ИНДИСКА ПИСМА
ПИСМО 1
ТриизасланикапишумахараиодМалабара.
Селам, светли наш махарао!
авамо ти, да смо прешли из праве Европе на Балкан, и ево нас у Србии, централно
држави балканско.
Ми смо ти се до сада савесно и тачно авали писмима и описивали утиске и опажаа
наша о народима европским. Сви су они врло удаени од нас, мислима, срцем и идеалима.
Наш е општи закучак, да е Европа болесник кои се прави здрав; бесомучник кои се
прави паметан; сиромах кои се прави богат и беспомоник кои се прави силан.
Главни узрок оваквог пада Европе есте отпад од Бога. Ми смо напустили Бога и Бог е
напустиo нас, говорио нам е едан немачки пастор. У Француско чули смо од неког ову
саркастичну реч: Некад е Христос ахао на магарцу, сада магарци ашу на Христу.
За целу годину дана нашег путоваа по европским земама ми смо се напорно трудили да
видимо везу уди са божанством, везу земе са небесима, то ест оно што е код нас у
Индии сасвим очигледно и упадиво! А, оно што е наважние у животу човечием.
Колико смо жудели да у неко трговини видимо призор тако обичан код нас у Бомбау и
Калкути, наиме, да се у одреено време за молитву трговац моли Богу, док муштерие
морау да чекау, али узалуд. Узалуд; нигде, и баш ниедан случа. Они само недеом
одлазе у храм на молитву, и то у тако маленом броу, да е то поразно. Испитивали смо,
рачунали и израчунали, да само едан од сто граана зна за храм и одлази у храм на
молитву, и то недеом. То значи, да у граду од 30.000 становника а таквих е градова
у Европи много 3.000 душа иде у храмове на молитву едном у седам дана.
Замишамо, како би се ти несреан осеао кад би чуо да се само сваки стоти човек у
малабарском царству моли Богу, о ти наjпрозрачнии цвете лотосов! 1
У Европи уди траже истину у науци а правду у еднакости. То су два напитка, коим е
опиено ово бело човечанство. Меутим кад смо испитивали нашли смо, да е и у едном и
у другом напитку више отрова него сласти. Нити е истина у науци нити правда у
jеднакости. Но говорити европецима против науке и уедначености онако е исто узалудно,
чак и опасно, као говорити пианим удима против вина и ракие.
Научници европски по универзитетима и академиама примали су нас са учтивошу без
убави, и позивали су нас да држимо предаваа о Индии. Кад смо год ми предлагали да
држимо предаваа о религии, о божанству, о мистериама монашким, о мудрости Веданти и
томе слично, они су то с презреем одбиали, па су уместо тога тражили да говоримо о
економским приликама у Индии, о политичким правима граана, о минералном благу наше
отабине, о статистици уди, животиа, извоза и увоза, и свега и свачега. Све, само не о
Богу, и не о тани човечиег биа пре роеа и после смрти. Били смо због тога очани.
Дисали смо ваздух европски као отров.
Сада мало лакше дишемо, овде на Балкану. Но о томе емо ти ускоро писати. Нека ти
Бог Вишну умножи дане и окрепи здраве. Нека си и веком и здравем богатии од нас
као што е тво златни престо узвишен над троногим столицама малабарских сеака.
1 Лотос е цвет, омиен у Индии и много спомиан у светим кигама индиским. Цвета над водом и ава се у разним боама. Има
кипова Будиних, на коима е Буда изображен како седи прекрштених ногу у цвету лотоса.
Пандит Гаури Шанкара
Рама амуна Сисодиа
Теодосие Мангала
ПИСМО 2
СисодиапишесвомебратуАруни
Селам, драги мо Аруна.
Мислили смо брзо прои преко Балкана, уморни и ожалошени утисцима из Европе.
Журили смо да што пре стигнемо у нашу драгу Индиу.
Мислили смо да е Балкан една безначана покраина Европе, без икакве оригиналности
и без икаква интереса за нас. ер знаш да смо ми у Индии едва што и чули за Балкан, као
рецимо што су Балканци едва што чули за наш свети град Бенарес или за будистички
Тибет. Али смо се ако преварили. По савету познатог приатеа Индие у Лондону,
Србина Митриновиа, ми смо застали у Србии.
Прво изненаее било е што смо добили позив из краевског двора да се авимо
крау од Србие. Кра то е махараа од Србие. Кра нас е примио са простодушном
убазношу. егова три сина говоре са им француски а меу собом енглески. То нас е
зачудило. Зашто да не говоре езиком свог народа?
Кра нас е напре упитао, како живи народ у Индии. Потом нас е питао каква е била
наша мисиа по Европи, да ли политичка или економска или културна. Одговорили смо да
нас е светли махараа од Малабара послао да испитамо дух и душу и карактер европских
народа, и да сазнамо основне узроке страшног Светског рата, од кога ни наша далека
отабина ние била поштеена.
Ваш махараа, рече кра, мора да е велики мудрац и Божии човек, кад е тако
нешто предузео. Но реците ми, племенита господо, ако ние тана, до каквих сте
закучака дошли? То ест, шта е проузроковало последи Светски поко?
Безбожност, као зла мака двеу злих кери: себичности и насиа.
Тако е, тако е! узвикну кра са радосним изненаеем, као кад би врачара
погодила некоме преврнуту карту.
У даем разговору кад сам а рекао да сам Кшатриа и да ме интересуе воска навише
после религие, он нас позва на смотру свое гарде на први дан Васкрса. А то е навеи
хришански празник кад се слави васкрсее Христа из мртвих.
Како то рекосте? упита кра. Ви рекосте да вас као Кшатриу навише
интересуе воска после религие. Значи ли то, да ваш сталеж вонички, кшатриски, ипак
интересуе религиа више него воска, е ли тако?
Тако е, светли махарао, одговорих а. За све сталеже у Индии, то ест за
брамине 2 , кшатрие, вашие и париу, религиа е пре свега и изнад свега осталога. Све
е испод религие и у светлости религие.
Кра, као нешто растужен, погледа у даину и рече:
Тако е. Управо, тако треба да е свуда и у свима народима.
*
2 Брамини,кшатрие,вашиe ишудре четири су касте, у кое е народ индиски подеен од незапамених времена. Брамини су
носиоци и тумачи философске мудрости. Они су навиша каста. Често пута брамини су сиромашнии од шудра, али ипак и
насиромашнием брамину кад се ави у друштву одае се прва почаст и пред им сви устау на ноге па и сами кнежеви. Кшатрие су
воничка каста. Они наслеуу то звае. Чувари су и браниоци народа и отабине. Вашие су трговци и пословни уди. Шудре су нанижа
каста, с коом уди виших каста не еду за едном софром, али послуу са има и друже се. Шудре су углавном земорадници. Они су
потомци покорених народа кои су насеавали Индиу пре доласка Индоевропеаца.
На дан Васкрса били смо у дворском храму. Божу службу служили су свештеници у
златотканим одеждама. Како смо после сазнали, код хришана служба Божиа означава
драму живота Христа Месие. Певала се една те една песма, час растегнуто и
маестетично, час брзо и с клицаем и безмало са играем. Певала се безбро пута. Та
песма гласи:
Христос васкресе из мртвих
Смру смрт сокруши
,,И мртвима у гробовима
Живот дарова.
Заиста, чудо и мистериа. а сам сав треперио од неке непоамне езе. Наши хришански
мисионари у Индии бескрано су сиромашни у сравеу са овим изражаем величанственога
Месие, победиоца смрти.
Свештеник е држао неку беседу, веома узбудиву. Но а сам молио нашег брата
Теодосиа Мангалу да се постара те да се преведе на хиндустански.
На крау службе сви присутни прилазили су крау и честитали празник овим речима:
Христос воскресе, нашто е кра свакоме одговарао: Заиста воскресе!
По изласку из цркве отишли смо на смотру краеве гарде. Гардисти су били у свом
свечаном оделу, пуном боа, што е нарочито било приатно за наше очи. Сви воници
дивни младии, узрастом и лепотом. Као наши Кашмирци 3 и хималаски горштаци. Трубе су
огласиле долазак краев. Како су ми обаснили, трубна ариа интонира: Ево нама краа!
Eво нама краа! Кад е настала тишина кра е поздравио воску речима: Христос
воскресе, брао! нашто е одекнуо громогласни одговор из стотине младих грла: Ваистину
воскресе!
У свом узбуеу а рекох себи: овде се уди не шале са вером. Ово е за нас нечувени
и невиени призор, да едан владар поздрава своу воску нанечувениим и наневиениим
фактом удске историе Васкрсеем Христовим. Он поздрава као констатациом
факта Христова васкрсеа, а егова воска отпоздраа га потврдом тог факта: Ваистину
Христос воскресе! Овде нема шале са вером као ни у Индии.
После воне параде били смо на доручку у двору. Ту се раздау кувана аа обоена црвено у
знак радости. У знак радости победе Христове над смру. Заиста дивно! Онда се туцау
аима: кра и краица, и ихова деца, и официри, и сви присутни гости. едан држи ае у
руци а други удара. Она кои удара говори: Христос воскресе! A она кои држи
одговара: Ваистину воскресе!
Кад смо изашли на улицу, на све стране чуемо поздрав: Христос воскресе и Ваистину
воскресе. Нико не говори: Добро утро или Добар дан, него Христос воскресе и Ваистину
воскресе! Новине доносе уводне чланке са насловом: Христос воскресе и Ваистину
воскресе! Сав е ваздух препун тога поздрава. Рекао бих да и тице цвркуу и лише шушти
и велики Дунав гуди само те речи: Христос воскресе и Ваистину воскресе!
О, мо Аруно, први пут е срце мое осетило радост од како сам се одвоио од Индие.
Нека е хвала богии Кали 4 , коо увек мислено приносим жртве. А ти не заборави, да о
принесеш жртву и у мое име по нашем обичау.
3 Кашмир е северна покраина Индие на падинама високих планина. Као горштаци кашмирци су здрави и стасити. Навише се баве
сточарством. Чувене су у свету кашмирске овце и кашмирска вуна. Од кашмирске вуне праве се нафинии штофови у фабрикама
енглеским.
4 БогиаКали веома е поштована у сво Индии. Она има свое храмове. о се приносе посведневне жртве. Милиони удских биа
призивау е у помо кроз нарочите молитве и песме. Она e една од жена злог бога Шиве. Неки сматрау богиу Кали као добру и
милостиву, а неки опет као заштитницу свих лопова и разбоника. По еном имену назван е навеи град Индие Калкута. А то значи
Калин кут или Калина куа. Реч кут е санскртског порекла и употрeбава се и у српском езику у истом значеу: кут, кути, куа,
куиште.
убеи те брат Рама
ПИСМО 3
ТеодосиеМангалапишемитрополитуодМалабара.
Христос воскресе, дедо митрополите. Кажи: Ваистину воскресе. Тако емо се онда по
српски поздравити и отпоздравити.
уче смо се тако поздравали и отпоздравали у двору српског краа, а то е махараа
над Србима. Срби се тако поздравау и данас другог дана Васкрса; па ми ош кажу, да се
тако поздравау кроз пуних четрдесет дана, све до празника Вазнесеа Христова. Заиста
дивно и дириво.
Но учераши дан, први дан Васкрса, био е за нас Индице дан усхиеа и духовног
оснажеа. Били смо краеви гости напре на молитви у дворско цркви а потом у двору
на доручку.
Ти си ве гледао православну литургиу, па ти е познато, како е она драматична и
мистична. Зато ти неу описивати оно што знаш. Само у ти саопштити дословно
преведену беседу старог дворског свештеника, коу е он изговорио на крау литургие.
Потрудио сам се да доем до овога превода и по своо лично жеи а и по жеи моих
другова Пандит Гаури Шанаре и Раме амуне Сисодие. Беседа гласи:
Крау господаре, Христос воскресе!
По праисконом плану Божием требао се Месиа или Спасите света спустити у мутну
буицу историског живота човечанства, коа е дотле као нека понорница вукла све уде
у подземни ад, да е избистри и да о управи ток навише ка бесмтрном царству небесном,
царству вечне светлости и вечног живота.
Та задатак потпуног светског преокрета ние могао извршити човек, чак ни навеи од
навеих, но сам Бог свемони. Зато се као Месиа авио у свету вечни Син вечнога Оца у
личности човека Господа Исуса Христа, роеног телесно од Духа Светога и свете Деве
Марие, и препуног божанске мудрости, силе и красоте. авио се усред народа евреског,
кога е Бог вековима припремао кроз пророке и праведнике, и кроз страшна знамеа и
чудеса, и слике и прилике, речи и символе. Но, о, слепила удског! егови га не
примише. евреи га одбацише због тога што Он беше добротвор свих уди и народа, а
не само евреа, и што се показиваше Месиа целог света а не само малог племена
Израиева. Дегенерисани у визии и у вери евреске старешине Исусова времена вонии
су били да прогласе за свога Месиу разбоника Вараву, кои се крваво обрачунавао са
Риманима што су пролевали евреску крв, него Исуса кои е проповедао милост и убав
према свима удима. Сваког оног ко би учинио неко добро неевреима, евреи су
сматрали као свог злотвора, па ма колико он и има добра чинио. По иховом пому,
Месиа е морао чинити добро само евреима, но исто тако морао е чинити зло свим
другим народима.
То е била суштина сукоба, крау господаре. Сукобила се завист и доброта, пакост и
убав, самоубе и човекоубе, тесногрудост шовинистичка и свечовечност Божиа,
мрак духовни и светлост небесна.
И зло е победило добро. Но та победа е била привидна. Она е траала само три дана.
Треи дан е Христос васкрсао из гроба. И добро е дакле победило зло. И та победа трае,
слави се и шири ево две хиаде година. Победа зла траала е непуна три дана, а победа
трае ево две хиаде година и траае до скончаа времена.
Велика е победа над злобом удском. ош е веа победа над злобом демонском. Али е
навеа победа над смру. Христос е однео све три победе: и над удима, и над демонима,
и над смру.
Ко е икад од великих уди однео све три ове победе? Нико. Ако е неко побеивао
уде, нико ние побеивао демоне. Кaд е икад ико од навеих уди света и помислио да
победи смрт? Никад и нико на пет континената света. едини Христос троструки е
победилац: несравив и недокучив и недостижан.
Овога Христа, победиоца над свим победиоцима, обгрлио е наш српски народ пре
хиаду година, и од ега се не одваа. Ништа му ние драже од Христа, ништа светлие и
ништа светие. Крст Христов постао е застава српског народа. На свима боиштима, где се
народ српски бранио од неверника, лепршао се крсташ барак, како под царем Душаном, тако
и у Лазарево восци на Косову, тако и под нашим сеачким устаничким кнежевима
Караорем и Милошем, на Мишару и убиу.
Месиу света, кога су евреи одбацили и распели на крст, ми Срби смо примили и од
ега учинили заставника нашег народа, наше историе, наше судбе.
Али зато е наша историа поновена драма егова живота. Зато смо ми као народ
Христов много пута страдали, много пута умирали и много пута васкрсавали. Наш е
историски пут обележен крвавим крстом и светлим васкрсеем. Све у знаку Христа,
распетога, и васкрслога. И све наше велике историске личности прославиле су се само
зато што су прошле путем Христовим, путем Голготе и Васкрсеа.
Због тога е, крау господаре, нама Србима Велики Петак двоструко тежак а Васкрс
двоструко радостан. ер оплакууи Христова страдаа под крстом на Велики Петак ми
оплакуемо милионе наших сународника убиених за Христа Бога кроз векове; а славеи
Христово Васкрсее ми славимо и их, бесмртнике у небесном царству Христовоме, у
велико многомилионо Србии на небесима.
У то бесмртно небесно Србии налазе се и многи преци твои, господаре, а надам се као
и сваки Србин, да има и моих. Нашу радост ми мешамо са иховом. И заедно са има
кличемо: Христос воскресе! А то значи: Бог победи сатану; живот прождре смрт; правда сатре
неправду; убав уништи мржу; светлост прогна таму. Зато певамо и утромо: Христос
воскресе! Христос воскресе! Христос воскрeсе! радост донесе! Амин.
Кад будеш прочитао ову беседу, дедо митрополите, сам еш помити, како е она учинила
огроман утисак не само на мене него и на мое некрштене земаке, на брамина Гаури
Шанкару и на кшатриу Раму Сисодиу. И то после нашег жалосног искуства у безбожно и
окамеено Европи.
А зна, да када ти будеш примио ово писмо кроз месец дана, ош е се на све стране по
ово чудесно земи разлегати поздрав: Христос воскресе! и Ваистину воскресе!
Желим ти сваку среу од Христа и остаем одани
Теодосие Мангала
ПИСМО 4
ГоспоаИндуматипишесвомесупругуПандитГауриШанкариизАлахабада
Желим ти среу, више теби него себи.
Ти си а, а сам ти 5 . То осеае од наших првих дана, у мени и сада после двадесет
година стои расцветано као налепши лотос на свето реци Гангу 6 . ош е то осеае због
дугог твог одсуства и поачано. Из дана у дан и из нои у но више сам с тобом у теби
5 Тисиа,асамТи ова израз често се употребуе у Индии. име се хое да представи понекад единство едног удског биа с
другим а понекад единство човека с неким божанством. У песмама и молитвама богу Кршни ова се израз често употребава.
6 Хиндуси сматрау Ганг за свету реку. Тако се сматра и река умна, но мае него Ганг.
по то диво Европи него ли овде у нашо Индии. Заиста више сам ти него а. Тамо е с
тобом моа стварност, овде е само моа сенка.
Примила сам неколико твоих писама убрзо едно за другим, све едно бое од другог.
Па кад ти као брамин, заветан на уздрживост и строгу обективност тако црно пишеш о
Европи, онда могу мислити како е страшна та зверска зема, коа ништа друго нема до
зубаистомака. Зато, да би ти олакшала, узела сам на себе труд и дошла у Алахабад 7 на
свечаност свеа у част богие Кали.
Теби е та свечаност позната, ер смо заедно на у ходили неколико пута. Али никада
као сада ние ми она била ни лепша ни свечаниа а, нити тужниа без тебе. Кажу да е
ове године било око два милиона поклоника у Алахабаду из целе Индие. Као да е песак на
обали Ганга оживео и претворио се у удска биа. Довела сам собом и нашег сина
Ануширвана. Никада рание он ние био у Алахабаду. Ноу када су поклоници запалили
милионе свеа и спустили у свету реку у част богие Кали, призор е био тако
величанствен, да е Ануширвана скакао и пескао рукама од чуда и узбуеа. а сам му
рекла, те е своом ручицом запалио и у Ганг спустио седам свеа за твоу среу, и то у
част наших навеих божанстава: Браме, Вишну, Шиве, Индре, Савитри и Кали. Да ти буду
заштитници на путу кроз ту зверску унглу. А и а сам од свое стране запалила много свеа
у част омиене ми Кали, да нам те она сачува и жива поврати.
Ти си а, а сам ти.
Поштуе те и клаа ти се
Индумати
ПИСМО 5
ОпетгоспоаИндуматипишесвомемужуПандитГауриизБомбаа
Желим ти мир, блажену мокшу 8 , више теби него себи.
Вратили смо се из Алахабада у Бомба и дошли у госте нашем роаку Сомадеви. Брамин
као и ти, он е много забринут за тебе, да се тамо у то незнабожачко Европи нечим не
упраш. Каже, да ти не би требао да се рукуеш са тим зверским удима, нити да едеш
заедно са има, нити да спаваш у постеама у коима су они спавали. Прича ми како е
Махатма Ганди кад е путовао за Европу повезао собом две козе да од их пие млеко из
посуа кое е понео из Индие. Па ми прича о едном махараи, кои е путууи у Европу
повезао на броду бурад са водом из Индие. Да би пио воду из светог Ганга и ом се
умивао, те да се не би скрнавио оскрнавеном водом из несветих река европских. Па е
Сомадеви велика брига, а мени ош веа како еш се ти мои очувати у браминско
чистоти у томе мутагу незнабожачког света. Пази дакле и чува се. А ми емо се трудити
одавде да ти помогнемо навише што можемо. Договорили смо се са Сомадевом да чинимо за
тебе следее:
1. Сомадева е сваких седам дана прочитати целу Бхагавад Гиту 9 за твое добро;
2. Наш син Ануширвана е сваки дан прочитати неколико шлока 10 из Веданти,
3. А а у сваки дан приносити букет лотосова цвеа богии Кали, да те сачува у
7 Алахабад е град у средо Индии на обали Ганга. Велике верске свечаности приреуу се у том граду сваке године. Нарочито е позната
свечаност свеа у част богие Кали, жене бога Шиве.
8 Мокша означава успокоее душе, кое човек постиже одрешеем од свега земаскога и светскога. Кад човек умртви сваку жеу за ма
чим у овом свету, душа егова долази у стае потпуног успокоеа или мокше.
9 БагаватГита е едан део навее индиске епопее Махабхарате. Багават Гита, значи божанска песма. То е налепша песма коу е
Индиа спевала и у исто време наасние изложее вере браманске.
10 Шлока означава строфу из Веданти, светих кига индиских. Све Веданте су подеене на шлоке.
чистоти бео од хималаског снега. И назад
4. Послала сам по едном бикшу 11 дарове у тибетске манастире, да се за тебе читау
тантре и мантре исписане на свих пет стотина плоча 12 .
Нашу помо ти еш извесно осетити. ер ако смо ми далеко едни од других, богови су
близу свиу нас на сваком месту и у сваком тренутку. О томе немау пома груби
материалисти европски. Али код нас у Индии то знау сви, како кнежеви тако и амали, и
како старци тако и деца.
Поштуе те и клаа ти се
Индумати
ПИСМО 6
ТеодосиеМангалапишеМалабарскоцркви 13.
Мир вам и радост од Господа Исуса Христа.
Ево нас у Србии, едно чудно земи на Балканском полуострву. Не мислим на чудесну
лепоту природе та природа Божиа свуда е неисказано чудо од лепоте него мислим на
ова народ и егову историску судбу. ер е човек важнии од природе, па често и лепши.
Ние човек природе ради, но природа човека ради.
Узели смо за правило, да чим ступимо у едну нову зему прочитамо напре прошлост
народа те земе. У Србии нас е послужила добра среа, те смо наишли на човека,
индолога, кои одлично познае и веома воли Индиу. Десет нои он нам е читао и причао
историу српског народа. Да нам е причао не десет нои него десет месеци, не би нам
било доста. Но оно што смо чули од нашег новог приатеа и убитеа Индие за десет
нои а морам очано скратити, што би ви могли прочитати за десет минута. ер писмо кое
се не може прочитати за десет минута ние писмо него друга врста кижевности.
Свеци су ослободили и уединили племена досеена на Балкан из Индие. Запамтите ово
из Индие. Свети Симеон Немаа и егов син Свети Сава извршили су то дело. Династиа
Немаина служила е Богу и народу преко 200 година. Безмало сви жупани, краеви,
деспоти и кнежеви, као и ихове супруге и ближи и дани сродници посветили су се.
ихова посвеена тела држе се нераспаднута и сада у ивотима у манастирима и
храмовима не само на српско земи него по целом Балкану, у Грчко, Бугарско,
Румунии и Албании. То су били уистину свети уди; свак се од их увек потписивао: слуга
Христа Бога.Самозатоштосусебеусау,силиибогатствупредалинаслужбуБогуони
суимогли онакосано послужити удима. ер се уди не могу волети меу собом као
браа ако сви заедно не воле Оца свог небесног. Многи из Немаине династие, и мушки и
женски, посветили су се монашком животу, водеи борбу против крви и меса и духова
злобе поднебесне. Други опет хероски су се борили против Хуна, Монгола, Татара и
папиштанаца са саним геслом: За Крст и Слободу! Запамтите ово српско гесло кое е
старо много столеа но кое е и данас за Србе ново и савремено као путоводна поларна
11 Бикшу значи монах, путууи монах кои учи народ и живи од проше.
12 ТантреиМантре то су молитве кое се знау и читау по храмовима и манастирима. У тибетским будистичким манастирима Тантре и
Мантре су исписане на каменим плочама или дрвеним даскама. Кад неко захте да му се прочита свих 500 плоча или дасака са Тантрама и
Мантрама, онда сваки монах узме по едну или две такве плоче или даске, и онда сви едновремено читау. Тако успевау да за кратко
време прочитау онолико молитава колико едан калуер не би могао да прочита месецима.
13 Малабар е на угу Индие. То е едан махараилук са главним градом Траванкором. Ту живи око четврт милиона хришана, кои нису
ни римокатолици ни протестанти. Себе називау православним, премда у свом учеу имау неке еретичке примесе. Они сматрау Диоскора
свецем. Иначе су велики ревнитеи хришанске вере и веома благи и добродушни уди.
звезда. И дан данас свуда чуете од Срба: ми живимо и боримо се за крст часни и слободу
златну. Часни крст то е Христов крст, а слобода златна е чиста и света слобода у Христу.
Брао моа и сестре, нема народа у свету кои е тако доследно и упорно водио борбу
против Спаситеа света као што су евреи, нити има народа у свету кои е тако доследно и
упорно водио борбу и жртвовао се за Христа као српски народ. а вас молим, све вас
крштене душе у Малабару, молите се Богу за ова необични, свети и хероски народ.
На Косову поу 1389. године била е битка измеу муслимана и Срба. И по недокучивом
Божием промислу муслимани су победили Србе. То е навеи датум у истории српскога
народа. У то бици сва е српска изгинула воска на челу са светим кнезом Лазаром, чие
мошти леже и сада у ивоту, као да е уче умро. Кад упитате Србе, баш ове Србе у 20
веку, зашто е српска воска подлегла турско на Косову, добиете увек исти одговор: Зато
што се приволела царству небесноме а не земаскоме. Од тада па за 400 и неколико година
период е српских мученика за веру Христову, т. за крст часни и слободу златну. Милиони
Срба клани су као агаци, на колац набиани, глау и другим мукама умртвени да
вечито живе.
Године 1804. сеаци српски дигли су Устанак против турске царевине. Шака хришана
против едне силне царевине коа се простирала од Дунава до Индие. Сва Европа била е
запаена овом неравном борбом. И чудо над чудима, Срби су извоевали слободу и
независност с Божиом помои. Чак и насупрот Европе, коу е она вековима штитила прсима
своих синова од турске силе. Само с Божиом помои, као што е библиски Гедеон са 300
уди и с Богом победио неизброну множину Мадиамаца.
Има Бога, брао. Историа српског народа треба да уе у верске читанке свих народа
као доказ да има Бога.
Ето, само толико. Кад бих писао више писао бих кигу; да, писао бих нову Библиу. Али
пошто вам не пишем кигу него писмо морам да закучим. Стотину пута оволико задржавам
у памети, да вам испричам када стигнем у Малабар.
уче се загледала деца у нас на београдско улици, па е едан, смелии од других
упитати:
Одакле сте ви, господо?
Из Малабара, рекох а.
Малабара! Па то е српска реч, вели дечак. То значи Мала бара. Ви сте дакле из
Мале баре.
Наш во и приате, индолог, насмеао се на то, помиловао дечка и рекао:
Ти имаш право. Тако е.
На крау ош да вам наведем српску химну, наузвишениу од свих националних химни у
Европи:
Боже правде, ти што спасе од пропасти до сад нас,
Чу и од сад наше гласе, и од сад нам буди спас!
Моном руком води, брани, будуности српске брод;
Боже спаси, Боже храни, српског краа, српски род!
Из мрачнога сину гроба српске круне нови са,
Настало е ново доба нову среу, Боже да!
Краевину српску брани, петвековне борбе плод!
Српског краа Боже спаси, моли ти се српски род!
Ово е навеличанствениа химна коу сам а чуо до сада. Друге европске химне или не
зарезуу Бога ни у шта те га и не спомиу, или су то охоле ратоборне песме националног
самохвалисаа. Кажу ми да су и Енглези у Светском рату навема заволели српску химну,
као химну над химнама, и да су е певали по свим црквама у Енглеско. И добро су учинили.
Кад се вратим а у вас научити, како се пева српска химна.
Благодат Божиа нека е с вама. Све вас поздравам и целуем
Тодосие Мангала
ПИСМО 7
ГоспоаКатаани,пишесвомесинуРамиамуниСисодии
Рамо, сине мо, мир ти и здраве од свих богова индиских. Нарочито се молим Богу
Кршни 14 , заштитнику свих кшатриа, да те сачува у овом животу док те а, твоа мати, ош
едном видим и заситим очи свое гледаем у тебе. Сав свет видиви и невидиви, не
може заситити очи мачине као син, и ош такав витешки син, убимац великог Кршне, као
што си ти Рамо сине мо, зеницо очиу моих и срце срца мога.
