ПРВА БЕСЕДА
О ТОМЕ ДА СЕ ЖИВОТ У ХРИСТУ
ОСТВАРУЕ КРОЗ СВЕТЕ ТАНЕ КРШТЕА,
МИРОПОМАЗАА И ПРИЧЕША
ивот у Христу, дакако, ниче у овоме
Жживоту и у ему има сво заметак, али
гаиршенство поприма у ономе будуем, односно
када доспемо до онога Дана; па нити е ова жи-
нот у стау да га у потпуности изобрази у душа-
ма л.удским, нити то може она будуи - уколико
< ш сам овде не стекне сво зачетак. ер, телесност
помрачуе ова живот, те отуда и потиче тама и
мропадивост, коа не може наследити непропа-
дл.ивост. Због тога е апостол Павле, сматрауи
да смрт веома доприноси животу уз Христа, гово-
рио: Имам жеу умрети и са Христом бити,
шшо е МНОГО бое".1 Ако би до будуега живота
и доспели они кои немау духовних снага ни чув-
Става коа су за то потребна, има он не би пру-
жио благостае, него би она блажени и бесмрт-
ни свет настаивали као мртви и као бедници.
2. Разлог за ово е у следеем: кад се светлост
роди и Сунце пружи свое чисте зраке, тада више
Кие могуе створити око ако га ве нема; кад се
миомирис Светога Духа посвуда разлие и све
ирсиспуни, тада не може та миомирис осетити
1 Филии. 1,23.
26
Свеши Никола Кавасила
она у кога нема чула мириса. Син Божии е у
она Дан Своим приатеима омогуити да се
причесте божанским Танама, а оно што е Он од
Свога Оца чуо, то е и они од ега мои да спо-
знау; потребно е, наравно, да доспеу донде као
егови приатеи и да имау уши за слушае.
Наиме, ние могуе тамо успоставити приате-
ство и отворити свое уши, или приправити свад-
бено рухо и приготовити све што е ономе Жени-
ку потребно, ер радионица свега тога е у овоме
животу - а они кои све то нису стекли пре свога
одласка из овога живота, ништа заедничко нее
имати са оним животом. О томе сведоче оних
пет девоака2 и узваник на свадби,3 ер су дошли
на гозбу не постаравши се ни за уе ни за свад-
бено рухо.
3. Свакако, тог унутарег и новог човека,
сазданог по Богу",4 ова свет носи у своо утро-
би, и тек када човек овде буде створен и задоби-
е свое обличе, он се коначно раа у ономе са-
вршеноме свету, у коме нема стареа. И као што
заметак, ош док се налази у мрачном и течном
животу у мачино утроби, природа припрема за
живот на светлости и, као по неком правилу,
приготовуе га за живот кои е примити, тако
исто бива и са светитеима. То е апостол Павле
имао на уму кад е Галатима писао: ,Дечице моа,
коу опет с муком раам, докле се Христос не
2 Маш. 25,1 и дае.
3 Мат. 22,1-14.
4 Еф. 4,24.
11/1,111 всссда________________________________________ 27_
уобличи у вама".5 ош нероени замеци, меу-
Тим, иикада нее доспети до познаа овога жи-
иота, док се блаженим хришанима ош овде от-
Кривау многе ствари из будуег живота. Разлог
|с та што замецима ова живот ние садаши,
ис дословно будуи. ер, до оних простора, у ко-
има они почивау, не доспева никакав зрак све-
тлости, нити ишта друго што сачиава ова жи-
иот. И то, с нама ние такав случа, него се она бу-
дуи живот на неки начин улио и помешао са са-
даиш.им - оно Сунце е и за нас човекоубиво
изашшло, наднебесно миро се разасуло по немири-
Сним земаским просторима, а анелски Хлеб е
и н.удима дарован.6
4. Због тога е, дакле, светитеима могуе не
само да подобно живе и да се припремау за буду-
Ки живот, него да ве сада, у овоме животу, жи-
ве п делау сагласно са оним животом. ,Хвата
се за живот вечни",1 пише Павле Тимотеу; на
другоме месту каже: Л живим - не више а, него
И иви у мени Христос";8 а божанствени Игнатие
вели: Вода жива е у мени, коа у мени говори".9
|Препуно е Свето Писмо таквих места. Пошто е
светитеима обеано да е та будуи Живот до-
века бити са има (И ево, а сам са вама у све да-
не до свршетка века"10), о чему другоме онда
Гал.4,19.
" //с. 78,25.
7 / Тим. 6,12.
Ч'ал.2,20.
4 ('нети Игнатие Богоносац, Посланица Риманима 7.
ш Мат. 28,20.
28
Свеши Никола Кавасила
уопште треба и размишати? ер, Господ ние
отишао одмах пошто е земи подарио семе жи-
вота, и нама дао нож и ватру, препуштауи у-
дима да саде бие и да се прехрауу, да пале ва-
тру и користе нож, ве е Он Сам уистину прису-
тан, како каже блажени Павле, и чини у вама и
да хоете и да творите",11 те е Он Та Кои ва-
тру пали и налаже е, и Он е Та Кои нож држи.
