СВЕТО ПИСМО
НОВИ ЗАВЕТ ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА
ХРИСТА
Посетите: http://sekte.paracin.co.yu
СВЕТО ЕВАНЕЕ ОД МАТЕА
1 Родослов Исуса Христа и егово роее.
(Зач. 1).
1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2. Авраам роди Исака. А Исак роди акова. А аков роди уду и брау егову.
3. А уда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди
Арама.
4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди
Салмона.
5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди
есеа.
6. А есе роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Урииницом.
7. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авиу. А Авиа роди Асу.
8. А Аса роди осафата. А осафат роди орама. А орам роди Озиу.
9. А Озиа роди оатама. А оатам роди Ахаза. А Ахаз роди езекиу.
10. А езекиа роди Манасиу. А Манасиа роди Амона. А Амон роди осиу.
11. А осиа роди ехониу и брау егову, у сеоби вавилонско.
12. А по сеоби вавилонско, ехониа роди Салатила. А Салатил роди
Зоровавеа.
13. А Зороваве роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди
Азора.
14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди акова.
16. А аков роди осифа, мужа Марие, од кое се роди Исус звани Христос.
17. Свега, дакле, коена од Авраама до Давида, коена четрнаест, а од
Давида до сеобе вавилонске коена четрнаест, и од сеобе вавилонске до
Христа, коена четрнаест.
(Зач. 2).
18. А роее Исуса Христа овако би: Кад е мати егова Мариа била
обручена осифу, а прие него што се беху састали, нае се да е затруднила
од Духа Светога.
19. А осиф муж езин, будуи праведан и не хотеи е авно изобличити,
намисли е тано отпустити.
20. Но кад он тако помисли, гле, ави му се у сну анео Господи говореи:
осифе, сине Давидов, не бо се узети Мариу жену своу; ер оно што се у
о зачело од Духа e Светога.
21. Па е родити сина, и надени му име Исус: ер е он спасти народ сво од
гриеха ихових.
22. А све се ово догодило да се испуни што е Господ казао преко пророка
кои говори:
23. Ето, девока е зачети, и родие сина, и наденуе му име Емануил, што
е реи: С нама Бог.
24. Уставши осиф од сна, учини како му заповеди анео Господи и узе
жену своу.
25. И не знадиаше за у док не роди сина своега првенца, и надену му име
Исус.
2 Долазак мудраца са Истока. Бекство Исусово у Египат. Ирод убиа
витлеемску децу. Исусов повратак из Египта у Назарет.
(Зач. 3).
1. А када се Исус роди у Витлеему удескоме у дане Ирода цара, гле, дооше
мудраци од Истока у ерусалим и рекоше:
2. Где е цар удески кои се роди? ер видесмо егову звиезду на Истоку и
доосмо да му се поклонимо.
3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав ерусалим са им.
4. И сабравши све првосвештенике и кижевнике народне, питаше их где е
се Христос родити.
5. А они рекоше: У Витлеему удескоме; ер е тако пророк написао:
6. И ти Витлееме, земо удина, ни по чем ниси намаи меу кнежевима
удиним; ер е из тебе изии Воа кои е напасати народ мо Израиа.
7. Онда Ирод, тано дозвавши мудраце, сазнаде од их када се поавила
звиезда.
8. И пославши их у Витлеем, рече: Идите и распитате се добро за диете, па
када га наете, авите ми, да и а доем да му се поклоним,
9. А они, саслушавши цара, пооше, и гле, звиезда, коу су видели на
Истоку, иаше пред има док не дое и стаде одозго где беше диете.
10. А кад видеше звиезду, обрадоваше се веома великом радости.
11. И ушавши у куу, видеше диете са Мариом матером еговом, и падоше
и поклонише му се, па отворивши ризнице свое принесоше му даре: злато,
таман и смирну.
12. И примивши у сну заповест да се не враау Ироду, другим путем
отидоше у зему своу.
(Зач. 4).
13. А кад они отидоше, а то анео Господи ави се осифу у сну и рече:
Устани, узми диете и матер егову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не
кажем: ер е Ирод тражити диете да га погуби.
14. И он уставши, узе диете и матер егову ноу и отиде у Египат.
15. И би тамо до смрти Иродове да се испуни што е Господ рекао преко
пророка кои говори: Из Египта дозвах сина своега.
16. Тада Ирод, видев да су га мудраци преварили, разгеви се веома и
посла те погуби сву децу по Витлеему и по сво околини егово од двие
године и ниже, по времену кое е тачно дознао од мудраца.
17. Тада се испуни што е рекао пророк еремиа говореи:
18. Глас у Рами чу се, плач и ридае и нарицае много, Рахиа оплакуе
децу своу, и нее да се утеши, ер их нема.
19. А по смрти Иродово, гле, анео Господи ави се у сну осифу у Египту.
20. И рече: Устани, узми диете и матер егову и иди у зему Израиеву; ер
су помрли они кои су тражили душу детета.
21. А он уставши, узе диете и матер егову, и дое у зему Израиеву.
22. Али чувши да Архела царуе у удеи уместо Ирода, оца своега, побоа
се онамо ии, него, примивши у сну заповиест, отиде у краеве галилеске.
23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли
пророци да е се Назареанин назвати.
3 Проповиед ована Крститеа. Крштее Христово.
(Зач. 5).
1. У оне пак дане дое ован Крстите и проповиедаше у пустии удеско.
2. И говораше: Покате се, ер се приближило Царство небеско.
3. ер то е она за кога е рекао пророк Исаиа говореи: Глас вапиуег у
пустии: припремите пут Господи, поравните стазе егове.
4. А сам ован имаше хаину од камие длаке и поас кожни око бедара
своих, а храна му биаше бие и диви мед.
5. Тада излажаше к ему ерусалим и сва удеа, и сва околина орданска.
6. И он их крштаваше у ордану, и исповиедаху гриехе свое.
7. А кад виде многе фарисее и садукее где долазе да их крсти, рече им:
Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гева кои иде?
8. Родите, дакле, род достоан покааа.
9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; ер вам кажем да
може Бог и од камеа овога подигнуги децу Аврааму.
10. А ве и секира код кориена дрвеу стои; свако, дакле, дрво кое не
раа добра рода, сиече се и у ога баца.
11. а вас крштавам водом за покаае; а она што долази за мном ачи е од
мене: а нисам достоан ему обуе пониети; он е вас крстити Духом
Светим и огем.
12. ему е лопата у руци па е отриебити гумно свое, и скупие пшеницу
своу у житницу, а певу е сажеи огем неугасивим.
(Зач. 6).
13. Тада дое Исус из Галилее на ордан овану да га ова крсти.
14. А ован му брааше говореи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш
мени?
15. А Исус одговори и рече му: Остави сада, ер тако нам треба испунити
сваку правду. Тада га остави.
16. И крстивши се Исус изие одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и
виде Духа Божиега где силази као голуб и долази на ега.
17. И гле, глас са небеса кои говори: Ово е Син мо убени кои е по
моо вои.
4 Кушае Христа у пустии. Почетак Христове проповиеди у
Галилеи. Позив првих апостола. Прва чудеса.
(Зач. 7).
1. Тада Исуса одведе Дух у пустиу да га аво куша.
2. И постивши дана четрдесет и нои четрдесет, напосетку огладе.
3. И приступи к ему кушач и рече: Ако си Син Божии, реци да камее ово
постану хебови.
4. А он одговори и рече: Писано е: Не живи човек о самом хебу, но о
свако риечи коа излази из уста Божиих.
5. Тада га аво одведе у Свети град и постави га на крило храма,
6. Па му рече: Ако си Син Божии, скочи дое, ер е писано: Анелима
своим заповиедие за тебе, и узее те на руке, да како не запнеш за камен
ногом своом.
7. А Исус му рече: И ово е написано: Немо кушати Господа Бога своега.
8. Опет га узе аво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства
овога свиета и славу ихову,
9. И рече му: Све ово дау теби ако паднеш и поклониш ми се.
10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано, ер е написано: Господу Богу
своме клаа се и ему единоме служи!
11. Тада га аво остави, и гле, анели приступише и служаху му.
(Зач. 8).
12. А када чу Исус да е ован предан, отиде у Галилеу.
13. И оставивши Назарет, дое и настани се у Капернауму приморскоме, у
краевима Завулоновим и Нефталимовим,
14. Да се испуни што е рекао пророк Исаиа говореи:
15. Зема Завулонова и зема Нефталимова, на путу к мору с оне стране
ордана, Галилеа незнабожачка;
16. Народ кои седи у тами виде светлост велику, и онима кои седе у
области и сени смрти, светлост засиа.
17. Од тада поче Исус проповиедати и говорити: Покате се, ер се
приближило Царство небеско.
(Зач. 9).
18. А идуи покра мора Галилеског виде два брата. Симона, званога Петар,
и Андреа, брата егова, где бацау мрежу у море, ер биаху рибари.
19. И рече им: Хадете за мном и учиниу вас ловцима уди.
20. А они одмах оставише мреже и пооше за им.
21. И отишавши одатле виде друга два брата, акова Зеведеева и ована
брата егова, у лаи са Зеведеем, оцем иховим, где крпе мреже свое, и
позва их.
22. А они одмах оставише лау и оца своега и пооше за им.
23. И прохоаше Исус по сво Галилеи учеи по синагогама иховим, и
проповиедауи еванее о Царству, и исцеууи сваку болест и сваку
немо у народу.
24. И отиде глас о ему по сво Сирии; и приведоше му све болеснике,
разним болестима и мукама обузете, и бесомучне, и месечаре, и одузете, и
исциели их.
(Зач. 10).
25. И за им иаше народа много из Галилее, и из Декапоа, и из
ерусалима, и удее и испреко ордана.
5 Беседа на гори: Блаженства. О достоанству апостола. О Закону
старозаветном и заповиестима Христовим.
1. А кад он виде народ многи, попе се на гору, и седе, и приступише му
ученици егови.
2. И отворивши уста своа учаше их говореи:
3. Блажени сиромашни духом, ер е ихово Царство небеско;
4. Блажени кои плачу, ер е се утешити;
5. Блажени кротки, ер е наслиедити зему;
6. Блажени гладни и жедни правде, ер е се наситити;
7. Блажени милостиви, ер е бити помиловани;
8. Блажени чисти срцем, ер е Бога видети;
9. Блажени миротворци, ер е се синови Божии назвати;
10. Блажени прогнани правде ради, ер е ихово Царство небеско.
11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажуи говоре против вас
свакоаке раве риечи, због мене.
12. Радуте се и веселите се, ер е велика плата ваша на небесима, ер су
тако прогонили и пророке прие вас.
13. Ви сте со земи: ако со обутави, чиме е се осолити? Она ве нее бити
ни за шта осим да се проспе напое и да е уди погазе.
(Зач. 11).
14. Ви сте светлост свиету; не може се град сакрити кад на гори стои.
15. Нити се ужиже светика и мее под суд него на свиеак, те свиетли
свима кои су у куи.
16. Тако да се свиетли светлост ваша пред удима, да виде ваша добра
дела и прославе Оца вашeга кои е на небесима.
17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да
укинем него да испуним.
18. ер заиста вам кажем: Док не прое небо и зема, нее нестати ни
намаега словца или едне црте из Закона док се све не збуде.
19. Ако, дакле, ко укине едну од ових намаих заповиести и научи тако
уде, назвае се намаи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, та е
се велики назвати у Царству небескоме.
(Зач. 12).
20. ер вам кажем да, ако не буде правда ваша веа него правда кижевника
и фарисеа, неете уи у Царство небеско.
21. Чули сте како е казано старима: Не уби: ер ко убие, бие крив суду.
22. А а вам кажем да е сваки кои се геви на брата свога ни за што, бити
крив суду; а ако ли ко рече брату своме: Рака!" бие крив синедриону; а ко
рече: Будало!" бие крив паклу огеноме.
23. Ако, дакле, принесеш дар сво жртвенику, и онде се сетиш да брат тво
има нешто против тебе,
24. Остави онде дар сво пред жртвеником, и иди те се наприе помири са
братом своим, па онда дои и принеси дар сво.
25. Мири се са супарником своим брзо, док си на путу с им, да те супарник
не преда судии, а судиа да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну.
26. Заиста ти кажем: Нееш изии оданде док не даш до поседега
новчиа.
(Зач. 13).
27. Чули сте како е казано старима: Не чини преубу.
28. А а вам кажем да сваки кои погледа на жену са жеом за ом, ве е
учинио преубу са ом у срцу своме.
29. А ако те око твое десно саблажава, ископа га и баци од себе; ер ти е
бое да погине едан од удова твоих неголи све тиело твое да буде бачено
у пакао.
30. Ако ли те десна рука твоа саблажава, одсиеци е и баци од себе; ер ти
е бое да погине едан од удова твоих неголи да све тиело твое буде
бачено у пакао.
31. Тако е казано: Ко отпусти жену своу, нека о да кигу отпусну.
32. А а вам кажем да сваки кои отпусти жену своу, осим због преубе,
наводи е да чини преубу; и кои се ожени отпуштеницом, преубу чини.
(Зач. 14).
33. ош сте чули како е казано старима: Не куни се криво, а испуни што си
се Господу заклео.
34. А а вам кажем: Не куните се никако: ни небом, ер е приесто Божии;
35. Ни земом, ер е подноже ногама еговим; ни ерусалимом, ер е град
великога Цара.
36. Ни главом своом не куни се, ер не можеш ни длаку едну биелом или
црном учинити.
37. Дакле, нека буде риеч ваша: да, да; не, не; а што е више од тога од
злога е.
38. Чули сте да е казано: Око за око, и зуб за зуб.
39. А а вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном
образу твом, окрени му и други;
40. И кои хое да се суди с тобом и кошуу твоу да узме, пода му и
хаину;
41. И ако те ко потера едну миу, иди с им двие.
(Зач. 15).
42. Кои иште у тебе, пода му; и кои хое од тебе да позами, не одреци му.
43. Чули сте да е казано: уби ближега своега, и мрзи неприатеа
своега.
44. А а вам кажем: убите неприатее свое, благосиате оне кои вас
куну, чините добро онима кои вас мрзе и молите се за оне кои вас вриеау
и гоне,
45. Да будете синови Оца своега кои е на небесима; ер Он своим сунцем
обасава и зле и добре; и дае дажд праведнима и неправеднима.
46. ер ако убите оне кои вас убе, какву плату имате? Не чине ли тако и
цариници?
47. И ако поздравате само брау своу, шта одвише чините? Не чине ли
тако и незнабошци?
48. Будите ви, дакле, савршени, као што е савршен Отац ваш небески.
6 Наставак Беседе на гори: О милостии. О молитви: Оче наш. О
праштау, посту, истинском богатству, служеу Богу и уздау у Оца
небеског.
(Зач. 16).
1. Пазите да милостиу своу не чините пред удима да вас они виде: иначе
плате немате од Оца своега кои е на небесима.
2. Када, дакле, даеш милостиу, не труби пред собом, као што чине
лицемери по синагогама и по улицама да их уди хвале. Заиста вам кажем:
Примили су плату своу.
3. А ти кад чиниш милостиу, да не зна евица твоа шта чини десница
твоа,
4. Да би милостиа твоа била у таности: и Отац тво кои види тано,
узвратие теби авно.
5. И када се молиш Богу, не буди као лицемери, кои радо по синагогама и
на раскршу улица стое и моле се да их виде уди. Заиста вам кажем:
Примили су плату своу.
6. А ти када се молиш, уи у клиет своу, и затворивши врата своа, помоли
се Оцу своме кои е у таности: и Отац тво кои види тано, узвратие теби
авно.
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, ер они мисле да е
за многе риечи свое бити услишени.
8. Не будите, дакле, слични има; ер зна Отац ваш шта вам треба прие но
што заиштете од ега.
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш кои си на небесима, да се свети име
твое;
10. Да дое царство твое; да буде воа твоа и на земи као на небу;
11. Хеб наш насушни да нам данас;
12. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима своим;
13. И не уведи нас у искушее, но избави нас од злога. ер е твое царство и
сила и слава у виекове. Амин.
(Зач. 17).
14. ер ако опростите удима сагрешеа ихова, опростие и вама Отац
ваш небески.
15. Ако ли не опростите удима сагрешеа ихова, ни Отац ваш нее
опростити вама сагрешеа ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемери: ер они натмуре лица
своа да се покажу удима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату
своу.
17. А ти када постиш, намажи главу своу, и лице свое уми,
18. Да те не виде уди где постиш, него Отац тво кои е у таности; и Отац
тво кои види тано, узвратие теби авно.
19. Не сабирате себи блага на земи, где моац и ра квари, и где лопови
поткопавау и краду;
20. Него сабирате себи блага на небу, где ни моац ни ра не квари, и где
лопови не поткопавау и не краду.
(Зач. 18).
21. ер где е благо ваше, онде е бити и срце ваше.
22. Светика тиелу е око. Ако, дакле, око твое буде здраво, све е тиело
твое свиетло бити.
23. Ако ли око твое кварно буде, све е тиело твое тамно бити. Ако е,
дакле, светлост коа е у теби тама, колика е тек тама!
24. Нико не може два господара служити; ер или е еднога мрзити, а
другога убити; или е се еднога држати, а другога презирати. Не можете
служити Богу и мамону.
25. Зато вам кажем: Не брините се душом своом, шта ете ести, или шта
ете пити; ни тиелом своим, у шта ете се оденути. Ние ли душа
претежниа од хране, и тиело од одиела?
26. Погледате на птице небеске како не сиу, нити жау, ни сабирау у
житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнии од
их?
27. А ко од вас бринуи се може придодати расту своме лакат едан?
28. И за одиело што се бринете? Погледате на кринове у поу како расту;
не труде се нити преду.
29. Али а вам кажем да се ни Соломон у сво слави своо не одену као едан
од их.
30. Па када траву у поу, коа данас есте а сутра се у пе баца, Бог тако
одиева; а камоли вас, маловерни?
(Зач. 19).
31. Не брините се, дакле, говореи: Шта емо ести, или шта емо пити, или
чиме емо се оденути?
32. ер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба
све ово.
33. Него иштите наприе Царство Божие и правду егову, и ово е вам се
све додати.
34. Не брините се, дакле, за сутра; ер сутра бринуе се за се. Доста е
сваком дану зла свога.
7 Кра Беседе на гори: О неосуивау ближих, чувау светие и
постоаности у молитви. О уским вратима и тиесном путу, о лажним
пророцима и о правом и лажном извршеу заповиести Христових.
(Зач. 20).
1. Не судите, да вам се не суди;
2. ер каквим судом судите, онаквим е вам се судити; и каквом мером
мерите, онаквом е вам се мерити.
3. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осеаш?
4. Или, како еш реи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога: а
ето брвно у оку твоме?
5. Лицемере, извади наприе брвно из ока свога, па еш онда видети
извадити трун из ока брата свога.
6. Не дате светие псима; нити бацате бисера своих пред свие, да их не
погазе ногама своим, и окренувши се не растргну вас.
7. Иштите, и дае вам се; тражите, и наи ете; куцате, и отворие вам се.
8. ер сваки кои иште, прима; и кои тражи, налази; и кои куца, отворие му
се.
9. Или кои е меу вама човек од кога ако син егов заиште хеба, камен
да му да?
10. Или ако рибе заиште, да му да змиу?
11. Када, дакле, ви, зли будуи, умиете даре добре давати деци своо,
колико е више Отац ваш небески дати добра онима кои му ишту?
(Зач. 21).
12. Све, дакле, што хоете да чине вама уди, тако чините и ви има: ер то
е Закон и Пророци.
13. Уите на уска врата; ер су широка врата и широк пут што воде у пропаст,
и много их има кои име иду.
14. ер су уска врата и тиесан пут што воде у живот, и мало их е кои га
налазе.
(Зач. 22).
15. Чувате се лажних пророка, кои вам долазе у одиелу овчием, а изнутра
су вуци грабиви.
16. По плодовима иховим познаете их. Еда ли се бере са тра гроже, или
са чичка смокве?
17. Тако свако добро дрво плодове добре раа, а зло дрво плодове зле раа.
18. Не може дрво добро плодове зле раати, ни дрво зло, плодове добре
раати.
19. Свако дрво кое не раа добра плода сиече се и у ога баца.
20. И тако, дакле, по плодовима иховим познаете их.
(Зач. 23).
21. Нее сваки кои ми говори: Господе, Господе, уи у Царство небеско; но
кои твори воу Оца моега кои е на небесима.
22. Многи е ми реи у она дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твое
пророковали, и твоим именом демоне изгонили, и твоим именом чудеса
многа творили?
23. И тада у им авно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви кои
чините безакое.
(Зач. 24).
24. Сваки, дакле, кои слуша ове риечи мое и извршуе их, упоредиу га са
човеком мудрим кои сазида куу своу на камену;
25. И удари дажд, и дооше воде, и дунуше ветрови, и навалише на куу
ону, и не паде; ер беше утемеена на камену.
26. А сваки кои слуша ове риечи мое и не извршуе их, бие сличан човеку
лудом кои сазида куу своу на пиеску;
27. И удари дажд, и дооше воде, и дунуше ветрови и ударише на куу ону,
и паде, а пад езин биаше страшан.
28. И када заврши Исус риечи ове, диваше се народ науци егово.
29. ер их учаше као она кои власт има, а не као кижевници и фарисеи.
8 О исцееу губавога, слуге капетановог, таште Петрове и других
болесника. О условима идеа за Христом. Стишавае буре на мору и
исцеее гадаринских бесомучника.
1. А кад сие са горе, за им пое мноштво народа.
2. И гле, дое губавац и клааше му се говореи: Господе, ако хоеш,
можеш ме очистити.
3. И пруживши руку Исус, дохвати га се говореи: Хоу, очисти се. И одмах
се очисти од губе свое.
4. И рече му Исус: Гледа, никоме не казу, него иди и покажи се свештенику,
и принеси дар кои е заповедио Мосе ради сведочанства има.
(Зач. 25).
5. А кад уе у Капернаум, приступи му капетан молеи га и говореи:
6. Господе, слуга мо лежи дома одузет, и страшно се мучи.
7. А Исус му рече: а у дои и исциелиу га.
8. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достоан да под кров мо уеш,
него само реци риеч, и оздравие слуга мо.
9. ер и а сам човек под влашу, и имам под собом вонике, па речем
едноме: иди, и иде: и другоме: дои, и дое; и слуги своме: учини то, и
учини.
10. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за им: Заиста вам кажем:
ни у Израиу толике вере не наох.
11. А кажем вам да е многи од истока и запада дои и сеше за трпезу с
Авраамом, и Исаком, и аковом у Царству небескоме;
12. А синови царства бие изгнани у таму накрау; онде е бити плач и
шкргут зуба.
13. А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави
слуга егов у та час.
(Зач. 26).
14. И дошавши Исус у дом Петров, виде ташту егову где лежи и грозница
е тресе.
15. И дотаче се руке ене, и пусти е ватра, и устаде и служаше му.
16. А када би вече, доведоше к ему бесомучних много, и изагна духове
риечу, и све болеснике исциели,
17. Да се испуни што е казао Исаиа пророк говореи: Он немои наше узе и
болести понесе.
18. А када виде Исус много народа око себе, заповеди да преу на ону
страну.
19. И приступивши едан кижевник рече му: Учитеу, ии у за тобом куд
год поеш.
20. Рече му Исус: Лисице имау аме и птице небеске гниезда, а Син
Човечии нема где главу заклонити.
21. А други од ученика егових рече му: Господе, допусти ми наприе да
одем и укопам оца своега.
