лОГОС 2006 (37-1 стр.)
37
УДК 27-277.2
Оскар Кулман
еванее по Светом апоСтолУ ованУ и ранохришанСко
богоСлУжее
Уводне напомене
Библисти кои се баве Новим заветом су одавно уочили да кига От-
кривеа светога ована Богослова садржи много материала из области бо-
гослужеа ране Цркве тако да се ова новозаветни документ може користити
као изворник у изучавау поменуте области, нарочито када е у питау бо-
гослужбена поезиа. Може се реи да пророк кои има виее на Дан Гос-
поди, када бива сабрае хришанске заеднице, разматра ранохришанско
богослужее као предобраз догааа последега дана, те да тако узима изра-
зе и обрасце из богослужеа у циу описиваа суштински неописиве драме
последих дана.
Такое, чини ми се да се Посланица светог апостола ована, с обзиром
на садржа и стил, може разумети едино ако се узме у обзир ено литургис-
ко усмерее.
У наредним поглавима настоаемо да докажемо тврду да се у о-
вановом Еванеу може пратити особита мисаона црта везана за богослу-
жее. Научници ве дуго разматрау, а тумачи одговарауе коментаришу
чиеницу да аутор, у овом или оном одеку, показуе дубоко интересовае
за свете тане. Меутим, наша намера е да идемо и дае не би ли показа-
ли како е едан од главних циева Еванеа по овану да упути на пове-
заност ему савременог хришанског богослужеа и историског живота
Христовог. Напре, показаемо да ово у целокупности одреуе оквир по-
вести о оваплоеном логосу кои дае Еванее по овану, а што се односи
на тежу да се позиваем на чиенице из живота Христовог покаже како
е Господ, присутан у сабрау првих хришана, истоветан са историским
Исусом. Полазеи од историског Христа, Еванее долази до Христа Гос-
пода хришанске заеднице у коо се логос непрестано оваплоуе.
1 Oscar Cullmann, Early Christian Worship, SCM Press, London, 193, 37-9. Превео: Вука-
шин Милиеви.
L O G O S
38
Оскар Кулман
1. ци еванелиСте
На крау Еванеа (20 30), писац вели да е могао приповедати и о мно-
гим другим shmei/a (знамеа) Исусовим коа нису записана у кизи. Овим
речима сам писац имплицира питае начела коа одреуу избор приповес-
ти, будуи да асно упууе на то да е имао на располагау обимние пре-
дае о животу Исусовом. Зашто се уопште латио пера када е толико тога ве
написано? Одговор на ово питае ние хипотетички будуи да га у наредном
стиху истог одека дае сам писац: А ова су записана да веруете да Исус
есте Христос, Син Божии... Тако, сам еванелист говори како егов избор
ние одреен историским, ве црквеним или богословским начелом кое има
у виду веру читалаца. Има ли стога оправдаа за уобичаени став да четвр-
ти еванелист нема интересоваа за историског Исуса? На самом почетку
наглашавамо како е ова став нетачан, будуи да богословско начело кое
еванелист дае Исус е Христос има веома асан историски карактер. Ако
говоримо о Исусу, говоримо о истории. Богословски став кои садржи реч
Христос е тако везан за Исуса, т. за историу. Вера у историског Исуса као
Христа е оно што еванелист жели да саопшти своим читаоцима; ово е
сврха писаа Живота Исусовог.
Еванелист пише Житие тако да повезаност историског Исуса и Хрис-
та буде асна. Христос е, меутим, савршите целокупног домостроа спа-
сеа т. у прошлости, садашости и будуности. Опис прилично кратког
периода током кога е Исус ходио по ово земи е стога прилагоен циу да
истакне везу догааа кои се збио едном за свагда са домостроем спасеа
кои обухвата свеукупност Божиег времена. Садашост историе спасеа у
коо живе аутор и читаоци након Исусовог Васкрсеа од изузетног е зна-
чаа будуи да е краи ци еговог писаног подухвата да подстакне веру
у постпасхалну садашост.
Наравно, овако уопштено одреен ци еванелисте се може приписати
свим канонским еванеима т. како синоптичким, тако и овановом. Фор-
мална критика нас, као што знамо, учи да еванеа нису биографие, ве
документи кои сведоче о оваплоеном Исусу, списи утемеени у вери са
цием да воде ка вери. Разлику измеу синоптичких еванеа и Еванеа
по овану очитуе чиеница да е предае кое изражавау синоптици дело
заеднице верних, док се у Еванеу по овану суочавамо са много особ-
ниим и у питау вере асние одрееним аутором. Стога е потребно поста-
вити питае о аспектима вере у Христа кое ован нарочито наглашава.
Ниедан од остала три еванелиста не говори тако често о веровау
или неверовау у сведочанства очевидаца или усмена сведочеа о делима
и речима Исусовим. Инсистирае на проблему вероваа одреено е цием
кои нам ован открива последим стиховима Еванеа. Наиме, овановски
поам вере се асно одражава у само структури Еванеа. Писац е заинте-
ресован за питае, да тако кажемо, теорие сазнаа, кое постава помену-
то разумевае догааа из живота Исусовог. Он се бави питаем о томе како
L O G O S
еванее по овану и ранохриШанско богослужее
39
он сам, полазеи од поменутог гледишта, може написати Житие Исусово
те на кои начин е читалац разумети егову повест. Како треба разумети
дубоко укореену везу измеу Божиег домостроа спасеа кои се односи
на прошлост, садашост и будуност и непоновивог историског карактера
еванелских догааа? Другим речима, како може гледае бити веровае?
Касние емо истаи да веровае мора бити праено дубим разумеваем,
што постае могуе тек након прославеа Христовог.