Брат тво Аруна читао ми е писма твоа из те страшне и немилосрдне Европе, а а
слушауи превиала сам се од страха као грана махагони дрвета од аког ветра. Пиши
нам, сине, штогод утешние или, што е набое не пиши ништа него похита дои
у Индиу. Мои су дани одброани и а сваки час очекуем смрт и реинкарнациу 15 у неко
ново и бое тело од овога.
Не могу ти реи, сине, да е код нас све добро. Према Карми 16 сваком се догаа оно што
е заслужио. Новости има пуно, више неприатних него приатних. Но кад богови могу да
гледау све неприатности у свету, морамо се и ми навии и у томе боговима подржавати.
Умро е Кабир, тво роак; млад и диван умро е по судби, и ние могао не умрети кад му
е дошао рок. Сакунтала, жена егова, коу ти знаш као ненадмашну по лепоти и доброти,
пошла е на сати 17 , из убави према Кабиру, и изгорела е у пламену, и пепео ен
просут е у умну. Уреено е било таом, да се све сврши рано изутра када бог Агни 18
пусти прве зраке сунчане на зему, да не би сазнали Енглези, кои у то време спавау. а
сам била присутна, по ено изричито жеи. а сам о помогла те се после купаа оденула
у белу свилу.
Сана као пун месец, са очима црним као поно без месеца, изгледала ми е права
богиа. Не веруем да су лепше од е биле ни Сита Рамина 19 ни Рада Кршнина. Кад се
обукла поклонила се свима нама и узвикнула е: Дарма! 20 и ушла е у лаицу окиену
зеленилом и плавим лотосовим цвеем. Гледали смо е како стои на ломачи, кад су први
зраци сунца пали на ено лице. Иако смо знали, да она чини оно што верна супруга у
Индии према Дарми треба да чини, ипак смо сви дрхтали од ужаса. Кад у е пламен
обузео, и кад се лик ен потпуно скрио у пламену од наших очиу, чули смо страшан
врисак: Кабире мо, ето ме к теби!
*
14 Кршна се сматра у Индии богом, кои сe често авао у виду човека. Он е бог воинствени, кои помаже воскама или сатире воске. Он
се авио крау Аруни на боном поу и издиктирао му целу Багават Гиту. Кршнина жена назива се Рада. Кршна се сматра нарочитим
заштитником говедара. Кршну и сва егова митска дела меу удима особито е опевао едан слепи песник по имену Шур Даш.
15 Реинкарнациа поновно раае у новом телу. Од памтивека сви Хиндуси знау да постои жива душа у човеку. Умире тело а душа не
умире. Душа е носилац живота, зато се и назива у санскртскомжива или ива. Када тело умре, душа излази из тела и ава се у новом
телу, било човечем или животиском, сходно не Божо вои него Карми, коо су и богови подложни.
16 Карма. Карма е збир дела, добрих или злих из прошлог живота едног човека, кои збир опредеуе у каквом е се телу или стау
авити душа кад изае из едног умрлог тела. Карма опредеуе судбу богова и уди.
17 Сати значи ломача. По прастаром закону индиском удовица се спауе жива на ломачи заедно са своим умрлим мужем. Неке индиске
махарае забраивале су сати, но без много успеха, Лорд Бентик као вицекра Индие донео е строг закон против сати. Та закон е
пооштраван неколико пута кроз 19. век, и учинио е да се сати смаи а не сасвим изобичаи.
18 Агни, бог ога. Сама реч Агни изражава ога, и ога Агни.
19 Сита, жена Рамина. У одсуству краа Раме егову супругу одводе странци далеко, на Целон. Рама с воскама од уди и од мамуна
иде у бо против одвоача Ситиних. После великих жртава и напора Рама ослобоава своу верну Ситу и враа се дома. То е садржина
знаменитог индиског спеваРамаане.
20 Дарма, означава дужност, неизбежну и неодоиву. Дарми треба следовати без противеа.
А, срце човече, стегни се и поднеси ако можеш све ужасе ове животне Самсаре! 21
Кабировог и Сакунталиног сина а сам узела у своу куу. Знам да би и ти то учинио,
и да е ти бити мило.
Али агенти енглески, дознали су за ова случа на умни и авили енглеско полиции.
Сеам се, да кад се ломача потпаивала проурила е нека прилика на точку поред нас. Неки
рекоше: мушко е, а други: жена е. Сада полициа испитуе цео догаа, па су и мене стару
потргли као сведока и саучесника у овоме. Шта е бити не знам. Но не плашим се ни
тамнице ни смрти. Европеци, кои се данас жене а сутрадан разводе, наравно, не поимау
ову врховну жртву убави жене наспрам мужа свога. а сам чула од хришанских
мисионара речи иховог Светог Писма: убав е ача од смрти. Али то е код их само на
езику, док е то код нас на делу.
Чува се, сине, европских жена. То су страшила. Возе се на точку. Носе мушко одело.
Шишау косу. Прекрштау ногу преко ноге. Пуше, пиу и церекау се. Код их е девоаштво
право а материнство алово. Кад им муж умре, оне одмах отварау тестамент да виде шта
им е муж оставио као доходак или пензиу. Ниедна од их од стотине милиона не може се
наи, да би из убави за умрлим мужем пошла у драговону смрт. Меутим ти себични
варвари осууу нас Индиане као народ са варварским обичаима! Нека им громовник Индра
суди. Похита и дои, молим те. Бежи што пре из Европе.
Твоа мати Катаани
ПИСМО 8
СисодиапишесвомебратуАруни.
Селам, драги мо Аруно.
Много писама послао сам ти из Европе, а ово е друго што ти пишем из Србие. Али од
тебе никад абера ни аваза. Шта е то с тобом? Да ли си болестан или здрав? Ако си
болестан, не тражим извиеа; ако ли си здрав, не примам оправдаа. Ти си увек високо
мислио о Европи, но вада зато што никад ниси био у Европи. Да си био и видео што смо
ми видели, ти би био или човек па променио свое мишее или пак нечовек па порекао
искуство нас кои смо били на лицу места и видели. едно ти могу препоручити: моли се да
наши богови, Девата, сачувау Индиу да се не европеизира. Доста е и ова една Европа као
тровачица света, доста и без Индие. Ако би Индиа постала другом Европом, другом
тровачицом света, онда те уверавам, да е близу Брамина но, смак васионе и повратак
свега у небие, у хаос и у спавае без сна.
Али а ни за тренутак не губим веру у Индиу. Напротив, овде у Србии, у едном нама
сличном народу, та ми се вера поачала. Нигде у Европи ми нисмо примени с толико
искрености и убави као меу Србима. Сваки Србин носи у себи свесно или полусвесно,
едан део Индие било у своим мислима или у интуициама или у обичаима, или у
склоностима или пак по гостоубу и по укусу према лепоме.
,,Ми Срби смо едан део велике Индие. Тако е почео своу реч Др. евтим, индолог и
наш приате. То е било сино на едно академии приреено у престоници у почаст нас
Индуса.
Судба нас е одвоила од Индие, ош пре Христова роеа и упутила преко Европе и
преде Азие на Балкан. Но одвоени физички ми се никад нисмо одвоили духовно од свое
прапостобине Индие. Санскритске речи, па обичаи, мистика, легенде, пословице, народне
21 Самсара. Означава вртлог живота. Како е по митологии индиско ова свет бескраан и вечит, то е он уствари вртлог, из кога не могу
изаи ни уди ни богови.
баалице, фантастичне песме о удима кои се у змие и друге животие претварау све е
то код нас Срба сачувано у несравено вео мери него код осталих индоевропских народа.
Сама реч Срб порекла е санскритског и не зна о се тачно значее. Значано е и то да
ниедан народ у Европи (а можда и у целом свету) нема р као самогласник изузев
Индиана и Срба.
Но а вам неу сада говорити о Србии него о Индии нашо расно праматери.
Индиа е богати мадан мистичног, социалног и философског блага. Мистика човечанства
у смислу религиозном нигде у свету нема тако практичан знача као у Индии. Тамо уди
веруу у три необичне стварности и према има управау цео сво живот, лични и
социални. Те три мистичне стварности по веровау Индиана есу: Карма, Дарма и
Реинкарнациа. Карма е судба, Дарма е дужност. Реинкарнациа е поновно роее по
смрти у новом телу, било удском или неудском.
У друштвеном погледу индиско човечанство е подеено у четири касте: брамини,
кшатрие, вашие и мудре. Овакав друштвени стро трае у Индии хиаде година без промене
и без жее за променом. Такав стро не би се могао тако дуго одржати кад уди не би
стално мислили на смрт и на оно што е их снаи после смрти. И ош, кад не би
помишали на Карму и Дарму. Карма, Дарма и Реинкарнациа су као едан затворен троугао
кои у Индии опредеуе све, обашава све и успокоава све. Брамин у овом веку може се
после смрти авити као шудра а шудра као брамин, цар као просак а просак као цар.
Тиме се успостава правда и тиме се ствара помирее са своим стаем и положаем у
едном веку човечием. Европа, атеистичка Европа, коа нити мисли о смрти ни о оном
што е дои после смтри, бунтуе се и тражи остварее потпуне правде за свакога у
кратком времену од роеа до смрти едног човека и едног поколеа. ен метар ние метар
него милиметар. Па мереи све милиметрима, она се бунтуе, хуче, виче, окрее, превре,
и пада из аме у аму.
У погледу философском Индиа е богатиа разним правцима и системима од свих
осталих мисаоних народа укупно узетих. Све што уди као уди, без Божег откровеа, могу
смислити и домислити своим разумом и своом маштом, смишено е и домишено од
индиских мудраца. Нема философие у свету коа не би имала бар свога корена ако не и
потпуног изражаа у Индии. То е топла и плодна материнска утроба, коа е родила све
што се може родити, од узвишеног до накарадног. Само е Бог едини могао открити
удима нешто ново што уди у Индии своим умом нису могли достии. И Бог е заиста
открио човечанству нешто ново, открио е Радосну вест кроз Исуса Христа. Но о томе емо
се други пут и на другом месту разговарати. Могу вам само реи, да и материалистична
философиа индиска, позната под именом Санкиа, ние мае духовна од надуховниих
философиа европских.
Потом е Др. евтим рекао:
Нико од европских народа ние толико позван да разуме Индиу нити да о пружи руку
братства и приатества као српски народ. Без икаквог политичког, економског или ма
каквог видивог и материалног интереса, ми вечерас поздравамо велику Индиу као нашу
наближу роаку на континенту азиском. Пред лицем ених честитих синова кои су нам
указали част своом посетом, ми о желимо свако добро од Бога, и сваку среу, прво о
па нама. ер ако ми Срби, као ени малени део, по неко Божио судби, на овоме
стpашном распуу и ограшу светском, и на овом мосту измеу Европе и Азие и паднемо,
нека Бог благослови Индиу, нашу маку по крви и езику, да прими из наших руку барак
борбе за вечну истину Божиу.
Ово су пламенови а не речи, мо брате Аруна. Чита ово и да другима нека читау. Ми
смо грешили што смо гледали само у такозване велике народе света а не у мале. Али и
Вишну често говори кроз мале а не кроз велике. Знаш како се нашем великом философу
Санкари авио бог Шива у виду просака 22 . Не презиримо мало да би дошли до великог.
Прочита ово нашо маци и поклони о се до земе као богии у мое име.
убеи те брат Рама
ПИСМО 9
ГоспоаИндуматипишесвомесупругуПандитГаури.
Желим ти мир, блажену мокшу, више теби него себи.
О како би се радовала кад би могла да ти напишем писмо кое би те развеселило као
букет мирисног цвеа. Али овога пута ускраена е та радост и мени и теби. Ово мое
писмо е од самога тра. Хришани причау, како су евреи ставили на главу Христу трнов
венац место заслужене царске круне, и како се крв лила низ егово лице испод трновог
венца. Тако вада хое и наши богови индиски, да понеко од нас понесе на глави трнов
венац од уди безбожних и неправедних.
Познати вовода Рамачандра, од славне фамилие индиских кшатриа, написао ми е
писмо молеи ме да што пре одем до старе госпое Катаане, маке твога друга и сапутника
Раме Сисодие. Због чега то ми ние рекао. Али а сам слутила зло. Кад сам стигла у
дом кнежева Сисодиа, рекли су ми да е стара госпоа ухапшена и да е до е немогуе
дои. Кад сам упитала за младог кнеза Аруну, брата Раминог, слуге су с горким осмехом
одмахнули главом и преутали. Шта да чиним, мислила сам? Шта е то вовода Рамачандра
хтео са мном? Велика загонетка. Одем одмах у оближи храм бога Шиве и принесем
жртву у цвеу и маслу, па се упутим право тамници.
Да ли е ту племенита госпоа Катаани Сисодиа и да ли бих могла с ом говорити?
упитах тамничара.
Ту е, но немогуе е с ом говорити.
Дала сам му бакшиш, опрости.
Кад ме е стара госпа видела, бризнула е у плач. И кроз плач отпричала ми е две
свое заиста горке муке.
Прва мука што е ухапшена. А ухапшена е што е, према сазнау полицие, побудила
Сакунталу, младу удовицу Кабирову да се преда на спаее, и што е при самом чину
спаиваа помагала о да се обуче, и храбрила, и све остале лудорие што полициски
агенти могу натоварити на едног човека, да би се показали заслужни свое плате. Као што
ти е познато, закон против спаиваа удовица е веома строг, тако да стара госпоа
Сисодиа очекуе нагоре.
Но друга мука е страшниа од прве. Она мисли, да у е полиции доставила некаква
новинарка, аматерка, шоферка, шта ли не знам, по имену Гледис Факхарсон, у коу се
заубио ен млаи син, кнез Аруна. Та дама е, каже, много стариа од Аруне, а
владаа и понашаа е таквог да е уопште ена поава у нашо божанско Индии една
гнона рана. Па ош замислите такво едно лице у вези са славном кшатриском и
кнежевском фамилиом Сисодиа!
Но уз ту срамоту долази ош една срамота коа пада на куу воводе Рамачандре. ош
пре седам година ерка Рамачандрина е верена за Аруна. А сада Аруна у напушта и
22 Шива као и сви митолошки богови индиски авао се удима безбро пута. едном се он авио и великом философу Санкари. Кад е
Санкара после купаа у Гангу изишао на обалу, неки пиани шудра тетурауи се додирне се ега. А баш додир е строго забраен измеу
шудра и виших каста. Расрен философ почне викати на пианог шудру како се смео усудити да га дотакне. Тада шудра у одговору каже
Санкари, како е едан и исти дух живота у свим биима и како цео живот свих биа представа единство. Санкара е био задивен
слушаун шта му едан пиан човек из нанижег сталежа говори. Утом наедном уместо пианог шудре обре се пред философом сам бог
Шива, и философ му падне пред ноге н поклони се.
будали се са некаквом како о рекох име Гледис Фаркхарсон (yх, да страшна имена).
Сад сам разумела, зашто е мени писао вовода Рамачандра. Али опет нисам могла да
разумем, зашто су мене у све ово умешали и шта бих а ту могла помои.
Ништа друго, кери моа златна, ништа друго него само да пишеш Пандит Гаури
Шанкари, да он то некако поступно и вешто саопшти моме Рами, сунцу живота мога.
Ускраууи му навеи бол а ему е богови авити шта треба да чини.
Кад сам изашла из тамнице на мрачну улицу неко ме ухвати за руку. Уплаших се и
тргох:
Не бо се, племенита Индумати, нека те Вишну награди хиадоструко за твоу
доброту. Зар ме не познаеш? Несреа ме е изменила и брига постарила. а сам вовода
Рамачандра. Хвала ти што си ме послушала и дошла.
Ништа, одговорих а, мени е само жао што не видим баш ништа шта бих могла
послужити и теби и старо госпои Катаани.
Можеш много, рече вовода, управо све. Пиши свом супругу и нашем чувеном
Брамину, кога и сам махараа цени изнад свих брамина свог царства, пиши му да каже
Рами какву е срамоту нанео Аруна и на егов и на мо дом. Нека му отворено каже да
у се а постарати да Аруна своом крву опере две срамоте са две индиске кшатриске
куе.
Ево ти дакле тра више него што си очекивао. Жалим, али шта да чиним? Кад руже
прецветау тре остае. И само е тре трано и непролазно. Буица живота мути
изненадно наше тихе воде и наше изворе затрпава камеем.
Чини како знаш. а ти у овоме не умем бити саветник. Само ти могу реи да свом душом
делим бол старе Катаани и гнев воводе Рамачандре.
Поштуе те и клаа ти се
Индумати
ПИСМО 10
ТеодосиеМангалапишеМалабарскоцркви.
Мир вам и радост од Господа Исуса Христа.
уче е био празник Спасовдан. Славила е општина београдска. Служба у цркви
Вазнесеа и литиа по целоме граду.
Шта е литиа то и ми у Малабару знамо. Али не знамо шта е слава. То е едан
искучиво српски верски обича. Сваки српски дом има свога свеца заштитника. Као
што и ви знате, хришански свеци нису некакви измишени богови него стварне личности,
кои су као уди на земи живели богоугодним животом, посветили се и у Ра ушли. Они
се моле Богу за нас на земи и Бог из убави према има зато што су они показали
своу убав према Богу испуава им молитве за уде. На дан славе српски дом
блиста у светлости и радости. На сто се поставау у част светитеа три ствари: запаена
свеа од воска, колач од пшенице и вино. Свеа представа светлост истине коом е
Христос обасао свет. Хлеб и вино представау духовну храну и радост, све од Христа и
кроз Христа. Сва чеад су обучена тог дана у свечано рухо, и сви се труде око дочекиваа
гостиу. Нарочити гости не позивау се, него ко год наие и дое, бива дочекан као
добродошао, са поштоваем. Наравно, да цигани и слепци добро искористе ова српски
обича. Не само да напуне стомак него и торбе. Благодареи славама у Србии се никад
ние умирало од глади. ер су славе врло честе, а милостиа чини половину славе. И кра
слави. егова е слава свети апостол Андреа. Запамтите то, па кад дое дан светог Андрее
пошаите крау од Србие честитку из Индие. Бие му велика радост и приатно
изненаее.
Но не само да сви домови српски славе славу него и све установе и друштва: и села и
градови и цркве и школе и воска сваки вонички пук има своу славу и еснафи и
болнице и разна добротворна удружеа.
уче е славила општина београдска и црква Вазнесеска и Поклоничко друштво и ош
нека друштва и установе. То е велики дан за престоницу српску.
Патриарх е служио службу у цркви Вазнесеско са неколико епископа и мноштвом
свештеника. Патриарх е одржао беседу, из кое у вам навести неколико речи:
Близу двеста милиона православних хришана широм целог света славе данас
величанствени догаа Христова Вазнесеа са земе у небеса. Сишао е с неба као сиромах
а узнео се на небо као господар коме се, по еговим сопственим речима даде свака власт
на небу и на земи. Анели су слетали на зему кад се Он родио у пеини Витлеемско:
анели су лебдели око ега када се на Маслиново гори узносио на небо. Кад се родио,
прости пастири први су му се поклонили, а кад се узносио поклонили су му се прости рибари,
апостоли егови. Пастири и рибари има ли што простие и честитие? То су уди кои
не могу фалсификовати своу робу. Нити може пастир измислити вештачку овцу нити рибар
продати вештачку рибу. Ние Господ Исус изабрао ни сарафе кои тргуу вештачким
новцем нити фабриканте кои производе вештачку свилу.
И наш српски, земораднички и пастирски народ, изабрао е Он, да му послужи истином
и правдом и добротом пред многим другим народима са извештаченим животом и
извештаченим занимаима. Да благодаримо Господу на мисии коу нам е определио по
неизмерно мудрости и милости своо. И као што сам вас позвао о Рождеству Христовом да
се заедно са витлеемским пастирима поклонимо роеном Месии и Спаситеу света, тако
вас данас позивам да се мислено поклоните на елеонско гори са рибарима, апостолима,
пред им када се узноси на небески престо славе свое, праен воскама од лучезарних
анела.
ош е много красних речи изрекао Патриарх, али а нисам могао ухватити. А завршио
е овако:
Данаши дан славе многоброни храмови у нашо отабини. Слави и света Жича, прва
архиепископиа наша, у коо е крунисан и први кра српски Стеван. Па ош славе и
многа села и носе литие по поима и ивама. Исто тако и многа друштва. Нека им
славени Христос Спас услиши молитву и помогне. Но слави и наша престоница Београд.
Нека се милост Божиа излие на . Београд е глава држави, а глава мора бити здрава.
Ако е глава болесна, болесно е све тело. А а вам кажем, да ова глава државе ние
сасвим здрава. Пуна е рана и краста и гноа. Због тога ми данас ходимо у литии кроз ова
град, да га крстом и молитвом и духовном песмом осветимо, а то значи, да га очистимо од
злих духова, и Христу Богу свецело посветимо.
По изласку из цркве пошли смо у литиу. Права наша Малабарска литиа по многоброности
душа, по барацима, крстовима, хоровима и свему шаренилу. Било е вада сто хиада душа у
литии. Других година и сам кра е ишао поред патриарха, али ове године, не знам
зашто, он е био одсутан. А то народ, чуем, негодуе. Воска, четници, музика, униформе,
параде.
Ушли смо у општинску зграду убазно позвати од патриарха. У сали на столу стаала е
запаена свеа, колач и вино. Отпеван е тропар Вазнесеу Господем и извршена
молитва са обредом. Онда е председник општине поздравио госте и позвао на закуску. За
време закуске председник е устао, поздравио нарочито нас и Индиане добродошлицом. По том
едан елегантан господин прие председнику, поклони се и нешто му шапну на ухо.
Председник климну главом и та господин стаде пред нас и издекламова ове две строфе:
Индио стара, земо наша драга,
Земо нам драга, земо свих блага
Од стабла твога и ми смо грана
И ми смо деца из Хиндустана
Ти србе не знаш, но ми те знамо,
На те мислимо, теби певамо.
Од Хималаа до Хиндукуша
С тобом е наше срце и душа.
Ова млади господин зове се Богданови. Путовао е по сво Индии и много е заволео
нашу зему. Били смо код ега на чау и дуго разговарали. Он нас е извео у парк звани
Калемегдан, да би гледали залазак сунца, што е неoбичан призор у овом граду.
Калемегдан е сада парк и шеталиште. Но историа тога места е езива. То е кроз векове
било српско крваво мучилиште. Што е колосеум у Риму то е Калемегдан у Београду за
хришане. Тамо су хришани пред зверове бацани, а овде су Турци Србе на колац живе
набиали. Када би се тачние проучило, можда би се нашло да е више хришана
пострадало на Калемегдану него у колосеуму. ер е мучеништво хришана Срба под
муслиманима дуже траало него ли мучеништво хришана под незнабожачким Риманима.
Замислите, да човек човека на колац набие! Ни тигар ни змиски цар у Индии не умеу
тако да муче свое жртве. Али демони кад узму власт над удима уче их како да муче
своу брау.
Слушауи повест о српским мученицима на овом месту а сам у мислима био у Индии са
негдашим мученицима за Христа, напре са светим апостолом Томом, оснивачем наше
цркве, а потом са многоброним страдалницима Христа ради у време цара Авенира,
Акбара и Могула. Помислио сам како е крв мученичка веза измеу свих народа
хришанских. И а сам осетио свим срцем како ме калемегдански мученици везуу за Србиу
више него ишта друго. И кад би мене неко питао, каква е наача веза измеу Индие и
Србие а бих одговорио: Крв мученичка.
Целуе вас и благосиа
Теодосие Мангала
ПИСМО 11
ПандаваначелникградаБенаресапишеРамиамуниСисодии.
Желим ти мир души и светлост ногама.
Дошли су неки твои роаци у ова свети град са осталим поклоницима, па су ми
испоручили тво поздрав. Веле ми да си се у едном писму жалио: Мо друг Пандава ме
баш заборавио! Кад сам то чуо, одмах сам отишао у храм Шивин и принео жртву за
твое добро. Веруем, да е та жртва утицала на твоу душу, да се разведриш и према
мени одобровоиш.
Немо ни ти ценити приатеа према честим писмима. И два вола кои дуго у едном
арму вуку кад се раставе чезну и ричу едан за другим, камоли уди и без писама. Мени су
долазили дани кад сам хтео рикати од муке што си ти далеко од мене. Ниси ми излазио из
ума нарочито у ово безкишно време када Бенарес представа прави мравиак од безброних
поклоника из целе Индие. Ти си по завету сваке године у ово доба долазио у свети град
Бенарес 23 и помагао ми много и много. Само присуство правог приатеа велика е помо и
без икакве активности. Кад си ти седео поред мене а сам осеао двону снагу.
Ние ми мука од наших уди него од Европеаца. Теже е у ово време сместити стотине
Европеаца него хиаде Индиана. ер сваки од их стотину тражи засебну собу у хотелу, док
наши као што знаш, не траже ништа него спавау по улицама, по поима, на обалама
Ганга и у чамцима. Но ош теже од тога есте негодовае и роптае нашег народа против
их. Наш свет долази у Бенарес да засити душу док европски туристи, новинари и
авантуристи долазе да засите очи, да фотографишу и без краа фотографишу, да површно све
опишу и да зараде паре на фотографиама и описима. У суштини они ништа не разумеу;
ихово знае долази само кроз очи. има е несхвативо чудо, кад виде многе наше уде
кои по цео дан седе на обали реке и намерно не отварау очи од изласка и заласка сунца.
Па ипак ти си ми у помои иако си у даини. ер помислим, кад е мени овако тешко од
едне шаке Европеаца у Бенаресу како ли е тек моме Рами усред Европе меу
Европецима. Та помисао ми дае снаге и храбрости за рад и стрпее. Но морам ти у
повереу реи, да ми долази помисао да се удаим у шуму и да постанем Саниази. Штa
велиш ти на то? ер живот е горчина и опсена. Шакамуни 24 е у свему имао право. И кад
наиу тренуци сласти и радости то само повеава горчину коа следи за има, као што
точак следи точку.
А, колико горчина и ада! Сино су ми донели мога слугу из поа мртва. Питон
(змиски цар) обавио се око ега и умртвио га. Таква му е Карма. Опет кобре су ове
године нарочито аросне на уде. Сваки дан бива по неколико случаева смрти од ихова
уеда. Зато сам наредио, да се у храму змиа дае боа храна кобрама и да се пале жртве
богу Агни.
Поред тога страх од куге не да ми мира. У неким селима недалеко од Бенареса поавила
се куга. Па страхуем да се не пренесе и у ова град где су се стекли оволики поклоници из
целе Индие, те се зараза не разнесе свуда.
Но назад шта вреди страховати? Муслимани кажу ништа не бива без кисмета а ми
опет кажемо ништа без карме. Карма нас доноси у ова живот и односи из овог живота, и
опет доноси и опет односи. Точак рааа и умираа и поновног рааа ни богови не могу
зауставити, камоли ми уди.
А сад да престанемо. Да ти не навауем ош и Индиу на главу. Довоно ти Европа
притискуе главу, и главу и срце.
Написах ти ово и оволико колико да и мастилом посведочим моу убав према теби, убав
коу срце мое посведочава сваким своим нечуним откуцаем.
Тво Пандава
ПИСМО 12
ПандаваначелникградаБенаресапишеРамиСисодии.
Уз мое данаше писмо шаем ти ова проглас твога брата Аруне, кои е и овде у
Бенаресу као и по другим градовима Индие освануо едног дана налепен по свим зидовима.
*
Проглас народу Индиском
Синови и кери велике Индие,
23 Бенарес. Сматра се светим градом у Индии. У ему су многи храмови многим божанствима. Лежи на ушу Ганга у море. То e град
хаилука за Индиане као Мека за муслимане.
24 Шакамуни. Тим именом назива сe Буда. Умро е око 480. г. пре Христа.
Брао и сестре,
Пробудите се, устаните.
Куцнуо е последи час за Индиу да се пробуди од свога дуготранога сна.
Успавана е Индиа.
Добила е спавау болест. Она не живи него саа. И то саа наглупе и наружние
снове.
Пробуди се, Индио. Стреси са себе сва она тешка бремена, коа те у спавау гече и
даве. Стреси са себе све рае и махарае. Стреси и одбаци све богове. Одбаци Карму и
Дарму и Реинкарнациу. Све су то измишотине и глупости, кое као авети испиау све
сокове твога живота.
Сруши касте. Изедначи све синове и кери свое у правима. Створи савез слободних
република.
Устани и решава своа економска и социална питаа. Не клечи више пред измаштаним
божанствима. Постои само едно божанство, то е природа. Постои само едан живот за
човека, то е живот од колевке до гроба. Уживамо та живот.
Пробуди се, Индио, и устани. Одсеци се од прошлости. Почни живети у садашости.
