МИСЛИ О ДОБРУ И ЗЛУ
ДУША ПРЕТЕЖНИА ОД ТЕЛА
Време е тица, коа те кити шареним перем, но, коа е дои и да почупа свое. Ако будеш
сувише везао душу своу за пере, време е ти с перем и душу очупати. Ах, како е тада ружна бити
нагота твоа!
БОГ НАВЕИ ТОЧАК
Велики точак спорие се окрее но стиже мали точак кои се брже окрее.
Што веи точак то спорие окретае и мае ларме; што маи точак то брже окретае и више
ларме. Ово важи како за ствари тако и за уде.
Навеи точак у души човечио есте Бог. егов се обим не види, нити се егов ход чуе од
множине и ларме малих точкова.
Но, кад се сви мали точкови у души утишау, душа се тек онда види у неизмерном божанском
точку, коим е обухваено небо и зема. И при то изненадно и ретко визии душа осеа неисказану
радост.
БЕЗБОЖНИК Е СЕБИ ЕЛАТ
Кад се човек окрене лицем к Богу, сви путеви воде Богу. Кад се човек окрене лицем од Бога, сви
путеви воде у пропаст.
Ко се одсутно одрече Бога, и речу и срцем, та не може ништа у животу учинити, што не би
водило еговом потпуном разореу и телесном и душевном.
Зато се не жури да тражиш елата безбожнику. Он га е нашао сам у себи, поузданиег него што
му га сав свет може дати.
АКИ ДУХОВИ
Ние довона само ачина вое, нити само ачина осеаа, нити само ачина ума. Нити е све
ово укупно довоно без светлог циа.
Шта вреди атлету брзина ногу и ачина плуа, ако се свак у страху склаа од ега и ако нико не
жели помо егову?
Све силне и бурне стихие природне, обучене у мрак нони, испуавау путника страхом. Но,
кад их утаре Сунце осветли, путник се приатеи с има.
Такви су и такозвани аки духови. Обучени у таму егоизма и суете они су страшило и удима и
природи око себе. Но, када се осветле божанском светлошу, они постау источник радости за све око
себе.
ачи е град од кише, али зато ипак град нема приатеа на земи.
ДОБРОТА Е ДАНОВИДА
Доброта е дановида и види надае узроке. Злоба е кратковида и види наближе узроке.
Злоба и тица виде, да е потребан облак, да би пала киша. Доброта види, да е потребан Бог, да би
пала киша.
Злоба и магарац виде, да е потребно убре, да би растао кукуруз. Доброта види, да е потребан
Бог, да би растао кукуруз.
ЦЕЛИНА ОЧИГЛЕДНИА ОД ДЕЛА
Увек е очигледниа целина него део целине. Ово свакако због смислености и целисходности
целине.
Очигледнии е храст него жир на храсту. Очигледниа су кола него осовина кола. Очигледнии е
човек него рука човека. Целина природе очигледниа е него ма коа ствар у природи.
Бог е очигледнии од природе и од свега у природи. Но кад се човек загледа у жир на храсту,
жир му постае очигледнии од храста. Кад се загледа у точак, точак му постае очигледнии од кола.
Кад се загледа у руку, рука му постае очигледниа од човека. Кад се загледа ма у коу ствар у
природи, та ствар му постае очигледниа од природе. Кад се загледа у природу, природа му постае
очигледниа од Бога.
Но ова очигледност дела есте тренутна, док е очигледност целине трана.
Отуда Бог е навеа и натраниа очигледност.
УТАЕ
О три предмета не жури да говориш: о Богу - док не утврдиш веру у ега, о туем греху - док
се не сетиш свога, и о сутрашем дану - док не сване.
ВЕЛИКИ ЧОВЕК
Не можеш бити велики човек докле год себе сматраш умрлим.
Не можеш бити велики човек ни на едном месту на свету и ни у едном положау у друштву; -
прво, докле год имаш страх ма од чега маег од Бога;
друго, докле год имаш убав према чему маем од Бога, и
трее, докле се год не привикнеш сматрати своу смрт нечим бившим, а не нечим будуим.
СЛАБИ
Злочин е слабост, а не снага. Злочинац е слаби, а не унак.
Зато сматра свога злотвора увек као слабиег од себе, па као што се не светиш слабом детету, не
свети се ни злотвору. ер он ние злотвор по снази, него по слабости.
Тим начином гомилаеш снагу у себе и биеш као море, кое се не излива да потопи свакога
дерана, што се у баца каменом.
БРИАНТНА ШИМЕРА
Око ние сито гледаа, нити е ухо сито слушаа. Свет е ова у целини као една бриантна
шимера, но он е сама жалост у поединостима; исполинска храброст у целини, а мишии страх у
поединостима; непобедни замах живота у целини, а очано умирае у поединостима.
И сва ова бриантна шимера не може заситити ниедно око, нити и едно ухо, ош мае може
загасити же телесних жеа, а намае може она заситити же духовну. ер као што една кап воде
падне на врео език ожеднелог путника и напои га, тако и цела ова васиона - една врела кап - пада на
жедни дух и не само не напаа га, но управо та една врела кап - васиона - и ствара же и разгорева же
до безума.
Заиста, свет е и постао да створи же код човека, но не и да е угаси.
ДУША ВИДИ
Наше очи, саме по себи, виде онолико колико и наше наочари. Наше уши, саме по себи, чуу
онолико колико и метална слушалица на има. Наш език, сам по себи, говори онолико колико и
клатно у звону.
Но, зато што наша душа види, очи наше виде. И зато што душа чуе, уши чуу. И зато што душа
носи смисао, език говори смислено.
Да су очи наше као езеро, без душе оне би виделе као и езеро што види. Да су уши наше као
пеине, без душе би оне чуле колико и пеине чуу. Да е език наш звучан као клатно у звона, без
душе он би говорио колико и клатно говори.
ИНТЕРВУ
едини искрен интерву научника с природом есте:
- Природо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам а? едини искрен интерву историка са историом
есте:
- Историо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам а? едини искрен интерву светитеа с Богом есте:
- Боже, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам а? Непогрешан одговор у сва три случаа есте:
- Човече, наи мене у себи!
ДОБИТАК И ГУБИТАК
Кад се добитак гледа изблиза, види се као добитак. Кад се добитак гледа издалека, види се као
губитак.
Кад се губитак гледа изблиза, види се као губитак. Кад се губитак гледа издалека, види се као
добитак.
Добиае Бога едини е добитак, кои е добитак и изблиза и издалека.
ИШЧЕЗНУЕ
Навеи еш бити онда, када себе мишу претвориш у ништа;
када се духом уздигнеш до Духа бескранога и безданога и посматраш себе из висине, из даине,
као едан обекат, исто онако обективно као што сада, из тела посматраш све остале обекте око себе;
када из те висине, даине, погледаш на себе као на умрла, као у прах развеана ишчезла и
осетиш сва остала тела - сва и свачиа - као и своа;
када се уживиш у Бесмртност и Живот, те сагледаш ништавни и узалудни посао смрти и
сагледаш саму смрт у прошлости, велим у прошлости, но без садашости и будуности.
Тада е ти смрт, што непрестано прети да ти однесе тело, бити не више страшна од ветра, што
прети да ти однесе шешир.
ер еш тада знати, да душа твоа може бити без тела као и глава без шешира.
ОПЕТ ТО МАЛО ДРУКЧИЕ
Свака врлина проузрокуе самозаборав. Свака врлина у пуно мери своо проузрокуе
самоишчезнуе. Врховна врлина, убав, означава напотпунии самозаборав и напотпуние
самоишчезнуе.
Самозаборав прелази у самоишчезнуе, самоишчезнуе прелази у вечни живот.
Кроз оно што е дуго ми познаемо оно што е кратко, а кроз оно што е кратко ми познаемо оно
што е дуго. Кроз дуге године труда, досаде и самоуба, ми познаемо ову кратку временост, а кроз
кратке тренутке врлине ми познаемо неизмерну вечност.
ПЕХАР СЛАСТИ
Кад би ти понудили златан пехар са набоим вином у свету и рекли: Пи, но зна, да е на дну
скорпиа - да ли би пио?
У сваком пехару сласти земаске налази се на дну скорпиа. И уз то, нажалост, пехари су ови
тако плитки, да е скорпиа увек близу усана.
СМРТ
Измеу утаа неба и земе огорчено се препиру мудраци: Шта е материа и шта е дух?
А смрт на гробу седи и одлучно одговара: Материа е тесто, дух е квасац, ви сте хлебови, а а
гост.
НАД МРТВИМ СИНОМ
Мака спрема сину постеу од кашмирске вуне и балдахин од монголске свиле.
една но и две, а трее син лежи у постеи од иловаче са лане закопаним мрцом, лежи без
сласти, горчине и сна.
Долазе победиоци земе; долазе победиоци мора; долазе победиоци ваздуха и доносе маци,
ради утехе и свое сузе.
- Где су ваше славене победе, кад ми доносите оно што аке имау и сувише?
СМРТ СУЖА
-
Култура и прогрес! - хвали се сужа живота сужу живота.
- Хоеш да кажеш: чишее и осветее тамнице? Но, ко е нам пробити зид тамнице.
- Сужа пита сужа.
И две речи, са два срца роне у подрум тамнице.
ГДЕ Е ГОСПОДАР ГОЗБЕ?
На грудима лешине коске орао стои и еде. На грудима орла време стои и еде. На грудима
времена вечност стои и еде.
Хиаде посматрача - са своим орлом на грудима - гледау и виде део слике; едва десет од
хиаде виде други део; а едва jeдaн од десет види треи део. Меу хиаде ах и аох е чути нареи
усклик видовитог: Ено, над вечношу, господара гозбе!
СМРТ ИЗНЕНАДА
У банци банкар радосно брои, колико хиада дана ош може ести. А гладан гробар са гроба
посматра град и мисли: из чиих ли е зуба сутра испасти хлеб?
НЕ ПОНЕТИ СЕ МУДРОШУ
Не понеси се мудрошу.
Ни туом, ер ние твоа.
Ни своом, ер чим си се понео, значи да е немаш много.
Ниедна лампа не гори док се не долива.
Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.
ЛОПОВ И МОАЦ
Ако си богат само оним, што лопови могу украсти и моци поести, са чим еш остати ако
лопови збиа украду, и моци поеду?
ПУСТИА ЗНАА
Знае е светлост, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има навише
светлости, но зато е она увек усиан кадавер.
ИСТИНА СЕ ОТКРИВА УБАВИ
Тражити истину, значи тражити предмет убави.
Тражити пак, истину као оруже, или тражити е ради употребе, значи тражити истину ради
преубе. Ко тако тражи истину, томе истина баца кост, коу тражи, али сама се скрива од ега иза
зидова од три света. Иза зидова, душо, од три света!
ИСТИНА Е НАБЛИЖИ СРОДНИК
Ако тражиш истину с убаву, и ради убави, она е ти се показати у оноликом сау лица свог,
колико тражиш понети, а да не изгориш.
И донее ти у мираз све што ти е на потребу. Но, ти еш махнути руком преко свега, ер еш
осетити да ти е све непотребно изван саа и слатког лица истине.
Па кад у тумулту света изгубиш за час из вида лице истине, осетиеш се тужан чак и меу
наближим сродницима и набоим приатеима. Као дете у пуно соби брае и сестара, но у одсуству
маке! Ближи е сродник детету одсутна мака, од све присутне брае и сестара. Тако еш и ти осетити
да ти е наближи сродник истина и за три света, него браа и приатеи са коима вечераш за истом
трпезом.
ШТО ГОД ТКАШ, ВЕЗУ КОНЦЕ ЗА НЕБО
Сва дела твоа, коа учиниш, не у име неба и без дозволе неба, донее горак плод, ер их небо
нее облити своом благодатном кишом ни обасати своом животворном светлошу.
Што год намераваш, ослушни савет неба.
Што год ткаш, везу конце за небо.
У ДРУШТВУ И У САМОИ
Уколико се год мудрии показуемо пред удима, утолико се луи осеамо пред самим собом.
Уколико год више истичемо пред удима свое врлине, утолико се аче истичу пред нама самимa
одговарауе слабости и пороци.
едан воник исповедио е свом приатеу, да кад год е у друштву истицао и описивао свое
унаштво у рату, у егову свест неодоиво су се тискале слике свиу егових пораза и кукавичлука у
животу.
ПОХВАЛА И ПОКУДА
У овоме свету ми смо као роба изнета на пазар. едни трговци дижу нам цену до небеса, други е
обарау до ништа.
Похвала или покуда, коа нам од уди долази, увек дели нашу душу на двое; едном половином
душе ми се радуемо похвали, а другом жалостимо и едном половином душе ми се жалостимо због
покуде, а другом радуемо. ер осеамо у таанственим дубинама сопственог сазнаа, да ни сама
похвала ни сама покуда ние казала све о нама.
Буди опрезан према краим похвалама и краим покудама, и сматра да си од првих маи, а
од других веи. Да не би полетео без крила и да се не би поништио без надежде.
ИСТИНА Е БИЕ
Истина ние мисао, ние реч, ние однос предмета, ние закон. Истина е Бие.
Истина е сила животодаpна, што живот дае свему; истина е бие, кое прожима сва биа.
Истина е као ваздух - но ние ваздух - у коме пливау сва биа; као светлост - но, ние светлост -
коом сиау сва биа на небу и на земи.
Истина е Бие. Мало кои език у свету има тако добру и изразиту реч за оно што есте као
српски (словенски) език. Истина е оно, што е увек исто. Ништа ние увек исто и непромениво и
равно само себи осим истине.
СТРАХ ОД СЕБЕ
Ко се никад ние уплашио себе самог, та не зна за страх. ер сва чудовишта споаша, коих се
човек страши, налазе се унутра у ему и то у неразблажено есенции.
Постои некаквa бездан у нама, над коу када се човек едном наднесе остае до смрти задивен и
устрашен. Сви светови могу стати у ту бездан и не испунити е. И са свима нашим именоваима та
бездан - душа, ум, воа, осеаи, ефекти, страсти, унутраши човек, словесност - бездна остае
неисказана, неопредеена и безимена.
Човек се простире донде докле се егова глад простире. Простирае едног дивака иде докле и
поглед егових очиу. Простирае едног вишег духовног човека иде далеко из граница васколиког
света. Нека се сва васиона претвори у едну трпезу и сви ени дарови изнесу на ту трпезу, едан виши
духовни човек устае иза трпезе. ер она е као и богодена за убожаке духовне, цела ова китаста,
свадбена васиона. Она и не постои за то, да засити глад, него да створи глад. Како може она заситити
глад едног вишег човека? Како може она заситити онога, коме е она и створила глад?
ПОГЛЕД
Очи су тачка сусрета душа, казао е едан мудрац. Погледом се душа упиа у душу. Поглед е као
лампа, с коом ми улазимо у туу душу, да е испитамо и познамо.
Кад погледамо слепцу у лице, ми узалуд тримо тачку сусрета, и осеамо при том неку мистериу,
коа нас мори као кад чуемо жубор реке понорнице под ногама, или као кад видимо куу без прозора.
Поглед е врло ак коноп, коим природа везуе човека за себе. Чулном човеку сва се природа
представа едино у формама. Он се заустава код сваког предмета и егово чуее пада на сваку
форму. Духован човек пак, растапа огем свога ума све форме у некакав првобитни елемент и чуди се
над тим единим елементом. Но и ово е само почетак духовности.
ОД ВИДИКА ЗАВИСИ МИР
Што ужи видик, то веи немир. Што шири видик, то маи немир. Нашири видик, божански
мир. Што ужи видик, то веа цена себи. Што шири видик, то маа цена себи. Нашири видик, намаа
цена себи.
Кад би охола жаба из бунара стала покра океана, изгубила би своу охолост.
САСТАВ ОВОГА ЖИВОТА
Ова живот не би се могао замислити без трога: Срее, несрее и смрти. Нешто срее, нешто
несрее и смрт омогуавау ова живот.
Морална хемиа овога света ош е чудниа од физичке хемие.
Среа е дар Божии, несреа допуштее Божие, а смрт победа Божиа.
Стална среа, без примеса несрее, постала би безбона и досадна. Стална несреа, без смрти,
учинила би ова живот паклом без излаза. У среи уди нее-хое да се сете Бога; у несреи хое-нее
да се сете Бога, а у смрти морау да се сете Бога.
БЕДНОА И ПРАЗНИНА
Што вее богатство изван Бога, то веа бедноа. Што вее знае изван Бога, то веа празнина.
Бог едини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просаке и глупаке.
ТКАЕ И ОСИПАЕ
Ако дау ткаш, а ноу осипаш, никада нееш саткати. Ако дау зидаш, а ноу рушиш, никада
нееш сазидати. Ако се, дакле, молиш Богу, а чиниш оно што е зло пред Богом, никада нееш мои
своу душу ни саткати ни сазидати.
ЕXО СВОЕ ДУШЕ
Цела природа личи на едан клавир, на коме су створеа у ствари дирке. Кое се год дирке човек
дотакне, чуе ехо свое душе.
ЛЕПОТА ПРИРОДЕ
Сва лепота природе долази од таанствености Таанственога. Без ове таанствености
Таанственога природа не би могла ни за тренутак задржати ону тиху и чедну лепоту, коа кроз у
просиава.
Сва створена природа е облак, кои задржава силну светлост и умерава пламен Божанства.
Танкост или дебелост тог облака зависи од нашег духовног вида. За префиене духове та облак
е танак и прозрачан, за грубе дебео и таман.
ЧУЛА, РАЗУМ И УМ
Разум има на служби пет чула, ум има едно чуло. Чулo ума есте разум.
Разумни су они уди, код коих разум господари чулима.
Умни су уди виши од разумних, као што су разумни уди виши од чулних.
Умни су они уди, код коих ум потпуно господари разумом, то ест код коих ум само прима
искуство, кое му доноси разум, као сиров материал, кои он претвара у нешто сасвим друго, што и не
личи на разумом донето му искуство. Као што стомак прима споа храну и претвара е у крв, то ест у
нешто што и не личи на примену храну!
уди пак, код коих разум преовладава умом и искуство разума остане едини - несварени -
садржа ума, постау безумни. Као што се говори о поквареном стомаку и несварено храни, тако се
може говорити о поквареном уму и несвареном - неживотвореном - искуству. И као што едан
организам мора да пропадне при огромно количини хране, но без мои свариваа, тако и ум мора да
се помрачи при огромно количини искуства и знаа, кад изгуби мо контроле обим и мо
преобрааа овога у нешто сасвим неслично.
ЧИМЕ СЕ ХВАЛИШ?
Чиме се хвалиш?
Златом? То исто злато држала е планина у себи и ние се хвалила.
Оделом? Ту исту свилу носила е гусеница у себи и ние се хвалила.
Здравем? ош бое здраве има вук у гори, но не хвали се.
Апетитом? Мравоед с апетитом еде мраве до смрти, а потом мрави ега еду.
Среом? Гле, лисица е неповеривиа према среи. И кад стоти пут успе да ухвати кокош, она у
страху ослушкуе с кое е стране пуи пушка.
Коима? Како можеш високо мислити о своим коима, кад они не мисле високо ни о себи,
нити - о теби?
