лОГОС 2006 (189-208 стр.)
189
УДК 27-28: 001.4
ован Миланови
богоСлУжбени език СрпСке цркве
Савремено Стае и перСпективе
Увод
Ова рад настао е са жеом да употпуни и укратко прикаже разво и
заступаа различитих гледишта када е у питау употреба одрееног езика
као богослужбеног у нашо помесно Цркви. Мора се скренути пажа да
сам рад не преудицира да у потпуности исцрпи тему. Сам наслов дела може
да звучи врло збуууе, но треба скренути пажу да рад не говори o ези-
ку Цркве из два различита аспекта, у смислу еног богослужбеног езика и
еног свакодневног езика. Наиме, свесни смо да Црква користи само едан
език и да подела нема т. нису одрживе. Уколико се подсетимо да е у ствари
цео живот Цркве едно богослужее продужено у векове (литургиа), асно
е да о поделама нема речи. Но, ипак ова рад има за задатак да констатуе
проблеме преференцие црквенословенског односно српског езика у бого-
служеу кое су се поавиле у последем столеу и нешто рание. Исто тако
овим радом желео сам да заинтересуем за ову тему све оне кои би желели
на неки начин да помогну разрешавае овог проблема.
1. език У цркви
Идеа савремених философа аналитичара кои се у складу са поимаем
философие почиу бавити историом езика и смислом езика довела их е
до закучка о езику као феномену удског духа ( Витгенштан, Расел и дру-
ги). Поам езика посматран из перспективе егове датости и присутности у
удско цивилизации, доводи до тога да е егово место маргинализовано
и да е сам поам езика исувише осиромашен. Он е давно престао да буде
схваен као дар Божии. Узрок томе есте свакако жеа за рашчлаиваем
и подвоеним посматраем како човека тако и историе. Та исцепканост се
може назвати неком врстом болести савременог друштва. То е свакако про-
блем коим би се требало посебно позабавити, но с обзиром да исти проблем
и данас утиче на език како у свакодневном говору тако и у богослужбено
употреби езика, непоходно е споменути га. Теже о коришеу говорних
L O G O S
190
ован Миланови
езика, науштрб богатих али изумрлих езика какви су били грчки и латинс-
ки, како у кижевности тако и у Цркви, су се почеле развиати управо у исто
време, ер е сматрано да е Црква носилац и чак чувар истих езика.
1.1. предае цркве и език
Црква Христова као заедница верних окупених око едне чаше на
своим скуповима користи наразумивии език овога света. Порука са Ев-
харистие есте да се у сво своо различитости можемо разумети едино
преко Христа и у ему, Кои као Глава возглавуе Цркву (уп. Еф 1 22), а
своим роеем све чини асним и разумивим. Та Исти и едини Христос
е слаем Духа (н 14 26) послао и могуности да се разумевае спроведе и
на видив начин (уп. Дап 2 6).
У Рау су прародитеи користили език за споразумевае, езиком су
именовали творевину коа им е дата да оме управау. Споразумевали су
се такое и са Богом, што нам говори о томе да е комуникациа била могуа
и да се езиком општило са Богом1. Посматрауи библиске догаае праро-
дитеског пада и граеа Вавилонске куле долазимо до закучка да е мно-
штво езика последица греха, т. неодноса са Богом ер не схвативши свое
место и желеи сами да нешто добиемо, губимо и оно што имамо. Исто тако
увиамо да свака деоба есте дело сатане. Долази се до закучка да е свака
подела по доласку Христовом бити укинута2. Горе поменути догаа силаска
Св. Духа на апостоле управо и есте извршио укидае те и такве последице.
Уедно е показао да се поава подеености може едино превазии у Црк-
ви. Нас конкретно занима превазилажее проблема езика. Ево шта црквени
песник у кондаку Педесетнице о томе каже: Када Виши сие и помете
езике, раставаше народе. Када раздаде огене езике, све уде позва да се
уедине; тако сложно славимо свесветога Духа.3 Занимиво е напоменути
да се исти бро народа кои су настали поделом езика, спомие и приликом
силаска Светог Духа у дан Педесетнице (уп. Пост .гл и Дап 2.гл). сви су по-
ново уедиени да би чули едну и едину Истину и проносили е дае. Дак-
ле, у Цркви и Црквом сваки език се посматра као дар ер е управо на ему
могуе сведочее оваплоеа и васкрсеа Христовог. Доласком Христовим
и еговим васкрсеем език, као у осталом и цела твар, добиа другачии
смисао и сврху. Завршетак кондака с тим у вези нас упууе и на то, да разлог
због ког е дат Дух Свети есте управо да сви едно буду ( н 17 21). Но, исто
тако, ти дарови есу на неки начин дарови Цркве, и као што ве рекосмо,
изван Цркве као заеднице не могу се нигде другде срести. Начин на кои е
дошло до заедничареа у езику (општеа едним езиком), доиста е врло
1 Владета ероти, Информациа и комуникациа, у Саборност , Часопис Епархие брани-
чевске, бро 3-4. година 3, Пожаревац 1997. 47-3.
2 Видети исто.
3 Према преводу Иринеа ириа, Еп. бачког: Ирине, српски Православни Епикоп бачки,
Недеа Свете Педесетнице, празничне службе, штампариа Увидек, 1942, стр. 216.
L O G O S
богослужбени език српске цркве
191
чудесан. Да ли су апостоли говорили своим езицима, па е Дух чинио да то
други разумеу, или е реч о Адамовом езику кои е био (или бар требао
бити?!) разумив не само удима ве и цело твари, остае неасно, али е
сведочити о томе да се та препрека, препрека езика може превазии, и
да се превазилази едино у заедници са Христом. О разумивости езика на
дан Педесетнице сведоче спасоносне последице, а то е крштее пет хиада
уди.
1.2. Свето пиСмо и език
a) Начин на кои Православни приступау еванеу разликуе се од
онога како то чине протестанти и како, горе напоменусмо, то чине савреме-
ни философи ерминевтичари. У Цркви еванее е пре свега наговешта,
радосна вест спасеа кроз личност Христову. Ап. Петар поручуе своим
слушаоцима да их ние учио речима, ние им просто преносио речи, него
силу и присуство Христа (2 Пт 1 16), т. тану Христа.4 език се у Св.
Писму како ве и рекосмо посматра кроз тану Христа. Врхунац егове бе-
седе огледа се у речима а сам Пут, Истина и Живот (н 14 6), огледа се
у учешу у ему (у Христу). Реч и проповед Спаситеева имау смисао
само као упуивае на ову тану учеша и преображеа. Значи првобитна
Црква е записала еванее да бисмо заедничарили у Христу, да бисмо се
преобразили у христосе, да бисмо живели у Христу и он у нама. Само под
претпоставком учеша у Истини могу се остварити блаженства Господа и
тиме мир и правда у свету.
