лОГОС 2006 (301-316 стр.)
301
УДК 27-9
Деан Корцеба
Униа У бреСтУ
1595/1596
лублинском униом из 169. године проглашено е уедиее Поског
краевства и Великог кнежевства литвание у едну федералну државу. При
томе су се од Великог кнежевства одвоиле и у састав Поске ушле Волин-
ска, Киевска и Подашка. Тиме е скоро сва териториа на коо е живео
ужноруски народ (односно малоруски или русински, рутенски, односно ук-
раински народ)1 била обедиена под поском влашу.2
Склапаем ове уние православни ужноруски народ се сусрео са но-
вим борцима за Римску Цркву насталим као одговор на реформациу, езуи-
тима. Исте године кад е формирана лублинска униа они се поавуу у уж-
но Русии при панским дворовима као учени и интересантни саговорници
и искусни васпитачи поколеа кое е стасало. Утврдивши се у Вилни 169,
арославу 174, и постепено у Полоцку, Гродну, и другим градовима уж-
не Русие, водили су отворену и широко разгранату пропаганду и агитациу
меу православним верницима за прикучее унии. Убрзо су почели изда-
вати радове на тему религиске расправе, увеличавауи духовне, моралне и
политичке предности кое би се могле поавити у православно Цркви прили-
ком уние са Римом. Нарочито истакнути у припремном раду за повратак у
римокатоличку Цркву били су Петар Павенски Скарга (136-1612), поски
црквенополитички радник, теолог, езуита, писацполемичар, проповедник
и идеолог контрареформацие у Поско, а потом и први ректор езуитс-
1 Назив Украинци користи Александра . Ефименко у своо Истории украинског на-
рода и будуи да е то готово едина кига доступна на српском езику коа детано говори
о то теми, а писана е обективно и од руског историчара (дакле не од католичких, западних
историчара нити од украинских кои су ош пристраснии и изразито националистички на-
строени), повиноваемо се еном ауторитету. Други разлог за коришее тог назива есте
да су Украинци данас набронии народ на кои е утицала ова униа. Сам назив Украинци
у данашем смислу, почие се примеивати од половине XIX века, тако да се овде мисли
на шири смисао те речи, дакле на сав ужноруски па и западноруски народ кои е живео на
(у)краини, т. у пограничним краевима Русие. Руски и други православни извори за их
начеше употребавау назив Малоруси. Доста е чест и назив Русини (Rusyny), док западни
извори и римокатоличка Црква користе назив Рутени (Ruthenian). Ова четири израза су сино-
ними под коима се подразумева едан народ, од коег су касние настала три данаша народа:
Украинци, Белоруси и Русини.
2 Александра . Ефименко, Историа украинског народа, Београд, 1999, 142.
L O G O S
302
Деан Корцеба
ког колегиума, касние универзитета у Вилни3; и Бенедикт Хербест (131-
193), чии е чувени рад единство Цркве Божие под едним пастиром на
поском езику, обавен прво у Вилни 177, изазвао веома оштре протесте
православних верника. Спаене су броне копие, тако да е ново издае
штампано 190. године, Бенедикт Хербест е затим обавио Изложее вере
католичке цркве и историа грчког богослужеа (Краков, 186), такое на
поском. Ова два рада су у многоме помогла да се приатеи уние ош више
приближе Риму; а томе е ош више допринело и писае и радови Антониа
Посевина.4
Ови ловци на душе користили су сваку прилику да припреме терен за
будуе католичке наступе у православном ужноруском друштву, а у при-
лог су им ишле две околности тог времена. Наиме, на престо Поске ступа
Сигисмунд III (187-1632) кои е ош као дечак постао васпитаник езуита
и самим тим ихов одани и ревносни служите. Са друге стране, у запад-
ном делу Руске Цркве, у Киевско митрополии, долази до страховитог пада
у образовау свештенства, пре свега оног кои заузима високе положае у
Цркви.6 С обзиром на то, езуитска пропаганда почие да дае резултате и
можемо приметити асну градациу у прихватау иховог утицаа: сеоско
становништво, затворено у изолованости своих насеа, потпуно е неза-
интересовано за било шта изван православа; на градско становништво е
остварен позитиван утица, ер се узбуее умова усмерило не на усваае
нечег новог, ве на проверу, критику и ново образложее старог; док е
племство (панови) доста приемчиво за новотарие и врло радо узима езуи-
те за учитее своо деци. Ипак, натрагичние е да е навеи утица като-
личка пропаганда остварила управо на православним архиереима. има е,
изгледа, била сувише тешка и увредива зависност од световака, имауи
у виду, с друге стране, висок и потпуно независан положа католичког ду-
ховништва. Наиме, црквена братства, покретана порастом религиозног духа,
све су више и више присваала себи контролу не само над нижим, него и
вишим духовништвом.7 Знауи то, езуити су у име поског краа обеава-
ли високим свештеним лицима православне Цркве да е бити изедначени у
правима и привилегиама са католичким високим свештенством у Поско,
па чак да е им бити омогуено учеше у сенату.8
3 Исто,
Ист 166.
о, 166.
4 The Catholic Encyclopedia, Vol. XV, (http://www.newadvent.org/cathen/1130a.htm).
Руска православна Црква се 1461. године, после смрти митрополита оне, поделила на
два дела: на великоруску и на малоруску (украинску) Цркву, односно на Московску митро-
полиу и Киевску митрополиу. Киевска митрополиа се од 1461. године састоала из седам
подчиених о епископиа: лвов (или ламберг), Пшемисл, Владимир, луцк, Хелм, Пинск и
Полоцк.
6 Михаил В. Толсто, Историа Руске православне Цркве, Шибеник 200, 290.