У име друштва Пробуее Индие
Аруна Сисодиа
Кад сам прочитао ова проглас, дах ми се уставио. е ли то могуе, питао сам себе?
Зар тако да блеи у уши наше славне Индие Аруна од знаменитих кшартиа Сисодиа и
брат мога витешког приатеа Раме?
Ово е европска куга, опасниа по човечанство од индиске куге. Ова руши тело; она
душе.
На крау могу ти реи, да сам сад добио извешта из Делхи, да е тамо ухапшена
некаква жена по имену Гледис Фаркхарсон. Она е, кажу, ухваена на делу кад е растурала
ове прогласе Арунине.
Нека ти Бенареска светилишта умире дух, да не очааваш.
Тво Пандава
ПИСМО 13
РамаСисодиапишеХалилСеадЕдинууДелхи.
Селам, Халиле мо.
а сам мислио, да сте ви муслимани навеа зла починили у Индии. Али сам се преварио.
Турци муслимани починили су несравено веа зла хришанима на Балкану. Замисли само:
живе уде на колац набиати! То ние чинио ни Могул а ош мае Акбар у Индии. И то
стотине и хиаде набианих на колац па ош кроз векове. И твоа муслиманска савест
побуние се против овога. а знам да ти не волиш Турке, па еш ихова недела бацити на
их као Турке а не као муслимане. Завоевачи Индие Акбар 25 и Могул 26 , у прво време
погубили су много нашег народа, али доцние су ублажили свое насилне методе и створили
сношиве услове живота. Нарочито Акбар, кои е у току времена све више показивао
25 Акбар, муслиман, осваач Индие у 13. веку. Акбар е арапска реч и значи победилац. Цар Акбар е славен као мудар и умерен владар.
Он e био широкогруд према немуслиманским верама у Индии у толико мери, да е помагао зидае браманских пагода и да е за свое
министре узимао Хиндусе немуслимане. Али е по злу остао познат егов праунук Аурангзеб, страшан мухамедански фанатик и крволок.
26 Могул. Монголски осваач Индие, под коим е Индиа уто пропиштала.
поштовае према религии Хиндуизма уколико се више упознавао са Ведантама и са нашим
хималаским аскетима и мудрацима. И не само да е зидао амие него е помагао зидае
и пагода. ош е и за свое министре узимао Хиндусе а не Арабе.
Меутим Турци на Балкану нису оставили никакав добар спомен. А владали су над овим
хришанским народима пола хиаде година. Стару културу грчких и српских краева
срушили су а нову нису дали. Нису ни могли дати оно што сами нису имали. Као воничко
и завоевачко племе Турци су постепено покорили сву Азиу од Индие и емена па до
Пеште и Беча. И примали су од покорених народа у Азии и на Балкану од ихове
културе оно што им е годило. Па чак кад су своу државу требали да учврсте и уреде,
султани су узимали дуго времена Србе, Грке и ермене за велике везире. Било е неких
десет само Срба великих везира. То су били чобани, кое су Турци зграбили, одвели,
потурчили и учинили аничарима. Ови велики везири су више него сами султани
проширили и утврдили турску државу у Европи, чудо велико. Цело едно столее на
турском двору српски език служио е као език моде и дипломатие, слично француском
у 19. веку.
Ти си кижевник и писац драма, Халиле. Па мислим да е те задивити кад ти кажем, да
е историа Срба драматична исто тако као и наша индиска; чак бих се усудио да кажем
и драматичниа од индиске. Због тога е код Срба и створен еп, тако опширан и тако
драматичан и саан, да му у Европи нема равна. Само народи са великом драматичном
историом имау еп. Српски еп е сличан едино нашим индиским еповима: Махабхарати и
Рамаани. Само е српском епу едан недостатак, што ние повезан у едну целину. А то е
стога што Срби нису имали еднога Омира, као Грци, нити каквога Валмикиа као
Индиани. Но српски еп има надмоност над грчким и индиским епом у томе што е
много више заснован на стварности него на фантазии, хоу реи: много више на стварним
историским личностима и догааима него на машти и саарии.
Хоеш ли да ти наведем само два три примера из српске историе и народне певание,
кое би ти могао славно драматизовати? Ево:
Намлаи син кнеза Немае Сава бежи од своих родитеа у седамнаесто години у Свету
Гору, или како би ми рекли у шумски аскетски универзитет. Растужени родитеи
покушавау да га врате, али узалуд. Он постае монах, и привлачи свога старога оца да се
и он замонаши. Два стариа брата Савина заваде се око престола, и Сава доноси мртво тело
очево, да над им измири брау. Постае архиепископ националне цркве српске. Утвруе
веру у народу. Учи властелу и народ истини и светом путу живота, путуе два пута у
ерусалим, па у Вавилон, Египат и Синаску Гору. На последем повратку умире у Трнову,
престоници бугарско. Пренет у Србиу. У време турског господарства, народ налази утеху и
моралну снагу на гробу еговом. Да би то прекратио, Синан паша преноси га у Београд и
спауе на ломачи. Но како песма каже: спалио е свечеве кости а не свеца. Од тада свети
Сава постае ош бунии извор утехе и снаге своме народу.
Како ти се ово допада?
И ош ово:
Последи слободни кнез, српски Лазар, сличан трагично личности последег слободног
цара индиског Прити Рау, прима писмо од султана Мурата. Или да се преда или да му
изие на мегдан. У исто време ангел Божи ава му се и говори, да се он мора одлучити
или за царство небесно или за земаско. Ако се одлучи за земаско, победие Турке и
остае цар. Ако ли се одлучи за небесно, он е погинути и сва е егова воска изгинути.
Мислио Лазар и мислио, коме е се приволети царству. Кидао се и колебао се. Ако се
приволи царству земаскоме, говорио е себи, земаско е за малена царство, ако ли се
приволи небесном, небесно е увек и до века. Назад, он се приволева царству небесноме,
и гине у боу за веру хришанску. Са име гине на Косову поу сва српска воска. Али
Лазар постае светац, и егово тело до данашег дана чува се у едном манастиру као
нераспаднуто, посвеено и чудотворно. А славна погибиа хришана на Косову постае
неисцрпни извор надахнуа за 15 наредних поколеа српских.
А ово како ти се допада, Халиле? Уз то бих ти а могао додати безбро саних
поединости, кое би ти просто гутао од милине и чуда.
Ако желиш, а у те претрпати писмима са стотине оваквих драматичних сцена из
српске историе. Пиши ми и ави. За тебе сам готов све учинити. Ти ниси Турчин. Ти си
пореклом од кшатриа из Арабие, кои су под Акбаром покорили Индиу. Твоа исламска
вера састои се у милости а не у насиу. Не на врху пророкова мача него у дубини Алахова
срца.
Тво Рама Сисодиа
ПИСМО 14
Др.евтимпишеоцуКалистратуСветогорцууБеоград
Часни оче Калистрате,
Благослови.
Неколико састанака што сам имао с тобом уверили су ме, да Света Гора ние престала
да буде оно што е била кроз минулих хиаду година. Огиште надубе теологие, мегдан
наоштрие борбе човека са самим собом ради царства небеснога, неисцрпив мадан
доживених чудеса и нанеобичниег религиозног искуства, и чуварка драгоцених уметничких
и историских споменика и спомена. Ти си веран представник те Свете Горе.
Свакако си сазнао, да е наша зема почаствована посетом троице веома угледних
личности из Индие. едан е од их учени брамин, други вовода од чувених кшатриа, а
треи е едан племенити свештеник хришанске цркве у Малабару. Они су дошли у
Србиу особеном мисиом, као изасланици махарае од Малабара. По моме мишеу,
ихова е мисиа наблагородниа што се даде пожелети. Нису то мисие из Европе, кое долазе
да шпиунирау нашу државу, или да захватау наше руднике, или да од нас, невештих и
неспретних, измаме разне концесие: шумске, железничке, индустриске. Ние то лукава
мисиа са задим мислима, коа се увлачи као тигар на вуненим ногама док не ухвати своу
жртву и не покаже кане. Него е то мисиа духа и бриге и мудрости. Они долазе да
поставе диагнозу болести закрвених народа у Европи; да виде од чега Европа болуе; да
виде да ли о Индиа може што помои, и да виде како би се Индиа могла сачувати од те
исте европске болести.
ихова е мисиа права сензациа нашег времена. Они су сензациа и за нас Балканце;
за нас старие због суштине ихове мисие, а за децу због иховог спонег изгледа и
одела. Можда си их видео на улици. Деца уре за има у гомилама и посматрау их са
детиским убопитством. Сви су црнпурасти, но лепи и привлачни. уди чисто ариевског
соа. Сва троица носе турбане и кафтане разне бое. Увек се креу у истом поретку: у
средини учени брамин, малог раста и испоштеног аскетског лица, са великим очима, кое се
ретко затварау. Десно е од ега вовода, висок и снажан, са златним поасом и мачем о
бедрима. Лево е пак она свештеник, сав у црнини, са црним турбаном и са крстом на
прсима. Он едини носи дугу браду, док су друга двоица обриани.
Ако их дакле ниси видео, ево даем ти прилику да их видиш и да с има разговараш:
прими се за члана нашег одбора. а сам одреен да саставим одбор, кои е водити бригу о
има докле год су у нашо земи. Они желе да пропутуу сву нашу зему, да виде, чуу и
осете све. Тебе узимам у одбор са задатком, да им будеш путово по нашим манастирима,
наших славних цара задужбинама. А када буду стигли у Свету Гору да их ти тамо као
свое познанике дочекаш, проведеш по свима светиама и свуда представиш и препоручиш.
ер а знам, с каквом опрезношу Светогорци примау стране госте, нарочито овако необичне
и из необичне земе.
а сам писао и нашем кижевнику Митриновиу у Лондон, да дое у Србиу и да буде с
нама за време путоваа ових великих Индиана у нашо земи. Митринови е мо учите и
набои познавалац индиске мисли и религие од свих живих западака, у Европи и
Америци. егови индиски ученици у Лондону сматрау га новим Аватаром. Он би нам
могао бити од велике помои као тумач Индие пред Србима и Србие пред Индианима. Да
ли е хтети дои, не знам.
А тебе молим, прими се ове дужности, коа е у ствари и велика почаст, па ми дозволи
да доем к теби едно вече на договор.
Препоручуем се твоим светим молитвама и остаем срдачно ти одан
евтим
ПИСМО 15
ПандитГауриШанкарапишеМахараиодМалабара.
Светли махарао,
Мир ти од бога Шиве и радост од богие Кали.
Нека би ти ова век био последи век твога живота, без поновног рааа у другим
телима, без реинкарнацие. И нека би ти душа достигла вечну нирвану, у коо нема смене
од дана и нои, нити и намаег ветра и таласа. Ом. Ом. Ом.
Гостоубиви Срби тако су нас примили у иховим манастирима, да а не могу реи да сам у
животу убазние примен у нашим насветиим местима у Пури или у Бенаресу. А они
имау много манастира, од коих су веина порушени под турском владавином. Као и наши
манастири тако и српски били су кроз многе векове едини универзитети. Кам да су то и
сада! есу они то и сада за масе народне, али не и за интелигенциу. Но о томе несреном
двоству, од кога смо и ми у Индии почели боловати, писаемо другом приликом.
На путу по манастирима пратили су нас три дивна човека: Др. евтим, Богданови и
калуер Калистрат из некакве Свете Горе. Ова Калистрат е чудан особеак. Он никако
ние хтео с нама ести изговарауи се овим или оним, а уствари због тога што ми нисмо
крштени уди. Нисмо се због тога срдили, ер ми брамини у Индии не седамо за исту
трпезу са нашим шудрама, удима наше вере. Но док ми са шудрима не едемо заедно
због расне и крвне разлике, Калистрат нее да еде с нама због верске разлике.
Иначе ова Калистрат е намилии човек кога смо до сада срели у Србии. Он нам служи
око трпезе. Он нас непрестано нуди елом и пием. И стално нам пребацуе, како ништа не
окушамо. Далеко е до Индие. Треба да се добро поткрепите за тако далек пут. А ви
баш ништа не едете и не пиете. Веи сте ви аскети од нас Светогораца. То у причати
монасима у Свето Гори и реи у: треба да се стидимо од Индиана. ихови кнежеви и
воводе уздржавау се од ела и пиа више него ми. една кашика пиринча, и има е доста
за цео дан. А ми прождривци едемо и маслине и рибу и ракове и икру, па ош и вино
пиемо. Та узмите, господо, ево ово е добро. Баш ништа неете, па то е. Опростите...
Наша су ела, види се, за вас, префиене уде, врло сурова и неукусна. И тако стално се
извиавао и све свое подништавао као неки Кинез.
Но не само да нас Калистрат служи и нуди за трпезом. Много више од тога. Он нам чисти
ципеле, истреса и четка одело, пегла турбане. Воводи Рами узео е едне нои златан поас
и мач, и тако очистио и углачао, да се вовода задивио. Он стои пред нашим вратима и
спречава да ико ходником прое, да нас не би пробудио. Чим неко од нас отвори врата од
собе, пред им се укаже Калистрат са неким послужеем, било да е то кава или ча или
хладна вода или цвее. Изван свога Бога он ни на кога више не мисли него на нас. И изван
своих таних молитава и читаа он све време посвеуе нама, труди се око нас, брине за
нас. Веруем, да нас чак ни у своим молитвама не заборава. Но поред свега тога, он
нее да еде с нама за истом трпезом. ер смо некрштене душе. То е вера. Ти знаш,
светли махарао, како ми Индиани умемо то да поштуемо.
Посетили смо све знаменитие манастире. Историа ихова тесно е уткана у историу
српске нацие и државе. Били смо за ова мах у Жичи, у Ариу, у Студеници, у Грачаници,
у Песко Патриаршии и у Дечанима.
У Жичи су крунисани краеви српски.
Студеница е за нас била нешто неочекивано. У зелено планини огромна црква од бела
мрамора. У цркви су два ивота, оца и сина, Немае и Стевана, првих српских владара из
династие Немаиа. Пред ове ивоте доводе болеснике, нарочито полуделе, ту им монаси
читау молитве и постау здрави. У таква чудотворна исцелеа овде нико не сума. ивот
светог Немае никад се не отвара, но из ега с времена на време истиче чудотворно миро.
ивот светог краа Стевана отвара се само едном у години, у дан егове смрти.
Док е Жича црвена као крв Студеница е бела као голуб. Грачаница е шарена као
раска птица. Зидана е од жутог камена и црвене цигле. Има пет витких кубета. Налази се
на Косову поу, где е био главни судар муслиманске Азие и хришанске Европе. У име
хришанске Европе српски кнез Лазар са своом крстоносном воском примио е удар Азие,
и по судби подлегао. Но посветио се и он и сва воска егова. А епопеа косовске битке
насличниа е нашо Махабхарати од свих епопеа хришанске Европе. Грачаницу е
построио велики српски махараа Милутин у 14 веку. За ега кажу да кад е сео на престо
заветовао се Богу построити онолико манастира колико га Бог буде одржао на престолу.
Владао е 42 године, и подигао е 42 храма.
Потом ево нас у Пеко Патриаршии. Ту е кроз векове било седиште поглавара српске
цркве, такозваних патриараха. Неке су од их Турци обесили. Храм е онизак; од тесаног
жутог пешчара. Не тако висином величанствен као Жича, Студеница или Грачаница, али чини
ми се, унутрашост егова привлачниа е и за душу удску топлиа и присниа од свих
других храмова кое смо видели. Храм е препун гробова српских патриараха, сви у виду
тешких камених саркофага.
Назад ево нас у Дечанима. То е тек изненаее. Храм висок као нека наша пагода. Стар
600 година. Сав од шарена мрамора. Пун знаменитих гробова. У едном углу костурнице, где
се држе кости умрлих монаха. Пред олтаром ивот светог краа Стевана Дечанског, сина
краа Милутина, ктитора Грачаничког. Под ивот доводе болеснике и исцеуу се. Долазе
и муслимани. Сваког петка муслимани из близине и даине долазе на поклоее ивоту и на
лечее од разних болести. На све стране жуборе планински потоци и извори. Постои и
буан извор киселе лековите воде. Неисказана красота!
Шта да ти на крау кажем светли Махарао? Видели смо ових дана красоту, мистику и
славу, коу ми у Индии ничим нисмо премашили.
Тво верни и одани
Пандит Гаури Шанкара
ПИСМО 16
ГоспоаКатаанипишесвомесинуРамиСисодииуСрбиу.
Желим ти избавее из ове глупе Самсаре, више теби него себи, мили ми Рамо, сине
мо. Нека би ти а била последа мака, и нека се више не нае ниедна мачина утроба, ни
човечиа ни животиска, коа би те поново родила и у вртлог ове Самсаре бацила.
Знам да си довоно несреан што мораш да губиш дане у то незнабожачко Европи,
где уди не знау ни за Бога ни за човека него само за животиу. ер Бога одричу а
човека сматрау животиом. Због тога е код их изгубена и божанственост и човечност;
остало е само животиство. То сам ево и а овде у Индии искусила ових последих дана,
црних као што е црно подземно царство бога аме.
Хтела сам да ти не наносим бол. Има га свако довоно у овом очаном животу. Али
ипак нисам могла да сакрием од тебе оно што се збива у куи твоих предака Сисодиа,
коо си куи ти сада глава. Те сам замолила гоcпоу Индумати да те преко свога супруга
Пандит Гаури Шанкаре полако уведе у мрак догааа кои ево твоу славну куу чине
несрениом од свих славних куа у Индии. Боим се, умреу, па ко би ти онда казао
истину?
Да ти причам све по реду.
Прво, ве два месеца сам у тамници због оне красне и верне Сакунтале, коа се даде
спалити на умни за своим умрлим мужем Кабиром, нашим роаком. Тамничар ми е неки
муслиман, кои еде краве месо. Помисли ужаса! Кроз мо пенер на келии а сам
неколико пута видела, како се коу краве, ове свете животие, слике навиших божанстава
индиских. А, зашто их громовник Индра не порази! Онда сам се зарекла да не гледам кроз
пенер, и да уопште ништа не гледам осим своу душу и своу Карму. Златни Рамо мо, нека би
ти што пре помркло ово лажно видиво сунце, и нека би ти вечна тама Нирване дала
поко. Али а морам да те узнемирим своом причом. Изведена сам пред суд. Прочитали су
ми оптужбу, да сам а виновница смрти удовице Сакунтале, и да морам искусити казну
убице, а то е смрт. На то сам а одговорила: а нисам европска жена да бих се смела
служити лажима и обманама и адвокатима. а сам обавезна говорити истину. А истина у
овом случау есте ово: Нисам а напутила ни подговорила Сакунталу да иде у драговону
смрт. Да сам то учинила смаила биx ену славу. То е ена лична одлука, коу сам а само
одобрила и поздравила до висине небеса и до дубине Индиског океана.
Зашто си та чин одушевено поздравила?
Зато што ми он сведочи да ош постои Индиа, и да у о ние ишчезао прастари
дух супружанске верности до смрти. Дае сам рекла: Нисам се само а томе догаау
радовала. Томе се радовао и дух последег махарае слободне Индие Прити Раа, кои е
био погубен од Могула. Радовао се и дух егове прекрасне супруге Санугте, коу е
као робиу Могул хтео узети за жену. Санугта обеа привидно Могулу да е пои за
ега, али га умоли за дозволу да оде и ода почаст своме бившем супругу. Могул о то
дозволи. Но она оде на ломачу, на коо е требало да се сагори мртво тело Прити Раа.
И кад у е пламен обузео, она е викнула: Ето ме к теби, убени мо! загрлила е
мртво тело свога посеченог супруга и издахнула. Све ово ви Европеци не разумете! И
како би разумели, кад у вас нема верности измеу мужа и жене, нити икакве друге везе
осим телесне? И кад се безмало сваки разводи са своом женом после кратког времена
брака?
Речено ми е да и дае морам остати у тамници, док се ствар не иследи. И враена
сам у моу келиу. При пролазу кроз тамничко двориште видела сам краве месо, модро и
крваво, како се носи и баца из руке у руку. О, свете краве индиске, не осудите нас, него
муслимане. Они су криви за ваше умртвее а не ми, следбеници Веданти и Шакамуне.
Друга несреа е веа од ове прве, мо слатки сине. Аруна, брат тво и по несреи син
мо, повео се за неком демонском Европанком, Гладис, Кладис, како ли е зову. Она га е
напутила да створи едан револуционарни одбор за некакво ослобоее Индие од Енглеза.
А, адни мо Аруно, што не знаш да е наша дужност, наша Дарма, не некакво
ослобоее од уди него од овога печалнога и беднога живота. Обавио е дакле проглас
на сву Индиу, да се буди, да устане на оруже, да силом задобие своу слободу. Заборавио е
да се слобода не добиа оружем и силом него постом и одрицаем себе. Кажу, да му е
она жена писала та проглас за бунт. Он се с ом верио и хое оме да се ожени.
И та друга невоа тешка е и претешка. Али е треа натежа. Аруна е прекршио веридбу
са ерком воводе Рамачандре, са коом е верен ош као дечак. У Индии то е неопростиво
безакое. Осрамотио е и нашу куу, управо твоу Рамо, а и куу уваженог воводе
Рамачандре.
Тамничар е, као што ти рекох, едан грозни муслиман, кои еде краве месо, те од ега
не очекуем никакве утехе души моо. Али егов е помоник едан Хиндус, наше вере,
кои поштуе краву као и ми. Он ми е едног дана дошаптао, да е Аруна ухапшен због
оне жене и оног прогласа и да се налази у исто ово тамници где и а. Али мени е
немогуе видети се са им. Утолико е мо бол веи.
Лако би ми било, само да си ми ти овде, сунце живота мога, светлие од онога кое се
раа свако утро изнад снежних врхова Хималаа а кое а не видим. Кад еш дои? Да ли
у те ош видети? Како мислиш опрати све ове срамоте са наше куе? Ништа не знам.
Болесна сам и желим умрети. Свом снагом желим умрети. Многи твои приатеи
авили су ми се и послали ми речи утехе. И Сомадева из Бомбаа, и Пандава из Бенареса, и
наш величанствени Махатма Ганди, и Рабиндранат песник, па чак и она муслиман из Делхи
Халил, посланик у Конгресу.
Мути ми се мозак. Чини што знаш. Не умем саветовати. Само те срцем волим. Твоа
мати
Катаани
ПИСМО 17
ХалилСеадЕдинРамиСисодииуСрбиу
Селам, драги ми Рамо,
Твое писмо донело ми е велику радост. Замисли, баш онда кад си ти мени писао писмо,
а сам мислио о теби. И кад е писмоноша ударио звекиром на моа врата, а сам помислио то
е писмо од Раме. а сам убеен у окултне поаве. Душе удске непрестано су у вези. Но
уместо да то испитуемо, ми се овде у Делхи бавимо политиком, без Бога и без душе и без
икакве везе са духовним стварностима овога непоамнога света. Да ние Махатме Ганди
меу нама наш Конгрес у Делхи претворио би се у едан берзански безобразлук као што е
парламент у Француско. Но егова света личност све нас застиуе и ограуе од алових
партиских брбаа.
Иако сам муслиман, а сам члан едног окултног друштва, кое нема везе са демонском
личности Госпое Блавацки нити са овом досадном Енглескиом Ани Безант. Уместо да буду
ученице Индие оне су нам се наметнуле за учитеице. Па да би постале у Индии више
популарне оне безобзирно подништавау Хришанство и на сва уста грде цркве
хришанске. То нам е просто постало отужно. Читао сам еванее Исуса Христа, и могу
ти реи, да имам вее поштовае према божанско личности Исусово него обе ове сумануте
Европеке.
Но а се ипак формално држим Ислама. Прво зато што сам у ему роен, а друго зато што
ми се чини, да е Ислам напростиа, можда не надуба, религиа за масе народне. Нисам а
добар муслиман. Понекад едем крметину и пием вино (то теби као приатеу
поверавам). Али, Алах ми е сведок, пре е све хое и дервиши уи у крв удску него а.
Као што се ових дана не знам ве кои пут поновило овде у самом Делхи. Завадили се нешто
Хиндуси и муслимани, па да би едни друге више огорчили, муслимани пронесу заклану
краву кроз насее Хиндуско, а Хиндуси опет убаце заклану свиу у амиу 27 . Из тога се
изродила туча, са много мртвих и раених на обе стране. Хое и дервиши су водили
руу муслиманску и дражили е против Хиндуса. О томе се потргло питае у Конгресу и
ларма е била велика. едино е Махатма Ганди 28 утао. И егово утае, утишало е
буру. Иначе би се потргли ханари и пиштои и усред Конгреса.
Но то е код нас нажалост обична ствар у Индии. Ние ти непознато. Али е те
интересовати више нешто сасвим ново и неочекивано и за мене и за тебе. И врло жалосно.
Надам се, да ти е неко пре мене то саопштио. ер не бих желео никад да будем први гласник
црних вести. еднога дана седеи у Конгресу, и право да ти кажем дремауи, утучен
страшном вруином, едан посланик управи питае председништву о Аруни Сисодии и
некакво сумиво Европеки, звано Гледис Фаркхарсон. а се пренем при спомену имена
Сисодиа, и одмах помислим на тебе, мога цеенога приатеа. Аруна Сисодиа рекао е
посланик, растурио е по цело Индии едан нихилистички проглас и позвао дремиву
Индиу да се пробуди. Позивао е на бунт против свих махараа и свих религиа, и каста и
свеколиког поретка у ово земи. Полициа е ухватила именовану Гледис Фаркхарсон на
делу кад е растурала оне прогласе и затворила. На саслушау та женска све е бацила на
твога брата Аруну, свога вереника, како е признала. Она, вели, ние крива; Аруна е
саставио проглас и о заповедио да га растури по Индии. Посланик е тражио да се и
Аруна лиши слободе и саслуша. ер он, како каже, слути, да е то све дошло од неке
антииндиске завере са стране, наравно из Европе. Решено е, да се Аруна ухапси и да се
поведе строга истрага. Толико до сада. Знам да е ти ово бити ново бреме на оно кое ве
носиш. Али као приате дужан сам да те о овоме известим.
Ти си много срении од мене, што можеш да ми пишеш о стварима лепшим него ли а
теби. Твои доживаи у маленом српском народу за мене су право открие. Заиста ми у
Индии не знамо о том славном народу ништа. Драматичне сцене из српске историе, кое си ми
у писму описао, добро су ми дошле као граа и надахнуе за нове драме. Неизмерно ти
благодарим и молим те, сабери све, али све сличне догаае и животописе великих Срба,
па кад овамо доеш да ми опширно причаш. Писае ми е ош едина утеха. А живим
вером, да мое писае нешто користи моме народу. Мене еди то што наши уди уре по
великим државама а ништа се не интересуу малим народима. а волим више маушне
колибре него гломазне крагуе. И лептири су далеко милии од слонова и мамуна.
Што се тиче Турака могу ти реи, да их а никад нисам волео.
Ти ми описуеш злочине кое су они починили над хришанима на Балкану. а то нисам
знао. Али знам за ихове злочине над едноверним Арабима, и то кроз векове. И а као
Араб по пореклу а сада као Индиан не могу им то никад опростити. Они су просто
истргли барак Ислама из руку Араба, ихових законитих носиоца. И осрамотили су га.
Алах е им судити по делима иховим.
Сино сам се завадио са едним хоом овде пред Акбаровом амиом. Реч беше о вери. И
он мени пребаци што ja штитим Хиндусе; затим што а едем и пием са Хиндусима све оно
што они еду и пиу, а што Коран забрауе. А а му одговорих речима неког чувеног
хришанског мудраца: Ако и пепео едете а милости према удима немате, пакао е вам
бити вечна куа 29 .
27 Крава е за Хиндуса света животиа. На крави се не оре. Крава се не кое. Краве се месо не еде. Кравом мокраом лече се многе
болести.
28 МахатмаГанди. Школовао се у Енглеско. Као адвокат живио дуго меу Индианима у ужно Африци. Вративши се у Индиу, презрео
е све европско и повратио се вери своих предака. Човек од вере не само на речи него и у животу. Противан е сили и насиу. Спречио е
многе крваве револуцие у Индии. Признати во индиског народа. Испосник, молитвеник и државник. една коза коа га храни млеком и
една крпа платна коом се одева то му е сва имовина.
29 Златоуст, е рекао: Ако и пепео едете а милости немате, пакао вам е вечна куа.
Аруна ме забриава. Види шта еш. Ако могу а штогод да помогнем, а у зна без
резерве све учинити. Уосталом све се догаа по Кисмету. Ни сам Пенгамбер 30 , наш пророк,
ние имао оружа против Кисмета. Него кад су му воске падале или жене умирале, он е и
себе тешио и другима обашавао све едном едином речу Кисмет. Алах акбар!