22. А Исус му рече: Хаде за мном, а остави нека мртви укопавау свое мртве.
(Зач. 27).
23. И кад уе у лау, за им уоше ученици егови.
24. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лаа покри валовима; а он
спаваше.
25. И пришавши ученици егови, пробудише га говореи: Господе, спаси
нас, изгибосмо!
26. И рече им: Зашто сте страшиви, маловерни? Тада уставши заприети
ветровима и мору, и настаде тишина велика.
27. А уди се зачудише говореи: Ко е ова да га слушау и ветрови и море?
(Зач. 28).
28. А кад он дое на ону страну у зему гергесинску, сретоше га два
бесомучника, излазеи из гробова, тако опака да не могаше нико прои
путем оним.
29. И гле, повикаше говореи: Шта хоеш од нас, Исусе, Сине Божии? Зар си
дошао амо прие времена да нас мучиш?
30. А далеко од их пасиаше велико крдо свиа.
31. И демони га моаху говореи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у
крдо свиа.
32. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиа. И гле, навали
све крдо свиа са бриега у море, и утопише се у води.
33. А свиари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесомучнике.
34. И гле, сав град изие у сусрет Исусу; и видевши га, молише да оде из
иховог краа.
9 Исцеее одузетога. Позивае апостола Матеа. О грешницима,
покаау и посту. Васкрсее аирове кери, лиечее болесне жене,
двоице слиепаца и других. О жетви и посленицима.
(Зач. 29).
1. И ушавши у лау, прее и дое у сво град.
2. И гле, донесоше му одузетога кои лежаше на одру. И видевши Исус веру
ихову, рече одузетоме: Не бо се, чедо, опраштау ти се гриеси твои.
3. И гле, неки од кижевника рекоше у себи: Ова хули на Бога.
4. А Исус, видевши помисли ихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима
своим?
5. ер шта е лакше, реи: Опраштау ти се гриеси; или реи: Устани и ходи?
6. Али да знате да власт има Син Човечии на земи опраштати гриехе; тада
рече одузетоме: Устани, узми одар сво и иди дому своме.
7. И уставши отиде дому своме.
8. А народ видевши задиви се и прослави Бога, кои е дао такву власт
удима.
(Зач. 30).
9. И одлазеи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену
Матеа, и рече му: Хаде за мном. И уставши отиде за им.
10. И кад еаше у куи, гле, многи цариници и грешници дооше и еаху са
Исусом и са ученицима еговим.
11. И видевши то, фарисеи рекоше ученицима еговим: Зашто са
цариницима и грешницима учите ваш еде и пие?
12. А Исус чувши рече им: Не требау здрави екара него болесни.
13. Него идите и научите се шта значи: Милост хоу, а не жртвоприношее.
ер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покаае.
(Зач. 31).
14. Тада му приступише ученици ованови говореи: Зашто ми и фарисеи
постимо много, а ученици твои не посте?
15. А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док е са има женик?
Него е дои дани када е бити отет од их женик, и онда е постити.
16. ер нико не мее нову закрпу на стару хаину; ер е закрпа одадриети
од хаине, и гора е рупа бити.
17. Нити се сипа вино ново у мехове старе; иначе се продру мехови а вино
се пролие, и мехови пропадну. Него се сипа вино ново у мехове нове, и
обое се сачува.
(Зач. 32).
18. Док он тако говораше има, гле, кнез едан дое и клааше му се
говореи: Ки моа сад умрие; него дои и стави на у руку своу, и
оживее.
19. И уставши Исус пое за им, и ученици егови.
20. И гле, жена коа е дванаест година боловала од течеа крви приступи
састраг и дохвати се скута хаине егове.
21. ер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаине егове, оздравиу.
22. А Исус, обазревши се и видевши е, рече: Не бо се, кери, вера твоа
спасла те е. И оздрави жена од онога часa
23. И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и народ ускомешан,
рече им:
24. Одступите, ер девока ние умрла, него спава. И подсмиеваху му се.
25. А кад истера народ. уе и ухвати е за руку, и устаде девока.
26. И пронесе се глас о овоме по сво земи оно.
(Зач. 33).
27. А кад е Исус одлазио оданде, за им иаху два слиепца вичуи и
говореи: Помилу нас, сине Давидов!
28. А када дое у куу, приступише му слиепци, и рече им Исус: Веруете ли
да могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.
29. Тада се дохвати очиу ихових говореи: По вери вашо нека вам буде.
30. И отворише им се очи. И заприети им Исус говореи: Гледате да нико не
дозна!
31. А они изишавши, разгласише га по сво земи оно.
32. Када пак они излажаху, гле, доведоше му човека ниема и бесомучна.
33. И пошто изагна демона, проговори ниеми. И диваше се народ говореи:
Никада се то ние видело у Израиу.
34. А фарисеи говораху: Помоу кнеза демонског изгони демоне.
35. И прохоаше Исус по свим градовима и селима учеи по синагогама
иховим и проповиедауи еванее о Царству, и исцеууи сваку болест
и сваку немо у народу.
(Зач. 34).
36. А гледауи мноштво народа, сажали се на их, ер биаху сметени и
напуштени као овце без пастира.
37. Тада рече ученицима своим: Жетве е много, а посленика мало.
38. Молите се стога господару жетве да изведе посленике на жетву своу.
10 Имена Дванаесторице апостола. Давае власти и упутстава
апостолима и предсказивае страдаа због еванеа.
1. И дозвавши своих дванаест ученика, даде им власт над духовима
нечистим да их изгоне, и да исцеуу од сваке болести и сваке немои.
2. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, кои се зове Петар, и
Андре брат егов; аков Зеведеев и ован брат егов;
3. Филип и Вартоломе; Тома и Мате цариник; аков Алфеев и Леве
прозвани Таде;
4. Симон Кананит и уда Искариотски, кои га и издаде.
5. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповеди им говореи: На пут
незнабожаца не идите, и у град самарански не улазите.
6. Него идите наприе изгубеним овцама дома Израиева!
7. И ходеи проповиедате и казуте да се приближило Царство небеско.
8. Болесне исцеуте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на
дар сте добили, на дар и даите.
(Зач. 35).
9. Не носите злата ни сребра, ни бакра у поасима своим,
10. Ни торбе на пут, ни двие хаине, ни обуе, ни штапа; ер е посленик
достоан хране свое.
11. А кад у кои град или село уете, испитате ко е у ему достоан и онде
останите док не изиете.
12. А улазеи у куу, поздравите е говореи: Мир дому овоме!
13. И ако буде куа достона, нека дое мир ваш на у; а ако ли не буде
достона, нека се мир ваш вама врати.
14. Ако вас ко не прими нити послуша риечи ваше, излазеи из куе, или из
града онога, отресите прах са ногу своих.
15. Заиста вам кажем: Лакше е бити земи содомско и гоморско у дан Суда
неголи граду ономе.
(Зач. 36).
16. Ето, а вас шаем као овце меу вукове. Будите, дакле, мудри као змие и
безазлени као голубови!
17. А чувате се од уди: ер е вас предати судовима, и по синагогама
своим туи е вас.
18. И пред старешине и цареве изводие вас мене ради за сведочанство
има и незнабошцима.
19. А кад вас предаду, не брините се како ете или шта ете говорити; ер е
вам се у она час дати шта ете казати.
20. ер неете ви говорити, него е Дух Оца вашега говорити из вас.
21. А предае брат брата на смрт и отац сина; и устае деца на родитее и
побие их.
22. И сви е вас мрзити због имена мога; али кои претрпи до краа та е се
спасти.
(Зач. 37).
23. А кад вас потерау у едном граду, бежите у други. ер заиста вам
кажем: Неете обии градова Израиевих док не дое Син Човечии.
24. Нема ученика изнад учитеа своега ни слуге изнад господара своега.
25. Доста е ученику да буде као учите егов и слуги као господар егов.
Ако су домаина назвали Веелзевулом, колико е прие домае егове?
26. Не боте их се, дакле; ер нема ништа сакривено што се нее открити, ни
тано што се нее дознати.
27. Што вам говорим у тами, казуте на видику; и што вам се шапе на уши,
проповиедате са кровова.
28. И не боте се оних кои убиау тиело, а душу не могу убити; него се више
боте онога кои може и душу и тиело погубити у паклу.
29. Не продау ли се два врапца за едан новчи? Па ни едан од их не
падне на зему без Оца вашега.
30. А вама е и коса на глави сва изброана.
31. Не боте се, дакле; ви сте бои од много врабаца.
(Зач. 38).
32. Сваки кои призна мене пред удима, признау и а ега пред Оцем
своим кои е на небесима.
33. А ко се одрекне мене пред удима, одреи у се и а ега пред Оцем
своим кои е на небесима.
34. Не мислите да сам дошао да донесем мир на зему; нисам дошао да
донесем мир него мач.
35. ер сам дошао да раставим човека од оца еговог и кер од матере
езине и снаху од свекрве езине.
36. И неприатеи човеку постае домаи егови.
(Зач. 39).
37. Кои уби оца или матер вема него мене, ние мене достоан; и кои
уби сина или кер вема него мене, ние мене достоан.
38. И кои не узме крст сво и не пое за мном, ние мене достоан.
39. Кои чува живот сво, изгубие га, а кои изгуби живот сво мене ради,
наи е га.
40. Кои вас прима, мене прима; а кои прима мене, прима Онога кои ме е
послао.
41. Кои прима пророка у име пророчко, плату пророчку примие; и кои
прима праведника у име праведничко, плату праведничку примие.
42. И ако неко напои еднога од ових малих само чашом студене воде у име
ученичко, заиста вам кажем, нее му плата пропасти.
11 Изасланство ована Крститеа и сведочанство Исусово о ему.
Приета непокааним галилеским градовима. Прославае Бога
Оца. Позив уморнима и натоваренима.
1. И када заврши Исус заповиести Дванаесторици ученика своих, отиде
оданде да учи и проповиеда по градовима иховим.
(Зач. 40).
2. А ован, чувши у тамници дела Христова, посла двоицу од ученика
своих.
3. И рече му: еси ли ти Она што е дои, или другога да чекамо?
4. А Исус одговарауи рече им: Идите и авите овану ово што чуете и
видите:
5. Слиепи прогледау и хроми ходе, губави се чисте и глухи чуу, мртви
устау и сиромашнима се проповиеда еванее.
6. И благо ономе кои се не саблазни о мене.
7. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о овану: Шта сте изишли
да видите у пустии? Трску коу повиа ветар?
8. Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаине обучена? Ето, кои
меке хаине носе по царским су дворовима.
9. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од
пророка.
10. ер он е та о коем е писано: Ето, а шаем анела свога пред лицем
твоим, кои е приправити пут тво пред тобом.
11. Заиста вам кажем: Меу роенима од жена ние се поавио веи од ована
Крститеа; а намаи у Царству небескоме веи е од ега.
12. А од времена ована Крститеа до сада Царство небеско с напором се
осваа, и подвижници га задобиау.
13. ер су сви Пророци и Закон прорицали до ована.
14. И ако хоете веровати, он е Илиа што е дои.
15. Ко има уши да чуе, нека чуе!
(Зач. 41).
16. Али са киме у упоредити род ова? Сличан е деци коа седе по
трговима и довикуу друговима своим говореи:
17. Свирасмо вам. и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте.
18. ер дое ован, кои нити еде нити пие, а они кажу: аво е у ему.
19. Дое Син Човечии, кои и еде и пие, а они кажу: Гле човека изелице
и винопие, друга цариницима и грешницима. И би оправдана премудрост од
деце езине.
(Зач. 42).
20. Тада поче Исус корити градове у коима су се догодила многа чудеса
егова, што се не покааше:
21. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! ер да су у Тиру и Сидону
била чудеса коа су се у вама догодила, давно би се у вреи и пепелу
покаали.
22. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше е бити у дан Суда него вама.
23. И ти, Капернауме, кои си се до неба подигао, до пакла еш сии; ер да
су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана
данашега.
24. Али вам кажем да е земи содомско лакше бити у дан Суда него теби.
25. У то вриеме одговори Исус, и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и
земе, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.
26. Да, Оче, ер е тако била блага воа твоа.
(Зач. 43).
27. Све е мени предао Отац мо, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна
до Син, и ако Син хое коме открити.
28. Ходите к мени сви кои сте уморни и натоварени и а у вас одморити.
29. Узмите арам мо на себе и научите се од мене; ер сам а кротак и смирен
срцем, и наи ете поко душама своим.
30. ер арам е мо благ, и бреме е мое лако.
12 О тргау класа у суботу. Лиечее сухоруког. Испуее
пророштва о Слуги Господем. Исцеее бесомучнога. О хули на
Духа Светога и знаку пророка оне. Мати и браа Исусова.
(Зач. 44).
1. У то вриеме иаше Исус у суботу кроз усеве; а ученици егови
огладеше и почеше тргати класе и ести.
2. А фарисеи видевши то рекоше му: Гле, ученици твои чине што не ваа
чинити у суботу.
3. А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладе, он и кои
биаху с им?
4. Како уе у дом Божии и хебове предложеа поеде, кое ние ваало
ести ему ни онима што су били с им, него само свештеницима.
5. Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу
обесвеуу, па нису криви?
6. А а вам кажем да е овде веи од храма.
7. Кад бисте пак знали шта е то: Милост хоу а не жртвоприношее, не
бисте осуивали невине.
8. ер е Син Човечии господар и суботе.
(Зач. 45).
9. И отишавши оданде, дое у синагогу ихову.
10. И гле, ту биаше човек са руком сухом; и запиташе га говореи: Ваа ли
суботом лиечити? да би га оптужили.
11. А он им рече: Кои е меу вама човек кои има овцу едну, па ако она у
суботу упадне у аму, да е нее узети и извадити?
12. А колико ли е човек претежнии од овце? Дакле, ваа суботом добро
чинити.
13. Тада рече човеку: Пружи руку своу. И пружи. И постаде здрава као и
друга.
(Зач. 46).
14. А фарисеи изишавши одржаше виеае против ега како да га погубе.
Но Исус, дознавши то, уклони се оданде.
15. И за им иаше народ многи, и исциели их све,
16. И заприети им да га не разглашуу;
17. Да се испуни што е речено преко Исаие пророка. кои говори:
18. Гле, слуга мо, коега изабрах, убени мо, кои е по вои душе мое:
метнуу Дух сво на ега, и суд незнабошцима авие.
19. Нее се сваати ни викати, нити е ко чути по трговима гласа егова.
20. Трску стучену нее преломити и жижак тиауи нее угасити докле не
доведе правду до победе.
21. И у име егово уздае се народи.
22. Тада му доведоше бесомучног кои беше слиеп и нием; и исциели га
тако да слиепи и ниеми прогледа и проговори.
23. И диваше се сав народ говореи: Ние ли ово Син Давидов?
24. А фарисеи чувши то рекоше: Ова другачие не изгони демоне до помоу
Веелзевула, кнеза демонског.
25. А Исус, знауи мисли ихове, рече им: Свако царство кое се раздиели
само у себи, опустее; и сваки град или дом кои се раздиели сам у себи,
нее се одржати.
26. И ако сатана сатану изгони, сам се у себи раздиелио; како е, дакле,
опстати царство егово?
27. А ако а помоу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чиом помоу
изгоне? Зато е вам они бити судие.
28. А ако ли а Духом Божиим изгоним демоне, онда е дошло к вама Царство
Божие.
29. Или како може ко уи у куу акога и покуанство егово отети, ако
наприе не свеже акога? и онда е куу егову оплиенити.
(Зач. 47).
30. Кои ние са мном, против мене е; и кои не сабира са мном, расипа.
31. Зато вам кажем: Сваки гриех и хула опростие се удима, а хула на
Духа Светога нее се опростити удима.
32. И ако рече ко риеч против Сина Човечиега, опростие му се; а кои
рече против Духа Светога, нее му се опростити ни у овоме виеку ни у
будуем.
33. Или усадите добро дрво, и род егов бие добар, или усадите раво
дрво, и род егов бие рав; ер се по роду дрво познае.
34. Породи аспидини, како можете добро говорити, када сте зли? ер од
сувишка срца уста говоре.
35. Добар човек из добре ризнице износи добро; а зао човек из зле ризнице
износи зло.
36. А а вам кажем, да е за сваку празну риеч коу рекну уди дати одговор
у дан Суда.
37. ер еш због своих риечи бити оправдан и због своих риечи бити
осуен.
(Зач. 48).
38. Тада одговорише неки од кижевника и фарисеа говореи: Учитеу,
хоемо од тебе знак да видимо.
39. А он одговарауи рече им: Род зли и преуботворни тражи знак; и нее
му се дати знак осим знака оне пророка.
40. ер као што е она био у утроби китово три дана и три нои, тако е и
Син Човечии бити у срцу земе три дана и три нои.
41. Ниневани е устати на Суд са родом овим, и осудие га; ер се покааше
ониним проповиедаем; а гле, овде е веи од оне.
42. Царица ужна устае на Суд са родом овим, и осудие га; ер она дое с
краа земе да слуша премудрост Соломонову; а гле, овде е веи од
Соломона.
43. А кад нечисти дух изие из човека, иде кроз безводна места тражеи
покоа, и не налази.
44. Онда каже: Да се вратим у дом сво откуда сам изишао; и дошавши нае
празан, пометен и украшен.
45. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши
борави онде; и буде потое горе човеку ономе од првога. Тако е бити и
овоме роду зломе.
(Зач. 49).
46. Док он ош говораше народу, гле, мати и браа егова стааху напоу
тражеи да говоре с име.
47. И неко му рече: Ево мати твоа и браа твоа стое напоу, тражеи да
говоре с тобом.
48. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко е мати моа, и ко су браа
моа?
49. И пруживши руку своу на ученике свое, рече: Ево мати моа и браа
моа.
50. ер ко изврши воу Оца моега кои е на небесима, та е брат мо и
сестра и мати.
13 Приче о Царству небеском: о сиачу и семену; о пшеници и
кукоу; о зрну горушичном; о квасцу; о сакривеном благу; о трговцу
бисера; о мрежи. Исус презрен у постобини своо.
1. А онога дана, изишавши Исус из куе, сеаше кра мора.
2. И сабра се око ега народ многи, тако да е морао уи у лау и сести; а
народ сав стааше на обали.
(Зач. 50).
3. И он им казива много у причама говореи: Гле, изие сиач да сие.
4. И кад сиаше, една зрна падоше покра пута, и дооше птице и позобаше
их.
5. А друга падоше на каменита места, где не биаше много земе, и одмах
изникоше, ер не биаше зема дубока.
6. И кад обаса сунце, увенуше; и будуи да немаху жила, посахнуше.
7. А друга падоше у тре, и нарасте тре и подави их.
8. А друга падоше на зему добру, и доношаху род, едно по сто а едно по
шездесет, а едно по тридесет.
9. Ко има уши да чуе, нека чуе!
(Зач. 51).
10. И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама?
11. А он одговарауи рече им: Зато што е вама дано да знате тане Царства
небескога, а има ние дано.
12. ер ко има, дае му се, и претеи е му; а ко нема, узее му се и оно што
има.
13. Зато им говорим у причама, ер гледауи не виде, и слушауи не чуу,
нити разумиу.
14. И испуава се на има пророштво Исаиино, кое говори: Ушима ете
чути, и неете разумети; и очима ете гледати, и неете видети!
15. ер е отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чуу, и очима своим
зажмурише да како очима не виде, и ушима не чуу, и срцем не разумиу, и
не обрате се да их исциелим.
16. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чуу.
17. ер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници жеели видети
што ви видите, а не видеше; и чути што ви чуете, и не чуше.
18. Ви пак чуте причу о сиачу!
19. Свакоме кои слуша риеч о Царству и не разумие, долази нечастиви и
краде посиано у срцу еговом; то е оно поред пута посиано.
20. А на камениту месту посиано, то е кои слуша риеч и одмах е с
радошу прима,
21. Али нема кориена у себи, него е непостоан, па кад буде до невое или
га потерау због риечи, одмах се саблазни.
22. А посиано у тру, то е кои слуша риеч, но брига овога свиета и
превара богатства загуше риеч и без рода остане.
23. А посиано на добро земи, то е кои слуша риеч и разумие, кои,
дакле, и род раа, и доноси едан по сто, а едан по шездесет, а едан по
тридесет.
(Зач. 52).
24. Другу причу каза им говореи: Царство небеско е као човек што посиа
добро семе на иви своо.
25. А кад уди поспаше, дое егов неприате и посиа куко по пшеници,
па отиде.
26. А када ниче усев и род донесе, онда се показа куко.
27. Тада дооше слуге домаинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро
семе сиао на иви своо? Откуда, дакле, куко?
28. А он им рече: Неприате човек то учини. А слуге му рекоше: Хоеш ли,
дакле, да идемо да га почупамо?
29. А он рече: Не, да не би чупауи куко почупали заедно с име и
пшеницу.
30. Оставите нека расте обое заедно до жетве; а у вриеме жетве реи у
жетеоцима: Саберите наприе куко и свежите га у снопе да се сажеже, а
пшеницу одвезите у житницу моу.
(Зач. 53).
31. Другу причу каза им говореи: Царство небеско е као зрно горушично
кое узме човек и посие на иви своо.
32. Оно е, истина, намае од свиу семена, али кад узрасте, вее е од
свега повра, и буде дрво да птице небеске долазе и настауу се на гранама
еговим.
33. Другу причу каза им: Царство небеско е као квасац кои узме жена и
метне у три копае брашна док све не ускисне.
34. Све ово у причама говори Исус удима, и без прича ништа им не
говораше.
35. Да се испуни што е речено преко пророка кои говори: Отвориу у
причама уста своа, исказау сакривено од постаа свиета.
36. Тада отпусти Исус народ, и дое у куу.
(Зач. 54).
И приступише му ученици егови говореи: Протумачи нам причу о кукоу
на иви.
37. А он одговарауи рече им: Кои сие добро семе, то е Син Човечии;
38. А ива е свиет; а добро семе синови су Царства, а куко синови су зла.
39. А неприате кои га е посиао есте аво; а жетва е свршетак виека, а
жетеоци су анели.
40. Као што се, дакле, куко сабира и огем сажиже, тако е бити на
посетку овога виека.
41. Послае Син Човечии анеле свое, и сабрае из царства егова све
саблазни и оне кои чине безакое.
42. И бацие их у пе огену; онде е бити плач и шкргут зуба.
43. Тада е се праведници засати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши
да чуе, нека чуе!
(Зач. 55).
44. ош е Царство небеско као благо сакривено у поу, кое нашавши,
човек сакри и од радости свое отиде и све што има продаде и купи пое
оно.
45. ош е Царство небеско као човек трговац кои тражи добра бисера.
46. Па кад нае едно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што
имаше и купи га.
47. ош е Царство небеско као мрежа коа се баци у море и сабере рибе од
сваке врсте.
48. Кад се напуни, извуку е на обалу и, поседавши, изаберу добре у судове,
а лоше избаце напое.
49. Тако е бити на свршетку виека: изии е анели и одлучие зле од
праведних,
50. И бацие их у пе огену; онде е бити плач и шкргут зуба.
51. Рече им Исус: Разумиете ли све ово? Рекоше му: Да, Господе!
52. А он им рече: Зато е сваки кижевник кои се научио Царству небескоме
као домаин кои износи из ризнице свое ново и старо.
(Зач. 56).
53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54. И дошавши у постобину своу, учаше их у синагоги ихово тако да му се
диваху и говораху: Откуд овоме премудрост ова и мои?