б) Било би неопходно у овом одеку о езику и Светом Писму нагласи-
ти и начин на кои се Господ односио према езику, односно према аснои и
разговетности изражаваа. Да е Господ користио език окружеа у ком се
налазио више е него извесно, но да ли е све заиста било разумиво питае
е. Сам Христос вели вама е дано да знате тане Царства Божиега; а оста-
лима бива у причама, да гледауи не виде и чууи не разумеу (лк 8 10).
Дакле замисао коу е Христос хтео да истакне ние да само апостоли имау
привилегиу схватаа и прихватаа речи коу Он собом носи, ве да се изван
ега ништа не може разумети. Христос свакако есте користио разумив
език, али егов език свачие уши нису могле да разумеу. Он есте извршио
демитологизациу езика6, но Он е собом доносио едну другу стварност,
стварност Царства Божиег, те стога е и могао говорити о онима коима е
била дата могуност да разумевау и о онима кои ту могуност нису имали.
Управо и сам поам Царства е бивао стран онима кои нису схватали о ком
Царству е реч (упоредити: лк 17 20). Христос увек упууе на разумевае
изнутра, у ему. То е оно, како смо горе видели на шта су и апостоли упуи-
4 Ст
С лиано
т
с
с Пападопу
Па
ло
падопу с,
с, Теологиа и език, Хришанска мисао, СрбиеБеоград
ВаевоМинхен 1998, стр.13.
Исто 14.
6 Исто 26.
L O G O S
192
ован Миланови
вали (2 Пт 1 16).
1.3. език У рано цркви
Поменути дар езика дана Педесетнице проавивао се у више наврата
и након примаа тане Крштеа у рано Цркви (упоредити Дап 10 44; 19 6).
Занимиво е приметити да се та дар управо развио у заедници хришана
из незнабоштвау Коринту. Он у то заедници добиа широку примену упра-
во на богослужеу. Заправо апостол Павле наглашава како е та дар служба
у Цркви, т. да се та дар могао видети едино на сабрау, у Цркви (1 Кор
14 4-; 12-16). Може се закучити да е дар глосолалие у овом случау био
молитва на сабрау верних, да е био таанственог и хвалебног карактера
и да е био неразумив често пута и за самог глосолала (1 Кор 14 14-16). За
тумачее такое се захтевао дар Духа Светог кои е могао и ние морао бити
везан за исту особу. Начин на кои су свети оци посматрали ова дар врло е
занимив. Неки, меу коим се налазе устин Мученик, Тертулиан, ован
Златоусти и други, сматрали су да се та дар односио на могуност гово-
реа страним езицима. Занимиво е да св. Ирине лионски када говори о
овом дару, говори о певау. Тако и термин кои апостол Павле користи када
говори о начину одаваа хвале Богу (Еф 19), идентичан е ономе кои се
користи у 1. посланци Коринанима 14 глава. Разноврсност термина кои су
употребавани за указивае на ова дар, више е него интересантна: език,
езици, плодови езика, молити се езиком, имати език, запевати, говорити
тане духом, благодарити духом...(упоредити: 1 Кор 12 10; 20 30; 13 1; 14 2
...) . То указуе на чиеницу да се дар езика на различите начине проави-
вао. Дарови езика су се авали као изображаве живог унуташег покрета
због осеаа слободе у Духу. То е била ликууа радост због новог осеаа
кое се налазило у присутнима управо због слободе у Христу. Да е дар био
само и едино у Цркви, и да е служио за изграивае Цркве види се по речи-
ма св. апостола Павла када говори да се та дар контролисао (да су говорили
по реду (1 Кор 14 32)). Цела ова прича била би врло испразна да не следи
разлог због ког е нашла места у овом раду. Разлог е следеи: та дар оставио
е дубоког трага у хришанском богослужеу, и упркос еговом нестанку,
осеау се последице, т. помало апсурдно, ние у потпуности доживено
егово изчезнуе. Чувени израз Мараната иако есте из сириског езика,
нема у потпуности свое корене у сириском езику, ние могуе пронаи од
коих речи долази и шта прецизно значи. Посматран као израз сабраа, изре-
чен даром езика бива аснии, т. тако се егова употреба у Евхаристиском
сабрау у потпуности може разумети. По то теории и чувени ананес или
терирем, може бити схваен као заоставштина тог дара езика. На такав на-
чин могуе е схватити зашто и како су дотична места задржала свое место
у богослужеу, т. како се и данас певау на Евхаристии (као причасни, нпр.
на Свето Гори и у Црквама кое су задржале византиски мелос црквене му-
зике). У том смислу може се схватити зашто е реч амин или алилуа остала
L O G O S
богослужбени език српске цркве
193
непромеена у богослужбено пракси7. Реч коа е препозната од стране за-
еднице остаала е у употреби без обзира на ено значее и порекло.
1.4. Свети оци и език
Светоотачки поглед на език, есте у складу са целокупним животом
Цркве. Тако можемо реи да ихова поимаа дотичног проблема есу ме-
рило и показате вековног става Цркве, ер су испитани Духом и Евхарис-
тиом. Тако свети Григорие Нисиски у девето глави свога дела О ства-
рау човека каже: Будуи да е Творац Свом створеу подарио боголику
благодат, дауи Свом образу подобиа своих сопствених добара, да е сва
добра, осим ума и расуиваа Он од Свог изобиа дао човечио природи.
За ум и расуивае се не може реи да их е едноставно дао, него да их
е подарио, ставауи на образ украс Свое сопствене природе. Меутим,
како е ум нешто чулима недоступно и бестелесно, дар би био непреносив
и недодеив, ако се егово кретае не би проавивало кроз неко изобре-
тее (изумитество), због тога е и било потребно такво устроство органа,
како би ум, као своеврсна карика говорних органа, образоваем неких зву-
кова могао да обасни унутраше кретае8. У своо Велико катихези9
св. Григорие упуууи на разлику измеу Божие Речи ( логоса Божиег)
и наше речи наглашава да су наше речи неделатне, т. да немау засебног
постоаа. И у едном и у другом наводу св. Григорие гледа на език као
на божански дар кои нас измеу осталог чини сличнима Богу, али увек на-
глашава да то бива захваууи Духу Божием. Дакле език е дар Духа. У
четрнаесто глави свога дела О човеково природи Немесие Емески10 дели
душу на унутрашу и изговорену реч. Та изговорена реч по ему есте, али
и не мора увек бити мерило наше словесности. Приписууи ту реч управо
души, он на другом месту каже да е она дар. Свети Григорие Богослов у
своо беседи на Педесетницу када говори о силаску Светога Духа каже да
су апостоли едним гласом говорили, али да су многи езици излазили, те
да стога то показуе да су они били чудотворци с езицима Духа11. Свети
Василие Велики у свом делу О Духу Светом са великом лингвистичком
прецизношу и великим знаем жели нагласити да се речи не могу упот-
ребавати онако како то чине еретици, ве са иховим правим значеем, т.