Тво Халил
ПИСМО 18
ТеодосиеМангалапишемитрополитуодМалабара
Помози ти Бог, дедо митрополите.
Реци: Бог ти помогао.
Тако емо се онда поздравати и отпоздравати по српски.
Тако се Срби увек поздравау изузев великих празника Христових.
Древни е обича српски, да старии поздравау млае а млаи отпоздравау. Чуо сам
да е то био и староиндиски обича.
Видели смо српског свештеника где путуе друмом на коу. На иви укра друма народ
е жео пшеницу. Кад су жетеоци опазили свештеника, сви су се усправили и утке
чекали да их свештеник поздрави.
Помози вам Бог, брао, викнуо е свештеник.
Бог ти помогао, отпоздравали су сви у глас.
А да их свештеник ние први поздравио, не би ни они ега.
Уз мене е седео отац Калистрат, едан саан монах из Свете Горе, кои нам е едан од
путовоа по Србии. Па уздахну отац Калистрат и рече:
Ето тако е код народа. А наша се господа поздравау са Добро утро и Добар дан.
Какав е то поздрав у коме се не спомие свето име Боже? Не долази нам здраве од
утра или од дана или од вечера него од Бога. И ош кад се изусти свето име Боже
oчишава се ваздух, освеуе сва природа и разгоне зли духови.
Упитах га:
А како се говори кад се уди растау?
С Богом пошли! И С Богом остате!
Др. евтим, индолог и наш други сапутник срди се на Калистрата што ова критикуе
српску господу. Доктор би хтео да нам истакне све што е добро код Срба а да преути
што е раво. Калистрат напротив преуткуе све што е добро а обара се на оно што е
раво.
Зашто ти, оче Калистрате, мутиш радост нашим гостима? Зашто им не показуеш
оно што е добро и лепо код Срба?
Зато, докторе, што е они и сами видети што е добро и лепо, уколико га има код
нас, али се боим нее мои видети наше зло, па е пои своо куи са погрешним
помом о Србима.
Онда ад па истреси сву торбицу наших зала! рече зловоно доктор.
Хоу, хоу, али не торбицу него велику вреу. Зар ние зло то што уди, чак и
старци убе руке младим женама у знак поздрава? Одакле сте ви, господо српска,
примили ту глупост? Стари и пристони српски обича есте, да млаи убе руке само
старцима и старицама. Али нови реформатори погазили су та пристони и природни
обича и завели едну глупост и саблазан.
30 Пенгамбер. Арапска реч. Означава пророка. По мишеу муслимана Мухамед е последи пенгамбер, пророк, и другог нее бити. Мада
е Мухамед дао записати у Коран, да е Исус, Син Мариин, судити свету. Признао е дакле Исуса веим од себе.
Па зар ние зло то, што су господа српска завела обича да невеста доноси мираз
младожеи? Код Срба е хиаде година постоао обича или брак без мираза ма с кое
стране или пак младожеа дае уздаре родитеима девоачким. Доста е што родитеи дау
ему, странцу, своу ерку, коу су они годинама подизали и васпитавали, и купали водом
и сузама, па е сасвим у реду да младожеа дае неко уздаре било у злату или нечем
другом као неко признае и утеху родитеима. Но код нас се дошло до едног очаног
двоства измеу народа и господе, и до две супротне праксе: Мираз без убави и убав без
мираза.
Доктор евтим поче да маше рукама као да се брани од оца.
Доста, доста, узвикну он.
Како доста, докторе драги? Нисам ош начео торбицу а камоли вреу наших зала.
Кажи ми, шта су господа наша учинила од недее, дана у кои е Христос васкрсао из
гроба? Дозволили су да све пивнице, ракиинице и дуванинице и коцкарнице буду
отворене у та дан по ваздан,азабранилисузакономотвараехлебарница. Дакле,
недеом се не може продавати хлеб а може сваки отров! Тако е ето ова свети дан
постао привилеговани дан отрова. Па кад свештеници у недеу обавуу у црквама
васкрсее Христа из гроба, господа наша и она морална сиротиа коа следуе иховом
примеру, погребавау свое душе по пивницама и коцкарницама. Па погледате шта су
ти безбожници учинили од наших манастира. Спровели су навлаш насипе и железнице
поред навеих светиа Србинових, те тиме упропастили и мир и имае манастирско.
ош су одузели веи део имаа од свих манастира а на остатак ударили тешке порезе и
дажбине. Меутим и Турци нису ударали порезе на манастире као ни на свое вакуфе. Али
Турци су ипак азиски народ, а то значи народ са аком вером у Бога, док су господа
српска акеле безбожне и отупеле Европе. Опустошили су и осиромашили и оптеретили
наше манастире тако, да се мало ко у наше дане одлучуе да иде у монахе. едном речу,
упропастили су нам монаштво, то ест оно што е главни стуб праве и истините цркве
Христове. Бог нека их пита!
Та доста, доста завапи Др. евтим. Господо, молим вас, немоте га слушати. Он
претеруе; ние тако. Зашто им не говориш, оче Калистрате, као монах о
величанствености Дечана, о красоти Грачанице, о...
Они су сами видели те величанствене зидине. Ние нужно да им о томе говорим. Кам да
им могу говорити о величанствености наше душе и нашег карактера, што треба да одговара
красоти тих зидина сазиданих ради душе и карактера, а не ради суете, али не могу. а сам
светогорац, са настрожиим заветом да говорим истину, а ви сте уди од света, кои у све
уносите политику, т. Мешате неистину са истином.
Тада смо сва троица нас Индиана замолили Калистрата да завеже своу торбицу, колико
да спасемо добро расположее друге двоице наших пратиоца. Наравно, у души смо
одобравали искреност егову.
Народ кои уме себе да критикуе, и тако немилосрдно секцира, не може пропасти. Ништа
ние симпатичние него кад едан човек или едан народ слободно исповеда свое грехе. Али
су разна васпитаа код разних народа. Док Енглези стално себе подништавау и критикуу,
дотле Американци тешко подносе и намау критику.
а бих препоручио и нашим верним у Малабару овакав искрени став овога дивнога
светогорског калуера. Калистрат нам е постао мио као роени брат. Не само мени као
крштеном човеку него и Пандит Шанкари и Рами Сисодии.
Мир ти и благодат од Господа нашег и Спаса, како теби тако и сво нашо верно браи
у Малабару.
Покорни ти и одани
Теодосие Мангала
ПИСМО 19
АнуширванапишеизБомбаасвомеоцуПандитГауриШанкари.
Желим ти стотине среа од стотине индиских богова и авата 31 . А поврх свих среа желим
ти едну коу би делио с тобом, и коу не бих дао за све остале срее, а то е да се што
пре видимо овде у Индии.
Писала ти е мама, да смо били у Алахабаду и шта смо све тамо доживели. За мене е
све било новост што сам видео. Просто сам био у екстази кад сам видео милионе свеа
како горе и плове по Гангу, па знаш све се лелуау на таласима и една друго клаау, па
тако одоше низ воду. е ли, оче, то нема у Европи? Не може ни бити, кад тамо нема
овакве реке као Ганг. Скоро сам слушао еднога бикшу на улици овде у Бомбау кад е
говорио о енизму 32 . Па е рекао, да постое живи духови не само у удима, животиама и
бикама него и у ветру и у водама и у стенама и у песку и у свако ствари. а то рание
нисам чуо, али знаш то сам осетио на Гангу. Осетио сам да е Ганг жив, и да у ему
стануе неки живи дух; и може бити не едан него многи и многи духови.
Овде у Бомбау има за мене много невиених ствари. Наш домаин Шри Сомадева
водио ме еднога дана на парсиско гробе 33 . Високи зидови, високи. На зидовима многе,
многе орлушине и крагуи и друге тице грабивице. Парси не погребавау мртваце у зему
нити их спауу као ми Хиндуси, него их уносе меу ове високе зидове и просто их
положе на зему. Гробари кои уносе мртво тело у гробе чим га положе на зему морау
хитно бежати, ер грабиве тице нагрну у великим атима, и за час поеду месо на
мртвацу и оглоу кости. Како е то страшно! Ух, не бих а желео да мое тело поеду
орлушине.
Онда смо шетали по улицама. Ту сам видео свашта, нешто приатно а нешто одвратно.
Приатно ми е било слушати мудре речи од многих бикшу. Али факире, са синирима о
врату и голим леима са много забодених ексера, нисам могао да подносим 34 . Нису ми
били драги ни они што вуку змиурине у корпама и показуу свету. Грозио сам се гледауи
кобре, како надимау врат од утине и палацау езиком на уде. Иако знам да су им зуби
поваени, опет сам се грозио од их. Баш их не могу да гледам. Мора да су у има душе
нагорих уди злотвора, кои су се по своим злим делима после смрти родили као кобре. И
не бих марио ии у храм, где се змие држе и негуу. Чини ми се да е то веома глупо и
страшно.
Велики е и шарен Бомба, али а више волим наш Траванкор. Бомба ние чист. Не
може човек да крочи а да не нагази на испувани дуван. Жвау, жвау па онда испуу на
улицу. То е тако гадно и глупо.
Мама те много поздрава. Она е нешто тешко забринута за куу Сисодиа. уче е овде
стигао вовода Рамачандра, и до понои е разговарао са Шри Сомадевом и мамом. Само
31 Аватара е по индиском схватау нова инкарнациа некога божанства, неки нови Месиа, кои треба да исправи и допуни бивше
Месие. Спомиу се многе Аватаре бога Вишнуа, бога Браме, бога Шиве Индре и тако редом. И за Гаутаму Буду се веруе да е био
Аватара. А он, Буда, прорекао е Метриу, као последег Аватару.
32 енизам е систем аскезе, прозват по своме оснивачу ену. По учеу ена свака травка и сваки лист и свака кап воде скрива у себи
живу душу човечиу. Због тога не сме се не само убити човек или животиа него се не сме ни дрво посеи ни лист откинути. Накраи
аскетизам у истории човечанства. Човек треба да иде наг и да гладуе. Самоубиство глау одобрено. Спасава се она ко гладуе дванаест
година. Ради чега, питамо се ми? Ради ничега. Ради уништеа живота. Очаае и песимизам нечувен и непознат.
33 Парси то су Перси, Персианци. Они имау особену вeру у бога светлости и бога таме, у Ормузда и Аримана. Ова два бога су у стално
борби, и ихова се борба одражава на удима. Они свое мртваце не погребавау нити спауу него оставау голе, покривене само
платном, у гробу. И птице грабивице падау на мртваце и за час их оглоу. Садаши Парси у Индии то су избеглице из Персие испред
тирание муслиманске. Иначе су Парси у Индии познати као набои трговци и навештии пословни уди.
34 Факири. То су индиски дервиши. И ништа Друго. Мучитеи сами себе ради ничега, или ради суете.
сам чуо од маме, да е стара госпоа Катаани Сисодиа оболела у тамници. Свакако то о
бива по Карми.
Купио сам од неког факира едну амалиу 35 . Ко носи ту амалиу, рекао ми е, брзо му
се испуавау све жее. То е една округла и углачана кост, коу му е дао едан велики
факир у Хималаима, кои, вели, може да спава поврх лиша од дрвета. Кад имам ову
амалиу, сад знам шта у сваки дан желети. Можеш ли погодити?
Клаам се и дубоко поштуем
Тво син Ануширвана
ПИСМО 20
ДушанМитриновипишеизЛондонадокторуевтимууБеоград.
Залуд ме зовеш, драги евтиме, неу ти дои.
Мо евтиме како у ти дои
Кад не могу кроз Београд прои
Од господства српских учеака
Што не знау за Бога и душу.
а сам долазио у Београд неколико пута после Светског рата. Хтео сам да помогнем
своо отабини, а осеао сам и да могу да помогнем. Но сваки пут био сам исмеан и
поруган од те господе, да сам се решио отии и више не дои. Поступио сам као апостол
Павле, кои е почео прво проповедати Христово еванее своме еврескоме народу. Но кад
е био од их исмеан и поруган, он се окренуо туим незнабожним народима, и постао е
апостол незнабожаца.
Са посланицима махарае од Малабара а сам се састао у Лондону неколико пута и с
има искрено и срдачно разговарао. Рекао сам им отворено, да од садаше Европе не могу
никакво добро очекивати. Европа е сама себе унесреила и сада као нека фуриа преноси
своу несреу на остале расе и континенте као она лисица коа е у краи изгубила реп па
саветовала све лисице да одсеку реп. Изашла е из свога центра и сад безумно ури по
периферии тражеи центар тамо где га нема. Одбацила е Христа, и зато е полудела.
Историа света не зна за неки период када су уди плие умовали него што е ово време
кое плиткоуми Европеци преживуу. а кад разговарам с напознатиим
интелектуалцима о овом великом граду стидим се и проклием судбу зашто ме е довела у
свет у садаше време а не пре седам хиада година, и зашто у Европи а не у Тасмании или
у Конгу меу Црнцима. ер и тасмански удождери и африкански Црнци поред свих своих
заблуда осеау и признау неку велику тану иза свега видивога и неку вишу силу изнад
свих физичких сила, док интелектуална Европа признае само оно што очима види и рукама
додирне. Такав груби и плитки материализам незапамен е у прошлости човечанства.
Онда сам им рекао, да е пре наи духовно поимае живота код малих и потиштених
народа него ли код великих. Говорио сам им о Балкану, нарочито о Србии. Рекао сам им,
да нигде у Европи нее наи толико разумеваа за Индиу као на Балкану. Нити се могу и
од кога надати неко духовно помои осим од српског народа, кои е расно и психички
подсвесно наближи Индианима.
А Индиа потребуе помои. И духовне и моралне, што се у крао линии своди на
едно. Код е е велико превирае. Она не може више остати при своим безброним боговима,
35 Амалие. Давае и ношее амалиа у Индии е свеопшта пракса. Амалие служе за одбрану од злих духова. ер у Пантеону индиском
у ствари не постои едан Бог добра, кои би заштитио добре уде од злих богова и злих духова. Због тога Индиани у аду своме служе се
амалиама, врачариама и жртвама, да би се сами одбранили од злих духова. ер не знау за Бога кои би их од тога одбранио.
кои су исто тако немони као и уди и потчиени бедама удским, како е увидео и обавио
Гаутама Буда. а хоу да спасем и уде и богове, говорио е Буда. Па кад тако човек
говори о боговима, онда ту и нема богова. И заиста их нема. Индиски богови не постое.
Али постои у Индии верско расположее као нигде у свету. Неодоива чежа за
вишим, нематериалним светом. Индиска е душа као и индиска зема буна за свако
прораше. Сваковрсно и буно прораше претрпало е душу наше брае у Индии и збунило
е. Индиа е у очаау. Она е кроз хиаде година била главни носилац и проповедник
очааа, очаног песимизма. Постои глад и же за правим Богом, кои е свемоан и кои
воли уде. Постои решеност на смрт да се дое до истине. Постои нечувена аскеза,
самомучее до самоубиства, у ствари ради ничега. Ради бое реинкарнацие по Веданти,
или ради Нирване по Буди. И едно и друго е очаае без светлости и без радости. Али е
тле плодно и буно без паралеле, и чека право семе.
Протестантски и католички народи, народи велики и мони, покушали су да посеу семе
Христово у Индии. Сеу га ве три стотине година, али узалуд. Не ниче. Душа индиска
не прима га. ер осеа да то сеае више означава пропаганду него апостолство. Дае се
не да се даде, него да се више добие. Помаже се не да се помогне, него да се ухвати и
захвати. Пропагатори а не апостоли сеали су до сада. Политичари а не браа нудили су и
давали до сада. Искрена Индиа то е осетила и одбила. Свако семе у о расте, само не
хришанско. Ние ли то грозно? Две светске империе, папска и британска, нису успеле до
сада ни колико апостол Тома са своим сиромашним следбеницима. Али сиромашни У
томе е решее загонетке.
Од сиромаха примие Индиа Христа Месиу. Нее од богаташа. Нипошто од
империалиста.
Разумеш ли ме, евтиме мо? Од Србие примила би Индиа спасоносно Евангелие
царства небеснога. Зашто баш од Србие?
Прво зато што Србиа нема никаквог материалног ни политичког интереса у Индии. То
Индиа зна. Зато е радо отворити уши свое за искрену евангелску реч оних кои од е не
траже ништа а желе да о даду све.
Друго зато што су Срби едини народ у Европи, кои се кроз хиаде година у свима
сукобима и ратовима опредеуе и изашуе за царство небесно а не земаско. Да, и кои
е више пута губио свое земаско царство да би добио небесно. А то и есте срж
Христова Евангелиа.
Трее зато што, као што рание споменух, Срби расно и психички подсвесно носе
Индиу у себи. ер су сами пореклом из Индие.
Са оваквим своим излагаем а сам успео да побудим посланике махарае од Малабара да
поу у Србиу и да се тамо задрже ма и накрае време. Хвала им; послушали су ме.
Уосталом могу ти реи, да Индиани мене више слушау него Срби. Сад стрепим на какав
е прием тамо наии.
Но а сам им напоменуо, да е октопод европске заразе зарио свое пипке и у српску школу
и школску интелигенциу. Да не смеу губити из вида ни за минут кад буду били у Србии
ону двоственост коа постои измеу народа и школске интелигенцие. Рекао сам им, да се
нарочито чувау београдског универзитета. Два знаменита човека светскога гласа доживели
су на том универзитету приликом своих предаваа такве скандале као нигде на пет
континената. То су Др. он Мот и Рабиндранат Тагора. Кад е Др. он Мот говорио о
потреби хришанске вере за студенте, ови су се меу собом столицама потукли и крв е
пала. А кад е славни индиски песник Тагора говорио на универзитету рекао е да е Европа
пропасти ако се не поврати Богу, студенти су дрекали од беса и назвали га реакционаром
вичуи: Живео Ганди! Тада е Тагора зачуено обаснио да е Ганди егов ученик и набои
приате, и да меу има влада савршена сагласност у свему. Том изавом успео е Тагора
да утиша ону игнорантну младеж и да доврши своу реч.
Дакле поштеди ове честите уде од београдског универзитета, крае станице европске
мизерие. Води их у прави српски народ и ако е икако могуе у Свету Гору.
Тво одани Митринови
ПИСМО 21
МитриновипишеизЛондонамонахуКалистратууСрбиу.
Мир ти и здраве од Господа.
Ако желиш за мене чути, душа е моа у потпуном миру а телесно здраве
задовоавауе, због твоих молитава за мене, драги ми Калистрате.
Из писма Др. евтима видим да си и ти у одбору за дочек гостиу из Индие. Зачудио
сам се, откуд ти у Београду. Увек си говорио, како не желиш до смрти изаи из граница
Свете Горе. Несумиво, да си то морао учинити по послушаниу, по заповести своих
старешина. Само гледа, те што пре бежи у блажени мир Свете Горе, ер се велика бура
гнева Божег надноси над грешну Европу. Неете ни ви Светогорци бити сасвим
поштеени од те буре, али ете лакше све поднети него остали свет.
а сам ве одговорио Др. евтиму да не мислим тамо долазити. Веруем, да из Лондона
могу учинити за Индиу и Србиу више него са другог места. а се вежбам да волим цео
свет, по рецепту кои си ми ти дао у твоо светогорско келии, али Индиу и Србиу волим
без икаквог вежбаа и усиаваа.
Шта смо ми у овом свету до оруа промисла Божег. Држим, да сам и а неко оруе
Боже, и то нарочито за добро Индие и Србие. Ако будеш прочитао мое писмо послано
евтиму, нееш морати тражити од мене нових обашеа. У том писму рекао сам све.
Тебе молим нарочито за две ствари:
Прво, савету одбор да не приреуе никакво предавае ни академиу на београдском
универзитету у вези са индиским гостима. ер а предосеам, да е скандал неизбежан.
Поновие се оно што се догодило Др. он Моту и Рабиндранат Тагори. Обиите Београд и
водите Индиане у народ, у манастире, меу сеаке.
Друго, дочекате их лепо у Свето Гори, ако се реше да доу. Нека мо приате
Христодул изае из свое пустиске тишине и нека се са има разговара. Нека им говори
слободно и отворено како ве он уме. Он е едини духовник у Свето Гори кои говори добро
енглески и кои надубе познае православну теологиу и индиску философиу.
Благослови оче Калистрате твога оданог слугу
Душана
ПИСМО 22
ПандаваизБенаресапишеРамиСисодии.
Желим ти мир души и светлост ногама.
Примио сам твое кратко писмо, кое ми не казуе ништа. Па велим самом себи: мо
приате Рама научио се дипломатии европско да говори колико хоеш а да не каже
ништа. Но, драги мо Рамо, то е одступае од Индие. Ми Индиани зато што навише
говоримо о вери научили смо да говоримо искрено. ер вера без искрености ние вера
него куга. Куга духовна. То ми видимо овде на римокатоличким и протестантским
мисионарима.
Но ово тек онако узгред. Главно е, да ме е изненадио своом посетом тво стари гуру
Сундарар Даш. Сед и погрбен; едва сам га познао, и то само по гласу. Заиста е чудно,
да од свега што се код човека меа едино глас остае непромеен.
Ом; намо Багават 36 . Тако ме е поздравио. По томе сам познао да ние ни будист ни енист
него баш прави браманист. А кад ми jе казао ко е веома сам се обрадовао.
Дошао е, вели, на хаилук у Бенарес.
Ко зна, да ли е ми Вишну дати да ош едном посетим ова свети град. За мога
живота ово ми е десета посета Бенаресу. Први пут сам био веома очаран, доцние све мае
и мае очаран, а сад сам разочаран. Гледао сам уче енисте на улици како се препиру.
едни од их били су одевени само у едну струку белог платна док су други били потпуно
наги као од маке роени. То су типични представници две енистичке секте. едну секту,
умерениу, представау монаси у бело одевени, а другу екстремисти монаси у ваздух
одевени. Где е сад судиа да пресуди ко е на правом путу: човек у платно одевен или
човек у ваздух одевен? Оно што видиш у енизму, то видиш и у будизму и у браманизму, у
те три главне школе индиске философие. а се питам откуда та оштра подела ако не
отуда што се не зна истина. Па ето и а кои сам мислио у младости да знам истину, сада у
старости морам да се питам: шта е истина? а сам посетио сва света места у Индии и у
Тибету. Видео сам и седам Ступа будистичких 37 . И све храмове мае одвратне и више
одвратне. Мае су одвратни они са слоновима, више одвратни они са мамунима, а
навише они са змиуринама. Па сам онда, мо драги Пандава, прошао кроз све хималаске
шуме и пештере, и кроз све тибетске манастире. Био сам у Ласи и поубио руку Дала
Лами. Где год сам чуо да има неки риши или бикшу, од кога би се могла чути мудра реч, а
сам био готов да пешачим по шест месеци, само да доем до ега и да га чуем. Дружио сам
се дуго са путууим монасима, бикшу; целе нои проводио у разговору са факирима, кои
говоре да имау надприродне мои. И ево, као резултат едног века човечег, као закучак
едног дугог и обективног искуства.
Од свега што е у Индии речено и проречено само е едно истинито и спасоносно, а то
е, да е се авити нови Метриа, или Месиа кои е свету обаснити пуну и несумиву истину.
Овако се не може дае. Индиа удише отровне гасове ве хиадама година. Кад би
Индиа знала истину, зашто би чекала нове Аватаре, нове спасиоце и последег Метриу
или Месиу? Не; него Индиа очекуе ново зато што не веруе у старо. Чека Метриу, или
Месиу, зато што види да о не помажу ни Гаутама, ни ен, ни Патанали 37 , ни
Санкиа 38 .
Али где е та Метриа? И кад е он дои у Индиу? То ти а на умем реи,
светлоносни Пандаво. Само очекуем да он буде веи од свих Аватара и свих Буда у свим
кастама, свима периодима времена до сада. И да не буде само човек, него веи од свих
уди и свих наших богова.
Ових дана посетио сам куу Сисодиа, моих ученика, Раме и Аруне. Рама е у Европи
а Аруна е у апсу. Успео сам помоу врачарие да се видим са Аруном. Помоу разних
чини врачара е успела да отвори врата на тамници и да мене пусти до Аруне 39 .
Разговарао сам с им од вечера до зоре. Он се углавном држи мога учеа, премда иде мало
у краност. а се слажем с им само у едном, а то е да Индиа не може дуго остати
36 ОмнамоБагават. То значи Ом, поклоее пред божанствима. Сама пак реч Ом изгубила е смисао. Чудо! Напознатиа реч а
нанепоамниа!
37 Пантаали. Творац ога философие у време цара Асоке, око двеста година пре Христа. Био е дворски брамин код првога краа од
Сунга. Написао е коментаре на неке сутре ведантистичке (Панинисутре).
38 Санкиа. Индиски философ. Живео на 400 година пре Христа. Проповедао дуализам у природи. Имао е утанчану психологиу човека
али сасвим сиромашну теологиу.
39 Врачарие у Индии су тако обичне као дисае. И све врачарие имау одбрамбени ци. То ест помоу их човек се брани од злих
духова.
оваква каква е. То е сасвим искучено. Но шта Индиа треба да буде, а то не умем реи.
То е реи нови Метриа или Месиа. Аруна мисли да зна шта Индиа треба да буде, и све
ми е рекао. Но то што ми е он рекао тако е старо као почетак европске пропасти. То
е наука и егоизам. Од свих отужних вода то су наотужние. То су две кери удеског
материализма, кои као октопод гуши Европу и Америку. ер обое, и наука и егоизам
игноришу Бога као да га и нема. А то значи, да су уди одбацили езгру па играу са
уском. а сам с пажом саслушао Аруну, али нисам могао постати ученик свога ученика.
У егово се души нешто превре и ломи. Бар да ми е знати, да ли е Рама остао
доследан Веди и Путу, како сам га а учио.
При растанку рече ми Сундарар, да е остати у Бенаресу дуже времена. Каже, да га е
Аруна молио да га овде сачека. Чим се, вели, буде ослободио тамнице, дои е у
Бенарес. Само нека се ослободи тамнице физичке и духовне, у коу е запао. Да ли е
се, и када е се ослободити те двоструке тамнице?
Тво Пандава
ПИСМО 23
РамаСисодиапишеХалилСеад ЕдинууДелхи.
Селам, сахиб.
Приклони сада ухо твое и чу нешто о Исламу на Балкану. Знам, то е ти бити милие
него седети и слушати препирке по клубовима Конгреса.
Осенула е буица Ислама на Балкану и вратила се у свое азиско корито. Од те
буице остали су само овде онде вирови и локве. После Стамбола и едрена а рачунам у
вирове Скопе и Сараево. Остало е све малено као локве.
Били смо у Скопу и у Сараеву. Оба града представау граевинску мешавину Азие
и Европе. И због тога су веома интересантни. Али Европа почие осваати од Азие куу
по куу и улицу по улицу. На жалост и без борбе почиу муслумани као представници
Азие да се подау а понегде чак и да се утркуу са Европом у европеизму. Тако зачудили
смо се кад смо видели у Сараеву да муслимани, а не хришани зидау први облакодер у
томе граду. Ти си чуо за Сараево. То е она град у коме е планула прва варница, што е
запалила свет у пожару прошлог Светског рата. Неки немачки раа био е убиен у овоме
граду од едног младиа, и то е Европа узела за довоан разлог за светско крвопролие, у
коме е самих Европеаца пострадало преко тридесет милиона. А пострадало е и нас
Индиаца не мало. И тако Европа кад год се добро спреми за тучу брзо нае варницу коа даде
знак за убиае. Код е све иде по човечем рачуну, без обзира на огромну утиву
васиону и без обзира на онога Огромнога и Невидивога иза васионе.
Скопе е познато као негдаша престоница намониег српскога махарае Душана.
Муслимани у Скопу и они у Сараеву само су по вери едно, иначе су веома различни.
Скопски муслимани су веином чисто азиског порекла и говоре или турски или арапски или
черкески. Наравно сад су научили и српски. Муслимани пак сараевски чисти су Срби по
крви и езику као и по многим обичаима. Они не говоре ни турски ни арапски, него српски и
то начистии српски. И хое што читау арапски Коран не разумеу оно што читау. То су
потурчеаци, исто онако као што су многи наши муслимани у Индии потурчеаци. Иако
говоре хиндустански език ипак су муслимани. Домаи език а туинска вера. Благодарим
богу Индри што у мени нема тога двоства. Него сам Хиндус и по соу и по вери и по
езику. А ти Халиле? Зар понекад не осеаш грижу савести што се зовеш Халил а не
рецимо Вивекананда? Уосталом ти си вешто отклонио то двоство на та начин, што си се
уверио да ниси никакав потурчеак него Араб са арабском крви но без арабског
езика. То ест ниси потурчени Хиндус него арабски осваач Индие. Тако су и ови
муслимани: едни потурчени хришани а други епигони осваача Балкана под Муратом,
Баазитом, Мухамедом, Сулеманом и осталим султанима; азиати по пореклу. И едни и други
до скора су живели у свом затвореном кругу. Исток им е био у дому, Исток у амии, Исток
у души. Имали су свое харемлуке, исто као и у Индии. Такви харемлуци били су
примени и од нас Хиндуса у старо време кад су муслимани покорили Индиу. Жене
хиндуске као и муслиманске, да би се сачувале, затвориле су се у хареме, зване по нашки
Зенана, и закриле су лице свое ашмаком. Среом, то време страха и тирание прошло е,
те ми више немамо потребе да држимо Зенане.