55. Ние ли ово дрводеин син? Не зове ли се мати егова Мариа, и браа
егова аков и осиа и Симон и уда?
56. И сестре егове нису ли све код нас? Откуд ему све ово?
57. И саблажаваху се о ега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим
у постобини своо и у дому своме.
58. И не учини онде чудеса многа због невера ихова.
14 Погубее ована Крститеа. Исус умножава хебове, иде по
мору, исцеуе болесника у Генисарету.
(Зач. 57).
1. У то вриеме дое глас до Ирода четверовласника о Исусу.
2. И рече слугама своим: То е ован Крстите, он устаде из мртвих, и зато
чини чудеса.
3. ер Ирод ухвати ована, свеза га и баци у тамницу због Иродиаде, жене
Филипа брата свога;
4. ер му ован говораше: не можеш ти у имати.
5. И хтеде да га убие, али се побоа народа; ер га држаху за пророка.
6. А кад биаше дан роеа Иродова, игра ки Иродиадина пред има и
угоди Ироду.
7. Зато са заклетвом обеа о дати што год заиште.
8. А она, наговорена од матере свое, рече: Да ми овде на таиру главу
ована Крститеа.
9. И сневесели се цар; али због заклетве и оних кои се гошаху с им,
заповеди дати о.
10. И посла те посекоше ована у тамници.
11. И донесоше главу егову на таиру, и дадоше девоци и однесе е
матери своо.
12. И дошавши ученици егови, узеше тиело егово и сахранише га; и
дооше те авише Исусу.
13. И чувши Исус, отиде оданде лаом у пусто место насамо. А када то чу
народ, пое за им пешице из градова.
(Зач. 58).
14. И изишавши Исус виде многи народ, и сажали се на их, и исциели
болеснике ихове.
15. А пред вече приступише му ученици егови говореи: Овде е пусто
место, а ве е доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подате им ви нека еду.
17. А они му рекоше: Немамо овде до само пет хебова и двие рибе.
18. А он рече: Донесите их мени овамо.
19. И заповеди народу да поседау по трави, па узе оних пет хебова и
двие рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде
ученицима, а ученици народу.
20. И едоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест
котарица пуних.
21. А оних што су ели беше уди око пет хиада, осим жена и деце.
(Зач. 59).
22. И одмах принуди Исус ученике свое да уу у лау и иду прие ега на
ону страну док он отпусти народ.
23. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и
биаше онде сам.
24. А лаа беше ве насред мора, угрожена од валова, ер биаше противан
ветар.
25. А у четврту стражу нои отиде к има Исус ходеи по мору.
26. И видевши га ученици где иде по мору, узнемирише се говореи: То е
утвара; и од страха повикаше.
27. А Исус им одмах рече говореи: Не боте се, а сам, не плашите се!
28. А Петар одговарауи рече му: Господе, ако си ти, реци ми да доем теби
по води.
29. А он рече: Ходи! И изишавши из лае, Петар иаше по води да дое
Исусу.
30. Но видеи ак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говореи:
Господе, спаси ме!
31. И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловерни, зашто
посума?
32. И кад уоше у лау, преста ветар.
33. А они у лаи приступише и поклонише му се говореи: Ваистину си ти
Син Божии.
34. И прешавши дооше у зему генисаретску.
(Зач. 60).
35. И познавши га уди из онога места, послаше по сво оно околини, и
донесоше му све болеснике.
36. И моаху га да се само дотакну скута од хаине егове; и кои се
дотакоше оздравише.
15 Христос изобличава фарисее за ихова удска предаа. Шта
погани човека. Вера жене Хананеке. Лиечее многих болесника.
Друго умножее хебова.
1. Тада приступише Исусу кижевници и фарисеи од ерусалима говореи:
2. Зашто ученици твои преступау предае старих? ер не умивау руке свое
када хеб еду.
3. А он одговарауи рече им: Зашто и ви преступате заповиест Божиу за
предае свое?
4. ер Бог заповеди говореи: Пошту оца и матер; и кои ружи оца или
матер смру да умре.
5. А ви кажете: Ако кои рече оцу или матери: прилог е оно чиме бих ти а
могао помои;
6. Може и да не поштуе оца свога и матер. И укидосте заповиест Божиу за
предае свое.
7. Лицемери, добро е за вас пророковао Исаиа говореи:
8. Приближава ми се народ ова устима своим и уснама ме поштуе, а срце им
е далеко од мене.
9. Но узалуд ме поштуу учеи наукама и заповиестима удским.
10. И дозвавши народ, рече им: Слушате и разумите.
11. Не погани човека што улази у уста: него што излази из уста оно погани
човека.
(Зач. 61).
12. Тада приступише ученици егови и рекоше му: Знаш ли да фарисеи,
чувши ту риеч, саблазнише се?
13. А он одговарауи рече: Свако дрво кое ние усадио Отац мо небески,
искориение се.
14. Оставите их, слиепи су вои слиепима; а слиепи слиепога ако води,
оба е у аму пасти.
15. А Петар одговарауи рече му: Растумачи нам причу ову.
16. А Исус рече: Еда ли сте и ви ош неразумни?
17. Зар ош не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацуе се
напое?
18. А што излази из уста излази из срца, и оно погани човека.
19. ер из срца излазе зле помисли, убиства, преубе, блуд, крае, лажна
сведочеа, хуле.
20. И ово е што погани човека, а неумивеним рукама ести не погани
човека.
(Зач. 62).
21. И изишавши оданде Исус отиде у краеве тирске и сидонске.
22. И гле, жена Хананека изие из оних краева и повика му говореи:
Помилу ме, Господе, сине Давидов, кер моу много мучи аво!
23. А он о не одговори ни риечи. И приступивши ученици егови моаху га
говореи: Отпусти е, ер виче за нама.
24. А он одговарауи рече: а сам послан само изгубеним овцама дома
Израиева.
25. А она приступивши поклони му се говореи: Господе, помози ми!
26. А он одговарауи рече: Ние добро узети хеб од деце и бацити псима.
27. А она рече: Да, Господе! али и пси еду од мрва што падау са трпезе
господара ихових.
28. Тада одговори Исус и рече о: О жено, велика е вера твоа; нека ти
буде како хоеш! И оздрави ки ена од онога часа.
(Зач. 63).
29. И отишавши Исус оданде, дое мору Галилеском, и попевши се на гору,
седе онде.
30. И приступи му народ многи кои имаше са собом хроме, слиепе, ниеме,
богае и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исциели их,
31. Тако да се народ диваше, видеи глуве где чуу, ниеме где говоре,
богае исциеене, хроме где иду, слиепе где гледау; и хвалише Бога
Израиева.
(Зач. 64).
32. А Исус дозвавши ученике свое рече: Жао ми е народа, ер ве три дана
стое код мене и немау шта ести; а нисам рад отпустити их гладне да не
малакшу на путу.
33. И рекоше му ученици егови: Откуда нам у пустии толико хеба да се
насити толики народ?
34. И рече им Исус: Колико хебова имате? А они рекоше: седам, и мало
рибица.
35. И заповеди народу да поседау по земи.
36. И узевши оних седам хебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде
ученицима своим, а ученици народу.
37. И едоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам
котарица пуних.
38. А оних што су ели биаше четири хиаде уди, осим жена и деце.
39. И отпустивши народ, уе у лау и дое у краеве магдалске.
16 Тражее знака с неба. О квасцу фарисеском и садукеском.
Петрово исповиедае Христа као Сина Божиег. Исусов наговешта о
страдау, смрти и васкрсеу. О идеу за Христом и ношеу крста.
(Зач. 65).
1. И приступивши фарисеи и садукеи кушауи га искаху да им покаже знак
са неба.
2. А он одговарауи рече им: Увече говорите: бие ведро, ер е небо
црвено.
3. И уутру: данас е бити непогода, ер е небо црвено и мутно. Лицемери,
лице небеско умиете распознавати, а знаке времена не можете?
4. Род зли и преуботворни тражи знак, и нее му се дати знак осим знака
оне пророка. И оставивши их отиде.
5. И ученици егови полазеи на ону страну, заборавише узети хеба.
(Зач. 66).
6. А Исус им рече: Пазите и чувате се квасца фарисеског и садукеског.
7. А они помишаху у себи говореи: То е што нисмо хеба узели.
8. А Исус разумевши рече им: Шта помишате у себи, маловерни, што нисте
хеба узели?
9. Зар ош не разумиете, нити памтите пет хебова на пет хиада, и колико
котарица накуписте?
10. Ни оних седам хебова на четири хиаде, и колико котарица накуписте?
11. Како не разумиете да вам не рекох за хебове, него да се чувате квасца
фарисеског и садукеског?
12. Тада разумиеше да не рече да се чувау квасца хебнога, него науке
фарисеске и садукеске.
(Зач. 67).
13. А када дое Исус у краеве Кесарие Филипове, запита ученике свое
говореи: Шта о мени говоре уди ко е Син Човечии?
14. А они рекоше: едни говоре да си ован Крстите, други да си Илиа,
други опет еремиа, или кои од пророка.
15. Рече им Исус: А ви шта велите ко сам а?
16. А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.
17. А Исус одговарауи рече му: Блажен си, Симоне, сине онин! ер тиело и
крв не открише ти то, него Отац мо кои е на небесима.
18. А и а теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидау Цркву своу,
и врата пакла нее е надвладати.
19. И дау ти кучеве Царства небескога: и што свежеш на земи бие
свезано на небесима; и што раздриешиш на земи бие раздриешено на
небесима.
(Зач. 68).
20. Тада заприети ученицима своим да ником не казуу да е он Исус
Христос.
21. Од тада поче Исус казивати ученицима своим да ему ваа ии у
ерусалим, и много пострадати од старешина и првосвештеника и
кижевника, и убиен бити, и треи дан да е устати.
22. И узевши га Петар поче га одвраати говореи: Боже сачува, Господе! то
нее бити од тебе!
23. А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, ер
не мислиш што е Божие него што е удско.
(Зач. 69).
24. Тада Исус рече ученицима своим: Ако хое ко за мном ии, нека се
одрекне себе, и узме крст сво и за мном иде.
25. ер ко хое живот сво да сачува, изгубие га; а ако ко изгуби живот сво
мене ради, наи е га.
26. ер каква е корист човеку ако сав свиет задобие а души своо науди?
Или какав е откуп дати човек за душу своу?
27. ер е дои Син Човечии у слави Оца своега са анелима своим, и тада
е узвратити свакоме по делима еговим.
28. Заиста вам кажем: Има неких меу вама што стое овде кои нее окусити
смрти док не виде Сина Човечиега где долази у Царству своме.
17 Преображее Христово. Исцеее бесомучнога дечака. Мо
вере. Друго предсказивае страдаа, смрти и васкрсеа. Порез
храму.
(Зач. 70).
1. И послие шест дана узе Исус Петра и акова и ована, брата егова, и
изведе их на гору високу саме.
2. И преобрази се пред има, и засиа се лице егово као сунце, а хаине
егове постадоше биеле као светлост.
3. И гле, авише им се Мосе и Илиа кои с им говораху.
4. А Петар одговарауи рече Исусу: Господе, добро нам е овде бити; ако
хоеш да начинимо овде три сенице: теби едну, и Мосеу едну, и едну
Илии.
5. Док он ош говораше, гле, облак саан заклони их, и гле, глас из облака
кои говори: Ово е Син мо убени, кои е по моо вои; ега слушате.
6. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.
7. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не боте се.
8. А они, подигнувши очи свое, никога не видеше до Исуса сама.
9. И када силажаху са горе, заповеди им Исус говореи: Ником не казуте
што сте видели док Син Човечии из мртвих не васкрсне.
(Зач. 71).
10. И запиташе га ученици егови говореи: Зашто, дакле, кижевници
кажу да Илиа наприе треба да дое?
11. А Исус одговарауи рече им: Илиа е заиста дои наприе и уредити
све.
12. Али кажем вам да е Илиа ве дошао, и не познаше га, него учинише с
име што хтедоше; тако е и Син Човечии пострадати од их.
13. Тада разумеше ученици да им рече за ована Крститеа.
(Зач. 72).
14. И када дооше народу, приступи му човек и паде на коена пред им
говореи:
15. Господе, помилу сина моега, ер е месечар и мучи се уто; ер много
пута пада у ватру, и много пута у воду.
16. И доведох га ученицима твоим и не могоше га исциелити.
17. А Исус одговарауи рече: O роде неверни и покварени! Докле у бити с
вама? Докле у вас трпети? Доведите ми га амо.
18. И заприети му Исус; и демон изие из ега; и оздрави момче од онога
часа.
19. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не
могосмо изгнати?
20. А Исус им рече: За неверовае ваше. ер заиста вам кажем: Ако имате
вере колико зрно горушично, реи ете гори ово: преи одавде тамо, и
преи е, и ништа вам нее бити немогуе.
21. А ова се род не изгони осим молитвом и постом.
22. А кад су ходили по Галилеи, рече им Исус: Син Човечии бие предан у
руке удске:
23. И убие га, и треи дан устае. И веома се ожалостише.
(Зач. 73).
24. А када дооше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и
рекоше: Зар учите ваш не дае дидрахме?
25. Петар рече: Дае. И кад уе у куу, претече га Исус говореи: Шта
мислиш, Симоне? Цареви земаски од кога узимау порез или царину, од
своих синова или од туих?
26. Рече му Петар: Од туих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобоени.
27. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коу рибу прву
ухватиш, узми е; и кад о отвориш уста, наи еш статир: узми га те им
пода за мене и за себе.
18 Навеи у Царству небеском. О саблазни. Прича о изгубено овци.
Црквени начин исправаа ближег. Мо апостолске власти; о
заедничко молитви и праштау. Прича о немилосрдном слуги.
(Зач. 74).
1. У она час приступише ученици Исусу говореи: Ко е. дакле, навеи у
Царству небескоме?
2. И дозва Исус диете, и постави га меу их,
3. И рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца,
неете уи у Царство небеско.
4. Кои се, дакле, понизи као диете ово, она е навеи у Царству нсбеском.
5. И кои прими едно такво диете у име мое, мене прима.
6. А кои саблазни еднога од ових малих кои веруу у мене, бое би му
било да се обеси камен воденички о врат егов, и да потоне у дубину
морску.
7. Тешко свиету од саблазни; ер потребно е да доу саблазни, али тешко
човеку оном кроз кога долази саблазан.
8. Ако ли те рука твоа или нога твоа саблажава, одсиеци е и баци од
себе; бое ти е уи у живот хрому или касту него да имаш двие руке или
двие ноге, а да те баце у ога вечни.
9. И ако те око твое саблажава, извади га и баци од себе: бое ти е с
едним оком у живот уи него да имаш два ока, а да те баце у пакао огени.
(Зач. 75).
10. Гледате да не презрете еднога од малих ових; ер вам кажем да анели
ихови на небесима стално гледау лице Оца мога небескога.
11. ер Син Човечии дое да спасе изгубено.
12. Шта вам се чини? Ако неки човек има сто оваца па залута една од их,
не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу?
13. И ако се догоди да е нае, заиста вам кажем да се о радуе више него
оним деведесет и девет што нису залутале.
14. Тако ние воа Оца вашега небескога да пропадне едан од ових малих.
15. Ако ли ти згреши брат тво, иди и покара га насамо; ако те послуша,
добио си брата своега.
16. Ако ли те не послуша, узми са собом ош еднога или двоицу да на устима
два или три сведока остане свака риеч.
17. Ако ли их не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека
ти буде као незнабожац и цариник.
(Зач. 76).
18. Заиста вам кажем: Што год свежете на земи бие свезано на небу, и
што год раздриешите на земи бие раздриешено на небу.
19. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земи у било коо
ствари за коу се узмоле, дае им Отац мо кои е на небесима.
20. ер где су два или три сабрана у име мое, онде сам и а меу има.
21. Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми згриеши
брат мо, да му опростим? До седам ли пута?
22. Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам.
(Зач. 77).
23. Зато е Царство небеско слично човеку цару, кои хтеде да се прорачуна
са слугама своим.
24. И кад се поче рачунати, доведоше му еднога дужника од десет хиада
таланата.
25. И будуи да он немаше чиме вратити, заповиеди господар егов да
продаду ега и жену егову и децу и све што имаше, и да се наплати,
26. Но слуга та паде и клааше му се говореи: Господару, причека ме, и
све у ти вратити.
27. А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.
28. А кад изие слуга та, нае еднога од своих другара кои му биаше
дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говореи: Да ми што си дужан!
29. Паде другар егов пред ноге егове и моаше га говореи: Причека ме,
и све у ти вратити.
30. А он не хтеде, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг.
31. Видевши пак другари егови та догаа, ожалостише се веома, и
отишавши, обаснише господару своему све што се догодило.
32. Тада га позва господар егов, и рече му: Зли слуго, сав дуг она опростио
сам ти, ер си ме молио.
33. Ние ли требало да се и ти смилуеш на свога другара, као и а на те што
се смиловах?
34. И разгеви се господар егов, и предаде га мучитеима док не врати све
што му е дуговао.
35. Тако е и Отац мо небески учинити вама, ако не опростите сваки брату
своему од срца своих сагрешеа ихова.
19 О браку, разводу и безбрачном животу. Исус благосиа децу. О
богатом младиу. О награди апостолима за преданост Христу.
1. И када сврши Исус риечи ове, отиде из Галилее, и дое у краеве удеске
преко ордана.
2. И за им иаше народ многи и исциели их онде.
(Зач. 78).
3. И приступише му фарисеи да га кушау, и рекоше му: е ли допуштено
човеку отпустити жену своу за сваку кривицу?
4. А он одговарауи рече им: Нисте ли читали да е их Творац од почетка
створио мушко и женско?
5. И рекао: Због тога е оставити човек оца своега и матер, и прилиепие
се жени своо, и бие двое едно тиело,
6. Тако да нису више двое, него едно тиело; а што е Бог саставио човек да
не растава.
7. Рекоше му: Што онда Мосе заповеди да се даде кига отпусна и да се
она отпусти?
8. Рече им: Вама е Мосе допустио по окорелости срца вашега да отпуштате
жене свое; а из почетка ние било тако.
9. А а вам кажем: Ко отпусти жену своу, осим за преубу, и ожени се
другом, чини преубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини преубу.
10. Рекоше му ученици егови: Ако е тако човеку са женом, ние добро
женити се.
11. А он им рече: Не могу сви примити ту риеч до они коима е дано.
12. ер има ушкопеника кои су се тако родили из утробе материне; а има
ушкопеника кое су уди ушкопили; а има ушкопеника кои су сами себе
ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
13. Тада му приведоше децу да стави руке на их, и да се помоли; а
ученици им брааху.
14. А Исус рече: Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, ер е
таквих Царство небеско.
15. И положивши на их руке, отиде оданде.
(Зач. 79).
16. И гле, неко приступи и рече му: Учитеу благи, кое добро да учиним да
имам живот вечни?
17. А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико ние благ осим еднога Бога. А
ако хоеш уи у живот држи заповиести.
18. Рече му: Кое? А Исус рече: Не уби; не учини преубу; не укради; не
сведочи лажно;
19. Пошту оца и матер; и уби ближега своега као себе самога.
20. Рече му млади: Све ово сачувах од младости свое; шта ми ош
недостае?
21. Рече му Исус: Ако хоеш савршен да будеш, иди прода све што имаш и
пода сиромасима, и имаеш благо на небу, па хаде за мном.
22. А када чу млади риеч, отиде жалостан; ер имааше многа имаа.
23. А Исус рече ученицима своим: Заиста вам кажем да е тешко богатоме
уи у Царство небеско.
24. И опет вам кажем: Лакше е камили прои кроз иглене уши неголи
богатоме уи у Царство Боже.
25. А када то чуше ученици, чуаху се веома говореи: Ко се, дакле, може
спасти?
26. А Исус погледавши на их, рече им: удима е ово немогуе, а Богу е
све могуе.
27. Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом
пошли; шта е, дакле, нама бити?
28. А Исус им рече: Заиста вам кажем да ете ви кои поосте за мном, у
новом животу, када седне Син Човечии на приесто славе свое, сести и
сами на дванаест приестола и судити над дванаест племена Израиевих.
29. И сваки кои е оставио куу, или брау, или сестре, или оца, или матер,
или жену, или децу, или зему, имена мога ради, примие сто пута онолико,
и наслиедие живот вечни.
30. Али е многи први бити поседи и поседи први.
20 Прича о посленицима у винограду. Пут у ерусалим и трее
предсказивае страдаа. Молба маке синова Зеведеевих и о
првенству. Исцеее два ерихонска слиепца.
(Зач. 80).
1. ер е Царство небеско слично човеку домаину кои уутру рано изие да
нами посленике у виноград сво.
2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград сво.
3. И изишавши око треега часа,1 виде друге где стое на тргу беспослени.
4. И има рече: Идите и ви у виноград мо, и што буде право дау вам.
5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.
6. А око еданаестога часа изишавши, нае друге где стое беспослени и
рече им: Што стоите овде циели дан беспослени?
7. Рекоше му: ер нас нико не нами. Рече им: Идите и ви у мо виноград, и
што буде право примиете.
8. А кад би увече, рече господар винограда приставу своему: Дозови
посленике и пода им плату почевши од поседих до првих.
9. И дошавши кои су око еданаестога часа намени, примише по динар.
10. А када дооше први, помислише да е више примити, и примише и они по
динар.
11. И примивши роптаху на домаина.
12. Говореи: Ево, ови поседи едан час радише, па их изедначи с нама
кои подниесмо тегобу дана и жегу.
13. А он одговарауи рече едноме од их: Приатеу, не чиним ти
неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?
14. Узми свое па иди; а а хоу и овоме поседему да дам као и теби.
15. Или зар а нисам властан у своме чинити шта хоу? Зар е око твое зло
што сам а добар?
16. Тако е бити поседи први и први поседи; ер е много званих а
мало изабраних.
(Зач. 81).
17. И полазеи Исус горе у ерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу
ученика, и рече им:
1 По евреском броау то е девет часова уутро; и дае: шести час е подне, еданаести час е пет сати после
подне.
18. Ево идемо горе у ерусалим, и Син Човечии бие предан
првосвештеницима и кижевницима; и осудие га на смрт;
19. И предае га незнабошцима да му се ругау и да га шибау и разапну; и
треи дан васкрснуе.
20. Тада му приступи мати синова Зеведеевих са синовима своим клаауи
му се и молеи га за нешто.
21. А он о рече: Шта хоеш? Рече му: Реци да седну ова моа два сина,
едан са десне стране теби, а едан с лиеве стране теби, у царству твоему.
22. А Исус одговарауи рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу
коу у а пити и крстити се крштеем коим се а крштавам? Рекоше му:
Можемо.
23. И рече им: Чашу, дакле, моу испиете и крштеем коим се а крштавам
крстиете се; али сести мени с десне и с лиеве стране, ние мое да дам,
него коима е припремио Отац мо.
24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.
25. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре има и
великаши владау над има.
26. Да не буде тако меу вама; него кои хое да буде велики меу вама,
нека вам буде служите.
27. И кои хое меу вама да буде први, нека вам буде слуга;
28. Као што ни Син Човечии ние дошао да му служе, него да служи и даде
живот сво у откуп за многе.
(Зач. 82).
29. И кад они излажаху из ерихона, за им пое народ многи.
30. И гле, два слиепца сеаху кра пута, и чувши да Исус пролази, повикаше
говореи: Помилу нас, Господе, сине Давидов!
31. А народ им приеаше да ууте; а они ош вема повикаше говореи:
Помилу нас, Господе, сине Давидов!
32. И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоете да вам учиним?
33. Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.
34. И смилова се Исус, и дотаче се очиу ихових, и одмах прогледаше очи
ихове, и отидоше за им.
21 Христов улазак у ерусалим. Изгон трговаца из храма. Неплодна
смоква. О власти Христово. Прича о двоици синова и о злим
виноградарима. О угаоном камену.
(Зач. 83).
1. И када се приближише ерусалиму и дооше у Витфагу према Маслинско
гори, онда Исус посла два ученика.
2. Говореи им: Идите у село што е према вама, и одмах ете наи магарицу
привезану и магаре с ом; одриешите е и доведите ми.
3. И ако вам ко рече што, кажите да они требау Господу; и одмах е их
послати.
4. А ово е све било да се испуни што е казано преко пророка кои говори:
5. Кажите кери Сионово: Ево Цар тво иде теби кротак, и аше на магарици,
и магарету, младунчету товарне животие.
6. А ученици отидоше и учинише како им заповеди Исус.
7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на их хаине свое, и уседе на
их.
8. А народ веома многи простираше хаине свое по путу, а други резаху
грае од дрвеа и простираху по путу.
9. А народ, кои иаше пред им и за им, викаше говореи: Осана Сину
Давидову! Благословен кои долази у име Господе! Осана на висини!
10. И кад он уе у ерусалим, узбуни се сав град говореи: Ко е то?
11. А народ говораше: Ово е Исус, пророк из Назарета Галилескога.
12. И уе Исус у храм Божии, и изгна све кои продаваху и куповаху по
храму, и испремета столове оних што миеаху новце, и клупе оних што
продаваху голубове.
13. И рече им: написано е: Дом мо дом молитве нека се зове; а ви
начинисте од ега пеину разбоничку.
14. И приступише му хроми и слиепи у храму, и исциели их.
15. А кад видеше првосвештеници и кижевници чудеса коа учини, и децу
где вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се.
16. И рекоше му: Чуеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте
никада читали: Из уста деце и одочади начинио си себи хвалу?
17. И оставивши их, изие напое из града, у Витаниу, и занои онде.
(Зач. 84).
18. А уутру враауи се у град огладе;
19. И угледавши смокву едну кра пута дое о, и не нае на о ништа
осим лиша, и рече о: Да никад више не буде од тебе рода до виека! И
одмах усахну смоква.
20. И видевши то ученици дивише се говореи: Како одмах усахну смоква!
21. А Исус одговарауи рече им: Заиста вам кажем: Ако имате веру и не
посумате, учиниете не само оно што се зби са смоквом, него и гори ово
ако речете: дигни се и баци се у море, догодие се.
22. И све што узиштете у молитви верууи, добиете.
(Зач. 85).
23. И кад уе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и
старешине народне говореи: Каквом влашу то чиниш? И ко ти даде ту
власт?
24. А Исус одговарауи рече им: И а у вас упитати едну риеч, коу ако ми
кажете, и а у вама реи каквом влашу ово чиним.
25. Крштее ованово откуда биаше? С неба, или од уди? А они
размишаху у себи говореи: Ако кажемо: с неба, реи е нам: Зашто му,
дакле, не веровасте?
26. Ако ли речемо: од уди, боимо се народа; ер сви ована држе за
пророка.
27. И одговарауи Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он има: Ни а вама неу
казати каквом влашу ово чиним.
(Зач. 86).
28. А шта вам се чини? Човек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече:
Синко, иди данас ради у винограду моме.
29. А он одговарауи рече: Неу! И послие се раскаа и отиде.
30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарауи рече: Хоу,
господару!И не отиде.
31. Кои е од ове двоице извршио воу очеву? Рекоше му: Први. Рече им
Исус: Заиста вам кажем да е цариници и блуднице прие вас уи у Царство
Божие.
32. ер вам дое ован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и
блуднице повероваше му; а ви видевши то, не раскаасте се затим да му
веруете.
(Зач. 87).
33. Другу причу чуте: Биаше човек домаин кои посади виноград и огради
га плотом, и ископа у ему пивницу, и сагради кулу, и даде га
виноградарима, и отиде.
34. А када се приближи вриеме бербе, посла слуге свое виноградарима да
приме плодове егове.
35. И виноградари, похватавши слуге егове, еднога избише, а еднога
убише, а еднога камеем засуше.
36. Опет посла друге слуге, више него прие, и учинише им тако исто.
37. А назад посла им сина своега говореи: Постидее се сина моега.
38. А виноградари видевши сина, рекоше меу собом: Ово е наседник;
ходите да га убиемо, и да присвоимо наседство егово.
39. И ухватише га, па изведоше напое из винограда, и убише.
40. Када, дакле, дое господар винограда шта е учинити виноградарима
оним?
41. Рекоше му: Злочинце е злом смру погубити, а виноград е дати другим
виноградарима, кои е му давати плодове у свое вриеме.
42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен кои одбацише
зидари, та постаде глава од угла; то би од Господа и дивно е у очима
нашим.
43. Зато вам кажем да е се од вас узети Царство Божие, и дае се народу
кои доноси плодове егове.
(Зач. 88).
44. И ко падне на ова камен, разбие се; а на кога он падне, сатре га.
45. И чувши првосвештеници и фарисеи приче егове, разумеше да о има
говори.
46. И настоеи да га ухвате, побоаше се народа, ер га држаху за пророка.
22 Прича о свадби царева сина. Богу Божие, цару царево. О
васкрсеу мртвих, и навео заповиести. Христос Давидов син и
Господ.
(Зач. 89).
1. И одговарауи Исус опет им рече у причама говореи:
2. Царство небеско е као човек цар кои начини свадбу сину своме.
3. И посла слуге свое да зову званице на свадбу; и не хтедоше дои.
4. Опет посла друге слуге говореи: Кажите званицама: Ево сам обед сво
уготовио, унци мои и храеници поклани су, и све е готово: доите на
свадбу.
5. А они не маривши отидоше, ова у пое свое, а она у трговину своу;
6. А остали ухватише слуге егове, изружише их, и побише.
7. И када то чу цар она, разгеви се и пославши воску своу, погуби
крвнике оне, и град ихов запали.
8. Тада рече слугама своим: Свадба е готова, а званице не беху достоне.
9. Идите, дакле, на раскрша и кога год наете, позовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све кое наоше, и зле и
добре; и напуни се свадбена дворана гостиу.
11. А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено
рухо.
12. И рече му: Приатеу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оута.
13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у
таму накрау; онде е бити плач и шкргут зуба.
14. ер су многи звани, али е мало изабраних.
(Зач. 90).
15. Тада отидоше фарисеи и на виеау се договорише како би га ухватили
у риечи.
16. И послаше к ему ученике свое са иродовцима, говореи: Учитеу,
знамо да си истинит и путу Божиему заиста учиш и не обазиреш се ни на
кога, ер не гледаш ко е ко од уди.
17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез есару или не?
18. Разумиевши Исус лукавство ихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19. Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
20. И рече им: Чии е ова лик и натпис?
21. Рекоше му: есарев. Тада им рече: Подате, дакле, есарево есару, и
Божие Богу.
22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
(Зач. 91).
23. У та исти дан приступише му садукеи, кои говоре да нема васкрсеа, и
упиташе га
24. Говореи: Учитеу, Мосе рече: Ако умре ко без деце, да узме брат
егов жену егову и подигне семе брату своме.
25. У нас беше седам брае; и први оженивши се умрие, и не имавши
порода остави жену своу брату своме.
26. А тако и други, и треи, све до седмога.
27. А послие свиу умрие и жена.
28. О васкрсеу, дакле, коега е од седморице бити жена? ер е за свима
била.
29. А Исус одговарауи рече им: Варате се, не знауи Писма ни силе
Божие.
30. ер о васкрсеу нити се жене нити се удау, него су као анели Божии на
небу.
31. А за васкрсее мртвих нисте ли читали шта вам е рекао Бог говореи:
32. а сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог аковев? Бог ние Бог мртвих,
него живих.
33. И народ чувши диваше се науци егово.
(Зач. 92).
34. А фарисеи чувши да уутка садукее, сабраше се заедно.
35. И упита едан од их, законик, кушауи га и говореи:
36. Учитеу, коа е заповиест навеа у Закону?
37. А Исус му рече: уби Господа Бога своега свим срцем своим, и свом
душом своом, и свим умом своим.
38. Ово е прва и навеа заповиест.
39. А друга е као и ова: уби ближега свога као самога себе.
40. О овим двема заповиестима виси сав Закон и Пророци.
41. А када се сабраше фарисеи, упита их Исус
42. Говореи: Шта мислите за Христа? Чии е син? Рекоше му: Давидов.
43. Рече им: Како, дакле, Давид ега у Духу назива Господом говореи:
44. Рече Господ Господу моему: Седи мени с десне стране, док положим
неприатее твое за подноже ногама твоим?
45. Када, дакле, Давид назива ега Господом, како му е син?
46. И нико му не могаше одговорити ни риеч; нити смеде ко од тога дана да
га запита више.
23 Исусова осуда лицемера кижевника и фарисеа. Жалост над
ерусалимом.
(Зач. 93).
1. Тада Исус рече народу и ученицима своим
2. Говореи: На Мосееву столицу седоше кижевници и фарисеи.
3. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по делима
иховим не поступате, ер говоре а не творе,
4. Него везуу бремена тешка и незгодна за ношее и товаре на плеа
удска, а прстом своим нее да их помакну.
5. А сва дела своа чине да их виде уди; ер прошируу амалие свое и
праве велике скуте на хаинама своим.
6. И воле зачеа на гозбама и прва места по синагогама.
7. И да им се клаа по трговима, и да их уди зову: учитеу!
8. А ви се не зовите учитеи; ер е у вас едан Учите, Христос, а ви сте сви
браа.
9. И оцем своим не зовите никога на земи; ер е у вас едан Отац, кои е
на небесима.
10. Нити се зовите наставници; ер е у вас едан Наставник, Христос.
11. А навеи измеу вас да вам буде слуга.
12. ер кои се уздиже понизие се, а кои се понизи узвисие се.
(Зач. 94).
13. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што затварате Царство
небеско пред удима; ер ви не улазите, нити пуштате да уу они кои би
хтели.
14. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што едете куе
удовичке, и лажно се молите дуго; зато ете вема бити осуени.
15. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што проходите море и
копно да бисте добили еднога седбеника, и кад га придобиете, чините га
сином пакла двоструко веим од себе.
16. Тешко вама, вои слиепи, кои говорите: Ако се ко куне храмом, то ние
ништа; а ко се куне златом храмовним, крив е.
17. Безумници и слиепци! ер шта е вее: злато или храм кои злато
освеуе?
18. И ако се ко куне жртвеником, ништа е то, а кои се куне даром на ему,
крив е.
19. Безумници и слиепци! ер шта е вее: дар или жртвеник кои дар
освеуе?
20. Кои се, дакле, куне жртвеником, куне се им и свим што е на ему.
21. И кои се куне храмом, куне се им и Оним кои обитава у ему.
22. А кои се куне небом, куне се приестолом Божиим и Оним кои седи на
ему.
(Зач. 95).
23. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што даете десетак од
метвице и од копра и од кима, а остависте што е претежние у Закону:
правду и милост и веру; а ово е требало чинити и оно не оставати.
24. Вои слиепи, кои оциеуете комарца а камилу прождирете.
25. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што чистите споа чашу
и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде.
26. Фарисеу слиепи, очисти наприе изнутра чашу и зделу да буду и споа
чисте.
27. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што сте као окречени
гробови, кои споа изгледау лиепи, а унутра су пуни костиу мртвачких и
сваке нечистоте.
28. Тако и ви: споа се показуете удима праведни, а изнутра сте пуни
лицемера и безакоа.
(Зач. 96).
29. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што зидате гробове
пророцима и красите споменике праведника,
30. И говорите: Да смо ми били у вриеме отаца своих, не бисмо с има
пристали у крв пророка.
31. Тиме сами сведочите за себе да сте синови оних кои су побили пророке.
32. Испуните и ви меру отаца ваших.
33. Змие, породи аспидини, како ете побеи од осуде за пакао?
34. Зато, ево, а у вам послати пророке и мудраце и кижевнике; и ви ете
едне побити и распети, а друге шибати по синагогама своим и гонити од
града до града;
35. Да дое на вас сва крв праведна што е проливена на земи од крви
Авеа праведнога до крви Захарие сина Варахиина, коега убисте измеу
храма и жртвеника.
36. Заиста вам кажем да е све ово дои на род ова.
37. ерусалиме, ерусалиме, кои убиаш пророке и засипаш камеем послане
теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоа, као што кокош скупа
пилие свое под крила, и не хтедосте!
38. Ето е вам се оставити куа ваша пуста.
39. ер вам кажем: Неете ме од сада видети док не речете: Благословен
кои долази у име Господе.
24 О разореу ерусалима, поновном доласку Христа, свршетку
виека и о потреби будности.
(Зач. 97).
1. И изишавши Исус иаше од храма, и приступише му ученици егови да му
покажу граевине храма.
2. А Исус им рече: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: Нее остати
овде ни камен на камену кои се нее разметнути.
(Зач. 98).
3. А када сеаше на гори Маслинско, приступише му ученици насамо
говореи: Кажи нам кад е то бити и какав е знак твога доласка и свршетка
виека?
4. И одговарауи Исус рече им: Чувате се да вас ко не превари.
5. ер е многи дои у име мое говореи: а сам Христос. И многе е
преварити.
6. Чуете ратове и гласове о ратовима. Гледате да се не уплашите; ер треба
све то да се збуде. Али ош ние кра.
7. ер е устати народ на народ и царство на царство и бие глади и помора и
земотреса по свиету.
8. А то е све почетак страдаа.
9. Тада е вас предати на муке, и побие вас, и сви е вас народи омрзнути
због имена мога.
10. И тада е се многи саблазнити, и издае едан другога и омрзнуе едан
другога.
11. И изии е многи лажни пророци и преварие многе.
12. И зато што е се умножити безакое, охладее убав многих.
(Зач. 99).
13. Али ко претрпи до краа, та е се спасти.
14. И проповиедае се ово еванее о Царству по свему свиету за
сведочанство свим народима. И тада е дои кра.
15. Када, дакле, угледате гнусобу опустошеа, о коо говори пророк Данило,
где стои на месту светоме ко чита да разумие
16. Тада кои буду у удеи нека беже у горе;
17. И кои буде на крову да не силази да узме што му е у куи;
18. И кои буде у поу да се не враа натраг да узме хаине свое.
19. А тешко трудницама и доиама у те дане.
20. Него се молите Богу да не буде бежае ваше у зиму ни у суботу.
21. ер е тада бити невоа велика каква ние била од постанка свиета до
сада, нити е бити.
22. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради
скратие се дани они.
23. Тада ако вам ко рече: Ево, овде е Христос или онде, не веруте.
24. ер е се поавити лажни христоси и лажни пророци, и показае знаке
велике и чудеса да би преварили, ако буде могуе, и изабране.
25. Ето вам казах унаприед.
26. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустии, не излазите. Ево га у собама, не
веруте.
(Зач. 100).
27. ер као што муа излази од истока и сине до запада, тако е бити и
долазак Сина Човечиега.
28. ер где е труп, онде е се и орлови окупити.
29. И одмах е се по невои тих дана сунце помрачити, и месец своу
светлост изгубити, и звиезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.
30. И тада е се показати знак Сина Човечиега на небу; и тада е
проплакати сва племена на земи; и угледае Сина Човечиега где долази
на облацима небеским са силом и славом великом.
31. И послае анеле свое с великим гласом трубним; и сабрае изабране
свое од четири ветра, од краа до краа небеса.
32. А од смокве научите поуку: Када се гране ене ве подмладе и олистау,
знате да е близу ето.
33. Тако и ви кад видите све ово, знате да е близу пред вратима.
(Зач. 101).
34. Заиста вам кажем: Ова нарашта нее прои док се све ово не збуде.
35. Небо и зема е прои, али риечи мое нее прои.
(Зач. 102).
36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анели небески, до Отац мо сам.
37. ер како е било у дане Ноа, тако е бити и долазак Сина Човечиега.
38. ер као што у дане пред потопом еаху и пиаху, жеаху се и удаваху до
онога дана кад Ное уе у ковчег,
39. И не схватише док не дое потоп и однесе све; тако е бити и долазак
Сина Човечиега.
40. Тад е бити два на иви: едан е се узети, а други оставити.
41. Двие е мети на жрвевима; една е се узети, а друга оставити.
(Зач. 103).
42. Стражите, дакле, ер не знате у кои е час дои Господ ваш.
43. Али ово знате: Кад би знао домаин у кое е вриеме дои лопов,
стражио би и не би дао да му провали куу.
44. Зато и ви будите спремни; ер у кои час не мислите дои е Син
Човечии.
45. Ко е, дакле, та верни и мудри слуга кога постави господар егов над
своим домаима да им дае храну на вриеме?
46. Благо томе слуги кога господар егов, дошавши, нае да чини тако.
47. Заиста вам кажем: поставие га над свим имаем своим.
48. Ако ли та рави слуга рече у срцу своме: Нее мо господар ош задуго
дои;
49. И почне туи другове свое, а ести и пити с пианицама;
50. Дои е господар тога слуге у дан када се не нада, и у час када не мисли,
51. И расеи е га напола, и дае му удио са лицемерима; онде е бити
плач и шкргут зуба.
25 Прича о мудрим и лудим девокама. Прича о талантима. О
Страшном суду.
(Зач. 104).
1. Тада е бити Царство небеско као десет девоака кое узеше светике
свое и изиоше у сретае женику.
2. А пет их биаху мудре и пет луде.
3. ер луде, узевши светике свое, не узеше са собом уа.
4. А мудре узеше уе у посудама са светикама своим.
5. А будуи да женик одоцни, задриемаше све, и поспаше.
6. А у понои стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретае.
7. Тада устадоше све девоке оне и украсише светике свое.
8. А луде рекоше мудрима: Дате нам од уа вашега, ер се наше светике
гасе.
9. А мудре одговорише говореи: Да не би недостало и нама и вама, бое
идите продавцима и купите себи.
10. А кад оне отидоше да купе, дое женик, и спремне уоше с им на
свадбу, и затворише се врата.
11. А послие дооше и оне друге девоке говореи: Господару, Господару!
Отвори нам.
12. А он одговарауи рече им: Заиста вам кажем, не познаем вас.
13. Стражите, дакле, ер не знате дана ни часа у кои е Син Човечии дои.
(Зач. 105).
14. ер као што човек полазеи на пут дозва слуге свое и предаде им благо
свое;
15. И едноме даде пет таланата, а другоме два, а треему едан, свакоме
према егово мои; и одмах отиде.
16. А она што прими пет таланата отиде те ради с има, и доби ош пет
таланата.
17. Тако и она што прими два, доби и он ош два.
18. А кои прими едан, отиде те га закопа у зему и сакри сребро господара
свога.
19. А послие дугог времена дое господар ових слуга, и стаде сводити рачун
са има.
20. И приступивши она што е примио пет таланата, донесе ош пет таланата
говореи: Господару, предао си ми пет таланата; ево ош пет таланата кое
сам добио с има.
21. А господар егов рече му: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био
веран, над многим у те поставити; уи у радост господара своега.
22. А приступивши и она што е примио два таланта рече: Господару, предао
си ми два таланта; ево ош два таланта коа сам добио с има.
23. А господар егов рече му: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био
веран, над многим у те поставити; уи у радост господара своега.
24. А приступивши и она што е примио едан талант рече: Господару, знао
сам да си ти тврд човек: жаеш где ниси сиао, и скупаш где ниси виао;
25. Па се побоах и отидох те сакрих талант тво у зему; и ево ти твое.
26. А господар егов одговарауи рече му: Зли и лиени слуго, знао си да
жаем где нисам сиао, и скупам где нисам виао.
27. Требало е зато мое сребро да даш меачима; и дошавши, а бих узео
свое са добитком.
28. Узмите, дакле, од ега талант, и подате ономе што има десет таланата.
29. ер свакоме кои има дае се, и претеи е му; а од онога кои нема, и
што има узее се од ега.
30. А неваалога слугу баците у таму накрау; онде е бити плач и шкргут
зуба.
(Зач. 106).
31. А када дое Син Човечии у слави своо и сви свети анели са им, тада
е сести на приесто славе свое.
32. И сабрае се пред им сви народи, и разлучие их едне од других као
пастир што разлучуе овце од аради.
33. И поставие овце са десне стране себи, а арад са лиеве.
34. Тада е реи Цар онима што му стое са десне стране: Ходите
благословени Оца моега; примите Царство кое вам е припремено од
постаа свиета.
35. ер огладех, и дадосте ми да едем; ожедех, и напоисте ме; странац
биах, и примисте ме;
36. Наг биах, и оденусте ме; болестан биах, и посетисте ме; у тамници
биах, и доосте ми.
37. Тада е му одговорити праведници говореи: Господе, када те видесмо
гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напоисмо?
38. Кад ли те видесмо странца, и примисмо? Или нага, и оденусмо?
39. Кад ли те видесмо болесна или у тамници, и доосмо ти?
40. И одговарауи Цар, реи е им: Заиста вам кажем: кад учинисте едноме
од ове мое намае брае, мени учинисте.
41. Тада е реи и онима што му стое с лиеве стране: Идите од мене,
проклети, у ога вечни кои е припремен аволу и анелима еговим.
42. ер огладех, и не дадосте ми да едем; ожедех, и не напоисте ме;
43. Странац биах, и не примисте ме; наг биах, и не оденусте ме; болестан и
у тамници биах, и не посетисте ме.
44. Тад е му одговорити и они говореи: Господе, када те видесмо гладна
или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не
послужисмо ти?
45. Тада е им одговорити говореи: Заиста вам кажем: кад не учинисте
едноме од ових намаих, ни мени не учинисте.
46. И ови е отии у муку вечну, а праведници у живот вечни.
26 Поседе предсказивае страдаа. Завера удеа против Христа.
Помазае у Витании. удино издаство. Пасхална вечера и
Причеше. Молитва у Гетсимании. удин поубац. Хватае Христа и
воее пред Каафу и Синедрион. Петрово одрицае и каае.
(Зач.107).
1. И када сврши Исус све риечи ове, рече ученицима своима:
2. Знате да е за два дана бити Пасха, и Син Човечии бие предан да се
разапне.
3. Тада се скупише првосвештеници и кижевници и старешине народа у
двор првосвештеника по имену Каафа;
4. И саветоваше се како би Исуса на приевару ухватили и убили.
5. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
(Зач. 108).
6. А кад Исус беше у Витании у куи Симона губавога,
7. Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоценога, и изли
на главу егову када сеаше за трпезом.
8. А кад ово видеше ученици егови, негодоваше говореи: Чему ова штета?
9. ер се могаше ова мирис продати скупо и дати сиромасима.
10. А разумевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дело на
мени.
11. ер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12. А она изливши мирис ова на тиело мое, учини то за мо погреб.
13. Заиста вам кажем: Где се год успроповиеда ово еванее по свему
свиету, казае се за спомен ен и ово што она учини.
14. Тада едан од Дванаесторице, по имену уда Искариотски, отиде
првосвештеницима,
15. И рече: Шта ете ми дати и а у вам га издати? А они му положише
тридесет сребрника.
16. И од тада тражаше згодно вриеме да га изда.
17. А у први дан бесквасних хебова, приступише ученици Исусу говореи
му: Где хоеш да ти уготовимо да едеш Пасху?
18. А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учите каже: Вриеме
е мое близу, код тебе у да учиним Пасху са ученицима своим.