Заиста, хое ли се секира величати над оним
кои ом сече",12 или може ли бити ичега добро-
га за оне са коима Добри Господ не пребива? Па
ипак, Господ ние обеао само да е се наи уз
светитее, ве и да е остати уз их и, што е и
од тога вее, да е у има Свое станиште начи-
нити.13 Навешу, свакако, и она места где апо-
стол Павле каже да се Господ са светима толико
човекоубиво седиуе да постае едног духа са
има: ,А ко се седини с Господом, едан е дух с
им",и и: да будете едно тело, едан Дух, као
што сте и позвани".15
5. Као што е човекоубе Божие неизре-
циво и као што егова убав надилази сваки чо-
вечански разум и подобна е само божанско до-
броти (ер то е мир Божии, кои превазилази
сваки ум"16), тако се и егово седиее са они-
ма кое уби, налази изнад сваког седиеа ко-
1 Филии. 2,13.
12 Ис. 10,15.
" ов. 14,23.
^ЧКор. 6,17.
15 Еф. 4,4.
16 Филип. 4,7.
Прва беседа
29
е се може замислити, и природно е да му нема
сличног примера. Због тога су Светоме Писму и
били потребни толики примери како би било у
стау да покаже то единство, ер едан пример
не би био довоан. Стога оно некада помие
станара и стан, некада грозд и чокот, некада,
опет, помие брак, а некада удове и главу - и ни-
едан од тих примера ние истоветан са оним се-
диеем; ер, не може се преко тих примера до-
спети до саме истине.
6. Природна е нужност да из убави следи
седиее; а шта ли може бити равно божанско
убави? Затим следи оно што, како се сматра,
превасходно показуе единство и заедницу - то
е брак, или складан однос измеу удова и главе;
но, он не може ни издалека да покаже стварност
оног седиеа. ер, брак ние у стау тако да
седини двое уди да они живе едно у другоме
као што се то дешава са Христом и Црквом. Оту-
да е божанствени Апостол, назвавши брак та-
ном великом", додао: А а Говорим о Христу и о
Цркви",17 не указууи тиме на ова човечански
брак, ве на она кои се остваруе кроз чудо.
Удови тела, опет, седиени су са главом и кроз
то седиее живе, али кад се од е одвое, они
умиру. Чини се, ипак, да су и хришани седие-
ни са Христом више него са своом главом и да
више живе кроз ега него кроз складно един-
ство са властитом главом. То се асно може виде-
ти на примеру блажених мученика, кои су радо
17 Еф. 5,32.
30
Свеши Никола Кавасила
подносили оно прво, а за друго нису хтели ни да
чуу: наиме, са задовоством су давали да им гла-
ву и удове одрубе, а да се од Христа раставе - о
томе ние могло бити ни речи.
7. И тако долазимо до онога што е начудно-
ватие. Са чиме би, наиме, нешто могло да се се-
дини присние но са самим собом? Но, и та заед-
ница е слабиа од онога единства. ер, сваки од
блажених духова, едно исто будуи у односу
према себи самом - више е седиен са Спасите-
ем него са собом пошто ега уби више него
себе. Ове речи потвруе апостол Павле кад се
моли да буде одлучен од Христа ради спасеа
Израиаца,18 како би сва слава припала Христу.
Па кад е човечанска приврженост толика, онда
се божанска не да ни замислити! Ако грешни и
лукави уди показуу такву благодарност, шта
би тек требало реи о оно божанско доброти?
А пошто е божански ерос толико натприродан,
свакако да и седиее ка коме он води оне кои
се меусобно убе, превазилази човечански ум,
те се оно никаквим примером не може показати.
8. Погледамо то и на ова начин. Много то-
га нам е за живот неопходно: ваздух, светлост,
храна, одеа, саме природне силе и удови тела;
но, не дешава се да е човеку све то увек и за сва-
ку сврху потребно; него он користи сад ово, сад
оно - ве према томе какву корист у тренутно
потреби свака од тих ствари пружа. Наиме,
18ер бих желео да а сам будем одлучен од Хрисша за
брау свое, сроднике мое по телу " (Рим. 9,3).
*
Прва беседа
31
облачимо одеу, али нам она не може бити хра-
на, па кад нам затреба трпеза, нешто друго мо-
рамо потражити. Светлост, опет, не можемо
удисати, а ваздух нам не може бити зрак уместо
е; нити располажемо увек дествима чувстава и
удова нашега тела, нити се увек има служимо,
ве понекад бива да око или рука буду неделат-
ни кад нешто треба чути; а опет, када хоемо не-
што да дотакнемо, довона е рука, но кад не-
што треба омирисати, или чути, или видети, она
нам више ние од користи, па оставивши у, оба-
зиремо се на друге мои. А Спасите е увек и
на сваки начин уз оне кои у ему живе, тако да
им пружа оно што им е за сваку потребу дово-
но - Он постае има све, и не допушта да се
обазиру на било шта друго нити да ишта друго
иоткуда траже. Тако да нема ништа што е све-
тима потребно а да им то не пружа Он Сам: ер
Он и раа, и подиже, и храни, Он е и светлост и
дисае; Он саздае у има око да Га могу угле-
дати, и опет, просвеуе их Собом и нуди Се како
би Га могли видети. Он е истовремено и храни-
те и храна, Он е Та Кои пружа Хлеб живота,
а Он е и то што се пружа; Он е Живот за живе,
Мир за оне кои траже предаха, Огртач за оне
кои се желе оденути. Заиста, Он е Та са Коим
можемо корачати, ер Он е и Пут, а поврх тога,
Он е свршетак и кра Пута. Ми смо удови, Он е
Глава; кад се треба борити, Он се бори заедно
са нама; кад треба почаст да примимо, Он е Та
Кои е уручуе; кад побеуемо, Он е истински
венац славе.