Тако е, у контексту живота Исусовог, однос гледаа и вероваа глав-
ни проблем овог Еванеа.2 Речи гледае и веровае сусреемо, такореи,
на сваком кораку у Еванеу по овану. Чуемо их ве у прологу: (1 14),
а кига достиже врхунац у приповести о апостолу Томи. Од изузетног е
значаа чиенице да ово ние случано последа приповест оригиналног
Еванеабудуи да е извесно како е 21. поглаве додатакте да ние до-
воно асно уочено да су последе речи Исусове у Четвртом еванеу оне
упуене Томи: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени кои не видеше,
а вероваше. (20 29).
Еванелист става ове речи на кра свое киге као круну свог цело-
купног рада будуи да егови читаоци припадау онима кои нису видели, а
опет морау веровати. Овим проблемом поцртано е читаво Еванее.
Писац не тврди да е сведочанство очиу без значаа. Речи у прологу
кое се односе на оне кои су видели славу су у складу са речима на крау
Еванеа кое смо управо поменули. Очигледно е како е у време Исусовог
живота било оних кои су напре видели, те да сви кои живе у каснием
периоду па тако сами нису видели, могу наи подршку у сведочанствима
очевидаца (1 н 1 1сс). Меутим, ма колико неопходно било, ние довоно
тражити само подршку очевидаца. Овоме се мора придодати чин вере, што
претпостава дубе разумевае Исусовог живота. Обзиром на ово, читаоци
и еванелист су у потпуно истом положау.
Тако, у Четвртом еванеу са едне стране налазимо одеке кои на-
глашавау неопходност виеа, док са друге стране налазимо одеке кои
наглашавау неопходност вероваа. Као и у Прво саборно посланици све-
тог апостола ована, тако и у Еванеу, три глагола o`ra/n (видетизаедно
са синонимима), pisteu,ein (веруем), gignw,skein (познаем) стое у блиско
вези (14 7, 9 17).3 На први поглед се чини контрадикторним реи да е са
едне стране виее оно што е битно, а са друге, не виее, ве веровае.
Тако имамо учестале покушае да се ова очигледна контрадикциа обасни
тумачеем виеа као духовног. овановска употреба три синонима o`ra/n,
qewrei/n, и qea,omai се овоме снажно супротстава. Наравно, последа два
глагола могу имати и значее духовног гледаа, али не само да е овановска
употреба ових глагола синонимна (упореди qea/sqai th.n do,xan 1 14, o;yh| th.n
2 Види такое: Oscar Cullmann, Ei=den kai. evpi,steusen La vie de Jsus objet de la vie et de la
foi daprs le quatrime Evangile in Mlanges offerts Maurice Goguel, 190.
3 Види: R. Bultmann у Th. Wb. z. N. T., Vol. I, 711 cc.
L O G O S
40
Оскар Кулман
do,xan 11 40, ei=den th.n do,xan 12 41), ве има одеака где qea,omai (1 38, 4 3, 6 ,
11 4) и qewrei/n (6 19, 10 12 итд) несумиво означавау телесно виее.4 На
другим местима су присутна оба значеа, а употреба у двоструком смислу
кое се држи еванелист карактеристично е овановска.
У том смислу, нема контрадикцие у чиеници да е са едне стране на-
глашена неопходност виеа у телу, а са друге, неопходност вере. Заправо,
однос кои еванелист успостава измеу два пома карактеристичан е за
мисао четвртог еванелисте у целости, као и за ци кои настои да достиг-
не.
Ве смо у вези са неопходношу виеа навели речи пролога (кое су
паралела почетним речима Прве посланице где се позива на сведочанство
свих удских способности, онаквих какве су по природи): видесмо славу
егову (evqeasa,meqa 1 14). Не само рание поменута употреба речи qea,omai,
ве и сам контекст (o` lo,goj sa,rx evge,neto) показуе да е сасвим сигурно
укучено виее у телу. На ово упууемо без обазираа на последице кое
ово има за проблем ауторства, што би захтевало испитивае значеа кое
овде има прво лице множине.6
У опису васкрсеа лазаревог, еванелист нас смишено упууе на
Исусово радовае што су ученици видели чудо, што су били присутни као
очевици: И мило ми е због вас што нисам био онде (у време егове болес-
ти), да веруете (11 1). Заедно са 21. стихом (да си ти био овде, не би умро
брат мо), ово може само значити да е требало да ученици имау прилику
да виде у циу задобиаа вере. Заправо, 4. стих нам говори да многи од
удеаца кои беху дошли Марии, видевши (qeasa,menoi) шта учини Исус,
повероваше у ега.
Такое, у 12 30 Исус говори да е глас са Неба дошао ради народа кои
стааше.
Оно што е битно у вези са овим одецима е да ученици заиста виде
своим очима и чуу своим ушима. Овде би требало да упутимо и на опис
двоице ученика кои трче ка Исусовом гробу. убени ученик кои е први
стигао до гроба, виде и поверова (20 8). Наредни стих наглашава важност
виеа и вероваа обзиром да два ученика нису ош разумела да Писмо
управо упууе на то да Христос мора васкрснути.
Исто е и са Томом кои мора да додирне васкрслога Христа не би ли
могао поверовати (20 27). Заиста, Исус му након тога говори: Зато што си
ме видео, поверовао си; блажени кои не видеше, а вероваше. Овим речи-
4 Види: Walter Bauer, GriechischDeutches Wrterbuch zu den Schriften des Neuen Testaments,
о qea,omai и qewre,w.
