем маронитских патриараха ихова
легенда не познае, док епископа у IX веку има повеи бро. У то вре
ме су Маронити живели скоро у потпуно независности од Арапа, док
су пак у пракси, постепено сасвим прешли на арапски говорни език.
У богослужеу су очували сво стари сирискоарамески език, али
иегаодржавауобавиеногуарапскуазбуку.
Када су се их 40.000 Маронита уединили 1182. године са латин
ском црквом, убрзо су почели да се одваау од их, да би 1215.
поново ушли са има у униу. едан део их е ипак остао одвоен од
Рима,сведокихуниауXVиXVIвекууцелининиепрогутала.
187
ОДНОСИСАЕРМЕНСКОМЦРКВОМ
УВРЕМЕМОНОТЕЛИТСКИХНЕМИРА
Ми смо напустили ток збиваа у ермении баш у оно време уни
е (632. г.), коу е закучио католикос Езра са императором Иракли
ем; униа коа ние била народна, те се због тога читаво ово време и
прекидала. Томе су Грци сами били криви ер су своим монотелит
ством одбили ермене од себе. Баш у тренутку ихове уние са ер
менима, Ираклие, кои е обавио сво Ектезис 638. године, удара по
Халкидонском Сабору, коме су уз толико тешке напоре пришли ер
мени. Тада е антихалкидонска странка, иначе врло популарна меу
ерменима, дигла главу. А ве када е обавен Типос (648. г.) дефи
нитивно су почели да говоре како е Халкидон споран и код самих
Грка, те да ермени немау никавог разлога да меау Григориеву
веру за веру Лава. У то време е католикос био Несерс III, кои се
иначе васпитавао у Грчко и био присталица Халкидонског сабора.
ега е опште стае приморало да окупи сабор у Довину 648. године,
на коме е дошло до праве провале ерменског патриотског осеаа,
усмереног управо против Халкидона. Била е поново издата посла
ница са монофизитским учеем. Меутим, Грцима су требали ер
мени, па их е император Конста II (641668. г.) убедио у то да их они,
Грци, не напуштау тиме што се поавио у Карину и са воним едини
цама како би им помогао. Ова чиеница е изменила ориентациу
тамоших антихалкидонаца, кои су се колебали у односу на Арапе.
Требало е сада признати императора као спаситеа од Арапа и при
хватити егов предлог да се обнови уедиее. Нерсесу лично то е
било лако, али за многе ерменске епископе врло тешко. Император
е дошао на ноге Нерсесу у Довин, одржана е заедничка Литургиа
мира, и на о е Нерсес свечано обавио прихватае Халкидонског
сабора. ерменски летописац нам о томе саопштава: Литургиу е
служио по грчком обреду грчки ере; били су укучени и цар, и ка
толикосисвиепископи;понекодобровоноапонекосилом.
188
ермениа е 663. године потпала под власт Арапа и опет почела
да живи своим издвоеним црквеним животом, не одричуи се ош
увек формално постоее уние. ихова психолошка одвоеност од
Грка се манифестовала у томе што су ермени едноставно били не
заинтересовани за монотелитске распре, што су остали мимо VI
Васеленског сабора, кои е коначно потврдио две природе са
Халкидонског сабора. Изгледало е као да нису обратили пажу на
низ прописа Трулског сабора кои су посебно били усмерени против
неких обичаа у ерменско цркви. Ове наредбе су рачунале на пра
вославни део ермение са поглаваром Авганистанског католикоса,
НерсесБакура (700. г.). Он е у црквеним молитвама помиао грч
ког василевса, те е тиме пружио прилику свом конкуренту, главном
католикосу Сахаку (Исаку) III Егии (Илии, 703707. г.) да пред
Арапима оклевее НерсесБакура као изданика. Калиф е послао
трупе и тражио од Нерсеса да се окане грчке вере. СахакИлиа е
дошао са калифовим захтевом у Партаву, у Нерсесов катедрални
град. Нерсес се ние покорио ему, па е ставен у окове, и у око
вима е и умро. Био е тада сачиен специални акт о одбацивау
православа и о свечаном проглашеу монофизитства (707. г.). Сви
су под принудом ставили свое потписе, па е поново успоставена
единственамонофизитскаерменскацрква.
Она се на ова начин уединила и ступила у нову епоху иконо
борства.
189
190
VIIВАСЕЛЕНСКИСАБОР
787.ГОДИНЕ
191
192
ИКОНОБОРСТВО
У то време стекао се утисак као да питае иконопоштоваа ние
у духу грчког богословског теоретизма и гносиса; изгледало е као да
е то чисто практично питае. Меутим, оно е код Грка добило вео
ма продубен, истински богословски третман. Било би натегнуто
ако бисмо успоставали било какву логичку везу са бившим ереси
ма и поавом иконоборства. Чак су се и сами иконоборци трудили да
православне иконопоштоватее прекоревау, додуше неспретно и
свадиво, час за несторианство, час за монофизитство, не пружауи
импритомништаниново,нипринципиелно.
Иконоборство е едноставно покренуло и истакло у први ред
едно сазрело питае кое е одавно постоало. По своме духу, ико
ноборство е наступало са оним наредним културним и политичким
програмом, кои е поставала на дневни ред нова Исавриска ди
настиа;онагаеиучинилаактуелним.
Негирае икона е постоало и у давна времена. Прихватае
хришанства од удеаца, исто као и период прогона, нису пого
довали неком особитом развоу споаше изражаности хришан
ства. Меутим, и у првом катакомбном периоду ние могла а да се не
поави промишена, тановита символика. И у скулптури и у живо
пису приказивао се четворокраки крст, понекад као слово X; затим
су изображавани голуб, риба, брод, т. сви они символи кое су хриш
ани разумевали; па чак и такви кои су били преузети из митологие,
као нпр. Орфе са своом лиром, или крилати гении, кои су касние
постали у велико мери типични и за ликове анела. IV век е био век
слободе да се у хришански храм уведе опште прихваена орнамен
тика по зидовима са комплетним библиским сценама и иконописа
ем нових хришанских хероа, мученика и подвижника. Св. Васили
е Велики у свом говору кои е посветио успомени на мученика Вар
лаамапозиваживописцедаликовнообележееговеподвиге,ито
193
едноставно, као да се ради о сасвим обично ствари. ован Златоусти
нам говори и о веома раширеном изображавау портрета св. Меле
тиа Антиохиског. Блажени Теодорит помие портрете Симеона
Столпника кое су се продавали по Риму. Григорие Нисиски е ганут
до суза док гледа слику Приношее Исака на жртву. Астерие
Амасиски се одушевава сликом мученице Евтимие. Очигледно да
ова обича постае опште прихваен. У IV веку иконографиа од
доста апстрактне символике одлучно прелази на конкретно илус
троваепризораиликоваизцрквенеисторие.
Нановиа археолошка ископаваа (1932. г.) професора универ
зитета М. И. Ростовцева, коа е он вршио у римском граду Дура на
Еуфрату, пружау нам документоване податке да су се ве полови
ном III века хришанске цркве, па чак и удеске синагоге (!!) осли
кавале сценама из Старог Завета, а хришанске цркве и из еванел
ске историе. Све се ово догаало како би се пратила и подражавала
модаримскихграевина.
Ми исто тако знамо, да се баш свим учитеима Цркве ово ние
свиало.Понекогасуовеиконезгражавале.
Тако нпр. Евсевие Кесариски одбиа жеу императорове сес
тре Констанцие да о набави икону Христа. Божанска природа е
неизобразива али, ми смо научили да е егова плот нестала у слави
Божанства, а живот е апсорбовао смрт... Дакле, ко е онда у стау
да мртвим беживотним боама и сенчеем одслика сиауу, блиста
уу, зраковиту светлост егове славе и еговог достоанства; и то
ХристапрославеногздеснаодОца?
Св. Епифание Кипарски е у Анаблату (Палестина) запазио у
едно цркви (али не у егово епархии) завесу са ликом човека(?).
Он е завесу стргао и дао та материал за покров некаквог премину
логсиромашка,ацрквиепоклониодругикомадтканине.
На Западу, у Шпании на Елвирском (Гренада) сабору 300. годи
не била е издата наредба против зидног живописаа по црквама.
Ево 36. правила: Placuit picturas in ecclessis esse non debere, ne quod
colletur aut adoratur in parietibus depingatur, т. одлучено je да су
живописани ликови у црквама непотребни, те да се оно што е изо
браженоназидовиманекитиинеобожава.
Ову одлуку против икона неки су покушавали да протумаче у
смислу заштите икона и то 1) од светогра прогонитеа хришана и
рушилаца храмова, и 2) од карикатуриста и потсмешиваца из уде
скихипаганскихредова.
Меутим, мотив овог канона уопште ние та, него е очигледно
иконоборачки. Због тога е прихваено становиште да се ова наред
бапротумачикаодиректнаборбапротивлажнихиконопоклоника,
194
т. против паганског екстремизма кои е продро у хришанску сре
дину и уплашио оце сабора. Значи да е од самих почетака постоала
чисто унутраша, и у црквеном смислу, дисциплинска борба против
иконопоштоваа.
У монофизитству се, због егове спиритуалистичке тенденцие
занемариваа човечие природе у Христу, ве одавно запажала ико
ноборачка струа. ош е краем V века у доба Зинонове владавине,
борац за монофизитство, епископ Хиерапоа Филоксен (Ксенаиа)
хтео у своо епархии да укине иконе. Севир Антиохиски е такое
одбацивао иконе Христа и анела, исто као и приказивае Светог
Духа у виду голуба. У VI веку Анастасие Синаит штити пак иконе
од неких опадача. А Симеон Столпник Млаи жали се императору
устиниану II на оне кои вреау иконе Сина Божиег и Свесвете
ПреславнеБогородице.
На Западу е епископ Серен у Марсеу 598. године поскидао ико
не са зидова у цркви и избацио их, ер их е, како е он то мислио, су
еверно поштовала паства. Папа Григорие Велики е писао Серену
хвалеи га макар и због inconsideratum zelum, т. проверене ревно
сти, али га и прекорева због уништаваа икона кое служе обичним
удима уместо кига. Папа е захтевао да Серен поврати иконе те да
обаснипаствисвопоступакиистинскисмисаопоштовааикона.
У VII веку е на острву Криту дошла код Неапоског епископа
повеа група хришана коа е водила борбу против икона ослаа
уи се на Стари Завет и коа е осуивала оне хришане кои чест
вуусветаместа,светокамее,аимоштисветаца.
ован Тесалониски (Солунски) брани иконе од хришанацепид
лакакоитражезачкоицеговореи:акоемогуедасечакиБог
кои се поавио у плоти ослика, на коо се то основи ипак могу изо
бразитибезплотнидухови,анели?
едан ходочасник са Запада идуи на Исток, неки Аркулф, пише
краем VII века како е успут примеивао иконоборачка деловаа.
Видео е у самом Константинопоу како е неки гневни фанатик ски
нуо са зида едне зграде Богородичин лик изрезбарен у дрвету и
бациогаунужник.
Познато е да се император Филипик Вардан спремао, пре него
што е био збачен 713. године, да изда закон против клааа икона
ма. Он е тако био ориентисан због свое монотелитске идеологие,
а и због свог завичаног ерменскопавликианског (еретичког) вас
питаа,коееималонеприатескиодноспремацрквеномкулту.
Поава ислама у VII веку са еговим непомиривим ставом пре
ма било каквом живописном и скулптурном изображавау човечи
ихинадчовечиихликова(безличнесликеизживотискогибиног
195
света се нису негирале) поново су оживеле оне суме у законитост
икона. Ово никако не значи да е то било свугде него у првом реду у
оним регионима кои су се граничили са Арабанима: Мала Азиа и
ермениа. Становништво у овим областима се у националном сми
слу доста разликовало од хеленских подруча Морие, Атике и Маке
доние. Тамо, у центру Мале Азие, од искона су притаено живеле
древне антицрквене ереси: монтанизам, маркионитство, павликиан
ство, све саме доктрине кое су по своме духу биле антикултурне и
антииконичне. У то сфери ислам им е био разумивии, некако
савршении, духовнии од хришанства. У такво атмосфери импера
тори кои су трпели вековни притисак фанатичног ислама, нису мо
гли да издрже а да не падну у саблазан, т. отклонили су сувишну
препреку због мирног суседоваа са религиом Мухамеда. Нису уза
луд заштитници икона називали императоре иконоборце
т.сараценскимудриаши.
Ово веронаучко додворавае неприатеу и конкуренту хриш
анске империе ствар е сама за себе, те не би могла сасвим да оба
сни она изопачени ентузиазам, кои е био карактеристичан за про
грам иконобораца. Иконе су само едан део, едан дета иховог ре
форматорског програма. Несумиво е да е то била ствар ондашег
државногикултурногпрограма.Акакаветобиопрограм?
Сви историски извори из времена иконоборства долазе од гтро
гааних и понижаваних православних верника, те се зато цареви
иконоборциуимаприказуунацримбоама.
Историска обективност овде захтева извесне исправке. Меу
тим, ове исправке су се убрзо претвориле у своу екстремну краност.
Симпатие немачких протестантских, а и неких источних историчара,
нпр. Папаргиопула у егово Истории хеленског народа склони су
да у потпуности оправдау императоре иконоборце приказууи их
просто као прогресивне реформаторе. Наш професор Терновски
упореуе овакав прилаз са мишеем о реформама Петра Великог
у нашо истории. Можемо само замислити како би било тешко об
ективно оценити те реформе да су били уништени сви историски из
вори,адасуосталесамооптужууеречиСтефанааворског.
И стварно, у едно смирено анализи императора иконобораца
они се поавуу као искусни владари кои су обнавали државну
целину и ену мо, поавуу се као организатори армие, владари
кои убирау државни порез, а притом и хумани законодавци. Проб
лем са иконама православни летописци описуу тако као да су им
ператори само прогаали иконе због свое вандалске грубости, да су
уништавали културну баштину и рушили школе. Меутим, ово треба
прихватити,алисаисправком.Акосучакиконоборцииспаивали
196
киге, кое су за их биле неприатеске, ако су и затварали пра
вославне школе, они су истовремено форсирали и едну и другу
кижевностиподржавалиидругитипшкола.
Истинитост ове црте варварства код иконобораца захтева из
весно суптилние поимае. Просвееност Византие и ена мисаона
култура су у велико мери биле ослабене после устиниана Вели
ког (527565. г.). Преаши нафинии проблеми догматике касние
нису били доступни веини богословских умова. Нова поколеа су
могла да се ухвате само за она питаа коа су била доступниа поед
ноставеном мишеу. Императори VII века су углавном потицали
од варварских предака Исаврие и ермение. Мада су понекад и били
на висини просвеености свога времена, ипак е ихов тон умоваа
био рационалистички. Закачили су се само за ово едно питае, кое
е било општеразумиво и за широке народне масе, па е читава
ствар са иконама довела до крвавих прогааа. У томе е ихова
грешкаиихованепопуларностуистории.
Уопште узев, данас се императорско иконоборство у истории
приказуе као правац кои е по духу аналоган епоси Реформацие.
Исти такав е био устанак световног духа против клерикалног духа
Средег века. У истом том духу се побунио против клерикализма и
световни немачки дух Kulturkampfa из Бизмарковог доба, као и
лаички фанатизам III Француске Републике, коа се одвоила од Ка
толичке цркве. Ова дух е сродан нашем либералном и радикалном
просветитеству кои е ве попримио варварски неизмерни
бошевичкидеспотизам.
Владари иконоборци су сматрали да е ради државног благоста
а потребно да се и удски потенциал и новчана средства изузму од
монаха и Цркве, да се све усмери на државну касу и вону силу, те да
се очисти клерикализам из државе. И стварно, у текуем животу
државе биле су приметне патолошке екстремности. За време усти
ниана II, 695. године, за министра финансиа е био поставен ава
Теодот. Показао се у прикупау пореза као врло суров и неправе
дан, тако да га е 696. године линчовала руа. У време императора
Анастасиа II, 715. године, био е поставен за главнокомандууег
армиама ован, акон храма Св. Софие, кога су такое убили, али
воници. Године 696. два монаха су били главни уротници приликом
збацивааустинианаII.
Као што су се борили против икона, императори иконоборци су
се борили и против манастира и монаха, уз проповедае секулари
зацие и то не само манастирских имаа, него и укупног културног и
кижевног живота. Не само да су им манастири апсорбовали удски
материалнамеенармии,негосудржалиупоседуивеликематери
197
алне вредности у виду метоха. Императори иконоборци су истовре
мено двоструко били огорчени; прво против икона кое су штитили
монаси, а друго, у суштини против монаштва, кое су искореивали.
Другим речима, замисао да се униште иконе можда се сама по себи и
не би распламсала у тако одлучну борбу световне власти, ер иконе
саме по себи и нису биле у то мери повезане са материалним инте
ресимадржаве.
Надахууи се световним државним интересима усмереним
против монашког стила народне побожности, императори су се на
супрот томе одушевавали лаичким духом, кои е у то време пред
ставао новину. Прекоревали су монахе за ,
,т.бескуникеогрезлеумрак.
Уместо мрака аскезе и поканичких суза, императори су на
глашено препоручивали светски начин живота, теревенчее и
убависае. А уде кои су се придржавали преаше обредне ре
лигиозности проглашавали су за политички неподобне. Из импера
торске титуле е била избачена речца , т. свети. Касние е
Петар Велики са злурадим поривом поздравио, поновио и до ек
стремедовеоовасветогрдниживотниентузиазам.
Уопште узев, ова државни интерес у православним царевинама
више се пута у овом смислу сударао са тзв. клерикализмом. Нарав
но, сваки пут у стилу дате епохе. Код нас е на пример, чак и ре
лигиозни Иван Грозни говорио: Нееш нигде наи да царство не
буде разорено, уколико име влада поп. А Петар Велики: Када су
грчки императори лицемерно почели да се праве да су побожни, и да
напуштау свое владарско звае, а поготово ихове жене, онда
су им се приближиле неке варалице па су искамчиле да по градовима
граде манастире. Тако е само на едном каналу, од Црног мора па до
Цариграда било скоро више од 300 манастира; а кад су се Турци при
маклиЦариградуедвадасенапабирчило6.000воника.
198
ПОЧЕЦИИКОНОБОРСТВА
УВРЕМЕЛАВАИСАВРА(717741.г.)
Лав е по роеу био Исавриац, а конкретно по породици, Сири
ац , Семит. Завича му е била Германикиа (Мараш) на
граници Киликие и Сирие. По функции е био источни главноко
мандууи, т. вони губернатор у двема провинциама Фригие. Он е
одрастао и навикао се на општеприхваене иконоборачке помове,
како меу павликианцима кои су се поавили у ермении, тако и
код монтаниста и новатианаца, кои су брочано били врло присутни
у Фригии. Лав е у узурпаторском маниру преотео власт од неаког
Теодосиа III. Меутим, Лав се одмах оправдао тиме што е спасао
Константинопо од стравичне опсаде Арабана. Ова спасилачки
потез Лава Исавра представао е за империу велики историски
подвиг. Положа Византие е тада био аналоган оном будуем
страшном тренутку уочи 1453. године. Да Лав тада ние победио
Сарацене, Констанатинопо би ве 717. године био под арапском
муслиманском влашу, т. читавих 700 година пре турске власти. Са
Запада су Словени притискали Грке; Бугари су ве били у Еноси, а
Арабани су опколили Константинопо. Овако се Византиска им
периа свела само на престоницу. Лав е одолевао Арабанима.
После опсаде коа е траала целу годииу, од августа 717. до августа
718. године Арабани су се повукли, изгубивши 150.000 воника, па
су се са пет ратних бродова вратили у Сириу. Меутим, они се врло
брзо опоравау те поново преотимау од Грка ермениу, Капа
докиу и Витиниу. Лав их е ипак коначно потукао у Фригии, под
Акрионом. Догаало се то ве 740. године. Ова победа никако ние
била случана; Лав е у остварио путем комплетне реорганизацие
старе армие и то у контексту са истовремено спроведеним економ
ским реформама. Воне потребе су навеле Лава да буде и религиозан
реформатор.ИмамоаналогиусареформамаПетраВеликог.
199
Лав е, рецимо, подигао дисциплину у своо армии; издао е
кодекс закона, тзв. Еклога, , као и посебни Земораднички
закон, , како би одбранио слободу земорадника од
робовске зависности. Супротно 78. правилу Трулског сабора, Лав
издае едан либерални закон о мешовитим браковима, али само да са
обестранебудухришани.
Прошло е читавих десет година од Лавове владавине, док се он
одлучио да иступи против икона. Прво е добро проценио ситуациу,
па е пронашао ослонац у едном делу ерархие. И ние било случано
што се релативно врло брзо, 754. године, скоро читав византиски
епископат, и то саборно, у присуству 338 епископа, изаснио против
икона. У овом случау ние било неког посебног притиска. Епископи
су могли да помишау да е ова мера подии духовност и рели
гиозност у народу, и да е избавити ерархиу од реалног радикали
зма. Доста касние, око 825. године, император Михаило Травл се
жалио како неки Византици узимау иконе приликом крштаваа
свое деце. Други опет нее да узимау у уста Св. Тело док се пре
тходно не положи на свете иконе. Неки пак свештеници стружу боу
са икона па е додау Св. Крви. Поедини више воле да служе литур
гиу по куама и то на светим иконама, уместо на црквеним пре
столима.
У почетку се меу малоазиским ерарсима формирао скоро
читав кружок противника икона. едан од наактивниих био е Кон
стантин Наколиски у Синадско митрополии (Фригиа). Био е то
човек оскудног образоваа, али фанатичан. Он се успротивио кла
ау рукотвореним предметима, , па
етимеизазваопротесткодСинадскогмитрополита.
Ова е пак са свое стране писао Константинопоском патри
арху Герману о свом бунтовном епископу. Али... Константин ние
био усамен. Епископ Тома Клавдиопоски (Понт) ош е жеше
био разарен против идолопоклонства, кое е ве Стари Завет за
бранио (К. изласка, 20, 45). Константин и Тома су се упутили у
Константинопо код патриарха Германа, кои их е убеивао, па му
се причинило да их е и убедио. Била е то Германова наивност. По
повратку у Клавдиопо Тома одлучно забрауе иконе; Константин
Наколиски исто то ради. ихов треи истомишеник е био Ефески
митрополит Теодосие, син збаченог императора Тибериа. По своим
везама митрополит Теодосие е уживао поверее и Лава III Исавра.
ош е од веег значаа чиеница да се Анастасие, синел патри
архаГермана,такоеприклониоиконоборцима.
Ово врее се пренело и у Двор Лава III, а и ош едним другим
путем,прекопривременогдворскогфаворитаиЛавовогкрвног
200
сириског роака, Висира. Та Висир е допао у заробеништво код
арапског калифе езиде II, прихватио е ислам и тамо направио кари
еру. Висир е био у великом приатеству са главним тибериским
рабином у Палестини. Он е повезао рабина са калифом, а рабин га
е наговорио да протера идолопоклонство као схватае и праксу коу
су у Палестину и Сириу унели хришани. езида 723. године издае
указ да се униште сви ликовни предмети на улицама, трговима или
зградама кои изображавау човека. Указ се спровео у живот риго
розно и разорно. Прича о овоме се раширила по Мало Азии, с тим
да е ову иконоборачку заразу пренела горе поменута група епис
копа. Али, што е наинтересантние, долази до приближаваа Лава
III и Висира, кои се вратио из заробеништва и поново постао
хришанин. Император е сада од ега направио патрициа. ихово
мишее о иконама се поклопило. У иховом заедничком завичау
Исаврии Сирии од давнина е цветало месалианство, коме су
толико биле туе иконе и иконоборачко павликианство. А можда су
обоица имали и расни, семитски отпор према ликовним умет
ностима.
Иконоборачки покрет, кои е настао меу ерархиом, наишао е
на захвалан одек у срцу Лава III. Веома му е било стало до тога, као
до дужности егове религиозне савести. Када е 726. године дошло
до вулканске ерупцие у морском дну северозападно од Крита, тада
се измеу Кикладских острва поавило едно ново острво. У овоме
е император Лав видео знамее гнева Божиег. Због чега? Због
идолопоклонства. Тако се то тумачило у дворским круговима. Им
ператор е сазвао Тани савет, тзв. Silentium, да би изложио свое не
гативно мишее о иконама. Али како е патриарх Герман мислио
да е немогуе такво питае решавати без васеленског сабора, им
ператор е онда донео одлуку да делуе постепено, без заоштраваа.
Паживо ишчитавае настариих ондаших текстова, углавном
хронографа Теофана, не упууе на то да е император обнаро
довао некакав устав 726. или 729. године. Али е несумиво да е био
учиен покуша са своеврсном чистком: склаати иконе са видних
места, или их у црквама издизати у висину што е могуе више, како
их народ не би целивао и не би им се клаао. У току читавог цар
ствоваа Лава III иконе се из храма Св. Софие нису склаале. Овим
компромисним методом могуе е и обаснити чиеницу да е ош три
и по године патриарх Герман остао на своме месту. Изгледа да се и
император Лав обраао народу са саветима да одустану од клааа
иконама. Меутим, успех ние долазио, па е на крау краева прешао
на грубе солдатске мере. Свое сурово гледае на те ствари (што е
билообичнозатовреме)Лавефактичкивебиопримениоупрак
201
си првих година свое владавине. Из неасних разлога он е 723. годи
не издао нареее да се сви удеи и монтанисти у империи насилно
гтокрсте. Неоспорно е да овакав гест сведочи да просветитество
Исавриаца ние истоветно са слободоубивом епохом Ренесансе,
или XIX века. Било е то просветитество варвара и деспота. Прому
урни удеци су се договорили да прихвате крштавае како би
преварили безумног гоа, а фанатични, искрено безумни монтани
сти у Фригии окупили су се у едном свом храму, и сами себе
спалили.
Ова епизода свакако не може да потврди да е император Лав на
водно посебно симпатисао удаизам због еговог неприатеског од
носа према иконама, или пак монтанизам, те да е, ето, размиша
ем дошао до иконоборства. Меутим, Лав е несумиво и овим
путеммогаодаразмишакакобиудецепримамиоуредовеЦркве.
Читава ствар е отпочела од своеврсног експеримента, од ук
лаааСпаситеевогликасавидногместа,сакапиенаДворском
тргу, коа се звала Халкопратиа. Лик е носио име , у
смислу меничног гаранта, емца. Лик е поставио едан византиски
трговац поморац, у знак захвалности за едно невероватно избав
ее од неке тегобне новчане обавезе. Притом се Спасите, или
пак егово свето име, поавило вада као емац за дужника. Ова
лик е папа Григорие II назвао statua. ован Зонара као , т.
као ковани лик; док га Кодин зове , бронзани стуб.
Тониебиларавнаиконасликанабоама,негоскулптура.
Можда е то била статуа, слична оним позлаеним фигурама кое
поставау у ужно Француско и Италии на куполе уместо крста; а
можда е било и реефно распее на основи крста. Тек официр кога
су прслали да скине фигуру , ние е
просто дохватио, него у е, пошто се претходно попео лествицама,
три пута због нечега секирчетом ударио по лику изображеног
Спаситеа
. Као да е желео да са крста само одвали рееф Хрис
товог тела, а крст да остави нетакнут, пошто су иконоборци крст де
монстративно поштовали. Богохулникуофициру гомила ние до
зволила да докрачи свое изругивае. Збацили су га са мердевина,
линчовали и дотукли моткама. У овоме су се нарочито истакле жене,
.
Ова хуморни термин мироносице вуче корене из древности.
Том приликом е убиено и неколико воника. Због овога су осуена
на смрт деветорица уди, као и едан инок, неки Теодосие. Били су
ово први мученици због икона. На то упражено место Лав е поста
виокрст,аисподеганапис:НеподносеидасеХристосизобра
202
жава у безгласном и бездисаном лику од земанопостоеег мате
риала, што е Светим Писмом забраено, Лав са сином, млааним
Константином, уцртава на капии тросунчани облик крста, похвалу
верника.
уна месеца исте те 726. године нови иконоборачки талас у ар
мии демонстративно се манифестовао кроз едан нови изазовни ин
цидент. Арабани су били опколили Никеу. Опкоени граани су
се у молитви сабили око едне иконе Маке Божие. едан воник е
заврачио на икону камен, па о е поломио ногу. Очигледно е ико
на била дело неког ваара. Предае преноси да е следеег дана у
борби са Арабанима та воник био убиен каменицом. У овом до
гаау су православни видели знамее, те су ош одание продужили
дапоштууиконе.
Изгледа да су власти ипак биле уништиле све иконичне предмете
везане за Цркву, кои су се налазили ван цркава. Бро мученика и ис
поведника за иконе у време Лава Исавра овим случаевима се и
исцрпео; он се ние осмелио да разбуктава прогаае, имауи у виду
реалну реакциу. Острва и ужна Елада су се ве били побунили, па
су чак истакли Косму као претендента на престо. Флота устаника е
ве пловила према Константинопоу. Меутим, Лавове трупе и
флотасуКосмупотуклеузпомочувенегрчкеватре.
О иконоборству се на Западу сазнало од очевидаца, западних
трговаца кои су се нашли баш у време народног бунта поводом ски
даа Спаситеевог лика са бронзане капие, Халкопратие. У писму
папе Григориа II упуеном императору можемо прочитати: Нашли
су се тамо комерсанти, трговци из Рима и Галие, онда Вандали из
Мауритание, Готи, едном речу из свих земаа унутрашости За
пада. По повратку у домовину свак е у своо земи причао о твоим
дечим поступцима. Онда су свуда отпочели да лупау твое портрете
о зему, да их газе и унаказуу тво лик. Папа е 727. године орга
низовао у Риму сабор и на ему потврдио законску снагу иконо
поштоваа.
Ако се ве Елада била подигла на буну, онда е утолико пре било
разлога, и то осим богословских, за побуну и на Западу. Питае
насртаа византиских василевса на Цркву и на догму било е за неко
време одложено због папиног нерасподожеа, кое е било повеано
реалним страхом од секуларизацие црквене имовине коу е био нау
мио Лав. У Италии се у ваздуху осеало расположее за побуном и
иступаем из Византие, те преласком под власт нових западних
краева. Папа Григорие II е био симбол таквих расположеа; па е
императору Лаву било тешко да ступа са Западом у отворену борбу
збогикона,утоликопрештоеиусамомКонстантинопоупатри
203
арх Герман био ихов присталица. Иконе су остаале ош увек уну
тар цркава и само е постепено у ерархии нарастала иконоборачка
склоност. Лав е осматрао и приближавао себи наприкладние ер
архе. Меу таквима се нашао Анастасие, протосинел патриарха
Германа. Лав га е у мислима видео као Германовог заменика, па е
одлучио да изврши на патриарха директан притисак. Император
тако 729. године позива себи св. Германа на приатески договор,
кои ние успешно завршен. Анастасие после тога отпочие авну
агитациу против Германа, кои му говори: Немо много да се жу
риш, можеш ош доспети на хиподром. А то е значило да се може
запетати у рискантну политику и бити авно жигосан. И стварно,
после 15 година, Анастасиа ставау на магарца и воде га осрамо
еногпохиподрому.
Назад император 17. I 723. године поново позива патриарха на
затворено саветовае Врховног савета, (), Silentium, и
одлучно постава питае икона. Патриарх е опширно изложио
свое неслагае, али видевши своу немо, сам е скинуо са себе
ознаке чина и рекао: Ако сам а она, баците ме у море, али Госпо
дару, без васеленског сабора ништа не треба да се меа у области
вере. Св. Герман се тад повлачи на свое имае Платанион и убрзо
тамоумиреудубокостарости;имаоепреко90година.
ош пре овог одлучууег тренутка, св. Герман е писао папи Гри
гориу II о свом отпору кои е пружио императору. Сачувао се одго
вор Григориа II у коме папа поздрава св. Германа као свога сабра
та и борца за Цркву. И стварно, св. Герман е са своом кротком
нарави био заштитна брана коа е спречавала дозрело иконоборство
уЦркви.
Анастасие, кои е одмах ступио на патриаршиски престо после
Германове смрти, обавуе своу циркуларну посланицу (),
коом дае црквену санкциу иконоборству. Император лично ни
какав други указ ние 730. године обнародовао кои би био против ик
она. Сама ова воа едног патриарха отворила е нову страницу
иконоборства унутар ерархие. Многи су ропски пошли том помод
номзваничномтрасом.еретизамеопетнаИстокуушаоумоду.
Опште е познато наступае ученог и истакнутог Грка, ована, у
заштиту икона, кои е иначе био државни саветник у калифату
Дамаска. Какав парадокс. Високи достоанственик, министар у едно
држави коа ратуе против било ког вида икона, иступа као ихов
заштитник, и то управо у оном тренутку када у направославнио
држави грчко отпочие са висина престола и ерархиске врхушке
ратпротивикона.ЧувенесуипосланицеованаДамаскинауза
204
штиту икона. Прво писмо е он написао убрзо после 726. године, а
следеа два након ступаа Анастасиа на патриаршиски престо, т.
после730.године.
Желеи да напакости овану, Лав е писао калифи да му е ован
неверан. Касние житие из XI века приповеда о чуду срашеа ова
нове руке, коу му е калифа био одсекао. Супротно томе, по ована
злокобни иконоборачки сабор одржан 754. године, приказуе га као
неприатеа византиске империе, те као арабиског патриоту. Има
неких нових историчара кои сматрау да се ованово иступае
против Лава могло схватити као корисно за арабиске државе, ер су
му Византици као прекор надели арабиски породични надимак
Мансур, што значи помоник у победи. Овако е био назван едан
Грк кои е помагао Арабанима да заузму Дамаск. Могуе е да е
од ега и потицао ован Дамаскин. То ест, фамилиа ованова, као
и он лично, сматрали су се за калифове приатее и уживали су е
говоповерее,безобзиранапричуизжитиа.
205
ЗАОШТРАВАЕКОНФЛИКТАСА
ЗАПАДОМ
Ово заоштравае се очито огледа у неаутентично полемичко
преписци императора Лава са папом Григорием II. Ту се меутим
налазе и извесна аутентична писма, а што е наважние, и извесне, за
товреме,отрцанемислииаргументи.
Наводно пише Лав ово: Иконе, то су идоли кое забрауе II за
повест. Народ суеверно поштуе материу и свеце сматра за богове.
Као што е израилски цар езекиа уклонио услед народног суевера
из храма Мосееву бронзану змиу, коа се чествовала 800 година,
тако сам исто и а данас, 700 година после Христа приморан да са
трем нагомилано суевере у хришанском народу. ер на то имам
правоитоемоадужностпоштосамцариере.
Ова последи израз се често цитира приликом карактеризацие
византиског цезаропапизма. Меутим, ово не одговара профано
идеологии императора иконоборца. У полемичко ватри уди не би
вау увек доследни. Управо због оваквих идеа у очима Запада су сви
византискивасилевсибиликриви.Овоепримертипичнеоптужбе.
Папа Григорие II осууе ову царску самовоу и поред осталог
оповргава Лава следеим неуудним аргументима: Ако ти ниси ве
научен од разумних, онда се учи од глупих. Иди у школу и деца е те
научити. Ако ти тамо покажеш свое непоштовае према Христу и
БожиоМаци,децаетегаатисвоимтаблицама.