НЕ ВЕРУ СРЕИ
У богатству мисли, како еш с достоанством сносити сиромаштину. У среи мисли, како еш с
достоанством сносити несреу. Када те уди хвале мисли, како еш с достоанством сносити ихове
поруге.
А целога живота мисли, како еш с достоанством умрети.
СКРИВАТИ СЕБЕ - СЛАБИТИ СЕБЕ
Понеки човек скрива свое слабости од оних, кои га воле да га се не би згнушали. И скрива себе
од оних, кои га хвале, да га не би наружили.
Двоако се греши. Прво, ер не зна да, кад би открио свое слабости, они кои га воле и хвале не
би га мае волели и хвалили. Откриу ли пак ови сами егове слабости, онда е неминовно дои
гнушае и поруга, коих се он толико бои.
Друго, ер заборава да едно Око све види, све зна и све проказуе.
Бое, дакле, открити свое слабости рание него оставити их да нарасту и саме се откриу
доцние. ер е лакше поднети стид у младости, него у старости.
ПРОШЕТА МИСЛИ ПО НЕБУ
Мисли твое, кое се по небу не прошетау, остау кржаве и болесне. Речи твое, кое не ударе о
небо, остае без еха и бие као котрае камена, кое зада страх околини и не донесе никакву
благодaт долини.
ВЕРА И ВЕРА
Што год више невероваа у неверууих то ача вера у верууих.
Изгнавши добру веру из себе неверууи остау са злом вером. Изгнана пак добра вера из их
невидивим путевима претходи у верууе.
Изгнавши злу веру из себе верууи остау само са добром вером. Изгнана пак зла вера из их
невидивим путевима претходи у верууе.
Што год зла вера добиа у множини то добра вера добиа у ачини. И обратно.
И тако од увек до увек иста е мера вере у свету.
Не бо се, дакле, за веру у Бога. Никад се не бо онога чега се Бог не бои.
ЧУДО
Добро дело е чудо, кое два срца чини среним. Зло дело е одсуство чуда, кое два срца суши.
Гле, нико не говори о чуду, када се трава суши, а сви говоре о чуду, када трава расте.
БОГ И ПРИРОДА
Бог ствара, природа гради.
Бог ствара и масторе и материал, и мастори су едан другом материал. Но, ни мастори ни
материал не могу ништа саградити без непрестане, свеприсутне помои Творца.
Питати: Где е Бог више присутан у природи, споа или изнутра, значи колико и питати: Где е
вода више мокра, споа или изнутра? Или, где е со више слана, споа или изнутра? Или, где е мед
више сладак, споа или изнутра?
ДИМЕНЗИЕ ЧОВЕКА
Ние оно човек, што се може сместити у едан гроб, но оно што се не може сместити ни у
васиону.
Мисли наше у истини знау се на онолико даини на колико се пружау.
Осеаа наша распростиру се и обавуу у оноликим биима и световима, на колико су
упуена.
Наша добра воа, ако досеже до ангелских кругова, ствара око нас круг од васионе, тако да све
што е у том кругу осеа е.
Ако не свесно, а оно подсвеснo душа свих биа осеа наше мисли, наша осеаа и нашу добру
воу, у вео или мао мери, што зависи и од тих биа и од нас самих.
Ваистину, ние оно човек, што се може сместити у едан гроб, но оно што се не може сместити
ни у васиону.
ОПЕТ ТО МАЛО ДРУКЧИЕ
Не можеш познати део, док не познаш целину.
Ко не зна кола, не може знати ни точак. Ко познае кола, познае и точак.
Ко не зна кола, па нае точак у поу, трудие се да позна точак. Он е мерити точак, броати му
састоке, пробати му особине, у лежау и у покрету и чудити се над им. Он може испитати точак бое
и детание него и сам возар кола, али он не може познати точак, ако никад ние видео кола. А возар е,
са мае испитиваа точка, познати точак на први поглед. ер возар познае кола.
Не можеш познати бубрег, док не познаш целу овцу.
Не можеш познати ни ограду око свое куе, док не познаш свет.
Како ли еш тек познати човека, док не познаш едну целину више од света, едну целину, преко
кое ни мисли човекове не могу ии дае? ер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире
човек. Не прескачу ли и твое мисли, Анатоле, сваки дан и сваки час све границе и ограде васионе?
РА И ПАКАО
Да ли може учинити добро оно што не постои?
Гле, колико е добра учинио човечанству Пакао! Колико е зликоваца обратио у поканике!
Колико грешника у светитее! Колико злоумишаа задржао од оствареа!
Да ли може учинити неко добро оно што не постои?
Гле, колико е добра учинио човечанству Ра! Колико е племенитих дела инспирисао! Колико
жалости претворио у радост! Колико суза избрисао! Колико племенитих уздаха извукао! Колико
божанских сеаа осветлио и божанских тежи зажегао!
Филимоне, да ли оно што не постои може учинити неко добро?
ИЗМИРЕЕ СА СУДБОМ
Шта значи измирити се са судбом?
Прво значее: као во, беспомоно и безпротестно ии на кланицу смрти.
Друго значее: као измучен син журити радосно преко смрти, као последе препреке у наруче
оцу.
СУЕТА
Као што треша не доноси плода пре него отресе цвет, тако ни човек не може донети плода
духовног док не отресе са себе телесну суету и споаше кинурее.
ОД БОГА СЕ НЕ ПОБЕЖЕ
Ако бегаш од Бога, он те нее урити, али е те чекати.
Коим год путем ходиш, срешеш Бога. Но, ако не будеш познао Бога при сусрету, твое
путовае пратие чамотиа, као путовае ка гробу.
На коа год врата куцаш, Бог е ти отворити. Ако ти Бог не отвори, ниедна ти се врата нее
отворити.
Познае живога Бога има као прву грандиозну последицу, надмо живота над смру.
Непризнае Бога има као прву страшну последицу надмо смрти над животом. У првом случау може
се реи: све ово светлуцае живота кроз таму смрти завршие се едним величанственим пожаром
живота, у коме е смрт сагорети. У другом случау може се реи: сва ова насиа смрти над неаким
искрама живота завршие се непокретном тамом и тишином, у коо е се смрт вечно одмарати.
Ако избришеш Бога из васионе, избрисао си разлику измеу живота и смрти, и предао си се смрти,
дефинитивно уништее све и сва од обале до обале времена и пространства.
Залуд бегаш од Бога, не можеш се сакрити. Он те истина нее гонити, али е те чекати. Но, он те
нее чекати само на месту где си га ти оставио, он е те чекати на свим линиама и угловима света.
Лакше еш протрчати испод месеца него мимо Бога. Заиста, лакше еш побеи од ваздуха, него од
Бога.
ПИЛАТОВА ПРАВДА
О какво правди то говориш? Не задужуе ли Бог нас сваки дан више него што ми можемо
платити? Па ипак се Бог не жали на невраае.
О каквим законима ти говориш? Ко ние у стау испунити и она минимум дужности, што од ега
закони траже, не може се назвати ни граанином, ош мае хероем, а намае светитеем.
ерусалимска клика, на челу са Пилатом, нее одговарати за неиспуее државних закона, али
е одговарати за распее Бога.
Кад човек испуни све законе, онда може реи: Достигао сам животиу. ер животиа прецизно
живи по одрееном о закону. Ко ние достигао животиу, како е достии Бога?
ПЕТ ИМПУЛСА
Има пет главних импулса, коим се руководе уди у своим делима:
- лична добит
- родбинска или крвна веза
- закони заеднице
- савест, и
- осеае присуства живога Бога.
Прва три импулса постое и код животиа, претпоследи код многих уди, а последи код
неких уди.
Да се изразимо воничким езиком:
Пети импулс е као прва борбена линиа, коу кад човек изгуби одступа и пада у другу борбену
линиу (односно на четврти импулс), коу кад човек изгуби, одступа и пада у треу борбену линиу
(односно на треи импулс), коу кад човек изгуби одступа и пада у четврту борбену линиу (односно на
други импулс), коу кад човек изгуби одступа и пада у пету борбену линиу (односно у први импулс).
Тако иде декаденца човека, декаденца и пропаст. Велимо и пропаст, ер човек може изгубити и
последу борбену линиу (односно и први импулс) и онда му ништа не преостае до тупог
индиферентизма према свему, очааа и - самоубиства.
ВРЕДНОСТИ
Кад неко одбаци Бога као главну вредност, онда му природа постае главна вредност.
Кад неко одбаци природу као главну вредност, онда му култура постае главна вредност.
Кад неко одбаци културу као главну вредност, онда му поедине групе уди или предмета или
поедини уди и поедине ствари постау главна вредност.
Но, одбацити Бога као главну вредност и истаи потом дела Божиа или дела удска као главне
вредности, значи исто толико колико и уситнити едан златник у сребро и заволети сребро више него
ишчезли златник; и уситнити сребро у бакар и заволети бакар више него ишчезло сребро.
ДЕТЕ И ФИЛОЗОФ
Дете живи у сезони коа есте, филозоф живи у сезони коа е наступити.
Заруменила се бехар-шевтелиа и лепотом своом привукла поглед и детета и филозофа. Дете гледа
и радуе се ономе, што му око види. Филозоф гледа мислима у другу сезону и на месту бехар-шевтелие с
тугом посматра сухи скелетон ен, по коме не зуе пчеле но есеа кукава ветра.
Шта може разагнати облак с чела филозофа? Шта - ако не продужена му мисао до иза свих наших
знаних сезона далеко, далеко, у сезону вечног пролеа?
НИЕ СВЕ ЛАЖ
Ова свет е лаж! - Ние истина.
Ако е у овом свету лисица лаж, лав ние лаж. ако е змиа лаж, во - зар е?
Ако е у овом свету мамун гад, ко ние гад. Ако е скорпиа гад, славу зар е?
Ако сматраш човечанство менажериом, ипак еш имати избора.
Ако не желиш лаж, имаеш друштва; ако презиреш гад, никад нееш бити сам.
РАЗУМ И СРЦЕ
Кад сам разум прави рачун, срце се претвара у плачив сунер и брише. Кад само срце прави
рачун, разум се претвара у плачив сунер и брише. А црна табла душе жудно чека све ново и ново
писае у страху, да не пое у други свет - без рачуна.
РАЗНИ УДИ
Питам чулног човека: Ко си ти? А он одговара: а сам а. - И мисли на свое тело.
Питам мисаоног човека: Ко си ти? А он одговара: Два странца видим у себи, и а се пробиам
измеу их, гостууи час у едном час у другом. - И мисли на инстинктивну и свесну душу своу.
Питам духовног човека: Ко си ти? А он одговара: Има неко у дну душе мое, пружам руке да га
дохватим, но видим, да би ми зато требале руке дуже од васионе. Пита ега ко сам а?.
ПРЕПИРКА ДВЕУ ШКОЛА
Сва препирка двеу школа састои се у томе: Кое су очи слепе споаше или унутраше?
А вечити Вид одговара: И едне и друге су слепе ван Мене. А и едне и друге виде, кад а гледам
кроз их и кад оне гледау кроз Мене.
ПРЕПИРКА ТРИУ ШКОЛА
Деист, теист или пантеист?
За верууег ове речи не значе друго до место састанка са Богом. И за то баш оне мало значе за
ега, пошто е он уверен, да где год он одреди Богу рендез - воус, Бог е ту.
КЛЕТВА И БЛАГОСЛОВ
Стара се чинити удима оно, за што е те у почетку и проклиати но на крау краева
благосиати, а никад оно, за што е те у почетку благосиати, но на крау краева проклиати.
Цар Нерон е у почетку благосиао своу маку, коа га е храбрила на путу порока, но, на крау
краева, кад га е порок довео до бесповратног амбиса, он у е проклиао.
Дете у санкама на леду бие ти благодарно, ако га погураш с леа, но кад се оклиза у пропаст
сматрае тебе за проузроковача свое несрее и проклиае те.
Грешници е те обасипати похвалама, ако будеш правдао ихове грехе, но не иди им ни близу
самртничке постее, када буду били на издисау.
УДИ ИМАУ ЗДРАВО СУЕЕ
уди не веруу у веру, коу проповедау маловерни.
уди с неповереем смотре на знае, кое уче охоле незналице.
уди се бунтау против богатства, кад е у рукама тврдице.
уди презиру власт, кад е носи човек без достоанства.
Болесници нерадо позивау у помо ехтичаве лекаре.
Имау ипак уди здрав смисао и поштено суее. Уморан путник ути се на крчмара, кои му не
може понудити ни вечеру ни постеу и пита га: Зашто си се назвао крчмаром?
ЖИВОТ И ПОЕЗИА
Стави сво живот у стихове.
И опет ти кажем: стави сво живот у стихове, ако хоеш да осетиш живот универзални, и да будеш
с овим у вези и хармонии.
Можеш бити аналитичар песме, но не заборави певати песму. Песнички критичари живе у миру, а
песници само живе.
Анализа умртвуе, песма оживава. Само поезиа може васкрснути прозу. Поезиа е никла из
дрвета живота, а проза из дрвета познаа.
Сви говоримо: Лаж е малотрана, а истина е вечна. Зашто поезиа дуже живи од прозе, ако не зато
што е она ближа истини, ближа животу? И тако, ако ставиш сво живот у стихове, биеш ближи
истини, ближи животу.
ОСМЕХ
Над удским смехом од срее и кукавом од несрее носи се едан таанствени осмех, што грее, а
не пали. Та осмех е савршено несличан осмеху циника и презирача, што леди.
Осмех маке над раздраганим или болним дететом и осмех светитеа над моним и слабим, личи
на та таанствени, узвишени осмех.
Шта значи та осмех ако не саучеше у радости радосних и тузи тужних?
Шта каже та осмех ако не, да е се претерана радост на земи ускоро умерити жалошу и да е се
претерана жалост на земи ускоро умерити радошу?
Мучно да две животие на земи асние изражавау сумашедствие човека као мамун и хиена. -
Стара се, да се што више уздржаваш од лудачке гримасе мамуна и лудачке хипохондрие хиене.
Сети се увек таанственог и милокрвног осмеха сличног осмеху маке и светитеа - осмеха што
изражава нормалност, здраве, мудрост, милост и вечност. И вечност - ер смех и плач су пролазни,
док е осмех траан.
СЕБИЧНОСТ И ХЕРОИЗАМ
Буди неповерив према теориама и разговорима о закону себичности. Не постои никакав закон
себичности. Бог е присутан у васиони и уди су Божии со.
Човек, кои скочи у воду да спасе давеника, едним потезом уништава теорие такве и ууткуе
такве разговоре.
ПРИРОДА ОГЛЕДАЛО ЧОВЕКА
Теорие о себичности не могу се оправдати природом. уди су врло брзи да за свое зло криве
другога.
Природа се равна према удима. Према уди човека и природа удешава своу уд. Док е Адам био
покоран Богу и природа е била ему покорна. Када се он збунтовао против Бога и природа се
збунтовала против човека.
Као што една одреена и ака мисао, или жеа, или страст, дествуе на цело тело човеково и на
нерве човекове до у саме врхове ових, тако и уд, расположее, вера и морал човеков дествуе на сву
природу с краа у кра.
Злоба човекова може испунити целу природу злобом, и милост човекова може преобразити целу
природу милошу.
Код нас на Балкану и данас народ веруе, да кише, суше, градобити, плодне и неплодне године,
здраве и помори зависе од моралне чистоте народа. Ово е настариа и наупорниа вера свих народа
на земи.
Према светим удима природа е милостива, према несветима и нечистима осветива.
Природа е, дакле, огледало човека. Какав е човек, онаквога га природа собом и приказуе.
Не постои ниедан закон себичности у природи. Но, уди себични, у временима плиме
себичности, огледау свое унакажено лице у огледалу природе и приписуу своу ругобу огледалу.
Кад е огледало било одговорно за ругобно лице, кое оно мора верно приказати?
СВЕТИТЕ
Светите е навеи победилац: пред еговим ногама лежи свет мртав.
Када се гусеница претвори у лептира, лептир победоносно стои на празно чаури.
Од свих дуана детету е намилии дуан играчака. Од свих дуана у граду, одраслом човеку е
надосаднии дуан дечиих играчака.
Што е свет лутака и слика за дете, то е ова физички свет за светитеа у часу када душа егова
узрасте у свет морални и духовни.
Откривена самообмана за духовна човека означава тачку, коом се завршава едан свет и почие
други.
ПРИРОДА Е ЖРТВА
Природа е жртва човеку.
Колико се уди жртвовало за природу? А природа се, по правилу, сва жртвуе за човека.
Природа е створена, да научи човека, да га пробуди, да га прикаже у свим поединостима, да га
освести и - да се изгуби.
Сва е природа у човеку, сва, без изузетка. Она се налази у човеку као цела, а ван човека као
одломци речи, гласови, слова те песме. Она е у човеку као пуноа живота, а ван човека као крици и
симболи живота.
ФАКТА, ЗАКОНИ И ИСТИНА
Деца досежу до факата, обични уди до закона, духовни уди едини досежу до Истине.
Факт се да измерити, закон се да описати, Истина се не да ни измерити ни описати.
Она ко стои у Истини, може Истину осетити, но не може е речима саопштити онима, кои стое
ван Истине, у кругу факата и закона.
Факта и закони скривау и ограничавау Истину и не дозвоавау да се о Истини говори друкчие
него кроз их. Зато се духовни уди спуштау на ниво деце и обичних уди, када говоре о Истини.
ГДЕ ЕШ ЗАКОПАТИ УБИЕНОГ?
Свеедно е, да ли е ме убити микроби или уди. Само микроби нее одговарати за убиство, а
уди хое.
Нека те поучи пример пчеле. Пецае човека пчела плаа своим животом.
Сви убиени од твое руке имау две вечне куе, едну у оном свету, а другу у твоо савести.
Закопа убиеног где хоеш, он е се дии у понои усред твое душе и задавае ти питаа, на коа
еш ти с муком и зноем до зоре одговарати.
КОРИСТАН ЧОВЕК
Ние увек накориснии народу она човек, кои е навиении и коме сав народ ослушкуе, но често
она, кои скривен као савест, моли се Богу за народ и коме Бог ослушкуе.
УТИВА СЛУЖБА БОГА
Колико и колико има уди, кои раде сво посао при сунчево светлости од утра до мрака, а и не
погледау у Сунце, не осете Сунце, не помисле ниедном мишу на Сунце!
Колико и колико има уди, кои проводе сво век при светлости, мои и помои Божио, а и не
погледау у Бога, не помисле ниедном мишу на Бога!
И Сунце ути без гнева и продужуе светлити без престанка. И Бог ути без гнева и продужуе
помагати без престанка.
Но када настане тама, када падне магла, када заштипа мраз, тада се уди сеау Сунца, обзиру се
на Сунце, хвале Сунце, уздишу за Сунцем.
Тако и када настану страдаа, оскудице, муке беcпомоне и теснаци безизлазни, уди се сеау
Бога, обзиру се на Бога, хвале Бога, уздишу за Богом.
БОГ И ГРЕХ
Бог и грех леже на две противположне стране.
Нико не може окренути лице к Богу, док прво не окрене леа греху. Нико не може заволети Бога,
док прво не омрзне грех.
Леа не виде, те и она, ко е окренут лицем ка греху, не може видети Бога.
И наш дух, као и наш глоб, има два антипода: исток и запад, светлост и сенку, синовство и
слугарство, благодат и закон.