Види O. Cullmann, Der johanneische Gebrauch doppeldeutiger Ausdrcke als Schlssel zum
Verstndniss des vierten Evangeliums (Theol. Zeitschrift, 1948, 360 cc) као и под стр. 0 сс.
6 Види R. Bultmann, Das Evangelium des Johannes, 1941, 4 c и F. Torm, Die Psychologie des
vierten Evangeliums: Augenzeuge oder nicht? ZNW, 1931, 12 сс.
L O G O S
еванее по овану и ранохриШанско богослужее
41
ма са краа Еванеа упуена е порука, као што рекосмо, онима кои више
немау прилике да виде, какви су управо читаоци Еванеа. Овима су кас-
ние директно упуена два стиха и то нарочито обзиром на ихову веру:
i`na pisteu,hte (да веруете). Томина прича, тако, садржи куч за овановско
разумевае Исусовог живота у целости. Меутим, сам апостол Тома мора
видети, мора додирнути. Последе речи васкрслога Христа нису само речи
укора будуи да су и други апостоли, поменути у 19сс, морали да виде Ису-
сове руке и ребра.7 Осим тога, Тома е заиста задобио праву веру будуи да
изговара набое исповедае вере кое четврти еванелист познае: Господ
мо и Бог мо! (стих 28).
Меутим, и овде само гледае ние довоно за задобиае вере. Очеви-
ци су морали видети, но, и у иховом случау е ош нешто морало бити дода-
то виеу. Управо с обзиром на ово, имамо велики бро одеака кои нагла-
шавау, у контрасту са поменутим, недовоност виеа кое супротставау
вери. Код Томе (20 28), као и код убеног ученика (20 8), виеу следи
вера. Недовоност виеа постае асниа у одецима где му ние уследила
вера. У поменуто приповести о васкрсеу лазаревом, где Исус асно говори
како е чудо савршено да би га видели они кои су били са им (11 1), чита-
мо како су многи видевши поверовали (11 4). Меутим, у наредном стиху
(46) еванелист примеуе како су неки од их отишли фарисеима да их
обавесте о догаау, а из примедбе коа указуе на последице овог извештаа
сазнаемо да су неки (tinej) обавестили фарисее о ономе што су видели са
злом намером т. будуи у неверу. ихово виее ние водило вери.
Многи други одеци у Еванеу упууу на чиеницу да е током Ису-
совог живота било много оних кои су видели егова дела сопственим очи-
ма, многих кои су своим ушима слушали егове речи, али кои нису задо-
били веру коа е неопходно усавршее виеа и слушаа. Виеу не следи
веровае по нужности. Ве у 2 23 еванелист примеуе да е након чуда на
свадби у Кани било много уди у ерусалиму кои су поверовали након што
су видели чуда коа е Исус савршио. Али Исус не повераваше себе има.
Другим речима, вера коа е заснована искучиво на гледау ние довона.
Вера коа се темеи само на виеном ние истинита вера.
Еванелист дае ове примедбе са цием да подсети свое читаоце да е
истинита вера чин кои се савршава у срцима верууих. Ова унутраши
чин се мора придодати виеу и слушау. Тако, у поглаву 4 48 Исус напре
одбиа царевог човека и сав егов нарашта: Ако не видите знаке и чудеса,
неете да поверуете, док оно што следи добиа на значау када видимо да
е ова племи затим поверовао без виеа (0. стих) када му е Исус рекао
Син тво е жив! Вера овде долази не као последица виеа чуда, ве као
резултат унутрашег настроеа ума царевог човека према речи Исусово.
Мноштво кое жуди за чудима, што е уобичаени мотив синоптичара, у
шестом поглаву служи да би показало несавршеност самог виеа. Када у
7 На ово исправно упууе Markus Barth у Der Augenzeuge, 1946, 196 сс.
L O G O S
42
Оскар Кулман
стиху 30 евреи питау Какав, дакле, знак ти показуеш да видимо и да ти
веруемо?, pisteu,ein, зато што се заснива на виеу, као у 2 23, без стварног
унутрашег чина вере, те е стога (веровае) изведено, треба разумети као
несавршено. евреи су претходно видели чудо умножеа хлебова и риба.
Заправо, Исус им неколико стихова (стих 36) након тога говори: и видели
сте ме, и не веруете.
У 7 читамо да чак ни Исусова браа нису веровала, а управо су они,
према стиху 3, имали прилику да виде егова дела.
Поглаве 14 7 сс такое говори о несавршености искучиво виеа.
Исусове речи: и од сада познаете га (Оца), и видели сте га, у потпуности
погрешно разуме Филип кои каже: Господе, покажи нам Оца, и бие нам
доста. Зато га Исус кори понавауи речи: Толико сам времена са вама и
ниси ме познао?
Овде можемо поново упутити на Томину причу (20 24). Иако е, као што
смо приметили, виее неопходно апостолу кои живи у време Исуса, ми-
сао да е веровае, кое се мора придодати виеу, важние од виеа, има
подеднаку важност. И 9 39 такое наглашава да е само телесно виее од
малог значаа: За суд а доох у ова свет, да виде кои не виде, и кои виде да
постану слепи. blepei,n (видети) се овде користи у двоструком смислу.
Такое, на местима где се телесно виее нужно претпостава, друго,
духовно значее, е присутно као изазов. Меусобни однос виеа очима и
виеа у вери е карактеристика нашег Еванеа. Ово важи када се узму у
обзир стих 14 Пролога, као и поглава 6 40 и 14 19.