Како хоеш, Халиле, мисли. Но зна, да е Ислам проста вера за просте вонике кои не
размишау него очекуу просту заповест. Никад се Хиндуси и хришани не могу задовоити
с том вером, коа само заповеда а не обашава; т. не обашава ни унутаре бие Боже
нити пак бие човече. То е вера без теологие и без психологие. Због тога се прости
муслимани чуде кад хришани и Хиндуси говоре о троичном Богу и о троичном човеку.
Знам да е то сазнае тебе и нагнало да прееш персиским мистицима. Но зато имаш
неприатности од правоверних хоа и дервиша.
Што ми пишеш за мога брата Аруну, а ништа не могу помои. Бива му све по Карми.
А ти учини што можеш да се ослободи од тамнице и да се из слободе брани.
Много ми теже пада страдае мое маке, коа е ухапшена због присуства на сати
(спаеу) госпое Сакунтали, жене мог роака Кабира. Нека су о Тримурти (Брама,
Вишну и Шива) на помо.
Тво одани Рама
ПИСМО 24
ГоспоаИндуматипишеизБомбаасвомесупругуПандитГауриШанкари.
Желим ти мир, блажену мокшу, више теби него себи.
уче смо посетили Слоновску Пеину у близини Бомбаа. Желела сам да се наш син
Ануширвана поклони чувеном божанству Тримурти 40 у то пеини. Ти се сеаш кад смо а и
ти пре много година били на поклоеу овом навишем божанству, Махадеви, у виду бога
Браме, Вишну и Шиве.
На овом путу пратили су нас сада наш домаин Сомадева и вовода Рамачандра. Из
поштоваа према теби они су готови да нам учине сваку услугу. И чим сам а споменула да
у да водим сина у Слоновску Пеину, они су обоица изавили да е нас пратити.
Пред пеином било е много света. Пажу тог света привлачили су на себе десетак сади
из северне Индие 41 . То су заиста били необични уди. едан од их имао е лице
помазано пепелом. Други е био оденут у кору од дрвета. Треи опет био е сав у лишу
и личио е више на покретни пласт него на човека. Четврти е био сасвим наг, и носио е
преко рамена кожу од тигра. Ануширвана е нетремице гледао у ове необичне уде, чии е
укочен поглед био управен у неку недогледну даину, или можда, нигде до у саме себе,
ко е знати. Но навише га привукао к себи едан сади са много ердана око врата, кои су
му покривали и прси и леа. ердани су били од нанизаних звонцади разне величине и
разнога звука. Кад би се сади сагиао или усправао или ма куд покретао, звонцад су
звонила као неки оркестар. И Ануширвана е гледао у тог човека као у неко божанство.
Дала сам му те им е разделио кувана пиринча; свакоме сади по едну шаку у чанак.
У пеини пред триличним божанством принели смо на жртву пиринча, млека и цвеа.
Не знам одкуд, али баш у нашем присуству два миша су претрчала преко каменога
кипа. едан од их застао е на врх носа Браминог, а други на уву бога Шиве. Видевши то
Ануширвана ухвати мене за руку и викну:
Бежимо одавде!
Зашто, упитах?
Па кад мишеви смеу да трче преко Тримурти, преко три навеа бога, они е сад
ударити на нас и одгристи нам нос и уши.
Због тога е био жалостан целим путем. И све се питао: како то да Махадева не може да
одбрани себе од мишева? Како е онда нас одбранити од мишева и од змиа и од зверова?
е ли жив Махадева? И есу ли живи Тримурти?
И ош ме е збунио питаем: Зашто богиа Сарасвати ние поред свога мужа Браме? И
жена бога Вишну Лакшми зашто ние поред свога мужа? И Шивина супруга Кали зашто
ние поред Шиве? Ово е само мушки Тримурти у ово Слоново Пеини, а где е женски
Тримурти?
40 Тримурти. Изражава индиску Троицу од три бога: Браму, Вишну и Шиву. Кип са ихова три попрса налази се у Слоновско Пеини
код Бомбаа. Кип е изрезан у природно стени и огромних е сразмера. Раен e у 8. или 9. веку после Христа.
41 Саду е монах нарочитог реда. Ова ред е основао знаменити философ Санкара у 9. веку после Христа. Има у ему неколико секти. Тако
едни су више за бога Вишну а други за бога Шиву. едни носе едан едноставан штап док други носе у руци троструки штап. Штап се
називаданди. Отуда се они са едним штапом зовуекаданди, а са трн штапатриданди.
Нисам знала шта да му одговорим. Оставила сам га да разговара са воводом Рамачандром.
А вовода се с им радо разговара. Видим да га воли.
Оволико за сада. Ти си а, а сам ти. Ом.
Индумати
ПИСМО 25
МонахКалистратпишеМитриновиууЛондон.
Драги ми Душане,
Помози ти Бог!
Примио сам твое писмо из Лондона, и учиниу све по твоме савету. Но да би штогод
успео како ваа, морам умножити свое ноне молитве, како за Србе тако и за Индиане, па
и за тебе, кои си сада главна мисаона спона измеу Србие и Индие. Препоручуем и теби
да се непрестано Богу молиш. Уздижи молитве напре твоме ангелу хранитеу, па
апостолима и пророцима, свецима и мученицима, па анелима и арханелима, па свето
Богородици Деви Марии, и назад, са страхом и трепетом свето Троици Богу единоме,
непроменивоме и вечноме. Зна да човек не може без Боже помои не само добра дела
творити ни правим путем ходити него не може ни правилно мислити. То свак не разуме.
уди се моле Богу да им помогне у иховим делима, пословаима и споашим невоама.
А мало се ко моли Богу за помо да може правилно мислити. Меутим, од каквое мисли
зависи и каквоа дела. А ти си мислилац, па се пази добро да ти мисли буду свете, светле
и истините. То пак не можеш постии никако без Боже помои, без надахнуа Духом
Божим Светим.
У одбору за дочек гостиу из Индие а не стоим ни мало добро. Сви чланови одбора
хое да се ми Срби покажемо пред Индианима лепши него што смо. А а им говорим: то е
пропаганда, а свака пропаганда служи се лажу. Меутим ови уди дошли су нама из
далеке земе да сазнау истину, па им треба истину и казати и показати.
Наше госте а услужуем навише што могу. Али своу веру за ихову не даем. Они су
веома убазни и отмени, и то у толико мери, да се и многи хришани морау пред има
постидети.
Хитам, да се што пре одрешим од света и наем у своме манастиру у Свето Гори.
Нека те Господ благослови.
Тво одани Калистрат
ПИСМО 26
МитрополитодМалабарапишеТеодосиуМангали.
Мир ти и спасее од Господа Исуса Христа, распетога и васкрслог Спаса нашега!
Твоа писма из Србие била су нам духовна храна и предмет разговора на нашим
саборима на пуно месечини. Читали смо их авно по неколико пута. Али то ние било
доста. Морали смо давати да иду од руке до руке до ако се икад више врате се у мое
руке.
Ти знаш, колико се нашег крштеног народа скупа на ноне молитве, поуке и литие, у
време сваког пуног месеца. Ове године нарочито смо изненаени били незапаменом
множином поклоника нашо цркви. Десетине хиада уди и жена одевених само у бело
платно, седели су по целе нои на бело као млеко месечини индиско и слушали беседе о
Исусу Месии и о духовном путу.
Нису то били само наши верни припадници хришанске малабарске цркве, него и
римокатолици и протестанти, и ош много и много некрштених Хиндуса. Ти знаш какве
су нам пакости направили наши римокатолици. Таква се пакост у Индии не памти. Заведени
римском пропагандом, они су се отцепили од нас, па сад вештим сплеткареем код судова
хое да нам одузму све цркве и сву имовину. Некрштени Хиндуси никад не би ни помислили
да се послуже таквим средствима. Не знам, како емо изаи на кра са тим недушевним
римокатолицима. Кад им нисмо хтели дати душе они нам сада траже паре, паре и паре.
Пре неки дан дошао ми е државни правобраните из Траванкора и захтевао да одмах
положим хиаду фунти стерлинга за рачун римокатоличке цркве у Малабару. а сам му
рекао, да смо ми Малабарски хришани пука сиротиа, и да ништа немамо нити за чим
чезнемо изузев чаршава преко леа и пиринча у шаци. Ми нити имамо новаца нити
радимо с новцем нити волимо новац. Ходио сам и нашем махараи на жалбу. Он диже руке
у вис са чуеем како могу бити пакосни према своим ближим уди од вере.
Па сад гледа, те наи заштите и помои нашо цркви гдегод тамо код православних
махараа и епископа.
И ош нам пиши, пиши. Бар два пута недено. Тако су ме сви молили да ти авим као
свеопшту жеу. Ти сам знаш, како наш народ ни за чим у свету не жуди осим за духовном
храном. И само бих хтео да е сигуран, да му е егова вера чиста, света и апостолска. Све
остало у свету што есте и што се догаа као да за и не постои.
Многи су ми говорили ош, да би радо видели овде код нас православне монахе отуда из
Србие. Потруди се и поведи собом бар двоицу, троицу. Кажи им, да им наша вруина нее
бити тежа него теби тамо ихова хладноа. Женски манастир, кои си ти основао утвруе се
у правилу и напредуе у молитви. Све сестре срдачно те поздравау. Свака е од их
додирнула ово писмо челом у знак поштоваа према теби, своме духовном оцу. Целуе те и
благосиа
Митрополит Тома
ПИСМО 27
ВоводаРамачандрапишеРамиСисодииуСрбиу.
Ти знаш да а припадам друштву Ариа Сама, кое е основао пре едног човечиег
века чувени Даананда Сарасвати у Пенабу. Знаш, да као члан тога друштва а веруем само
у еднога Бога и гнушам се од свих идола индиских. Нека би те дакле та едан и едини
Бог у кое Ариа Сама веруе, заштитио од зла и повратио к нама здрава. А твое нам е
присуство овамо врло потребно ер е врее у Индии велико: духовно и морално и
политичко и социално.
О томе сам недавно разговарао у Траванкору са светлим махараом од Малабара. То е
заиста свети човек, како он тако и Рани 42 , супруга му. Он има све велике особине старих
индиских царева: Чандрагупте, Асаке, Чалукие, Харше, Рамачандре, Рапута и Прити
Раа 43 све изузев ихове ратоборности. ему е тешко изговорити и саму реч рат. Па
42 Рани значи краица или махараиница.
43 Чандрагупта е протерао Грке кои су са Александром Македонским били освоили Пенаб, на северозападу Индие, и створио велико и
слободно царство индиско 321. године пре Христа. Град Патна био му е престоница. егов унукАсока био е велики унапредите
индиске цивилизацие. Приволео се Будизму и с навеом ревношу помагао ширее Будизма чак до Кине и апана.Чалукиа, оснивач
едне познате династие на 500. година по Христу са престоницом у Дарвару.Харша, северни орао, како га називау песници, мони
осваач и уедините Индие из 7. века по Христу.Рамачандра, многоопевани и популарни херо индиски.Рапут династиа ратоборна
ми е баш причао о вама троици кое е он послао у Европу да упознате узроке тако
честих ратова у то земи. Кад упознамо узроке рата онда емо да их у корену сасецамо,
и нашу Индиу од ратног пожара сачувамо.
Упитах а:
Али ако само ми будемо сасецали узроке рата у корену, а Европеци то не буду
чинили него баш та корен буду залевали и неговали, како емо се ми сачувати од
европске наезде?
На то е свети махараа одговорити:
Сачувае нас велики богови индиски.
Не хтедох да му вреам егову искрену веру у сву ову идолску гамеж нашу али у себи
помислих:
Та ко е сачувати све те богове индиске пред навалом богова од запада? Европеци
су заиста у праву кад нас називау идолопоклоницима. То е и за мене асно само што и
они слабо веруу и у едног Бога. А а искрено веруем.
Мо Рамо лако би нам било сачувати Индиу од Европе али тешко од европеизма. А
европеизам се увукао код нас у наше уде, не само у школоване мамуне него чак и у
навее противнике Европе и Хришанства. То а видим и меу члановима Ариа Сама,
едног чисто индиског и антиевропског друштва. На скуповима нашим они аросно нападау све
што се зове Европа и Хришанство. Али чим изау на улицу они су више Европеци него
Индиани. По европски еду и пиу и одевау се; по европски се препиру; и што е нагоре,
по европски мисле. И то не каква шудра, него баш и они прваци у кое Индиа упире
погледе као у свое вое.
Такав се показао и тво брат Аруна. Писано ти е о томе и све ти е познато. И он е
био члан наше Ариа Сама. Па кад се одрекао многих богова и приубио уз едног, онда
е он лако изгубио и овог едног по обичау свих морално слабих уди. И као безбожник
потпуно се европеизирао. Тиме е нанео бол Индии, и бол моо куи. Моа ки Мираба,
као што знаш, била е верена за Аруну. Кроз кратко време требали су се узети. Меутим
Аруна се верио тано са неком злокобном туинком званом Гледис Фаркхарсон. По среди е
некаква политичка пропаганда и нека злочиначка ганга наравно европска. Ухапшени су
обое и Аруна и она Гледис. Наше новине су много о том писале. Ствар е потргнута била
и у свеиндиском Конгресу у Делхи. И многа друга лица су ухапшена. И сад се истрага води.
ош ние ништа свршено.
Само е едно коначно свршено. А то е раскид веридбе измеу Аруне и Мираба. Као
кшатриа од части и приате велике куе Сисодиа а сам то извео сасвим начисто. Ишао
сам у тамницу код твое маке по сто пута племените госпое Катаани па сам о ствар
обаснио. И она се са мном сагласила, да се веридба измеу еног сина Аруне и мое
кери Мираба има сматрати као поништена. адна душа! Буд е болесна, буд е у
тамници, буд е под ударцем и ове срамоте са Аруном. Толико е плакала и ецала, да сам
и а као окорели воник морао окренути главу и пустити сузе.
Како е измеу мене и госпое Катаани као родитеа верене деце постигнут сагласан
споразум односно раскида измеу Аруне и Мираба, то е све пуноважно и законито и по
Мануовом закону и по вековечно пракси Хиндуско. ер родитеи уреуу брак измеу
свое деце.
Али а хоу и теби ово да авим као брату мога несyеног зета Аруне. Разуми дакле и
ти све ово и одобри. И остани надае приате твоме искреном приатеу
Рамачандри
и мона. Владала е до наезде мухамеданаца.
ПИСМО 28
РамаСисодиапишеМитриновиууЛондон.
Пишем ти као драгом приатеу и убитеу Индие. Мир ти и здраве од Бога у кога
веруеш.
Нас троица изасланика махарае од Малабара никада не можемо заборавити твое
гостопримство у Лондону, ни твоу Индоевропску школу, ни твоу свеобимну мудрост. По
твоме савету ми смо се задржали у Србии много дуже него што смо мислили. Ово е
твоа отабина, а ти си наш приате. И све што примамо са езика или из руку твоих
Срба ми као да од тебе примамо.
У Србии смо заиста доживели неочекиване радости. Али на жалост она црна пратилица
радости, ако не прати своу госпоу изблиза прати е из далека. Мени се она авила
издалека, из мое Индие. Ние ме изненадила. ер кадгод уживам радост а очекуем жалост,
и кадгод трпим жалост а се надам радости. Такво е ткиво живота уопште, и богова и
уди. И од тога их нико не може спасти.
Жалост ми е дошла из саме мое куе. Мо брат Аруна, кои е теби познат из
Лондона, као да е пореметио умом. У лудило га е бацила некаква жена по имену Гледис
Фаркхарсон. Обое су сада у апсу због анархистичке акцие у Индии. И обое су пред судом
изавили да су твои ученици. Замисли! Aнархисти да буду ученици онога кои као нови
Аватара проповеда мир, споразум и хармониу свиу вера и философиа и начела? Зар
Митринови, кои истина пие вино на жалост муслиманима, али кои ние у стау ни
наискежениег мамуна убити, на радост Хиндусима!
Пишем ти ово, да се надаш неприатности. ер ете судски иследници свакако потрзати
и саслушавати, а можда чак и хапсити.
Нас троица смо разговарали о томе како да ти помогнемо. Па смо доконали, да
напишемо едно писмо журналу Индиски Весник и да кажемо о теби оно што знамо, и
што сва Индиа треба да зна. То е свакако истражне судие прочитати, те нее ништа
против тебе предузимати.
За твое добро ове нои лежау на голо земи.
Одани ти Рама Сисодиа
ПИСМО 29
ДописникТамсапишеизДелхи.
Сино сам се вратио из града Пури, кои се као свети град такмичи са Бенаресом. ош
ми бруи у ушима данононо клицае поклоника: аганат! аганат! Поклоници из целе
Индие стичу се овде у знаменити храм бога Вишну. Па чим се иховом погледу укаже ова
хиадугодиши храм они усхиено кличу: аганат! аганат
У Пури е човек усред атмосфере верске и мистичне, у Делхи усред атмосфере политичке.
Тамо архаизам, овде модернизам. На жалост, модернизам не само у добром и у лошем облику
свом, чак и у политичком и друштвеном анархизму. Ових дана сав е Делхи узбуен због
едне анархистичне завере, коа е у добри час откривена. Као завереници спомиу се
неколико угледних Индиана и нека непозната лица са стране. Зачетница ове завере е нека
Гледис Фаркхарсон, коа е успела да се вери са едним кшатриом, не из убави и не ради
брака него само да би о он послужио као оруе у еним превратним плановима. Пред
судиом она е рекла, да е Енглескиа из Лондона. Као своу адресу у Лондону навела е
улицу и бро куе, где се по моме знау налази теософска кижара Луизак. Спомиала
е некакву Индоевропску школу коом управа неки учени Србин. Каже, да се у то
школи идено припремила за побошае стаа у Индии. Суд не може да веруе еним
исказима, и тражи податке о о. Делхи е пун разних нагааа. Но у Делхиу, кои никад
ние без огорчеа на Европу, осеа се пораст тога огорчеа због ове сумиве личности.
Наравно, ние сва Европа крива што се неки уди у Индии лако подау утицау
европских жена. Тако се сва Индиа подала теософском утицау госпое Блавацке и госпое
Ане Безант. И обе ове госпе постале су омиене у Индии не због неке особите мудрости
него због свое мрже према Хришанству. ош е им вероватно и храм подии и у
божанства их уврстити. А сад кад се авила нека Гледис Фаркхарсон, неслична госпоама
Блавацко и Безант, у Делхи се чуу узвици: Напое из Индие европске жене! или: ош
е нам Европа послати жене да нас уче и да нам суде! А кад су их училе Блавацка и
Безант, онда су им исти ови уди пескали.
Ето таква е толеранциа овде у Индии, где сваки студент чим отвори уста хвали индиску
толерантност и грди европску нетолерантност.
ПИСМО 30
РамаСисодиапшиесвоомациКатаани.
Нека су ти наши куевни Девати 44 на помо, мако моа.
Зна да а сада делим тво бол као што си ти вазда делила мо. И као што си ти лебдела
надамном немоним у детио колевци, тако сад а лебдим свом душом над тобом,
болесном у твоо тамници. Удаен сам од тебе овим смртним телом, мртвим и пре смрти,
али сам близу тебе духом и убаву. Ни време ни простор не могу поставити границе убави
и духу.
Како су ми писали, да од грознице болуеш, а свако вече клечим и произносим ова
заклиаа из Атарваведе 45 против грознице:
И ти грозницо, коа чиниш све уде жутим, и сагореваш их као Агни буктеим огем
ти, постани слаба и немона и пропадни у царства нижа или сасвим ишчезни!
Иди и наи неку распусну шудра девоку па е стреси и истреси скроз и скроз.
Иди, грозницо са твоом сестром, ехтиком, и са твоим братом, Кашем, иди меу
далеке народе.
Ти си ревновала за старе законе Индие, мако мила, и одобравала си своевоно жртвовае
Сакунтале удовице Кабирове. Ниси е ти наговорила да изврши самоубиство. Него кад се
сама одлучила да пое у пламен за мужем своим, ти си се обрадовала и помогла о да своу
намеру оствари. Наш навеи индиски законодавац Ману тако е прописао и заповедио да
удовица не сме надживети свога мужа. Он е ош и дае ишао, и заповедио, да ни вереница,
кад о вереник умре, не сме се ни за кога удати, но мора остати неудата целога свога
века. Тако су нас учили и сви други индиски Аватари. И сад ти, мако, страдаш за ихов
закон. Прави Хиндуси на томе е ти завидети, а неправи е те жалити. А шта а да чиним,
син тво кои у твом биу гледа свое бие и у свом твое? а ти и завидим по разуму, али
те и жалим по срцу. Мака си ми.
Буди храбра и истра до краа. Иако умреш, опет еш се родити да живиш. Ми
Индиани знамо, да се живот смру не прекида. Ми знамо да смрт за нас значи не уништее
живота него прелаз живе душе иве у друго тело. Нисмо ми као безбожници европски, кои
44 Девата куни богови. Свака куа у Индии има свога идола као домаег заштитника. И свако село има свога, и то не еднога. Кипови
од дрвета или камена могу се видети по улицама, укра друмова, по ивама и на висинама. По веровау Индиана Дeвата не чине неко
добро удима зато што су добри него због жртава кое им уди обавезно и посведневно приносе било у брашну или месу или млеку или
цвету.
45 Атарваведа. Постое разне Веде, као Ргведе, Самаведе, аурведа, Атарваведа, Пранававеда.
се страше смрти као ога. ер иако као хришани тобож веруу у васкрсее мртвих, ипак
сматрау смрт као кра живота и биу човека. Дубоко су они испод нас. Страх од смрти
управа целим иховим животом и владаем.
Тво син Рама
ПИСМО 31
ПандаваначелникБенаресапишеРамиСисодиу.
Желим ти мир, блажену мокшу души и светлост ногама.
У Бенаресу иде све по старом. Поклоници, жртве, дим, умираа. Сваки дан се много
мртваца спауе на обали Ганга и ихова огорела црна тела спуштау у реку. Нешто
мислим, колико ли е Ганг до сада примио удских тела и однео у море, и то кроз
хиаде година! Да су се сва та тела слагала едно на друго, постала би планина коа би
пркосила Хималаима. Цела Индиа раа тела, а Бенарес их испраа подземном богу
ами 46 . Тако ми изгледа. И а се осеам овде више меу мртвим него меу живим; и више у
царству бога аме него у царству бога Браме. Шта е живот човечии до Маа, обмана,
призрак и сен? Данас есмо сутра нисмо. Колико сутра може се догодити да и мое тело
спале на огу и гурну у Ганг. Питае е само, у каквом е се новом телу авити моа
душа: да ли у човеку или у слону или у мамуну или у крагуу или у киту. Нема човека ни
бога кои може зауставити точак поновног рааа и мучеа у ово животно Самсари. Тако
уче и Веданте и Пуране и Упанишаде 47 .
Само Сундарар Даш, тво гуру 48 , почие учити нешто ново. Он ми сваки дан долази и
говори, да се Индиа налази на крау свега старога и на почетку нечега новога. И стално
понава, да се уди не могу спасти никако своим напором без помои надчовечанске. И ош
прориче, да е ту надчовечанску помо пружити удима нови Метриа, или Месиа, кои
треба да се ави после Гаутаме Буде.
Но можда тебе нее то занимати толико колико една чудна вест коу ми данас донесе
Сундарар. Та вест тиче се и твога дома. Због тога и узех да ти напишем ово писмо. Сундарар
ми прича, како се нашао овде у Бенаресу са познатим монахом по имену Кумара Рам. То е
едан Хималаски бикшу, кои ретко посеуе Бенарес. а се сеам да сам га свега едном
видео овде у Бенаресу. Но за ега говоре, да кад год се спусти из шуме меу уде он
направи неко изненаее о коме се годинама говори.
Па ми тво гуру Сундарар сад прича, како се Кумара бавио у Малабару меу
хришанима, али не европским него нашим индиским хришанима. Неколико месеци
слушао е хришанске свештенике и монахе и посматрао ихов живот. После свега
виенога и доживенога у Малабару Кумара се нешто замислио и уутао.
ош ми Сундарар рече, да му е Кумара причао како су му се много допала Житиа
светитеа хришанских. Па у вези са житием неког енглеског свеца Албана 49 их двоица
спремау се да учине нешто за ослобаае Аруне, твога брата Аруне, кои сада тамнуе
у тамници. Али све то Сундарар ми процеди кроз зубе. Видим да скрива неку тану. Каква
е то тана видеемо доцние. Кумара само врти главом и шапуе: Cвети Албан! Cвети
Албан! Шта се иза тога крие не знам.
46 ама е подземни бог; бог Ада. Он прима привремено душе умрлих уди до иховог новог ваплоеа, реинкарнацие сходно свачио
Карми. Срби кажуама за провалу у земи. Очигледно да е ово санскртска реч и да има везе са именом подземног бога аме.
47 ВедантеиПуране су основне киге браманистичке аУпанишаде будистичке.
48 Гуру, учите, наставник, васпитач. Гуру е и васпитач деце на селу. Деца коа се желе школовати дау се у куу гуруа, и код ега живе,
са им се хране, од ега се уче. Но гуру вишега стила есте философ кои тумачи Веде зрелим удима.
49 СветиАлбан. Енглески светите и мученик из првих векова Хришанства. У Енглеско многи храмови посвеени су св. Албану.
Мае се радуу изласку сунца него твоме доласку у Бенарес.
Тво Пандава
ПИСМО 32
онЕлиотпишеизЛондонаРамиСисодии.
Поштовани воводо,
Тво приате, а мо учите Митринови замолио ме да ти одговорим на писмо, кое си
ему упутио у име целе мисие махарае од Малабара. Неколико дана он лежи у постеи,
па жали што не може да ти лично пише.
С навеом пажом он прати ваш пут по Балкану. И много би се радовао, вели, кад би
сте умели пронаи прави мадан духовнога блага у егово отабини. То благо е, каже он,
под столетним наносом и наслагама од мутне европештине. Он вам приатески препоручуе
да доете у додир са напростиим народом, ако желите видети са онога скривенога блага.
Поводом афере Гледис Фаркхарсон и твога брата Аруне у Индии Митринови вас
моли, да ништа не пишете о ему у индиским новинама. Он е велики противник новина и
сваке новинске рекламе. Службеници тане полицие долазили су у нашу индоевропску школу
и саслушавали неколике од нас. Ми смо сви изавили, да Аруну познаемо. Док се бавио
у Лондону он е често посеивао нашу школу. Сви смо га волели као човека веома кротка и
отмена. Прави аристократ велике Индие. И сви смо у чуду, да се он обрне у великог
револуционара и анархисту. Мора да по среди ние разум него неко осеае. Да ли е та
таанствена жена Фаркхарсон проузроковала то осеае, ко е знати? Али изгледа
вероватно. Аруну сви жалимо, а о то жени се сада живо распитуемо. Нико у нашем
друштву не може да се сети неке личности са именом Гледис Фаркхарсон. Уосталом то
ние ни чудо. Митринови има три ужа круга своих ученика и следбеника, Енглеза и Индиана, а
поред тога држи авна предаваа, коа посеуе многи свет. Но ни егова тана учеа ни
авна предаваа не стварау од уди насилне револуционаре и анархисте. Напротив
Митринови ствара миротворце и ради на измиреу свих народа; у првом реду индоевропских.
Дакле, не пишите ништа у индиске новине. Скотланд ард е ве обавити оно што се
буде пронашло као истина.
Тво он Елиот
ПИСМО 33
БраминСомадеваизБомбаапишеПандитГауриШанкариуСрбиу.
Шри Кршна шаранам мама. Ом.