са оним значеем кое те речи истински и имау, а то значее дае нам Дух
7 Упоредити: Михаил Скабаланович, Тумачее типика, Шибеник 2004, превео Слободан
Проди, 29-3.
8 Св. Григорие Нисиски, О стварау човека, глава девета, у зборнику Господе ко е чо-
век?, приредио ован Србу, превод Антонина Пантели, Београд 2003,19-20.
9 Упоредити : Grgur iz Nize, Velika kateheza, Sluba Boja, Makarska, 1982, 100-102.
10 Немесие Емески, О човеково природи глава четрнаеста; у зборнику Господе ко е чо-
век?, приредио ован Србу, превод Антонина Пантели, Београд 2003, 14.
11 Св. Григорие Богослов, Беседа на Педесетницу, одломак 1. у Празничне беседе, Тре-
биеВрачка Баа 2001, превео Еп. Атанасие евти, 11.
L O G O S
194
ован Миланови
Свети да га спознамо12. Дакле език е та кои омогуава разумевае тани
Христових, домостро спасеа, а по речима св. Василиа Великог помаже
нам да схватимо и тане вере.
Било би неопходно после овог, првог дела овог рада у неколико речени-
ца свести главне сегменте и идее кое ми е била жеа да прикажем.
1) Предае Цркве сведочи о томе да е език дар Божии човеку. Кому-
ницирае е човеку омогуено ош у Рау. Прародитеским падом дошло е
до декаденцие тог дара. Та се могуност Духом Христовим вратила у ова
свет. Истинско разумеваа едино постои у Цркви, Христом, у Христу, у
Евхаристии.
2) Господ Христос доноси собом сву асноу. Сам учи да се све ствари
могу едино име разумети. Исто тако наглашава да схватае и говор (език
у Цркви), ние психолошке ве, ако се тако можемо изразити, онтолошке
природе. Демитологизациа се врши личношу Богочовека Христа, а не
неким споашим разоткриваем.
3) език у рано Цркви ние увек, посматрано у данашем смислу те
речи, био разумив, т. Црква е сав сво говор исказивала и тумачила Духом.
асноа помова долазила е због еднодушности Евхаристиског сабраа.
Наравно то не значи да се ништа ние разумело, ве само да се разговетност
езика ние у толико мери наглашавала.
4) Свети оци у складу са Духом Цркве увек говоре о езику као дару
од Бога, чак и као о икони Божио, с тим што ту икону не схватау у смислу
потпуне иконичности, т. ту врсту иконичности тумаче аналогно постоау
Речи Божие у Бога Оца коа е вечна, а коом смо ми управо створени. Дар
езика есте оно што чини да се иконичност асние и бое схвати, што е у
потпуности у складу са целокупним Предаем.
2. црква и езикмеУСобни Утицаи
У овом делу рада бие размотрени проблеми езика везани за пре-
воее, затим утица Цркве на език и поаве у вези са езиком кое су се зби-
ле у време св. брае Кирила и Методиа. Разлог због ког е проблем езика
бити посматран у овом делу рада кроз епоху св. брае есте та што нам е
жеа да приказавши едан сегмент црквене историе у ком су утицаи били
могуи и били реалност, погледамо како и у ком правцу посматрати дана-
ше стае.
2.1. Утица цркве на езикСвета браа и Стварае новог пиСма
Било би незахвално започети одеак, а при том у кратким цртама не
12 Bazilije Veliki, Duh Sveti, Sluba Boja, Makarska,1982, одеак 1, 64-6.
L O G O S
богослужбени език српске цркве
19
представити дух и дело св. брае. Роени су у околини Солуна, школова-
ни на навишим школама царске Византие. После мисионарских, успешних
подухвата код Сарацена, после разних спорова са евреима, претрпених
мука, жеи, глади, слабог здрава, ту двоицу чека краи и навеи посао.
Били су они идени творци не само новог писма ве, може се реи, и нове
културе. По послушау, а за потребу словенских племена, после четрдесет
дана поста и молитве измишена е прва словенска азбука. Прве речи кое
су преведене биле су речи о оваплоеном логосу Божием (упоредити о-
ван 1. гл.). Константин помогнут благодау Светога Духа13 састава аз-
буку од 38 слова. Одмах након тога када су испуени елементарни услови
за превоее, Константин започие са превоеем одреених богослуж-
бених кига на нови език. Киге кое су превоене биле су управо веза-
не за богослужеа. Тако су прве преведене киге биле: Псалтир, одреени
одломци из еванеа и из Апостола, делови Часослова итд. Што се тиче
самог текста литургие претпостава се да су сами, увидевши менталитет
Словена, саставили текст литургие, у складу са свештеним обичаем првих
векова када е свака Црква имала своу литургиу. Ево шта о томе каже отац
Георгие Флоровски: То е било стварае и формирае самога словенског
езика, егова унутраша христианизациа оцрковее, преобража саме
стихие словенске мисли и риечи, словенског логоса, саме душе народа.
Словенски език се изградио и оачао управо у хришанско школи и под
аким утицаем грчкога црквеног езика, то ние био само езички процес ве
управо формирае мисли. Утица хришанства осеа се дае и дубе од
чисто религиозних тема, осеа се у самом маниру мишеа14. Види се да
е улога свете брае била уистину врло велика, ихов рад е утицао на фор-
мирае етоса словенског народа као Христовог етоса1.
Други сегмент кои би свакако требало нагласити есте следее: света
Браа нису користила народни език у богослужбено употреби онако како
се то замиша. Звучае чудно, али света Браа, познавауи Словенски е-
зик нису у потпуности користили сами език, ве су ушавши у дух езика у
логос езика извршили навеи утица на формирае езика (нормативни
облици, стварае нових богословских термина и израза, давае новог зна-
чеа ве постоеим речима итд.) и дали коначне смернице у ком правцу е
се он дае не само развиати ве и постоати. Поучени идеама свог великог
учитеа и оца св. Фотиа Цариградског, они су подржали благодатну раз-
новрсност езика као богодани дар Духа Светога и такав начин следовали
предау Цркве сачуваном кроз векове.
О проблемима кои су их задешавали неемо пуно говорити. Осврнуе-
13 Упоредити: Житие свете брае Кирила и Методиа, у Житиа светих за Ма, архиман-
дрит др устин Попови, Београд 1974, 243-283.
14 Георгие Флоровски, Путеви руског богослова, Подгорица1997, 19-20.
1 Упоредити: Владика Атанасие, Свети равноапостоли Кирило и Методие, у зборнику
Живо предае у Цркви, Братство св. Симеона МироточивогВидослов ТврдошкиТврдош
1998, 249-280.