Постои чак и случа обрнутог редоследа, као на пример у 11 40: ако
веруеш, видееш славу Божиу.8
И текстови кои се односе на слушае често садрже захтев за више од
простог слушаа. У сваком случау, у епизоди о гласу са неба коу смо поме-
нули (12 28 сс), гомила, за чие добро е зазвучао глас (стих 30) не би ли име
познали Христово прославее од Бога, чула е само буку за коу рекоше да
е грмавина.
У складу са двоструким карактером виеа (телесно виее и виее
и познае у вери) е и реч коа се користи за означавае обекта виеа и
вероваа. Писац се не користи нашим модерним помом дешаваа, ве по-
мом знамеа (shmei/on), чиме жели да нагласи двоструки смисао видивог
догааа кои захтева дубе разумевае у контексту вере.
* * *
Еванелист снажно наглашава поам божанског предодрееа. С тим у
8 Упореди 1 1.
L O G O S
еванее по овану и ранохриШанско богослужее
43
вези е значано да су и ови текстови везани за разумевае у вери Исусовог
живота, те да су упуени пишчевим савременицима. Зашто е дошло до тога
да су неки поверовали док други то нису, обзиром да су сви видели, те зашто,
у време када аутор пише, неки уди веруу, док други остау непокаани,
када су и едни и други чули сведочанства о Исусовом животу? Ве помену-
ти текст кои говори о онима кои не виде, кои виде, и онима кои су осле-
пели, есте вариациа на синоптичке логие (Мк 4 11, Мт 13 3; лк 8 10) кое
се односе на текст Ис 6 9. Еванелист много директние одговара на питае
зашто многи не веруу у Исуса, премда е пред има учинио мноштво чуда,
користеи Исаиин текст у 12 37 сс. Цело Еванее прожима мисао да само
они кои су дати Христу од Оца, кое Отац привлачи, долазе к ему. Ово е
речено управо обзиром на веровае и виее у 6 36 сс, 44 6. Исаиин текст
о ослепивау и окамеивау срца е такое у позадини ових текстова. На
ова текст поново наилазимо у 8 43 сс где се упууе на оне кои не могу чути,
те поново у 10 2.
* * *
Унутраши чин вере, рекосмо, био е неопходан за оне кои су сами
видели оваплоеног логоса не би ли заиста могли поверовати у оно што
су видели. Ово е ош више било неопходно нараштау кои е живео после
Исусове смрти и васкрсеа. Меутим, еванелист иде и корак дае. Након
васкрсеа Исусовог, та чин вере не само да е неопходан, ве е разуме-
вае лакше но за време Исусова живота. Заправо, духовно разумевае кое
е претпоставка вере, премда не и исто што и она, едино е могуе делаем
Духа Светога кое постае могуе тек након Христовог прославеа (7 39).
Ова мисао е од навее важности за писца. Читаоци Еванеа стога не могу
реи да су у неповонио ситуации од оних кои су телесно видели Христа.
Насупрот томе, они су на известан начин у повонием положау од оних
кои су живели само у време оваплоеа Христа. Они сада имау Духа Све-
тога кои остваруе ихово разумевае у вери и открива им дубе значее
догааа из живота Исусовог. Са друге стране, ови догааи су им као мате-
риалне чиенице саопштени кроз сведочанство апостола очевидаца, што
служи као потпора ихово вери (17 20). Ова основа е за их од изузетне
важности, но истинито разумевае е могуе едино од времена када е Исус
прославен, т. од када е послао Утешитеа, Духа истине.
Чак и сведочанство очиу и ушиу може достии потпуно разумевае
и пуно прихватае еговог дубег значеа само након Исусове смрти и
васкрсеа. Видели смо како су неки задобили веру током Исусовог живота.
Меутим, и они могу примити дубе значее еговог живота, егову сувис-
лост обзиром на прошлост и садашост у истории спасеа, едино након
прославеа Христовог. Сва казиваа коа писац дае као последе Хрис-
тове речи пре страдаа (поглава 14-16) су веома важна за самог еване-
L O G O S
44
Оскар Кулман
листу будуи да у извесно мери дау смисао еговом целокупном писаном
подухвату; Дух Свети, коега е Исус обеао оне вечери уочи егове смрти,
надахнуо га е нарочитим разумеваем Исусовог живота, што еванелист
своим радом саопштава читаоцима.
Но, будуи да они кои су видели догаае потребуу више знае кое се
може задобити тек након Христовог прославеа, нарашта читалаца у ош
вео мери потребуе помо Духа истине. Дух коега е обеао Христос дела
у вернима излазеи у сусрет ово потреби, т. нарочито обзиром на поимае
земаског живота Исусовог. Тако, два одека Исусових опроштаних речи
(14 26, 16 12) дау, такореи, куч за разумевае Еванеа. А Утешите,
Дух Свети, кога е Отац послати у име мое, Он е вас научити свему и
подсетие вас на све што вам рекох (14 26). ош вам имам много говорити,
али сада не можете носити. А када дое Он, Дух Истине, увеше вас у сву
истину (16 12 сс).
Ние довоно наглашено да се деловае Утешитеа односи понапре
на поимае живота Исусовог. О проблему Исусове самосвести е ве много
речено. Размишауи о овановом Еванеу неопходно е да упутимо и на
самосвест еванелисте, на чиеницу да е он свестан свое надахнутости
Утешитеем. Будуи свестан овога, он пише повест о догааима из Исусо-
вог живота на посебан начин кои ово Еванее разликуе од других.