Но убав, ког духовног човека, брише антиподе и све чини светлошу, синовством и благодау.
ЧОВЕК ЧОВЕКУ СЛИКА
Нека ти сви уди кое сретнеш, буду живе слике онога добра и зла, кое е у теби.
Задржава се мислима и убаву стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за
брау своу.
ПРОВИЕЕ
Провиее се показуе и у правилима и у изузецима. Но за уде оно изгледа очигледние у
изузецима.
У време едног пира цара Валтазара, када гости пиаху вино, и хвааху богове златне и сребрне и
медене и дрвене и камене, поави се рука и написа на зиду три судбоносне речи: Мене, Текел, Уфарсин.
Исте нои би убиен Валтазар, цар Халдески (Дан. 5).
Пророк Данило би бачен у аму лавовску и пренои с лавовима. И сутрадан га жива извадише и
нетакнута.
У изузетно среним и у изузетно несреним случаевима уди осеау одсутну акциу Провиеа,
онда акциy правде, онда акциy милости.
Ваздух е увек око нас и увек у акции. Но, ми ако осеамо ваздух само кад ветар дуне, и тада
навише говоримо о ваздуху.
Као што ехтичав човек пак стално мисли о ваздуху тако и човек, свестан свое грешности, стално
мисли о Богу. ер, гле и едан и други принуени су да мисле непрестано о леку и лекару.
БЕЗ БОГА КАО БЕЗ ВАЗДУХА
Као што би тица, кад би наишла на безваздушни простор, брзо се окренула ка ваздуху, тако и ти
брзо се окрени и бежи од друштва неверууих, ер меу има нееш се мои одржати на крилима, но
мораеш пасти.
Ово ти ош еданпут понавам:
Као што би тица, кад би наишла на безваздушни простор брзо се окренула ка ваздуху, тако и ти
брзо се окрени и бежи од друштва неверууих, ер меу има нееш се мои одржати на крилима, но
мораеш пасти.
Бог е ваздух твое душе. Ван тог ваздуха душа твоа мора пасти у прашину и као змиа пузити по
прашини.
ЦАРСТВА
едно ниже царство има праву реалност у едном вишем царству.
Царство природно има своу реалност у царству моралном. Царство морално има своу реалност у
царству духовном. Царство духовно има своу вечиту реалност у Ономе, кои нема кога ни шта да види
изнад себе.
Свако више царство е утиво, и може наи израза себе у едном царству нижем од себе. Отуда се
може реи, да е свако ниже царство прича о царству изнад себе. Или: свако ниже царство е реч, коо е
смисао скривен у едном вишем царству. И као што е смисао и дух едне речи увек пространии од
сваког царства нижег.
Ниедно царство не може имати адекватног израза себе нигде ван себе. Отуда едно ниже царство
есте перфектан али не и адекватан израз едног вишег царства.
ТРАГЕДИА УДСКОГ РАЗУМА
Трагедиа удског разума састои се из два чина. Први чин се може назвати буквалност, а други
вратоломност.
Буквалност е, када разум схвати едан нижи свет пространиим од свих виших светова тако, да
сматра све више светове збиене и потпуно садржане у томе нижем свету.
Вратоломност е, када разум превиди едан свет, те везуе онда први са треим, или други са
четвртим, без средег беочуга.
Буквалисти и вратоломисти су навее штеточине у човечанству.
Први су стеснили све више светове у свет природни и тако покушали идентификовати реч и
смисао речи. Према иховом схватау царство морално и царство духовно и царство небесно и сам Бог
- све се садржи потпуно у царству природном. Природа е, према томе и реч и обект речи и знак и дух.
Следствено, ние дух речи реалност речи, но реч е реалност духа. Ако си и ти буквалиста, онда е тво
разум неписмен. Онда ти, при читау природе, личиш на дете, кое сриче стране речи без знаа смисла
тих речи.
Вратоломисти су они, кои, рецимо прескоче царство морално, а признау царство природе и
царство духовно; или пак, прескоче сва царства измеу царства природног и Бога. При овом фаталном
скоку разум се спотиче и разбиа два огледала, земаско и небесно. Тада по разбиеним огледалу
земаском играу сенке неморалних богова и духова, а по разбиеном небесном огледалу играу
неморални уди и животие.
Ако си и вратоломиста, онда е тво разум разрок. Помешао си речи из разних езика и слажеш
причу коу и сам не разумеш. Просуо си небо по земи и развеао зему по небу, и по том облаку од
прашине танцуеш са шивом Танцером, крадеш ватру од богова са прометеом, и са Будом Гаутамом
спасаваш богове!
Ово су два главна чина трагедие разума удског, уз безброне остале сцене и слике.
ОБЛАЦИ
уди, кои су сасвим близу Бога, ходе с Богом као Енох, не осеау се способним да изразе Бога
ни речима, ни знацима, ни формама.
уди, кои су мало дае од Бога него они први, осеау, да могу изразити Бога у речима, у знацима
и формама.
уди, кои су далеко од Бога, не могу да веруу у Бога, док га не познаду изражена у речима,
знацима и формама.
Бог е милостив према свима и купа своом убаву и ове последе као и оне прве. Он е поставио
месец да светли оним створеима, коа би сагорела од непосредне светлости Сунца.
Путниче на уско стази, корача опрезно, од гушег облака ка таем; опрезно, држеи се увек
левом руком за облак, кои поставаш и десном за облак, кои среташ. Да те ога у танком облаку не
сагори! Држи ово, но не пусти ни оно!
ИСТИНА И ДОБРО
Истина не може постоати без добра, нити добро без истине, нити обадвое без свога плода.
Ово е божански печат, коим е запечаена свака твар и свако бие у свим световима.
Док се цео печат не отвори, немогуе е познати ма коу твар и ма кое бие, од намаег до
навеег.
Своим трудом уди могу подии само едну треину таанственог печата. едини она, кои е
запечатио, може сасвим и отпечатити.
Негу непрестано чистоту срца, да би ти се отворио печат ма и едне тане у свету. ер е истина
сваке ствари као никад незамагено огледало, у коме може да види своу небесну красоту.
НЕСРЕА
Несреа, коу Бог попушта на нас, боа е од срее, коу ми сами себи зидамо.
На свое верне Бог увек благовремено попушта несреу. То е глас приатеа, кои у пoнои виче
заспалим: Пожар!
Мудар остава запаену куу да гори, а он бежи са животом. А луд кука усред ога и чека, да и
он изгори у пламену куе.
СРЕА
Када ти среа свие гнездо, за тебе и децу твоу, не мисли, да е те она дуго миловати, ни тебе ни
децу твоу.
Против сваке наше срее на земи куе се нека невидива завера.
Чим се у гнезду срее добро настаниш и утоплиш, наеданпут се кроз гнездо помаа глава змие.
То е она иста среа, коу е змиа обеала Еви и ево, помаа се она иста змиа да покаже фирму
твое срее.
Нарицаше адна мака над двое умрле деце:
- Боже, зар немаде сажаеа према ова два црвиа? А божански одговор дое о кроз едног
духовника:
- Имаде Бог сажаеа према твоа два црвиа, мако, зато их и узе. За тебе су они црвии, а за
Бога они е бити анелчии. Имаде Бог сажаеа и према теби и баш из тог сажаеа и узе ти децу. ер
ти си се сувише била с децом утопила у гнездо срее, а ниси смотрила главу змие над гнездом.
ТОРБА СРЕЕ
Торба наше земаске срее увек е продерана. Што више у ту торбу трпаш, то се више из е
просипа.
Нанеискуснии у божанско мудрости носе навее торбе, а мудраци ходе без торбе.
Ако се радуеш, што код тебе ние ова случа, те што твоа торба не изгледа продерана, а ти
ослушни команду смрти, едан, два, три - и ти еш се осетити на ивици гроба, у коме е те
притискивати, не само зема и твоа препуна торба срее, коа удвостручава таму и тежину гроба.
БОГ РАЗГОНИ НЕЗНАЕ
Што се више шири круг знаа, то се више шири и круг незнаа.
Што се више повеава бро жеа задовоених, то се више повеава и бро жеа незадовоених.
едини Бог у сразмери наше доброте и чистоте, може ограничити круг незнаа и смаити бро
жеа незадовоених.
Колико и колико е светих уди узвикнуло: Од када тебе познадох, Господе, ишчезава мрак
незнаа мога и угаси се пламен жеа моих!
ДНЕВНЕ НОВОСТИ
Дневне новости:
уди убили цара у Русии, да би им било бое;
уди убили председника у Поско, да би им било бое;
уди убили шест министара у Грчко, да би им било бое.
Медицина е за последа столеа учинила слаб напредак према хирургии. И политичка хирургиа
измакла е далеко од политичке медицине. Веруе се у ампутациу и ампутациа се безобзирно врши, но
крв липти из преосталог организма и не може се зауставити.
У овоме случау, као и обично, све убице преварене су у рачуну. Убиени продужуу да играу улогу
у друштву не мау него што су играли пре смрти. То сви виде, то сви осеау, и сви се труде да зауставе
липтеу крв из друштвеног организма, но истовремено сви мисле и говоре о новим ампутациама, о
новом сечеу.
ПЛЕМЕНИТИ И НЕПЛЕМЕНИТИ
Неплеменити се лако одомауу на овом свету. Племенити су се увек осеали у овоме свету као
странци и пролазници.
Неплеменити траже - и кажу, налазе - свое порекло у буишту и обору око куе зато, сравууи
оно из чега су и оно што су, постау горди због свог човечанског лика и образа.
Племенити траже и налазе свое порекло далеко над звезданим пламеновима у разуму недостижном
и светости неисказано, зато постау смирени и жалосни, ер се виде веома удаени од лика и образа
Божег.
Племенитом не задае много муке питае: Ко ме е створио? За ега би могла постоати само една
алтернатива: или Бог или а. ер све остало он гледа око себе као неразумние и од Бога и од себе самог.
Па како он зна, да он сам себе ние створио, то не преостае нико, не само у ово васиони него и у стотине
оваквих васиона, ко би се могао назвати створитеем ега, осим Бога единога.
А неплеменити завру и увру питае и траже свое порекло у буишту и обору око куе, само да
се не би имали кога боати или кога стидети, и да би се имали чиме хвалити.
ЗНАЕ И ВЛАДАЕ
Више зна едан неук сеак него што то учен варошанин може претпоставити. Бог га учи. Мае зна
едан учен варошанин него што едан неук сеак може претпоставити. Охолост смауе егово знае.
Учи шта хоеш и зна што можеш, али едно не смеш не знати: да е увек драгоцение добро
владае него много знае.
Многозналица у робиашком гуу изазива презрее, а незналица у робиашком гуу изазива
сажаее.
Кад се чуе о неком ученом човеку, да е учинио неко зло дело, на свим уснама лебди исто питае:
Како е та могао знати безбро ствари, а две главне ние могао научити: Боати се Бога и чествовати
уде? Учи што хоеш и зна што можеш, али едно не смеш научити: На зло употребити свое знае.
Колико е и колико пута речено: Бое и незнати него знати па злоупотребити!
ОЧИ И РАЗУМ
Цео едан свет може се сместити у едно око, а три света у едан разум. Два ока виде исто што и
едно. И хиаде очиу виде исто што и едно.
Око е око за едан свет, разум е око за три света. Око е сведок факата, разум е сведок факата,
закона и истине. Када два ока виде исто што и едно око, зашто се два разума сваау око едне истине?
Зато што е разум несравено осетивие огледало него око, те када се и намае замагли у ему се
едва више шта да огледати него у оку телесном. У замагеном огледалу разума - замагеном од злобе и
греха - могу се огледати само факта као и у оку телесном. Но замаген разум може превуи маглом и
око телесно. Тада се факта представау кривим у оба та ока и у разуму и оку, као кривим огледалима.
КАДА СЕ ЧОВЕК МОРА СЕТИТИ БОГА?
И нагори човек мора се три пута у животу сетити Бога:
- када види праведника да страда због егове кривице;
- кад он сам страда због туе кривице, и
- када му дое час смрти.
Три пута у животу мора се заплакати и натври грешник:
- када га, гоена од уди као дивег звера, помилуе мачина рука;
- када га болесна и осамена посети егов противник, доносеи му дарове и опрошта, и
- када му на самрти свештеник каже: Не бо се, Божиа милост е веа од твоих грехова!
Три пута човек личи сам себи на Бога:
- када му се роди син;
- када схвати и усвои Христа, и
- када се помири са своим страдаем за правду.
СРЦЕ И ЕВАНЕЕ
Од блата е и твое срце, од блата е и папир, на коме е исписано еванее. По едном и по
другом блату писао е Дух животворни. Зато едно писмо кореспондира другом, едно ломи печате на
другом, едно тумачи друго. Када свет едно сагори своом страшу и друго е у опасности од пожара.
ЛАЖ ДЕЛИ ОД БОГА
Од Бога нас не двои истина него лаж, и само лаж. Реи, да нас истина двои од Бога значи исто
што и реи, да нас Бог двои од Бога.
Лажне мисли и лажне речи, лажни осеаи и лажна хотеа - то е сума лажи, коа нас води ка
небиу, илузии и богоодречеу. Са твога пута, распута, ава, нема поврааа без великог земотреса у
животу човековом, када човек пада слеп на зему, као Савле и када га Бог подиже из прашине и немои и
отвара му очи за обратни пут.
ФИГУРА ОД ПРАШИНЕ И ДИМА
У часу кад се човек одрече Бога свесно озбино и злобно - а свако озбино богоодречее е
злобно - он престае бити човек, престае бити животиа и постае едан безимени феномен природни
без категорие. ер божански дух, кои е Бог удахнуо у егову фигуру од земе, остава га.
Какав je човек, тада? То е тада празан прапорац, кои се котра и од котраа звечи.
Бог е узео сво дах себи. Шта е преостало? една фигура од прашине и дима, коа стои ван
створеног света.
Ако икада та фигура од прашине и дима поново постане човековом, то ест поново прими у себе
дах Божии, то е поновно стварае човека. Буквално - поновено чудо ствараа!
МРЖА
Ко мрзи цео свет, та не може волети ни себе.
Ко мрзи цео свет, та презире самог себе. И баца самоме себи дневна уживаа као што баца
комаде псу.
Ко мрзи цео свет, та оглашава рат целом свету. На страни света стаае и Бог.
Таквоме би бое било да каже планини: Лези на мене!
КРАА ПОБЕДА ДОБРА
Све воденице меу у Божиу корист.
Грех на едно страни буди добродете на друго. Притупена крадивост на едно, несебични
хероизам на друго. Болесна фантазиа на едно, божанска видовитост на друго.
Бог не ствара из зла добро, него пробуеним злом буди успавано добро.
Никакво зло не можеш учинити, што нее, било теби самом, било неком другом, отворити очи за
одговарауе добро.
Па како е драма овога света почела грехом и како сваком добру претходи зло, значи, да е се
драма света завршити добром.
Када зло избаци и последу карту, добро е држати ош едну у рукама.
И добро е онда згрнути сву добит, а зло е остати празно и - банкрот.
ЕДНАКОСТ
Бог ние Бог еднакости, но Бог убави.
еднакост би искучила сву правду и сву убав - искучила би сав морал. уби ли муж жену своу
због еднакости? И мака уби ли свое дете због еднакости? И приате уби ли приатеа због
еднакости? Нееднакост е основ правде и подстрекач убави. Док трае убав, нико не зна за
еднакост. Док царуе правда, нико не говори о еднакости. Кад се изгуби убав, уди говоре о правди
и мисле о еднакости. Кад с убаву ишчезне и правда, уди говоре о еднакости и мисле о неморалу.
То ест, кад ишчезне морал замеуе га неморал.
Из гроба убави ниче правда, из гроба правде ниче еднакост.
ТРАНС
Кад се човек уздигне до Бога, он е у трансу. Кад се Бог спусти у свет, он е у трансу.
У своме трансу човек е пасиван. У своме трансу Бог е активан. Оно е напотпуниа пасивност
човекова, ово е напотпуниа активност Божиа.
У Исусу Христу показан е индивидуализиран транс Бога у свету и света у Богу.
СКУПОЦЕН СУД СА ЕФТИНИМ САДРЖАЕМ
Здрав си, млад си, окупан си, богат си, накиен си.
Но какав ужас, ако е тво дан оно што е споа, а твоа но оно што е изнутра!
Каква жалост, ако су твоа уста пуна нечистих мисли и срце твое пуно нечистих жеа и страсти!
Тада сва твоа споаша раскош служи повеау ефекта твое унутраше сиромаштине; и твоа
споаша лепота служи повеау ефекта твое унутраше ругобе; и твоа споаша чистота служи
повеау ефекта твое унутраше нечистоте.
Не заборави, да уди осеау аче смрад од нечистоте из скупоценог суда него из ефтиног.
УБАВ, И ОСТАЛО
Када убав сустане, дужност е замеуе.
Када дужност сустане, закон е замеуе.
Докле мака гори убаву према своме детету, она чини више него што дужност и закон налажу.
Када мачина убав према детету охлади, мака чини само своу дужност, то ест чини мае него
што убав може, а више него што закон налаже.
Када мака омрзне свое дете, она чини само колико по закону мора да чини, то ест мае него
што убав може и дужност налаже.
убав долази од Бога кроз душу.
Дужност долази од душе кроз разум.
Закон долази од разума кроз речи.
Ко признае законе као суму свега морала, та познае само корице киге о моралу.
А ко признае убав као суму морала, та види и чита и познае дух и живот морала.
Ко признае душу као праузрок света, та види и чита само слова у кизи о свету.
А ко признае живога Бога као праузрок света, та види, чита и познае дух и живот света.
убав е слободна од свих закона, удских и природних и узвишениа од свих дужности.
Не знауи прописе закона нити имена дужности, убав их испуава и превазилази као што
сунчев са превазилази рефлективни са камеа и звезда.
САМ СЕБИ ГРОБ
За жаее е грбав човек и за жаее е слеп човек. Али нико ние више за жаее од два човека:
онога ко се увек труди да оправда свое грехове, и
онога ко се увек труди да утврди себе у неверовау.
Шта можеш реи о ово двоици осим да они од роеа до смрти праве од самих себе сами себи
гроб!
ШТО ВИШЕ ВЕРЕ
У неким болестима лекари препоручуу што веу дозу лека, као на пример: Пи воде што више
можеш!
Вера е сигуран лек нашо души само када се узима у навеи дози. Веру што више можеш!
УБАВ ИЗНАД СВЕГА
Резоноваем о Богу ми држимо Бога на извесном растоау од себе. Контемплациом Бога ми
скрауемо то растоае. Молитвом скрауемо то растоае на минимум. А седиеем с Богом у
убави растоае се сасвим прекрауе, а с тим и речи и мисли.
РЕЗОНОВАЕ
Резоноваем о Богу стварау се секте. Контемплациа смауе бро секти. Молитва разгорева
жеу за единством с Богом. А убав пламена према Богу е цемент за сву цркву Божиу и воууи и
триумфууи.
Резоновае е почетна степеница у дизау човека ка Богу. уди, кои су се попели на вишу
степеницу, нерадо се спуштау наниже. И они, кои су се сединили с Богом кроз убав, нерадо, врло
нерадо се упуштау у резоновае о Богу.