L O G O S
196
ован Миланови
мо се едино на проблем кои су имали са троезичницима. У Венеции су
имали први веи спор са поборницима овог схватаа. У расправи коу е во-
дио свети Кирило окарактерисао е овакво схватае као ерес триезични-
ка, а оне кои га подржавау назвао е пилатовцима (разлог е свакако асан,
Пилат е дао да се пресуда Христова испише на три езика). Света Браа су
увек и на сваком месту заступала сво духоносни став да е сваки език бла-
годатан уколико се на ему чуу речи спасеа и на ему слави Бог.16 Кроз
све муке и пате, и кроз своу блажену кончину остали су верни сведоци
овог става.
2.2. Утица езика на црквУСвета браа и ихов знача за
формирае црквене СвеСти и знача за формирае народне СвеСти
У претходном одеку ве смо се у велико мери дотакли свега онога
што се могао назвати утица езика на Цркву. Но укратко емо се осврнути
на сами знача свих тих дешаваа и у неколико реченица скренути пажу
због чега су нама удима у Цркви у XXI веку корисна сазнаа о тим зби-
ваима.
Посматрауи историу словенских народа можемо видети колико е на
формирае свести народа, а кроз то и словенских држава утицало форми-
рае Црквеног езика. Ову чиеницу износимо не са жеом да би показали
да су Црква и држава неодвоиве, ве да е сваки рад Цркве увек имао пло-
дотворног утицаа и на саму народну свест, т. на формирае духа едног
народа. Разлог е томе свакако асан, Црква увек узводи човека ка пуном и
истинском сазнау, могло би се реи да дае човеку (у том контексту и на-
роду), пуни идентитет. То свакако води томе да се у односу на теже других
народа увек раала свест о оригиналности, единствености дотичног народа
(у овом случау Словена). Тако се може набое разумевати утица езика
Цркве на формирае народне свести.
Следеа ставка тиче се езика као живог, као дара кои се користи за
надграду веза и односа. Света Браа су оформивши език увела словенске
народе у породицу културних народа, народа са култом. Дате су вее могу-
ности за развиае самога езика, и на такав начин отворене могуности да
се език, како народа тако и Цркве почне развиати и доживавати промене.
Бро уди у Цркви поваавао се док се богослужее вршило на народу зна-
ном езику. Разумевае служби доводило е до веег разумеваа богослова
Цркве, али е у исто време доводило и до поаве секти и ереси кое су управо
захваууи езичко бариери погрешно поимале то исто богослове Цркве.
Користиле су език без учествоваа у живом Телу Христовом. Декаденциа
хришанства код Словена догаала се управо онда када дух Свете брае бива
спутаван, т. када е на просторима ихове мисионарске делатности почело
деловати немачко свештенство насием и употребом Словенима страних е-
16 Житие свете брае Кирила и Методиа, у Житиа светих за Ма, архимандрит др
устин Попови, Београд 1974, 272.
L O G O S
богослужбени език српске цркве
197
зика (латинског и немачког).17
На крау неколико закучака:
1) Света браа Кирило и Методие су жеом да учине све народе уче-
ницима Христовим почели рад на езику. ихова идеа и жеа есте била
да Христа учине асниим. Користили су се средствима и езиком кои е ве
постоао, али су извршили егово христианизовае, употпуее, поа-
шавае и демитологизациу. Посматрали су език као дар Божии, и то
као жив и променив.
2) език у Цркви истовремено врши утица и бива под утицаем. е-
зиком, кои су можемо реи оформила света Браа, говорено е и писано у
првим актима и на дворовима. Тако е дошло до тога да се език почне раз-
виати, како у Цркви тако и у држави.
3) асноа езика е потпомагала да се народ веже за Цркву, схвати, т.
почне схватати живот у Цркви, али е у исто време отворена могуност да се
развиу секте и ереси.
3. проблем поделе езикана народни и црквени (богоСлУжбени)
език (шизофрениа или раСкол)
3.1. разво езика У периодУ поСле Свете брае
език у периоду после Свете брае доживава сво разво. Почие се
са превоеем како богослужбених кига тако и кига кое се користе као
редовно литерарно штиво и то не више само у манастирским заедницама.
Зна се да се у периоду средевековне Србие на дворовима српске властеле
читала лествица св. ована лествичника, Псалтир, затим преводи беседа св.
ована Златоустог и друго. Можемо реи да долази до процвата кулутуре
езика, говора и писаа у то време. Нажалост навеи део необразованог
народа остае изван свих ових токова, изузев у едном сегменту. Сам народни
говор служи за дефинисае разлика кое почиу бивати све евидентние, а
тичу се самих превода, преписиваа и уношеа нових речи у киге. Тако се
стварау националне рецензие и почие се стварати први аз меу словенс-
ким езицима. Настанак рецензиа ние се у оно мери одразио на език кои е
Црква користила, стога што су се оригинали превода и дае употребавали
у богослужеу. Но разлог због ког су се поаве код богослужбеног езика Цр-
кве ипак дешавале есте следеи: сами свештенослужитеи нису говорили
оним езиком кои су користили у Цркви, те се у саме текстове заменом или
погрешним преписиваем уносе изрази карактеристични за дотичну говор-
ну област.
17 Упоредити: Ружица Баи, Социолингвистички аспекти префернцие црквенословен-
ског или стандардног српског езика у своству богослужбеног езика Српске Православне
Цркве, необавен магистарски рад, 72-84.
L O G O S
198
ован Миланови
3.2. наСтанак аза измеУ народног и црквеног езика
Комплетан сплет околности, од коих е само о некима бити реч овде,
утицао е на даи разво и расцепканост коа е настала измеу народног и
црквеног езика. Дакле укратко емо навести неке од их:
а) Горе споменуте националне рецензие имале су утицаа у том правцу
да се кижевни език почео приближавати народном езику. С обзиром на
непромениви карактер молитава и молитвослова, та утица ние био ве-
лики на саме богослужбене текстове изузев у случау када су они превоени
и преписивани, приликом чега су преводиоци и преписивачи могли уносити
карактеристике националне езичке групе.
б) Потпадае под турску власт. То е био период када долази до безма-
ло потпуне стагнацие развоа било какве врсте преписиваа и саставаа
нових текстова (у односу на период пре ропства, бро богослужбених текс-
това кои су оригинално настали у овом периоду свакако е мали). Затим у
том периоду утица фанариота утиче на пораст незаинтересованости српског
жива за Цркву. Та се незаинтерсованост огледала кроз бокот свега онога
што су фанариоти собом донели (език, саме службе на грчком езику итд.).
в) Прелазак едног дела српске популацие на териториу Хабзбуршке
монархие. У два наврата Срби су се селили у правцу северау Хабзбуршку
монархиу (1691. и 173. год), где су долазили у додир са новом културом и
другачиим начином мишеа. На их е свакако утицала буржоаска рево-
луциа, покрети просветитества и рационализма са своим идеама. Тако се
идеа о разумивости богослужеа почие полако авати и у Срба. Борба
за народни език коу су започели Вук и Копитар била е ништа друго до смео
и легитиман исказ жее уди од киге тога доба.