32
Свеши Никола Кавасила
9. Тако нас Он одасвуд обраа к Себи и не до-
пушта нам да сво ум ка нечему другом управа-
мо нити да имамо убави ка неком другом биу.
Ако нам се жеа покрене овамо, Он е спутава и
ублажуе; ако се покрене тамо, опет Он, а ако се
на неку другу страну покрене, Он и та пут заузи-
ма и руководи оне кои име корачау. ,Да иза-
ем на небо, вели, Ти си онде; да сием у пакао,
онде си. Да се дигнем на крилима од зоре и пре-
селим се на кра мора, и онде е ме рука Твоа во-
дити, и држати ме десница Твоа".19 Некаквом
чудесном и човекоубивом присилом Он при-
влачи човека само к Себи и само са Собом седи-
уе. А то е, сматрам, она присила коом е Он
окупио у Сво Дом и посадио за Трпезу оне кое
е позвао, говореи Своме слузи: Приволи их да
уу, да ми се напуни дом".20
10. Нека буде. Из свега што е речено, асно
е, дакле, да е живот у Христу за оне свете кои
живе и делау у складу са им, стварност не само
у будуем веку, ве и у садашем. Треба у на-
ставку говорити и о томе на кои начин свети мо-
гу живети како би, као што каже апостол Павле,
,ходили у новом животу",21 односно шта треба
да чине па да се Христос седини са има и да им
прирасте - а не знам ни како бих то исказао.
11. Наиме, живот у Христу нам е, с едне
стране, дарован од Бога, а са друге, плод е нашег
19 Пс. 139,8-10.
Лук. 14,23.
21 Рим. 6,4.

Прва беседа
33
труда; тако он представа и чисто егово дело,
али и дело наше ревности. А заправо, толико е
мали наш допринос у томе да е довоно само да
прихватамо благодат, да не проердамо ризницу
и да не угасимо светику коа е ве упаена, од-
носно да не приносимо ништа што е противно
животу и што раа смрт. ер, свако човечанско
добро и свака врлина води ка едноме: да не по-
дижемо мач против себе самих, нити да избегава-
мо благостае и да славеничке венце одбацуе-
мо са своих глава, будуи да суштину овога жи-
вота Сам Христос, Кои е уз нас, на неизрецив
начин засауе у наше душе. ер, Он е уистину
присутан и укрепуе саме корене живота, кое
е Сам Своом воом даровао. А присутан е не
као рание, односно заедничареи са нама на го-
збама, скуповима и заедничким трпезама, ве на
начин кои е другачии и савршении, коим смо
постали сателесници егови, и учесници у е-
говом животу, и удови еговога Тела, и све оно
што ка томе води. ер, као што е неизрециво
егово човекоубе, кое Га е подстакло да
толико заволи оне кои су нанедостонии, те да
их толико великих благодати удостои, и као што
седиее коим се Он седиуе са онима кое
уби, надилази сваки опис и сваки назив, тако е
чудесан и начин на кои Он општи са светима и
чини им добро, а то приличи само Ономе Кои
твори чудеса. ер, оне кои егову смрт - коом
е Он уистину умро ради нашега живота - до-
словно подражавау одрееним знамеем, Он
обнава и изнова саздае, и чини их причасници-
ма еговога живота.
34
Свеши Никола Кавасила
12. Заиста, изображавауи кроз свештене
Тане егово погребее и обавууи егову
смрт, раамо се и саздаемо кроз их, и на нат-
природан начин седиуемо се са Спаситеем.
Свете Тане су оно чиме, како каже апостол Па-
вле, у ему живимо, и креемо се, и есмо".22
Крштее, наиме, даруе постоае и, уопште,
ипостас по Христу, ер примауи мртве и раз-
враене уде, по први пут их уводи у живот; а по-
мазивае светим миром усавршава новороено-
га, полажуи на ега енергие кое овом животу
приличе; док света Евхаристиа ова живот и ово
здраве одржава и крепи, ер даруе Хлеб живо-
та да би се сачувало оно што е крштеем и ми-
ропомазаем стечено и да би новороени остали
у животу. Због тога, примивши свое бие кроз
купе крштеа, ми живимо тим Хлебом и ходи-
мо светим миром.
13. На та начин живимо у Богу, преносеи
свое живее из овог видивог света у она не-
видиви - не меауи тиме место, ве владае
и начин живота. ер, нисмо се ми покренули ни-
ти успели ка Богу, него се Он покренуо и сишао
к нама. Нити смо ми тражили, него смо тражени;
ер ние овца тражила свога пастира нити драхма
свога власника,23 него се Он нагнуо над зему и
пронашао Сво образ, и дошао до места где е ов-
ца лутала, па у е подигао и од тумараа одвра-
тио. Учинио нас е небескима не премештауи
22Дел. ап. 17,28.
23 Лук. 15,4-9.

Прва беседа
35
нас одавде, него смо на земи остали, и подарио
нам е небески живот не узносеи нас на небо,
ве спуштауи и нагиуи небо к нама. Како
рече Пророк, Он сави небеса и сие".24 И тако,
кроз те свештене Тане, као кроз какав прозор, у
ова мрачни свет улази Сунце правде и усмруе
ова световни живот, а васкрсава она натприрод-
ни; а Светлост света побеуе свет, на шта указу-
у речи: а сам победио свет"25 уводеи вечни
живот у ово смртно и пролазно тело.