Папино супротставае императоровом еретизму ние могло а
да не распламса накупено незадовоство у Италии против визан
тиског режима. Лавове поачане дажбине су ош више заоштриле
ово незадовоство. А Лангобарди, кои су притискали са Севера, све
овокористетезаузимауцелуИталиу,грчкуРавенуипапскиРим.
У овакво ситуации безумност нове ереси и политички и
црквено одваала е Италиу од Византие. Претходне ереси су одво
илеИсток,аовановаересепомогладасеотргнеиЗапад.Овако
206
се еретизам византиских императора показао као погубан и у по
литичком смислу, и као веома крив у сазревау поделе Цркве. Папи
на вазална зависност од Византие сада е прешла у вазалну завис
ност нових покровитеа. Ломбардиски краеви кои су постали
хришаниврлосубрзоримскепапеучинилисветовнимвладарима.
Пре него што е прва наредба Лава III Исавра од 726. године и
доспела до Рима, Лангобарди су ве били заузели Равену и друге гра
дове; а византиски намесници су наметнули велике дажбине на
ужну Италиу, а посебно на цркве. Папа е стао у одбрану станов
ништва оптерееног порезима. Меутим, византиски чиновници,
кои су папу у овим околностима сматрали за државног неприатеа,
допустили су да се организуе завера како би папа био убиен. За
подршку им из Византие стиже нови егзарх Павле са инструкциама
добиеним лично од императора, да се уклони (?) Григорие, а да се
на егово место постави други папа. Али, Римани се уедиуу са
Лангобардима, опседау Рим, те не дозвоавау да се такне ихов
папа. Венецианска армиа, становништво Пентапоа и сви Итали
ани изавуу да е се одвоити од Византие, уколико егзарх нагрне
на папу. Папа Григорие е лично смирио бунт, па му е чак успело да
се врати на своу позициу лоалности императору. Али усрдност коу
су у односу на Константинопо испоавали неки западаци ние
престаала; на живот папин е хтео да насрне и византиски губерна
тор Напуа. Убили су га Римани; убила га е папска партиа, као и
егзарха Павла у Равени. И од стране самих Византинаца е затим
дошло до низа нападаа на папу. У меувремену су Лангобарди заузи
мали едан град за другим. А папа е без обзира на то убеивао
Римане да се не предау осеау мрже ne disesterent ab amore
vel fride Romani imperii, да не би одустали од верности или убави
премаРимскомцарству.
Из овога се види у коо е мери дефетизам Римана, т. ихово
повезивае са варварима Лангобардима против Византие, у ства
ри било у супротности са иховим патриотским римским осеаи
ма, а исто тако и у коо га е мери изазвао непаметни императорски
еретизам.
Када е до Григориа II стигла Анастасиева посланица, папа е
одбацио епитет брат и саслужите кои му е патриарх прилепио,
него е раскринкао Анастасиа као еретика и написао е да е га из
општити изЦркве, уколико се не врати православу. Григорие II е
умро 731. године. егов наследник Григорие III е наставио истом
том чврстом линиом. На сабору у Риму, у присуству 93. епископа,
папа е донео резолуциу: Ко убудуе изгужва, уништи, обешчасти
илиосрамотииконеСпаситеа,еговеПречистеМатере,Начис
207
тие и непорочне Деве, или иконе светих апостола и других светаца,
даселишиТелаиКрвиГосподеидабудеизопштенизЦркве.
Меутим, све ове папине посланице упуене цару и патриарху,
успут су биле заблокиране те нису доспеле до прималаца. Слична пи
сма коа су била упуена и у разне друге градове Италие, такое су
била сторнирана. Император е донео одлуку да оконча отпор Рима.
Године 732. била е упуена на Италиу флота, меутим, она е неста
ла у бури, у таласима адранског мора. Озлоеени император е на
метнуо велику контрибуциу на Сицилиу, на Калабриу и на атто
столсконаслее,т.наимовинуРимскекатедре.
Али, осим овог државног и економског меусобног рата са рим
ским Западом, иконоборачко безуме е положило на многе векове
камен темеац и за рат црквени, за раздор, за борбе, за распад Цркве
римске и грчке. Подсвесно се овде манифестовала и разбиауа
улога националног принципа у Цркви. До тог доба древна Велика
Грчка, т. уг Италие (Аспулиа, Калабриа, Сицилиа), где су жи
вели и говорили Грци у то време на свом грчком езику, а такое
скоро цело Балканско полуострво (Ахаа, Епир, Тесалиа, Илириа,
Македониа, Мезиа, Дарданиа) сматрале су се, у складу са старом
империском поделом, провинциама Западне Римске Империе, те су
због тога по црквено организации припадале Римском патри
архату. Меутим, у тим региама црквени живот се ние одвиао по
латинско схеми него по грчко, и то у области богослужбеног езика,
обреда и обичаа. Латинска каноника и латински обред тек што су
били започели са апсорбоваем грчког обреда и то на краем За
паду, на угу Италие. Што се ишло дае на Исток, утица римског
обреда е био све безначании. Меутим, и са грчким езиком и
грчким богослужбеним чинодествоваем, Грци у овим областима су
себе сматрали за лоална чеда Римског патриархапапе. Сада се на
ово става тачка. Император Лав, у своме гневу на папу, без сабора,
своом влашу врши промену Граница Римског и Константинопо
ског патриархата. Он силом отима црквену урисдикциу од папа
на читаво то велико територии, са стотинама епархиа и стотинама
епископа, те е потчиава црквено, патриаршиско власти Кон
стантинопоског архиепископа. Константинопоски патриарси и
сви Византици нису могли да одоле а да им се не заврти у глави од
погодности кое стичу том иховом националном победом. А Римска
црква, т. папе, ние могла а да се према овоме не односи као према
неканонском
насиу,
према
отимачини
наследствапатримоние
апостола Петра. Управо е ова раздор због власти у време патри
архаФотиа(IXвек)довеодожалоснеподелеЦркава.
208
А пошто су овим чином императора Лава Римске папе на из
вестан начин биле истериване из граница дефинитивно хеленизиране
империе, оне су сада почеле да се одваау од еног духа, и од ених
интереса, и да се гурау у загра нових западних варвара. Ико
ноборачкобезумеепродубивалоподелуИстокаиЗапада.
Император Лав е умро (18. VI 741. г.) после свог славног цар
ствоваа и учвршиваа мои свое империе са световне тачке гле
дишта. А Црква, са свое стране, на дан Недее православа, анате
мише Лава овако: Првом назлоуднием иконоборцу, шта више
христоборцу, зловерно звери, кога су завела два евреина, том слуги
демона, богопротивном ратнику Боже Цркве, мучитеу, а не цару,
Лаву Исаврианцу, и еговом лажном патриарху Анастасиу, прого
нитеу Христовог стада, а не пастиру, као и узданицима иховим
анатема!
209
КОНСТАНТИНV
(741775..)
Наставач свеопште Лавове политике био е егов син Кон
стантин, кои е увукао иконоборство у ужасне и свирепе прогоне.
Био е то човек о коме су сасвим супротно мислили светски визан
толози и историчари Цркве. Ови последи су Константину наденули
надимак Копроним = Гностезни, т. на црквеносло
венском: балега, убре, измет, т. Балегови; Летописац Теофан
казуе да е он тако назван ер му се десило да се баш тиме запра у
крстионици док су га крштавали. Бие меутим, да су га православни
тако звали из других разлога. Био е суманути убите коа; стално
се мотао са има; мазао се иховом балегом, убеууи своу
породицу и свое приатее да е то врло приатно и врло корисно за
здраве. Обично би га звали , Коски Константин
Коски.Ацрквениудисупотенциралитаназив:Балегови.
Неки пак историчари Константина узносе у небеса због егових
победа и процвата економског благостаа државе. Меутим, нико
не може да порекне егову варварску опакост и садизам у прогонима
верника, као ни егову личну развратност. Био е педер кога е док
рачила она наогавниа гилава болештина. У еговим оргиама и
теревенкама присуствовао е, због богохулне атмосфере, и извесни
бивши монах, са надимком , т. весели бекриа.
Константинов цинизам у односу на религиу е ишао дотле да е
изгледало као да е он неприате не само православа, него и сваке
религие уопште. Летописац приповеда: Цар е дошао до таквог
безума и лудила да е издао општенародну забрану да се нико од
Божиих угодника и светаца не сме поменути, да се ихове мошти
попуу, те да се нико са молитвама има не обраа, ер оне ништа
не могу. Ова бесрамни скаредник додао е ош своо наредби да нико
не сме да призива заштитницу Мариу, ер она ништа не може, а
забраниоеидаезовуБогородица.Држеиурукамановчаник
210
напуен златницима, и показууи га свима, цар е питао: Колико
ово кошта? Одговорили су: Кошта много. Пошто е истресао
златнике, поново е питао: А колико сада кошта? Одговорили су:
Ништа. Исто е то и са Мариом, рекао е цар док е у себи носи
ла Христа, била е достона поштоваа, не удостоивши е притом
ни имена Богоматере, говорио е ова проклети злодух. А чим е
родила Христа, ничим се више ние разликовала од других жена.
СачуванасисохраниБожеодоваквогхуеа!
Ве на самом почетку свог царствоваа Константин Копроним
е морао да доживи искушее, кое е показало да е егова политика
несигурна база еговом властвовау. егов зет, ерменин Ар
тавазд, иначе главнокомандууи на територии ермение против
Арабана, кои е био ожеен еговом сестром Аном, искористио е
Константиново одсуство и удаеност на источном фронту. Ослаа
уи се на иконопоштоваоце, Артавазд доноси одлуку да изненада
бане у Константинопо и заузме власт. То му и успева; он одмах об
авуе да е Константин мртав, те да е у ово ситуации он легитим
ни наследник. Артавазд обавуе иконопоштовае. Плашив пат
риарх Анастасие признае Артавазда за владара, признае иконе и
свенародно обавуе да е Константин био еретик, кои е чак бе
стидно порицао и Божанство Исуса Христа. У току целе те године
(742743. г.) траало е ово двовлаше. Назад Константин долази са
своим трупама у Константинопо, свргава Артавазда те ослепуе
и ега и еговог сина. А вероломни патриарх Анастасие е био
подвргнут исмеавау (воен е авно на магарцу), али е оставен на
катедризановакаааизановуспремностдаслужииконоборству.
За Константина е ова катастрофа представала привремено
упозорее: не журити много са злоставаем религиозне свести
своих поданика. И стварно, у току читавих 11 година ништа се ние
чуло о новим променама у односу на иконе. Али, после тог предаха
и таних припрема, Константин е одлучио да ствар тако покрене што
е иконоборству обезбедити ауторитет канонског саборног тумаче
а. У току тих година обавало се смишено размештае и одаби
рае кандидата за епископске катедре, као и за друге црквене поло
жае. Када е све ве било припремено, Константин е издао наред
бу да се по свим градовима одржи Silentia, т. саветовае свих оних
духовних и световних завереника; а када се све то обавило, онда е
ерархиа била авно позвана на сабор у престоницу. То е она чувени
иконоборачки сабор одржан 754. године, мада га неки хронолози
датууса753.годином.
211
ИКОНОБОРАЧКИСАБОР
754.године
До кое е мере император Константин одлучно био усредсреен
на организовае овог сабора, може се видети из чиенице што е он
буквално оставио Италиу судбини на воу, коу су стопу по стопу
заузимали Лангобарди. Риму е претила окупациа. Папа Стефан II е
преклиао Константина да испуни свое обеае и да пошае у
Италиу трупе са искусним генералима, како би се зауставила наезда
краа Астолфа. Меутим, Константин то одбиа, будуи да е у пот
пуности био заузет своим иконоборачким безумем. Тако е папа
био принуен да се обрати франачком крау Пипину, да га замоли
за помо и да га венча царским венцем; папина очекиваа су се
остварила. Франачки краеви су преотели од Лангобарда Италиу и
поклонили е папи. Овако е настала световна папина власш.
еретичко безуме византиских царева само е одбиало Римску
црквуодсебе.
Сабор се одржавао у дворцу ериа, на супротно обали Босфора,
измеу Хрисопоа и Халкидона. Био е замишен као васеленски.
Али ни Рим, ни Александриа, ни Антиохиа, ни ерусалим нису
послали свое представнике. Окупило се само 338 епископа. Баш
уочи отвараа сабора, патриарх Анастасие е преминуо. Сабором е
председавао Теодосие Ефески, незаконити син императора Тибе
риа III Апсимаре (698705. г.). Главни стожери сабора су били Ва
силие Трикокав, митрополит Антиохие Писидиске, и Сисиние
Пастила, митрополит Перге Памфилиске. Заседаа су траала од
10. фебруара до 8. августа. Тог дана се Сабор сели у Константи.
нопо, у Влахернски храм. За Анастасиевог наследника император
е одабрао монаха Константина, епископа Силеског из Пергиске
митрополие,пагаесамуздигаонапатриаршискипресто.
На хиподрому е 27. августа био проглашен орос сабора, као и
анатемабранитеимаикона:ГермануКонстантинопоском,
212
, св. овану Дамаскину,
иГеоргиуКипарском.
А оци сабора су императора Константина V величали као 13.
апостола и свечано прогласили: Спасее свету данас би, ер нас ти,
цар,искупиодидола.
Поредак идеа и формулациа овог Сабора е следеи: Под
образином хришанства, аво е увео идолопоклонство, убедивши
хришане своим лажним мудроваем да се не одваау од твари, него
да о се поклоне. да е поштуу и уважавау твар као Бога, а све то
под Христовим именом. Због тога е император окупио Сабор да би
се истражило шта каже Свето Писмо о саблазнууим обичаима да
се праве ликови кои одвлаче човечии ум од оног високог и Богу
угодног служеа и скреу на земаско и материално чествовае
твари, те да се према Божием упутству изрази оно што епископи де
финишу.
Иконоборачки богослови су припадали епоси после VI века, у
време када е снажно био раширен утица тзв. Ареопагитика, т.
мистичних текстова непознатог аутора кои е философирао у духу
неоплатонизма и, поред осталог, ако популарисао идеу о апсолутно
неодреености Божанства путем категориа човечиег разума. То е
тзв. апофатичко богослове. Идеа неизрецивости и неприкази
вости Божанства, била е нанаметивиа и напомодниа идеа оног
времена.омесуиконоборципобиалиправославногледае.
А како е догмат о ваплоеном Богу такое после монофизит
ских и монотелитских дебата протумачен у смислу нераздвоивости
Божанства од човештва, иконоборци су и христологиу окретали на
ту мистичну страну те нису допуштали православнима да се едно
ставно ослоне на чиеницу човештва у Христу. Видиво човештво
е било видиво и за невернике. А то што су морали да виде верници,
т. Божанство у Христовом човештву, то ние тако едноставно одво
ити од видивог: испаше или арианство или несторианство, или
монофизитство.Аргументииконоборацасуовакви:
Употреба икона е противна основном догмату хришанства:
учеуоБогочовеку.
Ако икона хое да приказуе Божанство, онда е то Божанство
бити ограничено описом (т. арианство). Ако е Божанство сли
вено са плоу, онда е то евтихианство, монофизитство. Ако е само
човештво,ондаенесторианство.
Нека се стиде иконопоштоватеи због свог пада у богохуее
инепобожност,некасепреобратеинекапрестанудаизображавау,
213
да воле и да поштуу икону Христа, коу погрешно називау Хри
стова.
Постои една едина икона Христова а то е евхаристиа. Од
свега што се налази под небом, ние именован никакав други облик
или лик кои би могао да испоава егово ваплоее. Ето шта
служикаоживотворнаиконаживотворнеплотиегове!
Ова икона мора бити припремана молитвама и побожношу.
Шта е Евхаристиом хтео да уради Премудри Бог? Ништа друго до
нама удима очигледно да покаже и обасни оно што е Он урадио
таном домостроа. Христос е за ваплоее свога лика унапред
промишено одабрао хлеб, кои сам по себи не представа сличност
сачовеком,какосенебипалоуидолопоклонство.
Можда е, меутим, могуе представати оно што е представ
иво, т. могуе е сликати иконе Богородице и светаца. Али, уко
лико смо одбацили као непотребно оно горе наведено, онда нам ние
потребно ни ово. Хришанству су туи и удество и паганство, т. и
жртве и идоли. Дакле, ако у Цркви нема ничега што о е туе,
ни удеског, ни паганског, онда е неопходно из е искоренити и
идолопоклонство, као нешто што о е туе и као нешто што су
изумелиудиоданидемонима.
Хришанству е туа паганска уметност коа е намножила
идоле. Како е могуе да се усууу да посредством ниске хеленске
уметности приказуу православну Маку Божиу у коу е унета сва
пунота Божанства, те да изображавау врхове небеса и дивоту херу
вима? Да додамо ош и ово: како их ние стид да помоу паганске
уметности приказуу свеце кои треба са Христом заедно да царуу,
да буду егови сапрестолници, да пресууу васелени, да наликуу
лику славе егове, када их, како нам то каже Свето Писмо не би
аше достоан читав свиет (ев. 11, 38). Уопште узев, уметност не
приличи Цркви, напротив, она е понижава. Недостоно е хришана
кои су добили наду у васкрсее да упражавау обичае оних народа
кои служе идолима, а да оне свеце кои су обасани толиком славом,
вреау бесловесним и мртвим тварима. После овога су следили
цитати из списа Старог и Новог Завета, као и светих отаца кои су се
односили на забраивае икона. Поред осталог, навоени су од
ломци из радова оца Теодота Анкирског из V века, кои су нам до
сада били непознати: Ми смо примили поуке да испоавамо врлине
показане у Светом Писму, а не да приказуемо ликове светитеа на
иконама тварним земаским боама. Нека нам кажу они кои праве
иконе, шта су тиме постигли и до каквог су духовног промишаа
доспели, чинеи на ова начин? Очигледно да е то измишотина и
резултатнекеиспразнемудролие.
214
ЗбогсвегаовогаиконоборачкиСабореиздаоследеиорос:
Дакле, пошто смо сви ми, поучени богонадахнутим Светим Пис
мом и светим оцима, и пошто смо утемеени на путу божанског
служеа Духом, а како смо опуномоени своим свештеничким чи
ном, то смо, у име Св. Троице дошли до единственог увереа, па
стога едногласно и утвруемо да свака икона, направена од било
каквог материала, исто као и она што е сликана боама путем по
рочне уметности живописца, мора бити избачена из цркава. Икона
ехришанинутуаизаслужуесамопрезир.
Ниедан човек да се случано не дрзне да се бави тим не
побожним и недоличним послом. Ако се било ко од овог тренутка
ипак осмели да истакне негде икону, или да о се поклони, да е
окачи у цркви, у своме дому, или да е сакрие, да томе, без обзира
био он епископ, презвитер или акон, буде одузет чин, а уколико е
монах или световак, да буде анатемисан и осуен пред царским за
коном, ер е противник Божиих наредби и неприате догмата
светихотаца.
Али, ... иза овога долази логички доста неочекивана напомена:
Да се нико од црквених старешина не усуди да под изговором изба
циваа икона не стави руку на ствари кое су посвеене Богу (сасуде,
одежде, завесе), а кое су иконописане, . Уколико
би ко зажелео да их преради, нека се на то не усуди без знаа васе
ленског патриарха и дозволе императора, како не би аво под тим
изговором цркве Божие понизио. И да нико од световних власти и
има потчиених световака не стави руку на храмове Божие и да
ихнепачка,каоштосутораниечинилинекиизгредници.
Очигледно е да се ова примедба морала ставити, ер су ради
кални световни иконоборци секуларизовали црквену имовину. На
крауедошаодетаноизложенианатематизамувишетачака:
Ако ко науми да изобрази божански ваплоени лик Бога Ло
госа путем материалних боа, уместо да Му се мисаоним очима од
свег срца поклони, ему, навео сунчано светлости, Кои седи на
престолуславедесноодБогатомедабудеанатема.
Ономе ко се осмели да неуобликовану суштину и ипостас Хри
ста Логоса, због еговог учовечеа, приказуе у облицима антропо
морфним и не хтедне да схвати да е Слово и након ваплоеа неиз
образиводабудеанатема.
Ономе ко се осмели да исцртава на икони ипостасну седи
еност две природе и ош почне да такву слику зове Христос, те тиме
идамешаеговедвеприродедабудеанатема.
Ономе ко зажели да изобрази плот Христову, коа се издвоена
и одвоена од Саме Речи, сединила са ликом Бога Логоса да буде
анатема.
215
Ономе ко буде приказивао Бога Логоса, полазеи од тога да е
Он прихватио на себе ропски лик, притом ош и материалним бо
ама, као да е Он био обичан човек, и ономе ко Га буде одваао од
неодвоивог са им Божанства, уводеи тиме четворичност у Св.
Троицудабудеанатема.
Ономе ко ликове светаца буде изображавао материалним бо
ама на непродуховеним иконама, кое иначе не доносе баш ни
какву корист (!), пошто е иначе то мишее лажно ер потиче од
авола, а у себи самом не буде одражавао све оне врлине светаца,
тихживихикона,дабудеанатема.
Анатема од Оца и Сина и Светога Духа и од светих Васеленских
сабора на онога ко не прихвати ова наш Свети и Васеленски седми
Сабор, него га у извесном смислу одбаци и не буде убио са пот
пуним прихватаем те егове дефиницие кое су засноване на
учеубогонадахнутогСветогПисма.
**
*
Овако се питае иконопоштоватеа, у конкретном случау од
бациваа, поставило пред источне богослове на источни начин, т.
повезало се са богословскометафизичком триадологиом и хрис
тологиом. Иконоборци су извлачили неправилне закучке из пра
вославног учеа о троичном и ваплоеном Богу, меутим, само
учее о боговаплоеу они нису изопачавали. ихова ерес ние
проистицала ни из било каквог нарушаваа принципа христологие.
Приговарааовеврстесупредставалаполемичкеекстремности.
Иконоборци се исто тако нису дотакли ни поштозаа Маке
Божие као едног дела христолошког догмата, нити чествоваа све
таца. Сабор 754. године асно потвруе ове догмате. Сабор такое
ништа директно не говори ни о чествовау светитеских моштиу;
додуше, он с тачке гледишта иконоборачке теорие, никаквих приме
даба и ние могао да стави. Ослаауи се на старозаветну заповест,
иконоборци су све време протестовали против клааа рукотво
ринама,.
е та омиена тема иконоборачке полемике са Црквом. А
мошти нису биле . Оно у чему су иконоборци морално
криви, то е ихово фалсификовае историских докумената и
доказа. Када су касние на VII Васеленском сабору ислеивали ер
архе, учеснике иконоборачког сабора, питауи их како се десило да
су их могли убедити у то да су наводно оци Цркве одбацивали иконе,
откриласетомприликомлаж,коуемосадаизложити.
216
На питае: Да ли су на том лажном сабору биле читане ау
тентичне киге? Григорие Неоцезарески и Теодосие Амориски
су одговорили: Не, Бог нам е сведок! Тамо нисмо ни видели киге,
него су нас само заваравали некаквим цедуицама са неким искази
ма , к ,
.
А како е мало тачности било у тим цедуицама , види
се и по томе што е све на том Сабору ураено са посланицом св.
Нила упуеном епарху Олимпиодару. Ова е желео да у храму
мученика кои е он градио постави иконе кое би приказивале
различите ловачке и риболовачке сцене. Али, св. Нил е, пошто е
осудио ту детиариу , саветовао
да се у олтару на источно страни храма прикаже само крст. ер се
искучиво помоу едног спаситеског крста спасава човечии род.
А зидове храма, и са едне и са друге стране, испуние рука искусног
живописцафрескописаемсветеисториеСтарогиНовогзавета.
Касние су бивши учесници Копронимовог сабора говорили на
VII Васеленском сабору: Да смо онда ми чули како е отац Нил ка
зивао да треба у храму изображавати слике Старог и Новог Завета,
не би ми у то мери били насамарени и не би им поверовали; ер су
они уместо онога приказати овде и онде, подметнули избелити
,штонасепотпунопреварило.
Осим оваквих директних подвала, у тенденциозном тумачеу
иконобораца, врло су се лако прихватала места, истргнута из контек
ста. Узимала су се из текстова отаца против паганских идола, и то
она места коа захтевау чествовае светаца путем активног по
дражаваатихидола,т.местакоасеуопштенеодносенаиконе.
Меутим, начврше доказе иконоборачки оци траже у висинама
богослова. Они су имали прилике да чуу и од иконопоштоватеа
веома убедиве психолошке разлоге да ми не можемо а да не пошту
емо портрете лица достоних поштоваа, па због чега онда да икона
Исуса Христа ние и егов портрет? Да би избегли потврдан одго
вор, иконоборци су падали у максимализам. Не само што су тражили
да се не изображава невидиво (Бог Отац), него Сам Исус Христос,
ереуемутананеприказивогБогаЛогоса.
Унутраше самопоткопавае оваквог максимализма се састо
ало у томе што су иконоборци логички морали да одбаце и свако
друго изображавае тане богопроучаваа, ер су ве били одбацили
право на условно и делимично приказивае учовеченог Господа
помоу техничких уметничких средстава. Имамо пример, удске ре
чи (= мисли), ер е тана Боговаплоеа неприказива, али е и не
изрецива.Прематоме,требалобиодбацитисвакуречибого
217
слове, па чак и Свето Писмо. У свим овим случаевима одбацивало
би се и свако друго позитивно служее религие у свеукупно уд
ско култури. Био е ово за иконоборце, као тобоже просветитее
и прогресисте велики апсурд. Другим речима, православни богос
лови би морали да отворе питае апсурдности агностицизма, гтози
вауи се на примитивна антропоморфска средства свеукупног
БиблискоготкривеаоБогу.
Православни полемичари нису могли гносеолошки радикално да
разоткриу лаж иконоборачког максимализма. Они су меутим, свое
приговоре градили у правцу релативности средстава и оруа коа су
дата земаско Цркви и за ено богоспознае у човечиим обли
цима. Па уз сву релативност тих човечиих облика, они су ипак де
лимично отшкринули и тане Божанске, кое су на известан начин
непосредно повезане са Апсолутом. Меутим, ова начин и метод
познаа, православни богослови нису били тада расветлили са дово
номфилософскомубедивошу.
Православни су снажно и префиено одговарали иконокласти
ма, указууи на меру догматске адекватности иконе свом прволику.
Указивали су на то да они не виде историски изглед Христов према
егово реално човечио плоти, него делимично, колико уопште то
садржа допушта, и осликавае славе еговог Божанства. На ова
начин се православни нису одрицали идеала иконе, како су то зами
шали иконоборци да е их баш на том питау као на апсурду сре
дити. Ево неких размишаа православних коа се могу наи у
документимаVIIВаселенскогсабора.
Знауи за едног Емануила, Христа Господа, хришани га изо
бражавау, ер Реч плот поста. Као када се слика човек, он се не
изображава без душе, него та живописани материално, постае про
духовен, те се егово осликавае зове икона, , што потиче од
речи бити сличан, . Радеи исто тако и икону
Господа, ми исповедамо обожену плот Господа . Те тако
икону не признаемо ни за што друго, доли за икону коа приказуе
самоподражаваепраликапрототипа.
Отуда икона стиче егово име, па се кроз име повезуе са им,
те тиме постае достона чествоваа и светости, .
А едно е икона а друго е пралик. И нико ко е здраве памети не
тражи ништа друго у икони доли то, да се преко е ступи у лични од
нос преко имена са оним чиа е та икона, али ош увек не и да пот
пуно општи са им. Они кои се клаау Богу у духу и истини,
сматрау та иконична изображеа само као средство за тумачее и
спомиае,
.
218
У првом делу оваквог размишаа православни суптилно до
лазе до мишеа да су разговори о изображавау само плоти (без
душе), плитки и неразборити. Због тога се и на икони Исуса Христа
самодонеклеодражаваиеговоБожанство.
А у другом делу, и то ош префиение, они прилазе тумачеу
духовности и божанства кроз име Христово, кое се повезуе са им.
Аеговоимедоводимолитеауличниодноссаим.
Меутим, оци сабора су оваква танана размишаа ублажавали
оградама: 1) Па ипак, 2) али не потпуно, 3) само као средство за
тумачее и спомиае... Било е све то у циу апологетике у ат
мосферидатогтренутка.
Али, у XIV веку, у богослову св. Григориа Паламе управо е
ово реално општее са божанским енергиама изашло на видело
дана. Овим е дошло до потираа свих остатака иконоборачког ра
ционализма и позитивизма, кои су се крадом увукли у православно
богослове,иоптереивалиумовеиконопоклоника.
219
КОНСТАНТИНОВИПРОГОНИ
И тако е сервилна грчка ерархиа издала иконе и покорила се
по инерции вои свога цезара. Меутим, полугодише траае
Сабора индиректно сведочи и о прикривено борби мишеа коа се
водила иза кулиса тог Сабора. А Константин е стекао утисак да
ипак има одрешене руке за спровоее у живот одлука васеленског
саборапутемнасиа.
Отпочела е чистка цркава од икона. Карактеристично е да
сабор 754. године ние завршио са радом у храму Св. Софие у коме
су блистале мозаичне иконе, у храму кои е и монументално све
дочио о вери претходне Цркве, него у Влахернском, кои е некада
био осликан сценама из еванелске историе. Сада е било нареено
да се те фреске премажу и да се на брзину преко новог грунта нацр
тау арабеске, и виете са птицама и растием, тако да е према
горко иронии православних, црква почела да личи на зелену пиацу
ипродавницуптица,.
По разним друштвеним зградама и дворцима култне слике су се
премазивале боом, а према житиу св. Стефана Новог сатанистичка
изображаваа ахача, лова, позоришних сцена и коских трка,
задржанасуичуванасапоштоваем.
У томе су се живо истицали неки епископи, те су цркве без икона
остаале огоене. Уништаване су и унакажаване киге украшене
иконичним миниатурама. Показало се према каталогу библиотеке
Св. Софие да су такве две киге и спаене. Илустрована житиа
свих светих мученика, остала су са истргнутим листовима. У неким
другим кигама пак, цепани су листови кои су сведочили о иконама.
Ови егземплари кое су иконоборци унаказили и данас се могу
видети на неким византолошким изложбама. Много тога е потпуно
уништено. На пример, у граду Фокиу, у Ефеском округу, спаено е
преко30кига.
220
Мада сабор ние одбацио мошти, али су екстремна световна пар
тиа, а и император лично, били противници моштиу, па су се
трудили да их како било уклоне. Тако е Константин наредио да се
затвори чествовани храм Св. евфимие у Халкидону, она у коме е
одржан IV Васеленски сабор, и да се мошти мученице баце у море, а
дасесамацрквапретвориуарсенал.
**
*
Главну опозициу меу иконопоштоваоцима императориико
ноборци су имали у монашко средини, па е зато на их била усред
среена специална царска мржа и посебни насртаи. Константин
их е обасипао свакоаким погрдним речима и псовкама. Обавио е
да е само ихово занимае политички несигурно, па их е подвргао
остракизму: забранио е да им се прилази. Тако су улагивачи авно
терали монахе, вреали их и гаали камеем. Пошто се у Констан
тинопоу ни траг монашке одее ние смео видети: сви су се скла
али иконоборцима са очиу. Упорни непослушници су доспевали
пред суд и постаали мученици. Монах Андре Каливит, кои е рекао
за Константина да е нови Валент и улиан, био е 762. године на хи
подрому бичеваем усмрен. А игуман ован, кои е одбио да гази
икону Маке Божие, био е просто погубен. Меутим, нарочито
велики утисак е оставило погубее св. Стефана Новог и егових
ученика. Управо е ихов случа приморао да се направи пореее
КопронимовогвременасаДиоклециановим.
Подвизавао се св. Стефан на гори Св. Авксентиа, коа е гледала
на Константинопо; и то баш на оно обали коа е удаена на 10
миа од Халкидона. Узалуд су покушавали иконоборци да сломе е
гову непоколебивост; био е Стефан камен стена за укупно кон
стантинопоско монаштво. Саветовао е монасима да не одговарау
на провокацие, да се склаау и да пасивно пружау отпор. Пре
поручивао е као главно средство спасеа и емиграциу и то: 1) на по
друча северних обала Евксинског Понта, на Крим, на Херсонес и на
Кавкаско приморе; 2) на териториу Арабана; почев од источних
обала Средоземног мора (Кипар, Ликиа), те у Антиохиски и Алек
сандриски патриархат, где ние било прогона; 3) у Рим и Италиу.
Монасисупоеговомсаветумасовноодлазилиуемиграциу.
Стефан ние потписао иконоборачка нарееа па е због тога
насилно био извучен из свог затвора (из пеине), бачен у апсану са
другим монасима и држан 6 дана без воде и хране. Али, убрзо га
пуштау ер е император био заузет ратом са Бугарима. Да би угодио
императору,патрициКалистеумеувременуангажоваодвалажна
221
сведока. Примивши мито, едан е доставио да е Стефан анатемисао
императора, а други, да е Стефан у забраено вези са своом духов
ном керком. Али... лажна сведочеа нису успела па е смишено да
се замене неком провокациом. Пошто е император био забранио
нове постриге за ступае у монаштво, са знаем императора е ипак
едан млади дворски чиновник, извесни Георгие, претварауи се да
е због некаквих изузетних разлога жудан монашког живота, отишао
Стефануипримиопостриг.
Кроз три дана Георгие е побегао императору, а ова е дема
гошки дигао галаму. Лично е пред гомилом одржао говор против
монаха, кои наводно отимау од императора омиене слуге, итд. итд.
Пошто е подбунио едан део гомиле, император е наредио да се ор
ганизуе авна богохулна церемониа Георгиевог размонашеа.
Монашку ризу су скидали са Георгиа и бацали руи да е цепка на
комадие. А Георгие, пошто се обукао у официрску униформу и до
био флорет, повикао е: Владару мо, ево, данас се облачим као
осталисвет!,,.
Кад е тако натуткао гомилу против монаха, император е послао
едан оружани одред да ухапси Стефана. Манастир и храм су били
спаени, Стефанови ученици растерани а он крвнички испребиан.
Држали су га 17 дана у едном манастиру у Хрисопоу. Император
тамо упууе све саме главешине ереси: Теодосиа Ефеског, Кон
стантина Николиског, Сисиниа Писидиског и Василиа Триконова
да убеуу Стефана. Меутим, ова им е одговарао речима пророка
Илие коима е говорио цару Ахаву. Житие приповеда да е Стефан,
када су га довели пред самог императора, извадио новчи и упитао:
Какву у казну заслужити, ако ову монету са императоровим ликом
бацим на зему и почнем да е газим? По томе ти можеш да видиш
какву казну заслужуу они кои Христа и егову Свету Маку скр
наве на иконама. Онда е Стефан бацио новчи и почео да га гази.
Након тога био е протеран на едно острво у архипелагу Протон
тиде. Тамо се око ега окупило много монаха и иконопоштоватеа.