Но постепеност е неизбежна. Орао мора да се затрчи преко поа пре него што полети.
ДРЖАТИ СВА ВЕЖБАА
Капетан страже на Голготи резоновао е о Христу Заиста ова беаше Син Божии; покаани
разбоник на крсту за час е контемплирао и за час се молио, а Пресвета Мака е грлила ноге распетог
сина, рукама и убаву, и душом била и сама распета на истом крсту.
Нe реци: вежбае у едном довоно е. Употреби сва вежбаа и едва еш постии ци. Испиту,
размиша, гледа духом, моли се - да би се разгорела убав у теби, коа открива све и дае све. едно
дрво тешко се разгорева само, два едно уз друго лакше, а три ош лакше.
АНАЛИЗА
Анализа убиа убав.
Зато е наука тако хладна.
И зато се и не говори о лепоти знаа но само о корисности знаа.
Заубен човек не пита ни за род, ни за године, ни за богатство свое убене. И одуховена
душа, то ест душа у убавном пламену према Богу, врло се нерадо упушта у анализу Бога.
убав отпушта интелект као непотребног шпиуна. Али зато седиуе три луча у едно - ум, срце
и душу - и пали их у едан пламен.
УДАЕНОСТ
Удаеност неприатеа од неприатеa повеава мржу меу неприатеима.
Удаеност приатеа од приатеа повеава симпатиу меу приатеима.
Удаеност маке од детета повеава убав и маке и детета.
Наша удаеност од Бога повеава убав Божиу према нама. Кад ово осетимо тада нас пече стид
као врело гвоже, па се враамо Богу бржим корацима него што смо побегли од ега. Историа душе код
веине уди ние стално близина Богу нити стална удаеност од Бога него наизменично удаее од
Бога и враае ка Богу.
О да би бар последи наши дани на земи били, не у удаености од Бога, него у Божио
непосредно близини!
ВОНИЧКИ РОК
Ма колико изгледало чудно ипак е истина да ми долазимо у ова свет, не да у ему живимо, него
да се од ега спасемо. Као што уди не иду у рат, да се наслауу ратом него да се спасу од рата!
Ради веег блага од рата уди иду у рат; ради веег блага од овог живота ми долазимо у ова
живот. Ради траниег и боег живота ми долазимо у ова живот.
Прави хришани никада нису сматрали ова живот друкчие него као воничку службу. Сваки
воник има да одслужи сво рок, и да иде куи. И као што воници брое дане свое службе и с радошу
мисле на повратак дому, тако и хришани непрестано мисле о крау овога живота и о повратку дому
свом.
САДРЖИНА ЖИВОТА
Када живот човека ние испуен Богом, ние испуен ни бием и личи на едну очану празнину.
Дужи су часови испуени Богом него векови без Бога.
Све су ствари празнина - вакyyм - ако нису испуене Богом.
Све су душе празнина, ако нису испуене Богом.
уди су у онолико битни у колико су испуени Богом. ер е само Бог бие.
Зато е илузиа мислити, да су сви уди подеднако битни. Има уди битниих и небитниих. То
зависи од мере Бога, од мере биа, коу они носе у себи.
Са страхом ти кажем: Има и небитних уди. Они су као и да нису. И разликуу се они од уди са
много битности као што се разликуу предмети у сну од предмета на ави. Но они ипак ош постое, они
небитни уди, реи еш? Да, ер и када се сасвим угаси ога, последи дим се вие над ватриштем.
ТЕКОВИНЕ
Свака тековина, било у знау или у имау, стечена трчаем и трудом, мимо Бога, повеава же за
тековином. Ма и трудом стечена, но мимо Бога таква е тековина грех. А сваки грех поачава жеу за
новим грехом.
Оно што се стече кроз Бога, оно чини човека задовоним; оно гаси же.
ОТКРИВАЧ ТАНИ
Нису паметни уди своом памеу открили многе тане него само своом жеом и трудом су
куцали на врата тани и Бог им е отворио.
уди су желели познае ствари и закона и Бог им е открио то, према ихово жеи и иховом
труду. Да су паметни уди са истом таквом жеом и трудом тражили познае Бога, Бог би им открио
себе онако исто као што им е открио радиум и гравитациу.
Велики откривачи тани створене природе снебивали су се пред похвалaма удским, ер су осеали
да е сва ихова заслуга састоала се у куцау на врата тани, а да е врата откучао Она, кои и држи
кучеве свих тани неба и земе (Лука, 11, 5-8).
Зато, кад си успешан, реци: Господе, мени припада само труд, а теби успех.
Поступиш ли иначе занесен похвалом зна да е небо поступити с тобом исто као што и зема
поступа с лоповом.
ПРОСТЕ ДУШЕ
Код нас на Балкану ош се налази по планинским селима простих душа с толиким богатством
доброте и чедности, да када би их бацили у главну улицу ма коу од пет и пет престоница, ви би се
нехотично сетили приче о благу заривеном под зему.
- Шта би тек било од ових простих душа, испуених добротом и чедношу, да су простудирали
седамдесет и седам варошких филозофиа и теологиа?
Било би несумиво оно исто што и са здравим човеком, кои би прогутао седамдесет и седам
пилула, одреених за болесна човека.
Уболестио би се.
Филозофие и теологие множе се тамо где се множи духовна затупелост. Тамо где е болест, тамо
е и медицина.
Однос вере према системима филозофие и теологие сличан е односу хигиене према медицини.
ЗЛИ РАЗГОВОРИ
Кое су две зле ствари, о коима уди нарадие разговарау? Туи грех и своа победа.
У ИМЕ БОЖИЕ
Све што се изгуби ради Бога, сачувао си; све што си сачувао ради себе, изгубио си.
Све што си дао у име Божие, дао си под интерес; све што си дао у име свое славе и суете, бацио
си у воду.
Све што си примио од уди као од Бога, донело ти е радост; све што си примио од уди као од
уди, донело ти е бригу.
ОДНОС ПРЕМА БОГУ
У едном времену када се уди ставе у лажан однос према Богу, као едино стварности и вредности,
сви ихови односи аутоматски постау лажни. Стварност и вредност преносе се тада са Бога на сан и
сааче, и живот постае као битка сенки када се Сунце сакрие за облак.
Лажне теорие о Богу повлаче са собом неминовно лажне теорие научне, политичке, друштвене и
брачне и породичне. една лаж раа се из друге; една се позива на другу; една другу виче у помо.
Вештина се тада цени изнад карактера и множина изнад квалитета.
И сви се уди тада осеау да се гуше у лажи и сви вичу: Све е лаж! Но нико се не враа истини.
Као када се пливачи удае од обале па се почну давити и хватати едан другог. Сви они виде да су у исто
опасности, али ипак вичу едан другог у помо.
БИТНОСТ И ВРЕДНОСТ
Битност и вредност е едно исто.
Само оно што е битно има вредност. Осталo е све прича о битности и вредности.
Но битношу се не може назвати оно што час есте, час ние, но само оно што стално есте.
У ризници овога света нема ничег што стално есте. Но ова ризница папирног новца указуе на
неку богату ризницу правих и траних вредности.
Бог е та богата ризница. Он е сва битност и сва вредност у исто време. Али и многи духови и
душе, у неколико светова, имау од Бога позамену стварност и позамену вредност. Бог е позамио
човеку од свое битности и вредности, а човек е позамио природи од свое позамене битности и
вредности.
Ава човеку, кои сву своу битност и вредност препише на природу и преда природи. ер природу
тиме нее обогатити, а себе е упропастити. И бие ничии сан, из кога нема ко да се пробуди и кога
нема ко да исприча.
УНУТРАША КРАСОТА СТВАРИ
О када би могао видети унутрашу красоту ствари!
О када би могао видети унутрашу светлост ствари - океан светлости, у коме су поставене
ствари!
Мртви и живи подеднако се купау у том океану и разлике меу има нема. Трава што данас
цвета као и она што е уче увела подеднако су лепе и мирисне у то светлости.
О када би само могао видети то! Заиста, сузе би ти замениле све речи и убав божанска све
остало.
ПРИРОДА Е ПРИАТЕ
Природа е приате, а не неприате. Она е створена да буде друг и помоник човеку, а не роб и
крвник.
уди, кои природу чине робом, чине е неприатеем и крвником.
Код нас на Балкану ош е преостало нешто од старог поштоваа природе и милости према
природи. ош дотраава обича недавно општи на Балкану да када сеак хое да сече дрво, или
коси траву, или кое стоку, он се прекрсти и каже: Прости Боже!
Народи, кои су огласили рат природи на живот или смрт и кои су измислили и непоштедно
применили бруталну девизу експлоатациа природе, навукли су и навлаче на себе безброна зла. ер ко
раскине свое приатеске односе с природом, раскида их неминовно и са Богом.
НЕЕДНАКА ЗАСЛУГА
Два човека не могу никада бити подеднако заслужни за исто дело.
Два човека не могу никада бити подеднако одговорна за исти грех.
Када едан ученик Божиег закона и едан учите Божиег закона учине исто добро дело, први е
заслужнии од другог.
А када едан ученик Божиег закона и едан учите Божег закона учине исти грех, други е
одговорнии од првог.
Но, ипак Бог зна бое од уди и суди праведние од уди. Мосе е своом руком убио човека, а
уда ние своим руком убио човека, него само издао. Па ипак колико страшнии е грех и страшниа
казна другога!
ТРААЕ СТРАДАА
Воар креше вое, да би брже и правилние расло. Но, ако преко мере скреше гране и стабло,
дрво е се осушити. Веру да твое страдае никад не може преи меру.
Бог бди над сваким човеком паживие и милосрдние него ли ма кои воар над своим воем.
Дивно говори Нил Сорски: Када лончар зна, колико треба држати лонац у огу, да се испече, а
да не прсне, како не би Бог знао меру наших страдаа?
Веру, да Бог има више расуиваа него човек.
СВЕТ НАС ПЛАШИ, ИСТИНА ХРАБРИ
Ко иде за Сунцем и види само оно што му Сунце показуе, та ние ни корака крочио у унутраши
круг биа, но загледавши се у кариатиде пред музеом заборавио е да уе у музе.
Ко за Сунцем ходи, и насмеан цео дан се хвата од руже за ружу, та е се по заласку Сунца враати
уплакан хватауи се од трна за трн.
Сунце нам открива слова; ум нас учи читау речи, а едини Бог е веза меу речима и смисао
ихов.
Живот нас учи пролазности, смрт потвруе лекциу живота, а Бог одбацуе обе лекцие.
Живот нас брои сваки дан у факта; смрт нас сваки дан страши косом закона, а Истина нас сваки
дан храбри: Не боте се! а сам вам спремила почасно место над фактима, и сломила сам косу закона.
ВЛАДАЕ СОБОМ
уди, кои не могу владати своим срцем, ош мае могу владати своим езиком.
уди, кои не могу завести мир у срцу свом, ош мае могу завести мир у држави.
уди, кои не могу видети свет у себи, ош мае могу видети себе у свету.
уди, кои не могу учествовати у туем болу, ош мае могу учествовати у туо радости.
РАСТОАЕ
Држи све ствари на одговарауем растоау, само душу приближу што више Богу.
Ако проспеш воду на ватру, нееш имати ни воде ни ватре.
Ако пожелиш туе, омрзнуеш свое и обое еш изгубити.
Ако се приближиш слушкии колико и жени, нееш имати ни слушкие ни жене.
Ако често пиеш за туе здраве, изгубиеш свое.
Ако непрестано броиш туе новце, све еш мае имати свое. Ако непрестано броиш туе грехе,
твои е се множити.
Ако гониш и стигнеш лисицу, вратиеш кокош, но ако гониш и стигнеш медведа нее се вратити
ни кошница ни - ти.
СМЕТА ВРЛИНИ
Многим удима се увек чини, да када би били у другим приликама били би бои уди.
Богаташу се чини, да е богатство смета врлини, сиромаху сиромаштво, зналцу знае, простаку
простота, болесноме болест, здравоме здраве, староме старост, а младоме младост.
То е само илузиа и признае свог моралног пораза. Као када би се едан лош воник правдао: на
овоме месту морам бити побеен, нека ми се понуди друго место, и а у бити храбар! Прави воник е
увек храбар, било да се одржи на своме месту било да погине.
Да е цар Лазар утекао са Косова, сматрао би се побееним, но како е остао до краа на своме
месту и погинуо, он се сматра победиоцем.
Адам у Рау изгубио е веру, ов на гноишту утврди веру.
Пророк Илиа никад не рече: Глад ми смета да будем послушан Богу! Нити цар Давид рече:
Круна ми смета да будем послушан Богу!
ВЕРА - ОСНОВ УБАВИ
Вера е основ убави.
Бде непрестано, да држиш веру, и бде непрестано да семе убави, кое вера носи у себи, порасте и
донесе ти радост. ер сама вера без убави, остала би хладна и безрадосна. Но и кад убав у теби охлади,
те не порасте и не донесе плод радости, држи веру и чека.
Држи веру пошто пото. И чека, ма и годинама, док убав из вере не никне. Изгубиш ли убав,
изгубио си много, но изгубиш ли и веру, изгубио си све. Изгубиш ли убав, изгубио си плод с дрвета, но
изгубиш ли веру, посекао си дрво.
Када едне године ива не роди, стрпив домаин обрауе иву са двоструким трудом, да би
друге године родила. Говоре му суседи да иву прода, а он ути и ради. Кад и друге године ива не роди,
стрпив домаин обрауе иву са троструким трудом. ош аче му суседи вичу да иву прода, а он
ути и ради. Па кад ива роди трее године, трострука е радост домаина. Тада егови суседи уте, а
он се радуе. А да е продао иву прве године, чему би се радовао?
ПРИРОДНИ ЗАКОНИ
Никада се ние толико говорило о природним законима као у модерно време и никада се уди
нису осеали толико робови тих закона као у модерно време. Честе револуцие и ратови - доказ реченог -
есу као проваени чиреви под притиском челичних обручева. Честе револуцие и ратови и злочини и
самоубиства, нааснии су демант свих модерних орациа о слободи и напретку.
Никад се ние толико проповедало поштовае природних закона као у модерно доба. Но зашто
се нико не усуди проповедати убав према природним законима? Зато, што би сви уди осеали
одвратност према такво проповеди. А духовни уди знау, да су природни закони само слуге вечите
убави, и да е човек виши од природних закона.
Ма колико да се поштовае сматра врлином, оно е ипак врлина нижа од убави. Па када се ова
нижа врлина захтева за едан тако велики предмет као што су закони природе, онда где е и колики ли е
тек предмет навише врлине, убави? Предмет убави е тамо где закони губе своу мо и одакле
добиау своу мо.
РЕЧ УБАВИ
Бог е дао удима реч убав, да том речу именуу своу везу са им.
Када уди злоупотребе ту реч и ену намену, па почну ом именовати своу везу са земом,
онда та реч слаби у односу према Богу.
Речи губе своу магичну и божанску мо, када се злоупотребе и постау као мртве. Исто као едно
северно дрво, пресаено на уг, што свене и осуши се.
ОТИМАЕ ОД ПРИРОДЕ
Када уди жедно отимау злато од природе, природа им дае отров под видом злата.
Када уди жедно отимау знае од природе, природа им дае играчку место правог знаа.
А када уди кротко, и у Божие име, у име Домаина природе, траже оно што им е потребно,
природа им дае оно што траже.
Мудра мака дае детету све што дете, по потреби од е тражи. А када дете затражи нешто из
пусте радозналости, мака му дае неку играчку (сурогат) у замену за оно што иште.
Тако поступа и Мудрост Божиа са удима.
ОПТИМИЗАМ
Ова свет е гори од свиу светова, кое човек као човек може поднети. ош гори свет од овога ние
за уде него за демоне.
Сви уди осеау, но беже од тог свог осеаа као што невешт пливач, уплашен од дубине
морске, окрее леа мору и плива ка обали.
Сви уди ово осеау, зато сви подозревау лаке оптимисте у шарлатанству. И заиста, више е
шарлатанства но правог оптимизма код оних кои весело гледау у ова свет, а меутим сматрау смрт
тачком нашег живота.
едини оптимист, без шарлатанства есте она, ко има храбрости да призна сву страхоту овог
живота, но и проницивост, да види смрт не као тачку, но као запету нашег живота - запету, после кое
е нам се дати чист лист, по коме се нее више писати крву и сузама но златним зрацима божанске
светлости и радости.
НАД АМБИСОМ
Као што безбрижна деца и не слуте сурову борбу живота, у коо се налази свет око их, тако и
многи одрасли уди и не слуте, као и деца, страшну духовну борбу, коу Христос, са своом ангелском и
светитеском воском води против тамних сила у свету.
Само за духовна човека може се реи да е изашао из доба детиства, ма колико да е он велико дете
у другом едном смислу. Зато духовни човек гледауи види човечанство - као мака неразумно дете -
окружено страшном опасношу.
И као што су детету често непоамни савети и опомене родитеа, кои будним оком прате дете у
опасности, тако су многим и многим удима непоамни савети и опомене духовних уди. ер за многе
остау за вазда невидиве и невероватне визие, кое имау духовни уди и невидив амбис, над коим
спавау.
ОПТИМИЗАМ И ПЕСИМИЗАМ
Само оптимистичко решее загонетки живота може задовоити душу човекову.
Сваки гладан пас има песимистичну филозофиу. А гладни испосници хришански држали су се
позитивних и оптимистичких решеа загонетки живота.
Достоанство човека и есте у томе, да се стално држи оптимизма без обзира на свое стае у овоме
свету. Дан за даном, и но за нои демантуу оптимизам, но таанствени зраци из оног света подстичу га
и разгоревау.
Оптимизам или песимизам едног човека не зависи од егове ситости или глади, но од броа и
каквое светова кое он досеже своом визиом.
Ко види само материални свет и ниедан више, он мора бити песимиста. Ко пак види ош више
светова, боих од овог, та не може бити оптимиста, био он сит или гладан.
ИНТЕЛЕКТУАЛНОСТ
Интелектуално развие едног човека е налакше, набрже и - ако е одвоено од истовременог
узвишеа ума, очишеа срца и душе - наопасние.
Оно е налакше зато, што зависи само од множине чулних утисака и разумне класификацие и
комбинацие истих. За развие свога интелекта ми имамо пет чула, а за развие остале три четврти
човека имамо четири еванеа. Да би постали интелектуалци, за то нам служе хиаде учитеа, а да би
постали потпуни уди, за то нам стои на услузи само - Христос.
Реи: а сам интелектуалац - значи исто што и реи: а сам четвртина човека.
Отуда е име интелектуалац едно нечовечно име и една оптужба себе самог.
ЕДАН БОИ СВЕТ
Бог е велики богаташ, кои у овоме свету игра улогу великог сиромаха. Он допушта свим своим
створеима да се богате оним што желе и да тако изгледау богатии од ега.
Но уди духовни, чии е дух пробуен за визиу светова боих, осеаjу се сиромашно са свим
богатством овога света и знау поуздано да их чека едно драгоцение и трание богатство у тим вишим
и боим световима, где се Бог види као велики богаташ.
Толико е Створите милостив и човекоубив да у случау и да он баш ние створио у почетку
едан бои свет од овог, он би га створио сада због пламене жее милиона удских биа, коа су
платила и плаау цену тога света.