14. Кад сунчев зрак уе у куу, светика не
привлачи више на себе погледе посматрача, ве
светлост сунца преовладава и заузима сав про-
стор. На исти начин и светлост будуега живота
- кад кроз свештене Тане ступи у ова живот и
настани се у душама верних - побеуе живее
у телу и красоту овога света, и сакрива егов
са; а то е живот у духу, коим се побеуе свака
телесна жеа, по речима апостола Павла: По
духу ходите, и похоту телесну неете чини-
ти".2в Та пут е Господ поставио долазеи нам, и
та врата е отворио кад е у ова свет ступио, и ни-
е хтео да их затвори кад се Своме Оцу вратио; од
ега послан, кроз та врата се враа удима -
штавише, увек е присутан, и са нама есте и би-
е довека, држеи се оних Своих обеаа.
15. Према томе, како би рекао Патриарх,
овде е доиста куа Божиа, а ово су врата не-
24 Пс. 18,9.
ов. 16,33.
26 Гал. 5,16.
36
Свеши Никола Кавасила
беска",27 кроз кое нису само анели силазили на
зему (ер су присутни уза сваког кои савршава
свете Тане), ве и Сам Владика анела. Стога и
Сам Спасите, кад е прихватио да буде крштен
овановим крштеем, као што Писмо каже,
отворио е небеса, показууи да су то двери кроз
кое емо угледати небеске просторе. Говореи
да она ко ние крштен не може уи у живот,
имао е на уму управо то да баа крштеа пред-
става некакав улаз и двери. Отворите ми
врата правде",28 вели Давид, желеи да му се, ка-
ко а сматрам, ове двери отворе. ер, то е оно
што су многи пророци и цареви жудели да виде:
како Саздате тих двери силази на зему. Због
тога, каже он, ако би му било могуе доспети до
двери и прои кроз их, исповедио би благо-
дарност Богу, Кои е та зид разорио. Уи у на
славиу Госиода", вели, знауи да е кроз
те двери мои да доспе до савршеног познаа
Божие доброте и убави према удскоме роду.
16. Шта би, дакле, могао бити веи знак до-
броте и човекоуба Божиег од тога да се ду-
ша, купауи се водом крштеа, ослобаа од сва-
ке нечистоте, и да, помазууи се светим миром,
царуе у Царству небескоме, и да е Он храни,
пружауи о Свое Тело и Своу Крв? Шта се
може упоредити са тим да уди постау богови и
синови Божии, да наша природа божанском ча-
шу бива узвишена, а земани човек уздигнут до
27 Пост. 28,17.
28 Пс. 118,19.
<
Прва беседа
37
толике славе да ве постае равночастан и равно-
божан са божанском природом? И шта би нам
чудесние и вее могао оставити? ер, то е, чини
ми се, врлина Божиа коа е покрила небеса -
коа е надишла сваку творевину и покрила свако
дело Божие, побеууи своим величанством и
своом добротом. А меу свим божанским дели-
ма, коих е толико много, коа су толико добра и
велика, нема ниеднога кое не заостае за мудро-
шу и уметношу Творца; могао би Он, дакако,
створити дела коа су лепша и веа од ових што
постое и што би неко могао замислити. Ако би
постоало некакво дело Божие толико лепо, то-
лико добро да се може поредити са оном мудро-
шу, силом и уметношу, едном речу да е ед-
нако са еговом бесконачношу, те да као ка-
кав знак представа све величанство божанске
доброте, мислим да би и оно било побеено. ер,
свагдаше дело Божие е у томе да предае до-
бра, и све е ради тога учинити; а то е ци свега
што е ве настало и свега што тек има да наста-
не у будуем времену.29 Чинеи то, предао е Бог
навее добро, а вее од тога ние имао да пода-
ри; то е, свакако, навее и налепше дело добро-
те и последа меа егове доброте.
17. Такво е дело домостроа Божиег, кои е
ради уди извршен. Наиме, Бог овде ние само
предао човечанско природи некакво добро, за-
државауи при том веи део за себе, него е у у
положио сву пуноу Божанства, односно читаво
Дионисие Ареопагит, О божанским именима, 4.
38
Свеши Никола Кавасила
Свое природно богатство. Због тога е апостол
Павле и рекао да се у еванеу показуе правда
Божиа: ер се у ему открива правда Божи-
а".30 Наиме, ако има врлине и правде Божие, то
е, свакако, изобилно предавае добара свима и
човеково заедничарее у еговом блаженству.
Због тога су насветие Тане са правом назване
дверима правде, ер их е краа Божиа доброта
и убав према удском роду, односно божанска
добродете и праведност, начинила нашим ула-
зом у небо.