Током повести, писац непрестано подсеа свое читаоце да су они кои
су видели догаае схватили ихово истинито значее тек након Исусове
смрти и васкрсеа. На крау приче о очишеу Храма (2 19), он асно пише
како се тек након смрти Господе ученици сетише да им е говорио о своме
телу кое мора бити уништено. Сви одеци Четвртог еванеа кои говоре
о овом сеау9 припадау исто групи коо и обавивае доласка Утеши-
теа у опроштаним разматраима, те имау веи знача за разумевае оног
карактеристично овановског него што се то на први поглед чини. Сеае
ние само подсеае на материалне чиенице, ве оно, поред овога, уку-
чуе и оно разумевае кое пре свега даруе Свети Дух. Захваууи овом
нарочитом подсеау у Духу Светоме, еванелист по први пут увиа везу
Исусовог живота са Старим заветом у контексту историе спасеа. Када то-
ком приповедаа упууе на ову повезаност, он асно каже како су очевици
ово схватили тек касние.
Тако, у 12 16 помие како е Исусово ахае на магарету испуее Ис
40 9 и Зах 9 9 те намерно додае: Али ово не разумеше испрва ученици его-
ви; него када се прослави Исус, онда се сетише да ово беше за ега писано,
и да му ово учинише. Овде спадау и Исусове речи кое упууе Петру док
му пере ноге: Што а чиним, ти сад не знаш, али еш после разумети (13
7). Као што емо видети, овде е у питау увиае везе измеу онога што се
тада догодило и садашег искуства заеднице. Са друге стране, ве помену-
9 Види N. A. Dahl, Mmoire et commmoration dans christianisme primitif (Studia Theologica,
1947) 94.
L O G O S
еванее по овану и ранохриШанско богослужее
4
та примедба еванелисте у поглаву 20 9 упууе на слично касние разуме-
вае (ouvde,pw, ош не) старозаветних сведочанстава о васкрсеу Христовом.
Пишчев постскрипт у 12 32 и 18 32 такое зависи од дубег разумеваа речи
Исусовихразумеваа кое му е тек касние открило везу са прошлошу и
будуношу историе спасеа.
Уколико обратимо пажу на моменте коима нам еванелист открива
своу литерарну личност и ци, видимо како е бавее овим цием у свим
еговим аспектима задатак егзегете. Стога ние довоно третирати изве-
штае само са материалне тачке гледишта, ве их е потребно проматрати
у контексту иховог односа са целином историе спасеа, што е могуе
будуи да се еванелист подсеа у Духу те стога изабира одреене чиени-
це. Штавише, наставиемо да тражимо поменуте односе на темеу пиш-
чевог избора и на местима где их ние довоно асно означио, ве на их
само упууе будуи да е уверен у способност разумеваа коу Утешите
дае и еговим читаоцима. Они, наиме, треба да имау удела у способности
еванелисте да едномзасвагда историски догаа или едном изговорену
реч Исусову асно поима у иховом сотириолошком контексту и садржау.
* * *
Показаемо, користеи се доказом лингвистичке природе, да е асно
како е ово двоструко разумевае чисто овановско, те да припада основно
замисли Еванеа. Наш доказ полази од неуобичаено честе употребе двос-
труких или двосмислених израза,10 на шта смо у овом раду стално упуива-
ли.11
Треи одеак нам дае неколико примера овановске употребе речи са
двоструким значеем кое се мора одедном изразити. Напре, морамо по-
менути прилог a;nwqen (одозго) у спрези са глаголом gennhqh/nai. Ве су у
антици тумачи овановог Еванеа разматрали да ли е овде у питау хро-
нолошка употреба речи (наново) или пак локална (одозго). Меутим, карак-
теристично е за наше Еванее да се ово питае не постава у смислу
алтернацие, ве се пре подразумевау оба значеа. Никодим неспретно по-
миша како gennhqh/nai означава поновно роее evk th/j koili,aj th/j mhtro,j
(из утробе матере), тако да a;nwqen разуме у смислу deu,teron. Меутим, према
еванелисту, Исус заиста мисли на друго роее (7. стих). Но, нема суме да
a;nwqen овде, као и у 3 31 и 19 11, истовремено значи и одозго, што Никодим
ние схватио. Видеемо како, уколико узмемо у обзир локално значее, сти-
хови кои следе (12 сс) показуу христолошки основ новог роеа: И нико
10 Такое, на овановски карактер, у овом смислу, приповести о чуду на свадби у Кани
галилеско упууу HarnackEhrung, 1921, посебно у вези са употребом речи po,qen.
11 У наредним одецима даем резиме мог много детаниег чланка о овом питау
Der johanneische Gebrauch doppeldeutiger Asdrucke als Schlssel zum Verstndniss des vierten
Evangeliums (Theologische Zeitschrift, 1948, 360 сс).
L O G O S
46
Оскар Кулман
се ние попео на небо осим Она кои сие са неба, Син човечии кои е на
небу.
Двосмисленост глагола u`ywqh/nai у истом разговору са Никодимом, што
долази одмах након упуиваа на Христово вазнесее (стих 13), ош е важ-
ниа за наше истраживае. Ова глагол напре има едноставно значее бити
подигнут, када ован говори о змии коу подиже Мосе (14. стих). Значее
се шири тако да обухвата и подизае Христа на крст. Ово ние претпоставка
будуи да сам еванелист то асно изражава у 12 32 сс: И када а будем по-
дигнут са земе, све у привуи себи. А ово говораше указууи (shmai,nwn)
каквом е смру умрети. Контекст показуе, меутим, (у 3 14 и 12 32, као и
у 8 28, где налазимо исти глагол) да подизае такое означава и вазнесее, у
складу са уобичаеном новозаветном употребом глагола (Дап 2 33, 3; Фил 2
9). Занимиво е да овде, како ствари стое, имамо троструко значее: подиг-
нута змиа, Она кои е подигнут на Крст, Син човечии подигнут на небо. Да
нисмо имали, изузев одека о Никодиму, горе поменуто обашее (12 32)
кое дае сам еванелист, алузиа (н 3) на Крст би била неприхватива као
алегориско обашее. Ова пример, меутим, потвруе да чак и у оде-
цима где писац не говори то експлицитно, као у 3 14, постое упуиваа на
касниа дела Христова у истории спасеа.