Но навиши духови, наплеменитии убитеи Бога, не чезну ни за едним створеним светом но за
Оним, кои ствара светове.
НЕГУТЕ БЕСМРТНОСТ
Негуте децо, бесмртност у себи. ер бесмртност ние нешто што има тек почети, но нешто што
стално есте у нама и што се има на крау само обелоданити у сво красоти своо.
Смрт е дои да сагори, не бесмртност нашу но смртност.
Смрт непрестано стеже за гушу смртност нашу, докле не успе да е сасвим удави.
Ниедан атом бесмртног биа и живота у нама не подлежу смрти никад за никад. Не подлеже
смрти наше бие и наш живот, али се може од нас узети, ако га недостоно носимо. Као што вода прое
кроз кречан брег не могуи да се задржи у ему!
Зато негуте, децо, бриживо бесмртност у себи, и радуте се. ош само тренутак - два и ви ете се
наи на ено вечито и слатко нези.
ЕНТУЗИАЗАМ И ФАНАТИЗАМ
И ентузиазам е ога, и фанатизам е ога. Но прво е ога без дима, друго е горее са димом.
Ентузиазам значи: цео човек сабран и упуен на едну страну, без освртаа. Кад ум просуди и
срце заволи и душа захое, онда се човек уедиуе и као уедиена сила полази на велико дело. А
сабран и уедиен човек е велика сила у овоме свету, заиста веа него што и он сам о себи мисли.
Ентузиаст е човекоубив. Чим се у ентузиазму еднога човека крие мржа против извесних
уди, то ние ентузиазам но фанатизам. Кад у пролее гори гомила убрета, испод убрета се извлачи
пробуена змиа. Такав е фанатизам.
Ентузиазам е увек сила, коа зида и ствара. Све велике друштвене организацие, сву велику
уметност, сву узвишену поезиу, све спасоносне и чисте хумане покрете - све е то створено
ентузиазмом. Не треба никада заборавити, да ентузиазма без човекоуба нема.
Фанатизам се показуе у навео сили своо у три случаа: у партиско политици, у револуции и
у ратовима.
Као дан од нои тако се разликуе ентузиазам од фанатизма. Први се руководи убаву и зида;
други се руководи мржом и руши. Први е саборан, католичан, други е искучив, сектантан.
Фанатику увек недостае нешто, час ум, час срце. Ентузиаста е увек цео човек.
Чува се душо, да се не окриш, те да се тво ентузиазам не искриви у фанатизам.
КАДА ЦРКВА ГОВОРИ.
Када сви говоре, црква не може да дое до речи. Када се намршти судба и завеже све езике, онда
црква долази до речи; онда едина црква сме и може да говори.
ВЕРА У ЖИВОТ
Посведневно уди живе и опште меу собом више вером него ичим другим.
У гостионици човек руча с вером, да у елу ние отров; спава у постеи с вером, да под астуком
нису скорпие; прима на пиаци банкноту с вером, да ние лажна; купуе у дуану шибицу с вером, да
ние влажна; намуе кочие с вером, да е га кочиаш одвести тамо куда треба; путуе железницом с
вером, да е возовоа нормалан човек те да не мисли на самоубиство. Тежак сее жито с вером, да е семе
нии. Чобанин гони стадо у пашак с вером, да трава у ему ние преко нои усахла. Жена жури с
крчагом на извор с вером, да из ега ош вода тече. Школа почива на вери ученика у учитеа. Држава
почива на вери граана у граане и власт. Брак постои на вери у добронамерности обе стране.
Приатество постои на вери у искрености обе стране.
Преко 50% нашег земаског живота и општеа с удима и с природом, основано е на вери. 50%
нашег напозитивниег знаа есте чиста вера.
СЛОБОДА
Хоеш ли слободу, онда покуша прво ослободити се себе самог. Ако е у погледу знаа важило
као врховно правило: позна себе самог - то у погледу морала важи као врховно правило: ослободи се
себе самог!
Хоеш ли да доеш до слободе револуциом, онда подигни револуциу прво против себе самог и
увидееш да су све друге револуцие излишне.
Хоеш ли да доеш до слободе ратом, онда поведи прво рат против себе самог, па ако ова рат
успешно окончаш, увидееш да су сви други ратови сувишни.
Велиш да хоеш слободу? Онда мораш стати уз Бога против себе и против света. Прво против себе,
ер у теби е и главно боиште против света. Ако победиш свет ту, у себи, на главном боишту, победио
си га на свим линиама. Ако га пак победиш на свим линиама, а не победиш га у себи, он е остати
непобеен у своо главно тврави.
Ако не победиш себе, ти еш свима осталим напорима успети едино да ускачеш из едне тамнице
у другу, из едног кавеза у други. Слобода друштвена и слобода национална, и слобода државна и
слобода интернационална, без ослобоеа од себе самог, само су заводива и лажива имена разних
тамница, разноликих кавеза.
Ослободи се себе самог и биеш ван свих тамница и свих кавеза.
САДРЖА ИСТОРИЕ
Главни садржа историе човечанства есте решавае и уреее односа уди према Богу. Све
остало су епизоде и шатираа главног изгледа.
Периоди историе човечанства представау или плиму или осеку у растоау човека и Бога. Када
е бивала плима, онда су велики уметници налазили инспирациу у Богу; када е бивала осека, онда су
велики уметници налазили инспирациу у природи. То се може назвати уметност из прве руке и
уметност из друге руке. Прва уметност више е муженствена и драматична, друга више женствена и
лирична. Када е отац одсутан, онда мака дочекуе госте.
Свака осека, т. падае од дивеа Богу на дивее природи, означава подетиее уди. Плима
е здраве духовно, осека е нездраве духовно. Нормално е, да зрео човек напушта сладуаву
привлачност природе и жури ка узвишеном региону надприродног, реалног царства Божиег. Као што
вели едан персиски поет:
Младенацмаленинеак
држисескутаматересвое.
Нокадомужаипорасте
онходибарабарсаоцемсвоим.
Итисе,гле,такодржишматере:
природнихтелаиелемената
докле,порастао,неудружиш
се саОцемсвоимСвевишим.
Треба се сетити догааа са дванаестогодишим Исусом, када га е мака нашла у храму после
дужег лутаа и тражеа.
- Зашто сте ме тражили? - упита Исус. Зар не знате да мени треба у ономе бити што е Оца моега?
ПОВЕРЕЕ
Поверее више вреди него капитал. Вели трговац. Поверее у поларну звезду више вреди него
знае пута. Вели морепловац. С повереем и ти даеш мени руку, приатеу, и а те донекле водим.
Но човек може часом умрети и трговац штетовати. Поларна звезда може се часом сакрити за црни
облак, и морепловац залутати. А а сам приатеу прегршт прашине коу ветар смрти може часом
развеати.
Ко е те повести дае од станице мога гроба? Коме еш путовои тада поклонити поверее?
Поклони га и тада и сада Исусу, кои е развеао смрт као шаку прашине. Он е приате, кои не
умире, и на кога никакав црн облак не сме да наие.
СЛУЖБА БОГУ И УДИМА
Служба Богу есте у исто време служба удима; служба удима есте у исто време служба Богу.
Ми не можемо истински служити Богу, а да кроз то не служимо удима; нити можемо истински
служити удима, а да кроз то не служимо Богу.
Када горимо пред Богом као жртвена свеа, ми и тада светлимо удима; а када горимо у
тамници и светлимо сужима као лоана свеа, ми смо и тада жртвена светлост пред Богом.
САМОА
Зашто су сви велики духови волели самоу? Зато што су волели друговае са Богом, несметано
друговае са веим од себе.
У самои навауу на човека сви велики проблеми живота, чиа база обухвата сву зему и чии
се врхови губе у магли вечности и бескраности. Па, мада их човек не може решити, ипак осеа он
неко езиво задовоство да стои меу непобедивим иновима. Решене проблеме и откривене тане
уди презиру као што презиру и побеене неприатее. Зато велики дух тражи самоу, то ест тражи
друштво веих од себе, друштво неоткривених тани, нерешених проблема, друштво свих иновских
мистериа, кое се све, групишу око мистерие Свевишега.
УТАЕ
утае су волели сви велики духови, ер су дубоко осеали истинитост оне народне изреке:
Говор е сребро, утае е злато. Сваки мисаон човек искусио е на себи, да он ние оно што каже о
себи но оно што преути. Не оно што преути хотимично, но оно што преути по нужди, ер не може
да искаже.
Наши разговори у друштву есу као ситна монета, коом себе откупуемо, док крупна монета
остае у нама, не показана. Или, ми се представамо друштву у летимичним фотографиама, док наш
портрет остае у нама, не показан.
Уосталом све велике стихие су навише утиве, а сам Бог утивии од свиу, док су све мале
твари говориве. Какво е чудо, дакле, да су сви велики духови утиви?
ЕВА И МАРИА
Ева и Мариа практично значе за нас телесну мудрост и духовну мудрост. У црквеним песмама
пева се: Жена би причина страдаа, жена и причина спасеа.
Ева е зажелела више него што су о муж и Бог смели дати без опасности по у. И она е, с аволом,
скочила у амбис и повукла са собом цео Ра. Та амбис е историа. Усред тог амбиса буктеих страсти, где
се дрво искушеа било размножило као црв, Мариа е уздигла своу душу високо изнад историе и
обручила се Духу Светом.
Плод Евиног заиграваа са аволом био е ен првенац човек крвник. А плод Марииног
обручеа са Духом Светим био е ен првенац - човек Бог.
Ева е откотрала точак живота наниже, Мариа га управила навише.
Сва драма Еве и Марие не би за мене и тебе, приатеу, била довоно значана кад она не би
била наистинитие представена драма наше сопствене душе.
ИЗМЕУ ЧОВЕКА И БОГА
Што е човек ближи Богу, то му се Бог чини веим, а човек маим; што е човек дае од Бога, то
му се човек чини веим, а Бог маим.
Постои една раздаина измеу човека и Бога на коо се човек губи, а Бог остае; и постои друга
една раздаина, на коо се Бог губи, а човек остае.
Одрицае Бога не доказуе савршено ништа о Богу него показуе дужину раздаине измеу
одрицатеа и Бога. Када едан одрицате Бога поверуе поново у Бога тиме показуе само да е дужина
раздаине измеу ега и Бога скраена.
Да би едан човек дошао до сазнаа о пирамидама египатским, мора или поверовати онима, кои
су били у непосредно близини пирамида, или мора сам дои у непосредну близину пирамида. Треег
начина нема.
Тако и сваки човек може дои до сазнаа о Богу или верууи онима, кои су стаали и стое у
непосредно близини Бога, или мора се потрудити да сам дое у непосредну близину Богу.
Теби изгледа смешан и жалостан она, ко одриче постоае пирамиде на том основу, што он лично
ние видео пирамиде? ош смешнии и жалоснии изгледа она ко одриче Бога на том основу. Смешнии
и жалоснии изгледа ова други од оног првог зато што:
Прво, ер пирамиде се могу лично познати само на едном месту у целом свету, док се Бог може
лично познати на сваком месту широм целог света и друго, ер хиаде и хиаде пута веи е бро оних
сведока кои су лично познали Бога, од броа оних кои су лично познали пирамиде.
ВИЗИА БОГА
У непосредно близини Божио и при интензивно визии Бога, као све у свему, ова свет ишчезава
као непостоеи. Ово су осетили и неколики мони духови и у другим религиама, као: Патанали и
Шанкара у Индии, муслимански Суфи у Персии, Плотин меу Риманима и други. У хришанству е
бро оваквих душа у трансу огроман. У Западно цркви карактеристични су примери ове врсте Свети
Фраа, Света Тереза и Мадам Гион.
Како би се могла описати ова визиа Бога, ово виее Бога кроз све предмете у васиони? Као
гледае Сунца кроз стакло, при чему стакло остае невиено.
При интензивно визии Бога устрашени - напре устрашени - едан човек пита Бога: Куда бих
отишао од духа Твоега, и од лица Твоега куда бих утекао? (Псалам, 139).
БИТИ МИРАН КАО ДУБИНА МОРСКА
Нека се таласа живот око тебе као узбуркано море, ти се стара бити миран душом као дубина
морска.
едан восковоа посматрао е хладно своу воску у борби, како се ниа час напред час назад. Када
су му преплашени аутанти саопштили потпун пораз, он се ни намае ние променио. Како то? питали
су га доцние. А он одговори: Када ме е мака родила, а нисам знао ни за пораз ни за победу. Зашто
као зрео човек не би могао имати држае кое сам имао као младенац? Или, она слична реч праведног
ова: Го сам изашао из утробе матере свое, го у се и вратити (ов, 1, 21).
една мака корела сина, што е три године путовао по свету. Оставио си сво дом, па си отишао
да луташ! Вараш се мако, одговори син, мое ноге и очи су лутале по свету, но а сам све три године
провео с тобом под овим кровом.
Може ветар колебати едан храст колико хое, корен храста остае миран. Храст е дубоко урастао
у корен у зему, и то е што га спасава од свих ветрова. Тако и ти мораш душом, кореном свое душе,
дубоко урасти у Бога и то те едино може спасти од свих опасних таласаа и колебаа.
КО МОЖЕ ОСВЕТЛИТИ ГРОБ?
Сва светлост у васиони да се слие у едно Сунце, не би могла осветлити тану едног гроба.
Напротив, што више светлости око нас, што више раскоши природне и културне, што више смеха
и цвеа, то нам се гроб чини мрачниим. Навеи песимизам у свету поавио се, не у сиромашно
Палестини или у Грчко, него у Индии, у земи навее природне раскоши.
Све оно, што ова живот чини угодниим, светлиим и слаим, све то пооштрава жалац смрти. Кроз
прозор лие се на нас светлост Сунца, а кроз врата шиба нас хладан ветар. Такав е ова живот у коме се
кроз едан отвор излива на нас запрепашууи блесак природе, а кроз други шиба нас хладан ветар
смрти.
Иде весела дружина друмом и сва накиена насмеана васиона, рекао би, учествуе у еном
весеу. Наеданпут поавуе се пред веселом дружином - свеж гроб укра друма! Слади се човек
наслаом рибом и чини му се да егова сласт преображава слашу све уде и ствари унаоколо.
Наеданпут кост у грлу!
Да ли е био и да ли постои неко, ко може уи с лампом у гроб, а не изгубити осмех живота? Неко,
ко може оно што сва ова смртна васиона не може? Сва друга питаа сустижу се у овом чвору.
Обзири се колико хоеш на мудре уде, и на оне кои су били и оне кои сада есу, нико ти од их
не може помои да завириш у гроб и сачуваш животни осмех осим - Христа.
МУЧЕНИШТВО ХРИСТОВО
Троструко е било мучеништво Христово за живота егова на земи, троструко е мучеништво
егово и кроз сву историу.
едно е мучеништво егове личности, друго е мучеништво егових дела, трее е мучеништво
егове науке.
Он е убиен као варалица и безбожник - и стотине хиада егових следбеника мучени су и
убиани као такви кроз векове и историу. Кроз ове е Христос поново мучен и убиан.
егова дела су или одрицана као непостоеа или осуивана као маионичарска. Тако е било за
егова живота на земи, тако се ево, до у сами двадесети век егова дела од разних уди и разних група
као таква квалификуу и осууу.
егова наука е осуена у ерусалиму или као занесеачка, или као излишна ер ве садржана у
старо мудрости и старим законима или пак као штетна.
И све е то било и бива како е писано. Нека се не уплаше срца ваша. Христос не би био
Христос, када не би мирно и сигурно могао ходити по бурноме мору, него дете, кое се вози у карлици по
мирно води.
Тако е морало бити, но тешко онима кроз кое е то бивало. Они су скакали у ога, да га угасе, но
ога их е гутао и све се вема разгоревао. Да е се то све десити тако е писано унапред.
Често се баца снег у ватру, да се ватра вема разгори.
БИТИ ЧОВЕК ТО Е МАЛО
Учини добро и закопа под камен, оно е од камена начинити себи език и обавити се.
Ако си у тамници због правде, све звезде е сиати над твоом тамницом и радити за твоу слободу.
Ако си на вешалима због правде, сва небеса ускомешае се и радие да твоу смрт обрате у
живот.
Буди човек, то е мало речено.
Будите богови, вели Свето Писмо.
Буди човек, то е кратак програм.
Будите богови, то е навиши програм.
Огладнели, ниедан вас програм нее наситити осим навишега.
Ожеднели, ниедан вас програм нее напоити осим навишега.
Они, кои вам руморе у уши: Будите уди - уствари руморе вам: Будите то што есте мало
друкчие.
А Бог вам, с вером у вас шапе навишу и намилиу тану: Будите богови!
И више од овога ништа се не може реи. Изнад овога речи се губе и утае постае речито.
АКОВЕВО ХРВАЕ С БОГОМ
Ако си човек, мораш се у овоме животу хрвати с Богом као што се и аков хрвао. Благо теби, ако
Бог однесе победу над тобом. Тешко теби, ако ти Бога победиш и останеш - сам на мегдану. ер у том
случау ниси ти победио него смрт.
ГРОМ И ГРОМОВНИК
Када вода испари и као пара постане невидива, тада изгледа нанемониа. Но баш тада ствара
громове.
Тако и Христос. Када е био положен у гроб и уништен за очи удске изгледао е нанемонии. Но,
баш тада е он постао гром и громовник за историу света.
МАЛА И ВЕЛИКА УТЕХА
Не постои некрунисана глава на земи.
Звездано небо виси као драгоцена круна над сваком удском главом. Но, една реч Оченаш
доноси срцу више утехе него та круна. Гле, та иста круна крунише и главе магараца, но она реч не
доноси срцу магараца никакву утеху.
ОДБЛЕСАК
Сунце расипа сво сунчани са подеднако обилно и по чистом и по миришавом камеу, при
чему само чисто камее одсауе.
И Бог расипа сво божански са подеднако обилно и по чистим и по миришавим душама, при
чему само чисте душе одсауу.
НЕЧИСТОА ДУШЕ
И нагнусниа нечистоа тела е ситница према нечистои упране душе. Нешто воде и нешто
сапуна и сва нечистоа тела бива смивена: и блато и смрад и ваши и гад. Али нечистоа душе не може
се смити никаквим средством, докле се душа не обнови.
Нечист патос се пере, но не мора увек да се замеуе новим, да би био чист. Али нечист ваздух у
соби не може се ничим опрати, ничим очистити - он се мора изгнати из собе и заменити чистим
ваздухом. Тако е и са душом. Упрана душа мора се обновити, препородити, да би постала чиста.
Кад има прозор на соби, лако е нечист ваздух очистити и свежим га заменити. Но, како е се
нечист ваздух очистити у просториама без прозора?
Чиа душа има прозор према Богу, лако е се освежити, очистити, обновити, препородити. Но како
е се очистити нечиста душа у онога, ко нема никаква отвора према Богу, као извору душевне свежине
и подмлаиваа?
МЕГДАНИА НА ДРУМУ
Ко навише напада, намае осваа.
Ко намае отпора дае, намае бива нападан.
Алчан и жедан славе и богатства навема напада ова свет, зато и осваа намае вредности овога
света, а при том своу сопствену вредност губи.
Смирен човек намае отпора дае, зато намае бива нападан.
Природа не воли узбуне меу удима и кажава их помором и глау.