Многи су били отсечених носева и ушиу, други ископаних очиу и
отсечених руку, а некима су биле спаене браде и лице. ихова ро
биа се преобратила у манастир; они су се молили, певали и тиме
привлачили народ, проповедауи иконопоштовае. Стефан е чак
преобратио у православе двоицу императорових посланика. После
овога, егова судбина е била решена. Био е предат на линчовае
специално исхистерисане гомиле. Године 767, 28. фебруара, упали су
у тамницу воници, зграбили св. Стефана, завезали му ноге коноп
цима, почели да га вуку по улицама, док га е маса тукла и камено
вала.Чаксуиученикепустилисачасоваизшкола,какобибацали
222
камее на некаквог злочинца. Тело мученика убиеног на ова начин
бачено е у заедничку аму у коу су иначе бацали лешеве разбоника
осуених на смрт без сахраиваа. У оптужници коа е теретила
Стефана било е преутано питае икона, него се само егово
усмрее тумачило тиме да е он многе саблажавао, наукууи их
да презиру истиниту славу, да презиру сво дом и сво род, да се
клоне царских двораца и да ступау у редове монаха. На ова
начинсемонаштвопроглашавалозлочином!
ош и пре овога, 25. VIII 766. године, погубено е 19 високих
чиновника, само зато што су симпатисали Стефана. Константин Ко
проним е покушао да сасвим уништи монаштво, да му се изруга, да
га понизи пред народом и да искорени из народа дивее и дубоко
поштовае према аскези. За ово е било смишено изузетно опако
изругивае. Хроничар Теофан бележи о Копрониму следее: Те
исте 766. године, 21. августа, обешчастио е монашки образ тиме што
е наредио сваком ави на хиподрому да се држи за руку са неком
женом (Никифор, води под руку монахиу) и да тако у поворци
иду по хиподрому, а народ да их пуе и псуе. После овога, 768.
године у Константинопоу су затворени сви манастири и конфиско
вана им е сва имовина. Ево шта нам летописац о томе детание
саопштава: Манастире е претворио у касарне за вонике, егове ис
томшиенике. Лавру Долмета, водеу меу свим византиским ма
настирима, дао е за смешта воника. А тзв. Калистратово братство,
затим братство Диа и Максимина, те женска сестринства, била су
разрушена до темеа. А оне кои су се замонашили а рание заузи
мали високе положае у восци, или администрации, а посебно оне
кои су били блиски ему, императору, подвргавао е смртно казни.
У изругивау монаха истицао се навеом помамом гувернер Траки
ске провинцие Михаил Лахондракон. Он е окупио у Ефесу све
монахе и монахие из Тракиске теме,1 па их е подражавауи свог
учитеаимператора, извео на едну ливаду, тзв. , и
наредио им: Они кои хое да се повинуу цару и мени, да се обуку у
светлу одеу и да се ожене, узму овог тренутка. Ко то не уради бие
ослепен и протеран на Кипар. Летописац завршава реч беше
окончана делом . У том дану
многи постадоше мученици, а многи, издавши прихваени завет,
изгубише душу. Ове е Дракон пригрлио к себи. Након овога сви су
манастири били силом одузети са свим црквеним сасудама, кигама,
са земом, са живим и неживим инвентаром. Све се то распродало на
добош,пасусепарекаопоклонпредалеимператору.
1ТемавоноадминистративнаобластуВизантии.(Прим.прев.)
223
Монахе су клали, изнакажавали, убиали. Приликом спаиваа
манастира Пелекита, године 765. Лахондракон е сатерао тридесетос
морицу монаха у развалине неких древних терми, па их е тамо живе
затрпао у зему. У читаво Тракиско провинции ние се могао наи
ни едан едини монах. Император е био одушевен, захваивао е
Лахондракону и истицао га као пример другима. Пошто е добио ра
порт о подвизима Михаила Лахондракона, те пошто е примио даро
ване паре, Константин е издао благонаклони рескрипт: а сам у
тебистекаомужапосрцумоме,коиеиспуниосвемоежее.
После овога нашли су се и други стратези у то теми, кои су по
дражавалиЛахондракона.
Епископат е следио цезара по питау икона, а посебно по сасе
цау врло независног монаштва. Али махае мачем е било толи
ко жестоко и толико е премашивало увереа оног дела ерархие
кои нису одбацивали у принципу монаштво, да е реакциа морала да
се искаже. Поклекнуо е лично патриарх Константин, иначе мие
ник императоров. За Константинопо и егово подруче Констан
тин Копроним е био смислио васеленску заклетву,
.
На тргу, пред крстом, пред Еванеем и св. Евхаристиом, сви
поданици василевсови су морали да се закуну да се нико нее кла
ати иконама. Ние познато да ли се овакав вид заклетве обавао и
изван престонице. Меутим, патриарх Константин е морао лично да
узме учеша у овом страшном обреду, и то уз посебно понижавауе
обеае, кое се од ега лично тражило. Све е ово довело патри
арха до душевног слома и очааа. Изгледало е као да се после
овога он привремено само котрао низбрдо. Теофан нам пише о им
ператору: Он е приморао и Константина, лажно и неисправно
поставеног патриарха, да ступи на амвон, да уздигне часни и живо
творни Крст, те да се закуне да не припада иконопоштоватеима.
Патриарх Константин е све ово испунио! Али, цар иконоборац е
продужио да се садистички, бестиално наслауе. Летописац дае
бележи: Он е присилио патриарха да се од монаха претвори у бек
риу, да овенчан венцем еде месо и слуша звуке гитаре на царевим
обредима. Меутим, овакво размонашивае епископова душа
ние могла да поднесе. Изругивае са монасима на хиподрому, па
погубее 19 архоната, изазвали су у ему аук и роптае. До
ушници су, накитивши ош и приде, о овоме обавестили императора,
па е Константин протеран у прогонство. На егово место е по
ставен ош минорнии и ош послушнии Никита, кои е пореклом
биоварварин,,мождабашнашземак?.
224
Ова патриарх варварин е без икаквог сажаеа докрачавао
уништавае икона, па чак и мозаика у патриаршиским палатама.
Константин е продужио са бестиалностима. Протераног патриарха
Константина поново позива 6. X 767. године у Константинопо. Ево
шта летописац бележи: И тиранин Константин Копроним га е тако
злоставао да он ние могао да хода. Император онда нареуе да га
донесу на носици и ставе на солеу Велике цркве, док е едан сек
ретар кои е ту стаао, држао свитак са оптужницом коа е подиг
нута против бившег патриарха. Пред народом кои е цар по
нарееу окупио, читао се текст, и после сваке тачке секретар е
шибао патриарха по лицу, док е истовремено нови патриарх
Никита седео мирно за катедром и посматрао. Онда е Никита
рукама других епископа стргао са осуеника омофор, анатемисао га
и назвао ружним именом мрачачки буавко, , па е
издао нареее да га из цркве извуку натрашке. Следеег дана е
несреника очекивало ружее на хиподрому. Било е узалудно што
е адник на царево питае: Какво е твое мишее о нашо вери и
о сабору кои смо окупили?, патриарх скрушено одговорио: И
веруеш добро и добро си сабор окупио. На ово е окрутно импера
тор одговорио: Е то смо баш и хтели да чуемо из твоих огавних
уста. А сада марш у мрак и у анатему. После овога бившем патри
арху е одсечена глава на уобичаеном месту за погубеа, на пас
емтргу,.ЛешпогубеногКонстантинаебаченуаму.
Монашка емиграциа, коа е бежала од овог религиозног бо
шевизма, била е веома брона. Василевски . . за укупни период
иконоборства пружа нам следее цифре. У Калабрии е у X веку
основано 200 грчких манастира. У близини Бариа се ве 733. године
окупило скоро 1000 грчких монаха. Папе су их убазно дочекивале.
Папа Григорие III (t 741. г.) основао е манастир Св. Хрисогона.
Папа Захарие (| 752. г.) е дао едан манастир грчким монасима.
Паиа Павле I (t 767. г.) поклонио е грчким емигрантимамонасима
своу наслеену породичну куу и основао у о манастир Св. Сил
вестра. Такое е и папа Пасхалис I (f 824. г.) Грцима дао едан
манастир. Укупно грчких монахаемиграната у Италии ние било
маеод50.000.
Константин Копроним е умро за време похода на Бугаре 14. IX
755. године , у вруици и неком запаеу. Хроничари на
воде и подробности ове болештине, и уопште дау карактеристику
овог императора потпуно супротну од мишеа армие, коа ra е са
хранила као свога вожда и патриоту. А на дан Недее православа
Константин Копроним се овако анатемише: Ову лавозвану (према
оцуЛавуIII)злотворнузвер,другомиконоборцу,породуодвратном
225
тиранину а не цару, хулнику на Вишег, ругачу Цркве, злоумном
човеку, ономе што почие са словом Г. Константину Копрониму, и
свим еговим убеницима анатема. У истом овом духу имамо и
осврте древних хроничара. Теофан пише овако: Цар е скончао
живот попрскан крву многих хришана, загаен призиваем де
мона коима е приносио жртве (ово су алузие на егове богохулне
баханалие); та прогоните светаца Цркве, а и истините и непороч
не Деве; та истребите монаха и опустошених манастира, преус
певао е у свако злоуди; ништа бои од Диоклециана и древних
тирана. Код Амартола читамо следее: Цар се острвио на Бугаре,
али, дошавши до Аркадиопоа, био е погоен страховито снажном
болештином и жестоком грозничином, тако да су му се обе голенице
чудно поугенисале, те е потпуно онемоао и пао у постеу. Пошто
су га довезли до Селимврие, а затим преко воде до твраве Строн
гиле, цар стеуи, душевно и телесно умируи са оваквим ауцима
говораше: ош за живота сам предан неугасивом огу због Бого
родице Марие. Али од сада нека Она буде чествована и опевана као
истинита Мака Божиа.. И док е он тако вапиао и дозивао Бо
городицу Мариу и догматизирауи заповедао да е треба поштовати
као истиниту Богородицу, као Приснодеву, уз езиве ауке, и уз стра
ховитеитешкенапоре,изроптаоесвоупроклетудушу.
226
ОДБРАНАИКОНАИЗВАНИМПЕРИЕ
Среом овакви политички прогони икона ван граница право
славногцарствабилисубезуспешни.
У другим источним патриархатима потпуно су се мирно од
носили према спору у Византии кои е био вештачки разбуктан и
врло су чврсто реаговали на покушае да иконоборци продру на и
ховаподруча.
Десило се да е Козма, епископ сириског града Епифание апа
меске, био окривен пред Антиохиским патриархом Теодором
због тога што е присвоио свете сасуде, т. црквену своину. Козма
ние хтео да врати сасуде под изговором негираа икона кое су на
има биле угравиране. Меутим, патриарх Теодор, кои е хтео да у
корену пресече ову инострану ерес, договара се са своим исто
мишеницима, патриарсима Теодором ерусалимским и Козмом
Александриским. Сва троица су у исти дан, 13. V 764. године на ли
тургии, баш на дан Педесетнице, после читаа Еванеа, анатеми
сали Козму Епифаниског са истом, унапред договореном формула
циом. Ова чин се обавао авно насупрот иконоборачком сабору
КонстантинаКопронима.
Патриарси су били на опрезу због ереси, па би у своим посла
ницама синодикама, приликом своих излагаа на катедри, дода
вали и посебне тачке ради заштите икона. Тако се и може обаснити
касние читае синодике Теодора ерусалимског на VII Васеленском
сабору.
Очигледно да су ову синодику ова три источна патриарха раза
шиала и другим аутокефалним Црквама, пошто су е претходно у
циу заштите икона, допунили корисним цитатима истакнутих ико
нопоштоватеа. Тако се она обрела 12. VIII 767. године у Риму, као
доказузаамнееднодушностисаРимскомцрквомокопитааикона.
227
Синодику е антипапа,1 Константин II (767768. г.), кои е у том тре
нутку држао папску катедру, послао франачком крау Пипину како
биуГалиизнализаревностиспоенунаИстокуукористикона.
НаЗападу
Одбацивае иконоборства на Западу у време Константина Ко
пронима било е повезано са односом василевса и франачког краа
Пипина. Константин е захтевао од Пипина да му врати поседе у
ужно Италии кое е он изгубио услед иконоборачког безума.
Пипин их е сасвим свесно био предао иапи, а византиски посланици
сусадапапидавалинекаквалажнаобеаа(inanespromissiones).
Пипин окупа специално саветовае свое властеле и епископа,
concilium mixtum, па учесници саветоваа издау саопштее о
верности паии. О питау икона, кое су такое били поставили ва
силевсови посланици, Пипин уопште ние хтео да разговара без
присуства папиних легата. Послали су по их и легати су стигли баш
на Ускрс 767. године. Пипин е славио Ускрс у близини Париза, у
краевско вили Gentiliakum, поред речице Bievre. На саветовау е
воена дискусиа de sanctorum imaginibus et de Trinitate, т. о ико
намаиоСветоТроици.
Очигледно е да су легати оптуживали Грке за ерес иконобор
ства, а да су са свое стране пак Грци прекоревали Латине због и
хове ереси filioque. У хронолошком смислу ово е нарании преседан
будуег спора о филиоквима, кои трае до дана данашег. Сабор е
дао глас у корист икона, и то е обрадовало папу Павла. Посланица
источних патриараха, коа се односила на иконе и коа е отприлике
стигла у то време, можда сведочи и о томе да су папе и Пипин, за
хваууи овом протесту ихове грчке сабрае, припремили контра
минузаВизантице.
1Антипапасвештенолиценеканонскипроглашенозапапу.(Прим.
резенз.)
228
ИМПЕРАТОРЛАВIVХАЗАР
(775780.Г.)
Пошто е иконоборство било ерес коа е настала услед династи
чке политике, и промене на царском трону су нагло промениле суд
бину икона. Формирале су се две сукобене партие, наводно кон
зервативаца иконопоштоватеа, и либерала иконобораца.
Намаа борба око престола, истог тренутка е прелазила у поигра
вае са тим црквеним питаем, кое е ишло у корист конкретним
политичким задацима. Монарси су ставали улог час на едну, час на
другу партиу. Наравно да свирепост Константина V Копронима ние
уништила (чак напротив!) моралну снагу иконопоштоватеа кои су
сеповуклиукатакомбе.
Из ових разлога е дошло до меусобне свае у велико, и иначе
замршено породици Константина V Копронима. Женио се он три
пута. Прва егова жена е била Хазарка Ирина, канова керка. Она
се крстила ради брака 732. године. Ова Ирина Хазарка е родила 750.
године наследника престола Лава IV, кои е добио надимак Хазар.
Овог су Лава IV, у егово двадесето години (770. године) оженили
лепомипаметномАтианком,такоеИрином.
Ова Ирина е родила 771. године Лаву IV Хазару сина Констан
тина, такое будуег императора. Меутим, династичко наслеива
е Константина Копронима веома се искомпликовало еговом
треом женидбом, убрзо после смрти егове друге жене нероткие.
Ова треа му е изродила пет синова, од коих е настарии био Нии
фор. Деца од прве и од трее Копронимове жене су меусобно била
подеена због припадности различитим партиама. Атианка Ирина
е усмеравала свога мужа Лава IV Хазара на конзервативце, док се,
има за инат, Ниифор са браом ослаао на либерале. Конзер
ватизам е означавао прихватае икона, док их е либерализам од
бацивао. Пред женидбу свога сина Лава IV Хазара Атианком
Ирином,тасвирепиКонстантинКопроним,тражиоеодснахедасе
229
закуне да се никада нее клаати иконама, на шта е она навикла у
Атини. Ирина се заклела, али свое срце ние издала. Чим е ем муж
Лав IV Хазар 775. године постао василевс, она га е наговорила да ис
прави грешке свога оца Константина V Копронима. Тактика се сас
тоала у томе да Лав IV не раскида са иконоборцима кои су му, право
реи, дали власт, него истовремено да дозволи иконопоштоватеима
слободно да егзистирау, и то без авне измене важеих иконобо
рачких закона. Да би стекао ауторитет код народа независно од пар
тиа (очигледно да му е то саветовала Ирина), Лав IV е, користеи
државну касу коу е ош егов отац био напунио, сада смаио
пореску стопу и разделио много новчаних добровоних прилога.
Преутна дозвола монасима да се враау на своа места и иконо
поштоватеима да ступау на епископске катедре, донела е Лаву IV
нове симпатие код прогоених верника. Толико е била акумули
рана народна захвалност василевсу да су осеаа прерасла 776. го
дине у велике манифестацие на хиподрому. Тада е маса захтевала да
Лав IV унапред прогласи свог и Ирининог единог сина, петогодиш
ег Константина (омиено име!) за василевса. Лав ние имао много
вере у стабилност симпатиа светине, а поготово ние веровао у
чврстину наследних права на императорски престо. Он е отворено
говорио маси: Када а умрем, наи ете себи другог господара, а мог
ете сина убити, баш због тога што е он претендент. Лав е више
волео да егов син првенац остане жив као приватна личност, него
да му одсеку главу због зваа царског наследника. На крау краева
он е ипак пристао на то и крунисао е свог сина Константина VI. Био
е то Иринин триумф и зачетак злобе Константинове брае по оцу,
оне од маехе. Мада су сви они и добили титулу цезара, ипак се на
старии Ниифор упустио у заверу партие иконобораца против Ла
ва Хазара; био е у томе ухваен и прогнан у Херсонес. Можда е ова
завера ипак уплашила Лава па га е навела да донекле угаа ико
ноборачко партии. Са свое стране ово е пак нарушавало егов од
нос са супругом Ирином, коа се, насупрот ему, све више и више
зближавала са противничком партиом. Као врло индикативан симп
том нарушене равнотеже измеу мужа и жене чиа се стремеа ра
зилазе, био е избор новог патриарха на место преминулог, 780. го
дине иконоборачког патриарха Никите. Ирини е био по вои Пав
ле. И Лав се сложио да буде он, ер е Павле после извесног окле
ваа, дао Лаву написмено заклетву да он иконе нее поштовати.
Хроничар Теофан нам пише: Павле, та честити чтец, родом Кипра
нин, бриантне речитости и дела, после многих одбиаа, са мотива
циомдапостоиерес,насилнобиварукопложензапатриархаКон
230
стантинопоског. Приликом хиротонисаа, ставио е потпис испод
следеереченице:Неклаатисеиконамак.
Све е било двосмислено, лицемерно и нестабилно. Иконобо
рачка партиа е са свое стране шпиунирала и сугерисала Лаву да му
е жена издаица и да се око е формира партиа иконопоштоватеа.
Извршен е претрес, и у Иринино постеи су наене две иконе, због
чега е било окривено шесторо дворских великодостоника. Ирина
е била оптужена да е нарушила заклетву коу е дала свом поконом
свекру Константину V Копрониму, па е удаена са Двора; а шесто
рицу сановника су обриали, затворили у апсану и онде постригли у
монахе; зарад циничне изругивачке казне. Било е о Великом
Посту 780. године. У есен исте те године Лав IV изненада умире од
злоудних отеклина, , можда е то био црни пришт? Теофан
приповеда: Пошто е био велики убите драгог камеа, Лав е
горео од жее да понесе Маврикиеву круну; узима е из храма Св.
Софие и става на главу при изласку. Меутим, изненада му е стра
ховито поцрнела глава. Пошто га е спопала нека ужасна болештина,
изригао е своу душу, кажен због светогра. Претпостава се да
е та круна била на глави леша императора Ираклиа ( 640. г.) Доро
те Монемвасиски е и назива Ираклиева круна и каже да е била
скинута са поконикове главе при отварау гроба након више
недеа. Том приликом е остао дели залепене коже са иструнулог
леша.Ето,одаклепотичетамртвачкиотров.
Неки нови историчари, описууи нацрим боама Иринин ка
рактер, праве претпоставку, право реи непотврену никаквим доку
ментима,даеИринаизабравшитаначин,свесноотроваламужа.
231
ИРИНИНАВЛАДАВИНАСАСИНОМ
КОНСТАНТИНОМVI(780790.г.)
Регентство е преузела царица Ирина и званично е делила пре
сто са своим сином Константином VI. Био е то изазов иконобо
рачко партии, па е партиа донела одлуку да опет путем преврата
доведе на царски престо Ниифора. Ирина е меутим открила заве
ру, протерала заговорнике, а Ниифора и егову брау замонашила,
разделила им чинове акона и свештеника, па их приморала да на
Божи, те исте 780. године, служе службу у Св. Софии. Све е ово
авно пред народом учиено, како би се опростили од помисли да
убудуе доводе на императорски трон синове Константина Копро
нимаодтреежене.1
Пошто е извоевала ту победу, Ирина е отпочела смелие да по
казуе свое расположее према древно побожности. Био е орга
низован свечани повратак пренос моштиу мученице св. Евфимие
на ихово претходно место, у Халкидон, одакале их е некада Кон
стантин Копроним протерао на острво Лемнос. Монаси су почели
да се враау из прогонства. Обични уди су почели авно да чествуу
иконе. Ирина е ова приметни заокрет ка ликвидирау иконобор
ства водила врло обазриво, ер е био у току рат против Арабана и
Словена. Опасно е било гневити вону веину, коа е остала верна
Копронимовом духу. Ирина е пожурила да успостави макар и непо
воан, али мир са Арапима, мада е право реи, победивши Словене,
ипакбилауспоставилаизвеснуравнотежу.УтовремееИринасвог
1 Никада се, меутим, у Византии ние ни касние прекинуо ланац дворских
и армиских завера, кое нису давале мира ни монасима. Године 792. нова завера
е истакла као претендента на престо еромонаха, принца Ниифора. Због овога
е Константин VI ослепео свог стрица и одсекао езике двоици егове брае,
црноризцимацезарима.(прим.аутора)
232
тринаестогодишег непунолетног сина Константина, верила са ош
млаом, осмогодишом Ротрудом, ерком Карла Великог. Ротруду
су Грци на сво начин звали Еритро. Ирини е био потребан ре
лигиознимирисацелимЗападом.
Патриарх Константинопоски Павле ние могао бити воа нове
струе. Не само да му е у авности сметало егово рание компро
мисно понашае, него га е и у души мучило. Године 784. он се по
влачи у манастир Св. Флора и изав.уе да напушта патриаршиски
трон. Ирина е са сином отишла код ега у манастир, али им е Павле
рекао: Ох, само да никада нисам бцо уздигнут на Константинопо
ски престо, ер е над Црквом Божиом вршено насие, била е
истргнута од других помесних цркава кое су е и анатемисале. Са
новницима кое е Ирина затим послала Павлу, он е поновио разлоге
свог повлачеа, додауи да веома жели одржавае новог сабора и
укидае иконоборства. Ако не буде сазван Васеленски сабор и не
буде искореена владауа заблуда, не надате се да ете стеи спа
сее. Када су га посланици упитали: зашто си ти приликом узди
заа на патриаршиски престо дао писмену заклетву да никада
нееш бити иконопоштовалац? патриарх е одговорио: управо е
то и разлог за мое сузе, то ме е и побудило да се исповедим, покаем
и молим Бога за опрошта грехова. Павле е убрзо умро. Од тог
доба, пише летописац, сви су почелц отворено да дебатуу о иконо
поштовау. Дошло е време да се асно и гласно постави ово питае,
коеедржавнитероргушио.
233
ПРИПРЕМЕЗАVIIВАСЕЛЕНСКИСАБОР
Ради избора новог патриарха, Ирина е организовала велико со
брае у Мангаврском дворцу. Желела е да претходно провери
друштвено расположее и да опипа чврстину тла. Не може се избеи
утисак да су улоге за ова скуп биле унапред припремене. На пи
тае императорке о могуем кандидату за патриарха, разлегли су се
сложни гласови: асикрит (т. царичин секретар) Тарасие!
:,,.
И нама е рекла е Ирина падала на памет помисао о егово
кандидатури, меутим, он сам не жели патриаршиски трон. Уоста
лом, нека се он лично изасни. Тарасие е наступио са великом бе
седом. Истакао е тежак положа Византиске цркве у коме се нашла
због раскида са Западом и због анатема, кое су са свих страна бачене
на у. Ако заштитници православа императори (т. Ирина и
Константин VI) нареде да се услиши моа праведна молба за сази
вае Васеленског сабора, онда у попустити, извршиу ихово
нареее и прихватити ваш избор. Ако то не би било тако, мислим
да ми е немогуе да то урадим, како не бих доживео анатему и не бих
био осуен када наступи дан праведног Судие свима, дан када ме
нее мои спасавати ни императори, ни ереи, ни начелници, ни
гомила. Тарасиа и егова размишаа о Васеленском сабору
поздравила е убедива веина присутних. Меутим, ние могло да
прое а да се из воне средине не разлегне негодовае. Птии из Ко
пронимовог гнезда су изавили да е сабор излишан. Васеленски
сабор се ве одржао у време Константина V, и Црква е на ему ве
рекла свое мишее о иконама. Тарасие е изавио да е та сабор
био сазван у условима пригушене слободе мишеа, ер су иконе
биле одбачене ве од времена Лава Исавра. А осим тога, зар истину
можедаспутавабилокакавпретходнизакучак?Опозициаебила
234
угушена воом веине, а Тарасие е из свог световног статуса врло
брзо био проведен по свим свештеним ступевима, те е на Божи
784.годинепоставензапатриарха.
По обичау, Тарасие е у своо синодици сведочио о свом пра
вославу. Поред осталог, поменуо е и своу анатему коу е бацио на
папу Хонориа, позивауи се притом темено на 82. члан Пето
Шестог Сабора из 692. године. На неким сликама светих икона,
могу се видети фигуре агета. а желим да се Христос изображава
у свом човечием лику. Био е ово озбиан аргумент васеленског
признаваа икона од стране Цркве у VII веку. Тарасие е дае од
бацивао све оно што е касние било измишено и ремеено (т.
754. г.). На крау су се патриарси позивали да пошау свое пред
ставникенаВаселенскисабор.
Папи Хадриану I (772795. г.) били су упуени специални иза
сланици од стране патриарха и од императора са посебним писмом
у коме се папа позива да лично допутуе на Васеленски сабор. Ирина
е папи излагала жалосне чиенице због иконоборачког става ених
претходника на престолу, као и своу одлучност да подржи преда
е св. апостола и древних учитеа и то путем Васеленског Сабора.
Молим ваше очинско блаженство да се посвети послу прокламо
ваа истине, као и да доете у Константинопо како би се учврсти
ло древно предае и култ светих икона. Био би ово чин дуга Вашег
блаженства. Дакле, да дое први свештеник кои председава на своо
катедри и да се, уместо општеславеног Петра, поави у кругу свих
присутнихсвештеника.
Ми емо примити Вашу светост са свим почастима и ставиемо
вам на располагае све што вам е потребно, а после завршеног
посла побринуемо се за достоан повратак Ваше светости. Ако не
можете ви лично да допутуете, пошаите бар угледне представнике
и зналце, како би предае светих отаца било учвршено, куко ис
кореен, те да убудуе не буде поделе у Цркви. У коо е мери би
ло лако помирити се са папом види се и по томе што су папе, дрхтеи
над своим римскоимпериским патриотизмом, у току читавог тра
аа иконоборства, датирали своа документа именима римских (=
константинопоских) императора, кои су били уколоени због
ереси, и ош и по томе што су на римском металном новчиу ковали
иховеликове.
На циркуларно писмо од 27. X 785. године, папа Хадриан I е
одговорио знаменитим писмом на латинском езику, кое е у грчком
преводу било прочитано у скраеном виду на другом заседау VII
Васеленскогсабора.Овописмосведочидасеупозадиничитавогни
235
за сукоба и прекида односа Истока и Запада, а нарочито у последе
иконоборачко време, оформила у Риму чврста самосвест свог првен
ства власти догматски обавезууег за целу Цркву; првенства кое е
наслеено од кнеза апостола, Петра. Грчки Исток ние морао дуго да
затвара очи пред овом чиеницом, а да не одговара ни да, ни не. Са
ма потреба Грчке цркве за циркуларним писмом индиректно е учвр
стила ове претензие Рима, као и факт да ние смела да ступа у ди
ректне сукобе у тренутку када е тражила уедиее. Грци су мора
ли ово да увиде. У току претходних векова има е помагала дипло
матиа заедничких фраза и комплементарне реторике. Сада су они
опет прибегли овом опробаном средству. Али, атмосфера е ве била
далеко више наелектрисана, па су Грци морали из уста папе Хадри
ана да саслушау неколико неприатних и неиспуивих захтева.
Анастасие библиотекар, преводилац докумената са VII Васеленског
сабора на латински език, кои нам е оставио целовит оригинал па
пиног писма, истовремено дае и егов превод на грчки език, са свим
Грчким изменама у односу на оригинал и са скраиваима скоро
четвртине писма. Притом нам он обашава да су се тада Грци око
овога договорили са папиним легатима, ради мира и ради користи за
Цркву. Прекори упуени Тарасиу у овом папином писму схваени су
због престижа Сабора као непожени, ер би могли послужити као
повод еговим неприатеима иконоборцима, кои би минирали
читаву ствар. Меутим, неке друге карактеристичне исправке у тек
сту доказуу да Грци нису желели да папске претензие одекну на
Саборууиховопотпунообнаженоримскодогматскоформи.
Садржапапиногписмабиоеовакав:
Папа Хадриан изражава своу радост поводом православне
ревности императорке и патриарха Тарасиа, мада дае предност
мишеу да се иконопоштовае успостави sine synodi actione, него
просто на основама светоотачког предаа, на коем се и базира до
бар део папиног писма. Уколико императори поново васпоставе пра
вославе, личие на новог Константина и на нову елену, поготово
ако би према иховом примеру, уважавали папу и Римску цркву, ер,
како каже Хадриан: Константин и елена sanctam catholicam et
apostolicam spiritualem matrem vestram, romanam ecclesiam ехаltе
verunt et cum coeteris orthodoxis imperatoribus utpote caput omnium
ecclesiarum venerati sunt. (Константин и елена свету католичанску
и апостолску вашу духовну матер, Римску цркву, узвисиваху и за
едно са осталим православним императорима, као Главу свиу црка
вапоштоваху).
236
Ове последе речи су биле испуштене у грчком преводу кои се
читаонаVIIВаселенскомсабору.1
И кнез апостола, коме е Бог дао власт да везуе и да разрешуе,
наградие благочестиве императоре и дае им да победе све варва
ре, si orthodoxae fidei sequentes traditiones ecclesie beati Petri (Грци су
овоме додали ) apostolarum principis (на грчком
) amplexi fueritis censuram et ejus (грчки ) vicarium
ех intimo dilexeritis corde, т. ако будете следбеници православне
вере по предау Цркве блаж. Петра (Грци су додали и Павла), Прво
га меу апостолима (грчки Корифеа) биете под окрием и воени
издубинесрца(душе)одеговогнамесникапапе.
Овде се детано и упорно развиа идеа да само Свето Писмо
пружа могуност да се схвати величина достоанства Римског епис
копа и част коу сви хришани морау да указуу врховно Петрово
катедри. ега е Господ конституисао за кнеза свих хришана и за
чувара кучева од Небеског царства. Касние е Петар, по Божием
нарееу, оставио свое првенство своим наследницима. Али, пре
дае тих наследника сведочи у корист иконопоштоваа. Римска
црква се назива irreprehensibilis , т. беспрекор
ном,непорочном,узаблуденедоводивом.
Овим делом текста са исправком коа се односи на другог кнеза
апостола, на Павла, а не само на едног, Петра, завршено е читае
папиногписманаСабору.
Меутим, оно е садржало ош и неке друге идее: а) Папа е за
хтевао да рад отпочне читаем анатеме у присуству егових легата,
кои е донео Сабор из 754. године; б) папа е захтевао да му импера
тори (Ирина и Константин VI), патриарси и Сенат пошау писмена
документа, заклетвом потврена, да е на следеем сабору бити очу
вана потпуна обективност, да се нее вршити никакво насие над
папским легатима, да е бити загарантовано ихово уважавае, те
да е они у случау неуспеха читавог подухвата, бити срено враени
своим куама; в) ако се императори ве враау православно вери,
онда морау у целини да врате patrimonia Petri, т. области у ужно
Италии кое е отео Лав Исавр са знаем Константинопоског па
триарха; те исто тако да се папама врати ихово древно право да
тамо поставау епископе. Римска црква е имала право над свим
црквамаваселене,оеприпадалоправосанкционисаасабора;г)
1 Меутим, потпуно е зачуууа она недоследност званичних редактора,
када су у папином писму упуеном Тарасиу сачували она застрашууи израз
,т.главасвихцркава.(Прим.аутора)
237
папа оштро протествуе против уобичаене титуле Константинопо
ског патриарха икуменикос: sed utrum per imperitiam aut schisma,
vel haeresim iniquorum scriptum est, т. уобичаене титуле Цариград
ског патриарха икуменски; против двоаке опасности било шиз
ме,билоереси,збогтитуле,,universalis.
Ми не знамо да ли е титула васеленски написана (у импертор
ском указу) из незнаа, или услед шизме, или ереси непобожника. У
сваком случау ми упорно молимо ваш императорски ауторитет да
титулу universalis не употребава у своим писаниама, ер е она у
супротности са дефинициама светих канона и са одлукама светих
отаца. ер уколико неко за себе пише да е васеленски, ставауи
се тако изнад свете Римске цркве коа е глава свих Цркава Божих
и коа их надмашуе, та се очигледно проглашава за противника
светих Сабора и за еретика. ер би испало, уколико е он васелен
ски, да има првенство испред катедре чак и наше Цркве. А е
ве за све вернике хришане смешно, ер е у цело васелени Лично
Искупите света дао првенство и власт (principatus ас potestas)
блаженом апостолу Петру, те кроз тога апостола, чии смо заме
ници ми, макар били и недостони, света католичанска и апостолска
Римска црква до дана данашег и во век векова поседуе првенство
и ауторитет власти. Ова заповест Господа Исуса Христа дата
апостолу Петру садржи да не треба никаква друга васеленска црква
у вео мери да управа Црквом, осим назнаменитие Римске, коа и
сваки сабор санкционише своим ауторитетом и чува га непре
станимруковоеем.
Дае папа закучуе: Зато, ако би било ко почео, у шта ми
чак и не веруемо, да Константинопоског патриарха зове васе
ленски, или се слаже са тим, онда нека зна да е ту православно
вериипротивникнашесветекатоличанскеиапостолскеЦркве.
Нису узалуд цео ова одломак Грци оставили без превода. Непре
ведена е остала и критика кандидатуре Тарасиа за патриарха. Ево
како у е папа формулисао: Веома смо узнемирени и збуени чи
еницом да е изненадно уздигнут на висину патриаршиског трона
световак кои е у државно служби; бивши воник (apocaligus) кои
е ош до уче носио солдатске чизметине, воник, од кога е супротно
светим канонима, направен патриарх. Срамота е реи, али е ош
теже преутати: они кои би требало да руководе и да уче, не стиде
се да изигравау учитеа, не бое се и не стиде се да прихвате руко
воее душама; а пут учитеа им е, у сваком смислу, непознат; не
знау ни сами куд треба да иду. И папа стварно не би потврдио до
лазак Тарасиа на патриаршиски трон да ова ние био верни сарад
ник у обнови култа икона. Меутим, папа ние узео у обзир, да Тара
сиекаосветовакуопштениебиовезанпреашимобавезамаи
238
заклетвама да е одбацити иконе, као што су то учинили сви други
епископи.
На крау папа подстиче обеаним милостима апостола Петра
императора на обнову православа, ер е подарити императорима
победу над варварима, исто онако као што су подарене победе Карлу
Великом, крау Франака и Ломбарда, ер е поштовао Римску кате
дру. Писмо се завршава одреиваем учесника на Сабору, двоице
папиних легата са истим именом Петар: презвитера Петра
, т. презвитера
трона светог апостола Петра, и игумана Петра грчког манастира у
Риму.