Трее поглаве у често цитираном стиху 16 садржи ош едну реч са
двоструким значеем. Глаголски облик e;dwken (даде) се напре може корис-
тити у смилу avpe,steilen (посла) (I н 4 9): Бог е послао у свет свога Сина.
Меутим, тамо где уочавамо упуивае на Крст, истовремено е присутно и
значее у смислу pare,dwken (Рим 8 32): Он га предаде смрти. Тако, речи
двоструког значеа у овом поглаву су присутне на начин кои нам омо-
гуава да изоштримо наш поглед на ову особитост овановске мисли. Дае
емо покушати да поменемо остале наважние примере, обзиром на ихов
редослед по поглавима. Укупан бро примера е пак много веи од овога
кои сада даемо.12
У 1 37 сс кои се бави првим сусретом са ученицима, еванелист користи
глагол avkolouqei/n, напре буквално, у стиховима 37 и 38. Двоица ученика
иду за Исусом тако да он, не би ли их видео, мора да се окрене. Са друге
стране, у стиховима 40 и 44 асно е да ова реч означава стално следовае
и учеништво. Двоструки смисао ове речи налазимо и у разговору Исуса са
Петром у 13 36 сс.
Испитивае употребе глагола u`yo,w (подижем) у 3 14 показуе да се иста
реч може користити у више од два смисла, што емо устврдити и за хлеб жи-
вота и воду живота. У 4 10, u[dwr zw/n означава напре текуу воду насупрот
стаао. Потом, присутно е и уопштено значее извора живота, што одго-
вара евреско сликовито употреби ~yyx ~ym као едног од атрибута ахвеа
у Старом завету. Према 7 39, меутим, на треи начин, четврти еванелист
под u[dwr zw/n подразумева Духа Светога, а дае емо настоати да покажемо
12 Видети горе поменути чланак О. Кулмана, 0, напомена 3.
L O G O S
еванее по овану и ранохриШанско богослужее
47
овде, као и у 3 , везу са водом крштеа. Тако, налазимо четири значеа исте
речи!
У велико мери исто важи и за паралелан израз a;rtoj th/j zoh/j (6 3,
48). И у овом случау почиемо од материалног хлеба од кога се приликом
чуда наситило мноштво народа. Отуда, мисао води ка хлебу кои у Старом
завету дае Бог, такое на чудесан начин, као a;rtoj evk tou/ ouvranou/ (хлеб са
неба), мана. Ово се дае постепено доводи у везу са личношу Христовом и
евхаристиским хлебом ране Цркве. Ова реч, по мноштву значеа у контекс-
ту историе спасеа, сличи глаголу u`yo,w из 3 14, а по садржау u[dwr zw/n.
Прича о исцелеу човека слепог од роеа разумева се у контексту
Христових речи о tu,floi (9 39), што смо ве поменули. Сасвим е асно да
обзиром на двоструки смисао речи слеп, што е уобичаено ве у удаизму,
реч истовремено означава телесно и духовно слепило. Такое, у приповести
о чудесном исцелеу болеснога у Витезди ( 6 сс), придев u`gih,j се користи
у смислу физичког здрава. Меутим, обзиром на Исусове примедбе у 7 23,
где се говори о овом исцелеу кое се постава паралелно обрезау, асно е
да Исус користеи ову реч има на уму идеу верске и моралне чистое.
Речи о васкрсеу у приповести о лазару (11 24 сс) чине средиште цело-
купног Еванеа, а за нашу тему е значано да у овом важном одеку глагол
avnasth/nai се користи у уобичаеном смислу васкрсеа у последи дан, али
и у смислу предображаваа васкрсеа могуег ве сада, што е за аутора
могуе у светлу прославеа Христовог. Васкрснуе брат тво, вели Исус
Марти (стих 24). Она пак мисли како он говори о васкрсеу у последи дан,
што е значее кое се овде не треба искучити будуи да е вера у будуе
васкрсее на крау векова асно посведочена у овановом еванеу (6 39, 40,
44, 4 и 29), те никако не стои да ова сведочанства треба одбацити, попут
Р. Бултмана (R. Bultmann), као интерполацие. Нема трага модерном суп-
ротставау садаших мистичних и будуих есхатолошких догааа у о-
вановом еванеу. Овде ние у питау алтернатива, ве пре догааи Христа
прожимау историу спасеа. У том смислу е веома важно што Христос го-
вори полазеи од вере у васкрсее у последи дан кое се држи целокупно
удество. Ово васкрсее е у Христу кои е сам васкрсее и живот ве
присутно за све кои веруу у ега (стих 2). Еванелист постепено долази
до тога да е лазарево васкрсее, кое е за ега сасвим сигурно историски
догаа, ве назначее васкрсеа разумеваног на поменути начин. На овом
месту налазимо и треу врсту васкрсеа. Ово васкрсее, такое, ние крае
васкрсее, попут оног последега дана, будуи да е лазар поново умрети
након васкрсеа из приповести. Оно се, такое, не може сместити у контекст
постпасхалног васкрсеа верних о коме смо говорили. Оно пре указуе на
оба; са едне стране, на крае васкрсее, а са другешто е наважниена
предображее овога, што е за све верне, након Васкрса, стварност. Овде,
у личности лазара, Христос током свога земаског служеа дае знак пре
Васкрса кои унапред указуе на чиеницу да касние, ко год поверуе у
L O G O S
48
Оскар Кулман
Христа ако и умре, живее. И сваки кои живи и веруе у мене нее умрети
вавек. И ово казивае кое упууе на садаши знача догааа заснива се
на двосмислености глагола zh/n и avpoqnh,skein; они се наизменично користе
у иховом физичком и теолошком смислу.13
Позната реч са крста tete,lestai (свршено е) у 19 30 (сравни и стих 28)
била е предмет расправе о томе да ли е у питау хронолошко или теолошко
значее. Меутим, и овде е погрешно супротставати два значеа. Наиме,
заедно са двоструким значеем именице te,loj у 13 1, сасвим е извесно да
и ова реч према овану има оба значеа. Живот оваплоеног Логоса е завр-
шен и егово дело е завршено.