Мегданиа на друму има за неприатее не само уде но и природу. И ако га промаши стрела из
жбуна, нее га промашити гром из неба.
НАДОСАДНИИ ДРУГ
Друговае духовна и телесна човека едва е што угодние и дуготрание од друговаа овце и
шакала.
Ако си духован човек, нико ти не може бити досаднии друг од човека, кои навише воли да
говори о стицау богатства и телесним уживаима.
Ако си богаташ и навише волиш да говориш о богатству и телесним уживаима, нико ти не
може бити досаднии друг од човека духовна, кои говори о Богу и души.
Духовни човек никада, ни у животу ни на самрти, нее пожелети друштво телесног човека, нити
е се икад покаати што ние следовао саветима овога. А телесан човек пожелее, ако не пре, а оно на
самрти друштво духовног човека и покаае се што ние следовао саветима овога.
БОГАТАШ И БОГАТСТВО
Велико богатство само по себи ние ни зло ни добро.
Велико знае само по себи ние ни зло ни добро.
Но у рукама зла човека богатство постае зло, а у рукама добра човека богатство постае добро.
Исто тако, у глави покварена човека знае постае отров, а у глави добра човека знае постае
лек.
ПРИАТЕСТВО И НЕПРИАТЕСТВО
Човек никада не може мрзети неприатеа незналицу, колико неприатеа развратника.
Неприате из незнаа никад ние толико одвратан колико неприате из покварености.
Ми постаемо неприатеи едноме човеку, када познамо егове зле особине, а не познамо
егове добре особине. И ми постаемо приатеи едноме човеку, када уочимо егове добре особине, а
превидимо егове зле особине.
ачина нашег приатества и неприатества према удима, дакле, не зависи од тих уди него од
нас самих - од нашег познаа и наше уочивости.
ДУХ ПРОТИВЕА
Ко год се противи Божием закону, та е се убрзо почети противити природном и друштвеном
закону.
Ко год се противи вои Божио, та е се ускоро почети противити свачио вои.
Ко год се противи власти Божио, та е се ускоро почети противити свако власти.
Ко год се противи убави Божио, та е се ускоро почети противити и убави маке, жене, деце
и приатеа. убав таквог створеа претворие се у самоубе, самоубе у очаае, а очаае е
накраи пут ка самоубиству.
САМОУБИСТВО
Самоубиство ние скраее мука, но продужее.
Пчела, коа пребегне из едне кошнице у другу, постае немила на две стране: немила у кошници из
кое е одбегла, и немила у кошници у коу е добегла.
Самоубиство е покуша бекства из овог царства живота. Но бегунаца ни едно царство не прима
радо. Убиство е индиректан атентат на живот, самоубиство е директан атентат на живот. Убиство е
израз делимичног презреа живота, самоубиство е израз краег и потпуног презреа живота.
Убиство е ве само собом една врста самоубиства, пошто е живот тво и твога суседа едан живот.
Али убиством ти хоеш да убиеш део живота, кои се може бранити од тебе, док самоубиством ти хоеш
да убиеш део живота кои се од тебе не може бранити. Гле, живот у твоме суседу може се бранити од
тебе, но живот у теби савршено е без одбране према теби. А убиство онога што се не брани повлачи
собом казну и мучее у свим царствима живота.
ВЕЗАНОСТ ЗА ЗЕМУ
Што мака дуже уушка дете, то доцние дете прохода.
Што дуже мака дои дете, то се доцние дете научи на твру храну.
И човек, кога зема дуго притеже у сво загра, доцкан се усправи попут неба. И она, кога зема
дуго храни своим сладуавим соковима, доцкан сe прилагоди духовно храни.
НЕМАТЕРИАЛНИ СВЕТОВИ
Отвори своу душу за светове нематериалне.
едан од тих светова тиска се око тебе, тражеи твоу помо. Други од тих светова нуди ти своу
помо. Не одбиа ни едан ни други.
Не одбиа ни едан ни други, ер и ти еш данас сутра бити у едном од тих светова. Не одбиа ни
едан ни други, да би се удостоио бити чланом боег света.
ЖИВОТ ПОСЛЕ СМРТИ
Као што човек надживуе своу острижену косу, или одсечене нокте, руке или ноге, тако е
надживети цело тело свое.
И као што се бео облак разликуе од залеене воде, и усиан челик од хладна челика, тако се
разликуе човек у бесмртном свету од себе самог у смртном свету.
КАДА ЕМО БИТИ СРЕНИ?
Среом е наградити Бог верне свое (то ест сличне Себи) и то не среом животие, но среом
Бога. Нее Бог одоцнити са наградом, али нее ни похитати. Да ли тежак очекуе плод од пшенице чим
посее пшеницу? И тркач у кочии - да ли очекуе награду усред трке? И морепловац - да ли очекуе
видети пристаниште усред океана? И домаин иве - да ли исплауе посленике у иви за време посла?
Зашто ти онда очекуеш награду усред трке, насред океана и усред посла?
У ова живот си послат не да имаш среу, него да е заслужиш.
СТРАХ ОД СМРТИ
Ние свагда и свугде исти страх од смрти нити исто унаштво при умирау.
Натеже е човеку умрети усред веселе гомиле, када се ова весели егово смрти. Ту се показуе
навее унаштво или навеи страх.
У таквим околностима умирали су хришански мученици у веселим римским амфитеатрима.
Потом натеже е човеку умрети када му се учини да он сам умире, а да цео свет нетакнуто
остава у животу. Па ош кад уз то приатеи плачу око ега! Човек тада осеа страх од смрти помешан
са стидом. Много е лакше човеку умрети у двобоу - теже у двобоу са звери него са човеком - када
дае удар и прима удар. И то е страх велики, но маи него у прва два случаа.
А намаи е страх од смрти у великим биткама, где човек скаче у смрт преко мртвих уди. И
намае е правих унака у великим биткама, где се умире у множини.
едном речу, смрт е несравено страшниа, када прстима чупа влат по влат на пространо иви
живота, него када косом коси откосе.
Ако желиш умрети као унаци из прва два случаа, онда ти се само може реи: буди храбар, сваки
дан е велика битка у васцело васиони и ти умиреш са пола васионе. ер као што ти удишеш и издишеш
ваздух, тако сва васиона непрекидно удише и издише живот.
РАЗЛИКА У СХВАТАУ
Што е едан предмет сиромашнии у карактеристикама, то е меу удима маа разлика у
схватау тога предмета. Што е едан предмет богатии у карактеристикама, то е меу удима веа
разлика у схватау тога предмета.
Па како е Бог несравено веи и богатии од свих предмета на небу и на земи, то постои о ему
навеа раскош у разноликости схватау меу удима.
Лако е свима удима на земи имати истовремено мишее о камену и ветриолу, али ние им
лако свима имати истоветно мишее о Богу.
Осим неисцрпног богатства духовних добара и карактеристика мои, славе и величине Божие,
разноликост у схватаима Бога код уди потиче и од разнолико сложених и разнолико наглашених
способности душевних код сваког човека на земи, као и код сваке расе удске.
Но, нико ние слеп према живом и преславном биу Бога због способности, него због
неспособности.
ДРАГИ КАМЕН
Дое монах из пустие меу уде и донесе едан завежа. То беше грумен диаманата завиен у
лист смоквин увео.
И држаше монах завежа у руци, а своим дрхтавим гласом описиваше наени грумен диаманата,
што беше у листу смокве увелом:
- Када се една страна овог камена окрене ка створеима и стварима, сва створеа и ствари на
земи заблистау се лепотом, коа превазилази све ихове жуде и снове.
-
Покажи нам га! - повикаше уди. Но монах као да не чу, продужаваше:
- Када се друга страна окрене ка гробовима, они се отварау и мртви се виде живи као и живи.
- Покажи нам га! - ош аче повикаше уди. Но, монах као да не чу, продужаваше:
- Када се треа страна окрене ка духовном свету, толика светлост блесне од камена, да и Сунце и
звезде и све ствари доле и горе ишчезну као у потопу од те светлости.
- Aх, покажи нам га! - ако и гневно повикаше уди. А монах рече:
- Не могу да вам га покажем. ер не може да се извади из овог листа, док се он не подере.
Насмеаше се уди хохотом, и повикаше:
- Па та лист е иначе увео, а и да ние увео, не вреди ништа према вредности коу носи у себи.
Озбиан беше монах и дрхтав беше глас егов, па одговори:
- Ви велите, да ова лист смоквин увели не вреди ништа, а вам велим да он вреди таман онолико
колико и ваше тело према драгом камену, кои се крие у ему.
И наеданпут подера монах она лист увели и показа драги камен.
И сва уста замукоше задуго. И све очи видеше и уверише се да прича монахова беше истина.
А када се разиоше, свак осеаше, да у себи носи она пречудни драги камен, што га монах беше
нашао у пустии. И беху радосни.
МОРАЛНИ ХЕРО
Часовник е, ел да, една предивна справа и свак се мора дивити првом изумевачу те справе.
Но замисли, да будеш упитан: Кога би више волео видети: изумевача или уговиа Маку? Да ли
би се и за тренутак колебао с одговором?
Радиум е едан необичан елемент, необично користан, како за даи научни рад, тако и за
практичну примену у животу. Но кога би више волео видети: проналазача радиума или ованку од
Арка? едан тво земак е навеи електричар у свету. Други тво земак е био акон Авакум, кои е
ходеи на смрт с коцем на леима певао: Срб е Христов, радуте се смрти!. Ког би дакле волео да
видиш, оног првог или овог другог?
Зашто питати? Све неразвраени уди на земи у коима ош савест живи бие неподеени у
избору.
едан научни проналазак цени се као што се цени свака вештина и добит. Али едан морални
херо изгледа као едан отвор на звездано васиони кроз кои се гледа у вечност. Он е изнад сваке
цене.
Научник е као вешт ловац, кои е ухватио траг и уловио улов.
Али морални херо! Шта има заедничко са фактима и законима природе?
ДУША НЕ ЗНА ЗА УМОР
-
Да ми одмора телу!
У крао линии ово значи: да ми сна!
-
Да ми одмора души!
У крао линии значи: да ми Бога!
Смешно е и мислити да душа коа позамуе снагу телу, може се тако брзо уморити као тело и
ош да се мора тако дуго одмарати као тело.
Ноу душа ради као и дау; ноу она резимира и сваруе своу дневну лекциу. И ноу душа
изриче сво страшни суд над човеком за минули рад.
Испосници светогорски, као уопште испосници источни, имау обича подуже спавати дау док
но проводе у размишау и молитви. Ово е од огромног значаа по ихову душу. У ноно тишини и
тами, када се активност чула заустави, душа ради несметано и стално.
Непрестано општее душе едног духовника с невидивим, нечулним светом, наравно, чини и
егове снове различним од снова чулних уди.
Велики молитвеници знау из искуства да е душа неуморна.
уди пак кои нису научили или кои су одлучили општити с Богом, кроз размишае и
молитву, говоре непрестано о душевно заморености. Но та ихова душевна замореност ние ништа
друго до тираниа чулне хиперактивности над неактивном и спутаном душом.
ЛАГАНО АЛИ ДОСТИЖНО
Природа е тако лежерна, као да ништа не ради, но уствари она е тако безодморно запослена, као
да се вечерас за смрт спрема.
Леив човек, чиа леост пада у очи, привидно личи на природу, али е у ствари сасвим различит
од е. Ужурбан човек, чиа журба пада у очи, привидно личи на природу, али е у ствари различит од
е. Жури се лагано! - рекли су стари, и тиме су свакако хтели поучити уде методу лагане журбе.
Скривена е ужурбаност природе, а откривена ена тихост. Трава се не примеуе да расте - и
неука деца уте се на немо природе - но природа и дан и но ради, да трава узрасте веа.
Не морау уди приметити сваки дан, да ти духовно растеш, не води бригу о томе, али ти треба
да осеаш, да све веи изнутра растеш.
Божиа е мера финиа и правиа од удске мере. Када уди мере штапом, Бог мери свиленим
влакном.
УЧИНИ ПА ЗАБОРАВИ
Не бележи своа добра дела, ер ако их забележиш, брзо е избледети, ако, пак заборавиш их,
бие уписана у вечност.
Не бележи зла дела суседа свог, ер ако их забележиш, пола терета ихових зала паше на тебе.
Ако их пак заборавиш и Бог е твоа зла дела предати забораву.
ИСПОВЕСТ
Исповест е захтев цркве, да човек покаже своу скривену сенку.
Исповест е захтев цркве, да човек покаже ране свое душе кое прикрива привидним здравем.
Исповест е захтев цркве, да човек открие слабост своу, коу прикрива маском мои.
Исповест е захтев цркве, да човек отвори отрован гно душе свое, кои он вештачки замазуе
споашим мирисима.
Исповест е захтев цркве, да човек кои игра улогу прекрасног витеза, покаже себе као грбоу,
какав се он интимно и показуе себи самом.
Нико не иде лекару да му се похвали своим здравем, но да му покаже труло место на своме
здраву. Исто тако, нико не иде исповеднику, да му се похвали своом праведношу, но да му саопшти
неку опасну пукотину на своо праведности.
Када човек прелази праг лекарев, он остава сву охолост пред вратима, да би е поново узео при
повратку меу уде. Када човек полази на исповест, он мора оставити сву охолост пред вратима цркве.
Благо ему ако е ту и заборави при повратку меу уде. Да Боже да при изласку из цркве промени
штап, и да уместо охолости узме смиреност за поштапач у животу.
ЗАЛУДНЕ СЛУГЕ
Предаи забораву што брже свое добре трудове и заслуге.
Срамота е да пчела и мрав те претекну у томе. Сматра, као пчела и мрав, сваки нови труд као
први труд и сваку нову заслугу као прву заслугу.
Истицае своих трудова и препричавае своих заслуга доноси зао плод: злу воу, раздор и
свау меу удима. И назад, неизбежно осеае ненаграености и очааа.
Да ли си икада видео очана мрава или очану пчелу?
Заиста, срамота е за човека да мрав и пчела бое од ега испуавау славну заповест Христову:
Када свршите све што вам е заповеено, говорите: Ми смо залудне слуге ер учинисмо што смо били
дужни чинити (Лука, 17, 10).
МАГИА
Одреи црну и белу магиу значи одреи посведневно искуство духовних уди.
У моралном смислу ова се магиа испоава у виду зле и добре вое, а у менталном смислу она се
испоава у злонамерности и добронамерности.
Зла воа едног човека малаксава другог човека, паралише га и буквално убиа. Добра воа
подиже, снажи и буквално оживотворава.
Кад год се сретну два човека добре вое, у има се повеава магиа добра.
Кад год се сретну два човека зле вое, у има се повеава магиа зла.
Кад год се сретну два човека, едан добре вое и други зле вое, меу иховим душама одиграва
се невидиви двобо, ма се они и руковали. И ретко бива да обоица не оду са ранама на души.
Зато, кад год поеш меу уде, прибери сву своу добру воу и призови Бога у помо. Он е
заповедити ангелу Своему, да се не удаава од тебе. ер е неисказиво милостив према свима кои га
призивау.
Када се детету приближава змиа и дете викне маку, не жури ли мака у помо? А милост мачина
е бледа као сан према милости Божио.
КАЗНА
Ко се огреши о свет физички, бива кажен физички.
Ко се огреши о свет морални, бива кажен физички и морално.
Ко се огреши о свет духовни, бива кажен физички, морално и духовно.
Тако: ко баци прашину унаточ ветра, прашина му се враа у очи.
Ко се криво закуне, трпее тамницу и доживее презрее од синова своих.
А ко се наруга Богу и еговим светим ангелима, бие шибан наоштриим телесним и моралним
бичевима и завршие сво живот или злочином или помрачеем ума.
едино што човека може спасти од неминовних казни за грех, есте покаае и самокажавае.
ЧОВЕК И ПРИРОДА
Док човек ние показао нокте, природа ние знала да и она има нокте.
Када е човек стао на ивицу Раа и показао нокте попут Бога, сва е природа на мах извукла свое
нокте и почела грепсти човека.
Када неко дигне руку на цара, бива шибан од многих слугу царевих и одводи се у таму
накрау.
НЕ НАВОДИ НА ГРЕХ
Чува себе од греха, и не буди повод туем греху.
Нееш се спасти, ако сам себе спасаваш док други због тебе падау у пропаст.
Прича се за цара Авенира, великог гонитеа хришана, како е едном био пошао у лов у планину
и како е у планини наишао на два хришанска монаха. Монаси, видевши и познавши цара гонитеа,
нагну бежати. Но воници цареви стигну их и доведу пред цара. После дужег разговора стави цар
монасима овакво питае:
- Ако се као хришани смрти не боите, као што сами тврдите, онда зашто бежите?
- Не бежимо ми, одговоре они, зато што се боимо свое смрти, но зато што се боимо да будемо
узрок твое душевне смрти.
МАЛО И МНОГО
Ко се не задовои малим добром, та веруе у вее добро, и тражи вее добро.
Ко се не задовои веим добром, та веруе у навее добро и тражи га.
Но, ко се не задовои навеим добром, та не веруе ни у какво добро, и не тражи никакво добро.
Ко се не задовои нижим моралом, та веруе у виши морал и тражи виши морал.
Ко се не задовои вишим моралом, та веруе у навиши морал и тражи навиши морал.
Но, ко се не задовои навишим моралом, та не веруе ни у какав морал, и не тражи никакав
морал.
Ко се не задовои светлим лицем истине, та веруе у светлие лице истине и тражи светлие
лице истине.
Ко се не задовои светлиим лицем истине, та веруе у то светлие лице истине и тражи га.
Но, ко се не задовои насветлиим лицем истине, та не веруе више ни у какву истину, и не
тражи никакву истину.
Овим се обашава зашто меу онима кои су примили хришанску веру понекад има више
неморалних и више безбожних него меу нехришанима, кои нису поседовали све и изгубили све.
ДВА МОРАЛА
Господарски морал и слугарски морал у ствари су едно исто.
То су кане едних и крволиптае других; или, бесомучност едних и очаае других.
Но, кад огребани покаже нокте, онда се улоге у истом кругу, само обру: очаае се претвара у
бесомучност, а бесомучност у очаае. А кра целе игре е лудило.
Уствари, ни едно ни друго ние морал, но само негативно оправдае морала.
ош едном, упамти: када проповедник онога морала гребаа и крволиптаа заврши у лудници,
онда се то зове (негативно) оправдае морала.
МИКРОБ ДУШЕ
Грех е микроб душе.
Од свих микроба у свету грех е напостоании и наплоднии.
едан едини грех е довоан, да сруши намониег човека. Као када се едан едини црв увуче
под кору намониег храста. Ко е кога лакше уништити: црв храст или храст црва? асно е да е пре
црв уништити храст него ли храст црва.
Размисли и сам, да ли у твоо души има ишта тако перзистентно и тако свагда присутно као
грех. И милошту мачину памтиеш и заборавити. И помрле приатее помиаеш и замукнуеш. И
своих добрих дела сеаеш се и оканити се. Али грех, кои си учинио пре четрдесет година, свако
утро виче ти: Добро утро и свако вече: Довиеа. Виче и викае и нее замукнути за читаво столее.
Грех се множи брже него ишта у свету. Грех као да осеа своу мо у множини и као да сазнае
да е егово име части - легион.