Друго папино писмо е било упуено Тарасиу. У ему се упууу
они исти прекори кои се односе на неканонско уздизае Тарасиа на
патриаршиски трон, али кое у папиним очима може да буде искуп
ено едино Тарасиевом синодиком, у коо се исповеда права вера.
Ова синодика е била послата и Источним патриарсима. Ирина, коа
е пре свега овога била закучила (782. г.) едан неповоан мир, от
ворила е сада помоу Тарасиеве синодике могуност да се омогуи
еним гласницима долазак на арапску териториу. Меутим, ихов
боравак и издржавае на туо територии, морао е бити замаски
ран и конспиративан. Ове гласнике е сакрило и задржало код себе
братство едног манастира; не зна се тачно да ли е то било у Пале
стини, или у Египту. Гласници су изавивали да се они ничега не
бое и да су спремни да положе свое животе, само да доставе патри
арсима поверени им налог. Монаси су говорили да ствар ние у и
ховом личном хероству, него у срено единствености помесних
Цркава кое под муслиманима живе у стално несигурности и подо
зреу због ихове издае и убави према византиском импера
тору. Причали су како су недавно арапске власти протерале због
безначаног повода ерусалимског патриарха. Монаси су сами кон
спиративно организовали саветовае монаха и формулисали резолу
циу коу е затим послати у Константинопо. У о ние било
поменуто ни едно име од локалних епископа. У то време су на Ис
току били патриарси Илиа ерусалимски, Теодорит Антиохиски и
(вероватно) Политиан Александриски. Резолуциа е едноставно
гласила: Архиереи Истока поздравау светешег владику и архи
епископа Константинопоског Тарасиа, васеленског патриарха.
Да ли се овде под речу архиереи могу схватити и патриарси?
Врло вероватно, ер лица коа су они опуномоили, касние су се на
Саборупотписивалиуимепатриараха.
Резолуциа гласи да су се ени творци, пошто су се упознали од
византиских гласника са исцрпним извештаем, уплашили али и об
радовали.Престршилисусезбогновихнедаасаневерницима,очи
239
гледно због своих веза са Византиом. Обрадовали су се ер су виде
ли да е истинито православе заблистало више него сунце. Због овак
вог православа они поздравау патриарха Тарасиа и побожне
императоре, кои заузимау друго место у Цркви. Премудри и светли
император (очигледно устиниан I) е говорио: Навеи дарови кое
е Бог поклонио удима есу свештенство и царство, ер едно управ
а духовним пословима, а друго, помоу правичних закона. Све
штенство и царство у овом тренутку живе у добро слози. И ми, кои
смо до данас били изложени презреу од стране наших суседа (очи
гледно због раздвааа од истоверних византиских Грка), можемо
радосно да подигнемо наше главе ка небу. Ми смо упутили нашу бо
гоубиву брау ована и Тому, синеле двоице светих патриараха,
у Константинопо са вашим посланицама, да би уживо изложили
оно што се не може поверити писму... ован и Тома знау предае ове
триапостолске катедре кое прихватау шест Васеленских сабора и
асно одбацуу она, тобожи седми, кои е окупен да би уништио
иконе. Ако се ви сакупите на сабору, немоте дозволити да вас збу
уе одсуство патриараха и епископа кои су им потчиени; ихово
одсуствовае е против ихове вое, због прети и насиа Сараце
на. Из истог разлога они нису били ни на VI Сабору. Али, ихово од
суство ние нашкодило иховом ауторитету, утолико пре што су и
Римског папу на сабору представали само егови апокрисиари. Да
бисмо допринели веем значау нашег писма, прилажемо синодику
блаженопочившег Теодора, патриарха ерусалимског, коа е упуе
на и Косми Александриском и Теодору Антиохиском. (То е она
синодика коу су 767. године добили у Риму, па е дае послали у Га
лиу). У конкретном случау, ова синодика почившег Теодора еруса
лимског кои тек што е био преминуо, заменила е живи глас источ
них патриараха, не излажуи истовремено никога од их арапским
прогонима,ерТеодораерусалимскогвениебиломеуживима.
Пошто синодика ние била написана за ова сабор, зато она при
знае шест Васеленских сабора, сматрауи да е сваки други сабор
излишан ер су свих шест сабора исцрпли целокупно предае отаца,
те да не остае ништа више о чему би се одлучивало или нешто по
бошавало. Карактеристично е да су ови патриарси у иностран
ству, лишени покровитества државе, културно осиромашени и за
кржали, дошли на идеу да сабори више нису потребни, ер да на
водно, ничега више нема што би требало тумачити и побошавати.
има е остао едан едини облик врлине: очувае предаа. Сим
волично е ово и за целу Источну цркву а и за касние време, све до
наших дана: сваивати на леа Цркве своу стваралачку клонулост и
немо, притом Цркве коа никада не стари, него се увек под
млауе...
240
ПОКУШАДАВАСЕЛЕНСКИСАБОР
786.ГОДИНЕОТПОЧНЕСАРАДОМ
Смирени, разборити Тарасие и дипломатична
Ирина учинили су све што су могли да се припреми сабор. Када су
ерарси допутовали, требало е сабор отворити, меутим то им ние
тако едноставно пошло за руком. Ако е Иринин и Тарасиев план
одговарао народу и монасима, то ние био случа са владауом кла
сом коа ош увек ние била спремна на то. Ту класу е чинила генер
ациа израсла у иконоборачко атмосфери. Ве е 50 година било
прошло од почетка тог византиског либерализма. Стара генера
циа е била сишла са сцене а воска, чиновништво, па чак и еписко
пат, били су васпитани на схватаима и привржености том ли
берализму. Не треба се онда чудити што ова генерациа владауе
класе ние утала када е увидела да наилазе облаци иденог пре
врата. Била им е неподношива и помисао да се могу поново дии
монаси кое су они толико прогаали и толико били кивни на их.
Вони кругови су нашли себи ослонац меу епископима, па е
отпочелаагитациа.
Почетак рада Сабора био е одреен за 7. август 786. године.
Користеи Сабор, иконоборачки део епископата започео е живо да
одржава своа сепаратна саветоваа са воним лицима. Чим е то
приметио Тарасие, опоменуо их е да е оваква паралелна савето
ваа епископа , и то без знаа градског ерарха,
бити кажена канонском забраном. Они пасивни ерарси су се при
мирили, али како каже патриарх Тарасие, неки меу истакнутим
епископима , чиа у имена врло радо да преутим, ер
их сви добро знау, продужавау са агитациом меу воним лицима
и интелигенциом . Уочи самог отвараа Сабора, они
су заказали 6. августа увече митинг у предвору храма Св. Софие,
.
241
Пошто су се сакупили, почели су да вичу сваки на своу страну
, али су се сви сложили у едном, да не треба
дозволити одржавае овог Сабора,
.
Императорка Ирина е меутим одлучила да Сабор сутрадан
отпочне с радом. Предвиено е било да се заседаа одржавау у Хра
му Св. Апостола. Императорка се налазила на галерии храма; Сабор
е отпочео са радом. Патриарх и неки епископи изаснили су се у ко
рист култа икона. Приступило се разматрау рада сабора из 754.
године. Истакнут е егов неваселенски карактер, ер на ему ние
било представника ни из едног другог патриархата, укучивши и
папу Римског. Чим се стигло до те тачке, поавила се гомила воника,
, наравно са претходним договором, да би заштитили сло
боду мишеа своих едномишеника из редова епископа. Почели
су повици, узнемиреност. Иконоборачки епископи су авно стали на
страну воника, кои су извлачили свое сабе из корица. Страсти су
узавреле. Воници су претили патриарху смру, а и другима, кои су
им се успротивили. Императорка е ради преговора послала неке из
ененаближеоколине.
Преговори нису успели; Ирина е донела разбориту одлуку да се
повуче. Послала е едног свог дворског чиновника да каже Тарасиу
да се оци разиу. Одступае Тарасиа са православним верницима
у олтар било е везано са опасношу, ер су наоружани победници
пали у обесно одушевее и претили побеенима. А епископи ико
ноборци су поурили у вону гомилу, измешали се са ом, и гласно уз
викивали: Победили смо! . Дуго су ош победници
митинговали, извикууи: Живео VII Васеленски Сабор, т. она из
754. године. Назад око подне, пошто су се намитинговали до миле
вое и пошто су изгладнели, разишли су се куама,
,.
Ирина е без проливаа крви правовременим поступком ума
иланапрегнутостинасртае,алиодцианиеодустала.
Треба одати признае ено сналаживости и вештини, те е за
хваууи томе врло брзо могла да удаи из престонице и да разо
ружа бунтовничке елементе у армии. Под изговором да се води рат
са Арапима, те ради предострожности, Двор се евакуисао из пре
стонице у европску позадину, у Тракиу. Истовремено су из Констан
тинопоа били одведени у Малу Азиу непоуздани пукови. Тамо пак,
због примира кое е било наступило, Копронимови мобилисани ве
терани били су усреени благонаклоним рескриптима, пензиони
саима,одморима,притомсаисплаенимпринадлежностима,ито
242
галантно. На упражена места су били регрутовани нови млади
уди. Сада е Константинопо чувала сасвим друга гарда... Тако е
назад било омогуено да се организуе, и одржи до среног завр
шетка,VIIВаселенскиСабор.
243
СЕДМИВАСЕЛЕНСКИСАБОР
(787.Г.)
За место одржаваа Сабора била е одреена Никеа. Био е то
град, релативно близу престонице, а ипак у ему ние вечно кучала
врева, нити е било дворских преврата. Иначе славни град по сеа
има на I Васеленски сабор. Пошто су се епископи са првог сазива
ве били разишли, а и папски легати ве били на Сицилии, импера
торка е маа 787. године започела да шае позиве претходним деле
гатима по читаво империи за нови скуп у Никеи. Папа се са одобра
ваем одазвао на ова нови подухват око сазиваа Сабора. У свом
писму Карлу Великом он пише, и то у свом западном стилу: et sic
synodum istam secundum nostram ordinationem (!) fecerunt; т. и тако
су чланови Синода учинили према нашо наредби (!). Ево правог
примеразападнихилузиаосмислуделоваанаИстоку.
У веини случаева делегати су били они претходни: она иста
два Петра из Рима; они исти формално скривени представници три
арапска патриархата ован и Тома. Стварни председавауи и ру
ководилац дебата био е Тарасие, , како су га
звала оба римска Петра. Ирина и Константин нису у Никеи лично
били присутни. ихови представници су били комита (гроф) Петро
на и начелник штаба, ован. Касние е патриарх Ниифор у свом
писмупапиЛавуIIIреизаовасаборбиоетоСаборса350отаца.
Ниифор е био млади генерални секретар Сабора и знао е како
стои ситуациа. Бро присутних на Сабору е стварно долазио и до
350, па чак и до 368 учесника. Али максимум оних кои су пуноправно
ставили свое потписе ние био веи од 308. О броу учесника се во
дила посебна брига, како Сабор не би био малобронии од иконобо
рачког из 754. године, на коме е било намае 338 уди. Особеност
овог Сабора се огледала у присуствовау великог броа монаха,
,коисуставили131потписнасаборскадокумента.
244
Они су били под старешинством игумана Саве . (Сту
дита)иигуманаПлатона(Сакудеонског).
Мада се приликом приступаа саборским записницима и говори
ло да монаси, исто као и императорски чиновници, немау право од
лучиваа , него само ,
ипак е на другом заседау била донета одлука, да им се да право гла
са. Монаси су прво сами питали да ли и они имау право да гласау,
па су преко Тарасиа добили потврдан одговор, т. да свако ко при
суствуе Сабору гласа за свое убеее, ,
к.
Тако су монаси, будуи да су били у свом чину, ипак имали
право одлучууег гласа. Ве се десило на оном разбоничком сабору
449. године да е Диоскор позвао сирског аву БарЦауму (Варсуму),
па е та пуноправни потписао егове документе. Монахе на IV и V
Сабор, као чланове сабора нису позивали. На VI их е било 6, а сада,
читава маса. Ово е доказ да се учеше на сабору и право у Цркви
раа из реалне моралне снаге. Под председаваем апостола акова
на Апостолском Сабору учествовала е у своме чину сва братиа, т.
сви с пуним правом гласа, ер су сви верници дисали едном душом.
Захваууи учешу оволиког броа монаха на Сабору, обезбеено
е и прихватае деловаа овог сталежа у укупно маси црквеног
меа.
Било е свега 8 заседаа сабора: I у Никеи, у храму Св. Софие,
24. септембра 787. године, и последе у Константинопоу, у прису
ству Ирине и Константина, 23. октобра. Сабор е релативно кратко
траао; по обичау у средини храма, измеу редова за седее, било е
поставено Еванее. На предлог римских легата тек на V заседау
донета е одлука да се следеи пут донесе икона и да о се сви пок
лоне.Толикосусебилиодвиклиодупотребеикона.
Тарасие е отворио рад Сабора кратким говором и позвао е
осталедатакоекратконаступе.
Започело се са питаем приема у црквену заедницу оних еписк
опа кои су се упетали у иконоборство. Ово е питае интересантно
у том смислу што први пут видимо егово стварно канонско разма
трае према древним обрасцима Васеленских сабора. Некада у
древна времена оваква питаа су се решавала едноставние, у духу
црквеног учеа. У овом случау на сцену ступау историа и археоло
гиа Цркве. Осим тога, одлучивае е било отежано и тиме што се на
Сабору испоило и постоае две асно изражене струе. едну е
оличавао Тарасие ону струу умереачку, снисходиву, коа тра
жи граански црквени мир. Ови уди са државничким искуством, а
коимаебилосталододржавничкогинтереса,разумевалисуисто
245
риску и психолошку природу иконоборства, као заразно друштвено
доживавае и одушевавае. Схватали су да е се то морати иско
ренити током времена, и то уз компромис са одрееним личности
ма. Тачние речено, руководили су се византиском икономиом,
акохоемооштрие,политиком.
Другу струу су пак оличавали монаси. их е интересовала само
црквена страна, ревност у чистоти канона. Одстраивае болесних
делова Цркве изгледало им е обавезно. Они нису имали склоности
да их лече снагом здравих. При усаглашавау оваквих тенденциа
различитог карактера, питае се осветавало у атмосфери крити
зерске строгости. Ислеивани епископи су били подеени у три
врсте. У I су ушли налакши случаеви, у II нешто тежи, а у III на
тежи. Очигледно да се испитаници нису добровоно овде сами поав
ивали, ер е речено да су били судски приведени ,
. Санкцие е увела императорска власт; меутим, они
нису били ухапшени и на Сабор су долазили по позиву, али без суд
скогизвршитеа;овосениеодносилонаепископепоследегрупе.
На прво заседае било е уведено три епископа из I групе: ми
трополити Василие Анкирски и Теодор Мирликиски, као и епископ
Теодосие Амориски (из Фригие). Очигледно е да е ихово суее
било тако добро припремено, да су се из ихових уста могле само
чути , т. поканичке изаве. Они су одмах били примени
у свое звае и смештени на места своих катедара на самом Сабору.
, т. изаве ових епископа су се састоале у исповедау и
хових грешака. На пример, Теодосие Амориски е признао да е у
заблуди много ружно говорио о чествовау икона. А сада е говорио
позитивно и одреение: Што се тиче живописаа у црквама, сма
трам да пре свега треба изображавати икону Спаситеа и Бого
родице, и то у сваком материалу: злату, сребру, разним боама, како
би свима био доступан домостро спасеа. Такое сматрам да е ко
рисно изображавати живот светаца, да би народ био упознат са и
ховим тешкоама и подвизима, а нарочито да би се код простог
народа бар донекле свеци оцртали у ихово свести и поучили их
нечему. Ако народ ве излази са свеама и кадионицама да дочека
царске портрете и фигуре кое се шау по градовима и селима, да би
се исказало поштовае, притом не лику на дасци заливено воском,
него лично императору, онда утолико пре треба живописати иконе
Спаситеа, егове Маке и светаца! Саслушавши овакву беседу,
едан епископ ускликну: Говор уваженог Амориског епископа на
тераонамечаксузенаочи.
Тарасие е у име умереака просто констатовао, ево некад бив
шитужиоциправославапосталисусадеговипро
246
поведници . Теодосие е испоио велику искрену скру
шеност. Са овим су се сложили и монаси, али су замолили да се у за
писницима назначи да се у овом случау поканици примау као они
коисусепреобратилиизереси.
На ово исто прво заседае, после их, наступило е 7 епископа
из II групе: митрополит Ипатие Никески, митрополит Лав Родоски,
митрополит Григорие Писинунски (Галатиа), епископ Никола
ерапоски и епископ Лав са острва Карпате. Разматрае иховог
случаасеотегло,паебилопренесенонанареднозаседае.
Ови епископи су били окривени зато што су прошле године у
Константинопоу одржавали специалне агитационе скупове
и тиме подривали Сабор. Сада они изавуу да су се
из читаа патристичких списа уверили у истинитост иконопоштова
а, а да су прошле године деловали услед незнаа и неразумеваа
.
Ово признае свог незнаа од епископа кои су чак били ак
тивни бунтовници било е доста чудно. Да ли е ихово преобраае
било искрено? Сам Тарасие им е поставао доста скептичних пита
а. На пример, Лаву Родоском: Како е то могуе, драги мо, да си
се ти осам или десет година наепископовао све до дана данашег, а
нашао си тек сада да се убедиш у исправност иконопоштоваа?
Епископи су обаснили да е то питае навике коа е настала због
општег новог васпитаа; ве се доста дуго укоренило ново учее, а
они су га из школе понели. Тарасие е са извесним сарказмом при
метио: Утолико се теже могу лечити запуштене болести, и Црква
нема никакве користи да прима свештенослужитее кои су имали
лоше учитее. На то е Ипатие Никески приметио: Ипак е савест
победила!
Тарасиу е изгледало да е овакво покаае довоно. И Сава
Студиски е веровао да е Бог ове епископе извео на пут истине. Ме
утим, ован, представник Источних, изавио е да е има, монасима
ош увек тешко да реше то питае, ер е ош увек неасно на основу
каквих критериа се може вршити прием таквих лица. При том, да
лиисправимасвештеника,идалиуиховомзвау?
Отпочело се са читаем правила 1) Апостолског51; 2) Нике
ског9; 3) Ефеског3 (2,4); 4) Василиа Великог упуеног Амфило
хиу 188; Василиа Великог у писму 251, 263, 99, 240; 5) Ефеског
зборника о месалианцима; 6) Кирила Александриског у писму 57,
56; 7) Св. Атанасиа упуеног Рувиниану; 8) Примери из историе
Сократа, Теодора Чтеца, из аката Халкидонског сабора, из житиа
Св. Саве Студиског о приему еретика, кои су ве поставени за
свештенике.
247
Сви подаци су говорили о примау, али о повратку права епис
копа, могуе е било ош спорити зависно од квалификоваа иконо
борства, т. од степена егове еретичности. У име епископа из Си
цилие, а они су на сабору били брони; иначе су били из грчке
монашке емиграцие, дао е предлог ихов учени акон Епифание
Катански, да се нови еретици изедначе са неком бившом ереси и да
се тек онда изводе закучци. Епифание е питао да ли е новоиз
мишена ерес маа или веа од претходних. Тарасие е рекао: Зло
е зло, т. био е склон да изедначава ереси. Заменик Антиохиског
патриарха, ош е поачао квалификациу: Ова ерес е гора од свих,
ер омаловажава Спаситеев домостро. Али, прилично велики бро
отаца, према историским аналогиама, говорили су у корист умере
ниег прилаза. Тако е Василие Велики сматрао да е исправно пре
крштавати енкратисте, али ние желео овим да их одбие од Цркве, и
ние ставао примедбе у оним случаевима када су неки енкратисти
ве били примени у сво епископски чин. Такое е и Треи Васе
ленски сабор донео одлуку да се приме месалианци у сво чин; Кирил
Александриски е саветовао бриживим ревнитеима да не ис
теруу мак на конац код несторианаца кои се кау, ер читава ствар
имапотребузавеликомикономиом,т.заснисхоеем.
Монасима се, меутим, више допало писмо св. Атанасиа Руфи
му. Он у ему излаже своу праксу коу е одредио ош Александри
ски сабор 362. године у вези са арианским клирицима: Предводни
цима непобожности опростити, али им не давати места у клиру, а
оне кои су заведени због сиромаштва, или насиа, опростити и
дозволити рад у клиру. Монаси су предложили да се ово питае
постави епископима кои се ислеуу: да ли се и за их може реи да
су увучени у иконоборство? Ипатие Никески е ово потпуно од
бацио, рекавши: Па ми смо се родили, одрасли и све време били у то
ереси!
У току даег ислеиваа суд е признао да поменуте епископе
не треба третирати као учитее ереси (ер су они такореи еретици
само по инерции), те да се могу вратити у исти чин. Е, ако су неиск
рени,некаимондаГосподБогсуди.
Морали су ош доста да убеуу монахе са низом примера из ко
их се види да су еретици враани у исти чин: Маркел Анкирски; на
IV Сабору увеналие ерусалимски, Танасие Новокесариски (Капа
докиски), Евсевие Анкирски, те Евстатие Виритски. Признавала се
и хиротониа еретика: Мелетиа Антиохиског су поставили ариан
ци; Кирила ерусалимског е такое поставио Акакие Кесариски и
ПорфириеСкитопоскиобоицаопасниарианци;Диоскорепо
248
ставио Анатолиа Константинопоског; севирианци ована еру
салимског;авеинуотацанаVIВаселенскомсаборумонотелити.
Монаси су се позивали на 240. писмо Василиа Великог у коме он
пише: а не признаем за епископа и не бих сматрао за Христовог
ерарха онога кога су уздигле на руководее место нечисте руке у
циу рушеа вере. Зато и они кое су они хиротонисали нека се не
усуде да себе убраау у свештеничку пуноту Цркве. Монаси су
рекли да у овом случау свети отац одбацуе хиротониу еретика. Па
триарх Тарасие е обаснио да овде Василие Велики не говори да се
овакви уопште не могу примити, него само да не морау обавезно да
траже улазак у православни клир, ер би то изгледало као стечено
право. А пракса у време Василиа Великог обашавала се ондаш
ом ситуациом. Касние и Василиеви наследници у Цркви свакако
да су знали мае од светих отаца, али им ништа ние сметало да оне
кои су се покаали примау, и то са хиротониом коу су обавили
еретици.
Назад су сви признали да е питае правилно обашено
, дали ислеиваним епископима да прочитау
ивратилиихуиховомчинунаиховекатедре.
Треу групу осуеника е представао само митрополит Нео
цезарески, Григорие. ега е буквално привео стражар царски
жандарм , кои е, када га е уводио изавио пред Сабо
ром: Мене су послали Благосни Владаоци да приведем науважени
ег епископа Неоцезарее на богопоштууи и свети ваш Сабор, пред
коим данас стоим. Григорие ние био окривен за прошлогоди
шу побуну, меутим он е био стари иконокласт, учесник на сабору
754. године, и очигледно, едан од оних тврдоглавих. Али, и он е стао
пред Сабор спреман да се преваспита, и да схвати мишее о ико
нама, на кое до тада ние био навикао.
; т. хоу са свима да се просветим и да се
научим.
едномишеност Сабора е оставила на ега велики утисак и он
езамолиодамусеопрости.
Затим су била разашена два сумива момента, коа су се ти
цала могуности примаа Григориа у чин. Тарасие е подсетио да е
Григорие епископовао у време Константина Копронима и егових
гоеа. Тада су епископи могли бити уплетени у премлаивае бла
гочестивих иконопоштовалаца, а за батинае других, клирици се из
бацуу из чина према 26. и 28. Апостолском правилу. Тада е Тарасие
приметио да се нико не може окривавати без стварних доказа, а
Григорие е одлучно изавио: Ни едан човек не сме да се осмели да
меокривидасаматукаоилиудариобилокога.Одменетакву
249
увреду нико ние доживео. Сава Студит е рекао да е Григорие сма
тран за заступника ереси , и да ли е морати
онда да му се суди као вои ереси према норми св. Атанасиа изло
жено у посланици Руфиму? Тарасие е и на ово ставио примедбу,
износеи чиеницу да су увеналие ерусалимски и Евстатие Сева
стиски били па су опет примени у чин. Тако е
назадиГригориебиовраеннасвоукатедру.
**
*
Са IV заседаем започела е анализа библиских, богословских,
патристичких и историских података кои су ишли у корист ико
нопоштоваа. Не улазеи у детае, навешемо само нека гледишта
са овог Сабора коа су побиала иконоборачку идеологиу са сабора
из754.године.
После библиских података, херувими на скинии и у храму,
Сабор е доказивао цитатима из патристичких списа психолошку
природност и знача икона у религии. Идуи том линиом, Сабор е
врло паживо одбацио лицемерни и лажни аргумент иконобораца,
окренут против ликовне уметности уопште, а посебно у области ре
лигие. На Сабору се овако размишало: Уметност живописца е
свети позив и никако не заслужуе да се исмеава. Свети оци пред
ставау живописца као ствараоца благочестивог дела. До каквих
ли чудних закучака можемо дои, ако будемо одбацивали ре
лигиозну уметност као што то чине иконоборци? Значи да и за
дрводеу кои прави крст треба да кажемо: бедник едан? Значи да
е и каменорезац кои реже и обликуе Св. трапезу исти такав едан
бедник? И златари, сребрнари, ткачи такое? Не проистиче ли из
иховог мишеа да треба одбацити свако знае и уметност, коа
е Богом дарована ради славе егове? Зар иконоборци не знау да е
Сам Бог у Старом Завету осветио уметност, наредивши Веселеили
даприпремисвештоепотребнозаукрашаваеСкиние?
Говорили смо ве о сабору 754. године и о еговом лицемерном
походу против уметности, одбацууи у принципу и свако знае, и
свако богослове, и сваку мисао, и сваку реч човекову као оруе ис
поаваа догмата. Ние то било само извештачено лицемерно вар
варство него едноставно и дуализам, кои одбацуе светост свега
онога што е материално. VII Сабор православно устае против ове
прикривене ереси монофизитства и дуализма, и са уметношу уоп
ште брани и свако знае и уметност коа е Богом дарована ради
славеегове.Овакосепросветитескилиберализамиконобораца
250
преобраа у мрачаштво, а богослове VII Сабора благосиаем
наукеикултуреостаеунавеомеридубокоинеоспориво.
Наотрцаниу синтагму иконобораца против рукотворних ик
она, т. позивае на лик евхаристие, Сабор такое победоносно
негира. Ниедан апостол, нити евангелист нигде ние за бескрвну
жртву рекао да е икона плоти Христове. Ако и неки оци, нпр. Ва
силие Велики и Евстатие Антиохиски и кажу за бескрвну жртву
хлеб и вино да е , то они само тако зову до тренутка и
ховог преобрааа у истинску крв и плот Христову. Тако учити како
тонаукууиконоборцизначинегиратипретвараеСв.Дарова.
Сабор е радио на томе да се утврди и начин поштоваа иконе:
да ли смерно, дубоко уважавауе целивае или уклаае? Сабор е
асноодредионесамоцеливае,негоиклаае.
Меутим, то не треба да буде , т. служее кое пристае
едино и искучиво Божио природи. Да би се ово поаснило, пози
вали су се на едно место код св. Атанасиа Теопоског: Ми се кла
амо и свецима и анелима, али им ми не служимо као да су богови,
ер Мосие каже: Господу Богу твоме еш се поклонити и ему е
дином еш служити. Обратите пажу: уз реч служити стои еди
ном, а уз реч поклонити то ние додато. Значи могуе е поклони
тисе,итонесамоБогу,алислужитинетребаникомеосимБогу.
Сеауи се злоупотребе на сабору 754. године са истргнутим ци
татима на поединим листиима , VII Сабор се доследно
држао ишчитаваа свих цитата из целовитих кига кое су биле
донете. Када е презвитер влахернски Илиа почео да чита правило
Трулског сабора са хартие, онда га е Сава Студиски директно упи
тао: зашто се не чита из киге? Патриарх Тарасие е обаснио да е
овахартиауконкретномслучауоригиналандокуменат.
ЗаисториуЦрквесуважниошнекидетаи.
На III заседау 28. IX, епископ града Констанце на Кипру, Кон
стантин, рекао е ово: Прихватам и целивае са дубокопоштоваем
светих икона, али што се тиче клааа у смислу служеа
к , а га исказуем искучиво Св. Троици. Са
им су се сложили и остали, како стои у записницима. Ово правил
но формулации Франкфуртски сабор 794. године Карла Великог,
будуи да е на ему било неприатеског расположеа према Ви
зантии, као и непознаваа грчког езика, дао е управо супротно ту
мачее, наводно да е Сабор 787. године приписао иконама баш то
adorationem,штоодговарасамоСв.Троици.
Позивауи се на 82. правило ПетоШестог Трулског сабора, па
триарх Тарасие е на IV заседау (1. X) рекао да е ово Сабор оних
истихотацасаVIВаселенскогсабора,пасуипапскилегатипотпи
251
сали записник са ега, па je испало као да не сматрау да je то у
супротности са чиеницом што Римска црква ние прихватила Трул
скисабор.
На VII заседау (13. X), VII Сабор е, пре него што е донети
сво орос, навео текст НикеоЦариградског Символа вере, наравно
без filioque. Када су на Флорентинском сабору 16. X 1438. године
Латини показали Грцима грчки рукопис докумената са VII Васелен
ског сабора уз уметак к , т. и од Сина, онда се Гемист
Плитон исправно има супротставио. ер да е тако било написано
од почетка рада VII Сабора 787. године, онда латински богослови,
као нпр. велики Тома Аквински, не би цитирали у полемици са
Грцима читав низ других писаца и текстова са другостепених сабора,
само да би их осрамотили. Показало се да е ова рукопис био ин
терполиран.
**
*
Коначни орос Сабора кои е прочитан и прихваен на VII за
едничкомзаседау(13.X)овакоеизгледао:
Кратко речено, ми чувамо сва црквена предаа, коа су утвре
на за нас писмено или без писаа и то без новотариа. едно од так
вих предаа е и изображавае Иконописом, пошто е то у сагласно
сти са причом о еванеско проповеди, што нам служи као потврда
аутентичног, а не привидног Бога Логоса; ер ствари кое узаамно
указууеднанадругу,несумивоидапоашавауеднадругу.
Зато, ми ходеи главним друмом, те следеи благоречиво учее
светих отаца и предае католичанске Цркве и Духа Светога кои у
о пребива, са великом брижцвошу и промишеношу одлучу
емо,теможемореи:
сличноизображаваучасногиживотворногКрста,
ставати на свете Божие цркве, на свештене сасуде и одежде,
назидовеинаплочепокуамаипопутевима,
часне и свете иконе живописане боама или ураене у мозаику,
илиоднекогдругогприродногматериала,
и то иконе Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, непо
рочне Владичице наше Свете Богородице, исто као и иконе пошто
ваниханела,исвихсветихипрздодобнихмужеваЦркве.
ер што се чеше они, приказани на иконама, гледау, утолико е
се пре код оних кои их посматрау, пробудити сеаа на прототип и
наубавпремаима,
и додаемо ош, да се они чествуу целиваем и смерним клаа
ем,иtoнеоним,преманашемверовау
252
истинским служеем, , кое доликуе само едно Божио
природи; него чествовае према оном обрасцу, како се оно указуе
часном и животворном Крсту, св. Еванеу и осталим светиама; и
то таманом и паеем свеа, онако како су то радили, према
благочестивомобичауидревниправославниверници.
ер част коа се указуе том лику, досеже до прототипа, па се она
кои се клаа икони, поклаа истовремено и изображено иттостаси
нао.
Ево, такво е учее наших светих отаца, т. предае католичан
скеЦркве,коескраанакраземинекуглеприхватаЕванее.
Онима пак, кои се усууу да другачие мисле или уче, или у
складу с непобожним еретицима одбацуу црквено предае и изми
шау некакве новотарие; или одбацуу нешто што е посвеено
цркви, Еванее, изображени крст, или иконично живописае, или
свете мошти мученика; или онима кои нешто смишау лукаво и
подмукло ради понижаваа било коег предаа кое е прихваено у
католичанско Цркви; или онима пак кои профано употребавау
свештенесасудеилисветеманастире,минареуемо:
ако су то епископи или клирици, лишити их чина; ако су пак
монасиилисветовациизопштитиихизЦркве!
Значи, овде су одреени: 1) основи за поштовае икона, а то е
предае Цркве; 2) неоспорив образац: поштовае Крста; 3) место
где треба изображавати иконе; 4) материал икона; 5) обекти изо
бражаваа; 6) морални смисао указиваа поштоваа; 7) егова дог
матскаоснова;и8)црквеназабраназанепослушне.
Потписууи записник, оци су узвикивали: Оваква е наша вера,
овакво е учее апостола! Анатема на оне кои му не приступау,
кои не поштуу иконе, него их називау идолима и окривуу хриш
ане за идолослужее. Многаа ета императорима! Вечнаа памат
новом Константину и ново елени! Да благослови Бог ихову вла
давину! Анатема свим еретицима, Теодосиу лажном епископу Ефе
ском, Сисиниу Пастилу и Василиу Трикокаву. Анатема била Кон
стантину V, Анастасиу и Никити кои су непрекидно едан за другим
били Константинопоски патриарси. Они су сад Арие II, Несторие
II, Диоскор II ! Анатема била ересиарсима овану Никомидиском, и
Константину Николиском! Вечнаа памат Герману Константино
поском, овану Дамаскину, и Георгиу Кипарском! Ову троицу
е анатемисао иконоборачки сабор 754. године. Императори су поз
вали учеснике Сабора, специалним позивом кои е био упуен Та
расиу, да доу у Константинопо. Императорка их е убазно при
мила и одредила е последе VIII свечано заседае за 23. октобар у
Мангаврискомдворцу.Наовомзаседаусууприсуствуимператора,
253
велможа империе и армие биле прочитане саборске одлуке, кое су
потврене одобравауим усклицима свих, укучууи и воне лично
сти; па су одлуке потписали императори, започиуи са Ирином. По
сле овога су се епископи, кое е царица даривала разним поклонима,
вратили у свое епархие. Ирина е наручила да се поново изради
Спаситеев лик и постави изнад вратнице Халкопратие, одакле е
био оборен пре 60 година, у време Лава Исавра. Сада е на ему угра
ен натпис: ,
,т.штооборинекадвладарЛав,нановоподижеИрина.
Овде е игра речи Лав и Ирина. Судеи према термину
,билаетоскулптура,илипростокрстсараспеем.
Сабор е ош издао у 22 канона, кои су се углавном односили на
симониу1ираспуштеностмонаха.
1Симониа=куповаеилипродаваесветихствари;нарочитоцрквених
зваа;радапоканонскомправустрогозабраена.(Прим.реценз.)
254
ИКОНОБОРСТВОПОСЛЕ
VIIВАСЕЛЕНСКОГСАБОРА
Да ли е ерархиа испунила саборске одлуке о иконама? Ле
тописци казуу да су императори поново ставили иконе по црквама и
дворцима. Природно да е Тарасие као човек компромиса, ико
номие, ствар тако водио да не дое до каквих екстрема. Он се
према ерархии, коу е за време иконоборства прекомерно била
искварила симониа, ер су е форсирале иконоборачке власти, од
носио доста самилосно. Уопште узев, иконе су се у миру враале на
стараместа.