3.3. вУк и егова реформа, проблеми кои СУ наСтали поводом
богоСлУжбеног езика поСле тога
Расцеп кои настае доласком у Хабзбуршку монархиу бива све веи од
оног момента када Срби у жеи да се приближе Русима, али и да се донекле
одбране од насртиве римокатоличке пропаганде, прихватау не само рус-
ке богослужбене киге ве у сво свакодневни живот желе увести и слава-
носребски език. Ту мешавину руског, црквенословенског и делом српског
езика, било е могуе толерисати из простог разлога што су политичке окол-
ности диктирале и та сегмент свакодневног живота (мисли се на зависност
од Русие као велике православне силе). То е за последицу имало потпуно
ишчезаве српскословенског езика, националне рецензие српског народа,
у богослужбено употреби. Можемо реи да е то едан од кучних разлога
због коих се данас налазимо у овакво ситуации по питау богослужбе-
ног езика. Српскословенска рецензиа е у сваком случау била ближа слу-
ху народа. Уласком руске рецензие долази до неприродног и неочекиваног
развоа када е реч о богослужбеном езику. Можемо само констатовати да
L O G O S
богослужбени език српске цркве
199
се ишчезнуем српске редакцие старословенског езика (српскословенског
езика) створио вакуум, изгубио едан природни след кои е могао да реши
проблем и умаи аз, расцеп кои е настао измеу народног и црквеног бо-
гослужбеног езика.
Увидевши да е проблем у неразумевау и да постои разлика и то еви-
дентна, Вук у едном од писама Епископу бачком Платону Атанацковиу
спомие да е словенски език еднооно што се налази у Црквением ки-
гама, а српски език другооно што чисти народ наш говори18. У том прав-
цу осмишава азбуку, пише нови речник, ствара прву граматику, а све са
цием како би език приближио народу (Камо среа кад бисмо ми могли
киге писати, као што народ говори19). То му е свакако пошло за руком,
но настао е нови проблем, бар у погледу теме коом се бавимо. Створен е
непремостиви аз измеу народног и црквеног езика. Долази до колизие у
друштву о схватау Цркве. Црква се од сада па надае почие схватати као
конзервативна установа коа нема слуха за народ, затим коа не иде у стопу са
светском културом, а сведоци смо да та етикета до данас почива на Цркви.
3.4. одноС црквеног и народног езика поСле вУкове реформе
Актуелизовае проблема богослужбеног езика бива све присутние.
Вуков рад бива усвоен од слободоумних мислилаца српске елите, пошто
се то свакако слагало са политичким идеама тог доба. Тако е идеа о Ср-
пско Воводини, самостално области у коо е Срби слободно мислити,
кретати се и говорити сво език, без уплитаа виших ауторитета, имала удела
у поачавау жее за прихватае новог српског езика и писма. Неоства-
ривае поединих сегмената те жее изазивало е бунт и разочарее: Ова
период обележен е разочареем око укидаа Српске Воводине, поача-
ном борбом за црквеношколску аутономиу, сукобима представника наро-
да окупених око Светозара Милетиа и ована Суботиа са присталицама
Патриарха Самуила Маширевиа и вишом ерархиом око учеша лаика у
управау црквеним пословима ( Слиепчеви 1991, стр, 168-196), а томе
свакако треба додати и еавае одушевеа према Русима, посебно после
поског устанка из 1863., те изложеност модерним духовним, културним и
политичкодруштвеним струаима коа су допирала са Запада20. Сматрам
да су поава тихог клерикализма у редовима Српске Цркве у Хабзбуршко
монархии, замирае црквеног живота, утицали на збиваа коа су следила.
Ве у то време (мада давно и пре ега), ствара се тензиа измеу Цркве и тзв.
слободоумних мислилаца. Томе е у многоме помогао и език. Отворени
наступи Митрополита Стратимировиа као и егових наследника, против
18 Вук Стефанови Кари, Писма Епископу Платону Атанацковиу, у О езику и ки-
жевности III/ 1, Просвета, Београд 1987, 189.
19 Исто 196.
20 Ксениа Кончареви, Расправе о богослужбеном езику у Срба (1868-1969), Српски
език, бро 1-2, година 2, Београд 1997, 198.
L O G O S
200
ован Миланови
Вукове реформе имали су за последицу захладее односа меу онима кои
су ту исти реформу заговарали и онима кои су били против е, те е Цркву
то ставало у такву позициу да мора бирати, или са Вуком или против ега.
Црква схвативши да е проблем езика ипак нешто што е у овом случау
проблем српског друштва у целини, покушала се искучити из свега тога,
на такав начин што се ние уплитала у расправе на ову тему. Но са пробле-
мом се имала суочити унутар себе саме ер се проблем богослужбеног езика
тицао и народа Божиег.
Закучак:
1) Разво езика у периоду после свете брае се наставио у складу са
настанком националних рецензиа, што доводи до ствараа разлика измеу
Црквеног и народног езика.
2) Сеобе Срба, доводе до потпадаа под туи утица, а из жее да се
очува национална свест, долази до везиваа са Русиом. То изазива губитак
употребе српске рецензие старословенског езика у богослужеу.
3) Ствара се славаносербски език кои наилази на негодоваа, и пола-
ко бива замеиван народним езиком.
4) Вук Стеф. Караи има жеу да омогуи народу да користи и пише
езиком кои говори. То продубуе аз и разлику измеу говорног (сада ве
и писаног езика), и црквеног богослужбеног езика.
) Немауи решее за проблем, Црква се труди да се не меша у рас-
праве кое су настале. На такав начин расцеп наства да живи све до дваде-
сетог века.
4. проблеми Са богоСлУжбеним езиком У дрУгим црквама
Направиемо малу дигресиу, а све у циу како би приказали како су
се са донекле сличним проблемима суочиле, или имале намеру да се суоче,
Московска Патриаршиа и римокатоличка Црква.
4.1. проблеми рУСке цркве везани за богоСлУжбени език
Разлог због ког емо се у даем делу рада позабавити проблемом бо-
гослужбеног езика Руске Цркве, есте та што се на примеру Руске Цркве
набое могу увидети ставови поединих уди кои су били за или против
увоеа народног езика у богослужбену праксу, односно различит однос
поединаца према црквенословенском езику. Ставови кои су изречени на
припреми Сверуског сабора за 1917. годину могу нам послужити да увидимо
како и у ком правцу се кретала не само богослужбена пракса него и бого-
слове тих децениа.
Прве реформе започео е Руски патриарх Никон (162-1666). егова
L O G O S
богослужбени език српске цркве
201
жеа за исправаем богослужбених кига кое су у то време биле пуне,
што преписивачких грешака, што богословских и догматских недоследности,
лоше се одразила на црквени живот у Русии. Жеа, на почетку врло искре-
на и добронамерна, показала се на крау као промаша. О чему се радило?