18. Господ е и са едним другим цием поста-
вио ова знамен и даровао нам те двери и показао
та пут - ради суда и праведности. ер, ние погу-
био заточенике, ве е дао откуп; и свезао е сил-
нога авола, кои беше осуен не због тога што
Господ има веу силу, ве праведним судом. И
тако е царовао над домом аковевим, уни-
штивши тираниу у душама удским не зато што
е био у стау да е уништи, ве зато што то бе-
ше праведно. То е имао на уму псалмопоац кад
е рекао: Благост е и правда подноже престо-
лу Твоему".3} Ние праведност Божиа само рас-
крилила те двери, ве е кроз их и она сама до-
спела до нашега рода. ер, у прва времена, пре но
што Бог беше дошао удима, ние се могло наи
праведности на земи. Да е праведности уопште
било, она Богу свакако не би промакла; него се
Он Сам нагнуо са неба и потражио е - али е
^Рим. 1,17.
31 Пс. 89,14-

Прва беседа
39
ипак ние нашао: Сви су зашли, вели псалмопо-
ац, сви се покварили, нема никога добро да тво-
ри, нема ниеднога".32 Кад се, меутим, истина из
земе авила онима кои су пребивали у тами, ла-
жи и сенци, тада се праведност по први пут наг-
нула са небеса и уистину и потпуно се удима
показала. И оправдали смо се, ослободивши се
напре од окова и кривице, ер нас е Она Кои
никакву неправду ние учинио, оправдао крсном
смру, на коу беше осуен због наших дрскости;
а потом, кроз ту смрт, постадосмо и приатеи
Божии и праведници. ер, Спасите нас Своом
смру ние само избавио и приближио Оцу, него
е и нама дао власт да будемо деца Божиа.33
Примивши на Себе тело, присаединио е Себи и
нашу природу, а силом светих Тани седиуе
свакога од нас са Своим Телом, и на та начин
сее у нашим душама Своу праведност и Сво
живот. Тако е удима постало могуе да кроз
свете Тане и познау истинску праведност и да е
остваруу.
19. Ако е, по речима Светога Писма, било
много праведника и приатеа Божиих и пре но
што е дошао Она Кои нас е оправдао и спри-
атеио са Собом, треба промислити првенстве-
но о иховом времену, а потом о будуем. Они
су, наиме, приправили себе и били готови да по-
хитау ка праведности чим се она поави; да се
избаве из окова чим се нае откуп; да виде чим
32 Пс. 14,3.
33 ов. 1,12.
40
Свеши Никола Кавасила
се светлост назре; да се уздигну изнад слова Мо-
сиевог закона чим се истина покаже. Но, иако
се праведници налазе у истим оковима као и гре-
шници и трпе исту тираниу, ипак се они разли-
куу од их по томе што су тешко подносили
оно заточеништво и ропство, и молили су се да
буду разрушене тамнице и раскинути они окови,
и жудели су за тим да виде како заточеници газе
главу тиранинову; грешнима се пак ово стае
ние чинило страшним и били су задовони роп-
ством. А у оне блажене дане беху и неки кои ни-
су прихватали Сунце Кое се над има поавило
и кои су покушали да Га угасе, чинеи све што
су могли како би егову светлост одагнали.
Због тога су - када се Цар поавио - они први
ослобоени тирание пакла, а ови други остали у
оковима.
20. Као што се код болесних дешава, они ко-
и на сваки начин трагау за излечеем и на ле-
кара гледау са благодарношу, често бивау бо-
и и трпеивии од оних кои и не знау да су
болесни, те упорно одбиау лекове (ер их, ка-
ко ми се чини, лекар назива здравима ош пре
него што их излечи, ако свое умее не сматра
маим од болести). На исти начин е и Бог у она
времена назвао неке уде праведнима и Своим
приатеима ер су они принели све што е до
их и сваку могуу праведност показали, што
их е учинило достонима да буду ослобоени
кад се поавио Она Кои е био у стау да их
ослободи, али их ош не беше ослободио. Па
ипак, то е била истинска праведност, и они су,
Прва беседа
41
како каже Соломон, били у миру и у руци Бо-
жио34 кад су тело у зему полагали - а овако,
кад су одлазили из овог живота, очекивао их е
ад. Истинску врлину и приатество према Богу
ние наш Владика спустио к нама као да е оно
негде далеко постоало, ве га е Он Сам у ова
свет унео; и ние пронашао пут кои ве узводи
на небо, него га е Он Сам пропутио. ер, да га
е било, пошли би име и неки други од оних
уди; а овако нико се ние попео на небо осим
Она кои сие с неба, Син Човечии, кои е на
небу".35 А пошто пре Христове крсне жртве ни-
е било могуе наи отпуштее греха и избав-
ее од казне, шта о оправдау треба да ми-
слимо? ер, ние било природно, чини ми се, да у
хору приатеа Божиих стое они кои се са
им ош не беху сприатеили, нити да побед-
ничким венцем буду окиени они кои су ош
увек носили окове. Уосталом, ако е оно старо-
заветно аге остварило свако искупее, ка-
кве е потребе било за овим Другим? ер, ако су
праобрази и слике донели благостае кое се
искало, узалуд е онда истина и стварност еван-
еа. Каквог би смисла имало уништее не-
приатества Христовом смру, рушее пре-
градног зида кои е меу нама, раае мира и
доброте, и све друго што е томе слично, да е
било приатеа Божиих и праведника и пре оне
крсне жртве?
34 Прем. Сол. 3,1; 3,3.
35 ов. 3,13.