Меутим, треба реи да иконоборство ние било само црквена
поава, него чак и више политичка. Политика е у том тренутку
врила као у казану. На престолу е непрекидно владала атмосфера
дворских преврата, те у вези с тим и рваа партиских радикала.
Идее Константина Копронима су непрекидно саблажавале двор
ске превратнике. Иринина влада на челу са евнухом Ставракием,
укидала е едну за другом политичке реформе Лава III и Констан
тина V Копронима. Иринини противници су почели да забиау клин
у односе измеу маке и сина. Повод е био озбиан. Желеи неу
тралност победоносног франачког краа Карла Великог, Ирина е
своевремено, ради мирниег воеа рата са Словенима и Сараце
нима, обавила веридбу свога сина Константина са Карловом кер
ком Ротрудом. У присуству Карла Великог 781. године е обавена
веридба малог Константина са Ротрудом, на коо она чак ние ни
присуствовала. На Карлов двор у Ахен били су за Ротруду послати
учитеи грчког езика и других предмета; и она е научила грчки.
Почела е да се дописуе са Константином. Он е, не видевши е, био
заубен у у, у Еритро како су то Грци изговарали ено име.
Она се ве била спремала да отпутуе у Константинопо, али е Ири
на у току времена била изгубила политички интерес за Карла Ве
ликог.МирсаЗападом,путеммирасапапом,веебиоуспоставен
255
на сабору 787. године. Ротруда е оставала утисак способне и само
власне девочице и Ирина е видела да е она командовати Констан
тином и навероватние, сугерисати му мисао да се ослободи мачиног
туторства. А за младом царицом дои е и утица на византиски
трон и еног оца Карла Великог. Неколико месеци после Васелен
ског сабора 787. године Ирина доноси одлуку да раскине веридбу
осамнаестогодишег Константина са Ротрудом и да га ожени против
егове вое Мариом, ерменком, унуком св. Филарета Милостивог.
Среом, ова брак се ние одржао. Ирина е практично отклонила
сина од државничких послова, па га е тиме предала у наруче завер
еника. Властоубива Ирина се на императорским указима, прва пот
писивала. Син е прво место захтевао за себе. Због свега овога сина
е саблазнио план кои му е био предложен: да збаци маку с пре
стола и да е протера на Сицилиу. Ставракие е на време открио за
веру, Ирина е ухапсила сина и наставила да става сво потпис на др
жавна акта, али сада сама. Меутим, у армии су и дае живела ико
ноборачка расположеа, као и жеа да се Константин VI, кои е у
сваи са маком, преобрати у новог Константина Копронима. Након
неколико месеци, по многим воним окрузима (темама) империе,
протутале су побуне у коима е Констант ин VI проглашен за еди
новласног императора. Ирина е била приморана да ослободи сина, и
да буде само немони посматрач како Ставракиа и остале чланове
ене наближе околине, обрианих глава, терау у прогонство. Кон
стантин е ступио на царски престо, а Ирина удаена од државних
послова и смештена на боравиште у дворац, кои игром судбине носи
име.
Након две године измеу сина и маке дошло е до извесног збли
жаваа. Од 792. године Иринино име е поново почело да се поав
уе на државним актима, али тек после Константиновог имена. Чак
е и Ставракие амнестиран. Меутим, не прое ни година дана, а
дое до нове воне побуне. За императора се сада проглашава Кон
стантинов стриц, Копронимов син Ниифор. Константин, меутим,
држи ситуациу у рукама, те се жестоко свети Ниифору и еговом
брату Христофору, значи свом другом стрицу, а и иховим саучес
ницима. Неки су ослепени а некима одрезани езици. Овакве свире
постисуизазвалеустанакчакиуермении793.године.
Године 795. брак Константина VI, кои ние био из убави, рас
пада се. Он тера Мариу ерменку, насилно е замонашуе, а сам се
жени дворском дамом Теодотом. Хроничар Теофан обашава ово,
али доста натегнуто; наводно као последицу Ирининих савета; ер е
овим хтела да компромитуе сина, да би сама поново узела власт.
Другипакхроничар,Кедрин,приповедадасепатриархТарасие
256
противио овом неканонском браку. Изгледало е као да е ега им
ператор Константин угрожавао обнаваем идолских храмова, т.
иконоборством. Очигледно да су се у народу овако звали храмови,
живописани за време иконобораца сижеима из паганске митологие.
Али, Тарасие е опет због икономие, дозволио и развод и нови
брак. Допустио е ави осифу, игуману , т. чистих, да
венча новобрачнике. Ово авно безакое и Тарасиева политика ни
како нису били по укусу монашке партие, коа е осим тога у Кон
стантину VI предосетила и потенциалног иконокласта. Монаси, зи
лоти, наступили су са разобличаваем новог Ирода, по сво прили
ци уз саучествовае саме Ирине. Игуман Сакудионског манастира,
Платон, и егови неаци, два брата осиф и Теодор Студити, заедно
са целим сакудионским братством прекинули су са Тарасием свако
црквеноопштеезбогдозволеблудногбрака.
Од овога се зачео монашки зилотски покрет кои е окривио
православну Цркву на челу са Тарасием због блудне ереси ме
хианства, , . Меутим, Тарасие се плашио да буде
строгкаконебииконоборачкапартиаприДворудиглаглаву.
Нова августа, Теодота, била е роака Теодора Студита и посла
ла му е поклоне кое е он одбио да прими. Император Константин
е желео да борави неко време у Сакудиском манастиру, пошто е
туда пролазио, али му монаси нису изашли у сусрет. За ову увреду
Величанства, игуман Платон е био у Константинопоу ставен у
тамницу, а егову брау осифа и Теодора су бичевали и протерали
у Тесалоники. Оваквом пропагандом, коу су водили монаси и речу
и делом, увелико е оцрен император код народа. Императоров
грех е грмео, као неко изузетно безакое, кое е претило Божим
гневом на Византиско царство. Све е ово срозавало Константина, а
истицало Ирину. Припремала се завера с десна у ену корист, па
у е она и усмеравала. Кад се Константин 797. године враао са хипо
дрома, код цркве Св. Маманта, у Влахернима, пресрели су га и напа
ли вони завереници. Меутим, он е смогао снаге да се истргне, по
бегне, ускочи у царску лау и да отплови на азиску обалу. Народ се
усталасао, а Ирина се уплашила за себе. Она е послала писмо синов
евим сапутницима, кои су били конспиративно уплетени у заверу.
Ирина се уплашила да се не открие ова ихова изданичка тана, ер
их тад Константин не би поштедео. Страхууи од овакве могу
ности, Константинови лажни приатеи су донели одлуку да га пре
дау. Довезли су Константина у Константинопо, у Двор, рано уутру
на дан Успеа, 15. августа, па су га закучали у Пурпурну палату,
баш у ону у коо се и родио. И овде, уутру, после 8 часова био е вар
варскиослепен,послечегаеубрзоиумро.Поречималетописца
257
било е учиено
,т.премаодлуциеговемакеиенихсаветника.
Истовремено се и патриарх Тарасие ослободио политичке
потребе да покрива ова грешни брак са Теодотом, па е, да би се
умирили зилоти, ставио забрану ави осифу на свештене раде, ер
е он био венчао ова грешни пар. Ирина е поново наступила да
царуе единовластно. Био е то први, али не и единствен случа ед
иновлаша жене на византиском престолу (797802. г.). У то време
се поавио и едан нови проекат да се Ирина седини браком са
Карлом Великим и да се поново сазда единствена Круна уедиене
империе Истока и Запада. Папе су ош увек мислиле о себи да су
политички поданици византиских императора, али су све више и
више реалну помо добиали од нових краева на Западу. И у конк
ретном случау, папа Лав III (796. г.), кои е гледао у Риму велике
нереде, ние добио помо од Константинопоа него само од Карла
Великог. Разумиво е онда што е попустио пред молбама Карла
Великог да га он венча титулом императора. То се и догодило у Риму
25.децембра800.године.
Све ово ние било замишено као стварае Западне Римске Им
перие, него као увоее Карла Великог у властовае над един
ственом Римском империом. ер се древна (IVVI) императорска
власт и замишала у едно Империи. У овом тренутку, приликом
збациваа Константина VI 797. године, папа и Карло су сматрали да
е царски трон упражен, ер се едновлаше едне жене, Ирине, сма
трало као незаконито. На ова начин е Карло Велики постао претен
дент и на Константинопо и на цео Исток. У западним летописима
су почели да ставау после имена императора Константина VI и име
Карла Великог. А у Константинопоу нису на ово гледали баш исто
тако. На Карла Великог се гледало као на бунтовника у западним
провинциама, против своих законитих василеуса. После Ирине би
ионако у Константинопоу изабрали свог императора, не обра
ауи пажу на Карла. Због тога е Карло морао добро да поразми
сли како да реализуе своу римску власт над целим Истоком. На
правио е план: женидба са Ирином. Од стране папе Лава III и Карла,
креу у Константинопо посланици са предлогом Ирини да ступи у
браксаКарломидасесединеисточнеизападнеобласти.
Карло е настоао да на ова начин од Византие добие опште
признае. И Ирини се учинило врло привлачно да се реално успо
ставе границе империе на целокупном простору из епохе Констан
тина Великог. И стварно се могло десити да у Константинопо дое
франачка династиа. Али, грчка самосвест коа е била у толико
меризатворенаусамусебеисужена,ниемогладасместиусебе
258
можда и ову победоносну могуност; хипнотисани само своим грч
киминтересима,онисусамоодмахнулирукомнаовапланЗапада.
Царичин фаворит, евнух Аетие, кои е збацио Ставракиа, ве
е меркао да на Иринино место, коа иначе више ние имала деце,
дое егов брат Лав. Ово е био изазов за такмичее и других па
трициа. Ствар е дотерала до завере против саме Ирине. у е 802.
године збацио с престола патрици логотет (министар финансиа)
Ниифор (802811. г.). Ирини е била одузета сва ена имовина, па
е протерана на острво Лесбос, где е ускоро и преминула (9. VIII 803.
г.)каотужнаинокиа,коасеибезпостригапредалааскези.1
Карактер и судбина Ирине не оставау дубок утисак само на
нас кои све то посматрамо из историске перспективе него и на ене
савременике. Хроничар Теофан пише да су се едни чудили како то
Бог дозвоава да една исповедница вере, падне у такво искушее.
Други пак, као да не веруу своим очима, него само да им се све то
само приснило. Назад, треи су плакали, сеауи се ених до
брочинстава коим их е обасипала, па су заедно проклиали и новог
василевса и онога кои га е царевом круном овенчао, т. патриарха
Тарасиа. Као и сви патриарси и као укупно византиско друштво,
тако е и Тарасие сматрао дугом свое граанске лоалности, да се
мири са стварном влашу и да е благосиа. Друкчие речено: ишли
сустазамауобичаенеаполитичности.
У другим пак, реим случаевима, без икакве здраве логике, по
дизали су глас против узурпатора, нису га признавали, него су га
жигосали са тачке гледишта хришанског морала, те су зато били
славени као херои. Такав е на пример, у XIII веку био однос па
триарха Арсениа према Михаилу Палеологу; да би постао импера
тор,онезбациозаконитогнаследникаованаЛаскариса.
Присталице императорке Ирине, кое су о биле захвалне за по
новноуспоставаеправослава,нисуималепремаотакостроге
1 Карло Велики е водио преговоре са императором Ниифором да се
призна као законити саимператор. До договора е дошло тек 812. године, кад се
ве на византиском престолу налазио Михаило I Рангава. Византиски после
ници су дошли у Ахен и донели Карлу титулу василевса. Према византиском
схватау, ово би значило изедначавае Карла са позициом Западног импера
тора из V века у единствено Римско Империи, коа би се као една држава
простирала од ермение до Атлантског океана. Ови делови фиктивноедин
ствене империе, уствари су ве живели своим специфичним животима као
разни светови. Меутим, од 800. године не само да реално постои у позадини За
падна Римска империа исто као и Источна Римска империа, али нажалост, сад
ве као неединствене. Убрзо е Запад почео себе авно да назива Света Римска
ИмпериаГерманскенацие.
259
моралне захтеве, гледали су кроз прсте на ено неприатество
према сину и уопште на ену политику. Очигледно су сматрали да
ови путеви не могу бити без кривина. На пример, године 801. Теодор
Студит у свом писму императорки, хвали е за ен порески систем са
олакшицама; Он овако пише: Реци нам, царице, откуд се у теби
угнезди толика убав према благочестиу тако да си ненасито жуде
ла да благоугааш Богу, па си тако много проширила свое старае
о душевно и телесно корисности хришанима? Целокупно твое
царство испуава радост и весее... Исказуте о хвалу сви народи!
Величате е са нама и управачи и потчиени, свештеници и мо
наси, и цео хришански род! Ти си Божа угодница, ти радуеш Боже
изабране анеле и уде кои живе преподобно и праведно, бого
именита Ирино! Зато те сваки език на сва уста прослава. Ти си
истинитаславаЦркве,ревнитеицазаБогаипоборницаистине!
Убрзо после смрти Ирина е била канонизована. ен жалосни и
подвижнички кра радовао е оне кои су били убеени у ено пока
ае. Летописци, меутим, нису заборавили трагичност еног живо
та па су е спомиали, подвлачеи контрасте у ено општо репута
ции. Тако на пример, Георгие Амортолд, преноси опште раширену
верзиу о ослепеу еног сина: Царева мака се умиавала око
свих и придобивши их на своу страну, само е очекивала повоан
тренутак да се сама домогне цареваа. И ево, кад цар дое у дворац
(15. VIII 797. г.), велможе, присталице егове матере, у еном од
суству, у оно исто одаи у коо се родио, ослепуу га стравично и
немилосрдно. Тад се догаа и помрачее сунца кое е траало 17
дана, тако да су бродови морали насумице да лутау по морима, па су
сви говорили да се сунце помрачило због ослепеа византиског
цара. Дороте Монемвасиски зачуен контрастима у Иринино
личности пише: О, какво чудо! една жена са детенцетом обнава
благочестие!али,онаепосталаичедоморка.
Стари историчар Шлосер се овако изражава: Ирина есте била
религиозна, али код е, као и код свих женских и других природа
кое су размажене блиставим условима, религиа е пре била средство
него ци. И поводом овог, он се чак присеа пакосних Волтерових
речи: Побожност код жена се седиуе са убаву, са политиком,
сасвирепошу.
Свргавае Ирине е било могуе зато што су чисто политички
елементи из редова властеле сматрали да е ена владавина неуспе
шна. Манастири есу били шчедро даривани, али е зато државна каса
остала празна. Арапи су заузели велики део Мале Азие, а Бугари
Тракиу. Прелазак патриарха Тарасиа на Ниифорову страну
управосеовимиобашава.
260
Источни извори казуу да е Ниифор потицао из арапске по
родице коа се населила у пограничним областима и натурализовала
у византиском духу. Можда се баш због оваквог Ниифоровог по
рекла може обаснити и егово посебно интересовае за новац и
акумулирае државне касе. Ние он потицао из воне, него из сре
дине граанских финансиских чиновника. Претрпаност византиске
државе мноштвом манастира, са иховим економским привилеги
ама, била е несумива. Према мишеу професора универзитета
И.Д.Андреева,тадаеуимпериибило100.000монаха.
261
IIПЕРИОДИКОНОБОРСТВА
Први период е траао преко 50 година. Други око 30 (од 813843.
г.); меутим, до ега ние одмах дошло после смрти императорке Ир
ине. Ова II период иконоборачких побуна као да укратко понава
све оне перипетие из I периода. Понавау се чак и улоге код неких
императора, нових иконобораца, притом, такое у вези са про
гресивном државном делатношу. А с друге стране опет, импера
торкарегенткиа, такое са малолетним сином, остваруе победу
православа. Ова аналогиа доказуе дубоку органску везу, а никако
случаностиконоборачкогпокретаудржавноисторииВизантие.
Од тренутка Ирининог свргнуа (802. г.) па све до устоличеа на
царски трон Василиа I Македонца, (т. из македонске династие) 860.
г. после Исавриаца, струа источне крви е све више и више ачала на
византиском престолу. Чак су се на трону први пут поавили и
Семити Арапи: два Арапина, едан Грк ожеен Арапкиом, едан
ерменин и три странца Фригица. Иконопоштовае, кое, на при
мер, е било далеко ближе западним хеленским провинциама (Си
цилиа, ужна Италиа, ахаска Атина) ово троици е било туе.
Воска се све више регрутовала из источних, ерменских редова. Пре
ма изави едног историчара на их е православни култ оставао
утисак туе религие; чинила су им се законски оправдана сва она
насиакоасувршенанадонимакоезовуиконопоклоницима.
ИмператорНиифор
(802811.г.)
Добио е Ниифор надимак Геником, због егове дужности коу
е обавао, ер е био , т. био е
, другачие речено, гувернер државне касе. Као
бриживичувардржавногновца,биоеогорчензбогнеекономичне
262
шчедрости царице Ирине, коу е она нарочито испоавала према
манастирима. Он е лично био иконопоклоник, али с тачке гледишта
државних интереса, слагао се с погледима иконоборачке партие о
повеау пореза и ачау државних финансиа. ихови неприатеи
су постали монаси, на чиу е страну прешао и народ, ер е повеае
државних дажбина одувек било непопуларно. Ниифор е издвоио и
узео под државну управу набое делове црквене имовине, мана
стире и ихове установе, а намет е остао исти, т. фактички е био
удвостручен. Несумиво е да е то био тежак ударац за манастирска
имаа, коа су била навелико развиена у доба Ирине. На пример,
само едан Студиски манастир, чие е братство рание броало 12
монаха, сада се проширио на 1000. Ниифор е преузео веи бро и
других економских мера, завео е принцип економичности и у биро
кратии,иувосци.
Ниифорови противници су организовали устанак на челу са ре
лигиозним генералом Варданом. Меутим, Ниифор е почео с им
да преговара, приволео га е да се одрекне претензие на престо и да
се замонаши под именом Сава. Ускоро е Саву ослепила една вона
група коа е вероватно била незадовона тиме што е он изневерио
ихову авантуру; проширио се ипак глас да е кривац за ову суровост
био лично Ниифор. Император е морао да положи заклетву да то
ниеонурадио.
Предвоени Платоном и Теодором Студитом, иноци нису пре
стаали са окриваваем Ниифора. Пре свега због тога што е им
ператор након Тарасиеве смрти уздигао на патриаршиски престо
такое едног световног човека, државног секретара, кои се исто
тако звао Ниифор (806. г.). Монашко групи су били несимпатични
ови политичари из државне средине, кои су мирисали на световно
иконоборство и антимонаштво. После Тарасиеве смрти, за први
ауторитет Константинопоске цркве важио е студиски игуман Тео
дор. Имали су намеру да ега виде као патриарха. Император Нии
фор то ние желео, па е лукаво предложио Теодору да му он лично
укаже на надостониег кандидата. Теодор е избегао да да пред
лог, него е само указао на канонску норму слободног избора еписко
па, али искучиво на сабору. Када е ипак био поставен световни
Ниифор, игумани су чак били спремни да раскину канонски са им.
Али, нови патриарх Ниифор е био благочестив човек и иконопок
лоник, па су иноци почели да уздижу егово име и у цркви. По жеи
императора Ниифора, патриарх Ниифор е 806. године скинуо
забрану са злосреног аве осифа, кои е некада неканонски венчао
Константина VI са Теодотом. Баш е том осифу пошло за руком да
наговорисмиреногВардана,коиебиоувученупобуну,дасепрео
263
брати у Саву. Наравно да е император Ниифор морао да цени так
ву осифову политичку услугу, али е зато Теодор Студит назвао
осифа шугавом овцом у стаду. И другим монасима се чинило да е
цела Црква заражена грехом разблуде. Трогодиша борба монаха са
царем због осифа завршена е тиме што е на сабору 809. године
осиф био опет потврен у свом чину, а ава Платон, Те.одор Студит
и егов брат осиф, кои е у то време био архиепископ Солунски,
билисупосланиупрогонство.
Године 808. подигнут е други устанак са претендентом на престо
Арсавиром, а против императора Ниифора. Устанак ние успео,
Арсавир е био протеран у едан манастир у Витинии. Испоставило
се, меутим, да су у заверу умешани и епископи и монаси, и синел
са сакеларием и хартофилаксом Св. Софие. Ови устанци показуу
како су се клатиле ноге византиског трона и како е лако могао било
кои носилац царске круне увек да помисли на ослонац кои му пружа
иконоборачка партиа. ер ево, против таквог православног цара као
што е то Ниифор, дижу се они исти иконопоклоници и монаси.
Умереачка политика средег курса ние их задовоавала. Значи,
да претходна краа левица иконобораца ние била апсурдна, те за
то не треба никога да чуди нови талас иконоборства. Некакав лажни
пустиак, Никола, из ексокиона (т. периферие Константинопоа
иза Стубова Теодосиа Великог) хулио е на иконе,
због чега му е одсечен език у време царствоваа Михаила I. Био е
то, меутим, само блесак едне искре коа е тиала под пепелом
политичкебуктиеиконоборачкепротивправославнепартие.
Православни су воно или невоно били окружени атмосфером
те политичке партие. Гомила е коментарисала ену концепциу,
као повратак на време до 716. године, т. пре исавриске династие. А
православни кои су имали власт (патриарх, игуман, манастири) мо
рали су да учествуу у решавау текуих државних питаа, да пово
дом их дау саборне одговоре ида сносе одговорност пред прикри
веномреволуционарномопозициомиконобораца.
Император Ниифор е погинуо 25. VII 811. године у рату са Бу
гарима, иако е он извоевао победу. Будуи да е био шкрт човек,
ние се договорио са бугарским вождом Крумом око откупне цене за
заробенике. Тиме е огорчио и Бугаре и свое Грке. Крум е поста
вио Ниифору клопку и заробио е царев главни штаб. Ниифор е
био убиен, а при том су га и сами Грци дотукли. Крум му е одсекао
главу, носио е на копу, а онда е од лобае направио пехар и
наредио бугарским велможама да из ега пиу; разметао се над ви
зантискимцаремкаоненаситимчовекомкоинежелимир.
264
Ниифоров син Ставракие, кои е био тешко раен у борби са
Бугарима, имао е титулу цара само 68 дана; повукао се у манастир и
тамо преминуо. На царски престо се устоличио Ниифоров зет кои
ебиоожеенеговомкерком,аСтавракиевомсестром.
МихаилоIРангаве
(811813.г.)
ОнебиоиначебившиминистарДвора(Курапалат).
Михаил Рангаве е демонстративно приатеевао са монасима,
као и императорка Ирина. Вратио е он из прогонства аву Платона
и Теодора Студита и еговог брата осифа, а и друге кои су били
протерани 809. године. Али, ови повратници сад поново траже да се
лиши чина повратник ава осиф, т. траже опет оно као и рание, да
му се стави забрана на свештене раде због еговог незаконског
акта, оног венчаваа Константина VI са Теодотом. Патриарх Нии
фор се покорио ихово жеи; забранио му е свештене раде; а пре
подобниТеодорСтудитепостаопатриарховприатеисаветник.
Карактеристичан е едан случа улоге коу е одиграо саветник и
учесник Теодор Студит у области државне политике. У црквеним
пословима, преподобни Теодор се показао као мудар саветник, а у
чисто политичко сфери, коа му е била туа, баш супротно. Први
случа е у вези са одуговлачеем благочестивог Михаила I да про
гна еретике павликианце у Фригии и Ликаонии, ер е очигледно
био под утицаем патриарха Ниифора. Павликианце су оптужива
ли за сваку душевну и телесну нечистоту и за служее демонима.
Екстремни ревнитеи, кои су окружавали трон, убедили су импера
тора да изда закон о смртно казни за павликианце. Били су они про
тестанти оне епохе, неприатеи црквеног култа, укучууи ту и
иконе. Код их е било могуе тражити прапочетке иконоборства, а
тиме се и обашава неприатество монаха иконопоклоника пре
ма има. У свом оправдау тражеа смртне казне за еретике, рев
нитеи су се позивали на Д. ап. 5, 310; Рим. 1, 32; Бро. 25, 78; III
Цар. 18,40 и на патриарха ована Постника, кои е, наводно, убедио
538. године императора Маврикиа да погуби чаробака Павлина.
Теодор Студит е свом снагом свое убедивости устао против ових
фанатика у редовима монашког лагера и успео е да се укине та им
ператоров закон. Богу такво убиство ние угодно, писао е он им
ператору, а патриарху е рекао: Црква се не свети мачем. Против
свих оних кои су се позивали на Стари Завет, Теодор се у дебати по
зивао на дух еванеа (Мат. 5, 2122, 2728; Лук. 9, 5456): не знате
каквогастевидуха.УказиваоеинаХристовузабрану:не,данеби
265
чупауи куко, почупали заедно с име и пшеницу (Мат. 13, 29) и
на обавезу пастирске кротости (Тим. 2, 2426). Ревнитеи су роп
талиипреподобногТеодораназивализлоуднимсаветником.
Други случа се односи на чисто државну сферу. Бугари су побе
доносно нагртали на Грке. Они су 812. године предложили мир под
условом да им се предау ихове пребеглице у замену за грчке пре
беглице. Своевремено су 715. године овакви услови били прихваени
по савету патриарха Германа. Император Михаило I е тражио савет
од патриарха Ниифора, од два митрополита и од Теодора Студита.
Патриарх и митрополити су били уверени да су услови прихвативи,
а Теодор Студит их е са своим приатеима одбио. Говорио е да су
речи из овановог Еванеа (6, 37) и онога кои долази мени неу
истерати напое, примениве на заробенике. И као да се ове из
реке апостола (1 Тим. 5, 8.) ако ли ко о своима, а особито о дома
има не промиша, одрекао се вере и гори е од неверника,
нарушавау убиаем грчких бегунаца кое су им предали Бугари.
Ова е логика спорна. Меутим, религиозни Михаило I се одазвао
Теодоровом гласу, прекинуо е преговоре са Бугарима и продужио
рат, кои га е довео до губитка круне. Чак и летописац Теофан,
иначе неприате иконобораца и приате монаха, човек са веим
политичким искуством, осууе због овога Теодора Студита и назива
га злоудним саветником. Ова случа асно показуе да и навиши
богословски ценз.ус, не може допустити себи да буде судиа када е у
питау ему туа, политичка струка. Ние то узалуд што мудрост
Источне Цркве одбацуе два мача у рукама едног папе, и благосиа
поделуслужеана:свештеничкуицарску.
Михаила су збацили с престола управо неуспеси у овом рату.
Победнике не суде, али тешко побеенима. Армиа, коа е ош увек
гаила иконоборачке идеале, ние волела Михаила I због егове
монахофилие. И ево, разгневени због воних неуспеха, иконоборци
су организовали демонстрацие. Упали су у цркву, пробили се до
гробнице, за их незаборавног Константина Копронима, и отворили
е с повицима: Устани и помози држави коа пропада!
!.
народу се пронео глас да се гроб отворио сам те да е Кон
стантин изахао из ега на коу и упутио се право на фронт против
Бугара. Демонстранте су ипак све похватали, па су виновници сти
хие све признали. Ипак, макар и за крае време, тек вони агитато
ри су отворили своа уста. Они су све узроке воних пораза сваивали
на оце кои су одани православно вери и на свештени монашки ста
леж, ласкауи притом Константину као пророку и победнику, а не
помиуиеговозлославе.
266
Застава иконобораца се опет надвила над збуеном престони
цом. ерменски кругови, кои су избили на површину, изабрали су за
спасиоца државе Лава ерменина, патрициа и команданта Источног
округа, иначе Арсавировог зета, претендента из 808. године. Михаи
лу су понудили да се одрекне престола што е он и урадио, па се пову
као у манастир. Ако мало пожуримо унапред, реи емо да е будуи,
убрзо навелико познати патриарх Игнатие, био син императора
Михаилакоисеодрекаопрестолаиобукаоцрнуризу.
267
НОВОИКОНОБОРСТВО
ЛавVерменин
(813820.г.)
Присталице Константина Копронима су истакле Лава V са ци
ем да постане нови Копроним, т. острашени иконоборац. Он е
такав и постао. Оправдао е надаа воних кругова. Крума е отерао
од константинопоских зидина, а после 818. године нанео е Буга
рима одлучууи ударац. Иконоборци су са нестрпеем очекивали
неодложне прогоне икона. Меутим, Лав ерменин е био обазрив.
Осим тога био е и црквени човек; волео е много да пева каноне у
цркви, парадирауи своим снажним гласом, мада е ош увек био
заокупен ерменским духом. У интимном кругу изашавао се пот
пуно проиконоборачки:
, а као доказ за то е харизма императора иконобораца и жа
лосна судбина иконопоклоника. Патриарх Ниифор е овенчао Лава
царском круном, и очигледно да е Лав том приликом казивао
уобичаено исповедае православа. Али убрзо он са патриархом
започие овакав разговор: Народ (воска) почие да се буни про
тив икона, говореи да их ми неправилно поштуемо, те нас зато и
побеуу неприатеи. Мало попусти и склони понешто са очиу.
Као бивши министар Двора, патриарх е добро разумео цареву поли
тику, а пошто му е за леима стаала друга партиа, ние могао тако
лако да иде на компромис. Императорово страни су се опет при
ближили неки ерарси: од монаха Антоние Силески, затим ован
Граматик, иначе учени професор богословие (Лав му е ставио у
задатак да сакупа доказе против икона), па чак и чтец дворске
капеле, кои е читауи у цркви, врло изражано наглашавао де
маскирае идола што се може наи код пророка Илие 40, 1819.
Децембра814.Лавесматраозакориснодаоргаггазуесучеавае
268
самих богослова. Тако е дошло до дискусие измеу егових ве по
менутих присталица са патриархом Ниифором, Теодором Студи
том и другима. Као вулгарни одек те напасничке дискусие било е
каменовае знаменитог Спаситеевог лика на бронзаним вратни
цама Дворца (Халкопратиа), кое су починили воници. Кад е дошао
на причест на Божи 814. године, Лав V се поклонио икони, а 6.
ануара 815, ве то ние учинио и наложио е да се икона уклони под
изговором да е треба сачувати од скрнавеа. Огорчен, Теодор
Студит е о овоме написао папи у Рим. Поново су се у име пра
вослава, погледи монаха и иховог вое Теодора Студита окре
нули у том правцу. И исто онако као што се преп. Теодор безазлено
преварио у области политике, исто е тако безазлено претеривао,
узносеи високо част катедре апостола Петра. До дана данашег
ово користе римски богослови да би прекоревали Грке као изданике
древног православа. Стварно, не треба заборавити да е сва
древност и у пракси и у написима канона, отаца и писаца Цркве, увек
чувала традициу поштоваа првенства Римске катедре, еног ста
решинства у Цркви, али никако власти у строгом уридистичком
смислу. Меутим, нико од отаца ни рание, а ни касние, ние се тако
снажно изражавао о преимуству и хегемонии Римских епископа
као што е то чинио преп. Теодор Студит. Говорио е директно рим
ским езиком и споразумевао се са има о папино врховно власти.
Ние ствар у томе што се Теодор придржавао исувише ласкавог
стила у византиском епистоларном и дипломатском езику; ние ни у
томе да би он одрицао византиско гледае на врлине константи
нопоске катедре, или катедре других источних патриараха. Он е и
их величао неодмереним титулама, као на пример: света, апостол
ска, божанска глава; од свих светеши отац отаца; луча над
лучама. ерусалимском е писао: ти си први меу патриарсима.
Константинопоског Ниифора назива први меу првима код нас,
наглавнии архиере код нас. Божанска и врховна меу свештеним
главамавеличина,великосунцеправослава.
Теодор Студит сматра да су пет патриараха еднаки по чину,
. Он навишу административноканонску власт у Цркви
замиша као петоглаву, , а Цркву као петоглаво
црквенотело,.
Меутим, епитети кое он става уз папу садрже и нешто до
датно: и у смислу части, и првенства, и старешинства, и назад и у
смислувласти!
Теодор Студит све ово, на римски начин, извлачи из еговог
схватаа првенства апостола Петра. Петар е био првонастоате
апостола, првозачетник, првопрестолник,
,,.
269
ему су даровани кучеви од Царства Небеског и титула
пастироначелника . Па е због тога Римска
црква врховна меу Божим Црквама, прва меу Црквама те прво
водеа , ,
.
Као наследник апостола Петра, Римски епископ е пастироос
нивач Цркве васеленске, првопрестолни, главни меу патриарсима,
божанскаГлавасвихглава.
А што е ош важние: ему се треба обраати за решавае
двосмислених и спорних питаа, као што се према предау отаца од
давнина и од самог почетка и чинило, ер е тамо, меу Божим
Црквамаонанаврховниа.
ега, као наследника апостола Петра обавезно е обавештавати
о свему што поново уводе у католичанску Цркву неки отступници од
истине.
По одвакада утвреном обичау, без еговог знаа се не сме
сазватисабор.
И назад (оно наважние!!) од ега (папе Римског), зависи
ауторитет
васеленског
сабора,
,(Eist.II,129,col.1420.A.Migne).
У овом последем исказу без суме е садржано римско схва
таепапиневластинадсаборима.
Ние онда чудо што римски богослови због овога тако високо
уздижу Теодора Студита, док се источни безуспешно труде да егову
доктрину сведу на обичне мере опште источне традицие. Неки доду
ше сврставау преп. Теодора у едну маинску партиу коа е стварно
постоала и коа е усваала ову римску теориу од римских легата;
али, та партиа на Истоку да победи, ипак ние могла. Меутим, ис
ториа не зна да ли е она стварно и постоала. Историа само зна за
приатество монаха у Константинопоу са Римом ош од V века,
кое се учврстило у епоси иконоборства. Ето то приатество у на
вео мери оличава Теодор Студит. А нешто касние се, током 60их
година IX века, то приатество претворило у римофилску партиу
игнатианаца, Фотиевих противника. Игнатианци су у принципу и
у пракси признали врховно поглаварство Рима. Било би ово необа
шиво да римска доктрина врховног поглаварства папе ние имала
корена у традиции константинопоских монаха. Теодор Студит е
ен први и асни представник. Наравно, ово ош увек ние ватикан
ска непогрешивост, али не и византиско учее да се ради само о
првенству части. Са наше стране пак нема потребе да се Теодору
Студиту приписуе некаква непогрешивост; као и другим светим
оцима,требаиемудозволитидаунечемупогреши.Св.Атанасие
270
е погрешио поводом Маркела и св. Мелетиа; св. Василие Велики
због Аполинариа; св. Епифание и св. Кирил поводом ована Зла
тоустог. Блажени Теодорит због Несториа. Зашто да се не доз
волиипреп.ТеодорудасенепримерноодушеваваРимом?
Ово само показуе да римски догмат о папи ние диве месо на
телу Цркве. За егов развитак на Западу е било основа, кое нису у
духу Истока. Уместо да се на Западу та догмат заустави на под
ношиве границе теологуменона1 прешло се у хипертрофиу. И
разумиво, будуи да е то питае практично, свакодневно, стално,
неизбежно е било да се развиа. Чак се и на Истоку, с времена на
време (нпр. у IX веку код игнатианаца, у XI код патриарха Антио
хиског Петра), ово питае схватало као посебно мишее, кое
никоганетребадачуди,истокаотеологуменон.