Први плод греха есте веи грех. Непослушност може да роди убиство. Првородни плод
непослушне Еве био е Каин братоубица.
МНОГЕ ЕТИКЕ
Многоброне етике нису друго до етикете.
Многоброне етике поавуу се и поавивале су се у декадентним временима и неких старих
народа, кад год нижа природа човекова пожели господарство над вишом и кад год разум човечии
узурпира команду над царством моралним.
Кад год зема покуша да ствара небо, она не створи небо него само многе шаторе налик небу.
Кад год разум удски, слуга ума и едан од агената душе предузме да ствара етику, он не створи
етику него многоброне шаторе етике, кое, истина, личе на етику - као шатор на небо - но кое нису
друго до етикете.
Зато кад чуеш о неко ново етици разума, одмах пита, како та нова етика вади црва из храста?
То ест, како та нова етика чупа грех из душе удске?
На сва твоа питаа, шта да чиниш са ве учиеним грехом, кои е ве свио свое гнездо у души
твоо, све те етикете одговарае утаем. И што ти будеш више инсистирао на том свом мучеем и
страшном питау, то е ихово утае бити све страшние и замишение. ер е увидети орачи да
су почели сетву пре него што су утерали плуг у иву.
ер, заиста ништа ние поможено храсту, ако му се каже: Не пушта више црви под своу кору!
Може храст и не пустити ниедног више црва, али она, кои е ве у ему и не потребуе више
друштва споа. Он е сам у стау свршити свое разорно дело.
ПРИРОДА-КИГА
Цело царство природно ние ништа друго до само кига о царству моралном. Посматрана само
као таква кига природа е апсолутно савршена од навеих кругова васионе до последих атома. И
као кига природа е реална, а не као дух и истина.
Узмеш ли природу не као кигу, или причу реалности, него као саму реалност, као последу и
као дух и истину, онда можеш реи о природи: Да е савршена или несавршена?
Ако кажеш да е природа као реалност савршена, сваки дан еш бити угоен у лаж и сваки дан
еш се узалуд трудити да закрпиш рупе те савршености. Ако ли пак кажеш, да е природа несавршена,
онда се мораш мучити питаем: Шта е савршено? Односно: Шта е реално? Шта е дух, шта ли
истина?
Да би извео самог себе из ове замке противречности, коом су се многи дивили, мораш се
смирити и укротити и у смиреу и кротости мислити од Бога и кроз Бога.
И када тако будеш почео мислити бие ти асно да е цело царство природе само кига о царству
моралном.
Отуда и не можеш наи боег израза - ван утаа - за царство морално од природе.
Отуда ми и не можемо никад асно говорити о царству моралном док не позамимо од природе
факта, то ест наизразитие слике онога вишег, утивога царства. ер език наш стои у односу према
природи као природа према едном вишем царству. Природа много асние изражава царство морално
него што то може човечии език.
Зато ми и позамуемо факта из природе (ер та факта за то и есу) да помогну нашем езику
изразити, поред осталог и ужас греха. И зато ми дакле, и питамо:
Ко е извадити црва из храста? Ко е очистити коров из пшенице? Ко е ишчупати грех из душе?
ЦРВ У ХРАСТУ
Храст никад сам не може извадити црва из себе. Неко други мора дои да то учини.
Пшеница никада сама не може очистити коров око себе. Неко други мора дои да то учини.
Када се болест храста и пшенице покаже, онда е домаин дои да то учини. Када храст и
пшеница своом увелошу - своим сликовитим езиком завапиу за помо, онда е домаин дои да их
ослободи од неприатеа. Нема ли и човек Домаина? И нее ли Он дои да ишчупа грех из душе
човекове?
Заиста, нема никог другог ко би могао помои. Сва природа да се претвори у хирурга не би ипак
могла ишчупати едан едини грех из душе човекове. ер едан едини грех садржи толику ужасну таму
у себи, да е у стау бацити своу сенку и на Сунце и на Месец и звезде и на васцелу природу.
Зато завапи са ужасом Домаину, да што пре притекне у помо и спасе те од греха. Завапи аче
за помо него кад би у постеи своо сагледао змиу. Гле, змиа се увукла не у постеу твоу, но у
душу твоу!
Ово су дакле, прве две главе Етике:
Неисказани ужас греха и
неисказана мо спасиоца од греха.
Ово е етика, остало су етикете.
ер ово е наука о спасеу, остало су науке о опхоеу.
НЕВИН ГРЕХ
Говорити о невином греху исто е што и говорити о новороеном слепом вучету.
Говорити о малом греху исто е што и говорити о малом семену кукоа.
Али невин грех и мали грех имау велику будуност.
Ма колико да е прошлост едног греха незнатна и садашост нештетна, будуност е сваког
греха неизрачуниво велика.
едан кужан пацов узбуни многе градове, проузрокуе строге карантине и мобилише против себе
читаве воске. А гле, наневинии и намаи грех е носилац и весник ужасние коби од кужног пацова.
Уста и узбуни и ти цео град свое душе против тог ужасног весника коби. Створи челични
карантин око ега и мобилиши све добре силе у себи.
ОГА У ЕПУ
Ма како ти бриживо скривао сво грех он е се сам обавити.
Душа души саопштава сво садржа кроз све засторе и завое. уди е наслутити тво
наскривении грех и одмахивати главом, ма и да никаква авна повода и доказа за то немау.
Како то? То душа души саопштава сво садржа кроз све засторе и завое материе.
Ако хоеш бриживо скрива ога у епу, еп е прогорети и ога е се показати.
Ништа нема скривено, што ве ние откривено.
СТРАХ ОД ГРЕХА
Што год е човек морално буднии, све га е веа еза хвата од греха. Као што пробуеног
месечара хвата еза од еговог висеа над пропашу у сну!
Заиста, грешници су морални месечари.
Тешко месечару, кои се пробуди сувише доцкан, када су ноге егове на наклизавио ивици,
над надубим понором! ер е се тад пробудити, не да се тргне назад, него само да буде будни сведок
свога сурваваа у понор.
УВРЕДА ПРИАТЕУ
Када ти увредиш свога приатеа, ко може ту увреду поништити: Ти или тво приате?
асно е, да не можеш ти, него тво приате.
Не само не можеш ти сам поништити увреду, нанету приатеу, него ни сви уди, нити сва
природа заедно са свим удима не може то учинити. ер приате е примио увреду од тебе и однео
е са собом. Увреда е, дакле, код ега и са им. И едини он може обеснажити е и уништити.
Сваки грех у последо линии, увреда е Богу. Све увреде, сви греси земе хитау к Богу, вапиу
Богу. Он их прима све и држи све. Ко му их може осетити?
Ко их, осим ега може поништити?
Када ти увредиш свога приатеа, он е примио увреду, и однео е са собом. Можеш ти за ту
увреду сто година постити, чистити се и каати се и вежбати све врлине и не вреати никога више, па
све то може остати узалуд. Ако увреени приате тво не благоволи да обеснажи и поништи увреду,
ти се сам не можеш ни кроз вечност спасти од тог греха. Тво пост, чак и чишее и вежбае у свим
врлинама, може само побудити приатеа да грех тво обеснажи, одбаци и уништи.
Но ти немаш власти над учиеним своим грехом. У томе е бесконачни ужас греха. ер учиени
грех е слободан од тебе, а ти ниси слободан од ега.
СВАКИ ГРЕХ - СТРЕЛА ПРОТИВ БОГА
Бог е краа мета свиу грехова.
Када лажеш, лажеш Богу;
Када крадеш, крадеш Богу;
Када се гордиш, гордиш се пред Богом;
Када мрзиш, мрзиш на Бога;
Када се кунеш, право или криво, кунеш се Богу;
Када преубу чиниш, бацаш се нечистоом на Бога;
Када не поштуеш родитее, не поштуеш Бога;
Када завидиш, завидиш Богу;
Када тврдичиш сиромаху, тврдичиш Богу;
Када зло мислиш, мислиш против Бога;
Када зло говориш, говориш против Бога;
Када зло радиш, радиш против Бога;
Кад одричеш истину, одричеш Бога;
Кад одричеш добро, одричеш Бога;
Кад одричеш живот, одричеш Бога;
Кад одричеш убав, одричеш Бога.
Сваки грех е атентат на Бога.
Све стреле, кое управаш на живот уди или на сво сопствени живот, падау на Бога.
Као што стрела пролази кроз маглу и заустава се у дрвету тако све твое стреле пролазе кроза
сва тела, кроза све душе, кроза сву васиону, као кроз маглу и зауставау се у Дрвету Живота у Богу.
Стрела остае у Богу, а рана у твом срцу. И док год се стрела не извади, рана у срцу не може
зарасти. Она ко може извадити стрелу из Бога може и рану у срцу излечити. Но, ко то може? Гле, ти
не можеш ни помислити да то сам учиниш, ер стрела е ве одлетела, она више ние у твом домашау.
Она стои дубоко заривена у понору Божиег биа. Ни стотине година твога кааа и вежбаа у
уништеу жее за животом, не могу стрелу истргнути из ране и рану исцелити.
Такво е недомисливо дество греха.
Ваистину, дае продире грех удски него мисао удска.
УЗРОК ЕТИКЕ
Грех е проузроковао етику, као болест медицину.
Етика зна само за едну диагнозу: грех. И етика зна само за едан лек: жртва.
Да нема болести и лека, не би било ни медицине. Да нема греха и жртве, не би било етике.
АВО
Етика у коо на прво страни ние насликан аво, ние етика него лажна естетика душе, ер иначе
не представа живот као преужасну драму добра и зла, него као сладуаву лурику за села и чаеве;
ер не види мрачни понор, над коим виси човечанство;
ер не брои безброне и непрекидне поворке слепих и сумашедших;
ни чопоре кужних и лепрозних,
ни бууке наказно роених и наказно остарелих,
ни ергеле насилника и тровача, и вешатеa и крвопиа,
ни стада осрамоених, невино поруганих и невино угушених,
ни караване идиота и звероподобних, што очекуу смрт, да би се родили,
ни планине мртвих коима е сва зема нагноена;
ер не мере болове и грчеве,
и не мере крв и сузе,
ни уздахе и вапае,
ни ед и гно;
ер не памте поа пшенице угушена коровом,
ни унаштво потребно петама подлости,
ни доброту презрену од злобе,
ни милост награену пакошу,
ни наду угушену очааем,
ни убав враену издаством,
ни чистоту упрану смрадом,
ни разроке погледе насрениих и намониих при сусрету са стакленим очима смрти.
Зато ти и велим Теофиле, да етика у коо на прво страни ние насликан аво ние етика него
лажна естетика душе.
ЖАЛАЦ
Жалац се диже из бедног понора, преви се преко ивице царства светлости и живота и убаци само
едан упувак.
Та отровни упувак зароди се и роди смрт.
А смрт набуа у свету као квас и цео свет поста као хлеб, окусиш смрт. ер, цео свет у злу лежи
(ов. 5, 19).
Кроз грех, дакле, уе смрт у свет, ер од греха смрти би роена и кроз грех смрт се раа (аков, 1,
15).
Отац греха е аво, а отац смрти е грех.
Ово е едини истинити родослов зла у свету, кои одговара неисказано болно трагедии човека
са целом природом око човека.
Ово е едина довоно пространа бина на коо се та крвава трагедиа може играти.
Остали родослови зла, кои мире човека са грехом и смру и кои одричу авола, скривеног и
вештог играча писани су заиста не човеком ни ангелом, но истим жалцем из безданог понора.
И остали родослови зла не представау бину, довоно пространу за билион и билион удских
биа и безброних легиона духова неба и понора и васцеле природе с краа у кра, него едну даску, на
коо едва лутке могу одиграти водви.
ГРЕХ Е ХРАНА СМРТИ
Смрт се не може уништити докле се грех не уништи.
Но, ко може уништити грех до онога коме е грех нанет?
Бог е мета свих грехова. Дакле едини Бог може уништити грех.
Бог едини може примити све стреле од свих своих приатеа и неприатеа, и он их едини
може из себе повадити.
Када Бог не би примио на себе грех човека, човек би од едног единог греха био уништен смру
вечном. Тако е едовит и смртоносан грех! Зато не реци да е прва жена учинила едан невин и
незнатан грех.
У свим световима нема ужасниег и едовитиег отрова од греха. ер та отров е намеен не телу,
но души и животу душе. Где е тело када душа погине? Када витез падне, одело се гужва и баца у
ога.
Ние, дакле довоно реи оно што површни етичари говоре: Иди и не греши више! ер то е
читае киге с другог краа. Него се мора реи: опроштени су ти греси - иди и не греши више!
Али ко може опростити осим онога коме е увреда нанета?
Гресима е увреен Бог. Бог едини, дакле, може и опростити грехе.
УВРЕДА МАЦИ
Кад неко пуне у лице детету у колевци, дете само на лицу осети пувачку. Но, главна тежина
увреде пада на срце маке детие.
Ко уши дете, дете е осетити само нешто физичког бола. Но сав отров и обим бола познае
срце мачино.
Исто тако: ко згреши против створеа створитеа, створее е осетити само нешто бола од
стреле греха, али е се сва стрела са целим отровом своим задржати у срцу Створитеа. Као што гром
летеи из облака кроз ваздух само уздрма ваздух но запали дрво! Но, дрво би могло реи: ах, како ме
расцепи и сагори!
Заиста е тако и са грехом. Човек осети од нанетог му греха само маи или веи потрес, а Бог
осети удар и ога греха.
Зато онима кои гледау а не виде, грех се чини ништа, или нешто мало, или нешто природно. ер
главни ужас и ога греха сручуе се на их - шта би од их тада било? - него на Бога.
А Бог, по неисказно убави према створеу своме прима сав ужас и ога греха на себе. И по
неисказано сили своо може уништити грех и сав пород греха. ер опростити грех за Бога е исто, што
и уништити грех.
ХРИСТОС Е УСКОК У ИСТОРИИ
Христос е ускок у истории човечанства.
Он ние постао никаквом еволуциом, но ускочио е у ога земаског живота онакав какав е од
вечности.
Ускочио е на зему Христос Бог, избоден стрелама свих грехова удских од Адама да изврши
три задатка:
- да покаже удима, да су све стреле ихових грехова удариле у Бога,
- да опрости грехе, то ест да почупа стреле из свог срца скручи их и уништи, и
- да следствено кроз уништее греха уништи и смрт.
За овакве задатке зема ние могла дати унака. Не само човечии род, него ни сва васиона,
заедно са човечиим родом.
За овакве задатке требао е ускок и то ускок под чиим се ногама васиона угиба, пластична као
иловача под ногама лончара.
ТВОРАЦ ЕТИКЕ
Христос е творац етике, нове, едине, драматичне као што е свет драматичан и стога пуне
препуне.
егов крст се спушта до безданог Ада, то ест до самога корена зла, и узвишуе се до у врх неба,
то ест до наслаег плода добра.
Он ние само дрво добра, но и нишан свeколиког зла у свету. Нема плода добра, за коим
човечанство пружа руке, а да се не налази на том дрвету, нити е било нити има нити е бити зла, кое
нишанеи ма у кога било не нанишани у ега.
ЗАМАИАНИ ПРИРОДОМ
Замаиани природом никако не могу да увиде смисао речи спасее. Па и кад осете нагорче
плодове свое замаианости, они често лакше разумеу реч самоубиство, него ли реч спасее.
Докле год уди беспомону природу сматрау свемоном, дотле е реч спасее за их без
смисла.
Са оних, пак, кои сваки дан гледау и виде очану немо природе саме по себи, спале су маие.
Но у тренутку, када су им спале маие са душе, они су познали уег неприатеа од природе,
заедничког неприатеа и себе и природе. Зато е реч спасее за их добила онолики исти знача
колико и реч живот.
Да се Христос ние показао монии од природе, како би он скинуо чини са замаианих?
ПОТОП И СПАСЕЕ
У време потопа сви уди изговарау и разумеу реч спасее.
Шта спасавау уди у време потопа? Да ли сандале и вретена? Не, него оно што им е
надрагоцение - живот.
Шта нас уче велики потопи у истории ако не, да смо и ми у овоме свету у едном сталном
потопу.
Од потопа смрти ниедно се тело не спасава. У томе потопу беспомонe сy све звезде као и
агаци.
Шта чекау уди, зашто се не спасавау? Од потопа смрти само се душа може спасти. Они, кои
виде универзални потоп, гледау на тела као на сандале и вретена и журе се са голом душом ка кули
светии, коа показуе зему живота.
Што се заклаау уди за природу, када им она асно казуе: а сам ве потопена?!
Зато мудри уди не скидау са езика реч: спасавамо се! А замаиани мада стое на ивици
гробног понора - смеу се и говоре: нама е добро и овде!
Спасавае душе од неизбежног потопа смрти свега осталога едино е разумно занимае
разумних, едина брига и едина наука ихова.
Зато, када видиш човека мртва, реци самоме себи: овога брата стигао е потоп, кои и мене нее
обии. Да ли е он успео спасти што се спасти може? Да ли и а спасавам што се едино спасти може?
То нека ти е едини разговор с мртвим.
ГРЕШЕЕ И ГРЕШЕЕ
Има грешеа и грешеа. Оба у крао линии воде гаеу. едно грешее води гаеу од себе
самог, друго грешее води гаеу од живота. Прво грешее е надежно, а друго е безнадежно. Прво
грешее е као но, у коо се види една звезда на помраченом небу; друго е као но с помраченим
небом без иедне звезде.
Сваким новим грехом добар човек товари осуду и гаее на себе, а зао човек сваким новим
грехом товари осуду и гаее на живот уопште. Ипак е бреме првога сношивие од бремена
другога. ер прво бреме одвеше кад тад поправци, а друго бреме одвеше кад тад самоубиству.
Гадити се на себе значи гадити се на прав суд у коме е живот. Гадити се на живот значи гадити
се на празнину правог суда. ер буд е прав, буд е и празан.
Ниедно грешее ние добро, али има грешеа с надом и грешеа без наде.
- Гледа у победу, а не у блато! - рекао е неки восковоа вонику, кои се жалио на блато.
- Блату припада моа победа! - одговорио е безнадежни воник. Овако одговарау безнадежни
грешници на све небесне поруке.
МОРАЛ ДУЖНОСТИ И МОРАЛ УБАВИ
Морал дужности есте морал слуге и роба. Морал убави есте морал човека.
Реч дужност увреда е убави.
убав ние дужна ништа, а нуди све.
Незнае дужности едино е незнае убави.
убав е едина реч пре греха, дужност е едина реч после греха.
убав даруе, дужност задужуе.
убав е раширила своу мисао изнад граница васионе; стога изгледа, да убав не мисли.
Дужност е ограничила своу мисао на предмете и догаае, стога изгледа, да дужност мисли. убав е
раширила своу делатност до изнад граница времена, стога изгледа, да убав не ради. Дужност е
ограничила своу делатност на дане и случаеве, стога изгледа, да дужност ради.
убав стои изнад деобе добра и зла. Дужност е неуморно деее добра и зла.
Док е вода у облацима, она се не дели на чисту и праву. Када вода падне у реке и баре, онда се
она дели на чисту и нечисту. Тако и убав када падне дели све на добро и зло, и мери све аршином
дужности.
Грех изгони из ене сопствене куе, а уноси дужност у туу куу.