7 А. . Ефименко
А. . Ефименк , Историа украинског народа, 161-163.
8 Владимир Биа, Русини у Воводини, Религиа Русина и утица Ватикана, 1987, (http://
rusnak.freepage.ru/religija.htm).
L O G O S
униа у бресту 1595/1596.
303
Цариградски патриарх еремиа II (172-179, 180-184, 186-19)9
посетио е Москву 188. где е митрополита ова поставио за првог руског
патриарха, а 189. стигао е у Вилну. Примен е код краа Сигисмунда
III, уз почасти и скупоцене поклоне. Патриарх еремиа II е сазвао синод
због решаваа броних проблема Киевске митрополие, будуи да е у о у
то време било доста неуреено стае и патриарх е поступио доста строго
са епископима на кое су многи подигли тужбе. Чак се и Анисифор (Они-
сифор) Петрови, строго православни митрополит Киевски и стуб право-
слава, кои е у знатно мери отежавао рад езуита, морао захвалити на
свом достоанству, ер се испоставило да е пре свог посвееа био два пута
жеен10, односно да е као епископ живео у браку11. латински и униатски
писци тврде да епископи нису дали еремии II довоно милостие, те су
тиме навукли на себе егову немилост, но ова е прекор неоснован, премда
строгост коу е он тада показао, можда ние била нужна у датом тренутку12.
На место Петровиа, поставио е Михала Рагозу за митрополита Киева и
Галицие (188-199) 13. Увидевши да неки од православних Украинаца
нису прикривали своу жеу за уедиеем са Римом, патриарх еремиа
II, да би их везао ближе свом сопственом ауторитету и православно Цркви,
декретом од 6. августа 189. поставио е Кирила Терлецког, епископа луцка,
за свог егзарха над урисдикциом митрополие Киевске. Ово е била вели-
ка грешка, ер не само да е егово име красило многе странице тадаших
судских хроника, понекад врло скандалозних, и да се прославио своим не-
моралним животом14, него е постао и главни инициатор склапаа уние са
римокатоличком Црквом. Патриарх еремиа II, такое е поставио правило
да синод епископа мора бити сазиван сваке године да решава проблеме ове
митрополие.
рад на оСтвариваУ Уние
Митрополит Михало Рагоза е 190. године сазвао синод у Бресту за
24. ун, али неколико дана пре него што су се украински епископи окупи-
ли, Кирил Терлецки е водио тане разговоре у Белсу са епископом лвова
Гедеоном Балабаном, Пинска леонтием Пелцицким и Хелма Дионисием
Збируским, заеднички саставивши документ коим се обавезуу да е под-
редити своу воу и разум Римском Папи, молеи да ихова права и цркве-
не привилегие остану сачуване. Католички извори тврде да е ова документ
9 Радомир В. Попови, Православе на раскршу векова, Београд 1999, 27.
10 евсевие Попови, Опа црквена историа, Ср. Карловци, 1912, 24.
11 М. В. Толсто, Историа Руске православне Цркве, 291.
12 . Попови, Опа црквена историа, 24-2.
13 Код нас е уобичаен назив Галициа за ову историски значану област, док се у стра-
ним изворима среу различити називи: украински Halych, поски Halicz, руски Galich, а
латински Galic.
14 А. . Ефименко, Историа украинског народа, 163.
L O G O S
304
Деан Корцеба
представен на сабору у Бресту где е наводно био прихваен и побошан,
али ово е мало вероватно с обзиром на изузетно мали бро епископа кои е
у то време био привржен унии. Меутим, имауи на уму да кад е митропо-
лит Михало први пут покушао да сазове синод, да се готово нико од еписко-
па ние хтео одазвати и да се исто догодило и кад их е позвао сам патриарх
еремиа II,1 можемо сматрати да су у Бресту 190. год. само неколицина
епископа присуствовала том сабору. Према томе, могуе е да е та документ
заиста и био представен и прихваен на сабору у Бресту, али свакако од
едне маине. Документ е, било како било, чуван у таности. Кирил Терлец-
ки е добио задужее да га представи крау Сигисмунду III и да придобие
краевску дозволу за ега, али е прошло више од годину дана пре него што
е испунио своу обавезу. Кад е коначно примио документ, кра Сигисмунд
III е одговорио на ега поверивим писмом 18. марта 192. изражавауи
своу радост због одлуке украинских епископа, обеавауи им своу помо
у случау гоеа од стране православне Цркве, и уверавауи их да нацио-
нално право треба бити поштовано и штиено. Па ипак, предлог уние иако
толико наметан од стране Кирила Терлецког ние успео да се реализуе.
Терлецки е убрзо био подржан од Ипатиа вовича Потиа (141-
1613), ученика калвиниста, затим час католика, час православца, украинс-
ког и белоруског црквеног радника, писца, проповедника, а од 199. киев-
ског униатског митрополита,16 кои е рукоположен за епископа Владимира
193. непосредно након преминулог Мелетиа Кребтовича. Ипатие Поти е
био убеени бранилац уние, иако е врло добро разумео потешкое кое су
га делиле од успеха. Следеи сабор украинских епископа сазван е у Бресту
24. уна 193. године, али е избегао питае уние, и бавио се само питаем
смеиваа Гедеона Балабана са управе еговом епархиом, ер е Балабан
одбио да призна привилегие додеене од стране патриарха еремие II пра-
вославно патриаршиско заедници лвова.17
Треба истаи да идеа уние у овом тренутку ние била толико распро-
страена ни меу верницима а ни меу епископима, ве су Ипатие Поти
и Кирил Терлецки врло ревносно радили на еном ширеу. Тако успевау
да на кратко придобиу Михала Копистенског, епископа Пшемисла, као и
Гедеона Балабана, епископа лвова, кои е био незадовоан патриархом те
е због тога прихватио понуду Кирила. У току 193. године расте бро право-
славних архиереа кои прихвата идеу уние. езуити су, уз помо поског
краа, након ових почетних успеха покренули лавину завада и терора над
православним верницима и свештеним лицима. Кнез Константин Острошки
као одговор на писмо Потиа од 21. уна 193. године, пише да жели мир са
Римом али такав мир са коим би се сагласили сви источни патриарси као и
патриарх Москве. Као одговор на тако чврст став у одбрани православа,
1 М.В. Толсто, Историа РПЦ, 291.