19. И ученици учинише како им заповеди Исус, и уготовише Пасху.
20. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
21. И док еаху рече им: Заиста вам кажем: едан од вас издае ме.
22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од их говорити: Да нисам а,
Господе?
23. А он одговарауи рече: Кои умочи са мном руку у зделу та е ме
издати.
24. Син Човечии, дакле, иде као што е писано за ега; али тешко ономе
човеку кои изда Сина Човечиег; бое би му било да се ние родио та
човек.
25. А уда, изданик егов, одговарауи рече: Да нисам а, Учитеу? Рече
му: Ти каза!
26. И кад еаху, узе Исус хеб и благословивши преломи га, и даваше
ученицима, и рече: Узмите, едите; ово е тиело мое.
27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говореи: Пите из е сви;
28. ер ово е крв моа Новога завета коа се пролиева за многе ради
отпуштеа гриехова.
29. Кажем вам пак да од сада неу пити овога рода виноградскога до оног
дана када у пити с вама новога у Царству Оца моега.
30. И отпоавши хвалу, изиоше на гору Маслинску.
31. Тада им рече Исус: Сви ете се ви саблазнити о мене ову но; ер у Писму
стои: Удариу пастира, и овце стада разбеи е се.
32. А по васкрсеу своме отии у пред вама у Галилеу.
33. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, а се неу
никад саблазнити.
34. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноас, прие него пиетао запева, три
пута еш ме се одреи.
35. Рече му Петар: Неу те се одреи макар морао и умриети с тобом! Тако
рекоше и сви ученици.
36. Тада Исус дое са има у место кое се зове Гетсиманиа, и рече
ученицима: Седите ту док а одем тамо да се помолим Богу.
37. И узевши Петра и оба сина Зеведеева, поче се жалостити и туговати.
38. Тада им рече Исус: Жалосна е душа моа до смрти; останите овде и
бдите са мном.
39. И отишавши мало, паде на лице свое молеи се и говореи: Оче мо, ако
е могуе, нека ме мимоие чаша ова; али опет не како а хоу, него како ти!
40. И дошавши ученицима, нае их где спавау, и рече Петру: Зар не могосте
едан час пробдети са мном?
41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; ер е дух срчан, али е тиело
слабо.
42. Опет и други пут отиде и помоли се говореи: Оче мо, ако не може да ме
мимоие ова чаша да е не пием, нека буде воа твоа.
43. И дошавши нае их опет где спавау; ер им биаху очи отежале.
44. И оставивши их, отиде опет те се треи пут помоли говореи оне исте
риечи.
45. Тада дое ученицима своим и рече им: ош спавате и почивате! Ево се
приближио час, и Син Човечии предае се у руке грешника.
46. Устаните, хадемо! Ево, приближио се изданик мо.
47. И док он ош тако говораше, гле, уда, едан од Дванаесторице, дое, и са
им уди многи с ножевима и с коем од првосвештеника и старешина
народних.
48. А изданик егов даде им знак говореи: Кога а целивам, она е;
држите ега.
49. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитеу! И целива га.
50. А Исус му рече: Приатеу, на то ли си дошао? Тада приступивши,
ставише руке на Исуса и ухватише га.
51. И гле, едан од оних, што биаху са Исусом, машивши се руком, извади
нож сво те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо.
52. Тада му рече Исус: Врати нож сво на место егово; ер сви кои се маше
за нож, од ножа е погинути,
53. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошае више од
дванаест легиона анела?
54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?
55. У та час рече Исус удима: Као на разбоника изишли сте с ножевима и с
коем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седио учеи у храму, и не
ухватисте ме.
56. А ово е све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици
оставише и побегоше.
(Зач. 109).
57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Каафи, где се
кижевници и старешине сабраше.
58. А Петар иаше за им издалека до дворишта првосвештеникова и
ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59. А првосвештеници и старешине и сав Синедрион тражаху лажна
сведочанства против Исуса да би га убили,
60. И не наоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не наоше.
Напослие дооше два лажна сведока.
61. И рекоше: Он е казао: а могу развалити храм Божии и за три дана
саградити га.
62. И уставши првосвештеник рече му: Зар ништа не одговараш што ови
против тебе сведоче?
63. А Исус уташе. И првосвештеник одговарауи рече му: Заклием те
живим Богом да нам кажеш еси ли ти Христос, Син Божии?
64. Рече му Исус: Ти каза. Али а вам кажем: од сада ете видети Сина
Човечиега где седи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.
65. Тада првосвештеник раздрие хаине свое говореи: Хули на Бога! Шта
нам више требау сведоци? Ево сада чусте хулу егову.
66. Шта мислите? А ови одговарауи рекоше: Заслужио е смрт.
67. Тада му попуваше лице и удараху га, а друти га биаху по образима
68. Говореи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69. А Петар сеаше напоу у дворишту, и приступи му една слушкиа
говореи: И ти си био са Исусом Галилецем.
70. А он се одрече пред свима говореи: Не знам шта говориш.
71. И кад изие к вратима, угледа га друга и рече онима што биаху онде: И
ова беше са Исусом Назареанином.
72. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човека.
73. А мало потом приступише они што стааху и рекоше Петру: Ваистину и ти
си од их: ер те и говор тво издае.
74. Тада се поче преклиати и клети да не зна тога човека. И одмах запева
пиетао.
75. И опомену се Петар риечи Исусове што му е рекао: Док пиетао не
запева, три пута еш ме се одреи. И изишавши напое, плакаше горко.
27 Исус пред Пилатом. удино самоубиство. Пуштае Вараве и осуда
Христа. Мучее и распее. Хула удеаца. Смрт и погреб Христа.
Стража на гробу.
(Зач. 110).
1. А кад би утро, учинише виее сви првосвсштеници и старешине народа
против Исуса да га погубе.
2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтиу Пилату, намеснику.
(Зач. 111).
3. Тада видевши уда, изданик егов, да га осудише, раскаа се, и врати
тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама
4. Говореи: Сагриеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми
маримо за то? Ти еш видети.
5. И бацивши сребрнике у храму, изие, и отиде те се обеси.
6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваа их метнути у
храмовну ризницу, ер су циена за крв.
7. Него се договорише те купише за их лончареву иву за гробе
странцима.
8. Зато се та ива и прозва Крвна ива до данас.
9. Тада се испуни што е казано преко пророка еремие кои говори: И узеше
тридесет сребрника, циену циеенога, кога су циенили синови Израиеви;
10. И дадоше их за иву лончареву, као што ми каза Господ.
11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говореи: еси ли
ти цар удески? А Исус му рече: Ти кажеш.
12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.
13. Тада му рече Пилат: Зар не чуеш колико против тебе сведоче?
14. И не одговори му ни на едну риеч, тако да се намесник диваше веома.
15. А о Празнику биаше обича у намесника да народу пусти по еднога
сужа кога они хое.
16. А тада имаху познатога сужа по имену Вараву.
17. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоете да вам пустим? Вараву
или Исуса названога Христа?
18. ер знааше да су га из зависти предали.
19. А када сеаше у суду, поручи му жена егова говореи: Не миеша се ти
ништа у суд тога праведника, ер данас у сну много пострадах због ега.
20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а
Исуса да погубе.
21. А намесник одговарауи рече им: Кога хоете од ове двоице да вам
пустим? А они рекоше: Вараву.
22. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му
сви: Да се разапне!
23. Намесник пак рече: А какво е зло учинио? А они из гласа повикаше
говореи: Да се разапне!
24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него ош веа буна бива, узе воду
те уми руке пред народом говореи: а сам невин у крви овога праведника;
ви ете видети.
25. И одговарауи сав народ рече: Крв егова на нас и на децу нашу!
26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.
(Зач. 112).
27. Тада воници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на ега сву
чету воника.
28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач.
29. И оплетавши виенац од тра, метнуше му на главу, и дадоше му трску у
десницу; и клекнувши на коена пред им, ругаху му се говореи: Здраво,
царе удески!
30. И пунувши на ега, узеше трску и бише га по глави.
31. И кад му се наругаше, свукоше с ега огртач, и обукоше га у хаине
егове, и поведоше да га разапну.
32. И излазеи наоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да
му понесе крст.
(Зач. 113).
33. И дошавши на место кое се зове Голгота, то ест: Место лобае,
34. Дадоше му да пие оцат помиешан са жучи, и окусивши не хте да пие.
35. А кад га разапеше, раздиелише хаине егове бацивши коцку.
36. И сеаху онде те га чуваху.
37. И ставише му изнад главе кривицу егову написану: Ово е Исус цар
удески.
38. Тада распеше с им два разбоника, еднога с десне и еднога с лиеве
стране.
39. А кои пролажаху хуаху на ега машуи главама своима
40. И говореи: Ти кои храм развауеш и за три дана саграуеш, спаси сам
себе; ако си Син Божии, сии са крста!
41. А тако и првосвештеници са кижевницима, старешинама и фарисеима
подсмиевауи се говораху:
42. Друге спасе а себе не може да спасе. Ако е цар Израиев, нека сие сад
с крста, па емо веровати у ега.
43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му е по вои; ер говораше: а
сам Син Божии.
44. Тако исто и разбоници распети с им ругаху му се.
45. А од шестога часа би тама по сво земи до часа деветога.
46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говореи: Или, Или, лима
савахтани? То ест: Боже мо, Боже мо, зашто си ме оставио?
47. А неки од оних што стааху онде чувши то говораху: Ова зове Илиу.
48. И одмах отрча едан од их те узе сунер, и напуни оцта, па натаче на
трску, те га поаше.
49. А остали говораху: Остави да видимо хое ли дои Илиа да га избави.
50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.
51. И гле, завеса храма раздрие се на двое, од горега краа до доега; и
зема се потресе, и камее се распаде;
52. И гробови се отворише, и устадоше многа тиела светих кои су помрли;
53. И изишавши из гробова по васкрсеу егову, уоше у свети град и
показаше се многима.
54. А капетан и кои с им чуваху Исуса, видевши да се зема тресе и шта
би, уплашише се врло говореи: Заиста ова биаше Син Божии.
55. И онде биаху и гледаху издалека многе жене кое су ишле за Исусом из
Галилее и служиле му.
56. Меу коима биаше Мариа Магдалина и Мариа, мати аковева и
осиина, и мати синова Зеведеевих.
57. А кад би увече, дое човек богат из Ариматее, по имену осиф, кои е
такое био ученик Исусов.
58. Ова приступивши Пилату замоли за тиело Исусово. Тада Пилат заповеди
да му даду тиело.
59. И узевши осиф тиело, зави га у платно чисто.
60. И стави га у сво нови гроб што е био исекао у камену; и наваливши
велики камен на врата од гроба, отиде.
61. А онде беше Мариа Магдалина и друга Мариа, кое сеаху према
гробу.
(Зач. 114).
62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеи код
Пилата
63. Говореи: Господару, сетисмо се да она варалица каза ош за живота:
Послие три дана устау.
64. Зато заповеди да се утврди гроб до треега дана да не доу како
ученици егови ноу, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и
бие поседа превара гора од прве.
65. Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.
66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
28 Васкрсее Христово и авае мироносицама и ученицима.
Синедрион поткупуе стражу. Васкрсли Господ шае апостоле да
проповиедау и крштавау по свиету.
(Зач. 115).
1. А пошто мину субота, на освитку првог дана недее, дооше Мариа
Магдалина и друга Мариа да осмотре гроб.
2. И гле, зема се затресе веома; ер анео Господи сие с неба. и
приступивши одвали камен од врата гробних и сеаше на ему.
3. А лице егово биаше као муа, и одиело егово биело као сниег.
4. И у страху од ега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви.
5. А анео одговарауи рече женама: Не боте се ви; ер знам да Исуса
распетога тражите.
6. Ние овде; ер устаде као што е казао. Ходите да видите место где е
лежао Господ.
7. И идите брзо и реците ученицима еговим да устаде из мртвих; и гле, он
е пред вама отии у Галилеу; тамо ете га видети. Ето казах вам.
8. И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошу великом похиташе да
аве ученицима еговим.
9. А кад иаху да аве ученицима еговим, и гле, срете их Исус говореи:
Радуте се! А оне приступивши, ухватише се за ноге егове и поклонише му
се.
10. Тада им рече Исус: Не боте се, идите те авите браи моо нека иду у
Галилеу, и тамо е ме видети.
11. А док оне иаху, гле, неки од стражара дооше у град и авише
првосвештеницима све што се догодило.
12. А они саставши се са старешинама учинише виее, и дадоше воницима
довоно новаца, говореи:
13. Кажите: ученици егови дооше ноу и украдоше га док смо ми спавали.
14. И ако то чуе намесник, ми емо га уверити и вас ослободити бриге.
15. А они узевши новце, учинише као што биаху научени. И разгласи се ова
риеч меу удецима до данас.
(Зач. 116).
16. А еданаест ученика отидоше у Галилеу, на гору куда им е заповедио
Исус.
17. И кад га видеше, поклонише му се; а неки посумаше.
18. И приступивши Исус рече им говореи: Даде ми се свака власт на небу и
на земи.
19. Идите, дакле, и научите све народе крстеи их у име Оца и Сина и Светог
Духа,
20. Учеи их да држе све што сам вам заповедио; и, ево, а сам са вама у све
дане до свршетка виека. Амин.
СВЕТО ЕВАНЕЕ ОД МАРКА
1 Проповиед ована Крститеа. Исусово Крштее. Кушае у
пустии. Проповиед еванеа о Царству Божием и позив првих
ученика. Лиечее болесника и губавога.
(Зач. 1).
1. Почетак еванеа Исуса Христа, Сина Божиега.
2. Као што е писано код пророка: Ево а шаем анела своега пред лицем
твоим, кои е припремити пут тво пред тобом.
3. Глас вапиуег у пустии: Припремите пут Господи, поравните стазе
егове.
4. Поави се ован крстеи у пустии, и проповиедауи крштее покааа
за опроштее гриехова.
5. И излажаше к ему сва удеска зема и ерусалимани; и крштаваше их
све у риеци ордану, и исповиедаху гриехе свое.
6. А ован биаше обучен у камиу длаку, и имаше поас кожни око себе: и
еаше бие и диви мед.
7. И проповиедаше говореи: Долази за мном ачи од мене пред ким а нисам
достоан сагнути се и одриешити ремена на обуи егово.
8. а вас крстих водом, а он е вас крстити Духом Светим.
(Зач. 2).
9. И догоди се у оне дане да дое Исус из Назарета Галилескога, и крсти га
ован у ордану.
10. И одмах излазеи из воде виде небеса где се отварау и Дух као голуб
силази на ега.
11. И глас дое с неба: Ти си Син мо убени кои е по моо вои.
12. И одмах га Дух изведе у пустиу.
13. И би онде у пустии дана четрдесет, кушан од сатане, и би са
зверием, и анели му служаху.
14. А пошто предадоше ована, дое Исус у Галилеу проповиедауи
еванее о Царству Божиему.
15. И говореи: Испунило се вриеме и приближило се Царство Божие;
покате се и веруте у еванее.
(Зач. 3).
16. А ходеи покра мора Галилеског виде Симона и Андреа брата егова
где бацау мреже у море; ер биаху рибари.
17. И рече им Исус: Хадете за мном, и учиниу вас да постанете ловци уди.
18. И одмах, оставивши мреже свое, пооше за им.
19. И отишавши мало оданде, угледа акова Зеведеева, и ована брата
егова, и они у лаи крпаху мреже.
20. И одмах их позва; и они оставивши оца своега Зеведеа у лаи с
наамницима, пооше за им.
21. И дооше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у синагогу учаше.
22. И диваху се науци егово; ер их учаше као она кои власт има а не
као кижевници.
(Зач. 4).
23. И биаше у синагоги ихово човек с духом нечистим и повика
24. Говореи: Прои се, шта хоеш од нас, Исусе Назареанине? Дошао си да
нас погубиш? Знам те ко си, Светац Божии.
25. И заприети му Исус говореи: Умукни и изии из ега!
26. И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа и изие из ега.
27. И сви се запрепастише тако да питаху едан другога говореи: Шта е
ово? И каква е ово наука нова, да с влашу заповиеда и духовима нечистим,
и слушау га?
28. И отиде глас о ему одмах по сво околини Галилеско.
(Зач. 5).
29. И одмах изишавши из синагоге, дооше у дом Симонов и Андреев с
аковом и ованом.
30. А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за у.
31. И приступивши подиже е узевши е за руку, и пусти е грозница одмах, и
служаше им.
32. А кад би увече, пошто сунце зае, доношаху к ему све болеснике и
бесомучнике:
33. И сав град биаше се сабрао пред вратима.
34. И исциели многе болеснике од различних болести, и демоне многе
истера, и не допушташе демонима да говоре да знау да е он Христос.
35. А уутро прие зоре уставши изие, и отиде на пусто место и онде се
моаше Богу.
36. И за им похиташе Симон и кои биаху с им.
37. И нашавши га рекоше му: Сви те траже.
(Зач. 6).
38. И рече им: Хадемо у оближа села и градове да и онде проповиедам,
ер сам за то дошао.
39. И проповиедаше у синагогама иховим по сво Галилеи, и демоне
изгоаше.
40. И дое к ему губавац молеи га, и на коенима клечеи пред им, и
говореи: Ако хоеш, можеш ме очистити.
41. А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоу,
очисти се.
42. И кад му то рече, губа одмах отиде с ега, и очисти се.
43. И заприетивши му, одмах га удаи.
44. И рече му: Гледа да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи
свештенику, и принеси за очишее свое што е заповедио Мосе за
сведочанство има.
45. А он изишавши поче много проповиедати и разглашавати шта е било,
тако да Исус ние могао авно у град уи, него биаше изван, у пустим
местима, и долажаху к ему са свиу страна.
2 Излиечее узетога у Капернауму. Позив Матеа за апостола. О
посту. Тргае класа у суботу.
(Зач. 7).
1. И уе опет у Капернаум послие неколико дана; и чу се да е у куи.
2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се
сместе; И казиваше им риеч.
3. И дооше к ему са узетим, кога ношаху четворица.
4. И не могуи приближити се к ему од народа, открише кров од куе где
он биаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
5. А Исус видевши веру ихову, рече узетоме: Синко, опраштау ти се
гриеси твои!
6. А онде сеаху неки од кижевника и помишаху у срцима своим:
7. Што ова тако хули на Бога? Ко може опраштати гриехе осим еднога Бога?
8. И одмах разумевши Исус духом своим да они тако помишау у себи, рече
им: Што тако помишате у срцима своим?
9. Шта е лакше? Реи узетоме: Опраштау ти се гриеси; или реи: Устани и
узми одар сво, и ходи?
10. Но да знате да власт има Син Човечии на земи опраштати гриехе, рече
узетоме:
11. Теби говорим: Устани и узми одар сво, и иди дому своме.
12. И уста одмах, и узевши одар изие пред свима тако да се сви диваху и
славаху Бога говореи: Никада тако што не видесмо.
(Зач. 8).
13. И изие опет к мору; и сав народ иаше к ему, и учаше их.
14. И пролазеи виде Левиа Алфеева где седи на царини, и рече му: Хаде
за мном. И уставши отиде за им.
15. И кад сеаше Исус за трпезом у куи егово, многи цариници и
грешници сеаху с им и са ученицима еговим, ер их биаше много кои
иаху за им.
16. А кижевници и фарисеи, видевши га где еде са цариницима и
грешницима, говораху учсницима еговим: Зашто са цариницима и
грешницима еде и пие?
17. И чувши Исус рече им: Не требау здрави екара него болесни. а нисам
дошао да позовем праведнике на покаае, него грешнике.
(Зач. 9).
18. И биаху ученици ованови и фарисески кои пошаху, и дооше и
рекоше му: Зашто ученици ованови и фарисески посте а твои ученици не
посте?
19. И рече им Исус: Могу ли сватови постити док е женик са има? Докле
год имау са собом женика не могу постити.
20. Него е дои дани кад е се отети од их женик, и тада е постити у оне
дане.
21. И нико не пришива нове закрпе на стару хаину; иначе е одадриети
нова закрпа од старога, и гора е рупа бити.
22. И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино раздере
мехове, и вино се пролие и мехови пропадну: него вино ново треба сипати
у мехове нове.
(Зач. 10).
23. И догоди се кад он иаше у суботу кроз усеве да ученици егови почеше
правити пут тргауи класе.
24. А фарисеи му говораху: Погледа, шта чине у суботу што ние дозвоено!
25. А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невои и
огладе он и они што биаху с им?
26. Како уе у дом Божии за вриеме Авиатара првосвештеника и поеде
хебове предложеа кое нико ние смио ести осим свештеника и даде их
онима што биаху с им?
27. И говораше им: Субота постаде човека ради, а не човек суботе ради.
28. Зато е Син Човечии господар и од суботе.
3 Исус лиечи у суботу човека са сухом руком и изгони нечисте
духове. Избор Дванаесторице. O хули на Духа Светога. Мати и браа
Исусова.
1. И уе опет у синагогу, и онде беше човек кои имаше суху руку.
2. И мотраху на ега нее ли га у суботу исциелити да га окриве.
3. И рече човеку са сухом руком: Стани на средину.
4. И рече има: Ваа ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу
спасти, или погубити? А они утаху.
5. И погледавши на их са гевом, жалеи што су им срца окамесна, рече
човеку: Пружи руку своу! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
(Зач. 11).
6. И изишавши фарисеи одмах учинише виее против ега са иродовцима
како би га погубили.
7. А Исус отиде са ученицима своим према мору; и многи народ из Галилее
пое за им, и из удее,
8. И из ерусалима, и из Идумее, и с оне стране ордана и од Тира и Сидона
мноштво велико, чувши шта он чини, дое к ему.
9. И рече ученицима своим да лаица за ега буде спремна због народа, да
га не притешавау.
10. ер многе исциели, тако да наваиваху на ега кои имаху ране да га се
дотакну.
11. И нечисти духови кад год би га видели, припадаху к ему и викаху
говореи: Ти си Син Божии.
12. И много им приеаше да га не разглашавау.
(Зач. 12).
13. И изие на гору и дозва оне кое сам хтеде, и дооше му.
14. И постави Дванаесторицу, да буду с им. и да их шае да проповиедау.
15. И да имау власт исцеивати болести и изгонити демоне;
16. И надену Симону име Петар;
17. И акова Зеведеева и ована брата аковева, и надену им име
Воанергес, што значи синови грома:
18. И Андреа и Филипа и Вартоломеа и Матеа и Тому и акова Алфеева и
Тадеа и Симона Кананита
19. И уду Искариотскога, кои га и издаде.
(Зач. 13).
20. И дооше у куу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хеба
ести.
21. И кад то чуше егови, изиоше да га ухвате; ер говораху да е изван
себе.
22. А кижевници кои биаху сишли из ерусалима говораху: У ему е
Веелзевул; а он помоу кнеза демонског изгони демоне.
23. А он дозвавши их, говораше им у причама: Како може сатана сатану
изгонити?
24. И ако се царство само по себи раздиели, то царство не може опстати,
25. И ако се дом сам по себи раздиели, та дом не може опстати;
26. И ако сатана устане сам на себе и раздиели се, не може опстати, него е
пропасти.
27. Нико не може отети покуство акога, ушавши у куу етову, ако
наприе акога не свеже, и онда е куу егову оплиенити.
(Зач. 14).
28. Заиста вам кажем: Сви гриеси опростие се синовима човечиим, и
хуеа на Бога, ма колико хулили:
29. А кои похули на Духа Светога нема опроштеа ва виек, него е крив
вечноме суду.