**
*
Предвиауи гоее, патриарх Ниифор е окупио око себе
епископе едномишенике и одслужио са има свеноно бдее.
Император Лав е ово схватио као демонстрациу и учинио е више
неумесних замерки Ниифору. Одредио е ревизиу и захтевао од па
триарха финансиски извешта о црквено имовини; примио е више
жалби кое су се односиле на ега, па е сазвао на суее Ниифору
шачицу епископа и клирика. Ниифор е одбио да се поави на та
незаконити и понижавауи суд (без Римског, Александриског и
других патриараха). Послао е императору писмену оставку на па
триаршиски трон и помоливши се Богу у Св. Софии, у поно, 20. III
815.године,самсеупутиоуизгнанство,усвоманастир.
Преподобни Теодор Студит се припремио за одлучууу битку на
Цвети (25. III 815. г.), читамо у Житиу преподобног Теодора,
обавауи уобичаено сретае Христа са окупеним народом,
отац наш Теодор е заповедио браи коа су носила часне иконе да их
високо уздигну и тако обиу неки виноград, кои се налазио уз
манастир. Вест о оваквом чину пред очима непобожних суседа, при
том чин кои се догаа усред града, дошла е до ушиу опаког влас
тодршца; ово е Лава V ерменина само разутило. Он е прогутао
мамац и отпочео са прогонима кои су по окрутности превршили Ко
пронимове. Лав V е систематски деловао преко ерархие и преко
сабора.
1Теологуменонтеолошкомишеекоениеприхваенокаодогмату
Цркви.(Прим.реценз.)
271
Другииконоборачкисабор815.г.
На сам дан Ускрса, 1. IV 815. године, био е поставен за патри
арха Теодот из породице Мелисинос; пореклом су били из Каситере;
био е преко жене роак Константина V Копронима. Воник од иско
на, а у души иконоборац. Био е протоспатари, т. начелник телесне
гарде, без икаквог образоваа; по речима хроничара утив као
риба , бесловесан, скотолик и осим непоштеа,
ништадругониезнао.
Убрзо после Ускрса, под руководством таквог поглавара Црк
ве Лав е окупио сабор у Св. Софии, на кои нису дошли ерарси,
монаси и иконопоштоватеи. Али... опет се наоше ерарси угод
ници. Ова шачица е позвала гтравославне ерархе, да их наговоре и
опомену, али е наишла на оштре тужиоце кои су почели авно да их
раскринкавау. Они неустрашиви меу има остали су без своих
епископских одежда и беху побацани у тамнице. Кроз неколико дана
су их поново позвали на обраду; ови су пак поново раскринкали ико
ноборство; па су опет због тога били шибани, анатемисани и послани
упрогонство.
Сабор 815. године е поново васпоставио пуноважност одлука
донетих на иконоборачком сабору 754. године, и обавио да се Васе
ленски сабор из 787. године става ван снаге. Касние су православни
одлуке овог II иконоборачког сабора у корену уништили. Ове
одлуке су сасвим недавно пронаене у рукописном необавеном
полемичком спису патриарха Ниифора у грчком рукописном
фонду Париске националне библиотеке No 1250 (D. Serruys. Les actes
du concile iconoclaste de lan 815. Melanges dArshologie et dhis
toire.1903.Paris,t.XXIII).
Kao што je то и рание било, Сабор 815. године е био грубо ико
ноборачки обоен и жесток по санкциама, али е ипак у свом оросу
правио напоре да спроведе извесно ублажавае у само доктрини
иконоборства. Тако, сливауи се у суштини са Сабором из 754. го
дине, и ова изавуе да следи шест светих Васеленских сабора, т.
не изавуе да е Копронимов сабор из 754. године Седми Васелен
ски. На исти начин ова II Иконоборачки сабор не сматра за исправ
но да се иконе називау идоли (ер едно зло разликуемо од другог)
Чак дозвоава да се иконе поставе високо као еквиваленат за испи
сивае поука, али без могуности паеа свеа, кандила и мирисних
кадионица. И дае се меутим осууе неусаглашеност са пре
даем, или тачние, некорисно произвоее лажноименованих ико
накатоличанскеЦрквеиклааеима,уместотогадаседапред
272
ност служеа Господу у духу и истини. Орос окривуе импера
торку Ирину што е она услед женског слабоума поново увела ико
не као и ихово незаконито чествовае. Од овог тренутка се опет
успоставау одлуке Влахернског сабора императора Константина и
Лава.
Они епископи и игумани кои нису потписали ова орос протера
ни су у прогонство и били кажавани. Теодор Студит е написао
овом сабору посланицу у коо изавуе да монаси не признау Тео
дота у чину патриарха, ер постои аутентични патриарх Ниифор;
затим пише о прекиду верског општеа са епископима иконобор
цима, као и признавау VII Васеленског сабора у Никеи 787. године.
Свакако да е у овоме било довоно разлога за Теодорово хапшее,
за шибае воловским жилама, , мучеу глау и слае у
прогонство заедно са мноштвом монаха. Али и из прогонства е Тео
дор своим писмима руководио борбом против иконокласта, прин
ципиелно истичуи насие државе над Црквом. Конфликт са Лавом
ерменином био е за Теодора повод да упути цару овакве речи: Слу
ша царе, шта е рекао Божи апостол одреди Бог прво апостоле,
друго пророке, трее пастире и учитее, а не рече цареве. Теби е
поверено граанство и воска; ти се о томе брини а Цркву остави на
миру.
Овом раздваау Божег од цезаровог Теодор поучава и свое
снебививо обично монаштво. Кад сте то говорили пред царем, а да
нисте били стидиви? Где е та слава и достоанство нашег сталежа?
Ти кажеш, пише Теодор дае игуману Василиу, наговарауи га да
се противи цару Лаву V ерменину, да никад ниси видео импера
тора, да ниси био представен начелницима те да због тога осеаш
страх. Не, оче! Нека се они бое тебе, онако исто као аволи! Раз
обличава га авно, ако он лупета, ер е Ахаву раскринковао Илиа,
аованИрода,другесудруги...
Оне игумане кои су ставили свое потписе испод ороса 815.
године Теодор немилосрдно шиба речу: Господо игумани, као што
се чуе, постава се питае, ко смо то ми да би пружали отпор?
Као прво, ви сте хришани кои су обавезни да у овом моменту го
воре. Затим, ви сте борци за монаштво, те стога не треба ничим да
се одушевавате, будуи да нисте везани за ова свет. Онда сте игу
мани, кои морау да отклаау саблазни од других и никоме да не да
у повод за искушее. А какву су само саблазан и искушее, тачние
речено понижее, починили они своим своеручним потписиваем,
треба ли о томе ош шта да кажемо? ер, ако е утае делимично
слагае,каквалиеондатекага,кадсетослагаеоверипотписом
273
пред целом Црквом? Али, шта е рекао Христос? Свако ко Ме ис
поведа пред удима, исповедиу и а ега пред Оцем Моим. А шта
у случау одрицаа од тог исповедаа? Ако су они ставили сво
еручни потпис да се не слажу едни са другима, то е ве одрицае.
ер како е се они придржавати онога што е рекао Христос: онога
ко к Мени ходи неу изгнати напое? Ако неко к има дое
желеи и тражеи да сазна истину, шта е му онда одговорити игу
ман? Ево шта: добио сам нареее да не говорим. Тиме су дали пот
писдасеповинууимператору,упркосХристу.
Ако ти кажеш приликом потписиваа: а сам повикао да се
клаам светим иконама, извини онда братац, и Пилат е говореи о
себи, правио се невин због убиаа Христа, а батином е после про
вераваоеговусмрт.
Император Лав V е уклонио иконе и све оне делове богослу
жеа тропаре, стихире у коима би се могла назрети идеа иконо
поштоваа. На та места су се ставали нови редови у духу иконобо
рачког богослова. Написани су били и нови приручници за учитее
и убеници за школе у циу преваспитаваа омладине. Понавала
се стара историа. Прогони су били изузетно тешки по своо си
стематичности, свеобухватности, криминалним истрагама и шпиуна
жом. Преподобни Теодор овако слика ту атмосферу у своим писми
ма: Ние могуе изустити ни едну едину благочестиву реч, опас
ност е била тако близу, муж се плашио свое жене. Император е
изнамио разне доушнике и бележнике за своу обавештану службу;
да ли неко нешто неугодно говори о цезару, или не жели да општи са
непобожнима, или да не држи некакву кигу коа говори о иконама,
или чак и саму икону, да ли прима изгнаника, или не помаже ли
затворенику кои страда због Господа? И ако буде откривен у овоме,
истог тренутка се хапси, бичуе, протеруе, тако да се и господа
клааупредробовимаустрахуодпотказиваа.
Преподобни Теодор у свом писму у Рим овако описуе прогоне и
мучеа православних: Ох, страшно е и да се чуе! Пречествована
икона Спаситеа, кое се и аволи плаше, предае се руглу и сра
моти. Не само да се то ради у царствууем граду, него су и по свим
местима и градовима свети жртвеници у олтару уништени, а светие
оскрнавене. Сва су благочестива уста умукла у страху од смрти, а
окрилио се одвратан и богохулан език. А ево о прогонима монаха
и монахиа: Неки су од их били изложени потсмесима и бичевау;
други, ставени у окове и апсану, скоро сасвим без хлеба и воде;
неки су отерани у прогонство, а неки се скривау по пустиама, пла
нинама,пеинамаиамама;доксуседругикоисудоживели
274
бичевае, мученички ве преселили Господу на она свет; има и
таквих, кои су ставани у врее, па ноу бацани у море, као што се
затозатимсазналоизпричааочевидаца.
Свети Теофан Летописац, кои нам о овим прогонима, а и о
много чему другом приповеда, и сам е умро 818. године у прогонству.
Меутим, тираниа сама у себи ве крие сво кра. Православе нису
чували само монаси, него и световаци кои су умели да делуу сво
им световним средствима. Била е организована завера; сумауи, и
то не без основа у едног воног сановника, Михаила Травла
( мутавац). Лав V га е стрпао у затвор и одредио да се
смртна казна изврши уочи Божиа 820. године; тек на царичину
молбу, била е одгоена. Кад е до Михаила стигла вест о томе, уви
део е да више нема чему да се нада. Запретио е да е издати све свое
саучеснике уколико га хитно не избаве из затвора. Меу саучесни
цима е био и едан дворски командант, иначе Михаилов роак. Заве
реници, лудо храбри, донели су одлуку да дествуу са ошамуууом
брзином; и то баш у ту но уочи Божиа. Као што смо ве рекли, Лав
V е био велики убите богослужеа и поаа, па ние могао да
пропусти понону Божину литургиу. И ево, у рану зору, у 4 сата
уутру, заедно са дворским клирицима улазе завереници са оружем,
обучени у фелоне. Било е договорено да нападну императора за
време поаа ирмоса седме песме. Тако су и урадили. Цар е улетео
у олтар, дохватио крст и замахууи име почео да се брани, уз
узгредну молбу да му се смилуу. едан свирепи убоица му е до
бацио: Сад ние време за сажаее, него за убиае, онда му е од
секао руку са крстом, док му е други то исто учинио са главом. е
гов леш су одвукли на хиподром и после изругиваа и поруга, бацили
га у море. Хроничар казуе: Убице императора Лава V ерменина су
се истог тренутка упутиле у казамат, извеле оданде Михаила, али не
као узника, него као овенчаног венцем славе, тако да су се на ему
испуниле оне речи из псалма: подно е наступио плач, а у зору ра
дост. Михаилове ноге су биле оковане у букагие, а кучеви нису
могли одмах да се пронау, тако да е Михаило у букагиама сео на
царскипрестоипримаочеститааодновихподаника.
Преподобни Теодор Студит, онакав какав е био са ему сво
ственом отвореношу и политичким поедноставиваем, поздра
вио е одушевено ова преврат. О томе е написао: Треба се оду
шевавати не због било каквог града него, можемо слободно реи,
због свесветске престонице. Ние Господ уништио Сиона, цара амо
реског, и ние Ога цара васанског, те мале цареве што угетаваху
малидеоваселене,негоновопоавеногивеликогдраконакои
275
опустоши велики део васелене; змиу подмуклу коа сикташе бого
хулство, гнусобу подивалу, сасуду гнева сина Тавеилова (Исаиа 7,
6) да не кажем Кавалинова,1 Ахавовог изданка, згуснуту нечасност,
прогонитеа Христова, неприатеа Богородице, противника свих
светих. Да се веселе небеса и радуе зема! Да планинске ископине
донесу сладост, а брда правду! Поражен е неприате, смрвен е
мучите. Зачепена су уста, причауа неистину. Обуздана е рука
Авесалома. Погубен е немилосрдни фараон. Отпадник е морао
баш тако и да изгуби живот. Сину таме е и следовало да изгуби
живот ноу. Она кои е гребао по храмовима иконе Божие и тре
бало е у храму Господем да гледа исукане мачеве. Рушите Божег
жртвеника, морао е баш поред ега да буде лишен самилости. Тре
бало е да искуси одсецае руке она ко се посегао на светиу; мо
рала е да се пролие непобожна крв због проливаа крви правед
ника...итд.
У истом том духу е написан и црквени анатематизам за Лава
ерменина: Опет истоименом, првом меу зверовима и другом под
муклом адовом псу, противнику Боже Цркве, мучитеу рабова Хри
стових а не цару, Лаву ерменину, самиенику Ариевом псеудопа
триарху Адониу,2 нагорем иконоразбиачу, не само ему него и
еговим христоборцима и иховим едномудриашима да буде
анатема!
Меутим, патриарх Ниифор, човек од светског угледа, без об
зира што е страдао од Лава ерменина, ценио е егове политичке
заслуге, па се зато, говореи о Лаву, смирение и изражавао: Мада и
непобожног, али е Ромеска држава изгубила свог великог заштит
ника.
Безазлении од ега у политици, преподобни Теодор Студит е
писао новом императору, Михаилу II Травлу: Нахристоубивии
владико! Време нам е да се помиримо са Христом, посредством и
благоволением твое миротворне власти, те да се сединимо са
врховном меу свим Божим Црквама, са Римском, те преко е и са
остала три патриарха, како би еднодушним и единственим гласом
прославали Бога и величали ваше наблагочестивие и напред
воениецарствовае.
1 Под Кавалином, , Теодор е имао у виду Константина Ко
пронима коушара. егов духовни наследник у прогаау икона био е Лав
ерменин.
2 Алузиа на Адониеву побуну приликом Давидове смрти, а против Соло
мона.(Прим.реценз.)
276
МихаилоIIТравл(Муцави)
Михаило II е стварно истога часа амнестирао све оне кои су
били послани у прогонство за време Лава V. Вратили су се и патри
арх Ниифор и Теодор Студит. По ве уходано схеми, они су мис
лили да се устоличио иконофил, па су због тога представили новом
цезару сво проекат за сазив сабора. Теодор Студит е агитовао пред
патрицием Стефаном, са коим се дружио, мислеи да е преко ега
мои да утиче на императора. Напред пише му Студит направи
подвиг. Говори на ухо оно што е ваано честитом и благочестивом
нашем императору. Нек наследуе он незаборавног осиу, цара
израиског. Нек буде нови Давид, нек искорени дело нацрег Лава
те тако умилостиви Бога, и венцем мироубивог управаа, своу
империуучининепобедивом.
Али, Теодор ние видео обичну стварност. Након смрти патри
арха Теодота (f 821. г.), Михаило II постава опет за патриарха
познатог иконоборца, Антониа епископа Силеског; а то ние било
случано. Михаило е био човек са посебном биографиом. Он е
лично признао да се као воник, никад у животу ние поклонио ни
какво икони. Значи ли то да е иконоборац? Да, управо то, али
принципиелно толерантан и цинично индиферентан. Био е родом из
Фигие, из града Амориа, а по раси и религии, припадао е инород
цима. едан сириски извор казуе да му е деда био евреин. У
сваком случау, Михаило е био павликианац, и то из оне групе коа
сезвала,(атингани=недодириви).
Неки византолози сматрау да су они блиски са Циганима, ер су
досееници и тргуу коима, што е била и Михаилова посебна спе
циалност. У иконоборачко и прогоено павликианство био се слио
разноразни отпад источноинородног гностицизма, маркионитства,
манихества, месалианства, па чак и удества. Као што е познато,
устиниан Велики е натерао све удеце да се крсте. Наравно да су
вешти и лукави удеци могли замаскирани да се загуре у разне
еретичке хришанске општине кое су имале крштее, али чиа е
доктрина и црквена организациа била ближа удеству, а ерархиа
без правих духовних воа. Такви су од VII века били павликианци.
Касние су Михаила II, кои е потекао из те мутне средине, право
славни открили у свим могуим ересима тог религиозног амалгама.
Причало се да он негира Св. Троицу и да признае само еднога Бога.
Ние веровао у васкрсее мртвих, негирао е постоае авола, исме
авао е пророке, сматрао е да се и уда спасао од пакла. Презирао е
црквенумудрост,признаваоеобрезиваеипостусуботу,аблуд
277
сматрао као допуштен. едном речу, оптуживали су Михаила, све
скупаузев,зафригискенавике.
Ваа мислити да би он као павликианац од детиства, и као
иконоборац по своо воно кариери, могао бити чисти прогоните
икона. Меутим, он е био политичар практичар, заинтересован
само за очувае власти; а и као павликианац, по породичном пре
дау, мрзео е верске прогоне. ош до недавно, за време Михаила I,
православни су се изборили за смртну казну павликианаца. Због
тога се од Михаила Травла, тог полуварварина у IX веку истесао
оригинални заштитник слободе религиозне свести, какве до новиих
европских векова ош ние било. Истовремено разочаравауи прос
тодушне, и православне и иконоборце, Михаило II се више пута у
разним ситуациама декларисао, обашавауи своу воу: а нисам
ступио на престо да бих уводио нове догмате вере, али исто тако не
и због тога, да бих вршио промене у догматима кои су ве дати и
кои се ве исповедау. Дакле, нека се у том смислу свако понаша
како му е воа, не боеи се никаквих неприатности и невоа. Или
друкчие речено: Потпуно е небитно поштовати или не поштовати
иконе. И ош и ово: Ко е пре нас истраживао црквене догмате,
нека та и одговара за оно што е урадио, било то добро или не. А ми,
у каквом смо стау затекли Цркву, одлучили смо да е у таквом и
оставимо. Узимауи то у обзир, ми инсистирамо: о иконама да буде
надубаута,.
И зато нека се нико не осмели да заподене разговор о иконама
(било с едне или с друге стране), него да се потпуно отклони и удаи
, и Константинов сабор (754. г.), и
Тарасиев (787. г.), и сада одржан за време Лава (815. г.), дакле, сви
коисебаветимпитаима.
Придржавауи се стварно у пракси слободе савести, Михаило II
Травл е у ствари тупио оштрицу меусобне борбе две партие. У ед
но своо посланици коу е Михаило II упутио на Запад, Лудвику
Благочестивом, а знауи за антиирининско расположее Лудвико
вог двора, Михаило Травл овако критикуе иконопоштоваоце: Пре
свега, они су из цркава избацили Св. Крст (!?), па су уместо ега
окачили иконе и испред их кандила. Пред има пале таман, и
уопште указуу им такво поштовае као и Крсту на коме е Христос
разапет. Поу испред их псалме, и баш од икона очекуу помо.
Многи их увиау у ланене покрове, па их тако узимау за кумове
приликом крштеа деце, а други пак, кои се замонашуу напуштау
стари обича да, приликом иховог пострига, неко од познатих им
лица дочека на свое руке одсечене власи, него их они узимау и
ставаунаиконе.Некипрезвитерииклирицистружучакбоуса
278
икона, па е додау у евхаристиу. А други пак, ставау евхаристиу
на иконе, па оданде причешуу. Има и таквих кои не обавау
евхаристиу у црквама, него по приватним куама, и притом то раде
наиконама,коеимслужеуместопрестола.
Треба реи да су се неки овакви облици иконопоштоваа, кои
су очигледно нарушавали црквене норме, стварно одобравали, меу
тим то су чинили и тако велики ауторитети као што е то био Теодор
Студит. Он, нпр. пише спатариу овану: Чувши да е твоа знамени
тост учинила неко знаменито дело, задивили смо се твоо уистини
велико вери, Божии човече! Она кои нас е упознао са тим казивао
е како си ти употребио Св. икону великомученика Димитриа уместо
прикумчета и на та начин крстио богочуваног сина своега... Чество
вае иконе, говори нам Василие Велики, односи се на прототип,
прволик. Дакле, асно е да е мученик преко свое иконе прихватио
младенца, ер си ти тако веровао. Каква е само среа за твоу зна
менитост што си стекао таквог кума, и то не тамо некаквог високог
чиновника, па чак да е и лично она покривени диадемом, него е
тводалековиши,превасходнии.
Без суме да е реакциа на прогоне, као и увек, изазивала у
душама православних жарку жеу за поштоваем икона, па се чак
ишлоиупсихолошкеекстремности.
Михаилова лична, иконоборачка тачка гледишта ние била ни
каква тана. У почетку еговог царствоваа (822823. г.) едно воно
високо лице, неки Тома, пореклом Словен, потпомогнут калифом
ХаруналРашидом, сакупио е воску од инородаца: Персианаца,
ермена, Грузианаца, Кавказаца и Словена, па е покушао да дигне
устанак изван граница империе; себе обавуе за сина императорке
Ирине, рачунауи при том на иконопоштоваоце. Томи се придру
жила и флота у егеском мору. ега е ве био крунисао инострани,
Антиохиски патриарх. Да би стекао симпатие монаштва, Тома про
глашава за свог наследника монаха Анастасиа, кога е усинио. Тома
е демагошки подигао на побуну Малу Азиу и то на социалном
питау. У борби против великих земопоседа била е изазвана и
велика мржа робова према властели, т. према спахиама. Започела
су крвопролиа и разбоничка подела земе. За ова граански рат
Византинци су говорили као кад би неке напукле нилске бране
поплавиле зему крву, а не водом. Анастасие е ве целу годину
опседао Константинопо. Михаила II е спасла верска трпеивост.
Ни една ни друга партиа ние имала неких посебних разлога да Ми
хаила изда неприатеу. Ова император е унапред био деморалисао
позадину претендента, и то путем амнестие коу е обавио за све оне
коисубилиуврбованинапобуну,изузевсамоглавешина.Побу
279
еничка воска, коу е ош бугарска Омуртагова офанзива била
разбила, сад се сасвим била распала. Тома и Анастасие су били. за
робени и жестоко кажени (823. г.). Очигледно да е Миахило сма
трао иконопоштоваоце за свое политичке противнике па е под кра
свог царствоваа бацио у тамницу игумана Хинолакског манастира,
св. Методиа. Методие е дуго живео у Риму као емигрант, па е
приликом повратка донео писмо папе Пасхалиса I, у коме се позива
император да успостави потпунц религиозни мир са Римском кате
дром. У тамницу е такое био бачен и истакнути члан VII Васелен
скогсабора,епископСардскисв.Евфимие.
ПослесмртиМихаилаIIТравла,напрестоедошао
Теофил(829842.г.)
кои е за разлику од свога оца, стекао лепо образовае код
свога професора, веома ученог монаха ована Граматика. Теофил е
волео науке и уметност. Волео е богослужее, чествовао е Маку
Божиу, свеце и волео е да састава стихире. На пример, ему при
пада треа похвална стихира за Цветну Недеу Изидите народи.
Бавио се такое и компоноваем црквене музике, па чак и диригова
ем црквеним хором. Теофил е сматрао за сво идеал правосуе, па
га е успоставао са окрутношу азиатског деспота. Чим е ступио
на престо, он е оног тренутка наредио да се казне убоице Лава V
ерменина, зато што су убили у олтару помазаника Божег; без об
зира притом на то што су у своу одбрану они понавали: па ми смо
се борили за твога оца. Захваууи има, обективно гледауи, и
сам Теофил се обрео на трону. Меутим, овим погубеем Теофил
е исказао и свое симпатие према иконоборачком императору чиу
е линиу решио да следи, прекинувши са очевом формалном неу
тралношу. Теофил е и од свог оца, и од свог професора ована
Граматика чврсто усвоио иконоборачка убееа. Као човек едноо
тран и окрутан у гледау на државне законе и правосуе, Теофил е
одлучио да спроведе борбу против икона са немилосрдним макси
мализмом. Како е тек сада била тужно илузорна она честитка коу
су Теофану послала три инострана патриарха: Антиохиски ов,
Александриски Христофор и ерусалимски Василие, поводом его
вог ступаа на престо! Честитка е садржала и молбу да не буде ико
ноборац и да оправда свое име , т. Богоуб. Насупрот
има, Теофил е на иконопоштовае гледао као на директно зло
дело те увреду величанства, ер ние подносио да му се нротивречи.
Наступило е с им насвирепие царствовае у току другог периода
иконоборства.
280
Теофил е издао наредбу, да се приликом сакупаа порезе
изврши меу становништвом анкета: ко е ко? Затим да се саставау
спискови иконобораца и да им се у време убираа дажбина омогуе
и свакоаке олакшице. Године 832. забранио е да се уз иконе става
епитет , т. свете, ер то пристае само едноме Богу. Теофил
е 833. године поставио за патриарха свог професора ована Грама
тика, иначе фанатичног иконоборца. ован е истог тренутка сазвао
сабор истомишеника у Влахернском храму па е одмах анатемисао
иконопоштоваоце. После овога издао е нареее да се изнесу из
цркве све иконе, а да се иконопис опет замени фигурама животиа
и орнаментиком биа. Прогони су се обрушили и на саме сликаре,
иконописце. Убиали су их, или су их пак ослобаали смртне казне
под условом да пуну на иконе, баце их на под и изгазе. Знаменитог
зографа Лазара су прво убеивали, затим га затворили у тамницу те
му ставили усиано гвоже на дланове, од чега е пао полумртав.
Житие приповеда да е он пуштен из казамата захваууи заузи
мау Теодоре, коа е постала императорка. Рукама кое су ош увек
биле у опекотинама он е насликао икону Претече, а после поновног
врааа икона живописао е и икону Господа (на
бакру). Очигледно да се од тог времена на то место више ние
поставаласкулптура,негоикона,живописанабоама.
Као што и доликуе правом иконоборцу, Теофил се са посебном
острашеношу окомио на монахе. Протерао их е из престонице и
других градова, те одузео манастире у корист државе. Монасима е
било дозвоено да живе само у пустиама и да се не поавуу у гра
довима. Теофил е позвао неке учене иконопоштоватее на дебату,
али не дао Бог да е ико и у шали смео да му противречи. На дебату
су допутовали у престоницу два брата монаха, Теодор и Теофан,
иначе роени ерусалимци, кое су касние назвали те
товирани. Император Теодосие се у току дискусие ослаао на про
рока Исаиу, на егово оштро разобличавае идолопоклоника.
Теофан е приметио да е текст кои е император читао кривотво
ран. Замолио е зато да се донесе из патриаршиске библиотеке е
дан веродостоан рукопис. У ему е Теофан пронашао то место код
Исаие, и понудио императору да га прочита. Када е погледао,
Теофил е видео да е дошао у шкрипац и хтео е да каже како он не
примеуе то место; тек Теофан му га е ипак директно прстом
показао. Разбеснели деспот ние отрпео, него е повикао да се не
може на та начин неко узносити изнад императорове личности.
Издато е било нареее да браа добиу по 200 удараца штапом, а
онда да им се варварски уреже на лицима текст у 12 редова са ам
бованимстихом,притомдостанеуспелим:
281
...
Сви уди желе да бораве у ерусалиму, а ови из Палестине су дошли
у престоницу да шире свое глупости. Због овога као зликовци,
жигосани су по лицу, те се протеруу. Теофил е потсмешиво рекао
ипарху: Ови амбови нису баш набои, али они бое и нису за
служили. Након ових мучеа, браа тетовирани послани
су у прогонство. Тамо е Теодор умро, а Теофан, црквени песник, кас
ние,завремеимператоркеТеодорепостаоемитрополит.
Теофил е прогаао монахе, и то с таквом озлоееношу да е
све свое претходнике превазишао у томе. Меутим, летописци га то
лико баш и не проклиу. Они су мишеа да е егова супруга Тео
дора ипак успела своим заузимаем да изради код Цркве опрошта
свомемужу,каодасенаводноонпокааонасамртничкопостеи.1
Меутим, сав гнев летописаца е био усредсреен на ована Грама
тика. ега зову ание, т. вештац (Кига Изласка, гл. 7), а егова
вила ван града сматрана е за место егових чаробачких жртава, па
суесепролазнициклониликаоместаукомеобитаваудемони.
Под кра свог царствоваа Теофил1 е почео да осеа како е сав
егов фанатизам био упразно истрошен, ер е у само егово
породици иконопоштовае било пустило дубоке корене. Он е остао
удовац ош пре ступаа на престо. Када е постао император, желео
е да се поново ожени. О овоме летописац овако казуе: Теофилова
мака (тачние маеха), Ефросима, посла по свим областима глас
нике, те сакупи налепше девице за брачни избор своме Теофилу.
Сместивши их у палату Бисерни Триклини, мати предаде Теофану
злаани прстен, говореи му овако: Пода оно коа ти се допадне.
Меу броним невестама беаше едно девоче, именом Икасиа, осо
бите красоте. Угледавши е и одушевивши се толиком еном лепо
том, Теофил рече: зар се через жену не изроди зло? Икасиа се
скромно и скрушено успротиви: и навее добро би через жену.
Увреен примедбом, цар искучи Икасиу и дарова прстен Теодори
изПафлагоние.Онаебилаполуерменка.
Икасиа, или Касиа, повукла се у манастир и тамо се бавила
писаем црквених стихира. о припада прва, треа, четврта и пета
песма канона за Велику Суботу (у IX в. био е то само четворопес
нец)истихиразавечеВеликогуторкаславаиние,самогласна:
1 едан енглески византолог тврди да е Теофилово прогаае икона било
концентрисано само на престоницу и на ену околину, а да иконе нико ние ди
раоуЕлади,наострвима,нитипакуМалоАзии.(Прим.аутора).
282
Господи, яже во многия гръхи впадшая жена... Предае каже да е
ову прелепу лирску стихиру написала Касиа, под утиском чиенице
даеТеофилодбиодасепонововидисаом.
И тако, године 831. Теофил се жени Теодором. Са Теодором, а
нарочито са еном маком Теоктистом, потано се у Теофилову
породицуувуклаиконофилиа;аубракусумусераалесамокерке.
их е у свему васпитавала бака, тако да е Теофил више пута за
тицао девочице како целивау иконе. Због тога девочице раздвои
ше од баке. едном дворски лакрдиаш достави Теофилу да е у цари
чиним собама видео иконе. Теодора е морала да измиша баку да
е та глупавко ен одраз у огледалима, као и ених дворских дама,
доживео као иконе. Били су ово за Теофила тужни предзнаци ру
шеа егових идеала. Године 839. назад му се роди наследник, син
Михаило. Ускоро се Теофил разболе. Заклиао е своу жену и ми
нистра логотета Теоктиста да не меау утврени режим кои се од
носи на иконе и да не гоне патриарха ована Граматика. Преминуо
е 20. I 845. године. Своу жестоку нарав е Теофил испоио и на
самртном часу. Плашеи се да генерал Теофов, убимац воних еди
ница не буде конкурент у наслеивау престола еговом сину Ми
хаилу, Теофил е наредио да му се смакне глава. Када су му донели
Теофовуглаву,издахнуоесаомуруци...
283
ТЕОДОРАИМИХАИЛОIII
Према Теофиловом упутству, на престо е ступила егова жена
Теодора, као регенткиа трогодишег Михаила III, кои е касние
стекао жалосни надимак Пианица, и то нарочито меу латинским
ауторимакоиганисуволели.
Торжествоправослава
Након Теофилове смрти, кроз месец и по дана, ве е дошло до
триумфа православа, т. до поновног врааа икона. И то ош
лакше, него што е то било пре 60 година у време императорке Ири
не, без сваке борбе и без икаквог протеста. Иконоборство се изду
вало, ишчилило е само по себи, чак политички и културно, а да и не
говоримокакоеуцрквеномсмислубилоизгубилотлеподногама.
Према завештау императора Теофила, врховна власт под вла
давином егове жене Теодоре, била е пренета на Савет, на едан
омаи колектив кои су чинили искучиво ермени, што е, уоста
лом, то била и сама Теодора. Били су то логотет Теоктист, Теодорин
брат Варда и магистар Мануил, Теодорин уак. Без обзира на Теофи
лово завештае да се сачува status quo antes, рачунауи притом на
Теоктистову оданост, општа атмосфера е била таква да су сви ре
генти убрзо донели одлуку да дау слободу вероисповедаа и укину
прогоне. А у даем току рада, нису се приклонили томе status quo,
кое е било само идеа императора интелектуалца, но ономе што
е стварно било код верника, т. симпатиама за иконе. Прогнаници су
били ослобоени. Константинопо су убрзо преплавили доучераш
и илегалци и пустиски монаси. Теоктист е био одлучан у васпо
ставау икона; Варда е био индиферентан; а Мануил се, као ко
мандант гардеског корпуса, колебао. Пошто е Мануил обеао
Студискиминоцимадаепоновоуспоставитииконе,ипоштоее
284
гова изненадна болест убрзо успешно окончана, он се одлучи да по
стане присталица те верске рестаурацие. Ма како да е било неоче
кивано, тек засто е био едино због Теодоре. Са едне стране она е
одлично знала да би издаа Теофилове партие могла да е кошта
трона, а са друге, будуи да е сама чествовала иконе, ипак е волела
и поштовала успомену на мужа. Тешко о е било да се он анате
мише. А е очигледно било неизбежно, ер е имала пример друге
владарке, Ирине, коа е своевремено анатемисала и мужа Лава IV
(од кога е, право реи, фактички ве била разведена) и свекра Кон
стантина V Копронима. Теодора е била опседнута жеом да три
умф православа купи по цену посмртног опроштаа за Теофила.
Требало е деловати брзо и одлучно, ер ние прошло ош ни 40 дана
после егове смрти. Неопходно е било да се смени поглавар ер
архие; патриарх е ош увек био ован Граматик. Мануил е наго
ворио Теодору да пошае патриарху предлог да сам напусти ка
тедру. Теодора се одлучила. Са овим ултиматумом е послала код
ована официра Константина, мотивишуи сво захтев притиском
авног мнеа. Патриарх е замолио извесно време за размишае,
а онда е, како кажу летописци, сам себе ранио и пустио глас како су
покушали да га убиу. Варда е отишао код патриарха да испита ин
цидент. Патриарх се жалио да е официр Константин извршио над
им насие. Меутим, послуга е предала нож, коим е ован сам
себе ранио. Ипак нам е тешко проверити ове приче. Меутим, ние
искучено да су Константин и егов конво покушали просто да ис
терау ована из еговог дворца, па да су га приликом пружаа от
пора и ранили. Било како било, тек е ован због покушаа само
убиства био збачен са катедре и протеран у родно место, на егово
имаеуедносело.
За патриарха е био поставен св. Методие, бивши исповедник
у време Теофилових прогона. Он е био на челу сабора кои е
оборио ована Граматика. За ова сабор су монаси били припремили
томос у корист икона кои е био на сабору прочитан. Присуствовали
су и клирици и сенатори, и изречена е потреба за васпоставаем
икона. Одобрене су одлуке са свих седам законитих Васеленских
сабора и анатемисано е иконоборство. Епископи иконоборци су
били протерани са катедара, а катедре подеене углавном онима
кои су страдали у Теофилово доба. Теофан Тетовирани ,
добиоекатедрууСмирни.