16 А. . Ефименко, Историа украинског народа, 162.
17 The Catholic Encyclopedia.
L O G O S
униа у бресту 1595/1596.
30
краевска воска е напала посед кнеза Острошког у селу Крупное, опач-
кала православну цркву и гажеем икона оскрнавила храм. Александриски
и цариградски патриарх послали су писма у коима апелуу на уде да не
прихватау униу. ихов глас оставио е снажан утисак на све хришане у
тим областима. То беше знак Ипатиу и Кирилу да ош више поачау своу
пропаганду.18
Украински епископи су се поново окупили у Бресту 24. уна 194. го-
дине, али ихов сусрет ние имао синодални карактер, ер е Сигисмунд III
био у Шведско, а ниедан сабор се ние могао одржати у одсуству краа. Не-
колико дана касние, епископи Кирил Терлецки, Гедеон Балабан, Дионисие
Збируски и Михало Копистенски су се састали у Сокалу19 и разговарали о
томе не би ли се униом са Римом, уз пристанак осталих православних црка-
ва донекле могао поправити положа православне украинске Цркве. Решено
е да се ступи у преговоре са другим православним Црквама, нарочито са
Московском Патриаршиом, па да се онда поради на седиеу Истока и За-
пада. Кирил Терлецки тада добиа пуномо да преговара о том питау.20 Ова
документ, кои е био датиран 2. децембра 194. године, потписуу митропо-
лит Михало Рагоза и епископи Ипатие Поти, Кирил Терлецки, Дионисие
Збируски, леонтие Пелцицки, Григорие Полоцки и онас Хохол Пински.21
Меутим, митрополит Михало Рагоза и епископи Ипатие Поти
и Кирил Терлецки се састау у Бресту 12. уна 19. године и злоупот-
ребавауи оно пуномое, самостално започиу преговоре о унии
у име целог епископата Киевске митрополие,22 саставауи два
писма: едно папи Клименту VIII а друго поском крау Сигисмунду
III, као и документ о условима уние. У писмима изражавау жее за
обновом Флорентинске уние, уз чувае православних обичаа и обре-
да, а додато е да украинска Црква прихвата грегориански календар.
Ипатие Поти и Кирил Терлецки су се упутили у Краков да се посаве-
туу са краевим делегатима и са Апостолским нунцием око основа
и услова уние. Сви услови су прихваени, па е кра Сигисмунд III
2. августа 19. године обавио акт на украинском, поском и латин-
ском езику под називом: 33 члана коа се тичу уние са Католичком
Црквом.23
18 В. Биа, Русини у Воводини.
19 The Catholic Encyclopedia.
20 . Попови, Опа црквена историа, 2.
21 The Catholic Encyclopedia.
22 . Попови, Опа црквена историа, 2. као и М. В. Толсто, Историа РПЦ, 292.
23 The Catholic Encyclopedia.
L O G O S
306
Деан Корцеба
33 члана коа Се тичУ Уние Са католичком црквом
Захтевамо гаранцие у вези са овим члановима пре склапаа уние са
католичком Црквом:
1. Пошто постои спор измеу католика и Грка у вези са исхоеем Све-
тог Духа, кои значано омета единство доиста ни из едног другог разлога
до оног што не желимо да разумемо едни другетражимо да не будемо при-
морани на било коу другу веру ве да останемо на оном што нам е предато
у Светим списима, у еванеу, и у списима светих грчких отаца, а то е да
Дух Свети исходи не из два извора и не дуплим исхоеем, ве из едног
начела, из Оца кроз Сина.
2. Да божанствена богослужеа и све молитве и службе утреа, ве-
чера, и ноне службе остану нетакнуте (без икакве промене) за нас према
старом обичау Источне Цркве, наиме: Свете литургие коих има три, од
Светог Василиа, од Светог Златоустог, и од Светог Григориа коа се служи
за време Великог поста са прееосвееним даровима, и сви остали обреди
и службе наше Цркве, као што смо их имали до сада, ер су у Риму ове исте
службе чуване кроз покорност Врховном Поглавару (Supreme Pontiff), те да
ове службе буду на нашем сопственом езику.
3. Да се Тане насветиег Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа за-
држе у потпуности као што смо навикли до сада, у виду хлеба и вина; да ово
остане меу нама вечито исто и непромениво.
4. Да тана Светог крштеа и ена форма остане меу нама непромее-
на као што смо е служили до сада, без икаквих додатака.
. Неемо расправати о чистилишту, али емо се поверити учеу Све-
те Цркве.
6. Прихватиемо нови календар, уколико не можемо задржати стари,
али без икаквог кршеа Пасхалие (Васкрши круг) и осталих наших праз-
ника уколико су постоали у време единства, ер имамо неке посебне праз-
нике кое католици немау; шестог ануара прославамо успомену на крш-
тее Господа Исуса Христа и прво откривае едног Бога као Троичног. Ми
називамо ова празник Богоавее, и на ова дан имамо посебну службу
освееа воде.