Патриарх е, у жеи да изврши ревизиу богослужбених кига и погрешне
црквене праксе, почео користити писмене забране што е код конзервативаца
изазвало праву смуту. Меу има поавили су се и тзв. зилоти кои су се
супротставили патриарху, протопоп Авакум Кондратев (кои е и постра-
дао зарад своих убееа), акон Теодор Иванов, монах Аврамие и др. у
своим тежама за очувае старе (и погрешне праксе), нису се устручавали
ни да изазову раскол старовераца, кои е неколико стотина година био при-
сутан у руско Цркви. То е изазвало повлачее патриарха Никона, егово
рашчиее, а самим тим ставена е забрана да више било ко почне радити
на такво врсти ревизие богослужбених кига, као и то да се на такав начин
више икад почну спроводити реформе . Испоставило се, како е то прика-
зао Никола Успенски у своо студии о ово ревизии, да е она била ништа
друго него уистину едан промаша како богословски (ер е увела директно
римокатолички утица у православну Цркву уопште), тако и езички (ер ние
спровоена на правилан начин). Био е то едан неславан покуша, кои е
собом носио више штете него користи21.
Дакле, проблем езика заокупао е руску црквену ерархиу дуги низ
година и егово присуство осеало се управо захваууи староверцима.
Проблем е поново заживео у оном периоду када на власт у царско Русии
долази цар Петар Велики (половина 17. века). егову владавину карактери-
сало е окретае Русие ка западним вредностима. То е условило и опадае
улоге Цркве у народном животу ( при том се мисли на поаву бунтовних
мишеажеу за одваае државе од Цркве, жеу да се Црква избаци
из свакодневног живота). Револуциа у Русии, може се слободно реи, била
е само ака реакциа на сву затвореност и учмалост, како друштва у целини
тако и црквеног живота тог доба. Требао е бити сазван и сабор22 кои би се
позабавио тим питаима23.
21 Упоредити: Никола Димитриевич Успенски, Колизиа двеу теологиа при ревизии
руских богослужбених кига у 17. веку, Краево 2004, превод са руског Ксениа Кончареви,
-8 и 38-3.
22 Мисли се на Сверуски сабор кои се имао одржати 1917. год. и кои е имао за ци да
реши многа питаа коа се тичу саме богослужбене праксе, меу коима би се нашао и език.
23 Потехин. 13; исп.: ОЕА. I. 29; II. 316. III. 498. преузет из Протоере Никола Балашов,
На путу ка ликтургиско обнови, необавено, превод Ксениа Кончареви, глава 2: О бого-
службеном езику: Ево шта у предсаборским списима пише Епископ енисески Евтимие:
език наших богослужбених кига захтева веома бриживо исправае. ош у доба
када се Библиа преводила на руски език поавило се, као неодложно за решавае, питае
о превоеу богослужбених кига на език доступан разумевау веине. Али убав руског
народа према словенском езику и егов знача за обедиавае свих словенских племена
у православно вери чине неминовном нашу жеу да език словенски остане богослужбени
език православног руског народа. У том случау, меутим, неопходно е без оклеваа при-
ступити исправау богослужбених кига. Наиме, език заступен у има, чувауи грчки
L O G O S
202
ован Миланови
Било е и оних кои су били против било какве реформе. Тако протоере
Георгие Шавески каже да то и ние тако добра идеа ер она захтева пре-
кид односа и традицие коа е спо предака и савременика24. Но закучци и
едне и друге стране (и новатора и козервативаца, како су се звале те две
струе), био е да се мора изнаи неко решее. Да ли би сабор уродио пло-
дом врло е неизвесно управо због свих оних околности кое су се догодиле
(реч е управо о Октобарско револуции, коа е са собом носила неописиве
тешкое и суровости са коима се имала суочити цела Црква). Чини се да би
побошаа свакако било. едино што е било важно у периоду кои е насту-
пио за Цркву у Русии, било е сачувати живу главу. Тако се о проблемима
езика више ние имало кад расправати2.
4.2. проблеми римокатоличке цркве везани за богоСлУжбени език
Римокатоличка Црква, као една од накомпактниих целина када се го-
вори о употреби едног езика, надуже е опстала. Проблем езика у бого-
служеу поавио се у Римокатоличко цркви оног момента када се поавио
покрет литургиске обнове, како пре Другог ватиканског сабора тако и пос-
ле ега. Овде емо само у неколико црта навести основне проблеме и идее
тог покрета.
Унификоваем коришеа едне мисе26 (Римске мисе) у римокатолич-
ко Цркви читав Запад прешао е на употребу едног езика (латинског). Раз-
лози због коих е то чиено двоаки су: с едне стране, оме се настоао
обезбедити веи степен единства различитих држава кое е под своом вла-
шу држала ова династиа (реч е о династии Карла Великог; прим. аут.), а са
друге стране се на ова начин остваривало присние единство са самим Ри-
мом27. Проблеми настау онда када се због велике различитости самих ези-
ка (народног и латинског), увиа опадае народног учеша у богослужеу.
ред речи и реченичних делова и грчке творбене моделе, потпуно скрива, а веома често чак
и до ереси изопачава смисао и садржа многих богослужбених штива и песама. едино е
уношеем измена у та езика томе се послу мора приступити одмахдо нивоа кои би обез-
бедио егово разумевае и онима кои нису систематски учили словенску граматику могуе
сачувати убав данашег поколеа верног народа према црквеном езику и оданост ему.
Разуме се, штампае исправених богослужбених кига не би смело да поништи нити да
умаи знача кига кое су сада у употреби, како се не би поновила жалосна збиваа до коих
е дошло за време Никонове реформе.
24 Протоере Никола Балашов, На путу ка ликтургиско обнови, необавено, превод
Ксениа Кончареви, глава 2: О богослужбеном езику.
2 Све
Све оне
оне кое
кое ова
ова тема
тема интересуе
суе упууемо
упууемо на:
на: Прот
Про оере
тоере Нико
Ник ла
ола Балашов,
лашов, На
путу ка ликтургиско обнови, (на руском езику), и на: свештеник Владимир Вукашинови,
Литургиска обнова у двадесетом веку, Магистарски рад, БеоградНови СадВршац 2001,
поглаве В, 131-134.
26 Реч е о Каролиншко литургиско реформи за време Карла Великог (768-814), а све у
жеи да што више осигура мир и прекине постоае различитости у богослужбено пракси.
27 Владимир Вукашинови, свештеник, Литургиска обнова у двадесетом веку, Магис-
тарски рад, БеоградНови СадВршац 2001, 12-13.