30. ер говораху: У ему е дух нечисти.
31. И дооше мати егова и браа егова, и стоеи напоу послаше к ему
да га зову.
32. И сеаше народ око ега. И рекоше му: Ено мати твоа и браа твоа
напоу траже те.
33. И одговори им говореи: Ко е мати моа или браа моа?
34. И погледавши около на оне кои седе око ега, рече: Ево мати моа и
браа моа!
35. ер ко изврши воу Божиу она е брат мо и сестра моа и мати моа.
4 Приче о Царству Божием: о сиачу и семену, о свиеи, о сетви и
усеву, о зрну горушичном. Стишавае буре.
(Зач. 15).
1. И опет поче учити код мора. И сабра се око ега народ многи, тако да он
уе у лау на мору и сеаше, а народ сав биаше на земи кра мора.
2. И учаше их у причама много, и говораше им у поуци своо:
3. Слушате: Ево, изие сиач да сие.
4. И кад сиаше догоди се да едно семе паде покра пута, и дооше птице и
позобаше га.
5. А друго паде на каменито место где не биаше много земе и одмах
изниче, ер не имааше дубоке земе;
6. А кад обаса сунце, увену и, будуи да немаше кориена, усахну.
7. А друго паде у тре; и нарасте тре и угуши га, и не донесе рода.
8. И друго паде на зему добру; и даваше род кои напредоваше и растиаше
и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.
9. И говораше им: Ко има уши да чуе, нека чуе!
(Зач. 16).
10. А кад оста сам, запиташе га за ову причу они око ега са
Дванаесторицом.
11. И рече им: Вама е дано да знате тане Царства Божиега, а онима напоу
све у причама бива,
12. Да очима гледау и да не виде, и да ушима слушау и да не разумиу; да
се како не обрате и да им се опросте гриеси.
13. И рече им: Зар не разумиете причу ову? А како ете све приче
разумети?
14. Сиач риеч сие.
15. А покра пута, где се сие риеч, есу они кои кад е чуу, одмах дое
сатана и узме риеч посиану у срцима иховим.
16. Тако и они посиани на каменитим местима есу они кои кад чуу риеч,
одмах е приме с радошу,
17. Али немау кориена у себи. него су непостоани, па кад доу до невое,
или гоеа због риечи, одмах се саблазне.
18. А они посиани у тру, есу они кои слушау риеч,
19. Али бриге овога виека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима
уу и загуше риеч, и без рода остане.
20. А они на добро земи посиани, есу они кои слушау риеч и примау, и
доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
21. И говораше им: Еда ли се светика доноси да се метне под суд или под
одар? А не да се на свиеак постави?
22. ер нема ништа тано што нее бити авно; нити би што сакривено, а да
не изие на видело.
23. Ко има уши да чуе, нека чуе!
(Зач. 17).
24. И говораше им: Памтите што чуете: каквом мером мерите онаквом е
вам се мерити и дометнуе се вама кои слушате.
25. ер ко има, дае му се; а кои нема, узее му се и оно што има.
26. И говораше им: Тако е Царство Божие као човек кад баци семе у
зему;
27. И спава и устае ноу и дау; и семе ниче и расте, да он и не зна.
28. ер зема сама од себе донесе наприе траву, потом клас, па онда
испуни пшеницу у класу.
29. А кад сазри род, одмах пошае срп: ер наста жетва.
30. И говораше: Са чиме емо упоредити Царство Божие? Или у какво емо
га причи исказати?
31. Оно е као зрно горушично кое кад се посие у зему мае е од свиу
семена на земи;
32. А кад се посие, узрасте и буде вее од свега повра, и пусти гране
велике да могу у егову хладу и птице небеске боравити.
33. И таквим многим причама казиваше им риеч колико могаху слушати.
34. А без приче не говораше им ни риечи. А ученицима насамо тумачаше све.
(Зач. 18).
35. И рече им у она дан увече: Преимо на ону страну.
36. И они, оставивши народ, узеше га као што беше у лаи; а и друге лае
биаху с им.
37. И настаде велика бура од ветра; и валови тако запускиваху лау да
она ве поче да тоне.
38. А он биаше на крми спавауи на узглаву; и пробудише га и рекоше му:
Учитеу, зар ти не мариш што пропадамо?
39. И уставши заприети ветру, и рече мору: ути, престани! И утоли ветар,
и постаде тишина велика.
40. И рече им: Зашто сте тако страшиви? Како немате вере?
41. И страхом се великим испунише, и говораху едан другоме: Ама ко е ова
да га и ветар и море слушау?
5 Исцеее бесомучнога у Гадари. Лиечее жене од течеа крви.
Васкрсее аирове кери.
(Зач. 19).
1. И дооше преко мора у зему Гадаринску.
2. И кад изие из лае, одмах га срете из гробова човек с духом нечистим,
3. Кои бораваше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4. ер е много пута био свезиван у окове и вериге, па е искидао вериге и
окове изломио; и нико га не могаше укротити.
5. И стално но и дан он беше у гробовима и по горама, вичуи и биуи
себе камеем.
6. А кад виде Исуса издалека, потрча и поклони му се.
7. И повикавши из свег гласа рече: Шта хоеш од мене, Исусе Сине Бога
Вишега? Заклием те Богом, не мучи ме!
8. ер му говораше: Изии, душе нечисти, из човека!
9. И питаше га: Како ти е име? И одговори му и рече: Легион ми е име: ер
нас е много.
10. И молише га много да их не шае из оног краа.
11. А онде по бриегу пасиаше велико крдо свиа.
12. И молише га сви демони говореи: Пошаи нас у свие да у их уемо.
13. И донусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уоше у свие: и
навали крдо с бриега у море; а биаше их око двие хиаде: и утопише се у
мору.
14. А свиари побегоше, и авише у граду и по селима. И изиоше уди да
виде шта се догодило.
15. И дооше Исусу, и видеше бесомучнога у коме е био легион где седи,
обучен и присебан; и уплашише се.
16. И испричаше им они што су видели шта се догодило бесомучноме, и о
свиама.
17. И почеше га молити да иде из ихових краева.
18. И кад уе у лау, моаше га она што е био бесомучан да буде с им.
19. А Исус му не даде, ве му рече: Иди куи своо к своима и кажи им шта
ти е Господ учинио, и како те помиловао.
20. И он отиде и поче проповиедати у Декапоу шта му учини Исус; и сви се
диваху.
(Зач. 20).
21. И кад прее Исус у лаи опет на ону страну, скупи се народ многи око
ега; и беше кра мора.
22. И гле, дое едан од старешина синагоге по имену аир; и видевши га
паде пред ноге егове.
23. И моаше га много, говореи: ерчица е моа на самрти; да доеш и
метнеш на у руке, да се спасе и да живи.
24. И пое с им.
(Зач. 21).
И за им иаше народа много, и притешаваху га.
25. И жена нека коа е дванаест година боловала од течеа крви,
26. И много препатила од многих екара, и потрошила све што е имала, и
ништа о ние помогло, него о е ош горе било,
27. Кад е чула за Исуса, дое с народом и дотаче се остраг хаине егове.
28. ер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаина егових, оздравиу.
29. И одмах пресахну извор крви езине, и осети у тиелу да оздрави од
болести.
30. И одмах Исус осети у себи силу што изие из ега, и обазревши се на
народ рече: Ко се то дотаче моих хаина?
31. И рекоше му ученици егови: Видиш где те народ притиска, и питаш: ко
се дотаче мене?
32. И он се обазираше да види ону коа то учини.
33. А жена, уплашивши се и дрхтеи, знауи шта о се догодило, дое и
клече пред им, и каза му сву истину.
34. А он о рече: Кери, вера твоа спасла те е; иди с миром, и буди здрава
од болести свое!
35. Док он ош говораше, дооше од старешине синагоге говореи: Ки твоа
умрие; што ош трудиш Учитеа?
36. А Исус, чим е чуо риеч што казаше, рече старешини синагоге: Не бо се,
само веру!
37. И не даде да ико пое за им осим Петра и акова и ована брата
аковева.
38. И дое у куу старешине синагоге, и виде вреву и оне кои плачу и
лелечу много.
39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Девочица ние
умрла него спава.
40. И подсмиеваху му се. А он истеравши све узе оца и матер девочице и
оне кои биаху с им, и уе где лежаше девочица.
41. И узевши девочицу за руку рече о: Талита куми, што значи:
Девочице, теби говорим, устани!
42. И одмах устаде девочица, и хоаше; а беше од дванаест година. И
зачудише се чудом великим.
43. И заприети им врло да нико не дозна за то; и рече да о дау да еде.
6 Исус презрен у постобини своо. Слае Дванаесторице на
проповиед. Ирод о Исусу. Погубее ована Крститеа
(Зач. 22).
1. И отиде оданде, и дое у постобину своу; и за им идоше ученици
егови.
2. И кад дое субота, поче учити у синагоги. И многи кои слушаху, диваху
се говореи: Откуд овоме то? И каква му е премудрост дана? И чудеса таква
рукама еговим чине се?
3. Ние ли ово дрводеа, син Мариин, а брат аковев и осиин и удин и
Симонов? И нису ли сестре егове овде меу нама? И саблажаваху се о
ега.
4. А Исус им рече: нигде ние пророк без части до у постобини своо и меу
родбином и у дому своме.
5. И не могаше онде ни еднога чуда учинити, осим што мало болесника
исциели метнувши на их руке.
6. И чуаше се неверу иховоме. И прохоаше по околним селима и учаше.
(Зач. 23).
7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над
духовима нечистим.
8. И заповеди им да ништа не узимау на пут осим штапа: ни торбе, ни
хеба, ни новаца у поасу;
9. Него обувени у сандале, и не облачити двие хаине.
10. И рече им: Где уете у дом, онде останите док не изиете оданде.
11. И ако вас кои не приме и не послушау вас, излазеи оданде отресите
прах са ногу своих за сведочанство има. Заиста вам кажем: Лакше е бити
Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.
12. И отишавши проповиедаху да се покау.
13. И демоне многе изгоаху; и помазиваху уем многе болеснике, и
исцеиваху.
(Зач. 24).
14. И зачу цар Ирод, ер име Исусово биаше се разгласило, и рече: ован
Крстите из мртвих устаде, и зато чини чудеса.
15. Неки говораху: То е Илиа. А други говораху: То е пророк или неки од
пророка.
16. А кад чу Ирод, рече: То е ован кога сам а посекао, он устаде из
мртвих.
17. ер ова Ирод посла те ухватише ована, и свезавши баци га у тамницу
Иродиаде ради, жене Филипа, брата своега, ер се ожени оме.
18. ер ован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата своега.
19. А Иродиада беше кивна на ега. и хтеде да га убие, али не могаше.
20. ер се Ирод боаше ована, знауи га да е човек праведан и свет, и
чуваше га; и много шта чиаше како му он рече, и радо га слушаше.
21. И дое дан погодан, кад Ирод на дан свога роеа даваше вечеру
великашима своим и воводама и старешинама галилеским.
22. И кад уе ки ове Иродиаде и игравши и угодивши Ироду и гостима
еговим, рече цар девоци: Ишти од мене што год хоеш, и дау ти.
23. И закле о се: Што год заиштеш од мене дау ти, макар било и пола
царства мога.
24. А она изишавши рече матери своо: Шта у искати? А она рече: Главу
ована Крститеа.
25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говореи: Хоу да ми одмах даш на
таиру главу ована Крститеа.
26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостиу своих не хтеде о
одреи.
27. И одмах посла цар елата, и заповеди да донесе главу егову.
28. И он отишавши посиече га у тамници, и донесе главу егову на таиру,
и даде е девоци, а девока е даде матери своо.
29. И чувши ученици егови, дооше и узеше тиело егово, и положише га
у гроб.
(Зач. 25).
30. И сабраше се апостоли код Исуса, и авише му све, и што учинише и шта
уде научише.
31. И рече им: Поите ви сами на усамено место, и отпочините мало. ер их
биаше много кои долазе и одлазе, и не имаху времена ни да еду.
32. И отидоше лаом у пусто место сами.
33. И видеше их уди да одлазе, и познаше их многи, и пешице из свиу
градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око ега.
34. И изишавши Исус виде народ многи, и сажали му се на их, ер биаху
као овце без пастира; и поче их учити много.
35. И кад би ве касно, приступише к ему ученци егови говореи: Пусто е
место, а ве е доцкан;
36. Отпусти их нека иду у околна села и насеа да купе себи хеба; ер
немау шта ести.
37. А он одговарауи рече им: Подате им ви да еду. И рекоше му: Да идемо
да купимо хеба за двеста динара и да им дамо да еду?
38. А он им рече: Колико хебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше:
Пет хебова и двие рибе.
39. И заповеди им да их посаде све по групама по зелено трави.
40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет.
41. И узевши оних пет хебова и двие рибе, погледа на небо, и благослови,
па преломи хебове, и даде ученицима да ставе пред их; и оне двие рибе
раздиели свима.
42. И едоше сви, и наситише се.
43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.
44. А биаше оних што су ели хебове око пет хиада уди.
(Зач. 26).
45. И одмах принуди ученике свое да уу у лау и да иду наприед на ону
страну према Витсаиди док он отпусти народ.
46. И раставши се са има, отиде на гору да се помоли.
47. И кад наста вече, биаше лаа насред мора, а он сам на копну.
48. И виде их како се муче веслауи, ер им биаше противан ветар. И око
четврте страже ноне дое к има идуи по мору; и хтеде да их мимоие.
49. А они, видевши га где иде по мору, мишаху да е привиее и
повикаше;
50. ер га сви видеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с има, и
рече им: Не боте се, а сам, не плашите се!
51. И уе к има у лау, и ветар се утиша; и биаху прекомерно изван себе
и диваху се.
52. ер не схватише догаа са хебовима; пошто им биаше срце окамеено.
53. И прешавши на зему, дооше у Генисарет и пристадоше.
(Зач. 27).
54. И кад они изиоше из лае, одмах га познадоше
55. И оптрчаше сав она кра и почеше на постеама доносити болеснике где
год би чули да е он.
56. И где год е улазио у села или у градове или у насеа, на раскршима
полагаху болеснике и моаху га да се барем скута од хаине егове
дотакну; и кои год га се дотицаху, спасаваху се.
7 Спор са фарисеима о предаима старих. Исцеее кери
Хананекине. Исиеее глувих и ниемих.
1. И скупише се око ега фарисеи и неки од кижевника кои биаху дошли
из ерусалима.
2. И видевши неке од ученика егових да нечистим, то ест неумивеним,
рукама еду хеб, укорише их.
3. ер фарисеи и сви удеци не еду док не умиу руке до лаката, држеи се
предаа од старих.
4. И кад доу са тржишта не еду док се не оперу; и ош много има што су
примили те држе; перу чаше и судове и котлове и седишта.
(Зач. 28).
5. А потом питаху га фарисеи и кижевници: Зашто ученици твои не живе
према предау од старих, него еду хеб неумивеним рукама?
6. А он одговарауи рече им: Добро е пророковао Исаиа за вас лицемере,
као што е писано: Ова народ уснама ме поштуе, а срце им е далеко од
мене.
7. Но залуд ме поштуу, учеи учеима прописаним од уди.
8. ер остависте заповиест Божиу, а држите се предаа удскога, праа
судова и чаша; и много друго слично чините.
9. И рече им: Лиепо, укидате заповиест Божиу да свое предае сачувате!
10. ер Мосе рече: Пошту оца своега и матер своу; и: Кои ружи оца или
матер, смру да умре.
11. А ви кажете: Ако рече човек оцу или матери: оно чим бих ти могао
помои корван е,то ест: прилог,
12. И не дате му више да ишта учини за оца или матер,
13. Укидауи риеч Божиу своим предаем кое дае преносите; и слично
томе много шта чините.
(Зач. 29).
14. И дозвавши сав народ рече им: Послушате ме сви, и разумите.
15. Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споа улази у
ега, него што излази из ега оно е што погани човека.
16. Ко има уши да чуе, нека чуе!
17. И када дое од народа у куу, питаху га ученици егови за причу.
18. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар не разумиете да што год у
човека споа улази не може га опоганити?
19. ер му не улази у срце него у трбух, и излази напое, чистеи сва ела.
20. ош рече: Што излази из човека оно погани човека.
21. ер изнутра, из срца удскога, излазе зле помисли, преубе, блуд,
убиства,
22. Крае, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога,
гордост, безуме.
23. Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
(Зач. 30).
24. И уставши оданде отиде у краеве тирске и сидонске, и ушавши у куу,
хтеде да то нико не дозна; но ние се могао сакрити.
25. ер чувши за ега жена у чио кери биаше дух нечисти, дое и паде к
ногама еговим.
26. А та жена биаше незнабошкиа родом Сирофеничанка, и моаше га да
истера демона из кери езине.
27. А Исус о рече: Пусти да се наприе деца нахране; ер ние право узети
хеб од деце и бацити псима.
28. А она одговори и рече му: Да, Господе, али и пси испод трпезе еду од
мрва детиих.
29. И рече о: За ову риеч, иди, изишао е демон из кери твое.
30. И дошавши куи нае кер да лежи на постеи, а демон беше изишао.
(Зач. 31).
31. И опет изие Исус из краева тирских и сидонских и дое на море
Галилеско кроз краеве декапоске.
32. И доведоше к ему глуха и мутава, и моаху га да метне на ега руку.
33. И узевши га из народа насамо, метну прсте свое у уши егове, и
пунувши дотаче се езика егова;
34. И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то ест, отвори се!
35. И одмах му се отвори слух, и раздриеши се свеза езика егова, и
говораше правилно.
36. И забрани им да никоме не казуу; али што им више забраиваше то они
вема разглашаваху.
37. И веома много се диваху говореи: Све добро чини; и глухе чини да
чуу и ниеме да говоре.
8 Друго умножавае хеба. Тражее знака с неба. О квасцу
фарисеском и Иродовом. Исцеее слиепога у Витсаиди. Петрово
исповиедае Христа. Прво предсказивае страдаа, смрти и
васкрсеа. О самоодрицау и ношеу крста.
(Зач. 32).
1. У те дане опет, кад биаше много народа и не имааху шта ести, призва
Исус ученике свое и рече им:
2. Жао ми е народа, ер ве три дана стое код мене и немау шта да еду.
3. А ако их отпустим гладне куама иховим, малаксае на путу; ер су неки
од их дошли издалека.
4. И одговорише му ученици егови: Откуд их може неко нахранити хебом
овде у пустии?
5. И запита их: Колико имате хебова? А они рекоше: седам.
6. И заповеди народу да поседау по земи: и узевши оних седам хебова и
заблагодаривши, преломи, па даде ученицима своим да поставе, и
поставише народу.
7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и их поставе.
8. И едоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9. А оних што су ели биаше око четири хиаде; и отпусти их.
10. И одмах уе у лау са ученицима своим, и дое у пределе далманутске.
(Зач. 33).
11. И изиоше фарисеи. и почеше се расправати с им, и кушауи га,
искаху од ега знак са неба.
12. И уздахнувши духом своим рече: Зашто род ова знак иште? Заиста вам
кажем: Нее се дати знак роду овоме.
13. И оставивши их уе опет у лау, и отиде на ону страну.
14. И заборавише ученици егови узети хебове. И немаху са собом у лаи
до едан хеб.
15. И опомиаше их говореи: Гледате, чувате се квасца фарисескога и
квасца Иродова.
16. И размишаху, едан другоме говореи: То е што хеба немамо.
17. И разумевши Исус рече им: Зашто мислите да е то што хеба немате?
Зар ош не схватате нити разумиете? Зар е ош окамеено срце ваше?
18. Имауи очи зар не видите, и уши имауи зар не чуете? И не памтите ли,
19. Кад оних пет хебова разломих на пет хиада, колико пуних котарица
комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
20. А кад оних седам на четири хиаде, колико пуних котарица комада
накуписте? А они рекоше: седам.
21. И рече им: Како не разумиете?
(Зач. 34).
22. И дое у Витсаиду; и доведоше к ему слиепа, и моаху га да га се
дотакне.
23. И узевши за руку слиепога, изведе га изван села, и пунувши му на очи,
положи руке на ега, и запита га види ли што.
24. И он погледавши рече: Видим уде да иду као дрвее.
25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исциели се, и
виде све асно.
26. И посла га дому еговом, говореи: Нити улази у село, нити казу коме у
селу.
(Зач. 35).
27. И изие Исус и ученици егови у села Кесарие Филипове; и путем
питаше ученике свое говореи им: Шта говоре уди, ко сам а?
28. А они одговорише: ован Крстите; а други: Илиа; а други: Неки од
пророка.
29. А он им рече: А ви шта велите ко сам а? А Петар одговарауи рече му:
Ти си Христос.
(Зач. 36).
30. И забрани им да ником не говоре о ему.
31. И поче их учити да Син Човечии треба много да пострада, и да е га
одбацити старешине и првосвештеници и кижевници, и да е га убити, и да
е послие три дана васкрснути.
32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити.
33. А он, окренувши се и погледавши на ученике свое, заприети Петру
говореи: Иди од мене, сатано: ер ти не мислиш оно што е Божие него што
е удско.
34. И дозвавши народ са ученицима своим рече им:
(Зач. 37).
Ко хое за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст сво, и за мном иде.
35. ер ко хое живот сво да сачува, изгубие га, а ко изгуби живот сво
мене ради и еванеа она е га сачувати.
36. ер каква е корист човеку ако задобие сав свиет а души своо науди?
37. Или какав е откуп дати човек за душу своу?
38. ер ко се постиди мене и моих риечи у роду овоме преуботворном и
грешном, и Син е се Човечии постидети ега кад дое у слави Оца
своега са светим анелима.
9 Преображее Господе. Исцеее дечака с нечистим духом.
Друго предсказивае страдаа, смрти и васкрсеа. О првенству меу
апостолима. О чудесима у име Исусово и о саблазни.
1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки меу овима што стое овде кои
нее окусити смрти док не виде Царство Божие да е дошло у сили.
(Зач. 38).
2. И послие шест дана узе Исус Петра и акова и ована и изведе на гору
високу, посебно само их; и преобрази се пред има.
3. И хаине егове постадоше сане, врло биеле као сниег, какве не може
белиа убелити на земи.
4. И указа им се Илиа с Мосеем и биаху у разговору са Исусом.
5. И Петар одговарауи рече Исусу: Учитеу, добро нам е овде бити; да
начинимо три сенице: Теби едну и Мосеу едну и Илии едну.
6. ер не знадиаше шта да каже; ер биаху уплашени.
7. И поави се облак те их заклони; и дое глас из облака говореи: Ово е
Син мо убени, ега послушате.
8. И одедном обазревши се никога више не видеше осим самога Исуса поред
себе.
9. А када силажаху са горе, забрани им да никоме не казуу шта су видели,
све док Син Човечии не васкрсне из мртвих.
(Зач. 39).
10. И ову риеч задржаше у себи, питауи едан другог: Шта то значи
васкрснути из мртвих?
11. И упиташе га: Зашто говоре кижевници да наприе Илиа треба да
дое?
12. А он одговарауи рече им: Када Илиа прво дое, све е уредити; и како
е написано за Сина Човечиега да треба много да пострада и да унижен
буде?
13. Али вам кажем да е и Илиа дошао, и учинише с им шта хтедоше, као
што е писано за ега.
14. И дошавши ученицима своим, виде народ многи око их и кижевнике
где расправау с има.
15. И одмах видевши га, сав народ задиви се и притрчавши, поздраваху га.
16. И упита кижевнике: Шта то расправате с има?
(Зач. 40).