7. Да не будемо приморани да учествуемо у процесии на дан Corpus
Christi (Телово), да не морамо да чинимо такве процесие са нашим Танама
пошто е наша употреба Тани другачиа.
8. Исто тако да не будемо приморани на прихватае благосиаа свеа,
на употребу дрвених клепала, и сличних обреда пре Васкрса, ер ми до сада
нисмо имали такве обреде у нашо Цркви, и да очувамо наше обреде у свим
поединостима по Типику наше Цркве.
L O G O S
униа у бресту 1595/1596.
307
9. Да бракови свештеника остану нетакнути, осим двоженаца.
10. Да митрополитство, епископство, и друга свештеничка достоанства
буду даривана ни од кога другог осим од руског народа или Грка, кои морау
бити наше вере. А пошто наши канони налажу да митрополит, епископи,
и тако дае, претходно изабрани од клира, морау бити достони уди, ми
молимо Краевску Милост, да избор буде слободан, оставауи недирнут
ауторитет Краевске Милости да одреди ко му е угодан. То значи да чим
неко умре, ми емо изабрати четири кандидата, а Краевска Милост е сло-
бодно изабрати кога жели од те четворице. Ово е неопходно, нарочито зато
да би особе именоване за такве положае биле достоне и образоване, ер
Краевска Милост, коа ние исте вере, не може знати ко е достоан овога, и
зато се догаало да буду поставани тако неупуени уди кои су били едва
писмени. Уколико Краевска Милост жели да постави лаика на ове духовне
положае, поставени мора бити рукоположен за не више од три месеца под
претом свргнуа, на основу Устава Парламента Грондоа и Чланова краа
Сигмунда Августа блажене успомене, потврене садашом Краевском
Милошу, ер тренутно постое неки кои држе извесне духовне положае у
своим рукама али не бивау рукополагани ве годинама, оправдавауи себе
неком врстом краевског изузетка. Ми молимо да у будуе овога не буде.
11. Да наши епископи не шау у Рим за sacrae (дозволу за посвеее),
ве, уколико Краевска Милост именуе неког за епископски чин, према ста-
ром обичау архиепископмитрополит има дужност и право да га произведе
у чин. Сам митрополит, пре устоличеа за митрополита, треба да пошае
sacrae Папи. Затим, пошто е примио sacrae из Рима, нека га епископи про-
изведу, намае двоица их, према иховом обичау. Уколико е епископ
изабран за митрополита, нека не шае за sacrae, ер он ве има епископс-
ку хиротониу; он може положити завет покорности Врховном Поглавару у
присуству архиепископа Гниезна (кои у ово прилици нее бити у служби
Архиепископа, ве Примата Поске).
12. Да би наш ауторитет био веи и да би управали нашом паством са
веим поштоваем, тражимо места у Сенату Краевске Милости за митро-
полита и епископе. Ово тражимо из више разлога ер имамо исти положа и
хиерархиско достоанство као и католички епископи.
13. А ако временом Господ дозволи да и остатак брае нашег народа и
грчке вере прие ово исто свето унии, нее нам бити браено или ометано
да их приведемо ово унии, ер ми ово морамо учинити из недвосмислених,
важних разлога зарад хармоние у хришанско републици (Поско) да би
избегли дау конфузиу и неслогу.
14. Наважние од свега, неопходно е да ако у нашим епархиама све-
штенослужитеиархимандрити, игумани, презвитери, и остали клир, а на-
рочито странци, чак и епископи и монаси кои би могли дои из Грчке а наше
су вере, не желе да буду нама послушни, они да се никад не усуде да служе
L O G O S
308
Деан Корцеба
било какву божанствену службу. ер ако се ово дозволи онда никад нее бити
неког реда.
1. Уколико у будуе неко наше вере пожели да приступи католичко
Цркви, негирауи своу сопствену веру и обреде, нека не буде прихваен,
пошто понижава обреде едне Божие Цркве, ер, пошто смо ве у едно Цр-
кви, ми треба да имамо едног Папу.
16. Да се бракови могу слободно склапати измеу католичких верника
и руских верника, без икаквих присила на веру, ер и едни и други смо сада
една Црква.
17. Пошто смо изгубили поседовае многе црквене имовине, неке од
кое су се наши преци добровоно одрекли радие него да слободно уп-
равау овим имаима за време своих живота, тако да се ми налазимо у
таквом недостатку и сиромаштву да не можемо задовоити потребе црка-
ва, и заиста едва имамо средства за сопствено издржавае, ми захтевамо
враае те имовине нашим црквама. Ако неко има законски задобиено до-
животно уживае било коег црквеног добра, нека буде обавезан да плаа
годишу наамнину, а после егове смрти да се добро врати Цркви. Такво
добро на треба поверити никоме без сагласности епископа и егових при-
служитеа. Свако добро на кое Црква тренутно полаже право нека се заведе
у Свете киге, чак и ако Црква не спроводи никакву контролу над неким
добрима. На та начин она е бар неоспорно припасти Цркви. Када се ово
изврши, Црква тада може предузети враае оних добра коа су била рание
отуена.
18. Након смрти митрополита или епископа, надзорник и државни бла-
ганик да се не меша у црквена питаа. Као што е обича и традициа като-
личке Цркве, ове ствари е обавати прислужитеи митрополитови док се
нови митрополит или епископ не изабере. Како нам е ово ве гарантовано
нашим привилегиама, ми тражимо да се то унесе у Устав Краевине.
19. Да архимандрити, игумани, монаси и ихови манастири, на основу
старог обичаа буду подчиени епископима своих епархиа, ер меу нама
постои само едан манастирски Устав, кои чак и епископи користе, и ми
немамо Обласна правила.