Поред ових двосмислених речи, поменуемо и читаве реченице кое се
морау разумети на два начина. Меу овима е изава првосвештеника Каа-
фе у 11 0: да е за нас бое да едан човек умре за народ, а не да сав народ
пропадне. Тек након смрти и васкрсеа Христовог е еванелист увидео бо-
гословски смисао кои превазилази чисто историски опсег реченицеидеу
заступничког страдаатако да првосвештеник без сопственог знаа дае
изаву коа има двоструку важност. Тако, почев од намае литерарне еди-
нице, преко шире реченице, пасуса, и, коначно, целог Еванеа, видимо како
еванелист настои да у потпуно стварним едномзасвагда историским
догааима открие дае последице по историу спасеа кое се у има ве
садрже у виду знака, те да учини да егови читаоци разумеу ову мисаону
перспективу коа обухвата прошлост, садашост и будуност.14
Полазеи са различитих тачки гледишта, дошли смо до истог закучка.
13 Ово, такое, осветуе начин употребе друге двосмислене речи у овом поглаву, гла-
гола koima/sqai у стиху 11. Меутим, овде е у питау проблем поприлично различит од оних
коима смо се бавили у претходним одецима. Док се у поменутим случаевима намерава из-
разити више скривено, изведено значее, овде е основна намера изразити буквално значее
кое се односи на уснуе последим сном. Ово, меутим, претпостава дубе значее
кое разумеу само ученици, не и остали присутни. Наравно, можемо узети у обзир и друго
значее глагола, веома буквално, умрети. Но, иако е лазар физички мртав, ипак, он е само
уснуо, с` обзиром да е егово умирае привремено. Тако е егово васкрсее илустрациа
чиенице да тамо где Христос дела, свака смрт е само уснуе. Проблем е тако унеколико
сложении неголи у другим примерима будуи да дословно значее уснуа може да се разуме
у пунои еговог теолошког садржаа само уколико се претпостави да Христос користеи
израз kekoi,mhtai заиста мисли и на прву физичку смрт. Само дубе разумевае допушта да
се препозна оно на шта, као знак, упууе лазарево васкрсее.
14 Будуи да се еванелист, као што смо показали, свесно користи речима двоструког зна-
чеа, радови као C. F. Burney, The Aramaic Origin of the Fourth Gospel, 1922, и Ch.C Torrey,
The Aramaic Origin of the Gospel of John, (Harvard Theological Review, 1923, 30 cc) и J.
de Zwann, John wrote in Aramaic (Journal of Biblical Literature, 1938, 1 cc), према коима
овановом еванеу претходи арамески изворник, треба да буду преиспитани. ихова теза
би се могла одржати уколико би се показало да грчке речи са двоструким значеем имау ара-
меске еквиваленте. Уколико заиста претходи арамески оригинал, упууемо на едан, поред
двосмислених овановских израза кое смо овде сабрали, веома важан моменат. Наиме, чини
се да арамески превод речи o` avmno,j tou/ qeou/ o` ai[rwn th.n a`marti,an tou/ ko,smou, поред а-
ге Божие кое узима грех света значи и слуга ахвеов кои носи грех света. У овом случау
двосмисленост арамеских речи ние репродукована у грчком тексту.
L O G O S
еванее по овану и ранохриШанско богослужее
49
Имплицитна претпоставка овог Еванеа е да историски догааи, како
су овде представени, садрже у себи, поред очигледног садржаа, упуи-
вае на дае сотириолошке чиенице са коима су ови кучни догааи кои
су се збили едном за свагда повезани. Историско и символично тумачее
овановских приповести садржи стога лажно супротставае. Уведена е
лажна алтернатива, као да, по мишеу еванелисте, казивае може имати
значее само упуиваа на историску чиеницу или само упуиваа на
теолошку мистичну чиеницу. На та начин се разумевае Еванеа ве
од самог почетка постава погрешно. Наиме, еванелист има за ци да као
единствену схвативу целину представи како историску, едномзасвагда,
стварност, тако и однос ове историе са догааима кои о претходе и онима
кои о следе.
Стога историа у овом случау ние само митолошки вео кои се може
смакнути не би ли се демитологизовало Еванее. Меутим, поново нагла-
шавамо како настоае да се на поединачним примерима покаже како ау-
тор жели да, полазеи од поединих догааа из Христовог живота, упути
на истоветност оваплоеног и прославеног Христа коа е, примера ради,
присутна у светим танама, не припада тумачеу алегориске природе. До
алегориског претериваа би дошло уколико би се довео у питае знача ис-
ториског догааа или, пак, уколико би им се придао само илустративни ка-
рактер. Ово, меутим, нису карактеристике нашег истраживачког метода. Са
друге стране, тражее значеа кое превазилази едномзасвагда догаае
би се могло одбацити као алегориска грешка уколико е у питау сведо-
чанство о догаау кое жели да представи само едну историску чиеницу.