ЖЕНА И МАКА
Жена стари, мака не стари.
Жена као жена меа се и стари, мака као мака не меа се и не стари.
Жена представа пад човека у природу, мака представа уздизае човека к небу.
Мака, коа ние била жена, добила е славу и част изнад ангела, док е жена као жена била и
остала веза човека са природом.
Своом улогом маке жена искупуе своу улогу жене.
ЛЕПОТА ЧОВЕКА
уди изгледау лепи само меу удима. Човек човеку изгледа леп. Иначе нико у свету не опажа
лепоту човека.
Природа не опажа лепа човека. За у су сви уди маске, испод коих она се труди да распозна
добру или злу воу и добру или злу намеру.
Меутим, природа ако опажа доброту човека. Не само пас, и ко и во, него и зверови и то баш
зверови опажау доброту добра човека аче него домае животие. И не само животие, него чак и
бике и елементи опажау, на сво начин, доброту добра човека.
И кад год што сва природа опажа доброту добра човека, тако исто она опажа и злоу зла човека.
Многоброни примери за ово могу се навести из живота светих уди и злобних уди. Но нема
ни едног примера, сем у апсурдним бакама, да природа ма колико опажа споашу лепоту човека.
Исто тако ни свет духова не опажа лепоту човека, но само егову доброту или злоу, то ест:
егову унутрашу лепоту или ругобу.
уди изгледау лепи само едан другом. Лепоту човека ни едан ни други свет не опажа.
Да ли зато што е лепота човекова безпредметна у морално и духовно драми света? Или зато,
што лепота човека и ние лепота него ругоба у сравеу са еговом прототипском лепотом?
Или обое?
ФИЗИЧКО ДЕСТВО МОРАЛА
Морал има физичког дества.
Ово знау и лекари при лечеу болесника и сеаци при жетви. Ако е жетва слаба, сеаци свиу
села на кули земаско обзиру се и испитуу грех села у то години.
Максимум светости, максимум господарства над природом. Зато е Христос могао изговорити
никад и ни од кога неизговорене речи: Све e мени предао отац мо (Мате, 11,27).
Према савршено светости душе зверови и отрови постау нештетни (Лука, 10, 19).
Христос е показао савршена човека у егово првобитно господарско мои над природом. Но,
показао е и узрок то мои и величини човека. А узрок е у безгрешности. А безгрешност извире из
добровоне и потпуне покорности вои Божио.
Стотину цивилизациа мае су моне према природи него едан безгрешан човек.
УДИ И ЖИВОТИЕ
Ние Христос узалуд назвао цара Ирода лисицом. Цео карактер Иродов био е карактер лисице.
егово изображее у природи есте лисица. Он е био притаен као лисица, плашив као лисица и
бруталан као лисица.
Карактер многих злих уди, кое е овековечила историа, асно изражава карактер или едне
диве животие или едне страшне природне поаве, буре, туче, помора. Карактер пак, многих добрих
уди, кое е овековечила историа, асно изражава карактер или неке благодушне животие или неке
плодне бике, или неке угодне и благотворне природне поаве. Ето, а вас шаем као овце меу
вукове: будите, дакле мудри као змие и безазлени као голубови (Мате, 10, 16).
Но, историа бележи само истакнуте специмене добра и зла. Меутим и сви уди кои следуу
овим истакнутим представницима добра и зла и кое историци називау воском или масом народа -
сви они посебно имау сво карактер, сличан неком изображеу у природи.
Тако, да би се могло реи: историа е поновена, природа на вишем плану, имена на плану
човечанском. Или, историа е развучен човек, човек у фрагментима добра и зла, речу - материал
човека.
ЗАРАЛО ГВОЖЕ
Не жали се што е Бог попустио болест на тебе. Сети се, да е Бог и теже болести на уде светие
од тебе попуштао.
Замисли полугу гвожа да стои годинама у дну ковачнице. Назад она почне молити ковача, да и
од е направи нешто. Ковач хитро узима гвоже, баца га у ога, а потом, усиано, под чеки. Треба ли
онда гвоже да се жали?
И твоа болест е за радовае, а не за жалост. ер ти си се молио Богу да те учини боим
човеком. И Бог те е узео у рад, и почео те калити и ковати.
Бог те узео у рад, болесниче! Раду се, зарало гвоже из дна ковачнице.
ГРЕШНИК МРЗИ ПРАВЕДНИКА
Човек мрзи онога против кога греши. Прво га се бои, па онда мрзи.
Када човек учини грех према приатеу своме, напре га обузима страх, кои се убрзо претвара у
мржу. А мржа сасвим заслепуе.
Човек мрзи онога, ко зна егов грех. Прво га се бои, па онда мрзи.
Када човек докучи да неко зна егов грех, ега напре испуава страх од тога некога. Страх се
убрзо претвара у мржу. А мржа сасвим заслепуе.
Исти се процес одиграва у души човека, кои е свестан, да е учинио грех према Богу, или да Бог
зна егов грех. Напре га испуава страх од Бога, страх се убрзо претвара у мржу према Богу. А
мржа сасвим заслепуе.
Заслепен мржом према човеку, човек помиша на убиство. Но, како е убиство Бога
немогуе, тo заслепее мржом према Богу употребава yместо убиства нешто што он сматра
равномерним убиством - одрицае Бога. Ово е меутим равномерно едино самоубиству.
СПАСЕЕ ДУШЕ
Не сматра ништа цием овога живота осим спасеа душе.
Сваки други идеал, што уди у едном времену истакну као ци, ние дуго до само една побуда
више ако не директно средство спасее душе.
Породица, друштво, држава, цивилизациа - све то ние ци само собом. Све е то побуда и више
или мае средство главног циа, единог циа спасеа душе.
Све оно што време гради и разграуе ние твое стално обитавалиште, но само жалосно или
радосно подсеае на ово.
Мака те само бледо подсеа на неисказану материнску милошту, коа е срести твоу душу у
другом свету.
Жена те само бледо подсеа на сладосно единство твое душе с Богом.
Деца те само бледо подсеау на плодове, кое доноси единство душе с Богом.
Приатеи те само бледо подсеау на друштво прекрасних ангела небесних.
Сва твоа научна откриа само те бледо подсеау на несаана откриа и сазнаа у близини
Бога.
Природа ти само бледо указуе на сву раскош и лепоту будуег света.
Велики градови те само бледо подсеау на чудесни град Цара Великог.
Све што се зове среом у овоме свету и што хитно ишчезава као утаре руменило, бледо,
сасвим бледо те подсеа на истинску среу у свету реалности.
У овоме свету сени и призрака едино душа има реалности, коу она може сачувати или изгубити.
Шта помаже човеку задобити сва царства сени и призрака, а изгубити царство стварности? Заиста, не
помаже му ништа него ли греати се над месецом под водом.
У овоме свету сна и сааа само душа човекова носи аву у себи. Ава човеку, кои и то мало
аве претвори у сан. Кад осване дан пробуеа, нее се имати шта у ему пробудити.
стид
Дате ми културу, коа повеава стид ког човека и а у гласати за у. Стидива дивина милиа
ми е од културе, што уништава стид код човека. Када неко говори о лажно култури, он у ствари
може да мисли само на двое: или на притворен стид или на бестидну дрскост.
Стидом због телесног несавршенства човек мукло признае, да ово тело ние тело, кое ему
приличи. Стидом уопште човек признае сво пад с царског достоанства на просачки штап.
Кад се просак обуче у просачку одеу, он се не стиди ни просачке одее ни проше. Но, када
е царски син приморан обуи се у просачку одеу и просити, он се стиди обоега.
Стид пораа смиреност и кротост и дуготрпеивост и човекоубе.
Изгубити стид значи, на крау краева признати себе савршеним. Но ничему се таанствене силе
не свете тако страшно као овоме. Гле, губитак телесног стида води разврату до гнушаа, а губитак
духовног стида води гордости до лудила.
Разврат и гордост есу близанци, од коих некад први претходи другом, а некад други претходи
првом.
БОЖАНСКА ЕКОНОМИА
Гледауи неправду праведника ми се често питамо: зашто га Бог не удари громом и не спасе нас
од егове неправде? Но, при томе и обично заборавамо упитати се:
Прво: зашто мака одмах не убие е свое дете, када га затече у злу? и
Друго: зашто нас - мене и тебе - Бог не удари громом чим нас затече у злу делу?
У свакоме човеку налази се уложен Божии животни капитал. Ниедан домаин не сече сво
воак зато што му ние родио едне године, но чека с надом другу и треу годину. Неправда едног
човека, то е една неродна година, и Бог с повереем ути и чека.
Понекад чека узалуд; уда остае уда. Но, често чека и дочека, да неплодан воак донесе
обилат плод и да Савле постане Павле.
СЛАВОУБЕ
Ако запалиш све врлине у себи као свее, добро еш учинити; но, ако при том задржиш
славоубе, ово е као силан ветар убрзо све упаене свее погасити. Ти еш можда опет упалити,
но ветар е их опет угасити.
Зато прво устави ветар.
МИ И НАШИ УМРЛИ
Када мислимо о своим умрлим суседима, великим и малим, ми се потано гордимо, као да смо
ми своом снагом и одабраношу остали у животу и као да су они као слабии и лошии од нас пали и
пропали.
Такво мишее е врло штетно по напредак наше душе. Много е бое да мислимо, да су они
као добри аци пре завршили ову школу живота, а ми као лоши аци оставени ош да учимо, док не
научимо лекцие.
ПОЧЕТАК КАЛЕНДАРА
Сваки дан грешити и сваки дан каати се, то се не може узети као напредак, но као тапкае на
едном истом месту корачаа унапред. Докле год каае не превагне и грешее се не умали, наши
дани е бити испуени зидаем и рушеем едне исте куле.
Мораш се, дакле, постарати, да едног дана можеш показати нешто од учерашег зидаа
непорушеног. То е бити тво први дан живота.
НАЧИСТИА СУЗА
Непрестано богоопштее:
у тишини срца,
у уздржаности ума,
у утау целе душе,
то доводи до серафимске чистоте унутрашег човека. Из те чистоте могу се видети све ствари и
сва биа у ихово првобитно чистоти, као одса чистоте Творца свих ствари и свих биа. То виее
изазива начистие сузе у човека.
ер и суза понекад ние друго до морска вода.
снови
Нека ти и снови буду учите. ер и снови су медиум, кроз кои душа може умножити познае
саме себе.
У сновима човек често долази до утанчаниег познаа своих осеаа, грехова, страсти, мои и
немои, недостатака и страсти, него ли студиама на ави.
Снови су таанствена кига, коу душа чита и учи без чула. Душа сама собом ствара сновима
начудесние ситуацие, у кое те става и кроз кое ти открива тво карактер.
Снови опомиу, предсказуу, награуу и кажавау. Кроз понеке снове душа ти отшкриуе
тану свое свемои, свезнаа, видовитости и слободе.
Снови су пророчанство будуег живота, у коме е душа бити слободна од закона физичког света.
Више мисли, о своим сновима, а мае говори. ер веина снова ти едино можеш разумети,
пошто ти едини и знаш свое наскривение теже, жее и бриге. А то наскривениа душа баш
нааче и осеа, због чега то начеше и разрауе у сну и представа ти у драматским сликама и
фантастичним ситуациама.
Нека ти, дакле, и снови буду учите.
ЧИШЕЕ ОД ЗЛЕ ВОЕ
Стара се изнад свега да чистиш себе од зле вое према удима. ер гомилауи злу воу према
удима гомилаш отров, кои е тебе пре или после уништити као човека.
Стара се више од свега, да сабираш добру воу према удима. Стегни суху дреновину свое
душе и увек еш мои исцедити добар разлог да и неприатеима опростиш и да и их окружиш - а то
значи, на крау краева, победиш своом добром воом.
Не дозволи, да Сунце буде племенитие од тебе и да оно може обасавати и добре и зле, а ти да
не можеш зрачити добром воом и према приатеима и према неприатеима.
Не дозволи, да вода буде корисниа од тебе и чистим и нечистим, него се раду када те и докле те
уди потребуу, да им будеш од добре услуге.
На устаалу воду не иде ни во ни периа.
Говори ли вода волу: теби допуштам да ме пиеш, а магарцу: теби не допуштам? Или се
подеднако дае и едном и другом.
Не дозволи да зема буде стрпивиа од тебе, било кад е ору за жито, било кад е табау за
друм. Буди стрпив као зема, ер си намеен за вишу част него сва зема.
Не дозволи, да се звездани свод блиста веим саем од душе твое. ер е у теби Она, кои е
сковао звездани свод и кои га може и расковати у ништа.
Ах, брате мо, ти си син, а свод небесни е ствар.
УБАВ БОЖИА
убав Божиа према човеку претходи убави човека према Богу.
Ко зна, да ли би дете икада имало убави према своо маци, када не би осетило убав маке
према себи.
Тако ниедан човек не може се разгорети убаву према Богу, докле се не осети неугасиви
пламен Божие убави према себи.
НАУКА О МОРАЛУ
Наука о моралу не разликуе се од хемие као науке.
Човек не може разумети хемиу док не експериментише. Ни науку о моралу не може разумети
без вежбаа.
Зато е набое мало по мало учити о моралу, и одмах стечено знае вежбати у примени, него
научити наизуст сву науку о моралу, а одлагати и сами почетак ене примене.
Савршено разумети хришански морал може само она ко живи савршено по хришански.
ПРИМЕДБЕ НА ТЕЛО
Христос никада ние направио ни едну примедбу на тело едног човека.
Он ние рекао Закхеу: како си мален! Ни уди: како си ружан! Нити раслабеном: како си
раслабен! Нити губавоме: како заудараш!
Он е непрекидно општио са стварношу у удима, то ест са душама.
То е душа душама говорила, и дупа душе лечила и лизала.
Говорити о телима присутних уди Христос е сматрао безмало исто тако непристоно, као што
озбини уди сматрау непристоним говорити о оделу едан другог.
Зато, када човек говори теби, не мисли на егово тело, не испиту егово тело, него гледа у
егову душу, уживи се у егову душу и тада еш га разумети.
И када говориш с човеком, не мисли на свое тело и не мисли на егово тело, него мисли о своо
души и егово, понавауи у себи: Oво душа души говори, и душа с душом општи.
И тада еш осетити присуство Бога меу вама двоицом. И биеш разумив и разумееш.
ТРИ ОКНА
Три окна просечена су на небу за духовна човека: кроз прво гледа ум вером, кроз друго гледа
срце надом, кроз трее гледа душа убаву.
Ко гледа небо само кроз едно окно, види треину неба. Ко гледа кроз сва три окна, види цело
небо. Света Варвара просекла е била три окна на кули, у коу е била затворена од свог незнабожачког
оца, и тиме е хтела показати своу веру у Свету Троицу.
Да би видели божанску Троицу у единству, ми морамо сазнати себе као Троицу у единству.
ер само убав Троице може видети Троицу.
УБАВ НИЕ САМА
убав никада ние сама. убав не може бити сама.
Проповед о Богу као убави почела е онда кад и проповед о Богу као Троици. Пре тога
проповедан е Бог као судиа и у набоем случау као праведни судиа.
убав, пак не значи подееност. убав не значи двоство. Проповед о Богу као убави почела
е онда кад и проповед о Троичном единству.
МОЛИТВА
Свака права молитва есте борба са смру и одрицае смрти. И свака права молитва есте борба
за живот и утврее живота.
Шта е права молитва? Она коа те чини ачим од смрти, коом доносиш победу над страхом и
езом од смрти.
Кад устанеш са молитве и загледав у себе осетиш исти страх од смрти као и пре, онда зна, да ти
молитва ние била права.
А кад устанеш са молитве и загледав у себе осетиш равнодушност од смрти, онда зна да ти е
молитва била права.
Пре него е био распет на крст, Христос е ве едном био победио смрт. То е било на молитви у
Гетсиманском врту.
Гетсиманска молитва е единствен образац савршене борбене и победничке молитве, кои е
икада човечанству показан и у аманет оставен.
ИЗНАД ПОЛИТИКЕ И ТРГОВИНЕ
Када Христос постане оруем земаске политике, земаске славе и богатства, он престае бити
оруем спасеа. Другим речима: када Христос постане средством добити маих добара он постае
узроком губитка виших добара.
Ко с Христом тргуе та има наопасниег ортака у трговини.
Ко подиже реч против Христа, та на врху мача држи свое срце.
Двадесет столеа историе нису увеличали Христа, али су га оправдали. егова безусловна
послушност Оцу, егово смирее, понижее, страдае и човекоубе оправдала е историа као
едини поуздани лек душе и едини метод тране победе.
ЗЕМА И МАПА
Као зема према земино мапи, тако е хришанско поимае света према кабинетским
философиама.
Понекад мапа, истина, изгледа боадисаниа и лепша од земе, али ни на налепшо мапи нити
вода извире нити пшеница расте.
ТАКТИКА ПРЕМА ЗЛОМ ПСУ
Као што се зао пас побеуе равнодушношу према еговом лавежу, тако се и смрт побеуе
равнодушношу према еним свакодневним замкама и зачикаваима. Што више удариш на зла пса,
или што више бегаш од ега, то ти се он дрские приближава, што више одгониш смрт од себе онa ти
е све ближа.
Али, ко може бити равнодушан према смрти? Ко други - осим онога ко веруе у Светога и
Живога Бога и у егову потпуну власт над смру.
Где е пак доказ Светога и Живога Бога и егове потпуне власти над смру изван васкрслога
Христа? Гле, сви остали докази Бога и бесмртности есу докази наше удске логике и свима има име
е - можда.
О КРАО ПОБЕДИ ДОБРА
Све наше слуте о крао победи добра есу обеаа Божиа исписана у срцима нашим.
Ма колико да су од греха та писмена ослабила и избледела, духован човек може асно да их чита,
а и недухован, бар у извесним тренуцима, да их тамно наслути.
Победие правда неправду;
Триумфовае живот над смру;
Радост е прогутати жалост;
Светлост е разагнати таму.
убав е засновати свое царство, у коме мржа и злоба нее имати места.
Човек е подмладити виеем Бога и човек-животиа постае Бого-човек.
Све ово и остало добро есу обеаа Божиа, урезана у тамом и жалошу обавиено срце удско.
И сва ова обеаа показана су - више него доказана - показана у лицу Исуса Христа. Као што и
говори апостол: колико е обеаа Божиих, у ему су да и у ему су Амин.
Сва добра и све удске добре наде нашле су у Христу своу потврду, свое неизгладиво да и
свое громогласно Амин.
Ово е едини оптимизам, кои има своу историску основу и фактичку потврду. Сваки други
оптимизам е теориа, коо е име - можда.
КУЧ СВИХ ЗАГОНЕТКИ
Христос е васкрсао - значи: ваистину постои Бог.
Христос е васкрсао - значи: ваистину постои небесни свет, свет стваран и бесмртан.
Христос е васкрсао - значи: живот е ачи од смрти.
Христос е васкрсао - значи: зло е слабие од добра.
Христос е васкрсао - значи: све добре наде човечанства су оправдане.
Христос е васкрсао - значи: сви проблеми живота су потврдно решени.
Сви проблеми живота решени су, главне и мучне загонетке одгонетнуте, ланци таме и жалости
раскинути, ер е - Христос васкрсао.