20. Да у суду меу римокатоличким клиром, ми такое имамо два при-
падника нашег клира кои би се старали о интересима наше Цркве.
21. Да архимандрити, игумани, свештеници, архиакони, и наш остали
клир имау исту част као и римокатолички клир, и да уживау и користе исте
слободе и привилегие кое су гарантоване од стране краа ладислава; треба
да буду ослобоени свих опорезиваа, и личних и оних кои се тичу црквене
имовине, насупрот неоправдане праксе коа е досад била у употреби, уко-
лико поседуу неку приватну своину онда плаау порез на у, ма колико да
е праведан, као и остали поседници. Било кои свештеник и други клирик
L O G O S
униа у бресту 1595/1596.
309
кои поседуе црквену имовину у оквиру територие сенатора и племства у
зависности е од их и мора им се покоравати: не смеу да се жале судовима
или да ступау у препирке са земопоседницима, ве морау признати право
покровитества. Али оптужбе кое се тичу особе из клира и ене духовне
функцие, подлежу едино епископу, и прекршаи клирика е бити кажава-
ни искучиво од стране епископа, на жалбе земопоседника. На та начин
сви, и клирици и лаици, имае сачувана своа права у целини и неповрее-
на.
22. Да нам римокатолици не бране да звонимо звонима у нашим црква-
ма на Велики Петак, и у градовима и свуда другде.
23. Да нам не буде браено да обилазимо болесне са Пресветим Тана-
ма, авно, са свеама и у одеждама, према нашим обичаима.
24. Да нам без икаквих смети буде омогуено одржавае литиа, коли-
ко год их е потребно, на празнике, према нашем обичау.
2. Да наши руски манастири и цркве не буду претворени у римока-
толичке цркве. И уколико неки римокатолик оштети или уништи неку од
наших цркава или манастира, на своо територии, да буде обавезан да е
поправи или да изгради нову за потребе искучиво руског народа.
26. Духовна црквена братства коа су недавно формирана од стране пат-
риарха и потврена од стране Краевске Милости, на пример, она у лвову,
у Бресту, у Вилни, и другде, у коима видимо велику корист за Цркву Божиу
и уздизае богопоштоваа, уколико желе да буду при ово унии, треба да су
у потпуности послушни свом митрополиту и епископима у чиим епархиа-
ма делау и коима е свако од тих братстава правилно приписано.
27. Да нам буде дозвоено да имамо школе и семинарие на грчком и цр-
квенословенском езику на местима где е то напогодние, и да наша штампа
буде слободна (наравно, под надзором митрополита и епископа, тако да се
ереси не пропагирау и да ништа не буде штампано без знаа и пристанка
митрополита и епископа).
28. Пошто постое велике злоупотребе и непослушност меу едним де-
лом свештенства кои су у власти Краевске Милости као и у земама гос-
подара и магната, па су ти свештеници добили заштиту земопоседника и
магната за свое злоупотребе, разводеи бракове, тако да надзорници и други
чиновници зарауу од наплате тих развода и стога штите те свештенике,
не дозвоавауи епископима и синоду да позову на суд такве своевоне
клирике, вреауи и чак пребиауи наше надзорнике, ми тражимо да так-
ве злоупотребе престану, и да будемо слободни да исправимо своевоност
и да очувамо ред, и ако неко буде екскомунициран због свог непослушаа
или злоупотребе, нека Сенат и господари, кад буду обавештени од епископа
или надзорника, не дозволе тако екскомуницираним клирицима да обавау
свештеничку службу или да служе у црквама док не добиу разрешее за
L O G O S
310
Деан Корцеба
свое грешке од своих пастира. Ово се такое односи и на архимандрите и
игумане и друге црквене достонике кои подлежу епископима и иховом
ауторитету.
29. Да катедрале у веим градовима и све парохиске цркве свуда под
влашу Краевске Милости, сваког места и урисдикцие, основане било од
Краа, или од града, или обласног господара, буду подложне епископу и под
еговим ауторитетом, и да лаици не управау има под било каквим из-
говором, ер постое они кои заговарау непослушност епископу, уреууи
послове како хое и кои не желе да се повинуу своим епископима. Нека се
ово не догаа у будуе.
30. А уколико е неко екскомунициран од свог епископа због било ког
прекршаа, нека не буде примен у римокатоличку Цркву ве, напротив,
нека егова екскомуникациа буде проглашена и тамо. А ми емо без окле-
ваа учинити исто према онима кои су екскомуницирани из римокатоличке
Цркве, ер ово е заеднички интерес.
31. А кад Господ Бог своом воом и светом милошу допусти да ос-
татак наше брае источне Цркве грчког обреда прие свето унии са запад-
ном Црквом, и касние у овакво заедничко унии а по дозволи васеенске
Цркве буде било какве промене у обредима и Типику грчке Цркве, ми емо
суделовати у томе као уди исте вере.
32. Чули смо да су неки отишли за Грчку да придобиу црквене власти
и врате се овде да саветуу и утичу на клир и да прошире своу урисдикциу
над нама. Стога, тражимо од Краевске Милости да нареди предострож-
ност на државним границама тако да свакоме ко носи такве урисдикцие и
екскомуникацие буде забраен улазак у краевство. У супротном, озбине
несугласице могу настати измеу пастира и стада Цркве.