17. И одговарауи едан из народа рече: Учитеу, доведох теби сина своега
у коме е дух ниеми.
18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуе зубима; и суши се. И
рекох ученицима твоим да га истерау; и не могоше.
19. А он одговарауи рече: О роде неверни, докле у с вама бити? Докле у
вас трпети? Доведите га к мени.
20. И доведоше га ему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и
паднувши на зему вааше се бацауи пену.
21. И упита оца егова: Колико има времена како му се то догодило? А он
рече: Из детиства.
22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш,
помози нам, смилу се на нас.
23. А Исус му рече: Ако можеш веровати, све е могуе ономе кои веруе.
24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Веруем, Господе,
помози моему неверу!
25. А Исус видевши да се стече народ, заприети духу нечистоме говореи
му: Душе ниеми и глухи, а ти заповиедам, изии из ега и више не улази у
ега!
26. И повикавши и изломивши га врло, изие; и би као мртав тако да многи
говораху: умрие.
27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
28. И кад уе у куу, питаху га ученици егови насамо: Зашто га ми не
могосмо истерати?
29. И рече им: Ова се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30. И изишавши оданде иаху кроз Галилеу; и не хтеде да ко дозна,
31. ер учаше ученике свое и говораше им да е Син Човечии бити предан
у руке уди, и убие га, и када га убиу, треег дана васкрснуе.
32. И они не разумиеваху риечи, а боаху се да га запитау.
(Зач. 41).
33. И дое у Капернаум, и кад беше у куи запита их. Шта се препирасте
путем меу собом?
34. А они утаху; ер се путем препираху меу собом ко е навеи.
35. И пошто седе дозва Дванаесторицу и рече им: Кои хое да буде први
нека буде поседи од свиу и свима слуга.
36. И узевши диете, метну га меу их и загрливши га рече им:
37. Ко едно од овакве деце прими у име мое, мене прима; а ко мене прими,
не прима мене него Онога кои е мене послао.
38. Одговори му ован говореи: Учитеу, видесмо еднога кои не иде за
нама; а твоим именом изгони демоне; и забранисмо му, ер не иде за нама.
39. А Исус рече: Не браните му; ер нема никога кои би именом моим чудо
чинио и могао одмах зло говорити о мени.
40. ер ко ние против вас с вама е.
41. ер ко вас напои чашом воде у име мое, зато што сте Христови, заиста
вам кажем: нее изгубити плату своу.
(Зач. 42).
42. А кои саблазни еднога од ових малих кои веруу у мене, бое би му
било да му се обеси камен воденични о врат и да се баци у море.
43. И ако те рука твоа саблажава, одсиеци е: бое ти е без руке у живот
уи, неголи с обе руке отии у пакао, у ога неугасиви,
44. Где црв ихов не умире, и ога се не гаси.
45. И ако те нога твоа саблажава, одсиеци е: бое ти е уи у живот
хрому, неголи с двие ноге да те баце у пакао, у ога неугасиви,
46. Где црв ихов не умире, и ога се не гаси.
47. И ако те око твое саблажава, ископа га: бое ти е с едним оком уи у
Царство Божие, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огени.
48. Где црв ихов не умире, и ога се не гаси.
49. ер е се сваки огем посолити, и свака е се жртва соу посолити.
50. Добра е со; али ако со постане неслана, чиме е се осолити? Имате соли
у себи, и мир имате меу собом.
10 О светии брака и о разводу. Благосиае деце. Богати млади.
О награди због седоваа за Христом. Трее предсказивае
страдаа, смрти и васкрсеа. Молба синова Зеведеевих. Исцеее
слиепог Вартимеа.
1. И уставши оданде дое у краеве удеске преко ордана, и стече се опет
народ к ему: и као што обича имаше, опет их учаше.
(Зач. 43).
2. И приступивши фарисеи, кушауи упиташе га: Може ли муж отпустити
жену?
3. А он одговори и рече им: Шта вам заповеди Мосе?
4. А они рекоше: Мосе допусти да о се даде отпусна кига и да се отпусти.
5. И одговарауи Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он
заповиест ову.
6. А у почетку ствараа Бог их е створио као мужа и жену.
7. Због тога е оставити човек оца своега и матер и прилиепие се жени
своо,
8. И бие двое едно тиело. Тако нису више двое него едно тиело.
9. А што е Бог саставио човек да не растава.
10. И у куи опет запиташе га о томе ученици егови,
(Зач. 44).
11. И рече им: Кои отпусти жену и ожени се другом, чини преубу са ом.
12. И ако жена одвоивши се од мужа своега пое за другога, чини преубу.
13. И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забраиваху онима што
их доношаху.
14. А видевши Исус узнегодова и рече им: Пустите децу нека долазе мени, и
не браните им; ер е таквих Царство Божие.
15. Заиста вам кажем: Кои не прими Царства Божиега као диете, нее уи у
ега.
16. И загрливши их, стави руке на их те их благослови.
(Зач. 45).
17. И кад изие на пут, притрча неко, и клекнувши на коена пред им,
питаше га: Учитеу благи, шта ми треба чинити да наслиедим живот вечни?
18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико ние благ осим еднога Бога.
19. Заповиести знаш: Не чини преубе; не уби; не укради; не сведочи
лажно; не чини неправде никоме; пошту оца своега и матер.
20. А он одговарауи рече му: Учитеу, све сам ово сачувао од младости
свое.
21. А Исус погледавши на , омие му, и рече му: ош ти едно недостае:
иди прода све што имаш и пода сиромасима; и имаеш благо на небу; и
дои, узми крст сво и хаде за мном.
22. А он се снужди због ове риечи, и отиде жалостан; ер биаше врло богат.
23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима своим:
(Зач. 46).
Како е тешко богатима уи у Царство Божие!
24. А ученици се запаише на риечи егове. А Исус опет одговарауи рече
им: Децо, како е тешко онима кои се уздау у богатство уи у Царство
Божие!
25. Лакше е камили кроз иглене уши прои неголи богатоме у Царство
Божие уи.
26. А они се веома чуаху говореи у себи: па ко се онда може спасти?
27. А Исус погледавши на их рече: удима е то немогуе, али Богу ние;
ер све е могуе Богу.
28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом поосмо.
29. А Исус одговарауи рече: Заиста вам кажем: нема никога кои е оставио
куу, или брау, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или
иве, мене ради и еванеа ради,
30. А да нее примити сад у ово вриеме сто пута онолико куа, и брае, и
сестара, и оца, и матер, и децу, и иве, уз прогоее, а у виеку кои
долази живот вечни.
31. Али е многи први бити поседи и поседи први.
32. А кад узлажаху путем у ерусалим, Исус иаше испред их, а они се
чуаху, и за им иаху са страхом.
(Зач. 47).
И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта е му се догодити:
33. Ево идемо горе у ерусалим, и Син Човечии бие предан
првосвештеницима и кижевницима, и осудие га на смрт, и предае га
незнабошцима;
34. И наругае му се, и шибае га, и пувае га, и убие га, и треи дан
васкрснуе.
35. И дооше пред ега аков и ован, синови Зеведееви, говореи:
Учитеу, хоемо да нам учиниш што емо те молити.
36. А он им рече: Шта хоете да вам учиним?
37. А они му рекоше: Да нам да седнемо едан с десне стране теби а други
са лиеве, у слави твоо.
38. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коу а пием,
и крстити се крштеем коим се а крстим?
39. А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коу а пием
испиете; и крштеем коим се а крстим крстиете се;
40. Али да седнете с десне стране мени и с лиеве ние мое да дам, него е
се дати коима е припремено.
41. И чувши то десеторица почеше се срдити на акова и ована.
42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они кои се сматрау владарима
народа господаре има, и великаши ихови владау над има.
43. Али меу вама да не буде тако; него кои хое да буде меу вама велики,
нека вам служи:
44. И кои хое меу вама да буде први, нека буде свима слуга.
45. ер Син Човечии ние дошао да му служе него да служи, и да даде живот
сво у откуп за многе.
(Зач. 48).
46. И дооше у ерихон. И кад излажаше из ерихона, он и ученици егови и
народ многи, син Тимеев, Вартиме слиепи сеаше кра пута, просеи.
47. И чувши да е то Исус Назареанин, стаде викати и говорити: Сине
Давидов Исусе, помилу ме!
48. И приеаху му многи да уути, а он ош вема викаше: Сине Давидов,
помилу ме!
49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слиепога говореи
му: Не бо се, устани, зове те.
50. А он, збацивши са себе хаину своу, устаде и дое Исусу.
51. И одговарауи рече му Исус: Шта хоеш да ти учиним? А слиепи му
рече: Учитеу, да прогледам.
52. А Исус му рече: Иди, вера твоа спасе те. И одмах прогледа, и отиде
путем за Исусом.
11 Свечани улазак Христа у ерусалим. О неплодно смокви.
Истеривае трговаца из храма. Мо вере, молитве и праштаа.
Христова власт.
(Зач. 49).
1. И када се приближише ерусалиму, Витфаги и Витании, код горе
Маслинске, посла двоицу од ученика своих
2. И рече им: Идите у село што е према вама, и одмах како уете у ега
наи ете магаре привезано, на кое нико од уди ние уседао; одриешите
га и доведите.
3. И ако вам ко рече: Шта то чините? кажите: Господу е потребно; и одмах
е га послати амо.
4. А они отидоше, наоше магаре привезано код врата напоу на раскршу,
и одриешише га.
5. А неки од оних што стааху онде рекоше им: Шта то чините и дриешите
магаре?
6. А они им рекоше као што им заповеди Исус; и оставише их.
7. И доведоше магаре Исусу, и метнуше на ега хаине свое; и уседе на
ега.
8. А многи простриеше хаине свое по путу; а други резаху грае од
дрвеа, и простираху по путу.
9. А кои иаху пред им и за им, викаху говореи: Осана! Благословен
кои долази у име Господе!
10. Благословено царство оца нашега Давида кое долази у име Господе.
Осана на висини!
(Зач. 50).
11. И уе Исус у ерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече,
изие у Витаниу са Дванаесторицом.
12. И сутрадан кад изиоше из Витание, огладе.
13. И видевши издалека смокву с лишем, дое не би ли што нашао на о;
и дошавши о ништа не нае осим лиша; ер ош не биаше вриеме
смокава.
14. И проговоривши Исус рече о: Од сада нико не ео са тебе рода довиека!
И слушаху ученици егови.
15. И дооше опет у ерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне
кои продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што миеаху
новце, и седишта оних што продаваху голубове.
16. И не дозвоаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
17. И учаше говореи им: Ние ли писано: Дом мо назвае се дом молитве
свима народима? А ви начинисте од ега пеину разбоничку.
18. И чуше кижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили;
ер га се боаху; ер се сав народ веома диваше науци егово.
19. И кад би увече, изие изван града.
20. А уутру пролазеи видеше смокву где се осушила из кориена.
21. И опоменувши се Петар рече му: Учитеу, гле, смоква што си е проклео
осушила се.
22. И одговарауи Исус рече му:
(Зач. 51).
Имате веру у Бога.
23. ер заиста вам кажем: Ако ко рече гори ово дигни се и баци се у море, а
не посума у срцу своему, него узверуе да е бити као што говори, бие му
што год рече.
24. Зато вам кажем: Све што иштете у своо молитви, веруте да ете
примити; и бие вам.
25. И кад стоите на молитви, праштате ако шта имате против кога; да и Отац
ваш кои е на небесима опрости вама сагрешеа ваша.
26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш кои е на небесима нее
опростити вама сагрешеа ваша.
(Зач. 52).
27. И дооше опет у ерусалим; и кад хоаше по храму дооше ему
првосвештеници и кижевници и старешине,
28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово
чиниш?
29. А Исус одговарауи рече им: И а у вас да упитам едну риеч, и
одговорите ми, па у вам казати каквом власти ово чиним.
30. Крштее ованово да ли би с неба или од уди? Одговорите ми.
31. И помишаху у себи говореи: Ако речемо: с неба; реи е: зашто му,
дакле, не веровасте?
32. А да речемо: од уди? боаху се народа; ер сви мишаху за ована да
заиста пророк беше.
33. И одговарауи рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарауи рече им: Ни
а вама неу казати каквом власти ово чиним.
12 Прича о злим виноградарима и одбаченом камену. Цару царево и
Богу Божие. О васкрсеу мртвих. Двие навее заповиести.
Божанство Христово. Удовичина лепта.
(Зач. 53).
1. И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и
ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде.
2. И када дое вриеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара
рода виноградскога.
3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку.
4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камеем, и разбише му
главу, и послаше га осрамоена.
5. И опет посла другога, и ега убише; и многе друге, едне избише а друге
побише.
6. А он имаше ош единога сина свога, военога, па им назад посла и ега,
говореи: Постидее се сина моега.
7. А виноградари они рекоше меу собом: Ово е наседник, ходите да га
убиемо, и наше е бити наседство.
8. И ухватише га, и убише, и избацише га напое из винограда.
9. Шта е, дакле, учинити господар винограда? Дои е и погубие
виноградаре, и дае виноград другима.
10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен кои одбацише зидари, он постаде
глава од угла;
11. То би од Господа и дивно е у очима нашим.
12. И тражаху да га ухвате, али се побоаше народа; ер разумеше да за их
говори причу; и оставивши га отидоше.
(Зач. 54).
13. И послаше ему неке од фарисеа и иродоваца да би га ухватили у
риечи.
14. А они дошавши рекоше му: Учитеу, знамо да си истинит, и не обазиреш
се ни на кога; ер не гледаш ко е ко, него заиста путу Божиему учиш. Реци
нам, дакле, треба ли есару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?
15. А он знауи ихово лицемере рече им: Што ме кушате? Донесите ми
динар, да видим.
16. А они донесоше. И рече им: Чии е ово лик и натпис? А они му рекоше:
есарев.
17. И одговарауи Исус рече им: Подате есарево есару, а Божие Богу. И
задивише му се.
(Зач. 55).
18. И дооше му садукеи, кои кажу да нема васкрсеа, и запиташе га
говореи:
19. Учитеу, Мосе нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не
остави, да брат егов узме жену егову и да подигне семе брату своему.
20. Седморо брае беше: и први узе жену, и умрие без порода.
21. И други е узе, и умрие, и ни он не остави порода; тако и треи.
22. И узеше е седморица и не оставише порода. А послие свиу умрие и
жена.
23. О васкрсеу, дакле, када васкрсну, коега е од их бити жена? ер су е
свих седам имали за жену.
24. И одговарауи Исус рече им: Не варате ли се зато што не знате Писма ни
силе Божие?
25. ер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удау, него су као анели на
небесима.
26. А за мртве да васкрсавау нисте ли читали у кигама Мосеевим како му
рече Бог код купине говореи: а сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог
аковев?
27. Бог ние Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.
(Зач. 56).
28. И приступи едан од кижевника кои их слушаше како расправау, па
видевши како им добро одговори, запита га: Коа е заповиест прва од
свиу?
29. А Исус му одговори: Прва е заповиест од свиу: Чу Израиу, Господ Бог
наш е Господ едини;
30. И уби Господа Бога своега свим срцем своим, и свом душом своом, и
свим умом своим, и свом снагом своом. Ово е прва заповиест.
31. И друга е као и ова: уби ближега своега као самога себе. Друге
заповиести вее од ових нема.
32. И рече му кижевник: Добро, учитеу, право си казао да е Бог едан, и
нема другога осим ега.
33. И убити ега свим срцем своим и свим разумом и свом душом и свом
снагом, и убити ближега као самога себе, вее е од свиу паеница и
жртава.
34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од Царства
Божиега. И нико се више не усуди да га запита.
35. И одговоривши Исус рече учеи у храму: Како говоре кижевници да е
Христос син Давидов?
36. ер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу моему: седи
мени с десне стране, док положим неприатее твое за подноже ногама
твоим.
37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му е син? И многи
народ слушаше га радо.
(Зач. 57).
38. И говораше им у науци своо: Чувате се кижевника кои воле да иду у
дугачким хаинама, и да их поздравау на улицама,
39. И желе прва места по синагогама, и зачеа на гозбама.
40. Ови што еду куе удовичке, и лажно се моле дуго, бие ош вема
осуени.
41. И седе Исус према храмовно благани и гледаше како народ мее новце
у у. И многи богати метаху много.
42. И дошавши една сиромашна удовица метну двие лепте, кое чине едан
кодрант.
43. И дозвавши ученике свое рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна
удовица метну више од свиу кои меу у храмовну благану.
44. ер сви метнуше од сувишка своега; а она од сиротие свое метну све
што имаше, сву имовину своу.
13 О разореу храма. О прогонима Христа ради. О разореу
ерусалима, о другом Христовом доласку и потреби будности.
(Зач. 58).
1. И кад е излазио из храма, рече му едан од ученика егових: Учитеу,
гле какво камее, и какве граевине!
2. И одговарауи Исус рече му: Видиш ли ове велике граевине? Ни камен
на камену нее овде остати кои се нее разметнути.
3. И кад сеаше на гори Маслинско према храму, питаху га насамо Петар и
аков и ован и Андре:
4. Кажи нам: кад е то бити? И какав е знак када е се то све свршити?
5. А Исус одговарауи поче им говорити: Пазите да вас ко не превари.
6. ер е многи дои у мое име говореи: а сам, и многе е преварити.
7. А кад чуете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; ер треба то да
буде; али то ош ние кра.
8. ер устае народ на народ и царство на царство; и бие земотреси по
свиету; и бие глади и метежи. То е почетак страдаа.
(Зач. 59).
9. А ви се чувате; ер е вас предавати судовима и по синагогама бие вас, и
пред воводе и цареве изводие вас мене ради за сведочанство има.
10. И свима народима треба наприе да се проповиеда еванее.
11. А кад вас поведу да вас предаду, не брините се унаприед шта ете
говорити, нити се припремате, него што вам се даде у она час оно говорите;
ер неете ви говорити него Дух Свети.
12. И предае брат брата на смрт и отац диете, и устае деца на родитее и
побие их.
13. И сви е вас омрзнути због имена моега. Али кои претрпи до краа та е
се спасти.
(Зач. 60).
14. А кад видите да гнусоба опустошеа, за коу говори пророк Данило, стои
где не треба кои чита да разумие тада кои буду у удеи нека беже у
горе,
15. И кои буде на крову да не силази у куу, нити да улази да узме што из
куе свое;
16. И кои буде у поу да се не враа натраг да узме хаину своу.
17. Али тешко трудницама и доиама у те дане!
18. Него се молите Богу да не буде бежае ваше у зиму.
19. ер е у те дане бити невоа каква ние била од почетка творевине што
е Бог створио до сад, нити е бити.
20. И да Господ не скрати те дане, нико се не би спасао; али изабраних ради,
кое избра, скратио е те дане.
21. И тада ако вам ко рече: Ево овде е Христос; или: Ено онде, не веруте.
22. ер е се поавити лажни христоси и лажни пророци, и показае знаке и
чудеса да би, ако е могуе, преварили и изабране.
23. Али ви се чувате; ево све сам вам казао унаприед.
(Зач. 61).
24. Али у те дане, послие те невое, сунце е се помрачити, и месец своу
светлост изгубити.
25. И звиезде е спадати с неба и силе небеске покренути се.
26. И тада е угледати Сина Човечиега где долази на облацима са силом и
славом великом.
27. И тада е послати анеле свое и сабрае изабране свое од четири
ветра, од краа земе до краа неба.
28. А од смокве научите поуку: Када се ве ене гране подмладе и олистау,
знате да е близу ето.
29. Тако и ви када видите ово да се збива, знате да е близу код врата.
30. Заиста вам кажем да ова нарашта нее прои док се ово све не збуде.
(Зач. 62).
31. Небо и зема е прои, али риечи мое нее прои.
32. А о дану томе или о часу нико не зна, ни анели на небу, ни Син, до
едино Отац.
33. Пазите, бдите и молите се; ер не знате кад е вриеме настати.
34. Као што човек одлазеи остави куу своу, и даде слугама своима власт,
и свакоме сво посао; и вратару заповеди да стражи.
35. Стражите, дакле, ер не знате када е дои господар куе: увече или у
понои или у по пиетлова или уутру,
36. Да не дое изненада и нае вас да спавате.
37. А што вама говорим, свима говорим: Стражите!
14 Помазивае Христа у Витании. Тана Вечера. Христово
предсказивае изданика и саблазни ученика. Молитва у
Гетсимании. уда издае Христа. Бекство ученика. Суее пред
првосвештеником Каафом. Петрово одрицае и каае.
1. Биаху ош два дана до празника Пасхе и бесквасних хебова; и тражаху
првосвештеници и кижевници како би га на превару ухватили и убили.
2. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
(Зач. 63).
3. И кад он биаше у Витании у куи Симона губавога и сеаше за трпезом,
дое жена са судом од алавастра, пуним правог скупоценог нардовог мириса,
и разбивши суд изли му на главу.
4. А биаху неки кои негодоваху меу собом говореи: Зашто се та мирис
просипа тако?
5. ер се могаше та мирис продати за више од триста динара и дати
сиромасима. И викаху на у.
6. А Исус рече: Оставите е; што о сметате? Она чини добро дело на мени.
7. ер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоете можете им добро
чинити; а мене немате свагда.
8. Она е учинила што е могла; помазала е унаприед тиело мое за погреб.
9. Заиста вам кажем: Где се год буде проповиедало еванее ово по свему
свиету, казае се за спомен езин и ово што она учини.
(Зач. 64).
10. А уда Искариотски, едан од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да
им га изда.
11. И они чувши обрадоваше се, и обеаше му дати новце; и он тражаше
згодно вриеме да га изда.
12. И у први дан бесквасних хебова, када жртвоваху пасхално аге,
рекоше му ученици егови: Где еш да идемо да ти уготовимо Пасху да
едеш?
13. И посла двоицу од ученика своих и рече им: Идите у град, и среше вас
човек кои носи крчаг воде, идите за им,
14. И где уе кажите домаину куе: Учите вели: где е моа одаа где у
ести Пасху са ученицима своим?
15. И он е вам показати готову велику гору одау, застрту и припремену:
онде нам зготовите.
16. И изиоше ученици егови, и дооше у град, и наоше као што им каза,
и уготовише Пасху.
17. И кад би вече, дое са Дванаесторицом.
18. И кад сеаху за трпезом и еаху, рече Исус: Заиста вам кажем: едан од
вас, кои еде са мном издае ме.
19. А они се стадоше жалостити и говорити му едан за другим: Да нисам а?
И други: Да нисам а?
20. А он одговарауи рече им: едан од Дванаесторице кои умочи са мном у
зделу.
21. Син Човечии, дакле, иде као што е писано за ега; али тешко ономе
човеку кои изда Сина Човечиега; бое би му било да се ние ни родио она
човек.
22. И кад еаху узе Исус хеб и благословивши преломи га, и даде им, и
рече: Узмите, едите; ово е тиело мое.
23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из е сви;
24. И рече им: Ово е крв моа Новога завета коа се пролиева за многе.
25. Заиста вам кажем: Више неу пити од рода виноградскога до онога дана
кад у га пити новога у Царству Божиему.
26. И отпоавши хвалу, изиоше на гору Маслинску.
27. И рече им Исус: Сви ете се ви саблазнити о мене ове нои, ер е
писано: Удариу пастира и овце е се разбеи.
28. Али по васкрсеу моему ии у пред вама у Галилеу.
29. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, а неу.
30. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове нои, прие него што пиетао
два пута запева, ти еш ме се три пута одреи.
31. А Петар ош одлучние говораше: Ако бих морао и умриети с тобом, неу
те се одреи. Исто тако и сви говораху.