42 Свеши Никола Кавасила
21. А обашее е ово: тада нас е са Богом
седиавао Закон, а сада вера и благодат и све
што е са има у вези. По томе се, дакле, асно
може закучити да е заедница уди са Богом
тада представала служее, а сада синовство и
приатество - ер Закон е подобан слугама, а
приатеима и синовима приличи благодат и ве-
ра и слобода пред Богом. Из свега тога очито е
следее: као што е Спасите Првороени из
мртвих",36 те без еговога Васкрсеа нико од
умрлих не би могао оживети за бесмртни живот,
на исти начин е Он Сам довео уде до светости
и до праведности. Указао е на то и Павле пишу-
и како е Христос као претеча ступио у Свети-
у ради нас.37 Заиста, ушао е у Светиу: принев-
ши Себе Оцу, уводи тамо и оне кои су вони,
оне кои заедничаре у еговом погребеу - али
не тако што умиру као Он, ве тако што кроз ба-
у крштеа изображавау ону смрт, и обавуу
Га на свештено Трпези, те бивау помазивани и,
на неизрецив начин, хране се им истим Кои е
умро и васкрсао. Па пошто их е кроз те двери
увео у Царство, Он их и ка венцима славе води.
22. Ове двери су много поштование и кори-
сние од раских двери. ер, оне раске се никоме
не могу отворити ко не прое напре кроз ове
двери; и оне су двери затворене, док су ове отво-
рене. Оне, опет, могу и да изведу оне кои се
унутра налазе, док ове само уводе, а никога не
36 Кол. 1,18.
37 евр. 6,20.
Прва беседа
43
изводе; исто тако, оне двери могу и да се затво-
ре - као што су се, уосталом, и затвориле - док
су код ових застор и преградни зид разрушени и
уништени, и ние више могуе подии преграду,
начинити вратнице и раздвоити светове нека-
квим зидинама. ер, небеса нису само отворена
ве су и поцепана, каже чудесни Марко,38 пока-
зууи тиме да нису остале никакве вратнице
или довраци, нити икакав застор. А Она Кои е
сприатеио и сединио и помирио гори свет
са оним што е доле, и Кои е разрушио пре-
градни зид,39 рекао е блажени Павле, не може
се Сам Себе одреи.40 ер, било е потпуно при-
родно да се оне раске двери, кое су за Адама
биле отворене, затворе кад он више ние преби-
вао тамо где е требало. Но, ове двери е отво-
рио Сам Христос, Кои ние починио греха, ни-
ти може згрешити,41 ер правда егова, вели,
трае довека".42 Због тога е нужно да ове двери
остану отворене и да воде ка животу, а да нико-
ме не пружау излазак из живота. ер, Спасите
каже: ,а доох да живот имау"43 Заиста, то е
живот кои е Господ са Собом донео кад е у
ова свет дошао: да приступауи ему кроз
свете Тане, хришани постау заедничари е-
гове смрти и причасници еговога страдаа, а
38 Марк. 1,10.
зз Еф. 2,14; 16.
тПТим.2,13.
41 / Петр. 2,22.
 Пс. 111,3.
ов. 10,10.
44
Свеши Никола Кавасила
без тога се вечна смрт не може избеи. ер, не-
могуе е да ступи у живот она ко се не крсти
водом и Духом,44 нити могу живети у ему они
кои нису ели Тело Сина човечиег и пили Крви
егове.45
23. Сагледамо све од почетка. Ние било мо-
гуе да у Богу живе они кои нису умрли за грех,
а едино е Бог Та Кои може да усмрти грех.
Али, то исто требало е да учине и уди кои су -
због тога што су своом властитом воом пора-
жени - имали право да изнова покушау да изво-
уу победу, али се нису могли ни приближити то-
ме ер ве беху постали слуге греха. Па како да
будемо ачи од греха, кад смо слуге егове? Чак
и да смо веи, нема слуге изнад господара свое-
га".46 Дакле, човек, кои е био дужан да ту обаве-
зу узме на себе и да извоуе победу, робовао е
онима кое е борбом требало да надвлада, а Бог
е био у стау да то учини, али никакве обавезе
ние имао - због тога ниедан од их ние ту бор-
бу на себе узимао. И тако е грех живео, и ние
више било могуе да нам се роди истински жи-
вот, ер едан беше та кои е имао да понесе по-
беднички стег, а други - кои е био у стау то да
учини. Због тога е требало да се спои ово и оно,
те да обе природе припадну едном те истом, од-
носно ономе кои е требало да ступи у борбу и
ономе кои е у стау да однесе победу.
44 ов. 3,5.
45 ов. 6,54.
46 Мат. 10,24.
Прва беседа
45
24. Управо се то и збило. Бог е преузео на
Себе борбу за уде, ер е био и човек; а човек
побеуе грех, пошто е био чист од свакога гре-
ха, ер е био Бог. И на та начин, пошто е грех
пао, човечанска природа се ослобаа од сваке
срамоте и бива овенчана победничким венцем.
Тиме, меутим, ош увек ние победио, нити се
борио, нити се од оних окова избавио сваки по-
единачни човек, него е то учинио Сам Спаси-
те свим оним Танама коима е свакоме чове-
ку подарио власт да усмруе грех и да постане
заедничар егове велике победе. Па иако е на-
кон тог победничког знамена требало да буде
овенчан и да триумфуе, Он е искусио и ране, и
крст, и смрт, и све што уз то иде - уместо пред-
стоее Му радости, како каже апостол Павле,
претрпе крст, не мареи за срамоту".47 Ние
учинио никакву неправду због кое би то као ка-
зну примио, нити е икакав грех починио, нити е
на ему било икакве кривице због кое би ужа-
сни и бесрамни оговарач могао да га оптужи -
иако су ране и пата и смрт од самог почетка
били одреени као казна за грех. И зашто би то
допустио Господ, Кои е толико човекоубив?