33. За све ове ствари, ми, доле потписани, молеи свету сагласност у
славу имена Божиег и зарад мира Свете Цркве Христове, написали смо ове
чланове кое сматрамо неопходним за нашу Цркву и за кое тражимо претход-
ни пристанак и гаранцие од Светог Оца Папе и од Краевске Милости, на-
шег милосрдног господара. Зарад вее сигурности, сачинили смо Инструк-
цие нашо пречасно браи у Господу, оцу Ипатиу Потиу, предстоатеу,
епископу Владимира и Бреста, и оцу Кирилу Терлецком, егзарху и епископу
луцка и Острога, да у наше и у сопствено име затраже од Насветиег Оца
Папе, а и од Краевске Милости, нашег милосрдног господара, да потврде и
гарантуу све претходне чланове кое смо овде дали написмено, да осигура-
мо веру, свете тане, и наше обреде, да можемо постии ова свети споразум
са католичком Црквом без икаквог кршеа наше савести и да паства Христо-
ва коа нам е пришла, а исто тако и остали кои ош оклевау, видевши да смо
сачували све недирнуто, могу брже пои за нама у ову свету униу.
Дато године Господе 19, месеца уна, првог дана према старом ка-
лендару.
L O G O S
униа у бресту 1595/1596.
311
Михаил, митрополит Киева и Галицие и целе Русие
Ипатие, епископ Владимира и Бреста
Кирил Терлецки, милошу Божиом егзарх и епископ луцка и Острога
леонтие Пелцицки, милошу Божиом епископ Пинска и Турова
[Додати су печати осам епископа, укучууи Гедеона Балабана лвовс-
ког и Дионисиа Збируског Хелмског.]
проглашавае Уние У ватиканУ
Апостолски нунцие е прихватио одобравае ових привилегиа и кра
Сигисмунд III е затражио да представници украинског епископата оду у
Рим за коначну потврду акта уние. А одговор е ве био познат и епископи
луцка, Хелма, Пшемисла и лвова обавили су га своо пастви у пастирс-
ким посланицама датираним на 27. август. Ипатие Поти и Кирил Терлецки
стижу у Рим 2. новембра 19. године са документом од 2. децембра 194.
коим Кирил Терлецки, преговарауи о унии, наводно заступа цео епис-
копат Киевске митрополие. Три дана након иховог доласка, примио их
е папа Климент VIII. Након разговора са папом и кардиналима о условима
уние кои су предложени у документу од 12. уна 19. године, прихваено е
да сви украински обреди остану очувани. Такое е договорено да Filioquе
не буде додато Никеском исповедау вере. Епископи су затражили да буду
ослобоени обавезе увоеа грегорианског календара да би избегли авно
незадовоство и раздор, и инсистирали су да од краа добиу, као едно
од права, и достоанство сенатора. Папа Климент VIII е прихватио све ове
захтеве.24
Када су све препреке отклоене, униа Украинаца са Римском
Црквом е свечано и авно проглашена у Константиновом холу у Вати-
кану 2. децембра 19. године. Каноник Волович Вилнски прочитао
е на украинском и латинском езику писмо украинског епископата
папи од 12. уна 19. године. Кардинал Силвио Антониани се у па-
пино име захвалио украинском епископату изразивши папину ра-
дост поводом овог среног догааа. Затим е Ипатие Поти, у свое
сопствено име и у име украинског епископата, прочитао на латинском
формулу одрицаа од православа, Кирил Терлецки у е поновио на
украинском, а потом су се потписали. Папа Климент VIII им е за-
тим упутио свечани говор изражавауи своу радост и обеавауи
Украинцима своу подршку. Чак е и медаа сачиена да обележи
ова догаа, са натписом: Ruthenis receptis. Истог дана е издата була
Magnus Dominus et laudabilis обавууи католичком свету повра-
так Украинаца у крило Римске Цркве. Була набраа догаае кои су
претходили унии, долазак Ипатиа Потиа и Кирила Терлецког у Рим,
ихово одрицае од православне вере, као и уступак Украинцима
24 The Catholic Encyclopedia.
L O G O S
312
Деан Корцеба
да могу задржати свое сопствене обреде. Папа Климент VIII се 7.
фебруара 196. обратио украинском епископату кратким Benedictus
sit Pastor ille bonus, нареууи сазивае сабора на коем украински
епископи треба да изаве прихватае католичке вере и да се закуну на
верност папском престолу. Брона писма су такое послата поском
крау, принчевима и магнатима убеууи их да приме Украинце под
своу заштиту. Друга була, Decet romanum pontificem, од 23. фебруара
196. одреуе права украинског епископата и егове односе према
Свето столици. Негде почетком фебруара 196. године, Кирил Тер-
лецки и Ипатие Поти су се вратили у своу зему. Дошавши у луцк у
марту, одслужили су свечано Te Deum због успеха ихове мисие.2
Сабор У бреСтУ и Спровоее Уние
Сви ови догааи изазвали су велико огорчее у народу. Изасланици
нису ош ни стигли из Рима, а народ е ве устао против их. Епископ Ге-
деон е покушавао да смири ситуациу, али народ е непрекидно проклиао
одступнике. Православна братства Вилне и лвова побунили су уде против
униатских епископа. У таквим условима букнуо е и први веи устанак на-
рода деснообалне Украине под руководством лободе и Наивака. Устанак
е био усмерен против поских богаташа, велможа и ратоборног римока-
толицизма. Имао е карактер националноослободилачког рата украинског
народа, али су и припрема уние и пратеи притисци, преваре и злочинства
према православним свештеницима и верницима, били узрок подизаа ус-
танка.26
Ова козачкосеачки устанак и протести против уние уплашили су
митрополита Михала Рагозу и егове униатске епископе. Рагоза е био
принуен да у више наврата авно изави да не признае униу. Епископ Ге-
деон Балабан наоштрие е порицао свое учеше у преговорима о осни-
вау уние. ему се прикучио, авно се одричуи уние, епископ Михало
Копистенски.27 Кнез Острошки обави да не жели да има никакве везе са
униом,28 а митрополит Михало подстиче га да окупи украинске епископе и
одврати их од потчиаваа Свето столици.29 Шае и грамату у Цариград у
коо е патриарху написао о свему што се дешавало.30 На Диети у Варшави,
коа се отворила у мау 196.31 украински представници, предвоени кнезом
2 Исто.