Императорка Теодора е поставила као услов свое сараде на
поновном успоставау икона, да се на еног мужа не баца анатема,
да му се опрости као човеку, кои е наводно, по еним речима, у
последемтренуткуспознаосвоезаблудеицеливаосветеиконе.
285
Може се наравно и претпоставити да е Теодора при задим издиса
имасвогамужа,збогсвоевере,иприносилаеговимуснамаикону.
Оци сабора нису баш тако олако дочекали ова царичин прити
сак. едни су мрзели Теофила због претрпених мука; други су сма
трали да би ова загробни оирошта представао злоупотребу
власти, ер се разрешавау греха само они кои су умрли у покаау и
православном исповедау. На крау краева сабор е ипак дао
царициписменидокуменатоопроштау.
Сада е Теодора приредила авно црквено славе, кое е пало
баш у прву недеу Великог Поста, коа е пак падала те 843. године,
11. марта. Ова е датум недавно наука утврдила (de Boor. Byz.
Zeitschr. 1895 и академик А. А. Васиев. Ист. Виз. 1900). О то свет
ковини летописац овако пише: Царица е предложила егово све
тости патриарху Методиу да обавести и сакупи све православне
митрополите, архиепископе, игумане, клирике и световаке да доу
у Велику Цркву Божиу с часним крстовима и светим иконама, у прву
недеуСв.Поста.
И када се непрегледна маса народа сакупила, дое и сам цар Ми
хаило са своом свитом и православном маком Теодором, са целим
синклитом, и свако носаше по царску свеу. И сединивши се са е
говом светошу патриархом, заедно од олтара кренуше са светим
иконама, часним Крстом и светим Еванеем, те у литии пооше до
Дворске капие Кентавриевих. И после дуготране молитве и скру
шеног многоплачевног диривог призиваа Господа Бога свога
(Господе помилу), вратише се у свети храм да би оба
вилиБожиутаанственуЛитургиусавеликомрадошуиславем.
И овако беху поново васпоставене свете и часне иконе, ради
чествоваа и клааа у храму Божием. Благочестиви пак само
дршци, са свечасним и светим патриархом Методием, и бившим
митрополитима тога времена кои беху уз ега, као и са преподоб
ним подвижницима, одлучише: сваке године прве недее Св. Поста
свечано празновати у Велико Божио Цркви, ова свети и часни
празник, кои се празнуе до дана данашег. Истовремено су иконе
билевраенеусвеконстантинопоскецркве.
ерархиа е била позвана на свечани ручак у Дворац. Меу зва
ницама е био и Теофан Тетовирани. Теодора му е указала посебну
пажу и знаке сажаеа због претрпених мука ради икона. Тео
фан ние обуздавао сво ад и ние хтео да глуми светска правила при
стоног понашаа, него е рекао царици: За ова писмена судиу се
сатвоиммужемицаремпреднепристраснимсудиштемГосподим.
Теодора ние издржала; ен однос према мужу била е ена сла
батачка.Заплакалае,усталаодстолаирекла:Каквоетоондаре
286
шее кое сте ви дали, ако се не сматра да цару, не само што ние оп
роштено,негосепозиваиодводинаислеиваепредсудБожии?...
Патриарх Методие е морао да умируе царицу и заташка ову
неприатност.
Током времена дан торжества православа, попримио е општи
широкикарактерсветковинеЦрквенадсвимересима.
Свргнути патриарх ован Граматик преведен е у други затвор у
манастир Клиди, у мореузу. Кажу да е он тамо копао очи иконама
Спаситеа и Маке Божие, кое су висиле у егово елии. Због
овога су монаси ревнитеи захтевали да се ован Граматик ослепи.
Императорка е наредила да се бичем ишиба 200 пута. Меутим,
ован ние био усамен. егови побеени другови су се трудили да
се освете победницима. Тако се ускоро поавила една жена коа е
оптуживала патриарха св. Методиа да е у грешно вези са ом. По
беени иконоборци су ликовали. Двор е решио озбино да испита
ствар. Мануил, Теоктист и други чланови владе, сами су се прихвати
ли истраге. Испоставило се да е жена лажна сведокиа коу су уба
цили експатриарх ован и егови приатеи. их су открили, дигли
оптужницу, похапсили и донели пресуду да на Дан православа сваке
године, носеи баке у поворци, иду и слушау анатематизме, кои се
поименичноодносенаих.
Патриарх Методие е умро 847. године. Он е успео да свечано
пренесе мошти патриарха св. Германа, кои е настрадао због иконе.
Светог Методиа е наследио чувени патриарх Игнатие. Наступила
е епоха Фотиа. Меусобна борба партиа у Константинопоу е до
стигла невероватну жестину. Меутим, у то бурно време партиских,
државних и црквених преврата ние се десило да бар едном ико
ноборство исплива на површину као партиски, или црквени, или
политички мотив. Оно е одумрло природном смру. Као известан
ехо старог слободоумног иконоборства, изгледа да су биле пиане
забаве развратног Михаила III. Пошто га е Варда нахушкао, он е
856. године, са своих 16 година наредио да се убие премиерминис
тар Теоктист, а своу маку заедно са своим сестрама заточио е у
едан манастир. У време своих оргиаа, Михаило III е приреивао
хулне бурлеске. Приморавао е свое приатее по чашици да играу
улоге лакрдиашапатриарха у неком фарсичнокомичном, навод
ном духовном сабору, те да тако имитирау црквене церемоние.
Петар Велики се угледао на Михаила III са еговим свекомедиант
ским сабором. Завршио е Михаило лоше. Убио га е 867. године е
гов саучесник у оргиама, бивши коушар Василие, па се сам узди
гаонапрестоиосноваоновуМакедонскудинастиу.
287
ОДРАЗИКОНОБОРАЧКИХРАСПРИ
ПОСЛЕVIIВАСЕЛЕНСКОГСАБОРАНА
ЗАПАДУ
После сабора из 787. године, папа Хадриан е наложио да се
саборска документа преведу на латински език, па их е послао Карлу
Великом. На жалост, превод е био врло лош. По речима Анастасиа
Библиотекара, преводилац ние ухватио битна обележа ни грчког ни
латинског езика. Па се добило aut vix, aut nunquam, т. или едва, или
никако, ние пренео основни смисао и то баш на наважниим мес
тима. Превод е био ропски буквалан, слабо разумив, па чак и
бесмислен. Зато се Атанасие после 70 година подухватио да сачини
новипреводдокуменатаVIIСабора.
Кад су на Карловом двору прочитали примена документа са
VII Сабора, кра и егови саветници су их оценили као непри
хвативе. Карло е упутио опата Ангилберта папи са примедбама и
негодоваем против докумената и са посебном молбом да се исправи
оно, што он буде сматрао за потребно. Рад франачких богослова се
претворио у израду едног полемичког списа кои е бити усмерен
против VII Васеленског Сабора. Ова трактат, кои су 790. године
написали франачки богослови у 4 тома и 85 капитула (глава), добио
еназивКарловеКигеLibriCarolini.
У овом спису цео Сабор, Грци, грчки императори, толико се
опако критикуу и то са таквом полемичком загриженошу да е ово
писание са извесном стидивошу било заборавено чак и на За
паду, све до XVI века. едино се иконопоштовае признавало, али и
то доста уздржано. И ова текст е накнадно обавен тек у доба Ре
формацие, али е католичка наука на ега гледала ве као на оби
чан противоцрквени фалсификат, Тек е 1866. године био пронаен
у Ватиканско Библиотеци, меу рукописима из X века. Сада више не
постои сума у егову аутентичност, и франачка жестина захтева
новоисторискотумачее.
Као што ве знамо, императорка Ирина е удесила 781. године
веридбусвогасинаКонстантинасакеркомКарлаВеликог,Ро
288
трудом, ер е желела савезнике. Меутим, убрзо е ту веридбу сама
раскинула, па е тиме крае озледила Карла. Карло е иначе хтео да
поже плодове иконоборачких грешака византиских царева, кои су
због тога изгубили власт над папским Римом и Италиом, те тиме да
постане едини покровите папе. Меутим, Ирина е своим иконо
поштоваем и успоставаем мира са папом и Римском црквом
поново освоила срце папе Хадриана. Са свое стране пак, ова папа
е био задовоан том чиеницом, мада се ве користио Карловим
покровитеством, али е ипак желео да му да до знаа да не зави
си само од ега благостае папског престола, него да су и старии
прави ромески василевси, како и рание, тако и сад на егово стра
ни. Због тога Карло ние особито волео та мир Грка са папом и и
хову ревност према иконама. Не само што е Ирина прекинула везе
са Карлом, него е чак на угу Италие организовала оружани ус
танак против Карлових протектората над папским имаима. Дошла
е била тамо грчка флота и одмах се дигла побуна. Истину реи,
Карло е оружем угушио интригу и триумфовао над Грцима; ер се
разгневио и на их, и на самог папу. Сумичио га е за суделовае
у том устанку против ега Карла. Овако е дошло до нарушених
односа измеу германског императора, Грка и папе. егову патриот
ску огорченост очигледно да су са им делили и егови поданици
богослови. Ево тла на коме су поникли Libri Carolini са иховим бе
сом против византиског ауторитета. На сабору 794. године у Франк
фурту, на коме се специално разматрао ондаши адопциски1 спор
на Западу, такое су анализиране и Libri Carolini. На то бази су биле
формулисане Capitula quedam (т. Неке главе), против VII Васелен
ског сабора. ихов текст е однео папи она исти Ангилберт, као и
792. године. Интересантно е ош да су два папина легата, као учес
ници на томе сабору потписали егове каноне, и то без икаквог про
теста, мада 2. канон негира VII Васеленски сабор, кои е иначе Рим
ска црква ве била признала. Ово ние први случа слепила и непо
знаваа ствари кое показуу папски легати, поступауи тако су
протно самоме Риму. Та 2. канон Сабора е формулисан овако:
Било е предложено да се стави на разматрае питае новог сабора
Грка, кои су они окупили у Константинопоу ради увоеа иконо
поштоваа, и на коме (сабору) е написано да они кои не чествуу
свете иконе служеем или поклоеем (servitioadoratio) исто онако
каоБожиупородицу,дасеанатемишу.Нашисветиоцисууцелини
1АдопцианскахристолошкаересоусвоеуСинаБожиег.(Прим.ре
ценз.)
289
одбацили и презрели, како поклоее, тако и служее (servitio
adoratio)исагласнотомеосудилиисамсабор.
асно е да VII Васеленски сабор ништа од тога ние проповедао.
Била е то измишотина неписменог преводиоца, као и неписменост
у знау грчког езика оних уображених и гордих због свог латин
ског аристократизма, раносхоластичких франачких богослова, ме
у коима е вероватно био и Алкуин. Папи Хадриану су биле уру
ченеLibriCarolini.
На све ово требало е одговорити, притом, одговорити тактично.
Папа ние имао разлога да ути Карла. Он такое ние био распо
ложен да у потпуности одобрава Грцима; нису вратили патримоние
Римског престола у ужно Италии. Меутим, не бранити VII Васе
ленски сабор од грубих клевета, он то такое никако ние могао.
Зато е папа одговорио веома дипломатично, али без устручаваа да
кажеистину...
Каква су мишеа изнета о том конкретном питау у Libri
Carolini? Они подеднако нападау и сабор из 754. и из 787. Они кри
тизирау грчки стил, гиздаве титуле у императорским документима
(божански ), прекоревау за гордост и цареве и епископе,
кои одбацуу апостолску веру те разбиау единство Цркве. Неколи
ко година касние, кад се Карло Велики крунисао као император, сам
е почео своа документа да именуе са света sacra, а своо титули
додао Богом поставени. Франкфуртски богослови читау импера
торки Ирини лекцие да се она са своим слабим полом трпа где о
ние место, те треба да зна да е као жена само слуга мушкараца и ро
дитека деце. Грчке богослове прекоревау да не умеу да ишчита
вау Свето Писмо. Ови германски варвари, кои су тек недавно били
чули за алегориски метод при тумачеу цркпених текстова, сад они
уче Грке томе, а Грци су та метод одавно пре их ве били разра
дили. Ауторитет приписуу едино текстовима латинских отаца, а од
грчкихсамоонимазакоезнаупрекопреводаналатинскиезик.
Франке посебно узнемирава едно место у документима, кое е
стварно изопачено у преводу до бесмислице (а можда ве и приликом
преписиваа). То су речи Константина, епископа града Констанцие
на Кипру: suscipio et amplector honorabiliter sanctas et venerandas
imagines secundum servitium adorationis quod consubstantiali et vivifica
trici Trinitate emitto, т. прихватам и грлим са поштоваем свете и
чествоване слике (иконе) са поклоеем до обожаваа кое одаши
емедносуштноиЖивотворноТроици.
Ова идолопоклоничка бесмислица е настала уствари из оваквог
оригиналног текста:
,
290
, т. прихватауи и целивауи
са поштоваем свете и чествоване иконе, поклоее до обожаваа,
меутим,узносимединонадсуштинскоиживоначалноТроици.
Очигледно да е преписивач, што е стаало поред
пропустио. Без (супротности) остало е само (из
едначее).
Наравно, поред овога е био и орос VII Сабора, у коме се овакво
клаае асно негира. Германи су меутим желели да помоу ситних
зачкоица суде Грцима, па су схватили да ово место наводно раз
открива све тане помисли Грка. Ето, као да е Константин Кипарски
казао ове речи (!) уз сагласност свих осталих coeteris consontien
tibus.
Он е имао смелости да каже оно што су други лукаво преутали.
И тако германски богослови почиу да одбиау начин поштоваа
икона, као да е то идолопоклонство. Исмеавау се паеу свеа
пред иконама и каеу, ер наводно, кажу они, иконе имау очи, али
да ништа не виде, имау нос, али не осеау мирис. Подсмевау се ар
гументима Грка кое су преузели из житиа светаца; одбацуу кази
вае о нерукотворено икони. Смешно е позивати се на поштовае
императорских портрета, ер се едним незаконитим чином не може
оправдати друга незаконитост. Дае наводе да Грци узалуд величау
сво сабор као васеленски, ер не изражава веру свеукупне Цркве.
Карлове Киге смело критикуу папу Хадриана због еговог пи
сма Ирини; исмеавау аргументе Василиа Великог, а за Григориа
Нисискогнеенидачуу.
У капитулама Франкфуртског сабора 794. године овако прецизи
рауиховеиконоборачкеформулацие;
1) Оба сабора (754. и 787. г.) су озлоглашена и будаласта infames
etineptissimiнапустилисуграницеистинеер:
а)Мадаиконеинисуидоли,б)ипакимсенетребаклаати;
2) Треба само едном Богу служити и клаати Му се adorandus
etcolendus.
3) Асвецетребасамопоштоватиvenerare.
4) Бива и поклоеа adoratio код уди, али то е само из
углаеностиипосебнеубави.
5) Иконама се не сме клаати нити их обожавати adorarecolere,
ер су оне мртве и дело су човечиих руку, оне су само за украшавае
цркаваизапобожнаподсеаа.
6) Иконе се могу имати или не имати. Сабор из 787. године ние
управукаданатемишеонекоиихнемау.
7) Иконе се не смеу ставати у исту раван са свештеним сасу
дама, Еванеем, крстом или моштима светаца. Ми се чак телима и
одеисветацаклаамоveneramus.
291
8) Нетребапалитисвеепредиконама,нитиихкадити.
9) Али, са друге стране, иконе као свештене предмете, не треба
ставатинаобичнаместа,нпр.поредпута.
Дакле, франачки теолози уопште нису схватали оно што е на
важние у догматском раду VII Васеленског сабора, а управо разлику
измеу и ер их преводилац увек преводи
каоadoratio(служее,обожавае).
Можда су сва ова иконоборачка расположеа код Франака
Германа била и искрена. Паганство е у ихово земи релативно
скоро било укинуто. Као мисионари, они нису били склони да га
васкрсавау преко икона. Због ограничености културних могуности,
они су имали мало икона. А и она грчки обича клааа, палеа
свеа и каеа пред статуама и портретима императора, Францима
е исто тако био ту. И због тога им е иконама изгледао
каонепримеренаадорациа.
Папин одговор е био попустив исто онако као што е прием
Карлових посланика Ангилберта био убазан. Као да се папа изви
авао због свога учеша на Сабору 787. године, те пише да е морао
да подржи древно предае Цркве, да охрабри Ирину коа е имити
рала елену и Пулхериу. Као васеленски пастир, морао е осоколити
и Грке; али сагласе са императорима нема, ер не враау патри
моние Св. престола. А ако их они стварно не буду вратили, он е их
сматратизатврдоглавееретике.
Тако испада да су све оне славопоке кое е VII Васеленски
сабор упуивао папи Хадриану, као гласу самог апостола Петра
едно, а да е дипломатиа папе Хадриана нешто сасвим друго. У
првом случау он е стуб и потврда истине, а у другом, пред своим
приатеима, макар да и лоше воау на еретизам, у сваком случау
да праве богословске грешке, он издае престиж православа. То
чини тиме што у исту раван става догматска питаа са диецезал
ним, као и она коа се односе на власт материалних добара. То што
Грци држе делове еговог патриархата он зове ерес. Овако испада
да е црквена словесност па чак и високих личности и богослова, са
енеудскестране,далекооднепогрешивости.
292
ПАРИСКИСАБОР
825..
Иконоборство се као доктрина (а не пракса), учвршивало у им
перии Карла Великог и после егове смрти, за разлику од Рима, где
е VII Васеленски сабор био свесно прихваен. Овде се асно испо
ио расни германски национализам, симптом, па чак и предзнак
будуе Реформацие. Меутим, гледае испоено 794. године на
сабору у Франкфурту, ми убрзо пратимо и у западно Франачко им
перии, т. у данашо Француско. У другом периоду иконоборства
у Византии, императори иконоборци са посебним интересоваем
узимау ту чиеницу у обзир, па чак покушавау да преко Француске
изврше притисак на Рим, како би сломили идеу и праксу ико
нопоштоваа.УПаризусунаишлинабогословскуподршку.
Поводом свог ступаа на престо, Михаило II Травл е написао
821. године писмо папи Пасхалису и франачком крау Лудвику
Побожном. У свом писму крау, Михаило II окривуе свое по
данике Грке за идолопоклонство. Шауи поклоне и Лудвику и
папи, он моли краа да пружи подршку византиском посланству при
римско столици, и да не слуша клеветникеидолопоклонике кои су
одбегли из Византие у Рим код папе, како би сеали раздор меу
црквама. Чланови грчког посланства дошли су до Лудвиковог Двора
тек 824. године и били су врло благонаклоно примени у Руану. У то
време у Француско е спор око икона текао, али у врло прикривено
форми. Постоале су две партие, една за, а друга против, коа е
иначебилаувеини,т.онасапогледимаLibriCarolini.
Папа Евгение II е био заштитник икона. Због тога е, после до
говора са Грцима, Лудвик ему упутио свое посланство на челу са
Фрекулфом, епископом из Lisieuxa и Адегаром. Чланови посланства
су молили да папа да франачким епископима благослов за окупае
сабора и разматрае питаа кое су покренули Грци. Ако се има у
видутренутаккадетоучиено,очигледноедаетобилоувезиса
293
Михаилом Травлом, т. против икона. Ние могло да се деси а да папа
то не схвати. Он е одобрио сабор и Лудвик га е организовао
825.године у Паризу, окупивши епископе и богослове. Документа са
тог сабора нису сачувана, меутим, из рада на другим списима, сазна
емо о саборским струаима. Обраауи се имепратору Лудовику,
саборници сами себе називау еговим верним поданицима: oratores
vestri.
Они су строго осудили папу Хадриана I због егове осуде ико
ноборства. По иховом мишеу, папа е лично наредио суеверно
чествоваеикона:superstitioseeasadorarejussit.
Аргументи кои су на Константинопоском сабору навоени из
патристичких списа, по мишеу париских саборника, промашили
су тему. Као чисто иконоборачки сабор 754. године, тако и она из
787. у подеднако су заблуди. Карло Велики е ве слао папи Ангил
берта, и лично е писао против сабора из 787. године, али му е папа
одговорио: Quae voluit, sed non quae decuit, т. оно што je хтео, али
неоноштоетребало.
И папин одговор садржи много тачака кое не одговарау истини.
Ето како су у то време Франци били далеко од доктрине папске не
погрешивости.
Париски богослови продужавау сво посао. Била е то ве 825.
година када е после Михаила на престо дошао Теофил. Зато су
франачки богослови, кои су били обавештени о званичном иконо
борству кое е поново оживело у Византии, са свое франачке
стране зажелели сада да излече богословски оболеле иконокласте и
иконофиле. На жалост, они овако пишу: Заблуда се брани на оном
месту где би морала бити осуена (одапета стрела на Рим!). Бог е
сугерисао византиским императорима едну другу мисао: обавити
едно ново истраживае овог питаа, пред чиим би ауторитетом сви
морали да се приклоне. Овако е настао проекат за обарае ико
нопоштоваа и то помоу заедничког притиска на Рим: и источног
изападногимператора.
Дае, у своо сопствено формулации, Франци осууу иконо
класте и иконофиле. Иконе вуку свое порекло од Симона Волхва и
Епикура. Побиау своим доказима аргументациу папе Хадриана I.
Клаае latria приличи само едноме Богу, а рукотворне изра
евине не треба да буду ни colenda, ни veneranda. Неправилно се ико
неизедначаваусасв.Крстом.
Започиуи своу галску праксу са св. ДионисиеМ, кога им е
послао Климент Римски, франачки богослови е сада сматрау као
пример целоме свету. Код их иконе по црквама и дворцима не
служедабиимсеклаали,негозасеаенаблагочестивуубав
294
pro amoris pii memoria. To су украси, a само за незнанце поуке; у овом
своству они не штете вери. Ко их не жели, може да се понаша како
му се хтедне. Према иконама су били индиферентни: in habendo vel
nonhabendo,иcolendovelnoncolendo.
Само je сатана могао да гурне у екстремност и иконоборце и им
ператорку Ирину. Овде се осеа старо неприатество према Ирини,
коеенаслееноошодКарлаВеликог.
Пошто е Лудовик Благочестиви саслушао одлуке саборског
саветоваа, а плашеи се да се папа због ихове оштрине не наути,
он нареуе да се од тог саборског реферата сачини едан екстрат
кои не би био увредив за Рим, те да се пошае папи и двоици е
рарха: еремии, епископу Санса, и они, епископу Орлеана. Лудовик
е предложио да се у име папе пошае делегациа у Константинопо,
а ако е потребно, у у могу од стране франачког краа да уу та два
епископа.
Несумиво да папа Евгение II ние пошао путем франачког
предлога, ер би та срушио здраву и доследну иконопоклоничку
позициу Рима. Зато е Лудвик Побожни у париском центру дошао у
ситуациу да бира измеу верности Риму и заштите дефектног
франачког богослова. Он е пред Францима попустио и у свое име
е у Константинопо послао епископа Галитгара и опата Ансфрида.
Тада е Теофил ве био император. Западни посланици су се у Кон
стантинопоу могли само научити форсираном иконоборству.
Резултатиоведелегациесуисторичариманепознати.
295
КРАИКОНОБОРСТВА
УФРАНАЧКОИМПЕРИИ
Црквена пракса и обичаи, т здраво црквено предае победили
су током времена грубу богословску доктрину Германа и Франака.
Нарочито после сто година, када е у време папе ована VIII
(872882. г.) Анастасие библиотекар изнова исправно превео на лат
ински език документа са VII Васеленског сабора, и тиме осуетио
Франке да изопачавау представе о доктрини тога великог Сабора. У
добар час за Лудвика Побожног, ипак се нашао у Франачко импе
рии и одлучнии иконоборац, епископ Турински, Клаудие. Био е он
родом Шпанац, а на катедру га е узнео 814. године лично Лудвик.
Године 824. Клаудие е наредио да се по читаво егово епархии
униште не само иконе, него и крстови, без обзира на општенародно
иконопоштовае. Пошто е био краи рационалиста, Клаудие се
окомио и на чествовае моштиу светаца, као и на ходочаше у Рим.
Многи свештеници и епископи у Француско су подигли против ега
сво глас у заштиту икона. Против Клаудиа су писали опат Теодемир
и монах Париске опатие Сен Дени, Дунгал, иначе родом из Ирске, а
касние професор универзитета у Павии. Глас е подигао и ис
такнути учесник париског сабора 825. године епископ она Орлеан
ски. Ово показуе да су се многи франачки епископи приближили по
линии франачког патриотизма, антигрчким струаима, али да нису
напустили предае Римске цркве. Клаудие се грубо супротставао
Теодемиру: Ако вам е приатно да поштуете дрво, обликовано у
крст, само због тога што су Исуса Христа приковали ексерима уз
ега, зашто онда не бисте поштовали и асле, пошто е Он лежао у
аслама, или рецимо, магарца, па Он е ахао и на магарцу, итд.
итд.? За Клаудиа мошти светаца нису биле достоние поштоваа
неголи кости животиа. Сматрао е да егова окорелост и егова
жестина не улазе у надлежност епископског суда, за кои е он имао
име:сабормагараца.
296
Лионски научник Агобард се едини изаснио против икона.
Велика веина се била одбила од Клаудиа, следеи своу народну
праксу те се тако уврстила у заштитнике икона. Тако е познати
архиепископ Хинкмар (Hincmar) из Ремса изедначио поштовае
иконе са чествоваем Крста и моштиу. она Орлеански е у своме
Трактату о иконама врло темеито, озбино и благочестиво, али
и са одговарауом оштрином, оповргао све Калудиеве наводе и
испаде.
У то време е Ангард написао Questio de adoranda cruce, т. Пи
тае обожаваа Крста. Он е ве тада знао грчки език, па се поду
хватио да разасни спор кои су покренуле Libri Carolini о значеу
oratio (молитва), adoratio (поклоее), и ven
eratio(поштовае,чествовае).
Ангард пише: Када се ти ради поклоеа (adorandi) клааш
до земе, истовремено се молиш (orabis) мишу, и телом се кла
аш (adorabis) и Свудасуштему Богу, као да се Он управо ту налази
итомеприсуствуе.
Orare (молити се) он поашава овако: то значи обраати се не
видивомБогуитомислимаилиречима,алибезтелеснихпокрета.
Adorare (клаати се) то значи: споашим покретом тела
изражавати поштовае видивом предмету, или некоме кои нам
стои пред очима. Ми много шта чествуемо (veneramur), чему не
можемоинетребадасемолимо(orare).
Закучак: Adoratio () sanctae crucis non sit dene
ganda, т. поклоее пред Св. Крстом не треба одбацити. Овакво
разликовае помова исправа грубост мишеа и збрку термина у
КарловимКигама.
Мада су се све до краа IX века у Француско ош увек чули гла
сови франачких богослова против VII Васеленског сабора, ипак их е
народнаблагочестивапобожностпримораладазауте.
297
ОДРАЗИКОНОБОРСТВА
УЕРМЕНСКОЦРКВИ
Као што смо ве рание рекли, ерменска црква е од 707. године,
за убав калифата, прекинула своу заедницу са православним Гр
цима и отпочела поново да живи живот свое националне монофи
зитске цркве. Чак е католикос ован (Оцтниски 717729), окупио е
дан специални сабор заедно са сириским аковитским епископима у
Маназкерти, да би на ему одбацили Халкидонски сабор и анатеми
сали еретике (т. православне) кои прихвагау трулежност Христа,
и тиме асно потврдио афтартодокетство. Поводом овога су поново
били забраени остаци грчких обичаа те поново успоставени свои
обреди кои су одражавали монофизитски поглед на Христову плот.
У Евхаристии е био забраен хлеб са квасцем, кои за нас означава
пуноту човечие природе у Христу, па е поново уведен у употребу
пресни хлеб, кои означава преображеност или страност Христовом
телу обичне биологие. Забраено е празновае Христовог роеа
25. децембра, одвоено од Богоавеа 6. ануара, како се не би ис
тицала Христова телесност. У све дане Великог поста забраена е
употреба рибе, вина и елеа у знак нетрулежности телесне при
роде Исуса Христа. Одавде е био само едан корак па да се забране
иконе Спаситеа, као сувишног символа телесности. И стварно, ер
менскацркваеубрзодошладосвогсопственогиконоборства.
Али... у е претекао калиф езид II (720724. г.) кои се просла
вио и по Палестини уништаваем свих хришанских икона изложе
них на отвореном простору. Према сведочеу ерменских хроничара:
опседнут бесомучном острашеношу, езид е издао нареее да се
искорене и потпуно униште све живописане иконе истинитог учове
чеа нашега Господа и Спаситеа, као и егових ученика. Он е
порушио крстове Господе, кои су били поставени на многим мес
тима. Ова сведочеа нам доказуу да су у то време иконе код ер
менапостоале.Имадаебогословемонофизитскеориентацие
298
погодовало иконоборству, ипак су били потребни специални напори
да се не прее у директно прогаае икона. едно е несумиво: због
монофизитског благочестиа иконе у ерменско цркви никада нису
имале широку употребу. Било е у древно ермении икона, нпр. она
Маке Божие, коу е по предау донео апостол Вартоломе, затим
и чудотворна икона Спаса, коа е донета са Запада; меутим, ер
менисусеобичноклааликрстовимаисветиммоштима.
На основу ерменских података може се закучити да е питае
икона код их било покренуто рание, ош у VI веку, него што е то
код Грка. Ве према уобичаено борби са Халкидонским сабором и
са Грцима, католикос Мосие II (551593. г.) забрауе да се примау
од Грка киге, иконе и мошти. Тада су почели и да се шире гласови
како уопште иконе миришу на несторианство, ер изображавау
човечиу плот. Нашли су се и монаси кои су позивали на замазивае
икона по црквама. Да би умирио вернике, Мосие II е морао да изда
наредбудасениконеусудидакварииконеуцрквама.
Краем VII века настао е покрет против икона, и то под утица
ем Арапа муслимана. Уоште узев, био е то покрет против црквене
ерархие, нешто слично павликианцима. Архиереи су били пот
пуно збуени, и нису знали како да одговоре на та проблем око ико
на. Тек су прогони езиде II у VIII веку отворили ерменима очи да
иконоборство потиче од неприатеа хришанства; тако су ермени
устукнулипредсвоимиконоборством.
За ермене су VIII и IX век представали период ихове коле
бивости измеу ориентацие на Арапе или на Византиу. Тако се
дешавало да су управо императори иконоборци, Константин Копро
ним, Михаило II Травл и Теофил, отимали делове ермение од
Арапа, а истовремено постаали ослободитеи ермена. ермени су
тада масовно емигрирали у средише делове Византиске империе.
Меутим, они су у црквеном смислу ве толико били далеко од Грка
да е питае уедиаваа са Грцима задуго било замрло. Чак нису
били заражени ни званичним византиским иконоборством. Историа
VII Васеленског сабора ние дотакла ерменску цркву, али управо
због тога што су ермени у пракси ве то питае били решили мал
тене у духу иконобораца. Цркве су украшавали, али више у декора
тивном смислу. Зато су их осликавали и световним арабескама, те
фигурама животиа и птица; а често су биле и без икаквог живо
писаа. Исто као код иконобораца, тако су и код ермена посебно
чествовали крст. Крстове су пак правили у уметничком смислу врло
маштовито и од веома ретких материала; боили су их и украшавали
драгим камеем. Трудеи се да оваплоте монофизитску идеу о Рас
петомБогу,подизалисукрстовеучастСв.Троице.Трудилисусе
299
да у тим крстовима буде макар намаа честица аутентичног крста
Господег. Утемеили су посебан обред помазаа крстова освее
нимелеем.
Када е касние, краем X века, католикос Ваган показао убав
за украшавае цркава иконостасима и иконама византиског типа,
то е изазвало патриотске протесте, кои су се завршили збациваем
Ваганасакатедре.
И на крау краева, иконе су у ерменско цркви ипак остале;
остали су и иконостаси, али у оном лабавом схватау, кое би и
франачкикаролинскибогословиодобрили.
Иконе су остале у употреби код сириских монофизита ако
вита, Копта и Етиопана, а да и не говоримо о халдеским хриша
нима, или несторианцима, кои нису патили од антихришанске
заразеисточногспиритуализма.
То е такое индиректни доказ да се обича употребе икона у
цело Цркви укоренио ош у V веку, пре коначног издвааа несто
рианацаимонофизитаизГрчкецркве
КраиБогуслава!
!
300
РЕГИСТАРИМЕНА
А.
Анастасиеерусалимски,179
Анастасие,клирикизАрла,32
АбундациеПатернски,159
Анастасие,монахнаследникимпер.
АбуБехир,калифа(632634),122
Томе(822.г.),279,280
Авакум,рускистарообредовац,147
Анастасие,ученикпреп.МаксимаИс
бл.Августин,Ипонски,34,56
поведника,145,147,149
Аврам,праотац,122
Анастасие,патриархконстантинопо
Аврелиан,епископизАрла,32
ски,205,209,211,212
Агатон,папа(од526.г.),153,158,165,
АнастасиеСинаит,195
169171
Анатолиеконстантинопоски,249
Агапит,папа(од526.г.),13,22,23
муч.АндреаКаливит,монах,221
Агобард,лионскиисторичарЦркве,
св.АндреаКритски,184
297
АндреевИ.Д.,проф.универзитета,
Адамантие,псевдонимОригенов,50
84,261
Аетие,дворскиевнух,259
Ансфрид,опатфраначки,295
Ангард,франачкиисторичар,297
АнтемиеТралски,устиниановархи
АкакиеМелитински,94
текта,66
АкакиеКесариски(Палестина),248
Антим,патриархконстантинопо
Акакие,католикосперсиски,99
ски,1214,85
АлександарМакедонски,64,120,123
АнтониеСилески,монах,268,287
Алкуин,раносхоластичкифраначки
АполинариеАлександриски,39
богослов,290
АполинариеЛаодикиски,34,35,42,
Амартол,хроничар,226
45,47,48,110,164,171
АмонРа,египатскиБог,64
Аристакес,католикосерменски,92
Амфилохие,богослов,247
Аристотел,грчкифилософ,76
АнастасиеАнтиохиски,68,75
Арие,42,47,48,170,253,276
Анастасие,апокрисиарримскиу
Аркадие,Кипарски,133
Константинопоу,145,147,149
Аркулф,ходочасниксаЗапада,195
Анастасие,библиотекаруКонстан
Арон,старозаветнипрвосвештеник,
тинопоу,236,288,296
42
Анастасие,западнитеолог,288
Артовазд,восковоаерменски,211
АнастасиеI,император(491518.г.),
АртемиеАнастасиеII,император
184
(713715),184,197
301
Асемани,униатскиисторичар,179
Вигилие,папа,(t553.г.),13,14,23,24,
Арсение,патриархконстантинопо
2733,3538,4145,48,5258,144,
ски,(XIIIв.),259
162,166
св.АтанасиеВелики,александриски
патриарх,12,35,164,247,248,250,
Вилфилд,епископорка,153
270
ВикторТунунски,53,55
св.АтанасиеТеопоски,251
Винензи,западниисторичар,47
Висир,дворскифаворитЛаваIII,201
Б.