Твоа обожавана супруга госпоа Индумати ненадмашна у познавау светих Веда моа е
гоша, као што ти е писала. Многе часове провео сам с ом у разговору о свему ономе што
Веде уче. Осеао сам насладу као да с тобом разговарам. Тво сани син Ануширвана
нека га бог Кршна заштити од свих злих духова, од пакосних бута у свему е одблесак
твога саа; само никад ние имао стрпеа да дуго слуша свете разговоре измеу мене и
свое умне маке. И ош би нас стално прекидао и просто збуивао неким своим необичним
питаима. Госпоа Индумати сматрала е, да се таквим питаима вреау богови. Зато е
ходала по свима пагодама у овом граду и у околини и приносила кадове и жртве
умилостивеа. Да се разарени богови не би осветили Ануширвани. Молим те, немо се
због овога узнемиравати. И немо ово узимати сувише трагично као што то чини госпоа
Индумати. Она би хтела, да деца буду сталожена и чврста у вери као ми старии. Али
то не бива.
Ових дана посетио нас е чувени доктор Какусанда са Целона. Ти се сеаш: то е она
лекар, кои е проучио медицину европску у Немачко и у Енглеско, и тамо добио
докторску диплому. Но доцние он е одбацио сву европску медицину као лажну и штетну
па засновао сасвим оригиналну индиску медицину на основу наше народне праксе у лечеу
свих болести. Он е доказао, да е индиски народ кроз искуство од хиаде година
пронашао лекове од свих болести на удима и на животиама. Сабрао е те лекове, од
кореа, кора, сокова, трава, семеа, минерала, разне крви и много што шта друго, и почео е
лечити. Убрзо се прочуо као лекар над лекарима у велико Индии. А кад се преселио на
Целон тамо е дочекан као неки владар. У ега се на Целону гледа као на неког
чудотворца. Али он не лечи само природним лековима, него и мистериама верским. Он е
будист, и то краи и непомириви. За ега постои само една истина и едан пут, а то е
будизам. Као што знаш Целон е сада огиште будизма. На том острву сачуван е и едан
зуб Гаутаме Буде. Др. Какусанда шае све свое пациенте да целивау та зуб. Препоручуе им
медитациу и аскезу будистичку. Уверава их да е оздравити, ако буду поред лекова
прочитали и Упанишаде. Нас браманисте изобличава као незналице. ош аче напада на
Ислам. А о хришанству не може ни да говори без грчева од мрже и гнушаа.
Сви смо га ми слушали са пажом и великим интересоваем, али не и са одобраваем. Из
ега избиа аросни дух секташки. И право да ти кажем а сам осеао неко задовоство што
е будизам пропао у велико Индии и одсеен на Целон, у Тибет и у царства жутих
народа. И ово мало што га има у нашо Индии, не би га било, да га у свое време ние
штитио цар Асока када се и сам био приволео Будизму.
Млади Ануширвана слушао е овог будистичког фанатика напре са раширеним очима,
потом е почео да дрема, и назад се гласно насмеао и изашао. Госпоа Индумати га е
због тога укорела и рекла му: ми смо гости у ово куи, па морамо поштовати оне кое
наш домаин поштуе.
Али овде ние кра приче о доктору са Целона. Преко мога прага ступио е изненадно
чувени монах бикшу Кумара Рам. И моа прича добиа драматичнии обрт и ново поглаве.
Но о томе у другом писму, кое е заедно са овим првим пловити к теби истим бродом.
Тво приате Сомадева
ПИСМО 34
БраминСомадеваизБомбаапишеПандитГауриШанкариуСрбиу.
Шри Кршна шаранам мама. Ом. 50
Кад е бикшу Кумара Рам ушао у нашу куу, Др. Какусанда е ош ватрено говорио о
Будизму, као едино истини и едином путу. Кумара га е паживо слушао седеи
прекрштених ногу; утив и непомичан као кип и спокоан као бог Индра. А бог Индра е
подеднако спокоан и кад громовима бие зему и кад е светлошу с висине милуе.
Зар не мислиш и ти овако бикшу? упита доктор Кумару.
а нисам будист, рече Кумара, али спреман сам да то постанем, ако ме
задовоиш одговором на три питаа.
Врло радо, само говори.
Прво питае: Да ли е Гаутама Буда истицао себе као единог Татагату 51 , или е
50 ШриКршнашаранаммама.Ом. Господар Кршна е мое уточиште.
51 Татагата. Почасни назив Будин. Значи: Просвеени, Осветени.
признавао, да су се и пре ега авали спасиоци слични ему, и да е се после ега
авити ош едан и последи спасилац по имену Метриа.
Заиста Буда е говорио, да су се пре ега авале многе Буде, и да е после ега
дои ош едан и последи Буда по имену Метриа.
Ако е тако, онда ми морамо пре свега знати учее свих раниих Буда.
Па не шкоди да то знамо.
Свакако не шкоди него и користи, рече Кумара, пошто се и сам Гаутама
позивао на рание Аватаре и признавао и усваао ихову науку о Карми, Дарми и
Реинкарнации.
Ту Кумара заута и укочи поглед, као да у себи узноси неку молитву. Па е онда реи:
А сада долази мое друго питае. Признаеш ли ти Веданте?
Не признаем, одговори доктор одлучно. Нашто нам Веданте, кад е Гаутама све
рекао што треба реи? Упанишаде су довоне, и без Веданти.
Немо себи противречити и немо понижавати Буду.
Како то?
Ево како. Рекао си малопре да не шкоди знати пребудистичку науку. А та наука е
само у Ведантама. А сад поричеш потребу Веданти. Дае, зар не понижаваш Буду кад не
признаеш оно што е он признавао? А он е признавао Веданте, и све рание Буде и
Аватаре, кои су у Ведантама изложили учее о Карми, Дарми и Реинкарнации.
Ту се доктор угризе за усне, па одлучно викну:
Гаутама и доста! Нико нам више ние потребан ни пре ни после ега.
Жалим што ме ниси задовоио твоим одговором. А сад, докторе, ево мог треег
питаа: Гаутама Буда прорекао е поаву еднога Буде после себе, и то последег по
имену Метриа. То си сам ве признао. И ниси могао не признати, кад то стои написано у
речима Гаутаминим. Сада када ти кажеш, да нам нико ние потребан ни пре ни после
Гаутаме, ти се супроставаш своме учитеу, кои е рекао да е дои Метриа.
Ту се доктор опет утито уеде за усне. А Камара продужи:
Питао сам те, докторе, прво да ли е Гаутама признавао рание Буде, а ти си
одговорио да есте, али да су сви они непотребни, само е Гаутама потребан. Онда сам те
питао да ли ти признаеш Веданте, и ти си одговорио да не признаеш, мада се Гаутама
учио на Ведантама. Назад, питао сам те, да ли е Гаутама прорекао новог и последег
Буду после себе, Метриу, нашто си ти одговорио да есте, али си ипак изразио убеее,
да нико од инкарнациа Будиних ни пре ни после Гаутаме ние потребан. Гаутама, и
доста. Тако си рекао. Закучак е асан: ти не признаеш рание Буде коих е било око
двадесет пре Гаутаме; не признаеш Веданте, и не признаеш Метриу, последег
Татагату, спасиоца света.
Чувши ове речи Др. Какусанда скочи и рече:
Ви, бикшу хималаске живите у шуми и не познаете живот. Неете вада ви мене
учити.
Видевши га утита, Кумара заута за минут два, па е благо и сажаиво реи:
Драги докторе, нисам желео да ти нанесем бол. Но код нас у Хималаима е правило
меу монасима, да чим се неко у препирци о истини и путу наути, сви престау о томе
говорити, и почиу наобичнии разговор о мамунима, тетребима и лептирима. Ако си
дакле воан а у ти причати читава чуда из живота мамуна, тетреба и лептира?
Ануширвана кои е дотле паживо слушао препирку ова два учена човека, чувши ове
последе речи монахове, скочи, поче се смеати, табати ногама и пескати рукама. Морали
смо га просто истерати напое.
А да би као домаин повратио добру воу меу своим гостима, а их позовем у шету по
моо градини а потом на ручак. Но Др. Какусанда е то учтиво одбио и отпутовао.
Могу ти само едно реи: и ова дожива као и све остало што ми данас преживавамо
сведочи асно да е Индиа у незапаменом вреу и хаосу. Ко е е спасти а не знам. Сва
се уа као пиан човек.
Тво одани Сомадева
ПИСМО 35
ТеодосиеМангалапишемитрополитуодМалабара.
Мир ти од Бога единога и триипостаснога.
Дошли су нам изасланици из земе Бугарие, коа е на истоку од Србие, да нас позову у
посету и има. Поп Боан од стране цркве и млади професор Харамбашев од стране
универзитета. Наш во Пандит Гаури Шанкара, преморен и простуен, усаветовао е нас
двоицу да поемо у зему Бугариу док се он мало одмори. И заиста, наш Пандит е
више сенка него тело. Сушта слика едног аскете индиског. Иако се уди овде зное од жеге,
он се непрестано ежи и дрхти од хладное. А, где е Србиа, а где Малабар; ние чудо.
едва смо умолили нашег драгог монаха Калистрата да пое с нама. Он е пристао да нас
испрати само до границе. И он се жури да што пре бежи од саблазни овога света у егову
Свету Гору. Поред нашег наваиваа на ова пут га е побудило и старо приатество са
поп Боаном. То су два човека, рекао бих, са едном душом. едномишеници у свему.
Боан е удов свештеник, па жели да што пре напусти све и иде меу монахе у Свету
Гору. С нама е пошао и господин Богданови, док е Др. евтим остао да приреди наш
прием на београдском универзитету.
У Софии смо срдачно примени, нарочито од стране црквених старешина и народних
маса. Школовани уди гледали су нас онако убопитиво као на ретке зверке у менажерии.
Претрпали су нас елом и пием. Нешто мислим, кад би ми овако и оволико ели, не
би нас у Индии могло живети триста и шесет милиона. Но чули смо, да сеак бугарски
живи о врло скромно храни.
Били смо у знаменитом манастиру светог ована у планини Рилско. То е светиа коом се
дичи бугарски народ. Лепота манастира такмичи се са лепотом природе. А кад би дао Бог да
и ми, сиромашни хришани у Малабару саградимо овакав едан манастир! Но тешим се тиме
што е кубе нашег манастира много вее и лепше од кубета светога ована Рилског. Наше е
кубе тамно плаво небо окиено диамантима од звезда, кое у Индии блистау сание него
игде. А, Индио мако!
Оволико за сад. Пошта иде. Клепало за вечеру бие.
Веран ти и одани
Теодосие Мангала
ПИСМО 36
ТеодоcиеМангалапишемитрополитуодМалабара.
Мир ти и радост од Господа.
Посетили смо и Трново, стару престоницу бугарских царева и патриараха. Били смо у
храму четрдесет мученика, у коо е свети Сава српски одслужио своу последу литургиу на
недеу дана пред своу смрт. Бугарски народ га е толико волео, да е едва допустио крау
српском да му тело пренесе у Србиу.
Сеачки народ у Бугарско учинио е на нас набои утисак. Кротак, вредан, трпеив,
покоран власти и врло црквен.
Ви треба да знате, господо, рече нам неко из прате, да ми у Бугарии имамо
расно питае као и ви у Индии. Постое код нас две Бугарие: Татар-Бугариа и Словенска
Бугариа. То двоство е донело нама много несрее и много понижеа кроз векове историе. И
сад чим омиришемо крв едан другом, одбиамо се.
Тако е, тако, узвикну поп Боан. То расно двоство фатално е за нас Бугаре. Али
има и едно друго двоство, кое е фатално по цео хришански Балкан. То двоство
вештачки е створено; а створио га е нарочити тип уди, кои се у Бугарии именуе
Баа Гаа, у Србии Дрипац а у Македонии Чапкун. а бих молио наше високе
госте из Индие да ово држе у памети и да се добро чувау од Баа Гаа бугарских, од
Дрипаца српских и од Чапкуна македонских.
Харамбашев поче оштро протестовати. ему се придружи и Богданови. Али поп Боан
не хааше него продужаваше:
Баа Гае, Дрипац и Чапкун навеи су неприатеи Балкана. Врло често они имау
пресудан утица у свим пословима измучених и тек ослобоених народа балканских.
Немоте ни покушавати говорити с има о Богу, о души, о Месии света, о еванеу, о
Ведама, о свету као моралном биу, ни о недогледним дубинама свега постоеег, нити о
роду удском као едно божанско породици. Све е то за их без интереса као тибетске
Тантре и Мантре. Они се хране нанижом врстом кижевности, и то оном коа одобрава
све страсти, заступа пороке и става зло изнад добра. Изутра они разастиру свое мреже
по пучини живота да улове што за себе, а увече пребраау лов. Ловеи пак за себе и само
за себе они не затварау уста вичуи: За народ! За народ!
Харамбашев скочи:
а у те тужити владици, попе Боане!
Па мо владика мисли као и а, одврати поп Боан мирно. Но, да довршим. Ти
уди су вештаци, никад мудраци. То су недаровити шегрти Запада. Бомбасто се хвале
западном културом, т. нечим у чием стварау нису узели учеша ни они ни преци
ихови. Ние има ни до културе ни до Европе то двое они узимау само као
трговачку марку за сво лични тренутни лов. Знате да ови типови не представау ни
Балкан ни Европу. Они су едан болан тумор на телу Балкана. Они су криви за многу крв
меу браом, за револуцие и ратове, за забуну у народу, за ненародну политику, за
нехришанску школу, за туинску власт над нашом привредом. Чувате се, господо, Баа
Гаа, Дрипаца и Чапкуна балканских...
Имали смо малу неприатност баш при улазу на универзитет. Неки студенти почели су
нам се смеати. Неки су правили разне досетке. Доле Азиа! проломи се узвик из едне
одвоене групе.
Поп Боан плану па викну:
Доле ви, Татари! Ово су племенити Азиати а ви сте крволоци из Азие.
Кад вовода Рама разабра шта они младии вичу он стеже сво мач десном руком. Знаш,
кшатриа е то индиски, увек готов да мачем брани част.
Иначе смо се изванредно провели у Бугарии.
Нека свети апостол Тома штити тебе и сав наш Малабар.
Безгранично ти одани
Теодосие Мангала
ПИСМО 37
ВезирмахараинпишеизТраванкораРамиСисодии.
Ом намо Махадева 52 .
Моа скромност примила е заповест од светлог Махарае да ти напише ово писмо,
убимче навишега божанства.
Стигао нам е весник из твога места и донео вест... Желели би сви, из убави према
теби, да е та вест друкчиа него што есте. Но ако би една таква вест ожалостила слабие
душе, зар е тебе ожалостити, храбри кшатрио? Тебе, кои знаш наизуст Багават Гиту, и
проничеш у тане живота и смрти скоро као и бог Кришна и сви наши славни Аватари.
Кад би, рецимо, ти чуо да ти е умро неки сродник или приате, зар би се ожалостила твоа
душа, коа носи жалост целога света? Ни сам Ганг не може да увеа море ни за едан
педа. Тако никакав губитак и никакав добитак не може увеати нити умаити море твое
жалости за свима живим биима.
Дакле, весник из твога места донео нам е вест, да е душа, жива, твое маке
племените Катаане, изашла из досадаег свога тела и свакако ве се родила у другом
телу. Нека би о колесничар Кршна даровао светлии живот у новом телу, или ош бое
нека би е сасвим ослободио точка поновних рааа у овом свету краег ада и чемера.
Она ко истински позна
мое божанско раае
и позна дела моа
та оставивши тело
нее се опет родити 53 .
Наш светли Махараа, заедно са светлом Рани, свом душом уноси се у твоу душу и
дели с тобом оно осеае кое те буде обузело кад ти стигне ова вест. Он е изволео
заповедити, да се чинепинде 54 у току десет дана за душу племените Катаане.
Клаа ти се с дубоким поштоваем
Кешав, Пратиниди 55
ПИСМО 38
МахмудОмарпишеХалилСеадЕдинууДелхи.
Селам, сахиб.
По твоо жеи а сам се радо примио за правобраниоца Аруне Сисодие у вези са оном
таанственом дамом Фаркхарсон и иховим бунтовним прогласом.
Напре сам разговарао са иследним судиом. Сваки иследни судиа е утив и
неповерив у току истраге, а ова наш особито. Ипак сам сазнао од ега да е Фаркхарсон
имала неку везу са централним теософским друштвом у Мадрасу.
Био е убазан те ми е дао едну фотографиу те даме. С том фотографиом отпутовао
сам у Мадрас. Рекли су ми у теософском друштву, да им е то лице познато. Фаркхарсон се,
52 Ом,намоМахадева: а се клаам великоме Богу.
53 Стихови нзБагаватГите.
54 Пинда е една врста дае за умрлог. Пинда се састои од куваног пиринча, згеченог у облику лопте. По веровау Хиндуса пиндом се
храни душа умрлог у току десет дана, док се око е не згусне тело званоштулашарира. Са тим телом душа не лута него се придружуе
умрлим прецима. еданестог дана дае сешрада. Скупе се сродници умрлог човека у егово куи и ту врше извесне церемоние. Ово се
понава сваког месеца за годину дана а после сваке године по едном.
55 Пратиниди е велики везир или први министар махараин. Сваки Махараа у Индии има седам министара. По части прво место заузима
брамин кои е као домаин духовник. Брамин е верска личност и заузима у двору ранг виши и од великог везира. До Пратинидиа стои
Прадхана, као министар авних радова. За им долазиСачива или министар воске. За овим долазиМантри или министар споних
послова. До ега еАматиа или министар поопривреде. Назад долазиСукраншти или министар финансиа. Дакле, седам министара или
Пракритис.
веле, показивала као убеена присталица теософие. Но то свое убеее више е изражавала
мржом према Хришанству него ли ма каквим позитивним вероваем. Навише е тражила
киге о хипнози. Нудила е неке познанике да их хипнотише. Пред своу смрт на неколико
месеци Ани Безант, коа е била директор свих теософских друштава у Индии, често е
примала ову Фаркхарсон. То е давало повода осталим члановима управе да се према ово
странкии односе с повереем. Но не до краа. Постала им е сумива. Никако ние хтела ии
у европске делове града, ни у европске гостионице. Дружила се само са уроеницима. И често
се представала под другим именом.
Чим сам се вратио из Мадраса, посетио сам иследника и испричао му све шта сам сазнао у
Мадрасу. Он се одобровоио за ову услугу, па ми е прочитао едно писмо Арунино, наено
код Фаркхарсон. Ние ми дао да препишем, па ти понавам оно што сам на ухо ухватио и
запамтио. То ние едно обично убавно писмо него писмо човека потпуно хипнотисаног.
Аруна благодари оно жени што га е ослободила свих заблуда индиских, и обасала га арком
светлошу истине.
Потом у стиховима велича лепоту ене буне црвене косе и ених бисерних зуба.
Саглашава се с ом да што пре ступе у брак. А после тога да отпутуу на ено велико
имае у Енглескоj, где е у тишини припремити организациjу борбе за ослобоее Индие.
То и толико углавном. Но писмо е дуго и препуно убавне бомбастике, од кое сам запамтио
ово: Ти си моа Лакшми, ти моа Кали, ти моа Сарасвати. Сва женска божанства индиска за мене
не постое. Ти си их све заменила. Оно су легенде и сенке а ти си стварна богиа. И сличне
недотупавности.
По прочитау писама иследник ми рече, да се овде има посла са едном врло опасном
женском. Нашао е код е, вели, неколико писама под разним именима, женским и мушким, и
са еним фотографиама у женском оделу и у мушком. На едно фотографии она се
показуе, замисли, као индиски монах, бикшу, у наранасто мантии и са обрианом главом и
чанком за милостиу у руци. Одкуд о обриана глава не разумем.
Наjзад ми иследник строго повериво рече, да е Фаркхарсон мрзела маку Арунину,
госпоу Катаани, и да о е претила осветом. асно е због чега. ер е Аpуна верен са
девоком Мираба, ерком воводе Рамачандре. А мака ние дала ни помислити да се та
веридба раскине. Из полициских извештаа сазнало се, да е нека европска жена са црвеном
косом доставила едно полицискоj станици, како е Катаани наговорила Кабирову удовицу
Сакунтали да пое на сати, ломачу, и како о е помогла на умни едне нои да уе у
пламен. Стекавши поверее полицие, Фаркхарсон е добила дозволу да посети госпоу Катаани
у тамници и да о тобож однесе неке понуде. После те посете старица Катаани одмах е
пала у постеу. И баш сад се чуе да е умрла.
Молим те, држи ово све у таности док се ислеее потпуно не оконча. Дао сам реч
иследнику. И нипошто за сада не потржи ову ствар у Конгресу.
Нека те Алах обаспе цвеем свое милости.
Тво Махмуд
ПИСМО 39
ГоспоаИндуматипишесвомемужуПандитГауриШанкариуСрбиу.
Нека те заштите наши куни Девата од свих пакосних бута. (Злих духова.) Ом.
Умрла е госпоа Катаани, мати твога друга воводе Раме Сисодие. Она се изненадно
разболела у тамници, па кад е болест узела маха, пуштена е куи до оздравеа. Пред
излазак из тамнице написала е неколико речи Аруни, кои е у исто тамници, и заклела
тамничара да му преда. Чим е стигла куи, душа е из е изашла и пошла да тражи ново
обиталиште.
Вовода Рамачандра, чиа е ерка Мираба била верена за Аруну, сматрао е за
дужност да оде на погреб умрле старице. Кад нам е то рекао, онда смо се и ми одлучили
да му правимо друштво, а и Сомадева. Нама се придружио и едан веома учени бикшу Кумара
Рам, кои се овде затекао.
Кад смо тамо стигли, ломача е ве била спремена, да се мртво тело сажеже. Мртвац е
био увезан конопцем од главе до пете, по нашем индиском обичау. Лице Катаане
изгледало е врло чудно. Отекло као надуван мех. По лицу неке тамне пруге као каиши.
Сви смо се томе чудили. Од какве ли е то болести адница боловала? Каква ли е то
болест овако нагрдила ено мило и благо лице?
У том на еданпут меу нама се обрете доктор Какусанда са Целона. Пре неколико
дана упознали смо се с им у куи Сомадеве. Као да га е неко послао, и као да е урио
да благовремено стигне, он е био сав задихан. Одмах е пришао мртвом телу, сагнуо се и
загледао се у лице. Онда се усправио, окренуо нама, дигао руке у вис, и викнуо:
Отрована! Отрована! Ти проклети Европеци отроваше нам и душе и тела. Хое да нас
истамане. О, Будо Шакамуни, избави нас!
Потом е доктор извадио нотес и почео нешто да пише. Бикшу Кумара приближи се
доктору и поче га нешто као молити. Погледа га доктор попреко, ер су се пре неколико дана
много препирали о вери, па утке продужи писае. Назад исписа ош едну хартиу и
предаде Кумари, лако се поклони нама свима и хитно се удаи.
Онда е тело ставено на запаена дрва. Тек е мртво тело огорело, а ога се ве
угасио. Сабрали смо едну шаку две пепела, за спомен Рами Сисодии, па онда е тело
гурнуто у реку. А, кукавни животе без наде, и страшна Самсаро без излаза!
Кад смо се повратили у Бомба, вовода Рамачандра е сваки дан, за десет дана, даваопинде
за умрлу Катаану. Иако е раскинута веридба измеу егове кери и Аруне, он се,
вели, ош увек сматра сродником Сисодиине куе. А сродник мора давати пинде за умрлог
сродника.
Нашег сина Ануширвану нисам хтела повести на ова пут. Сувише е страшно за ега
да тако млад гледа мртваца. Оставила сам га у куи воводе Рамачандре са убазном
госпоом Рамачандра и са иховом керком Мираба. Приметила сам, да Ануширвана воли
да разговара са Мираба.
Ти си а, а сам ти. Обое смо едно у вечно Прани.
Клаа ти се и поштуе те
Индумати
ПИСМО 40
СаралаМетрапишеизЛондонауредникуИндискогОгледала.
Изгледа ми, да е ова Божи свет увек ош довоно простран за поштене уде али сувише
тескобан за непоштене.
Тескобан е постао ова свет и за мадам Гледис Фaркхарсон. Претрчавати са континента на
континент за у е тако обична ствар као за едног честитог радника у Лондону возити се из
Сити у Вимблдон.
Па како е она поводом свое нановие бунтовне делатности у Индии пред судом покушала да
се веже за нашу Индоевропску школу, бое познату као Митриновиа школа, то смо се сви ми
потрудили да скинемо вео са те таанствене особе. Само нешто мало могли смо дознати о о у
Енглеско, али много од наших приатеа из Америке. Па вас молимо да ове податке изволите
обавити у вашем угледном листу.
Право име те женске ние Гледис Фаркхарсон него Ребека Натан. Само о име показуе од
каквог е рода и племена.
ен отац е био сараф, и као изгнаник из Поске доселио се у Чикаго, где се Ребека и
родила и где е он умро.
У брак е ступила више пута него што има прстиу на рукама и ногама. Огорчена на свет
због судбе свога оца, она е од ране младости ступала у сва разорна и тана удружеа,
антихришанска, антиверска и антидржавна. Много пута е хапшена и кажавана, но то у
ние поправило. У бракове никад ние ступала из неких осеаних разлога него само из
политичких и рачунских колико да се заклони од полицие или да дое до пара. Назад е
постала чланица таног анархистичног удружеа у Бруклину, кое е само едан огранак главне
анархистичне организацие у Шпании. У овом удружеу Ребека е постала и кроз последих
20 година остала главна покретна сила. Неколико пута она е обиграла целу земну планету са
своом мрежом, да би уловила некога за свое анархистичне идее, и своим варницама, гдегод
произвела пожар у виду буне, нереда, завада, атентата, и рушеа свега онога што су уди и
народи зидали и стварали. ер е рушее срж анархистичког програма. У Бруклину е
полициа запленила ихове летке, кое су они растурали куда год су хтели. На тим лецима
исписана су ова гесла: Доле са старим светом. Доле са боговима и са државама.
Сваки е човек сам себи бог и сам за себе држава.
Ребека е ве жена у годинама. Али вешто козметиком уме да се намаже и маскира за
20 година млаом, него што есте. Она е потпуно елава. Зато носи вештачку косу
(перике), и то час црну, а час риу или црвену. Она нема ниедног природног зуба. Обе су
о вилице испуене вештачким белим зубима. уди се заубуу у ене косе и ене зубе
из пуког незнаа. Кад се нае у опасности од полицие, она скида са главе косу и из уста
зубе па као елав и крезуб просак стане на улици и пружа руку за милостиу, чак и
полицацима. Служи се свим средствима, навише троваем своих жртава, своих мужева и
свих оних кои о стану на пут. Служи се и хипнозом. Има крупне очи са змиском
оштрином. Сва е ватирана разним пасошима и своим фотографиама, кое у
представау и као женско и као мушко и као отмену даму и као просака и као бабу и као
старца. То е друга Сара Бернард, само не на бини едног позоришта него на бини целога
света.
е ли вам ово доста? Ако ние, ми смо спремни да испунимо цео ваш лист Ребекиним
смицалицама и авантурама. Таква особа заиста не може имати ништа заедничко са нашом
школом, коа е сва у знаку свечовечанског зближеа, милости и човечности. А што е она
покушала да се прикачи за нашу школу, то ние чудо. То е едан од ених метода: да себе
прикаже као чланицу неког угледног друштва или клуба, или као ерку неког лорда или
богаташа, или пак као приатеицу неког знаменитог човека. Кад е наша славна индиска
певачица Ратан Деви певала индиске песме по Америци, Ребека е била ена стална
пратилица. Исто тако она е пратила и Свами Вивекананду по свима земама где е он
проповедао Рамакршнину науку о седиеу свих вера у едну.
е ли вам сад доста. Ако ние, авите, па емо вас задовоити.
Сви у нашо школи надубе жалимо адног Аруну Сисодиу, што е лакомислено пао
у мрежу ове модерне Кирке, коа сваког ко се о бар мало приближи у свиу претвара.
С поштоваем и поклоном
Сара Метра
учите санскритског езика у Митриновиево школи
ПИСМО 41
ВоводаРамачандрапишеПандитГауриШанкари уСрбиу.
Нека ти Вишну даруе мир души и светлост ногама.
Ти си брамин а а кшатриа. Ти си велики брамин а а мали вовода. Но ипак нисам ни а
шудра.
Ти знаш бое него ико Веданте и Пуране и Упанишаде па чак и Гант, свету кигу
сурових Сика, а а мало знам, ер сам прочитао само Махабхарату и Рамаану. Па ипак
нисам ни а простак кои се клаа сваком камену као божанству и кои сваком
усправеном стубу у селу говори: АММА! 56
Ако се не могу похвалити првенством свое касте као ти, можда би се могао похвалити
своим прецима. ер мени ние узалуд дато име Рамачандра, него из разлога што а носим у
себи крв славног индиског махарае Рамачандре.