ер, сигурно ние природно да доброта налази
радост у смрти и пропадивости. Због тога е
Бог после човековог сагрешеа одмах дозволио
смрт и пату - не да би тиме казнио онога ко е
погрешио, ве пре свега да би болесноме пру-
жио лек.
"7 евр. 12,2.
46
Свеши Никола Кавасила
25. Но, пошто та казна ние могла бити при-
меена на оно што е Христос чинио, и пошто у
Спаситеа не беше ни трага од болести коу би
исцелио примени лек, сила оне чаше страдаа
прелази на нас и усмруе грех кои е у нама, а
ране Онога Кои е био недужан, постау казна за
нас кои смо за много шта одговорни. А пошто е
казна била велика и чудесна, и веа него што е
било потребно да би била сразмерна удским
злоделима, ено дество се ние ограничило само
на то да ослобаа од кривице за злочинства, ве
е и толико мноштво добара донела да земаски
уди, иако су неприатеи Божии, спутани око-
вима, поробени, обешчашени, ипак могу и на
само небо да се уздигну и да тамо, заедно са Бо-
гом, постау причасници Царства еговог. ер,
она смрт Христова беше толико драгоцена да е
човечии ум ни замислити не може. Па ако е
Спасите допустио да за оно мало новца буде
продат убицама, било е то зато да и на та начин
покаже Свое сиромаштво и Своу беду. И тако
е, наиме, с едне стране напре продат, подносе-
и судбину робова како би зарадио поругу - ер,
понижее кое е ради нас трпео, сматрао е Сво-
ом зарадом - а са друге стране, продат е за ма-
ле паре како би показао да е смрт, до кое е Он
за ова свет доспео, егов дар и да никакве пла-
те за то нема. Умро е добровоно, не наневши
никоме никакву неправду, ни у свом личном жи-
воту нити у авном деловау; тако е и Своим
убицама пружио много више праштаа него
што су они сами прижекивали и надали се.
Прва беседа
47
26. А зашто све ово говорим? Бог е умро;
Крв Божиа проливена е на крсту. Шта драгоце-
ние може бити од ове смрти? Шта ужасние? Ко-
лико ли е сагрешила човечиа природа те е бо-
жанска правда требало да е ослободи? Колико
велика мора да е била повреда да би била сра-
змерна силини тога лека? Грех е, дакако, нека-
квом казном морао бити уништен, а ми, претр-
певши достону казну, да се избавимо од кривице
због своих сагрешеа Богу. ер, Она Кои е
едном казнио, не може изнова оптуживати за
оно за шта е казну ве наложио. А ние било ни-
едног човека кои е био чист и без кривице, и да
е за друге пострадао - пошто човек ни за свое
искупее не био био довоан, а камоли за ис-
купее целога удскога рода чак и кад би без-
бро пута могао умрети. ер, шта би недостоно
могао претрпети срамотни слуга кои е царску
икону уништио и толико страшно похулио? Због
тога е безгрешни Владика умро, претрпевши
свакакву беду: као човек подноси страдаа, по-
лажуи рачуна за уде, а као Бог и Владика
ослобаа удски род од кривице, и онима кои су
поробени, даруе слободу, за коом Он никакве
потребе ние имао.
27. Том силом, дакле, истински живот кроз
Спаситееву смрт силази к нама. Начин да та
живот у свое душе доведемо есте савршавае
светих Тани, баа светог крштеа, миропома-
зае, уживае Дарова са свете Трпезе. ер, кад
тако чинимо, Христос се настауе и борави у
нама; седиуе се и постае близак са нашим би-
ем; гуши у нама грех и улива у нас живот и си-
48
Свеши Никола Кавасила
лу, чинеи нас учесницима у егово победи (о,
какве ли доброте!). Па кад се окупамо водом кр-
штеа, Он нас украшава венцем славе, а кад
приступимо свето Трпези, проглашава нас по-
бедницима.
28. Али, по какво логици победа и венац сла-
ве - као плодови труда и зноа - претходе баи
крштеа и светоме миру и Трпези? ер, чак и
кад се не боримо нити се трудимо око их, ми
ипак певамо химне то борби, дивимо се победи,
клаамо се знамеу и показуемо према Побед-
нику силну и неизрециву убав. А оне повреде и
ране и смрт присваамо и свим могуим сред-
ствима их ка себи привлачимо, те едемо од Тела
умрлога и васкрслога Господа. Због тога е при-
родно да уживамо у добрима коа произлазе из
оне смрти и из оних борби.