Виталиан,папа(од657.г.),150,152,
159,163
БарВарсума,авасириски,245
Владимир,рускикнез,крстите,69
БарЕбаиа,историчарСириске
Вуколеон,прокураторримски141,
цркве,186
БарСудали,78
142,145
Барони,римокатоличкинаучник,84,
135
Г.
БененатОхридскоСкопански,32
Гана,архиаконуАлександрии,12
Бизмарк,немачкивладар,197
Галитгар,епископфраначки,295
Болотов,рускиисторичарЦркве,77,
Гарниер,западнннаучник,47
135,187
Бон,градоначелникКонстантинопо
Гашам,калифа,187
а,89
ГемистПлитон,252
Брилиантов,А.И.,проф.универ.,149
ГеоргиеАрс,следбеникПавлаЦр
ног,108
В.
Георгие,апокрисиарримски,159,160
Георгие,архивариусуКонстанти
Валентин,еретик,34,42
нопоу,166
Walch,западниисторичар,47
Георгие,дворскичиновник,222
Валсамон,историчарЦркве,87
Георгие,еромонахизерусалима,
ВарданI,устаничкивоаермена,94,
160
97
ГеоргиеКипарски,213,253
ВарданП,(571..),96
Георгие,патриархантиохиски,179
Вардан,восковоа,263,287
Георгие,патриархконстантинопо
ВарсумаНизибиски,митрополит,99
ски(686.г.),141,159,160,163,183
Василида,еретик,34
Гергенретер,кардинал,84,85
Василевски..,рускиисторичар
св.ГерманКисикски,патриархкон
Цркве,225
стантинопоски(од715.г.),184,
ВасилиеАнкирски,митрополит,246
200,204,212,253,287
св.ВасилиеВелики,35,87,193,247
ГлубоковскиН.Н.,рускиисторичар
249,251,271,279,291
Цркве,42
ВасилиеI,Македонац,император
св.ГригориеБогослов,76
(867886.г.),262,263
ВасилиеТрикокав,митрополитАн
ГригориеДвоеслов,83,87
тиохиеПисидиске,212,222,253
Григорие,егзархИраклиев,134136,
ВасилиевА.А.,рускиисторичар
139,145
Цркве,286
ГригориеVII,католикосерменски
Велизарие,восковоа,8,13,23,36,
(12941306.г.),96
37,40,44
ГригориеII,папа,(715735.г.),181,
Вениамин,патриархкоптски(од647.
203,204,206,207
г.),111,127
ГригориеIII,папа,(t741.г.),225
ГригориеНисиски,194,191
302
ГригориеНеокесариски,216,249,250
ЕвтихАлександриски,(Xв.),186
св.ГригорисПалама,219
Евтихархимандрит,12,32,35,38,45,
св.ГригориеIВелики,папа,(t606.г.),
47,70,95,110
57,58,81,83,8587,112,195
ЕвтихиеАмасиски,патриархкон
ГригориеПисунунски(Галатиа),247
стантинопоски,38,40,53,68
св.ЕвфимиеСардски(Киликиа),280
д
Евфрасие,патриархантиохиски,(до
св.Дамас,папа,35
526.г.),13
ДаманАнтиохиски,(од587.г.),76,77
Езра,католикосерменски(VIIв.),
ДатиеМилански,27,28,3538
109,188
Демостен,полицискииследник,142,
Елпидие,дворскисановник,82
143
св.ЕпифаниеКипарски,194,248,271
ДиодорТарски,93
Епифание,патриархконстантино
Диоклециан,римскиимператор,
поски,12,85
(284304.г.),226
ЕпифаниепатрициизКонстантино
св.Дионисие,111,294
поа,148
(псеудо)ДионисиеАреопагит,108,
Ервиг,шпанскикра,170
161
Ефрем,антиохискипатриарх(од526.
ДионисиеМали,канонист,179
г.),13,15,27
Диоскорерусалимски,70,71,245,248,
253
3.
Дишен,историчарЦркве,153
ДоброклонскиА..,проф.унив.27
Захарие,патриархерусалимски,88,
Дометиан,46
104
Домно(Домнус),папа(676678.г.),
Захарие,папа,(t752.г.),225
152,153
Зенон,император(474491.г.),71,99,
ДомнаАнтиохиски,39
107,195
ДоротеМонемвасиски,хроничар,82,
ЗолАлександриски,27,28,34
231,260
Дунгал,проф.унив.уПавии,296
И.
Е.
ИваЕдески,24,26,28,41,43,45,53,54,
96,98,99
Евагрие,историчарЦркве,9,38,68,
ИванГрозни,198
69,103
Игнатие,синМихаилаIРангаве,па
ЕвгениеI,папа,144,146,147,150
ЕвгениеII,папа,295
триархконстантинопоски,267,
ЕвгениеСелевкиски,16,75
287
Евлогие,архиепископалександриски
св.Илиа,старозаветнипророк,268
(596.г.),86
Илиа,восковоа,175
ЕвномиеАнтиохиски,34,42,47,48
ИлиаТесалониски,39
ЕвсевиеАнкирски,248
ИпатиеНикески,247,248
ЕвсевиеКесариски(Палестина),194
Ираклие,император,(610641.г.),80,
ЕвстатиеАнтиохиски,251
8791,96,97,103113,116,118126,
ЕвстатиеВиритски,248
130,134136,145,171,172,175,183,
Евстахие,патриархерусалимски,51
186,188,231
ЕвстатиеСевастиски,250
Ираклие,братКонстантинаIV,158
св.Евтимиа,59,194
Ираклион,синимперат.Ираклиаи
Мартине,126,127
Исаиа,старозаветнипророк,281
303
ИсаиаСириски,110
ованIV,папа,119,120,127,129,130,
ИсидорМилетски,устиниановархи
132,138,165,171
текта,66
ованVII,папа,180,181,185
Ирина,женаКонстантинаКопронима
ованVIII,папа(872882.г.),86,181,
V,229
296
Ирина,императорка,женаЛаваIV,
св.ованПостник,патриархконстан
Хазара,229235,239,242245,
тинопоски(640642.г.),8386,
254263,273,279,285,288291,295
103
ован,патриархконстантинопоски
(712.г.),184
.
ованСимпон,опат,130
ап.аков,245
ован,синелуКонстантинопоу,
аковБарада(Бурдоно),епископиз
240,244,247
ермение,16,17,101,110
ованСхоластик,патриархконстан
аконовА..,проф.унив.,102
тинопоски,68,85,102
езидII,калифа,(720724),201,298,
ованТески,10
299
ованТесалониски,195
елена,макаКонстантинаВеликогI,
ованФилпониан,ерменскиистори
236,253
чарЦркве,76
еремиа,епископизСанса,295
онаОрлеански,295297
овАнтиохиски,280
она,старозаветналичност,204
ов,старозаветналичност,42
осиф,католикосерменски,94
ап.ован,78
осифСтудит,архиепископсолунски,
ованАнтиохиски,35,102
257,264,267
ованГраматик,168,280
увеналиеерусалимски,250
св.ованДамаскин,186,204,205,213,
удаИскариотски,73,278
253
устин,архиеписКоперменски,93
ован,делегатизПортаРимског,159,
устинI,император(518527.г.),12
166
устинII,император(565578.г.),80,
ован,делегатизРемиа,159
101104
ован,аконримски,159
устинианIВелики,император
ованЕфески(Асиски),9,64,102,103
(527565.г.),716,19,2159,63,64,
ованЗлатоусти,34,66,75,93,100,186,
6669,75,80,85,96,100102,106,
194,271
144,166,197,240,277
ованИфетски(Египат),15,16
ованерусалински,249
К.
ованIII,католикосерменски,97
Каин,Адамовсин,150
ованЛаскарис,259
Калиник,патриархконстантинопо
св.ованМарон,подвижник(685707.
ски,172,174,180
г.),187
КанонТарски,78
ованМилостиви,патриархалексан
КарлоВелики,233,234,244,245,249,
дриски(t619),105,108,112
251,256258,263,273
ованМосох,монахизАлександрие,
Керенски,А..,председниквладеу
112
Русии,фебр.1917.г.,12
ованНикомидиски,253
Керинт,еретик,34
ованОцтуниски,католикосермен
Кедрин,хроничар,256
ски(717729.г.),298
КлаудиеТурииски(франачки)296
ованI,папа(|526),14
304
КлиментРимски,173
Л.
Кир,патриархалександриски(631.
г.),109,111,112,116,118,119,125,
ЛавI,император(457474.г.),8
127,129,134,138,159,160,165,169,
ЛавIIИсавр,император,717741.г.),
170,181
184,199209,225,234,237,244,254,
св.КирилАлександриски,(t444),32,
255,258
35,41,42,43,45,71,94,96,98,102,
ЛавIVХазар,император(775780.г.),
229,230,231,285
111,146,161,247,271
Лаверменин,император(813820.
Кирилерусалимски,248
г.),268278,280
КириакКонстантинопоски,86
Лаверменин,восковоа,267,268
Кирион,католикосгрузински,97
Лав,епископсаострваКарпате,247
Козма,патриархалександриски,227,
ЛавIВелики,папа,(од460.г.),19,23,
240
44,107109,115,118,127,133,157,
КозмаСириски,212
161
КонстантинIВелики,император
ЛавII,папа(од682.г.),86,129,170
(306337.г.),63,69,163,236,253
ЛавIX,папа(10491054.г.),86
КонстантинIIКонста,император
ЛавРодоски,митрополит,247
(641668.г.),126,130,136139,141,
Лазар,иконоборачкизограф,281
148,150153,171,188
Лампидие,монахегипатски,32
КонстантинIVПогонат,император
Леонтиа,женаимператораФоке,86
(668685.г.),151,172,179,183
ЛеонтиеВизантиски,теолог,8,74
КонстантинVКопроним,импера
Леонтие,император(695698.г.),
тор(741777.г.),210213,220231,
172174
234,253,255,256,266,268,272,278,
Либерат,аконкартагински,53
285
Либерие,папа,144
КонстантинVIХазар,император
ЛудвикПобожни,франачкикра,
(780797.г.),230,232234,244,245,
278,293296
249,251,256258,263,273
Константин,синимператораИрак
М.
лиа,126
Маврикие,генералимператор
Константин,синКонстантинаVи
(582602.г.),57,8083,86,87,97,
Ирине,288
101,231,265
КонстантинI,папа,181
Макарие,патриархантиохиски,152,
КонстантинII,папа,(767768.г.),228
159166,170
КонстантинII,епископизКонстан
МакедониеАнтиохиски,147
циенаКипру,290,291
Македоние,патриархконстантино
КонстантинНиколиски,200,222,253
поски,47
Константин,патриархизКонстанти
МаковриеСелевкиски(Исавриа),
нопоа,165,224
166
преп.МаксимИсповедник(580662.
КонстантинПорфирогенит,импера
г.),107,112,130,134,135,145,
тор(913957.г.),151
146149
Константин,резвитеризАпамее,
Манс,историчарЦркве,135
167
МараАрдаширски,26,41,43,45,53,98
КонстантинСилески,212
Мариаерменка,256
Констанциа,удовицаимпер.Маври
МаркелАнкирски,248,271
киа,82
Куниберт,краЛомбардие,57
305
Маркиан,император(450457.г.),42,
Никита,патриархконстантинопо
94,163
ски,224,225,230,253
ев.Марко,78
Никита,патрициромески,105
св.МаронПодвижник,186
Николаерапоски,247
Марсес,намесникцарски,56
НиколаI,папа,86,180
св.Мартин,папа(646655.г.),14,
НиифорI,император(802811.г.),
138145,149152,171,173
229,230,232,256,262265,272
Мартина,Ираклиевадругажена,120,
Ниифор,министарфинансиа,224,
126,127
259,260,261
св.МелетиеАнтиохиски,194,248,
Ниифор,патриархконстантинопо
271
ски,265269,271,276,277
Методие,патриархконстантинопо
ски,286,287
О.
Мина,патриархконстантинопоски,
13,14,24,2630,35,37,38,4650,
Олимпие,егзархуКонстантинопоу,
161,162,166
139
МихаилоIРангаве,император
Омар,калифа(634644.г.),123,124,
(811813.г.),259,264267,278
187
МихаилоIIТравл(Муцави),импера
Омуртаг,бугарскивосковоа,280
тор(820829.г.),200,275280,293,
Ориген,теолог,23,4652
294,299
МихаилоIII,император(842867.г.),
П.
180,284,287
ап.Павле,28,56,108,114,158,237
МихаилоЛахондракон,гувернерТра
Павле,византискиегзарх,207
кие,223,224
ПавлеКриви,поглаварсеверианаца,
МихаилоПалеолог,цар(12611282.
107,108
г.),259
МихаилоСириац,монофизитскиис
ПавлеI,папа,(t767.г.),225,228
торичар,VIIв,9,110,124
Павле(Престор),патриархалексан
Мосие,старозаветниеврескипро
дриски,15,103
рок,42,206
Павле,патриархконстантинопоски
Мосие,католикосерменски
(642655.г.),103,132139,142,143,
(551593.г.),299
146,159,160,165,179,230,233
Мунда,остроготскивосковоа,8
ПавлеПерс,низбискибогослов,100
Мухамед(570632.г.),121,122,196
ПавлеЦрни,монофизитскиантиохи
Мжеж(Месециус),ерменскивоско
скипатриарх,102
воа,109,150,151
Папаргиопул,историчарЦркве,196
ПасхалисI,папа(t824.г.),225,280,293
Н.
Пат,ерменскицар,92
Пелагие,папа,13,27,28,30,35,43,55,
Насерс,византискигенерал,53,56
56,83
НерсесI,католикосерменски,(t347.
Пелагие,римскиакон,34,47,53
г.),92
ап.Петар,13,29,38,56,87,158,169,
НерсесIII,католикосерменски,188
137139,270
НерсесБакур,католикосавганистан
ПетарАлександриски,патриарх,160,
ски(700.г.),189
179
Несторие,12,26,32,35,4148,62,71,
ПетарАнтиохиски(од580.г.),77
94,95,99,110,253,271
ПетарВелики,рускицар,63,196,198,
НизиериеГалски,68
199,287,288
306
ПетарИверски,грузинскикраеви,
СахакЕгиа(Илиа)III,католикос
15
ерменски,(703707.г.),189
Петар,игумангрчкогманастирау
Сахак(Исак)Велики,реформатор
Риму,239,244
ерменскецркве,92,93
Петарерусалимски,27,46
Себастиан,апокрисиарримски,31
Петар,еромонахизАлександрие,
Северин,папа,119
160
СевирАнтиохиски,9.12,14,67,7176,
ПетарНикомидиски,162
110,195
Петар,патриархконстантинопоски,
Сергиеафиски,119
146,147,150,159,165
СергиеКипарски,митрополит,133,
Петар,римскипрезвитер,239
138
Петрона,комитаизКонстантинопо
Сергие,папа,180
а,244
Сергие,патриархконстантинопо
Пипин,франачкикра,122,128
ски,89,106109,111120,130,131,
Пир,патриархконстантинопоски
134,135,160,165,169
(639.г.),107,109,126,130,131,132,
СергиеЦрни,сирискипатриарх,16
135,136,138,142,143,145147,159,
СеренМарсески,(598.г.),195
160,165
Силверие,папа,144
Питагора,грчкифилософимате
СимеонСтолпник,пустискиподвиж
матичар,50
ник,194,195
Платон,грчкифилософ,50,76
СимонВолховМаг,13,167,169,294
Платон,византискиегзарх,136
Сира,Хозроевсин,90
Платон,игумансакудеонски,257,263
СисиниеПастила,митрополитПерге
Полихроние,монахчаробак,167
Памфилиске,212,223,253
ПонтиеПилат,274
СоломонКланески,162
ПонтианКартагински,26,31
Софиа,женаустинаII,8,101,102
ПорфириеСкитопоски,248
Софрониеерусалимски,(634637.
ПримасиеКартагински,34,53
г.),74,107,119,123,124
ПроклКонстантинопоски,94
св.Софроние,софистизДамаска,
Прокопие,историчар,9
112119,129,134,138,149,156,165
Пулхериа,императорка,сестраТео
Ставракие,дворскиевнух,256,259,
досиаII,485
265
СтефанДориски(сирискаДура),115,
Р.
138
РавулаЕдески,94
Стефанаворски,196
РепартКартагински,3234,53
Стефан,монах,антиохискибогослов,
Ростовцев,рускипроф.унив.,194
167,169,294
Ротруда,еркаКарлаВеликог,233,
СтефанНиов,богосло,78
255,256,288
СтефанII,папа,212
Рувиниан,западнибогослов,247
Стефан,римскиакон,26
РуфимРиманин,монахуЕгипту,
(t410.г.),248,250
Т.
ТанасиеНеокесариски,248
С.
Тарасие, патриарх константинопо
св.СаваСтудит,245,247,250,251
ски, (од 784. г.), 185, 234236,
СалвиеГалски,132
238242, 244, 246253, 255260, 263,
Сарпат,аконримски,53
278
307
Темисие,аконАлександриски,78
ТеодосиеII,император(408450.г.),
Теодат,готскикра,13,23
66,93,94,161
Теодемир,опатфраначки,296
ТеодосиеIII,император(715717.г.),
ТеодорАнтиохиски,227,239,240
199
ТеодорАскида,митрополитнеоке
Теодот,патриархконстантинопо
сариски,24,25,27,34,35,37,38,
ски(815821.г.),273
4547,54,100
Теодота,Августа,женаимпер.Кон
Теодорерусалимски,патриарх,227,
стантинаVI,256258,263,265
240
Теоктист,председниквладеуКон
ТеодорКалиопа(653.г.),егзарху
стантинопоу,287
Италии,140,145
Теоктиста,макаимпер.Теодора
ТеодорКентербериски,153
Травла,283
ТеодорМелитиски,164
ТеофанАнтиохиски,165
ТеодорМирликиски(Фригиа),мит
Теофан,летописац(t818.г.),210,223,
рополит,246
224,256,259,266,275
ТеодорМопсуестиски,26,28,29,31,
Теофан,монахизерусалима(тетови
3335,4045,50,54,55,93,94,96,
рани),280282,285,286
100,101
Теофан,монахсаСицшше,164
Теодор,папа(од642.г.),132,135,136,
Теофан,аконримски,43
138,143,145,165
Теофил,игуман7
Теодор,патриархконстантинопо
ТеофилТравл,император(829842.
ски(677679.г.),152,169,170,171,
г.),280285,294,295,299
183
Терновски,проф.унив.,196
Теодор,презвитеризРавене,159
Тербелом,бугарскикнез,173,174
преп.ТеодорСтудит,257,260,263,265,
Тиберие(Абсимара),император
266,269271,273276,278,279
(698705.г.),173,174,212
Теодор(тетовирани),монахизеру
Тиберие,синустинианаВеликог,
салима,281,282
римскиимператор,181
ТеодрФарански,сирискиепископ,
Тиберие,
генералимператор
108,159,165
(578582.г.),80,103,104
Теодора,женаустинианаIВеликог,
Тиберие,синКонстантинаII,158,172
816,2123,25,27,28,30,31,35,38,
ТимотеIV,патриархалександриски,
39,66,75,101,166,281
Теодора,женаТеофилаТравла,
12
283286
ТимотеЕлур,70,173
ТеодоритАнтиохиски,24,26
св.ТомаАквински,252
блаж.ТеодоритКирски,28,4145,54,
ТомаКлавидопоски(Понт),200
96,194,271
Тома,император(822.г.),279,280
Теодосиан,богослов,78
Тома,патриархконстантинопоски,
ТеодосиеАлександриски(t566.г.),
152,165
12,14,15,101,104
Тома,синелуКонстантинопоу,240,
ТеодосиеАмориски(Фригиа),216,
244
246,247
Тотила,остроготскикра,27,28
ТеодосиеЕфески,200,212,222
Трол,префектримски,141,147,148
Теодосиеерусалимски,70
Тулиан,аконримски,37
ТеодосиеКесариски(Витиниа),
147149
Ф.
ТеодосиеIВелики,император
379395.г.),163
ФакундГермиански(Африка),26,27,
29,95
308
ФеликсизАрла,епископ,153
ХалиделВалида,122
Феликс,монахегипатски,31
ХаритV,сирискиемир,16
ФеликсII,папа,144
Хелцер,протестантскивизантолог,84
Фидиа,грчкиваар,20
Хенана,низибискитеолог,100
св.ФиларетМилостиви,ерменин,256
ХеруналРашид,арапскикалифа,229
Филип,магистарвони,166
Хефеле,западниисторичарЦркве,
ФилипикВардан,император(711713.
118
г.),175,182184,195
Хинкмор(Hincmar),297
ФилоксенДерапоскиКсенаиа,70,
Хозро,персискицар,87,89,90,97
195
Филопониан,граматичаризАлексан
ХолдвигII,краГалие,132
дрие,75,77
ХонориеI,папа(625638.г.),107,113,
Фока,император(602610.г.),82,83,
114,117,119,129,130132,150,152,
8688,104
158160,165,166,169171,235
Фотие,(856857;877886.г.),патри
Христифор,католикосерменски,
архконстантинопоски,136,128,
(VIIв.),109
287
Христифор,патриархалександри
ФулгенциеФернандо,аконизКар
ски,280
тагине,27,28,30,31
Христифор,цезар,синКонстантина
V,256
X.
ХадрианI,папа,(772795.г.),185,235,
Ц.
236,
294
ХадрианII,папа,(862872.г.),170,
Цецелиан,западнибогослов,34
288292
Хадриан,императорримски(136.г.),
Ш.
123
Шлосер,немачкиисторичарЦркве,
260
309
310
САДРЖА
I
Страна
ВладимировичАнтонКарташов(ЕпископДанилоКрсти).................
5
Предговор ......................................................................................................
6
IВАСЕЛЕНСКИСАБОРУНИКЕИ325.ГОДИНЕ
Арианство .....................................................................................................
и
Споашитокдогааа...............................................................................
23
Антиохискисабор324325.г ......................................................................
31
ВаселенскисаборуНикеи..........................................................................
35
ПроцедураСабора.........................................................................................
40
Обрисиникескогбогословствоваа .........................................................
44
КонкретнирезултатиНикескогсабора ....................................................
47
АнтиникескареакциаКонстантиновоповлачее .................................
49
БорбасветогАтанасиа................................................................................
55
Тирскисабор335.године .............................................................................
59
МаркелАнкирски .........................................................................................
64
Маркеловобогословствовае.....................................................................
66
ПослеМаркеловесаблазни .........................................................................
70
Константиновинаследници..........................................................................
70
ИнтервенциаПапеулиа ...........................................................................
74
Антиохискисабор ........................................................................................
80
РезултатиАнтиохискогсабора ..................................................................
85
Сардичкисабор342/3.г ................................................................................
87
Сардичкисаборбезисточнихепископа.....................................................
90
Фотин..............................................................................................................
93
КонстанциеваполитикапремаЦркви ......................................................
95
Сирмискеформуле.......................................................................................
97
СаборуАрлу353.године ............................................................................
98
Медиоланскисабор355.године...................................................................
99
ПотеразаАтанасием...................................................................................
101
311
Страна
IIсирмискаформулаиенепоследице ................................................... 104
Групациеисточнихчистоправославнегрупе....................................... 106
Аномеци........................................................................................................ 108
ЗаокретисточнихкаНикеи:Омиусианци ............................................. 110
ВаселенскисаборуАриминиумуСелевкии....................................... 113
УСелевкииИсавриско(359.г.)............................................................... 117
Александрискисабор362.године ........................................................... 128
АнтиохискиПавлиновраскол ................................................................... 130
Борбаизмеупартиапослеулиана ..................................................... 135
ЦрквенаполитикаВалента(364378)наистоку ..................................... 138
Прелазакомиусиацананикескуверу ...................................................... 140
ПрелиминарнисаборуТиани .................................................................... 143
Пневматичари................................................................................................ 144
ПревазилажееАрианстваназападу....................................................... 147
ВеликиКападокици..................................................................................... 148
ОрганизаторскиподвигВасилиаВеликог................................................ 156
Антиохискирасколкаосметацрквенимпроблемима ......................... 160
ЕвстатиеСевастиски .................................................................................. 164
ПобедаПравослава.................................................................................... 168
IIВАСЕЛЕНСКИСАБОРУКОНСТАНТИНОПОУ381.ГОДИНЕ
ДругиВаселенскисабор ............................................................................ 173
НикеоцариградскиСимволвере................................................................ 186
ЦрквенаполитикаТеодосиаIВеликогпослеСабора3812.године. 194
АрианствомеуГотима.............................................................................. 197
Арианствоназападу ................................................................................. 199
Прелазнипериододтриадолошкихдохристолошкихдискусиа....
203
Историапрвобитногмонаштва.................................................................. 209
Блажениероним.......................................................................................... 217
СпоровиокоОригена................................................................................... 220
Стаеудржави............................................................................................. 231
СветиованЗлатоусти................................................................................. 233
НемириуЦрквизбогнасианадЗлатоустим ......................................... 247
Христолошкиспорови.................................................................................. 253
,АполинариеЛаудикиски ......................................................................... 255
ОспоривостАполинариевехристологие ................................................. 259
Антиохискахристологиа(ДиодорТарскииТеодорМопсуестиски). 261
Несторианство.............................................................................................. 266
СветиКирилАлександриски ..................................................................... 273
IIIВАСЕЛЕНСКИСАБОР431.ГОДИНЕ
ТреиВаселенскисабор...............................................................................281
ОтвараеIIIВаселенскогсабора ........................................................... 295
ОкончаеЕфескогсабора431.г.путеммирапостигнутог433.године 306
НовафазаборбеизмеуАнтиохискеиАлександрискешколе....
319
ТеодорМопсуетски.................................................................................... 322
Монофизитство ............................................................................................. 324
Ефескиваселенскисабор449.годинеразбонички............................ 333
312
Страна
IVВАСЕЛЕНСКИСАБОР451.ГОДИНЕ
IV ВаселенскисаборуХалкидону451.године..........................................
343
Несториевкра ..............................................................................................
345
Халкидон(451.године) .................................................................................
350
Победа28.правилаХалкидонскогсаборауисторииЦркве...............
379
Халкидонскипроблемусхватаимарускихмислилаца ..........................
384
МонофизитствоистокапослеХалкидона..................................................
392
ИмператорЗенон(474491)иВасилиск(475476) ...............................
400
ТридесетпетогодиширасколуЦркви(484519)збогЕнотикона...
409
Покретмонахаскита..................................................................................
418
ПрвидолазакримскогпапеуКонстантинопо.......................................
422
Регистаримена..............................................................................................
423
IITOM
VВАСЕЛЕНСКИСАБОР533.ГОДИНЕ
устинианIВелики(527567.г.) ................................................................
7
НепредвиенибогословскиУказустиниана533.године...................
11
НастанакидееоVВаселенскомсабору ...................................................
18
V Васеленскисабор(553.г.)........................................................................
40
ОригенизамиОриген ..................................................................................
46
ПрихватаеVВаселенскогсабораназападу .......................................
53
НемириирасколиназападузбогVВаселенскогсабора ........................
55
Црквенодржавниустиниановсистем..................................................
63
Неимарствоувремеустиниана .............................................................
66
Унутрашакретааумонофизитствукоасудовеладоподела....
70
Тритеистичкерасправе ................................................................................
75
ПолитичкиоквирзбиваауЦрквиодустинианаI(f565)доИрак
лиа(610641.г.).................................................................................
80
Напуштаеправославаусреднационалистичкихмотива....................
92
ЦрквенасирискомезикууПерсии.........................................................
98
Ираклиевацрквенаполитика.....................................................................
106
еретизампапеХонориа .............................................................................
117
Ислам..............................................................................................................
121
Ираклиевинаследници................................................................................
126
РехабилитациаРимаПапаованIV..........................................................
129
Односпремамонотелитствуназападу.......................................................
132
СветиМаксимИсповедник..........................................................................
134
Типос(648.г.).................................................................................................
137
ПапаМартинIиЛатеранскисабор649.г .................................................
138
Суеепреп.МаксимуИсповеднику.........................................................
145
Констинкра(642668)ДипломатскиодносиизмеуРимаиКонстан
тинопоа ................................................................................................
150
КонстантинПогонат(668685) ...................................................................
152
313
Страна
VI ВАСЕЛЕНСКИСАБОР680.ГОДИНЕ
ШестиВаселенскисабор.........................................................................................
157
КраVIВаселенскогсабора680681.године .......................................................
168
МонотелитствопослеVIВаселенскогсабора ....................................................
172
Црквенипослови.ПетошестиилиТрулскисабор691692.године.
176
КанониТрулскогсабораиРимскацрква ...........................................................
179
Рецидивмонотелитства ........................................................................................
183
ПрихваенамишеаРимаоТрулскомсабору .............................................
185
Маронити................................................................................................................
186
Односсаерменскомцрквомувремемонотелитскихнемира .................
188
VIIВАСЕЛЕНСКИСАБОР787.ГОДИНЕ
Иконоборство............................................................................................................
193
ПочецииконоборстваувремеЛаваИсавра(717741.г.) .............................
199
ЗаоштраваеконфликтасаЗападом ...............................................................
206
КонстантинV(741775.г.) .......................................................................................
210
Иконоборачкисабор754.године..........................................................................
212
Константиновипрогони .........................................................................................
220
Одбранаиконаизванимперие .........................................................................
227
ИмператорЛавIVХазар(775780.г.) ...................................................................
229
ИрининавладавинасасиномКонстантиномVI(780790.г.) .........................
232
ПрипремезаVIIВаселенскисабор. ....................................................................
234
ПокушадаВаселенскисабор786.г.отпочнесарадом ...................................
241
СедмиВаселенскисабор787.године ...................................................................
244
ИконоборствопослеVIIВаселенскогсабора .................................................
255
IIпериодиконоборства...........................................................................................
262
Новоиконоборство ...............................................................................................
268
ТеодораиМихаилоIII..........................................................................................
284
ОдразиконоборачкихрасприпослеVIIВаселенскогсабораназападу
288
Парискисабор825.године .....................................................................................
293
КраиконоборствауФраначкоимперии ..........................................................
296
Одразиконоборствауерменскоцркви........................................................
298
Регистаримена.........................................................................................................
301
314
Цртежнакорици:
БОГОРОДИЦАСАХРИСТОМ,
Богородицаевишка,почетак13.века
315
УСТИНИАН I, цар ромески са свитом. Уз ега е равенски архиепископ
Максимиан (мозаик у цркви Сан Витале у Равени, око 547. године). Цар у
стиниан е пореклом Словен из околине Липана. Владао е Византиом од
526565. Био е дубоко верууи и одан православл.у. Саградио е велики бро
храмова, начувении е Храм Мудрости БожоСвета Софиа у Цариграду.
Писао богословска дела. Саставио песму единородни Сине и Слове Божи...,
коа се почела поати на ce. литургии 536. 1одине. Сазвао V васеленски сабор
553.године.ПреминуоуГосподу565.Празнуесе14.новембрапост.календару.
316
ЦАРИЦА ТЕОДОРА са своом пратом (мозаик у цркви Сан Витале у
Равени, око 547. године). Велика поканица, постала е верна супруга цара
устиниана I. Проводила живот у чистоти и побожности. Велика заштит
ницаправослава.Скончала548.Празнуесе14.новебрапост.календару.
317
ПЕТИ ВАСЕЛЕНСКИ САБОР насликан е (манастир Дечани) на своду за
паднога травеа средега брода. На источно страни насликан е у средини цар
устиниан, кои седи на престолу. Десно cede евтихие, патриарх ерусалим
аси и Тимоте, патриарх антиохиски. На ужно страни ceoda насликане су
dee групе противника, една према друго. Правоверни имау ореоле око глава.
Ориген,коисеналазиначелуеретика,покриоеочидесномруком.
318
319
ШЕСТИ ВАСЕЛЕНСКИ САБОР, приказан е (манастир Дечани) у припрати
цркве на западно и северно страни свода. На западно страни е насликано
како у средини седи на престолу цар Константин Погонат десно седе Петар
Александриски и Епифание Ефески. Од оба архиереа лево, она краи е
Макарие. Цар више не држи крст у руци, ве се он налази иза престола, као и
скиптар.Насликанесамоедангардист.
ПРЕПОДОБНИ ТЕОДОСИЕ ОПШТЕЖИТЕ (дечанска кона, рад монаха
Лонгина, 1572). Преподобни Теодосие Велики е установите монашког
општежиа, родом из Кападокие (некадаше римске провинцие, данас
области у Турско). Око себе е сабрао много монаха различитих нациа и ези
ка: Грка, ермена, Грузиана... Зато, како пише у егавом Житиу, caipadu по
едан храм за сваки од езика коим су монаси говорили. У дан причеша cea
браа би се сабирала у велику цркву, у коо се служило на грчком езику. Трпеза
им е била заедничка и cea имовина, заедничко трпее, заеднички труд...
Теодосие беше свима узвишен пример и Бог га обдари даром чудотворства.
Упокоио се 529. године доживевиш дубоку старост од 105. година. Празнуе се
11.ануарапост.календару.
320
ШЕСТИ ВАСЕЛЕНСКИ САБОР (дета) наслжане на северно страни свода
Дечанске цркве у припрати где се виде две групе архиереа една према друго.
Правоверни држе еванеа и имау ореола око главе, еретици су без кига,
Онаначелуиховупогнуоеглавуидесномрукомкаодачупабраду.
СВЕТИ ОВАН ДАМАСКИН (фреска изманастира Студенице, XIVвек). Мо
нах у манастиру Светога Caee Освееног на Синау. Због заступаа иконо
поштоваа у време иконоборног цара Лава Исавриана би оклеветан и руку му
одсекоше. Молитвом пред иконом Богородице, рука му се састави и зарасше
чудесно. Испевао многе црквене песме u написао многа богословска дела. Ве
лики монах, песник и богослов. Упокоио се 776. године у 104. години. Празнуе
се4.децембрапост.календару.
321
322
ПРЕСВЕТАБОГОРОДИЦА,фрескауцрквнСветихАпостоламанастира
ПекеПатриаршие,XIIIвек.
323
Document Outline
- 71CG=8:
-
- CAB8=8X0=
- 5?@5428R5=8
- 0AB0=0:
-
- @835=870<
- @8E20B0Z5
- 5<8@8
- &@:25=>
- 58<0@AB2>
- #=CB@0HZ0
- "@8B58AB8G:5
- >;8B8G:8
- 0?CHB0Z5
- &@:25
- @0:;8X520
- 5@5B870<
- A;0<
- @0:;8X528
- 5E018;8B0F8X0
- 4=>A
- !25B8
- "8?>A
- 0?0
- !CR5Z5
- >=AB8=
- >=AB0=B8=
-
- @0X
- >=>B5;8BAB2>
- &@:25=8
- 0=>=8
- 5F8482
- @8E20[5=0
- 0@>=8B8
- 4=>A8
-
- :>=>1>@AB2>
- >G5F8
- 0>HB@020Z5
- >=AB0=B8=
- :>=>1>@0G:8
- >=AB0=B8=>28
- 41@0=0
- <?5@0B>@
- @8=8=0
- @8?@5<5
- >:CH0X
- !54<8
- :>=>1>@AB2>
-
- >2>
- "5>4>@0
- 4@07
- 0@8A:8
- @0X
- 4@07
- 538AB0@
- !04@60X