Па сад кад сам ти казао ко сам, а ти долазим са вешу, да а имам ерку Мираба као
што ти имаш сина Ануширвану. Ако им е таква Карма, нека се вере и нека се узму. а не
бих смео ово споменути теби као човеку веем и мудрием од мене, да мени ние то прва
споменула твоа племенита супруга Индумати. Она е, вели, опазила, да се наша деца воле.
Чула е из прикрака речи: Ти си а, а сам Ти, кое е Ануширвана изговорио моо ерки,
и чула е те исте речи кад их е Мираба изрекла у лице твоме сину: Ти си а, а сам Ти.
А да е ово код нас у Индии израз праве убави меу децом, то е теби познато бое него
мени.
Што е моа ки била верена за Аруну Сисодиу, па се Аруна бестидно одрекао те
веридбе, ние Мираба крива. Нити о то спречава да се за другог вери. Истина, по
закону Мануа, кад се чак и девочица за дечака вери, па дечак умре онда се верена
девочица мора сматрати удовицом и не сме се ни за кога удати. Али овде е други случа.
Аруна ние умро. И Мираба према томе ние удовица.
Због тога а и моа жена даемо сво пристанак, и твоа супруга дала е сво пристанак. Но
ову ствар а не могу сматрати свршеном док ти, кои си учите свима нама, не дадеш сво
пристанак.
Клаа ти се и поштуе те вовода Рамaчандра.
И а своом руком пишем и потвруем да сам чула кад су Ануширвана и Мираба,
заклоени за бамбусово дрвее, рекли едно другом: Ти си а, а сам Ти. Треба ли а тебе
да учим, како су велике ове речи у Индии од праискони, и како е тешко ма шта насупрот
им реи?
Само ти реци своу реч и они е бити срени и верни едно другом до смрти као Рама и
Сита.
Индумати
ПИСМО 42
ПандитГауриШанкарапишеузвишеномКешави,везируМахараеодМалабара.
Ом намо Васудева. 57
56 Амма значи мама, мака.
57 ОмнамоВасудеваа. а се клаам богу Васудеви.
Мои другови Рама Сисодиа и Теодосие Мангала отпутовали су у зему Бугариу, а а
сам због малог назеба остао овде у Србии. Наш приате Др. евтим никако ме не
остава сама. На жалост, овде уди не цене самоу као извор духовног оснажеа као
код нас у Индии. Но то е такореи од уче. У прошлости, нешто силом нешто милом, Срби
су привикли на усамее и утае више од свих европских народа.
Изрекао сам се едном пред Др. евтимом, да бих желео нешто знати о српско жени. Због
тога е егова госпоа приредила ча у свом дому, на кои е позвала многе свое приатеице.
Неколико сати провели смо у приатном и за мене поучном разговору.
Никад српска жена ние била владарка над земом и народом. Како е то слично
Индии, и како неслично рецимо Енглеско, Русии и Холандии, или старим царевима над
коима су владале Семирамиде и Клеопатре! Српска жена е царица дома, домаинства и
деце.
Девока, сестра, жена и мати четири ове српске речи асно су индиског, санскритског
корена. Дева код нас у Индии и сада у говорном езику означава божанство и девоку. И заиста
код Срба права девока сматра се за едно више бие, за нешто свето и узвишено. У ужним
краевима Србие где европска госпоа култура ош ние избезобразила народ, пред девоком
устау и старци и бабе. У великом народном епу опеване су са поштоваем девоке, сестра и
мака. Жена као жена нити е опевана толико нити с таквим поштоваем. И уколико е
опевана, ние без примесе ироние и шале. Меутим, нигде ние употребена ирониа и
шала кад е реч о девоци, сестри и маци.
Српска жена као испосница, молитвеница и светитека узвисила се до небеса. Света Петка,
Параскева, као девока почетни е пример женским генерациама кроз векове. Она е
живела у десетом веку после Христа. Као девица из племиске куе она се удаила у
Палестину у суру пустиу тамо иза ордана с намером да живи животом светог ована
Христовог Крститеа. И проживела е тамо све до дубоке старости, хранеи се такореи
ничим и дружеи се ни с ким. Величанствен узор, кои би заиста импоновао и нашим
набоим хималаским аскетима.
Свето Петки подражавале су и сиротице и царице српске кроз хиаду година. Безмало
све краице и кнегие из династие Немаиа повукле су се у манастире и као монахие
окончале сво живот. Над свима има блиста као утара звезда царица Милица, удовица
последег цара српског Лазара, посеченог од Турака на Косову поу. Ми Индиани
ценимо нешто овако изнад свега. Аскеза е срж Индие; срж ене историе, ене културе и
свуколике философие свих праваца.
Српска жена као унакиа у народно борби за ослобоее од Турака светитека е свога
рода. Кнегиа убица пре сто и двадесет година охрабрила е разбиену српску воску и
повела е поново на боиште против Турака. Турци су били разбиени, и Србиа ослобоена.
Сличних ово кнегии, знаних и незнаних, велики е бро.
А шта да кажемо о српско жени као куаници и васпитачици деце? То су углавном све
српске сеачке и занатлиске жене. Оне представау реткост од интелигенцие и вештине.
Свака српска сеанка, мада и неписмена, знаде по десет заната. Зна и да кува ела и
меси хлеб и сири млеко и тка и везе и шие и плете и гаи живину и негуе цвее и прави
сапун и спрема зимницу, и Бог зна колико ош послова, кои су у Европи строго раздеени и
предузети сваки на се од стручака.
У новие време Српкиа се ава ош и као изврсна болничарка и милосрдна сестра.
Потреба у е упутила и на та нови посао због последих ратова за ослобоее свих Срба
од Турака и од Аустрианаца. Па ипак та племенити посао ние нов за Српкие. Можда су
га оне знале и вршиле пре свих осталих жена у Европи. Као прва ратна милосрдна сестра,
неговатека раеника, спомие се Косовка Девока из 1389. године. Засукавши рукаве та
славна девока е прала ране крсташким витезима на поу Косову и изнемогле раенике
залагала белим хлебом и поила црвеним вином.
Духом свих тих великих жена из српске прошлости живи и дише и савремена српска
жена у огромно веини.
За нас Индиане, наравно, на дуго линии реинкарнацие не игра никакву улогу пол. Оно
што е сада мушко може се по смрти родити као женско и оно што е сада женско може
се родити у поновном роеу као мушко. То све зависи од Карме.
Зна, да е ово писмо лично мое и лично теби. Ние од стране комисие, коа се ош бави у
Бугарии, него од мене. Па ако налазиш да е ово писмо занимати светлу Рани, божанску
супругу нашег божанског махарае, ти о га преда или прочита. Но реци о, да све ово
што сам успео да на брзину напишем есте само као кап воде према езеру оваквих ствари
и примера, кое задржавам у себи да о, кад стигнем у Траванкор, натенане причам и
приповедам кроза све кишне месеце у Индии.
Нека би Васудеваа узео половину од мога века и даровао теби.
Тво верни и одани
Пандит Гаури Шанкара
ПИСМО 43
МахмудОмарпишеХалилСеадЕдинууДелхи.
Селам, сахиб.
Данас е био претрес у суду по кривици госпое Гледис Фаркхарсон и Аруне Сисодие.
Поротници су заузели своа места. Судиски тужилац прочитао е оптужбу. Све што е
обавило Индиско Огледало потврдио е Скотланд ард из Лондона и полициа из
Чикага и уорка, са додатком многих поединости. Све се слаже.
За време читаа оптужбе Гледис Фаркхарсон е седела непомично без икакве промене на
лицу. Аруна е био нервозан и узбуен. Изгледа, да све што се читало о егово
вереници, за ега е било сасвим непознато и ново. Често пута он е отварао уста као да
хвата ваздух и ударао се рукама у прси.
Аруна е оптужен само за она анархистички летак, и толико. Госпоа Факхарсон е на
свом ранием саслушау бацила кривицу за та проглас на Аруну. Кад е то читано,
Аруна се ударио обема рукама по челу.
Гледис Фаркхарсон е оптужена за два кривична дела и то:
1. за анархистичну акциу у Индии, и
2. за тровае Катаане Сисодие.
Прву кривицу Фаркхарсон е признала, но означила е Аруну као зачетника тога прогласа.
Другу кривицу е одсудно одрицала. Али кад е прочитано лекарско уверее славног
Целонског доктора Какусанде кои е на лицу места утврдио, да е Катаани умрла од
отрова, и кад су узете у обзир друге околности, као: мржа госпое Фаркхарсон према маци
Арунино зато што е она била главна смета ихово веридби, па онда достава оптужене
полиции о спаеу удове Сакунтале и назад ена таанствена посета старо госпои у
тамници, с тобожим понудама кад е све то опширно прочитано, госпоа Фаркхарсон, коа
би свакако побледела да ние била намазана руменилом, оборила е главу на клупу, Аруна
чувши о тровау свое маке од стране егове убене даме скочио е на ноге и викнуо:
Кобро а не жено! Ти си ми убила намилие створее у свету.
Онда е дошло ново изненаее. едан од поротника захтевао е, да се госпои
Фаркхарсон скине вештачка коса са главе и изваде вештачки зуби, да би се утврдила
истинитост онога што е обавило Индиско Огледало. Суд се сагласио с тим захтевом и
умолио е оптужену да сама то учини, да не би морао прибегавати сили. Фаркхарсон е неко
време седела непомична као да се решавала шта да чини. Наедном е скочила, смакла
своу златну косу са главе и извадила зубе. Пред нама се указало едно страшило, ружние
од сваког изнакаженог факира. Настао е таац. Аруна кад е видео своу богиу у
оваквом ругобном виду пао е у несвест. Изнели су га из судске дворане и поливали
хладном водом.
Порота е потом донела едногласно мишее, да е такозвана госпоа Гледис
Фаркхарсон, односно Ребека Натан, крива за два преступа, прво за анархистичку акциу и
друго за убиство Катаане Сисодие. На основу тога суд е изрекао пресуду, да се по прво
кривици Гледис Фаркхарсон има протерати из Индие а по друго да се има казнити смру,
сходно закону ене домовине Америке. Додатак: пошто у Индии ние дозвоена смртна
казна над удима, то се има оптужена спровести у свое место роеа, т. у Чикаго, да тамо
буде убиена на електрично столици.
И назад, последе изненаее, Гледис Фаркхарсон е саслушала пресуду без икакве
реакцие. Наместила е паживо своу косу и свое зубе, а потом е спроведена у тамницу.
Сутрадан е наена мртва у своо келии. На еном лицу виделе су се тамне пруге као
каиши. Те нои она се сама отровала.
Аруни е претрес одложен зато што ние могао дати своу последу реч. а сам умолио
Суд, да га поштеди бар за десетак дана, док се опорави.
Ето тако се и ово замршено клупче одмотало до близу краа.
Изгледа ми, мо Халиле, да Кисмет не долази само од Алаха него да е човек ковач свое
судбе. Може бити да Хиндуси имау више права кад говоре о Карми него ми муслимани о
Кисмету.
Нека те Алах обаспе цвеем свое милости.
Тво Махмуд
ПИСМО 44
ПападопулостуторцрквеКоломбунаЦелонупишесвомеприатеуКуманудиуАтину.
До сада сам ти писао ведра писма из ове ведре земе. По едно легенди Целон е био
Ра у коме су живели Адам и Ева. По своо красоти ово би острво и сада било Ра кад би
уди били слуге Боже а не демонске. Последих неколико месеци ова земаски Ра
постао е за мене Ад због некога доктора Какусанде. Ова доктор аросни е противник
свега европскога па чак и европске науке. Он лечи болеснике травама и амалиама. Траве
сам бере и сабира по цело Индии и по Тибету а амалие прави у будистичким
храмовима од свега и свачега. И за чудо има успеха. Уроеници га због тога сматрау неким
божанством. Фанатичан е будист, и често подстрекава будисте да нападау и пачкау
хришане.
До сада се то ош могло и подносити. Али одкако се он вратио са свога последег
пута из велике Индие на Целон, стае е просто неиздрживо. Шта е то могло Какусанду
толико огорчити у Индии, а не знам; главно е да е он дошао на Целон као раздражен
тигар, и то сада не само против нас хришана него и против браманиста и муслимана и
евреа и парсиста и сваке друге вере осим будистичке.
Сваки дан он држи ватрене говоре у коима тврди, да е велика Индиа у едном
великом хаосу. Сва е расклиматана. Сва е духовно поколебана. Сва е црвоточна. Сва е
затрована европским атеизмом. Нико се не држи истине осим будиста. Будизам е спасти свет
преко ега, доктора Какусанде, кои себе проглашава инкарнациом Будином, и то
последом. Себе назива Метриом, то ест Месиом света. Ти знаш, да су и будисти имали
много своих месиа као и евреи. Само што Какусанда вели, да е он последи Месиа, и
да се други нее авити.
Нека му и то буде кад воли. Али он као нови Буда или последи Месиа, проповеда
рат свима небудистима и на Целону и у велико Индии и у целом свету. Он меа науку
Гаутаме Буде у погледу метода. Хое као Мухамед огем и мачем да истреби све
невернике.
Ударце тог новог Месие осетио сам и а на своим леима. Због тога лежим у постеи.
Веруеш ли сад, да се Целон, ова Адамов Ра превратио у Каинов Ад? И да ли еш и
надае у писмима понавати како ми завидиш што живим на Целону?
Жерете. О Теос мет имон. Амин.
Тво одани
Пападопулос
ПИСМО 45
ТеодосиеМангалапишеигуманииженскогманастирауМалабару.
Христос посреди нас.
Велика ме милост Божиа прати на овом путу због молитава твоих, часна мати игуманио,
и твоих сестара. а осеам да се ви молите Господу Богу за мене и да Господ Бог услишава
ваше молитве. Молитва е заиста стварна мо. У то сам се а уверио и пре неколико дана.
Кад смо се а и вовода Рама вратили из земе Бугарие опет у Србиу, а сам едне нои
на молитви узвикнуо: Господе Исусе Христе, услиши молитве моих духовних кери за
мене и откри ми ош неко духовно благо у овом народу кое би нама у Индии било од
користи за спасее душа наших.
И замисли сутрадан чим сам изашао из куе сретнем три брадата човека у
сеачком оделу. Сва троица се мени поклонише, па е едан проговорити:
Ми смо хтели да видимо онога од вас троице што сте дошли из Индие, кои е
хришанин, и да га позовемо на наш молитвени сабор.
а сам та кога ви тражите, рекох. А ко сте ви, красна господо?
Нисмо ми никаква господа но слуге Господе, рече настарии, просед човек са
влажним благим очима. Ми смо такозвани Богомоци, прости и неуки уди, коима е
едино богатство у вери у Христа. Па ето послати смо да тебе позовемо на наш
простачки сабор да нам причаш о хришанима у Индии. ер ми као нешколовани ништа
не знамо о то земи осим што смо читали о животу светог апостола Томе и светог Варлама
и оасафа царевиа индиског.
Одмах сам пошао са има. Сабор е био у едном малом манастиру кои е некад
служио за збег српском робу у време турског господарства. Било их е неколико стотина
мушких и женских. Кажу да понекад бива и по неколико хиада. Напре су се сви
причестили у цркви, а потом отворили сабор у авлии пред црквом. Шта да ти кажем?
Осеао сам се као меу нашима. Сабор е траао цео дан и сву но до зоре. Траало би и
дуже, да сутрадан ние био радни дан. ер ово е време жетве у Србии. уче е била
недеа и дан св. великомученика Прокопиа. Држани су говори сваком е дозвоено да
се ави и говори. Певане су духовне песме сви су певали углас. Причани су догааи и
доживаи, кои асно сведоче, да Бог управа светом и судбом сваког човека понаособ. Да
милуе и спасава али и да удара и кажава.
Беседа па песма, па опет беседа па песма. Прича о неком чудесном догаау па песма, па
опет прича па песма. Потом питаа и одговори, па молитва, и онда опет питаа и
одговори па молитва. Дан е прошао као сат, и но до зоре опет као други сат. Мене су
слушали с навеом пажом. За време мога говора о Индии често су се крстили и
клаали. Осетио сам, да се с убаву моле Богу за нас. Богомоци су не нека секта но
ревнитеи праве вере у цркви православно. Они строго држе све постове, светкуу
недеу, уздржавау се од сваке зле речи и хуле. Меу собом се воле и помажу. Читау само
Свето Писмо и духовне киге. Живе усред света а нису од света. Готови су с радошу у
смрт пои за Христа. Па то и есу прави Срби, помислио сам. Ово што сад сазнаем
одговара српско велико истории и славним задужбинама кое смо видели на српско
земи.
У даем току сабора поставали су ми многа питаа, на коа сам а одговарао. Кад
сам им рекао, да Индиа има 360 милиона удских душа, од коих су само мало, врло
мало, крштене душе, една е жена уздигла руке к небу и узвикнула:
Господе Исусе Христе, помози Индии да се крсти и позна пут спасеа! Кад су те
евреи одбацили и распели, нека те Индиа прими и прослави, да би и ти у прославио!
Кад е то изговорила, она е клекнула. И сав народ, као хипнотисан, пао е на колена.
Амин, узвикну цео збор. А многи убрисаше сузе са очиу.
То е била молитва Срба за моу милу домовину Индиу. Ни мало не сумам, да ете и
ви у Малабару осетити снагу и радост од ове молитве.
Тво молитвеник пред Христом Богом
Теодосие Мангала
ПИСМО 46
ПандаваизБенаресапишеРамиСисодии.
Нека ти Тримурти даруе мир души, снагу рукама и светлост ногама.
Више бих волео да ти могу авити из овог светог града мале новости него велике. ер
велике новости, биле црне или светле, више узбууу душу. А душа треба да е спокона као
месечина и чиста као лотос.
една мала новост е несреа коа е задесила неке европске туристе у планини изнад
Бенареса. Пошли су их стотину у лов на тигрове. Послали су хакаче, наше веште
уроенике, да издалека плаше зверове, а они су чекали у заседи. За преноишта себи били су
направили неколико колиба од граа и лиша. Узбуени тигрови урну у правцу ихових
колиба, но изненадно наиу на чопор слонова. Слонови нагну бежати испред тигрова па
нагазе на оне колибе. И ноу за време спаваа сви ловци буду изгажени и умртвени од
слонова.
Друга една мала новост. Наши индиски поклоници одржали су збор изван града на
обали Ганга, збор какав се не памти у Бенаресу. Приморан сам био и а да поем на збор.
Сав е Ганг био прекривен чуновима, тако да ние личио на реку него пре на тржиште. а
сам седео у едном чуну и слушао говорнике. Сви су говорили уз урнебесно одобравае
масе, да треба донети закон коим е се забранити Европецима и Американцима приступ у
ова свети град. Бенарес треба да буде отворен само за Хиндусе и Будисте као што е Мека
за Муслимане. У том смислу саставена е одлука и послата Вицекрау и Конгресу у
Делхи.
И то е мала новост. Али ево едне велике новости. Сино уоше к мени два
неочекивана госта: Сундарар Даш и главом тво брат Аруна. Замисли!
еси ли ти то, Аруна? узвикнух.
Аруна е утао. Сав се осушио као неки факир. Одевен е у наранасту мантиу
бикшуа.
Он е, он, одговори Сундарар смешеи се.
Одмах им понудим купатило. А кад су се окупали, а навалим с питаима. Аруна е и
дае утао, озбиан и замишен. Тада Сундарар обасни ствар.
Пре свега, рече Сундарар, да ти испричам повест о светом Албану. Албан е био
вовода енглески и потани хришанин. То е било у старо време када су мисионари
хришански тек почели ширити науку Христову у Енглеско. Незнабожци су их ставали
на страшне муке, клали као агаце и требили као муве. Тамнице су биле пуне
хришана. Меу овима еднога дана нае се у тамници и Албанов гуру, неки хришански
свештеник. Албану е то пало врло тешко, и он смисли план како да избави свога
наставника и духовног оца, па ма и по цену свога живота. едно вече дое пред тамницу у
воводском оделу и нареди тамничару да му отвори врата и пусти га у тамницу. Без
размишаа тамничар пусти воводу унутра. Албан прие своме учитеу, целуе га, па
онда скине са себе воводско одело и скине мантиу са учитеа. Обуче себе у мантиу а
учитеа у воводско одело. Онда га пусти те изие из тамнице а он остане на еговом
месту меу сужима. Доцние се то сазнало, и Албан е био на смрт осуен.
Лепа повест, рекох а, и племенит витез та Албан. Али а не могу да докучим шта то
има везе са Аруном и еговим ослобоеем из тамнице.
Одмах еш разумети, продужи Сундарар. Мо приате и едномишеник Кумара Рам
да ли га се сеаш?
Како да се не сеам чувеног хималаског монаха.
Е, дакле, Кумара Рам поновио е смело дело светога Албана. Ушао е у тамницу код
Аруне, ега обукао у своу мантиу а себе у Арунино одело. Аруна е изашао из
тамнице под видом монаха, а Кумара Рам е остао у тамници.
Занемео сам од чуда.
Па шта е сад бити? Зар се нее превара обелоданити? Зар нее пои потера за
Аруном? Зар нее Кумара искусити казну место Аруне?
Ништа, ништа. Нисмо ни ми деца. Ево ти преписа писма, кое е Аруна послао
Суду преко свога правозаступника Махмуд Омара. Прочита па врати, ер Аруна жели да
то пошае и своме брату Рами. Аруна се обукао у одеу монашку и нее е скидати.
Он е бикшу као и а.
Узео сам писмо, прочитао и повратио Аруни.
Карма! узвикнуо сам. Карма! Узвикнуеш и ти, Рамо мо.
Онда сам их упитао:
Значи, ви се сада пеете уз Хималае, у пештере испосничке?
Не одмах. Сачекаемо и треега.
Кумару?
Кумару.
Ето ти велике новости, и за тебе и за мене и за сву Индиу.
Тво Пандава
ПИСМО 47
АрунапишесвомебратуРами.
Неу те замарати дугим писмом. Кад бих покушао да ти опишем све муке кое сам
поднео од нашег растанка у Индии муке унутраше и споаше више унутраше
него споаше требало би ми бамбусово дрво за перо а Ганг за мастионицу. Писмо
кое сам упутио Суду преко мога правозаступника Махмуд Омара казуе и обашава све
укратко. Ево ти преписа тога писма:
Махмуд Омару, правозаступнику.
Селам, сахиб.
Кад ти будеш читао ово писмо, а у бити ослобоен тамнице. Не само од тамнице зидане
у коу су ме уди затворили него и од тамнице у коу сам а по безуму био затворио
своу душу.
Нека ме Суд не суди и не осууе. а сам самог себе осудио много строжие него што
би ме суд земаски осудио. Осудио сам себе на смрт, управо на умирае, што е теже од
смрти. Идем у Хималае да умирем као Саниази. Крив сам што сам се повео за оном грозном
женом варалицом. Крив сам што сам погазио веридбу са Мираба, ерком честитог воводе
Рамачандре. Крив сам што сам лакомислено издао она проглас народу индиском. Крив сам,
ма и нехотично, за смрт свое маке. Крив сам пред свима прецима моим, славним
Сисодиама. Крив сам пред моим братом Рамом. Крив сам пред целом Индиом. Индиа ми
е дала све, а а сам осрамотио Индиу. За оволике кривице една смрт е малена казна.
Морам не да умрем него да умирем.
Од данас а сам бикшу, а кроз неколико дана усамени монах у прашуми хималаско.
Молим Суд, да не кажава Кумара Рама. Он е мо ослободилац, не само што ме е
пустио из зидина тамничких него што ме е повратио Истини и Путу. Индии цело
потребни су уди као што е Кумара Рам, у ово време више него икада. Ако би га Суд
казнио тамницом Кумара е се насмеати и реи: Па а сам цео век провео у тами пештера
хималаских!
Ето таква е моа Карма, Рамо брате.
Тво брат Аруна
ПИСМО 48
ПандитГауриШанкарапишевезирумахараеодМалабара.
Ом, намо Тримурти 58 .
Досадисмо многим писмима из Европе нашем светлом Махараи нека би га сви
индиски Аватaри сачували од злих духова. Зато пишем теби. Па кад он буде био при
добром расположеу и упита за нас, ти му тада прочита ово писмо.
Нисмо мислили задржати се у Србии ни еднога дана, а задржали смо се дуже него у
Француско и Немачко. Наш индиски приате Митринови из Лондона молио нас е у
Лондону да застанемо у егово отабини Србии, и ми смо га послушали. И ето задржали
смо се у ово земи шест месеци. Сад е септембар, за Србе наугодние време, а за нас
Индиане страшна хладноа. Просто неиздрживо, нарочито ноу. Па се спремамо да сутра
кренемо на уг, а потом дае за Индиу. Овде се уди не купау ни по еданпут дневно, а
камоли по неколико пута као ми у Индии, па нам е и то необично. Ние ни чудо, ер се
не зное од вруине толико колико ми, па се зато и не купау.
О Србима могу ти ош реи, да е то народ психички дубок а судбински трагичан. Дои
е време кад е бити опште признато, да е то народ надуби и натрагичнии у сво Европи.
Да су Срби остали верни своме патриархалном строу, своим обичаима, своим законима и
своим помовима о човеку, породици и друштву, они би били насрении и наугледнии
народ меу народима и поред све свое трагичности. Изгледа ми да их е трагична судба
пратила и постизала баш због поремеаа у свему овоме. Поремеа е дошао од европске
школе, у коо су се школовали државни службеници. Србиа нема свое школе, свога
васпитаа омладине. Ту е корен енога зла. Ако икад успе да се ослободи европске школе
и установи сво начин васпитаа, у духу вековних народних схватаа, Србиа е се поново
58 ОмнамоТримурти. а се клаам троици богова, т. Брами, Вишну и Шиви.
напунити духом светитества и хероства, као суд кад се напуни и препуни медом или
млеком па прелива. Таква Србиа бие неизмерно корисна и Европи и нама у Индии.
А каква е туинска, ненародна школа у Србии, осетили смо добро и ми вечерас. У сали
универзитета било е приреено индиско вече. Иако нас е Калистрат упорно одвраао да не
идемо на то вече, ми смо ипак отишли по жеи наших приатеа Др. евтима и
Богдановиа. Калистрат се грувао у прса и викао: Сад ете видети срамоту Српску!
Како да ти почнем описивати оно што се не да описати. Професори и студенти из
Софие, престонице земе Бугарие, писали су своим друговима у Србиу, да нас не примау
и не слушау, ер смо ми тобож агенти енглески! Замисли! Нисмо успели ни да
проговоримо. С почетка е настала граа, па вика, па урнебес. Погашена е светлост, и пакао
е заклокотао. За нашу велику среу, Калистрат е доурио к нама по мраку, ухватио нас за
руке и извео на улицу. Док смо се ми удаавали, иза наших леа ош е клокотао пакао
несрпске школе.
То е био прави Шивин дан! Знаш кад се бог Шива разгеви па произведе вихор ме
удима.
*
А сад док ти а пишем ово писмо, мои другови спремау ствари да би сутра отпутовали.
Калистрат нарочито настоава да се не задржавамо дае. Могу они демониаци дои сутра
пред ову куу да праве демонстрацие. Примили смо егов савет.
Кроз неколико сати дакле напустиемо ову зему, али срце наше нее се никад
испразнити од убави према српском народу. Пет стотина година страдао е ова народ од
турске тирание а сада страда од тирание своих отуених синова. Народ веома дубок, али
веома трагичан. Реци ми, везире, има ли дубине без трагедие? И има ли славе без трагичне
судбе.
Нека би Васудеваа одузео половину од мога века и даровао теби.
Тво верни и одани
Пандит Гаури Шанкара
ПИСМО 49
МонахКалистратпишеизСветеГореМитриновиууЛондон.
Драги ми Душане,
Мир ти и радост од Господа Христа,
Ни тебе ни мене ние послушао Одбор за дочек високих гостиу из Индие. Него су
приредили на универзитету индиско вече, на коме су наши гости доживели вее разочарее
него некада Др. он Мот и Рабиндранат Тагора. а сам едва успео да им живот спасем.
Нису могли дои к себи неколико сати. Дрхтали су и утали. Али сутрадан били су
одобровоени. Добили су задовоее од огромне масе народа, кои е дошао на станицу да
их испрати. Грозне клетве бацане су на универзитет као легло свих зала као твраву
туинштине, као тровило српског народа. Ваздух се проломио од вике и узвика. уди су
прилазили, руковали се с нашим гостима и извиавали се речима: Опростите, то нисмо
били ми, и то ние српски народ. То е туинштина, без Бога и без душе. Деца су
прилазила и убила им руке. Наши су гости били тронути до суза. Кад е воз кретао,
настало е громогласно клицае: Живела Индиа! Живели Индиани! Среан вам пут!
Поздравите Индиу. Доите нам опет.