Видели смо, меутим, да Еванее по овану тако често упууе на неопход-
ност узимаа у обзир двоструког значеа те да истраживае дубег, асно
неизраженог смисла, када е ово Еванее у питау, есте начело тумачеа.
Дубе разумевае о коме говоримо смера на разумевае односа из-
меу историског живота Исусовог и целокупне историе спасеа. Ово зна-
чи да би било погрешно мислити како се у овим догааима трага за само
едним и истим цием. Пре е бити да неки одеци указуу на догаае пре
оваплоеа, док други указуу на оно што се догаа у заедници у време
еванелисте. Видели смо како се често у едном и истом одеку истовремено
садржи више назнака. Ако у поглавима коа следе будемо показали нарочи-
то интересовае за оновремено богослужее, што е у складу са карактером
ове студие и за шта у великом броу одеака има материала, то нее зна-
чити да мислимо како еванелист има у виду само ово значее, ве пре да
е потребно написати и друге радове налик на ова кои би указали на друге
моменте коима се остваруе веза Исусовог живота са историом спасеа.
Мислим, пре свега, на повезаност са Старим заветом (што, наравно, припа-
да ованово мислимислимо на касние сеае1) или на везу овог описа
Исусовог живота са ересима из времена еванелисте, докетским и нарочито
1 У питау е сеае на старозаветне догаае из перспективе новозаветних кои се
меусобно односе као пророштво и егово испуее, прим.прев.
L O G O S
0
Оскар Кулман
оним ересима у чием учеу значану улогу има свети ован Крстите.
Видели смо како е опис живота Исусовог кои дае наш еванелист уте-
меен на двоструком поимау Исуса као историског и као Господа присут-
ног у заедници. Присутво Исуса у еговом народу остваруе се у богослу-
жеу. Овде се мисли, како смо показали у поглаву о основним одликама
ранохришанског богослужеа, на Вечеру Господу или на крштее. Утвр-
дили смо да, макар у начелу, не постои друга основа за различите елементе
богослужеа. Индиректну потврду овога наи емо у овановом Еванеу
кое разматра две тане као израз целокупног литургиског живота ране за-
еднице те, у складу са тим, истиче везу измеу Господа заеднице присутног
нарочито у овим двема танама и живота Исусовог.
Будуи да се од овог рада, како рекосмо, не може очекивати детана
егзегеза одеака, у много случаева морамо претпоставити обашее пое-
диних чиеница. Наш едини интерес е богослужее, од кога при навоеу
чиеница полази и еванелист. Наравно, морамо почети од резултата егзе-
гетских истраживаа.
Чини се да истраживачки метод коме смо прибегли показуе како може-
мо следити едну линиу кроз све еванелске приповести, што се не доводи у
питае повременим одступаима. Ово е, меутим, директно супротставе-
но недавном тумачеу овановог еванеа Рудолфа Бултмана16 кое доводи
у питае везу са крштеем и Господом Вечером, чак у одецима где е
ихово присуство рание уочила веина тумача. Ово не изненауе будуи да
Бултман исувише искучиво уочава само едну мисаону линиу у овановом
еванеуоткривее у логосу.17
Са друге стране, егзегеза ране Цркве уочава у нашем Еванеу знатно
присуство интересоваа за богослужее, а о томе сведоче и црквени Оци и
ранохришанска уметност.18 Када е у питау уметност, значано е не само
16 Rudolf Bultmann, Das Evangelium des Johannes, 1941 (Kritischexegetischer Kommentar
ber das Neue Testament begr. von H. A. W. Meyer). Ново издае е се ускоро поавити.
Испитивае готово свих дела, нових и старих, насталих на темеу коментара кои е дуго
представао незаменив приручник за бавее овановим Еванеем, е од изузетне важ-
ности.
Покуша разумеваа теолошког садржаа свих приповести вредан е труда, премда се
много тога може довести у питае.
Премештае поглава и стихова у тексту кои треба да буде тумачен ние довоно разум-
но да оправда свое постоае у коментару кои треба да буде обективан попут Мееровог.
Сасвим сигурно, упуивае е отежано до краности.
17 егов
ег е
ове примедб
приме е
дбе на
на 360.
360. страници
раници су
су карак
к
теристични
арактеристични пример
пример одбиаа
одбиаа да
да прихва
прихв ти
ати
постоае ма каквог интересоваа за тане у Еванеу по овану. Свакако треба приметити
како е од почетка принуен да, како емо видети, поедине критичне одеке држи за касние
интерполацие3 , 6 2b-8, 19 34b-3не би ли тако остао доследан своо тврди како
еванелист има негативан став према танама.
18 Меу новиим истраживачима овог проблема, C. T. Craig дае значаан допринос
упуууи у неколико одеака свое расправе Sacramental Interest in the Fourth Gospel (Journal
of Biblical Literature, 1939, 31 cc) на заинтересованост еванелисте за свете тане.
L O G O S
еванее по овану и ранохриШанско богослужее
1
што поедине сцене из нашег Еванеа служе као илустрациа светих тани,
ве и чиеница да се традициа представаа светог ована еванелисте са
путиром задржала и током средег века.
Наставие се
W. H. Raney, The Relation of the Fourth Gospel to the Christian Cultus, 193, чак покушава
да докаже, порееем са ритмом семитских химни, како су пролог, пишчеве мисли и други
делови, по форми прозне химне писане за хор кои их е поао пре или после авног читаа
делова повести током службе.
L O G O S