29. ер, када би какав тиранин био ухваен и
предат на суд, па дое неко и затражи да се он пу-
сти, узносеи химне егово тирании и захтева-
уи да буде овенчан венцем славе, па каже како
е умрети ако ова падне, и почне осуивати за-
коне и бунити се против правде, и то не са стидом
или скривауи лукавство, ве дрско и захтевно и
надмено - како бисмо о ему судили? Зар му не
бисмо одредили исту казну као и тиранину? То е
свакоме асно. Наравно да е потпуно супротно
бити са оним ко се диви неком одличнику, па му
се радуе као победнику и победничке венце му
плете, кличе му и све присутно гледалиште поди-
же на ноге, те се са великим задовоством клаа
ономе кои е триумфовао; обасипа му главу по-
упцима и стиска му десницу, и толико се оду-
Прва беседа
49
шевава за тог восковоу кои е однео победу,
као да е он сам та чиа глава треба да буде укра-
шена победним венцем. Заиста, та би човек, при-
ликом одлучиваа разборитих судиа, заедно са
победником требало да има удела у примау тро-
феа, као што би она од малочас, како ми се чи-
ни, могао да подели казну са тиранином. ер, ако
смо за оне кои су грешни, сачували казну коа им
приличи и захтевали одговорност за ихове зле
намере и мишее, ош мае е природно да оне
кои су добри лишимо онога што е победницима
припало. А ако се догоди и то да она кои е ону
победу постигао нема потребе за почастима, ве
наважниим сматра да свога следбеника види ка-
ко блиста усред скупа, и то што е егов приа-
те бити окиен венцем славе сматра трофеем
кои одговара егово борби - како онда нее би-
ти праведно и потпуно природно да ова без зноа
и опасности стекне победни венац?
30. То, дакле, и нама може да обезбеди ова
баа крштеа, и Вечера светог Причеша, и це-
ломудрено обие светога мира. ер, кад смо у
свештене Тане посвеени, тада тиранина авола
коримо и пуемо и одвраамо се од ега, а По-
бедника славимо, и дивимо Му се, и клаамо Му
се, и убимо Га свом своом душом, тако да суви-
шком убави као хлебом бивамо насиени, као
миром помазани и као водом окупани.
31. асно е, свакако, да е Господ ту борбу
ради нас преузео, а да бисмо ми победили, при-
хватио е да Он умре, те ние неприродно и не-
прилично да кроз те Тане доспевамо до побед-
них венаца. ер ми, заиста, силну воу показуе-
50
Свеши Никола Кавасила
\
мо, па чувши како та вода крштеа има снагу
смрти и погребеа Христовог, ваано веруемо
и воно о приступамо и погружавамо се у у.
А Она (Кои не дае мало и Кои Свое следбе-
нике не удостоава малих дарова), дочекуе нас
добрима коа потичу од егове смрти и погре-
беа; не даруе нам никакав венац нити нам
предае славу, ве самога Победника, односно
предае нам Самога Себе овенчанога славом. И
тако, израауи из воде, Самога Спаситеа но-
симо у своим душама, у своим главама, у сво-
им очима, у самим утробама, у свим своим удо-
вима - ега, Кои е чист од греха и ослобоен
од сваке пропадивости; онако како е Он вас-
крсао и поавио се ученицима и узнео се на не-
беса, како е опет дои да затражи благо кое
нам е даровао.
32. А пошто се тако родимо и будемо запеча-
ени Христом као некавим обличем и образом -
да не бисмо затим какво страно обличе увели -
Он у своо власти држи улазе живота. И кроз
оне органе кроз кое уводимо ваздух и храну, по-
мажуи тако животу тела, кроз их Он Сам сту-
па у наше душе и заузима обоа врата: кроз една
улази као миро и као миомирис, а кроз друга као
Храна. ер Га и удишемо и бива нам Храна. И по-
што тако кроза сва та средства седини и помеша
Себе са нама, Он чини да постанемо егово Те-
ло, а Он Сам бива за нас оно што е глава за удо-
ве тела. Због тога заедно са им и учествуемо
у свим добрима, ер Он е Глава, а што припада
глави, свакако се и на тело преноси. А могао би
се неко чудити и томе што заедно са им не
Прва беседа
51
узимамо учеша у еговим ранама и егово
смрти, него се Он Сам борио са тим, а нас е учи-
нио Своим заедничарима онда кад е победним
венцем требало да буде овенчан.
33. То е, дакако, знак неизрецивог човекоу-
ба - али знак кои ние лишен разумности и сво-
га природног тока. ер, сединили смо се са Хри-
стом после распеа; а пре но што е умро, ништа
заедничко са им нисмо имали. Он е, наиме,
био Син, и то убени, а ми смо били опаки, и
слуге и неприатеи егови у своим помислима;
но, кад е Он умро и кад е положен откуп за нас,
и кад су аволски окови уништени, тада смо задо-
били слободу и усиновее, и постали смо удови
оне блажене Главе. Од тада, дакле, све што при-
пада Глави, постае и наше. И сада, ево, безгре-
шни излазимо из воде крштеа, светим миром
учествуемо у еговим благодатним даровима, а
преко свете Трпезе живимо истим животом као
Он. А у будуем веку биемо богови пред Богом
и наследници истих добара са им, цароваемо у
истоме Царству са им - наравно, ако не осле-
пимо сами себе у овоме животу и не раздеремо
царски огртач. ер, ми само едно можемо прине-
ти овоме животу у Христу - да се држимо дарова,
да чувамо благодат и да не одбацуемо венац ко-
и нам е Бог исплео уз много зноа и муке.
34. То е живот у Христу, кои е, свакако, у
светим Танама садржан, али коме, како се чини,
и човечански труд може дати сво допринос.
Према томе, ко о том животу хое да говори, мо-
ра напре да размотри сваку од светих Тани, а за-
тим да сагледа учинак врлине.

Document Outline