*
Др. евтим и Богданови испратили су госте до границе Србие, па се вратили, а а са има
продужио пут до Свете Горе. Кад смо стигли у светогорско пристаниште Дафну, грчка
полициа е рекла, да се некрштени уди не могу пустити у Свету Гору. Само Теодосие
Мангала као хришанин може се искрцати, а друга двоица не могу. Тада е Мангала
рекао, да ни он не жели да се искрца и да остави свое другове. Узалуд су га молили
Пандит Шанкара и вовода Сисодиа да бар он изае и посети манастире Свете Горе, па да
им после прича. Он никако на то ние пристаао. Па пошто е наш брод морао кретати
дае, то е убазни игуман манастира св. Пантелемона понудио нашим гостима своу
лаицу, да у у преу и да оме плове око светогорског полуострва док се ствар не реши
код Протата на Кареи. А а сам се примио улоге да идем Протату и измолим одобрее за
ихово искрцавае.
Кад сам ушао у Протат и почео молити, старци су ми рекли, да е таква одлука пала пре
извесног времена због злоупотребе неких евреских новинара.
Нека се учини изузетак у овом случау. Ови су уди издалека.
Изузетак може одобрити само Патриарх из Цариграда.
Пристану да пошау телеграм Патриарху.
Онда се упутим по твоме савету оцу Христодулу. Но и ту препрека. Отац Христодул по
неколико пута у години затвара се у своу келиу и ни с ким не разговара за четрдесет дана.
Наем га и сада затворена. Напишем му писмо о нашим гостима, а он ми одговори, да он
жали што их не може примити и с има разговарати. Али пристае да им писмима
одговара на ихова питаа.
Вратим се у Дафну и саопштим нашим гостима, да се мора сачекати одговор Патриарха
из Цариграда, али у случау да дое повоан одговор, они нее мои лично разговарати са
оцем Христодулом него само преко писама.
Они се задовое тиме, и одмах почну писати писма оцу Христодулу. Та писма а односим
нашем великом духовнику а егове одговоре доноси поп Боан на лау. Знаш ли ко е поп
Боан? То е она велика душа, коа се усудила узети у заштиту наше Индиане пред
универзитетом у Софии. То е она унак кои е нашим гостима отворено рекао, да се
чувау три типа уди на Балкану, и то: Дрипаца у Србии, Баа Гаа у Бугарии и Чапкуна
у Македонии. Због тога е протеран из Бугарие и дошао е у Свету Гору, за коом е као
удов поп одавно жудео. Сад смо заедно, а и он. а у односити питаа о. Христодулу а
он е доносити одговоре нашим гостима. За то време е наши гости лагано пловити на
лаици св. Пантелемона око Свете Горе и с дивеем посматрати старе манастире ове
единствене монашке државе у свету.
Нека те Господ духом своим обаса и благослови.
Тво Калистрат
ПИСМО 50
ПрвописмоиндискемисиемонахуХристодулуиодговорнаписмо.
Часни оче,
Чули смо о теби и препоручени теби као човеку кои познае Индиу и Европу, и
индиске Веде и Христово Евангелие. Па ти се клаамо и молимо те, да нам одговориш на
ова питаа:
1. Од чега пати Европа а од чега пати Индиа?
2. Може ли Индиа очекивати спасее од Европе или Европа од Индие?
3. Да ли се истина налази искучиво у едном Веруу или у комбинации свих Веруу?
Одговори монаха Христодула:
На 1. питае: Европа и Индиа пате подеднако од незнаа. А незнае е произашло од
удске гордости. Индиа никад ние ни познала прави Пут а Европа се збила с правог Пута
на странпутицу.
На 2. питае: Ни Индиа од Европе ни Европа од Индие. ер нити е Индиа носилац
истине нити Европа. А спасее е у Истини и може дои и Европи и Индии од оне стране
где е Истина, а то е источно православна црква.
На 3. питае: Истина не подноси комбинацие, нити зна за мешавину нити трпи
концесие. Истина е истина онако као аритметичке формуле: 2 + 2 = 4 ; 5 + 5 = 10. Ако
би диви уди на едном острву казали: 2 + 2 = 6, а на другом: 2 + 2 = 8, док би
просвеени уди казали: 2 + 2 = 4, да ли би ми требали да саберемо збирове у сва три
случаа да би дошли до стварног знаа? Ако би тако поступили онда би сабрали 6 + 8 + 4, и у
резултату добили 18. И рекли би: 2 + 2 = 183. А то не би одговарало стварности. Као
стварност остае само една едина формула, а то е 2 + 2 = 4. Исто тако не може се узети
као Истина збир разних и противречних Веруу. Истина е осетивиа и од аритметичких
формула. Она не подноси ни длаку неистине. Као ни човече око. Ако само една маушна
длака упадне у око, око се замути и вид се поквари. Покуша Рамакршне и еговог ученика
Вивекананде, да све вере у свету уедини и тако да употпуни Истину пропао е у самом
свом, иако врло бучном, почетку.
ПИСМО 51
ДругописмоиндискемисиемонахуХристодулу иодговорнаписмо.
4. питае: Како може незнае произии од гордости?
5. питае: Како ти мислиш о индиским боговима?
6. питае: Како сматраш индиске Аватаре, да ли као оваплоее богова?
7. питае: Како цениш индиске свете киге: Веданте, Пуране, Упанишаде и остале?
Одговори монаха Христодула:
На 4. питае: Незнае произилази од гордости када човек помисли да може сам своим
умом и умоваем дохватити или пронаи или помити Истину без Божег откривеа. Плата
таквог покушаа есте незнае. Само едино Бог може открити и показати Истину, ер Бог
е Истина. Она кои дае светлост и кишу и здраве и живот, т. оно што нико други не
може дати Она држи Истину у самом себи и дае е удима кад нае за сходно. Не дае
е гордим, самозаубеним и дрским, него смерним, несебичним и кротким. То Индиа никад
ние ни знала, а то е Европа заборавила.
На 5. питае: едан е Бог, свети, вечити, бесмртни, пречисти, свесилни, свемудри,
свемилостиви. Изван ега нема другог Бога ни на небу ни на земи ни под земом. Индиски
богови су демонски призраци, адске авети, без милости и без убави према удима. Ние да
индиски богови не постое. Постое они али не као богови него као демони под именом
богова.
На 6. питае: У Индии се Аватарама називау уди, у коима су се авали оваплоени
богови, и то час Вишну, час Брама, час Шива, час Васудева, час Кршна и тако без краа. Ти
уди су тражили Истину своим огромним напором, физичким и мисаоним, огромним
самомучеем, постом, глау, нежаеем себе. Веровали су да они као ограничени могу
досегнути Безграничног и као смртни Бесмртног. Ту е зачетак ихове гордости, из кое е
произашло незнае. Да ли су они били инкарнацие индиских богова, кои нису богови, а не
знам. Али да ни едан Аватара ние био инкарнациа единога и светога Бога, то ми ние
тешко знати.
На 7. питае: Веданте, Упанишаде и остале философие индиске ценим више него
философие елинске, не због чега другог него због страшног аскетизма ихових саставача.
И када би уди морали тражити Истину и Спасее у удским философиама, а не у
Божем Откровеу, онда би е напре морали потражити у индиско философии. Но
среом Бог е открио човечанству Истину, мимо сваког удског напора и слуеа и тиме све
философие удске, и елинску и китаску и индиску, одгурнуо као измишене и штетне.
ПИСМ О 52
ТрееписмоиндискемисиемонахуХристодулуиодговорнаписмо.
8. питае: Како мислиш о реинкарнации?
9. питае: Шта е узрок индиском песимизму?
10. питае: Шта може спасити Индиу од песимизма?
Одговори монаха Христодула:
На 8. питае: Од настариих времена индиски мислиоци схватили су ова свет као
бескраан у простору и у времену, т. без почетка и без свршетка. Према томе они нису
могли претпоставити постоае неког другог света, светлиег и боег од овога. Нису ни
могли замислити неки други свет поред овога бескраног и вечног света. Због тога кад
душа изае из тела, она нема куд него у неко друго тело у овоме свету као едином
постоеем. У овом бескраном и вечном свету су и богови и уди. ер е ова свет без
прозора и без врата. Свет е дакле Самсара, вртлог богова и полубогова и уди и свега
живог.
На 9. питае: Узрок индиском песимизму есте оно што смо ве рекли: схватае овога
света као бескраног у простору и у времену. Из ега се нема куда. У ему су подеднаки
робови и богови и уди, у Самсари без излаза, у вртлогу без почетка и без краа, у
постоау без наде. При таквом ужасном схватау света ко не би био песимист? И заиста
Индиа е отабина песимизма. Носилац и учите песимизма у Индии ние едан човек
философ као у другим земама него цео народ, и то народ од стотине милиона душа на
линии од хиаде година. Заиста езиво! Меутим основне поставке, из коих е произашао
мрачни песимизам, измишотине су удске и обмане демонске.
На 10. питае: Индиу е спасти од песимизма Истина. Не истина од уди него
Истина од Бога. Кад Индиа позна Истину коа е од Бога, она е познати и свое вековне
заблуде па е их одбацити. Кад Индиа сазна, да ова свет има свога Творца, има сво
почетак и сво кра, и да постои други едан свет, у коме нема болести ни жалости ни
уздисаа, тада е свеопшта радост уништити очаан песимизам у о, као што светлост
уништава таму.
Тада е Индиани одбацити и погрешну науку о реинкарнации. ер е им бити асно да
душа када изае из свога тела одлази из овог ограниченог света у други свет, у свое
царство одакле е и постала, а нее се селити из тела у тело до бескраа.
ПИСМО 53
ЧетвртописмоиндискемисиемонахуХристодулу иодговорнаписмо.
11. питае: Зар индиска божанска троица, Тримурти, ние слична хришанско свето
Троици?
12. питае: И зар индиски многи богови нису слични хришанским ангелима?
13. питае: И зар индиске Аватаре нису сличне хришанаском Месии или хришанским
свецима?
Одговор монаха Христодула:
На 11. питае: Само по броутри слична е индиска Троица или Тримурти хришанско
свето Троици, и ни по чем више. Брама, Вишну и Шива нису никакви сродници него пре
ортаци. Сваки од их има жену, а неки од их, као Шива, и много жена. Они су врло
често опречни едан другом, тако да што едан зида, други руши. Сасвим е нешто друго
хришанска Света Троица. То е битно и духовно и морално единство од Оца и Сина и
Светога Духа. Натеше и нераздвоно сродство; единство у троству и троство у единству.
На плану историском нити се догодило нити се може догодити, да би Отац нешто хтео што
Син не би хтео, или да би Дух Свети нешто учинио мимо вое Оца и Сина. Тримурти су
три бога са три имена као некад у Египту Озирис, Изис и Хорус, у смртно мржи. Света
Троица е пак едан Бог са едним именом. Име му е Бог, а Отац, Син и Дух Свети
изрази су унутарих односа егових.
На 12. питае: Индиски многи богови нису ни мало слични небесним ангелима. ер оно
су силе мрака ово су силе светлости. Они имау разне вое а ангели испуавау само едну
воу, воу единога Бога.
На 13. питае: Аватаре нису сличне Месии. Зашто? Зато прво што су Аватаре многе
а Месиа е едан. Затим, Аватаре су уди а Месиа е Бог, Син cвевишега Бога.
Аватаре су мислили спасити уде своом логиком и нису успели ништа; Месиа е спасао
човечанство истином, убаву и жртвом. Ако би се о Месиама морало говорити у
множини, као о индиским Аватарама, онда род удски никад не би видео правог
Спаситеа свог. а веома жалим што Индиани чекау долазак све новог и новог Аватаре,
као што евреи дочекуу и испраау едног по едног лажног месиу свог. Множином
Аватара или месиа Индиани су постали слични евреима, кое они иначе никако не подносе.
Нити су Аватаре сличне хришанским свецима. Сваки индиски Аватара додавао е науку
науци и речи речима, понекад и супротно преашим Аватарама, док су свеци хришански сви
од првог до последег држали едну науку и следили едноме путу. А то е наука и пут
Исуса Месие. Сваки е Аватара представао себе као оваплоее овог или оног бога
индиског, меутим наши свеци су признали само едног оваплоеног Бога, Господа Исуса с
краа на кра историе удске.
ПИСМО 54
ПетописмоиндискемисиемонахуХристодулу иодговорнаписмо.
14. питае: Зар индиски монаси, аскети, нису слични хришанским монасима, рецимо
вама у Свето Гори?
15. питае: И зар индиски факири нису исто што и хришански чудотворци?
16. питае: И зар индиски народ уопште ние едан испоснички народ као на пример
православни народи?
Одговори монаха Христодула:
На 14. питае: Заиста, аскетизам индиских монаха зачуава. Такво мучее и негирае
себе ние забележила историа ни код едног нехришанског народа. Али нашто то? Да би се
достигла една индиферентност према болу и радости, према слатком и горком, према
животу и смрти, и прешло у вечну Нирвану, т. у небие. Аскетизам хришански е ради
царства небеснога. Хришански монаси изнуравау тело да би душа постала чиста и од
страсти слободна, како би се као таква испунила Светим Духом Божим и удостоила
бесмртног живота у царству небесном. Аскеза у Индии е, дакле, ради уништеа живота
уопште, док е аскеза код хршиана ради задобиаа боег живота, вечног у царству Оца
нашегнебесног.
На 15. питае: Индиски факири чине неке опсенарие с намером, да би их уди
славили а не да би удима као браи своо помогли. Хришански светитеи чинили су и
чине чудеса, не у свое име него у Христово, и не ради свое славе него ради славе
Христове, и не да би се показали пред удима као чудотворци него да би помогли удима
као своо браи у иховим невоама. Познато е, да су хришански светитеи бежали од
славе удске и скривали се од оних кои су их славили.
На 16. питае: Заиста е индиски народ више испоснички од многих других народа. Не тако
као православни народи, ер су циеви поста, као што напред рекосмо, сасвим различити. Но
баш због свог испосништва Индиа е предодреена од Господа Бога, да лакше прими Христову
науку, и потпуние и искрение у животу примени.
ПИСМО 55
ШестописмоиндискемисиемонахуХристодулуиодговорнаписмо.
Из твог одговора на наше 16. питае ми слутимо као да ти предвиаш неку велику
мисиу Индие у будуности. Због тога ти поставамо следеа питаа:
17. питае: Као Божи човек да ли ти заиста провиаш за Индиу неку велику улогу у
будуности?
18. питае: Како би Индиа требала да се припреми за такву улогу?
19. питае: Ко би о могао сада помои у то припреми?
Одговори монаха Христодула:
На 17. питае: Велика и славна улога чека Индиу у будуности, и то у недалеко. Ние
Бог заборавио своу Индиу, али Он има одреене рокове када изводи поедине народе, као
скривене иза кулиса, на велику позорницу светске драме, и то све по своме божанскоме
ритму.
На 18. питае: Не може се Индиа сама од себе нити своом слабом снагом припремити
за велику будуност. Али небесни Бог даровае о мудрост и силу кроз Свое свете слуге,
да у припреме... Припрема би се састоала у познау единог истинитог Месие, Спаситеа
уди, Богочовека Исуса Христа, и у крштеу у егово име ради очишеа од свуколике
грешне прошлости и проклете Карме.
На 19. питае: Индии сада може помои само едан малени православни народ; малени,
велим, зато што Индиа нема повереа у велике народе са империалистичким тежама и са
економским и политичким апетитима; православни, велим, зато што е само у православним
народима очувано чисто и свето Хришанство.
ПИСМО 56
СедмописмоиндискемисиемонахуХристодулуиодговорнаписмо.
20. питае: Зашто источна православна црква ние слала до сада свое мисионаре у
Индиу?
21. питае: Шта би Христос донео Индии?
22. питае: У твоо визии каква изгледа будуа хришанска Индиа?
Одговор монаха Христодула:
На 20. питае: Прва православна мисиа у Индии била е у првом столеу хришанске
епохе. у е представао свети апостол Тома и егови следбеници. Та апостолска мисиа
имала е доброг успеха, али е угушена од стране многобожаца и муслимана. Остала е само
една малена група у Малабару, коа и данас постои. Наредних осам столеа источна
православна црква провела е у страшно борби са еретицима, од коих су последи били
римокатолици. Затим е Бог попустио робовае православних народа под Турцима у Мало
Азии и на Балкану и под Монголима у Русии. За време ових робоваа западни народи
осилили су се, створили империе и завладали свим континентима па и над Индиом. И само
ихове хришанске мисие имале су приступа у покореним народима. Али без успеха. ер
где крсту предходи мач, ту е крст омрзнут. Тек сада су народи источно православне цркве у
могуности да се ставе у службу свое брае у Индии.
На 21. питае: Христос едини може скинути мрак са индиског човечанства, ослободити га
демонских окова, и скупити Карму, развеати песимизам, унети радост живота, отворити вид за
небеско царство као ци земаског битисаа, опасати снагом и запоити убаву све
Индиане.
На 22. питае: Будуа Христова Индиа представа се моме духовном виду као голубица,
коо су крила затопена катраном па не може да крене ни у висину ни у дужину. Кад е
Христос опере и очисти, и своом крву запои, и на руке свое узме она е полетети на
радост своу и на радост светих небеса и свих Божих народа.
ПИСМО 57
ОсмописмоиндискемисиемонахуХристодулуиодговорнаписмо.
23. питае: Ко би у Индии био навеи противник источно православно мисии?
24. питае: Ко би од стране Европе спречавао рад eдне источне православне мисие у
Индии?
25. питае: Да ли би светогорски монаси могли дои у Индиу као хришански
мисионари?
Одговор монаха Христодула:
На 23. питае: Навеи противници едне мисие наше цркве у Индии били би теософи и
окултисти, кои мисле да су пронашли куч мудрости у мешау и збирау свих религиа и
свих философиа; кои држе да е истина у мноштву а не у чистоти. А ви знате, да вреа
прашине не повеава вредност едном зрну злата у прашини.
На 24. питае: Од стране Европе спречавали би рад православним мисионарима сви они кои
су до сада успели едино да Индиани омрзну Хришанство.
На 25. питае: Светогорски монаси никада по своо вои не би изишли ни корака из
Свете Горе. Но Бог кои по своо вои покрее и звезде небеске може наравно
покренути и неке од нас бедних монаха на дело кое е ему угодно.
Опростите, господо, мене грешног и недостоног Христодула.
ПИСМО 58
ТеодосиеМангалапишецрквиуМалабару
Христос посреди нас!
ест и будет во веки!
Света Гора! На жалост ми бедни хришани у Малабару никад нисмо ни чули за Свету
Гору. А на моу велику радост а сам у Свето Гори ве пун месец дана. Првих петнаест
дана ние нам било допуштено да се искрцамо у ову раску монашку државу, и то због
моих некрштених другова, али потом е дошла изузетна дозвола од стране Патриарха из
Цариграда. Петнаест дана ми смо живели у едно лаици пловеи лагано око Свете Горе. То
време искористили су мои другови Пандит и Рама и слали су разна питаа чувеном
монаху Христодулу, од кога су добиали веома интересантне одговоре.
Царство без круне, држава без воске, зема без жена, богатство без новаца, мудрост без
школе, кухиа без меса, молитва без престанка, веза с небесима без прекида, славопо
Христу без умора, смрт без жаеа то вам е Света Гора Атонска. Камо срее за Индиу, и
крштену и некрштену, да може учинити трампу и дати Хималае за Свету Гору! ер у Свето
Гори хиаде и хиаде хришанских монаха држе едну веру, испуавау едно правило,
имау едну наду, наду у небеско царство, и признау едну заштитницу свое земе пресвету
Богородицу.
Ми смо стигли да посетимо десет измеу двадесет главних манастира и велики бро
маих манастира и келиа и неколико пештера. У нашу почаст звонила су звона и певане
црквене песме. Мои сапутници били су просто очарани. Пандит Шанкара рече:
Кад би сва Европа имала дух Свете Горе, била би мирна и срена; и Индиа би тада
могла волети Европу.
У трпезариама манастирским читали смо на зидовима ова четири монашка правила:
Целомудрие,
Воздержание,
Послушание,
Молчание.
Сваки манастир има по неког особитог духовника, искусног старца, кои е према другим
монасима као родите према деци.
убав е краа сврха свих монашких подвига у Свето Гори убав према Богу и
убав према ближима.
а сам се осеао срении и радоснии од свиу. Само ме е ожалостио едан монах, кои
ми рече да ми малабарски хришани држимо нека еретичка учеа. То морате исправити,
додаде он савршено убазно и мило, ер Божа истина не трпи ни едну трун неистине.
Можда е и вас ово ожалостити. Али а сам у име свое и ваше дао реч да емо одбацити
свако учее, кое Света Гора сматра еретичким. Ми хоемо чисту и свету истину. И баш
због тога смо дошли у сукоб са римокатолицима, ер нисмо хтели признати ихове
измишотине како у погледу вероваа тако и у погледу владаа и црквеног поретка.
Сваки манастир овде има своу ризницу и костурницу. У ризницама се чувау
драгоцености, светие и рукописи мудраца светогорских. У костурницама су кости изумрле
братие сваког дотичног манастира. Субота е дан мртвих. Зато се сваке суботе врше службе
Боже у костурницама. Иако су то само мртве кости, оне се чувау с поштоваем ер е
дои дан када е затрубити труба архангелска и све е кости оживети, како е речено и
проречено.
Последи дан нашег боравка у ово пречудно земи био нам е и нарадоснии. То е
био дан, када е монах Христодул изишао из свое келие, после четрдесет дана драговоног
заточеништва. Он е тога дана примао монахе кои су се као пчеле слетали к ему из све
Свете Горе да га виде и чуу. Калистрат га е умолио те е примио и нас.
Нисмо много разговарали. Ние ни било потребно. Слае е било гледати лице овога
човека агета. а нисам у животу срео човека тако кротка и блага а у исто време тако
достоанствена. Ево човека! помислио сам у себи. Мои другови су шаптали меу
собом:
Аватара!
Своим сетним очима он е гледао у даину. Он и есте човек из даине, човек са небеса а
не од овога света.
При растанку он паде на зему и трипут се поклони нама.
Сва троица узвикнусмо као по договору:
Дои нам ти у Индиу. Такав нам треба.
егове сетне очи заводнише сузама и он одговори:
а сам мртвац. Само Христос живи у мени. Што Христос хтедне оно е и бити...
До скорог виеа
Ваш одани
Теодосие Мангала
ПИСМО 59
ПавдаваизБенаресапишеРамиСисодии.
Желим ти мир, блажени мокшу души и светлост ногама.
Ево новости коа е поразити тебе као што е поразила и мене.
Стигао е у Бенарес Кумара Рам бикшу. Ова многоудни град дочекао га е као неког
цара. ер е цела Индиа сазнала за егов подвиг: како е ушао у тамницу и пустио твога
Аруну да изае а сам остао у тамници. Сви смо с навеим нестрпеем очекивали, шта
е Суд учинити, шта са Аруном а шта са Кумаром. Боали смо се тешке казне и за едног
и за другог. Меутим кад е Махмуд Омар прочитао у Суду исповедно писмо Арунино, Суд
е Аруну ослободио а подвигу Кумарином судие се слатко насмеале и наредиле да се славни
бикшу пусти из тамнице.
Тако нешто могао е извести само Кумара Рам, рекло се у Суду. То баш личи на
ега.
То е свршетак едног драматичног чина а почетак другог, чини ми се, ош драматичниег.
Дошли су к мени сва троица: стари Сундарар Даш, Кумара и Аруна Сисодиа. Сундарар и
Кумара били су весели а Аруна увек озбиан и замишен. А да знаш шта су мени
испричали! Нешто што е ускоро одекнути широм Индие као гром Индрин.
Кад е Кумара пуштен из тамнице, отишао е у Малабар. Писао е Сундарару и Аруни
да хитно доу к ему. Кад су се састали, отишла су сва троица хришанском митрополиту и
изавили да желе да постану хришани. Митрополит Тома, кои има велико поштовае према
светлом Махараи, остави госте у своо куи, а он оде у Траванкор. ави се Махараи и
саопшти му намеру своих гостиу.
Светли Махарао, ова троица су познати и угледни уди у цело Индии, па нисам
желео ништа да чиним док тебе не известим. ер ти цениш све уде од вере и чиниш
правду подеднако и браманистима и будистима и нама хришанима.
Махараа одговори:
Чини што ти е воа са двоицом бикшу, а Аруну пошаи к мени на разговор. Он
е кшатриа као што смо кшатрие и сви ми Махарае у Индии.
Кад се Аруна авио Махараи, ова га е саветовао да одустане од свое намере.
Истина е у нашим Ведама, а Истина е и у Христу, рекне му Махараа.
Не могу бити две истине, светли Махарао но само една, одговори Аруна одлучно.
Митрополит е крстио Кумару а другу двоицу примио као оглашене. ер Кумара е
израние упознат са вером Христовом, док Сундарар и Аруна треба да се уче и припремау.
А сада? упитах.
Сада идемо у Хималае сва троица, одговори Кумара. а сам одреен од цркве да
поучим ова два брата у спасоносно науци Христово. Ево из ових кига. Потом у их
одвести у Малабар да се крсте, и тако очисте од свакога греха.
Ту Кумара извади из торбе едну малу кигу, у сребро оковану, прекрсти се и поуби е.
Ово е Евангелие или Радосна Вест Господа Исуса, единог истинитог Месие. А ове
друге киге то су Житиа светих уди и жена и мученика Христових.
Тада Кумара поче да чита Евангелие и обашава, речито и убедиво, како само он уме.
а узвикнух:
Ти, Кумара, као да хоеш и мене да обратиш Христу?
Камо твое срее Пандава. И камо срее да се сви милиони Индиана обрате едино
Истини, едном Путу и едном Спасеу.
Ануширвана... Умало не заборавих. Рекоше ми, да е и син Пандит Гаури Шанкаре,
твога сапутника, следовати има. Они су се обрадовали, али су га усаветовали да сачека
повратак оца. На томе е и остало.
а сам као у неком бунилу и у грозници. А и сва Индиа е у бунилу и грозници. Ко е
нас осветлити? Ко е нас излечити?
Тво верни Пандава
ПИСМО 60
МонахКалистратпишеизСветеГореДр.евтимууБеоград.
Мир ти и радост од Господа Исуса Христа.
Стигао сам у Свету Гору из света са многим позледама на души своо. Морау дуго да
лечим душу док не повратим ону ведрину, едноставност и снагу коу сам рание имао.
Доживео сам ето и а што доживавау и сви наши монаси кад изау из Свете Горе у свет. Не
могу после годинама да се поврате к себи. Као да сам се пеленом хранио, тако сам испуен
горчином.
И ти си насуо доста горчине у душу моу. Послушао си друге а не мене, па си приредио
нешим милим гостима из Индие ону бруку и срамоту на универзитету. Но нека ти е све
просто. Нека е просто и свима осталим кои су ми улили кап горчине у душу. Сад сам сав
млитав и неспособан за праву молитву. Али ако ми Господ поврати оно што сам рание
имао и био, а у се за све вас, приатее исто као и неприатее, данононо молити Богу и
Свето Пречисто.
Извештавам те да смо утрос испратили наше индиске госте. Преноили су у манастиру
Ксиропотаму, па су се утрос спустили на Дафну. Нико их ние испратио осим мене и
попа Боана. Ти знаш да Светогорци нису радозналци. Тешко да може ма ко и ма што да
поремети ихов дубоки мир душевни. Премда су сви изреда у своим манастирима били
према овим ретким гостима необично убазни и предусретиви. Наши гости препунили су
свое торбе даровима из Свете Горе. Поп Боан, кои е сад примен за послушника код
старца Христодула, донео им е од овога неке светогорске рукотворине као успомене на
Свету Гору.
Кад су они стаали на палуби лае, а ми на обали опраштали смо се узаамно махаем
руку.
Пандит Гаури Шанкара рече:
Никад вас неемо заборавити!
Вовода Рама Сисодиа узвикну:
Доите нам у Индиу. И нека нам дое велики духовник Христодул!
Теодосие Мангала, гушеи се у сузама, само е испрекидано викао:
Молите се Христу Богу за нас... Доите... Индиа вас чека. Индиа вас треба.
Тада е машина запиштала, а а, не знауи шта друго да им кажем, издекламуем оне
стихове г. Богдановиа:
Индио стара, земо нам драга,
Земо нам драга, земо свих блага,
Од стабла твога и ми смо грана,
И ми смо деца из Хиндустана...
Нека те Господ Христос благослови.
Монах Калистрат
П.С. Ако хоеш, пиши о свему Митриновиу и поздрави га. ер а од данас престаем
писати ма коме. Треба душу да лечим од светских горчина. Збогом.