L O G O S
богослужбени език српске цркве
203
То доприноси да се Мартин лутер те чувене 117. год. одлучуе за употребу
народног, говорног езика не само у богослужеу, ве и покрее превоее
Светог Писма на народу знан език. То бива опште прихваено, а лутер уп-
раво због те свое отворености добиа све више присталица у народу и влас-
тели коо е било доадило да трпи безпоговорни ауторитет Цркве. една од
девиза тог младог покрета (протестантског покрета), била е управо употре-
ба народног езика у богослужеу. Римокатоличка Црква морала се суочити
са великим броем проблема, меу коима и са езиком коим се користила
на богослужеу. Из тог разлога сазван е Тридентски сабор (14-163.год),
кои е требао бити одговор на Реформациу. Оци Тридентског сабора, остау
при томе да се у употреби користи латински език28. Решено е да се извр-
ше извесна прочишаваа саме мисе (богослужбених текстова, практичних
ради итд.). Затвореност по питау езика и дае настава да постои, што
е учинило да остале одлуке сабора не заживе у потпуности.
Ми емо прескочити извесне моменте у истории овога проблема, а то
само из разлога како би уштедели на времену и како не бисмо изгубили из
вида смисао рада. Као потпуни заокрет, како по питау учеа тако и по
питау саме црквене праксе, новине у богослужбени живот уноси Други
ватикански сабор. Одлуке овог сабора по питау езика су знатно блаже.
Допушта се увоее народног езика у богослужеем а све са цием како би
учеше верног народа било све вее. Препоручуе се да се одреени делови
мисе ипак служе на латинском како би се очувала свест о единству свих под
едном главомРимом, на ком е да одобри сваку употребу новог (народног)
езика.29 То су биле основне чиенице везане за проблем богослужбеног е-
зика у римокатоличко Цркви.
И на крау да закучимо:
1) И у Руско Цркви и код Римокатолика жеа за ревизиом и ис-
праваем богослужбених кига и употребом народног езика ава се у
периоду заживаваа литургиске обнове.
2) Неопходна е опрезност приликом превоеа самих кига.
3) Употреба народног езика види се као едан од момената кои е бит-
но утицати на активние учеше народа у богослужеу.
4) Не препоручуе се потпуно прекидае са езиком кои су цркве ко-
ристиле у богослужеу у ранием периоду (о Руско Цркви се на ову тему
може говорити само хипотетички, т. да е дошло до заживаа предсабор-
ских одлука).
28 Упоредити са: Владимир Вукашинови, свештеник, литургиска обнова у двадесетом
веку, Магистарски рад, БеоградНови СадВршац 2001; 27-28.
29 Drugi Vatikanski koncil, dokumenta, latinski i hrvatski, ranska sadanjost, Zagreb 2002;
одеак Liturgijski jezik, 36, 1-4, 27.
L O G O S
204
ован Миланови
5. богоСлУжбени език У СрпСко цркви данаС
(перСпективе решаваа проблема)
5.1. разлози за прелазак на народни език У нашо помеСно цркви
У овом одеку последег одека рада обратие се пажа на два сег-
мента. Бие речи о позитивним и негативним разлозима за прелазак на срп-
ски език.
Како што е ве било наведено у глави 3.4. жее за преласком на народ-
ни език су биле итекако присутне. Почетак двадесетог века (и то треа и че-
тврта децениа) довеше до живог интересоваа за промену богослужбеног
езика. Броне периодичне публикацие и расправе бие писане на ту тему. За
то е се интерсовати и аутори монографских радова о црквеним реформама30.
Други светски рат узрокуе затише када е реч о ово теми. Ве шездесетих
година двадесетог века ово питае почие се темение разматрати. Да ви-
димо укратко кои су били разлози повеане заинтересованости за употребу
српског као богослужбеног езика у периоду од 1868. до 1969.год.:
1) Неразумивост богослужбеног езика пастви. У своо представци др
Константин Пеичи Свештеном Синоду говори о томе како е велика штета
што се не употребава народни език, сматрауи да то чини молитву не-
плодном. Сматра да е неопходно да молитва буде и разумена од молиоца и
од срдца му схваена и осеана31. Сличну констатациу износи и митрополит
Дамаскин кои констатууи да се наш српски език без обзира на све ипак
пуно разликуе од црквенословенског, и да е он стран и неразумив не само
народу него у вео мери и свештенству32.
2) Потреба оживаваа духовног живота у народу. Постоала е
претпоставка да се то може извести управо увоеем народног езика у бого-
служее. Ево занимивог предлога архимандрита др Петрониа Трбоевиа,
настоатеа ман. Шишатовца. Говореи о употреби народног езика он каже:
Требало би нашу цркву мало више национализирати, онда е душа народна
поново распламтети се побожношу и пригрлити свето Православе. Цр-
ква е се напунити, а место чамотие и досаде, коа се данас чита на лицу
присутних у цркви, поавие се ведрина душевна, интересовае, побожност
и ревност.33 Дакле обнова црквеног живота у велико мери зависи од разу-
меваа служби. То е донекле мишее кое се и данас по питау Евхарис-
30 Видети: Н. М. Трбоеви, О реформама црквеним, Сремска Митровица, 1931. 93.
31 К. Пеичи, Побожне жее христианске, православном Синоду и народноцрквеном
Сабору србском од 1.униа 1869. поднешене и предложене, Панчево 1869, 27.
32 Д. Грданички, О употреби српског езика у нашем богослужеу, у Гласник СПЦ, XLIV,
бр.7, 1963; 29-264.
33 Н. М. Трбоеви, Богослужбени език православне цркве, у Весник Српске Цркве,
XXXV, 1930, бр.4, 272-292.
L O G O S
богослужбени език српске цркве
20
тиске обнове заступа.
3) Проблем езика ние догматске природе, т. сами език не задире у
догмате Цркве. Он се може посматрати као чисто практично средство кое
у много чему може помои (вее учествовае верних, могуност праеа
самих служби итд.) мисии Цркве, поготово данас.
4) Црквенословенски език се доживава као архаизам, као заостали
део прошлости ког се треба ослободити.34
) Секте и друге конфесие се служе народним езиком што им пружа
велики успех код народа кои ние утврен у вери.
6) Црквенословенска молитвослова народ посматра као чаробачке
формуле3, немауи при томе свестан хришански однос. То е проблем
кои, може се реи, стварно есте присутан до данаших дана.
7) Политички разлози. Ради се о томе да е у духу идеологие угосло-
венства коа е у то време заговарана од стране власти (мислимо на Краа
Александра Уединитеа), а због што присниег зближаваа три народа,
постоала тежа да се оформи нешто као единствена народна црква са е-
динственим езиком на ком е се троимени народ36 заедно молити Богу.
То е самим тим довело до закучка да се црквенословенски език сматра
непотребним, ер он смета да до те единствености дое.
8) Просветитеска мисиа Цркве се доводи у питае. Немогуност ра-
зумеваа богослужеа доводила е у питае опстанак и сврху веронауке.
Чему учити напамет молитве на црквенословенском езику кои е нера-
зумив?
9) Ве постоеи преводи говоре о томе да се српски език може и треба
употребавати у богослужеу. При том се мислило на превод Светог писма
Старог и Новог завета, као и поединих богослужеа.