26 В. Биа, Русини у Воводини.
27 Исто.
28 М. В. Толсто, Истoриа РПЦ, 293.
29 The Catholic Encyclopedia.
30 М. В. Толсто, Историа РПЦ, 293.
31 Кра Сигисмунд III у пролее 196. године премешта престоницу из Кракова у Вар-
шаву.
L O G O S
униа у бресту 1595/1596.
313
Острошким, протествовали су против епископа кои су потписали декрет о
унии и изавили су да га нее прихватити. Захтевали су да кра смени са
дужности униатског митрополита и епископе и да на ихова места постави
православне великодостонике. Поски кра ние уважио протест заштит-
ника православа. Напротив, одлучио е да униаее до краа спроведе по
сваку цену. Са тим цием е подмитио епископе подаривши им нове манас-
тире са великим земишним поседима на вечно коришее.
Да би прекинуо ову верску помету, кра Сигисмунд III нареуе ук-
раинском епископату да сазове сабор у Бресту 8. октобра 196. и да униу
свечано прогласе. Али уопште ние ни било никаквог единственог сабора.
Присталице и противници уние састау се одвоено. Наиме, присталице
уние, митрополит Михало Рагоза, украински епископи Владимира, луцка,
Полоцка, Пинска, Хелма, латински бискупи лвова, луцка, Хелма, затим Пе-
тар Скарга са троицом езуита као и други црквени достоници и представ-
ници краа32 се састау ве 6. октобра како би без присуства православних
епископа изгласали присаедиее са Римом. Док су се окупили представ-
ници православне Цркве, Никифор, представник цариградског патриарха,
Кирило лукарис, представник александриског патриарха, епископ лвова
Гедеон Балабан, и епископ Пшемисла Михало Копистенски, кои су рание
били на страни уние,33 брони архимандрити, свештеници и калуери, затим
представници црквених братстава, делегати и посланици поединих вовод-
става и градова, брони дворани, као и многи лаици,34присталице уние су
имали довоно времена да иза затворених врата одрже саветовае о свом
ставу према изасланицима православне Цркве. Коначан став е био: допус-
тити им да присуствуу сабору само ако се обавежу да нее иступати против
уние. У првом реду било е неопходно на то приволети кнеза Острошког.
Такав задатак преузео е на себе Петар Скарга. Кнез Острошки одбиа са-
гласност са униом, а униати су на такав став представника православне Цр-
кве одговорили репресалиама. Митрополит Михало посланицом проклие
противнике уние и екскомуницира православно свештенство. Наговештава
да е вратити на свештеничку дужност само она свештена лица коа авно
признау присаедиее православне Цркве римокатоличко, односно оне
кои признау униу. Наредбом представника поског краа, сабор е брзо
завршен одлуком да се призна униа.3 Све се завршило тиме да су скупови
едан на другог бацили анатему и сваки е противну страну искучио из
Цркве, те су се тако и разишли. Узалуд су се представници краа трудили
да ублаже ихово неприатество и наведу православне да прихвате униу,
они нису хтели попустити и одбили су да признау Михала Рагозу за свог
митрополита.
32 The Catholic Encyclopedia.
33 В. Биа, Русини у Воводини и М. В. Толсто, Историа РПЦ, 293.
34 А. . Ефименко, Историа украинског народа, 163.
3 В. Биа, Русини у Воводини.
L O G O S
314
Деан Корцеба
По окончау сабора одржано е заедничко богослужее униата и ри-
мокатолика када су 9. октобра, обучени у свое западне одежде, спровели
литиу до цркве св. Николаа и одслужили литургиу, по чием завршетку
е Хермоген, архиепископ Полоцка, са амвона прочитао акт о седиеу са
Римом кои су претходног дана потписали митрополит и пет епископа. Када
е ово прочитано, латински и униатски епископи загрлили су едни друге а
затим се упутили у католичку цркву Преблагословене Деве да ош едном
отпевау Te Deum. Следеег дана друга свечана церемониа е прославана
у цркви св. Николаа, а Петар Скарга е проповедао о унии са Божиом Цр-
квом. Епископи лвова Гедеон Балабан и Пшемисла Михало Копистенски,
изаснивши се као противници уние, свргнути су и екскомуницирани. и-
хове епархие су остале православне све до 1720. године.36 Али бро приста-
лица уние ипак е био ништаван. Православна Црква, неупоредива ве и по
броу присталица и по структури заступених, а под заштитом кнеза Конс-
тантина Острошког, поднела е молбу 9. октобра тражеи свргнуе епископа
кои су се одрекли послушности цариградском патриарху, очувае старог
календара, као и укидае акта уние. Поврх тога склопили су споразум о
узаамном деловау против присталица уние.