10) Позиваа на ауторитете. Говорено е о томе како е нпр. Владика
Никола употребавао српски език на богослужеу као и да е створио ори-
гинална дела на том езику. У исту сврху навоена су и имена Еп. др Иринеа
ириа, Еп. др Георгиа летиа и патриарха Варнаве (Росиа).37
Неки од ових проблема ( 1), 2), 3), 4), 6) и 9)) су и данас ако не у пот-
пуности, а оно добрим делом присутни. Начин на кои е се они решавати
зависи од заинтересованости самих уди у Цркви.
34 Упоредити: Ксениа Кончареви, Расправе о богослужбеном езику у Срба (1868-
1969),Српски език, бро 1-2, година II,, Београд 1997. 202.
3 Преузето из: Ксениа Кончареви, Расправе о богослужбеном езику у Срба (1868-
1969),Српски език, бро 1-2, година II,, Београд 1997. 204.
36 Д. Кати, Народна црква са гледишта народних потреба, агодина, 1921; 47.
37 Упоредити са: Ксениа Кончареви, Расправе о богослужбеном езику у Срба (1868-
1969),Српски език, бро 1-2, година II,, Београд 1997. 202-20.
L O G O S
206
ован Миланови
5.2. преводи на СрпСки език
Вуков и Даничиев превод Светог писма на српски език отворили
су врата за почетак превоеа одреених богослужбених кига на српски
език. Управо због резервисаности Цркве према превоеу, оно се полако
спроводи, да би у друго половини двадесетог века почело да доживава сво
процват. Тако се поред постоеег превода Светог писма преводе и друге бо-
гослужбене киге. Први преводилац новие епохе есте свакако ава устин,
кои преводи литургие, Молитвослов и др. на српски език. Ту е и превод
службе Педесетнице, коу е превео са грчког оригинала Еп. др Ирине и-
ри. Преводи др Емилиана Чарниа и других, отворили су епоху превоеа
коа е у последо децении двадесетог века допринела томе да се почиу
на српски преводити и светоотачка дела. Нажалост преводи колико доброга
собом носе, имау и своу лошу страну. Ево примера:
1) Превоее никада не може бити единствено и уедначено. У свом
излагау на симпосиону поводом двестоте годишице од Вуковог роеа
коу е организовао Богословски Факултет 1987.год., игуман др Артемие Ра-
досавеви скрее пажу на нееднак превод у свих преводилаца, кои се
донекле коси и са самим поимаем богословских термина и израза. Он твр-
ди да та нееднакост есте последица недовоног рада и неорганизованости,
као и да недоследности у превоеу доводе до забуне.38
2) Сиромаштво српског езика богословским изразима, и свим езич-
ким исказима естетскоонтолошке природе кое постое у црквенословенс-
ком езику (како превести реч БЛАГОЕПИЕ или реч КРЕПКИ а да им
се не окри смисао). Блаженопочивши Владика Данило Крсти, говореи о
чиеници да е Вук Стеф. Караи уствари осиромашио српски език, тврди
да то доводи до парктичног изумираа поединих речи кое су, иако цркве-
нословенског порекла остале у употреби код Срба.39
3) Проблем са ког езика вршити превод. Да ли са грчког оригинала, цр-
квенословенског превода или користити српскословенски изворник. Затим
како и на кои начин одабирати текстове за превоее. Познато е да су сви
од горе наведених езика у погледу богослужбених песама и молитава имали
свое рецензие, што езичке (меан е език и стил), што садржинске приро-
де (писане су нове службе кое су замеивале старе службе или е убациван
текст у ве постоее службе).
4) Важан чинилац у погледу богослужеа есте свакако и певае. Поз-
нато е да српски език нема ону врсту мелодичности и ритмике коу посе-
дуе како грчки тако и црквенословенски език.
38 . Симпосион свршених теолога: език Цркве, Богослове за1987, Београд 1987; стр.
116.
39 Еп. Данило Крсти, Погранична зона измеу православне теологие и незнабожачке
психиатрие, у Патирско богослове, архим. Киприан Керн, Братство Св. Симеона Мирото-
чивог 1997, додатак, 321-32.
L O G O S
богослужбени език српске цркве
207
) Проблем свести о црквенословенском езику као свештеном езику.
Ради се о томе да, као што се предмети кои се користе за црквену употребу
не могу користити изван Цркве (не можемо се покривати фелоном кад нам е
хладно, нити користити путир када смо жедни!), тако се и език може свести
на литургиски употребни език.
5.3. могУа решеа
Пред сам кра да видимо кое су могуности у превазилажеу горе по-
менутих проблема везаних за богослужбени език у нашо Цркви:
1) Образовати аке и студенте богослова на такав начин да почну до-
живавати црквенословенски език као део свое историе како та език не
би ишчезао.
2) Подстицати изучавае и усавршавае црквенословенског езика
ради квалитетног превоеа свих богослужбених кига на српски език.
3) С обзиром на чиеницу да разумевае богослужеа ние везано
само и искучиво за асноу и разговетност текста у складу са Евахристис-
ком обновом вршити преводе и у исто то мери наставити неговае цркве-
нословенског езика.
4) У рад на превоеу укучити и познаваоце оригиналних богослуж-
бених дела зарад исправаа постоеих грешака и недоследности у текс-
ту.
) Обратити пажу на метрику и мелодичност преведених текстова, а
с обзиром на то да су и текстови оригинала писани тако да буду певиви
(писани су у стиху), извршити пребацивае преведеног текста у мелодиски
певиве песме (ставити их у стихове).
6) Као едну од могуности можемо навести и едан од новиих поку-
шаа, а то е повратак неких израза из црквенословенског езика, кои нису у
потпуности ишчезли из народног памеа. За то нам може послужити при-
мер Еп. Атанасие евтиа.
закУчак
Увидевши да език као дар Божии есте нешто што се меа у складу
са народом Божиим кои га користи, схвативши да език есте неухватив и
да е за нас уде у Цркви разумив без обзира на све околности едино кроз
Чашу спасеа, т. Христом и у Христу, можемо закучити следее:
1) По питау езика неопходан е велики труд и напор за изналажее
правог решеа кое е се огледати у неговау истинског Предаа. Дужност
нам е да приказуемо црквенословенски език као език кои има дугу тради-
циу и кои есте едан од сведока наше повезаности са другима у свету и у
L O G O S
208
ован Миланови
истории, и нашег идентитета.
2) Разговетност и асноа у Цркви долазе од Духа Светог. С обзиром на
то да е език дар Божии, Дух Свети се и име проавуе.
3) Зарад Христа и свете Чаше не смемо правити препреке било коме да
уе у Цркву. Управо език не сме бити една од препрека. Односеи се према
езику као према окошталом и непроменивом уништавамо свест о ему
као о дару Божием. Истинска мера свему е Христос, а не език.
L O G O S