У украинско Цркви дошло е до раскола. Поска државна управа, на-
равно, признала е униатску партиу као легалног представника званичне
Цркве и предала то партии сву имовину православне Цркве, коа о е била
на дохвату руке. Али, униатски пастири нису имали пастве. Богати манасти-
ри стаали су закучани. У има ние било калуера, а православци су оста-
ли без више црквене ерархие. Црква е била дезорганизована, неспособна
да задовоава духовне потребе свое пастве, али ипак сва народна маса и
православно дворанство остали су верни своо Цркви. У едном Киевс-
коПечерском манастиру кои су православци успели да одбране од власти и
униата било е око 800 калуера, а богослужеа су се одржавала у више сме-
на. Очигледно да е од стране власти прихваена маинска одлука у Бресту о
унии била више него неуспела и непопуларна код ужноруског народа. Про-
нициви уди, чак и припадници католичке Цркве, то су схватали. Чак су и
папски нунции у своим извештаима Римско курии представали положа
тог подухвата у врло мрачним боама, те нису полагали наду у успешно де-
ловае такве уние.37 Али да би одбранио униу, кра Сигисмунд III едиктом
од . децембра 196. године наредио е Украинцима да признау за епископе
само оне кои су прихватили акт уние.38
Православна Црква лишена свог митрополита и своих епископа, као и
покровитества државе, а и свих имовинских добара развиа посебну сна-
гу за борбу. Сви православци су се одазивали протестима против власти,
кои су наравно били у границама коу е власт дозвоавала. Мештани и
36 The Catholic Encyclopedia.
37 А. . Ефименко, Историа украинског народа, 164-167.
38 The Catholic Encyclopedia.
L O G O S
униа у бресту 1595/1596.
31
црквена братства уносе свое протестацие у судске киге, као тужбе на
незаконите поступке присталица уние, а дворани, као представници ста-
лежа, користили су своа политичка права подносеи на семовима захтеве
за поништавае уние. Црквена братства су се повеавала и ширила свое
активности уедиууи уде. Чак и навеи православни магнати нису се
устручавали братски општити са обичним радницима. Братства се почиу
окупати око штампариа, ер е велика потража за православним кига-
ма, уди желе да изуче своу веру како би е могли бранити. Занимиво е да
су на потцеивае украинског езика од стране Петра Скарге како нема ни
граматику, као одговор настале прве граматике тог езика. Навеи преокрет
у корист православа учинио е митрополит Петар Могила (196-1647) ос-
ниваем Киевског колегиума где су православни ученици школовани пре-
ма западним методама, те су тиме постали равноправни са има по питау
образованости.39
Наравно, униати ово нису немо посматрали ве су насилно спро-
водили униу, нарочито после смрти кнеза Константина Константино-
виа Острошког (+1608.), навеег заштитника православа. У неким
црквама поски воници су приморавали народ да Симбол вере изго-
вара са Filioque, а у друге су упадали поски аци са оружем зло-
ставауи свештенике и вернике. Тамо где се само едан део општине
изаснио за униу, ту е предата цела црква том делу. Где се униа ние
могла никако спровести, ту су поске спахие цркву са спахилуком да-
вале под закуп евреима, па су православни морали евреима плаати
извесну таксу, кад год су хтели да им се црквена врата отворе. Еписко-
пи кои су прихватили униу, беху веома ревносни у спровоеу уние,
као што е то код прозелита сасвим природно. Веома су се ревносни
показали и монаси, кои су овде називани василианцима, и коима е
римска столица указала сваку милост и дала им генерала реда прото-
архимандрита. Ипак, запамен до дана данашег као наревноснии
пропагатор уние и насилнии прогоните православа био е свака-
ко архиепископ у Полоцку, осафат Кунцевич. Он е у свом фанатиз-
му и бесу против противника уние ишао тако далеко, да им е мртва
тела вадио из гробова, ер наводно нису достона да буду у освеено
земи. А када е за своа злодела платио главом ер га е побуени
руски народ убио 1623. у Витебску, папа Урбан VIII (1623-1644) га е
канонизовао као блаженог, а папа Пие IX (1846-1878) 186. чак као
светитеа.40
закУчак
Униа у Бресту е, као што видимо, изазвала много помете у свое
39 А. . Ефименко, Историа украинског народа, 164-167.
40 . Попови, Опа црквена историа, 26.
L O G O S
316
Деан Корцеба
време, и на малоруски народ оставила не мали утица: како позитиван
(кои е присутан само у почетку), у виду подстрека за разво писме-
ности, кижевности и меусобног уедиаваа; тако, ош више, не-
гативан у виду насилног спровоеа уние што е имало далекосежне
последице кроз целу дау историу. Чак и после више од 400 година,
ова догаа у многоме утиче и на данаше прилике у ово области.
Украина е ош увек подеена, чак и меу самим православнима и
то на три дела. Украинска православна Црква Московске патриар-
шие има око 10.00 парохиа. Друга, расколничка, Украинска пра-
вославна Црква Киевског патриархата има око 3.00 парохиа.41 у
предводи самопроглашени патриарх Филарет Денисенко. И треа,
Украинска аутокефална православна Црква, индиректно е под Ца-
риградском патриаршиом.42
Нигде у Европи, па ни у свету, нема толико униата као у Украини, више
од пет милиона. То е директна последица уние у Бресту. Поглавар им е у-
бомир Хусар. Имау око 3.00 парохиа, а уз то у земи има и осам стотина
правих католичких жупа. Униати или гркокатолици, насилно су уедие-
ни са Московском патриаршиом у Украини 1946. године, а поново делуу
легално од 1989. Време московског ропства никад нису заборавили. Иако
униати чине десет одсто становништва, иако су им краеви кое насеавау
економски наслабие развиени, пребацуе им се да желе да интелектуално и
културно доминирау земом.43
Било да су овакве меусобне оптужбе тачне или не, едино што
е сигурно, есте да се и после четири века од склапаа уние у Бресту
духови ош нису смирили и мало има изгледа да е се то у скорие вре-
ме и десити.
41 http://www.pravoslavlje.or
http://www
g.yu/broj/910/tekst/ukrajinskastatistika
.pravoslavlje.or
42 http://www.nspm.org.yu/Debate/2004_CP_ukrajina.htm
43 Исто.
Ист
L O G O S