32. И дооше на место кое се зове Гетсиманиа, и рече ученицима своим:
Седите овде док а одем да се помолим Богу.
33. И узе са собом Петра и акова и ована, и стаде се врло жалостити и
туговати.
34. И рече им: Жалосна е душа моа до смрти; останите овде и бдите.
35. И отишавши мало паде на зему, и моаше се да би га мимоишао час,
ако е могуе.
36. И говораше: Ава, Оче, све е могуе теби; пронеси чашу ову мимо мене;
али опет не како а хоу него како ти.
37. И дое и нае их где спавау, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Зар не
могасте едан час пробдети?
38. Бдите и молите се да не паднете у искушее; ер дух е срчан али е
тиело слабо.
39. И опет отиде и помоли се Богу говореи оне исте риечи.
40. И вративши се нае их опет где спавау; ер им биаху очи отежале; и не
знадиаху шта би му одговорили.
41. И дое и треи пут, и рече им: Спавате, дакле, и почивате. Доста е. Дое
час, ево се предае Син Човечии у руке грешника.
42. Устаните, хадемо! Ево се изданик мо приближио.
(Зач. 65).
43. И одмах, док он ош говораше, дое уда, едан од Дванаесторице, и с
им уди многи с ножевима и с коем, послани од првосвештеника и
кижевника и старешина.
44. А изданик егов даде им знак говореи: Кога целивам, она е; ухватите
га и одведите стражарно.
45. И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитеу! И целива га.
46. А они ставише руке свое на ега и ухватише га.
47. А едан од оних што стааху онде извади нож те удари слугу
првосвештеничког и одсече му ухо.
48. И одговарауи Исус рече им: Као на разбоника изишли сте с ножевима и
с коем да ме ухватите.
49. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се
испуни Писмо.
50. И оставивши га, побегоше сви.
51. А за им иаше неки млади огрнут платном по голом тиелу; и ухватише
онога младиа.
52. А он оставивши платно, го побеже од их.
53. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код ега сви
првосвештеници и кижевници и старешине.
54. А Петар иаше за им издалека до у двориште првосвештеника, и
сеаше са слугама, и гриаше се код ога.
55. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса сведочанства
да га убиу; и не наоше.
56. ер многи сведочаху лажно против ега и сведочанства не биаху
еднака.
57. И неки уставши сведочаху против ега лажно, говореи:
58. Ми га чусмо где говори: а у развалити ова храм рукотворени, и за три
дана саградити други, нерукотворени.
59. И ни ово сведочанство ихово не биаше еднако.
60. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говореи: Зар ништа
не одговараш што ови против тебе сведоче?
61. А он уташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и
рече: еси ли ти Христос, Син Благословенога?
62. А Исус рече: а сам та; и видеете Сина Човечиега где седи са десне
стране Силе и долази на облацима небеским.
63. А првосвештеник раздрие хаине свое, и рече: Шта нам више требау
сведоци?
64. Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини? А они га сви осудише да е
заслужио смрт.
65. И почеше неки пувати на ега и покривати му лице, и ударати га, и
говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га биаху по образима.
66. И кад биаше Петар дое у дворишту, дое една од слушкиа
првосвештеникових,
67. И видевши Петра где се грие, погледа га и рече: И ти си био са Исусом
Назареанином.
68. А он се одрече говореи: Не знам, нити разумием шта ти говориш. И
изие напое у преде двориште, и пиетао запева.
69. И виде га слушкиа опет, па поче говорити онима што стааху онде:
Ова е од их.
70. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стааху онде рекоше
Петру: Ваистину си од их; ер си Галилеац, и говор ти е сличан.
71. А он се поче клети и заклиати: Не знам тога човека о коем говорите.
72. И по други пут запева пиетао. И сети се Петар риечи што му рече Исус:
Прие но што пиетао два пута запева, три пута еш ме се одреи. И стаде
плакати.
15 Христос пред Пилатом. Пуштае Вараве. Мучее и распиае
Христа. Смрт и погреб.
(Зач. 66).
1. И одмах уутру учинише виее првосвештеници са старешинама и
кижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше
Пилату.
2. И упита га Пилат: еси ли ти цар удески? А он одговарауи рече му: Ти
кажеш.
3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа.
4. А Пилат га поново упита говореи: Зар ништа не одговараш? Види колико
те оптужуу!
5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат диваше.
6. А о Празнику ослобааше им по еднога сужа кога би искали.
7. А биаше неки, по имену Варава, у оковима са своим устаницима, кои су у
буни учинили убиство.
8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чиаше.
9. А Пилат им одговори, говореи: Хоете ли да вам пустим цара удескога?
10. ер знадиаше да су га из зависти предали првосвештеници.
11. Али првосвештеници подстакоше народ да е бое да им пусти Вараву.
12. А Пилат опет одговарауи рече им: А шта хоете да учиним са оним што
га зовете царем удеским?
13. А они опет повикаше: Распни га!
14. А Пилат им рече: А какво е зло учинио? А они ош аче викаху: Распни
га!
15. И Пилат, желеи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши,
предаде да га разапну.
(Зач. 67).
16. А воници га одведоше унутра у двориште у такозвани преториум, и
сазваше сву чету воника.
17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов виенац ставише на
ега.
18. И стадоше га поздравати: Здраво, царе удески!
19. И биаху га по глави трском, и пуваху на ега, и падауи на коена
клааху му се.
20. И кад му се наругаше, свукоше с ега пурпурни огртач, и обукоше га у
егове хаине и изведоше да га разапну.
21. И натераше еднога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и
Руфова, кои иаше из поа, да понесе крст егов.
(Зач. 68).
22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобае.
23. И даваше му да пие вино са смирном, а он не узе.
24. И кад га разапеше, раздиелише хаине егове бацауи коцку за их ко
е шта узети.
25. А биаше час треи, и разапеше га.
26. И беше натпис егове кривице написан: Цар удески.
27. И с им распеше два разбоника, еднога с десне, а еднога с лиеве
стране ему.
28. И испуни се Писмо кое говори: И уврстише га меу безаконике.
29. И пролазници хуаху на ега машуи главама своим и говореи: Уа! Ти
што храм развауеш и за три дана саграуеш,
30. Спаси самога себе и сии с крста!
31. Тако и првосвештеници с кижевницима ругаху се, говореи едан
другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе.
32. Христос, цар Израиев, нека сие сада с крста да видимо, па емо му
веровати. И они што биаху с им разапети вриеаху га.
33. А када настаде шести час, би тама по сво земи до часа деветога.
34. И у девети час повика Исус из свега гласа говореи: Елои, Елои, лима
савахтани? што значи: Боже мо, Боже мо, зашто си ме оставио?
35. И неки од оних што стааху онде чувши то говораху: Ено зове Илиу.
36. А едан отрча те напуни сунер оцта, па натакнувши на трску поаше га,
говореи: Оставите да видимо хое ли дои Илиа да га скине.
37. И Исус повика из свег гласа и издахну.
38. И завеса храмовна раздрие се на двое одозго до дое.
39. А кад виде капетан кои стааше према ему да тако узвикнувши
издахну, рече: Заиста човек ова Син Божии беше.
40. А биаху ту и жене гледауи издалека, меу коима беше и Мариа
Магдалина и Мариа мати акова Малога и осие, и Саломиа,
41. Кое и кад он беше у Галилеи иаху за им и служаху му; и многе друге
и кое биаху дошле с им у ерусалим.
42. И кад ве би увече, ер биаше петак, то ест уочи суботе,
(Зач. 69).
43. Дое осиф, из Ариматее, угледан саветник, кои и сам Царство Божие
чекаше, и усуди се те уе Пилату и заиска тиело Исусово.
44. А Пилат се зачуди да е ве умро; и дозвавши капетана, запита га: е ли
давно умро?
45. И дознавши од капетана, даде тиело осифу.
46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб
кои беше исечен у камену, и навали камен на врата гроба.
47. А Мариа Магдалина и Мариа осиина гледаху где га полагаху.
16 Мироносице на гробу. Васкрсее Христово. авае апостолима.
Слае ученика да проповиедау и крштавау. Вазнесее.
(Зач. 70).
1. И пошто прое субота, Мариа Магдалина и Мариа аковева и Саломиа
купише мирисе да доу да га помажу.
2. И врло рано у први дан недее дооше на гроб око изласка сунца.
3. И говораху меу собом: Ко е нам одвалити камен од врата гроба?
4. И погледавши видеше да камен беше одваен; а беше врло велики.
5. И ушавши у гроб, видеше младиа обучена у биелу хаину где седи с
десне стране; и уплашише се.
6. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назареанина, распетога.
Устаде, ние овде; ево места где га положише.
7. Него идите и кажите ученицима еговим и Петру, да е пред вама отии у
Галилеу; тамо ете га видети, као што вам рече.
8. И изишавши побегоше од гроба, ер их ухвати страх и трепет, и ником
ништа не казаше, ер се боаху.
(Зач. 71).
9. А Исус, васкрснувши рано у први дан недее, ави се наприе Марии
Магдалини, из кое беше истерао седам демона.
10. И она отиде те ави онима што су били с им, кои плакаху и ридаху.
11. А они чувши да е жив и да га е она видела, не вероваше.
12. А послие тога ави се на путу двоици од их у другоме обличу, кад су
ишли у село.
13. И они отишавши авише осталима; али ни има не вероваше.
14. Напослие ави се има еданаесторици када биаху за трпезом, и
прекори их за ихово неверовае и окорелост срца, што не вероваше
онима кои га видеше васкрслога.
15. И рече им: Идите по свему свиету и проповиедате еванее сваком
створеу.
16. Кои поверуе и крсти се бие спасен, а кои не веруе бие осуен.
17. А знаци онима кои веруу бие ови: именом моим изгоние демоне;
говорие новим езицима;
18. Узимае змие у руке; ако и смртно што попиу, нее им наудити; на
болеснике полагае руке, и оздравае.
19. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и седе Богу са десне
стране.
20. А они отидоше и проповиедаше свуда, и Господ им помагаше, и риеч
потвриваше знацима кои су се потом показивали. Амин.
СВЕТО ЕВАНЕЕ ОД ЛУКЕ
1 Увод. Наава роеа ована Претече, Благовиест Пресвето Деви
Марии. Посета Марие елисавети, Песма Мариина. Роее и
обрезае ованово. Песма Захариина.
(Зач. 1).
1. Будуи да су многи покушали изложити казивае о догааима кои су се
догодили меу нама,
2. Као што нам предадоше они кои су од почетка били очевидци и слуге
Риечи (Логоса),
3. Намислих и а, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби,
племенити Теофиле,
4. Да познаш теме оних риечи коима си научен.
(Зач. 2).
5. У вриеме Ирода, цара удескога, биаше неки свештеник од реда Авиина,
по имену Захариа, и жена егова од кери Аронових, по имену елисавета.
6. А биаху обое праведни пред Богом, и живаху по свима заповиестима и
уредбама Господим беспрекорно.
7. И немаху деце, ер елисавета беше нероткиа, и биаху обое ве
поодмаклих година.
8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,
9. Да по обичау свештенства паде му у део да уе у храм Господи и кади.
10. И све мноштво народа моаше се напоу за вриеме каеа.
11. А ему се ави анео Господи ставши са десне стране кадионог
жртвеника.
12. И збуни се Захариа видевши га и спопаде га страх.
13. А анео му рече: Не бое се, Захариа, ер е услишена молитва твоа; и
жена твоа елисавета родие ти сина, и наденуеш му име ован.
14. И бие ти радост и весее, и многи е се обрадовати роеу егову.
15. ер е бити велик пред Господом, и нее пити вина и сикера; и испуние
се Духа Светога ош у утроби матере свое;
16. И многе е синове Израиеве обратити Господу Богу иховоме;
17. И он е наприед ии пред им у духу и сили Илиино да обрати срца
отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу
народ спреман.
18. И рече Захариа анелу: По чему у а то познати? ер а сам стар и жена
е моа у годинама.
19. И одговарауи анео рече му: а сам Гаврило кои стоим пред Богом, и
послан сам да ти говорим и да ти ово благовиестим.
20. И ево, биеш нием и нееш мои говорити до онога дана док се то не
збуде, зато што ниси веровао моим риечима кое е се испунити у свое
вриеме.
21. И народ чекаше Захариу, и чуаху се што се забави у храму.
22. А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да е имао виее у
храму; и он им даваше знакове, и оста нием.
23. И када се навршише дани службе егове, отиде дому своему.
(Зач. 3).
24. А послие оних дана затруде елисавета жена егова, и криаше се пет
месеци говореи:
25. Тако ми е учинио Господ у дане ове у кое погледа на ме да ме избави од
срамоте меу удима.
26. А у шести месец послан би од Бога анео Гаврило у град галилески по
имену Назарет,
27. Девоци заручено за мужа, по имену осиф, из дома Давидова; и
девоци беше име Мариа.
28. И ушавши к о анео рече: Раду се, благодатна! Господ е с тобом.
благословена си ти меу женама!
29. А она видевши га, уплаши се од риечи егове и мишаше: какав би ово
био поздрав?
30. И рече о анео: Не бо се. Мариа, ер си нашла благодат у Бога!
31. И ево зачееш и родиеш сина, и наденуеш му име Исус.
32. Он е бити велики, и назвае се Син Вишега, и дае му Господ Бог
приесто Давида оца егова;
33. И царовае над домом аковевим вавиек, и царству егову нее бити
краа.
34. А Мариа рече анелу: Како е то бити кад а не знам за мужа?
35. И одговарауи анео рече о: Дух Свети дои е на тебе, и сила
Вишега осение те; зато и оно што е се родити бие свето, и назвае се
Син Божии.
36. И ето, елисавета роака твоа, и она заче сина у старости своо, и ово е
шести месец о, коу зову нероткиом.
37. ер у Бога е све могуе што каже.
38. А Мариа рече: Ево слушкие Господе - нека ми буде по риечи твоо! И
анео отиде од е.
(Зач. 4).
39. А Мариа уставши оних дана отиде хитно у горски кра, у град удин.
40. И уе у дом Захариин, и поздрави елисавету.
41. А кад елисавета чу поздрав Мариин, заигра диете у утроби езино, и
елисавета се испуни Духа Светога,
42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти меу женама, и
благословен е плод утробе твое!
43. И откуд мени ово да дое мати Господа моега мени?
44. ер гле, када глас поздрава твоега дое у уши мое, заигра диете од
радости у утроби моо.
45. И благо оно коа верова, да е се извршити што о е казао Господ.
46. И рече Мариа: Велича душа моа Господа;
47. И обрадова се дух мо Богу, Спасу моему,
48. Што погледа на смерност слушкие свое; ер гле, од сада е ме звати
блаженом сви нараштаи;
49. Што ми учини величину Силни, и свето име егово.
50. И милост е егова од коена до коена онима кои га се бое.
51. Показа силу мишицом своом; разасу горде у мислима срца ихова.
52. Збаци силне са приестола, и подиже понижене.
53. Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54. Прихвати Израиа слугу своега да се опомене милости;
55. Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену егову до виека.
56. И остаде Мариа са ом око три месеца, и врати се дому своме.
57. А елисавети дое вриеме да роди, и роди сина.
58. И чуше ени суседи и родбина да е Господ показао велику милост своу
на о, и радоваху се с ом.
59. И у осми дан дооше да обрежу диете, и даваху му име оца егова -
Захариа.
60. И одговарауи мати егова рече: Не, него да се зове ован.
61. И рекоше о: Никога нема у родбини твоо да се зове тим именом.
62. И знацима питаху оца егова како би он хтио да га назову.
63. И заискавши дашчицу написа говореи: ован му е име. И зачудише се
сви.
64. И одмах му се отворише уста егова и език егов, и говораше
благосиауи Бога.
65. И уе страх у све суседе ихове; и по сво горско удеи разгласи се сав
ова догаа
66. И сви кои чуше ставише у срце свое говореи: Шта ли е бити ово
диете? И рука Господа беше с им.
67. А Захариа отац егов испуни се Духа Светога и пророкова говореи:
68. Благословен Господ Бог Израиев што походи и избави народ сво.
69. И подиже нам рог спасеа у дому Давида, слуге своега,
70. Као што каза устима светих пророка своих од виека,
71. Да е нас спасти од неприатеа наших и из руку свиу кои нас мрзе;
72. Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завета своега,
73. Заклетве коом се закле Аврааму оцу нашему, да е нам дати:
74. Избавее из руку неприатеа наших, да му без страха служимо,
75. У светости и у правди пред им у све дане живота нашег.
76. И ти, диете, зваеш се пророк Вишега; ер еш ии наприед пред
лицем Господим да му приправиш пут;
77. Да дадеш познае спасеа народу егову за опроштее гриеха
ихових,
78. Ради срдачне милости Бога нашега, коом нас е походио Исток с висине;
79. Да обаса оне кои седе у тами и сени смрти; да управи ноге наше на пут
мира.
80. А диете растиаше и ачаше духом и биаше у пустии до дана док се не
показа Израиу.
2 Христово роее. Анео га ава пастирима. Поклоее пастира
Богомладенцу. Обрезае Исусово. Сретее. Пророштво Симеоново.
Пророчица Ана. Исус у храму ерусалимском. егово детиство у
Назарету.
(Зач. 5).
1. А у дане оне изие заповиест од есара Августа да се попише сва
васеена.
2. Ово е био први попис за вриеме Кириниеве управе Сириом.
3. И иаху сви да се попишу, свако у сво град.
4. А тада пое и осиф из Галилее из града Назарета у удеу у град Давидов
кои се зове Витлеем, ер он биаше из дома и племена Давидова,
5. Да се запише с Мариом, зарученом за ега женом, коа беше трудна.
6. И кад онде биаху, испунише се дани да она роди.
7. И роди сина своега Првенца, и пови га, и положи га у асле; ер им не
биаше места у гостионици.
8. И биаху пастири у ономе крау боравеи у поу и чувауи стражу ноу
код стада своега.
9. И гле, анео Господи стаде меу их, и слава Господа обаса их; и
испунише се страхом великим.
10. И рече им анео: Не боте се; ер вам, ево, авам радост велику коа е
бити свему народу.
11. ер вам се данас роди Спас, кои е Христос Господ, у граду Давидову.
12. И ово вам е знак: наи ете диете повиено где лежи у аслама.
13. И уеданпут са анелом се поави мноштво воске небеске, кои хвааху
Бога говореи:
14. Слава на висини Богу, и на земи мир, меу удима добра воа.
15. А кад анели отидоше од их на небо, уди пастири рекоше едан
другоме: Хадемо, дакле, до Витлеема, да видимо то што се догодило, што
нам обави Господ.
16. И похитавши, дооше и наоше Мариу и осифа и диете где лежи у
аслама.
17. А кад видеше, обавише све што им е казано за то диете.
18. И сви кои чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19. А Мариа чуваше све риечи ове и слагаше их у срцу своему.
(Зач. 6).
20. И вратише се пастири славеи и хвалеи Бога за све што чуше и видеше
као што им би казано.
21. И када се наврши осам дана да обрежу диете, наденуше му име Исус,
дато од анела прие него што он би зачет у утроби.
22. А када се навршише дани за очишее ихово по закону Мосееву,
(Зач. 7).
Дониеше га у ерусалим да га ставе пред Господа -
23. Као што е написано у Закону Господем, да се свако диете мушко кое
наприе отвори материцу посвети Господу -
24. И да принесу жртву као што е речено у Закону Господем: двие грлице
или два голубиа.
(Зач. 8).
25. И гле, биаше у ерусалиму човек по имену Симеон, и та човек беше
праведан и побожан, кои чекаше утеху Израиеву, и Дух Свети биаше на
ему.
26. И ему беше Дух Свети открио да нее видети смрти док не види Христа
Господега.
27. И Духом воен дое у храм; и кад унесоше родитеи диете Исуса да
изврше на ему оно што е уобичаено по Закону,
28. Он га узе у наруче свое и благослови Бога и рече:
29. Сад отпушташ у миру слугу своега, Господе, по риечи своо;
30. ер видеше очи мое Спасее твое,
31. Кое си уготовио пред лицем свиу народа.
32. Светлост, да просвеуе незнабошце, и славу народа твоега Израиа.
33. А осиф и мати егова чуаху се томе што се говораше о ему.
34. И благослови их Симеон, и рече Марии, матери егово: Гле, ова лежи
да многе обори и подигне у Израиу, и да буде знак против кога е се
говорити.
35. А и теби само пробоше мач душу, да се откриу помисли многих срца.
36. И беше Ана пророчица, ки Фануилова, од племена Асирова, ве
поодмаклих година, коа е седам година живела са мужем од девоаштва
своега.
37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма,
и служаше Богу дан и но постом и молитвом.
38. И она у та час дое, и славаше Господа, и говораше о ему свима кои
чекаху избавее у ерусалиму.
39. И кад извршише све по закону Господему, вратише се у Галилеу у град
сво Назарет.
40. А диете растиаше и ачаше духом, пунеи се премудрости, и благодат
Божиа биаше на ему.
41. И родитеи егови иаху сваке године у ерусалим о празнику Пасхе.
42. И кад му би дванаест година, узиоше они у ерусалим по обичау
празника.
43. И када проведоше дане, и врааху се, оста диете Исус у ерусалиму; и не
знаде осиф и мати егова;
44. Него, помисливши да е са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га
меу сродницима и познаницима.
45. И не нашавши га, вратише се у ерусалим да га траже.
46. И послие три дана наоше га у храму где седи меу учитеима, и слуша
их, и пита их.
47. И сви кои га слушаху диваху се веома егово разборитости и
одговорима.
48. И видевши га запрепастише се, и мати егова рече му: Чедо, што нам
тако учини? Ево отац тво и а тражисмо те с болом.
49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у
ономе што е Оца моега?
50. И они не разумеше риеч коу им рече.
51. И сие с има и дое у Назарет; и беше им послушан. И мати егова
чуваше све риечи ове у срцу своему.
52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код
уди.
3 Проповиед ована Крститеа и сведочанство о Христу. Крштее
Христово. Родослов Исусов.
(Зач. 9).
1. А у петнаесто години владавине есара Тивериа, кад управаше Понтие
Пилат удеом, и Ирод четверовласник Галилеом, а Филип, брат егов
четверовласник
Итуреом
и
земом
Трахонитидом,
и
Лисание
четверовласник Авилином,
2. За вриеме првосвештеника Ане и Каафе, дое риеч од Бога овану сину
Захариину у пустии,
3. И он пое по сво околини ордана проповиедауи крштее покааа за
опроштее гриехова.
4. Као што е написано у кизи риечи пророка Исаие кои говори: Глас
вапиуег у пустии: приправите пут Господи; поравните стазе егове;
5. Свака долина нека се испуни и свака гора и сваки бриег нека се слегну; и
што е криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке;
6. И свако е тиело видети спасее Божие.
7. ован пак говораше народу кои излажаше да их крсти: Породи аспидини,
ко вам каза да бежите од гева кои иде?
8. Родите, дакле, плодове достоне покааа, и не почиите говорити у себи:
Имамо оца Авраама; ер вам кажем да Бог може и од камеа овог подигнути
децу Аврааму.
9. А ве и секира стои дрвеу код кориена; и свако дрво кое добра рода не
раа сиече се и у ога баца.
10. И питаху га уди говореи: Шта емо, дакле, чинити?
11. А он одговарауи рече им: Кои има двие хаине нека даде ономе кои
нема; и кои има хране нека чини исто тако.
12. Дооше пак и цариници да их крсти. и рекоше му: Учитеу, шта емо
чинити?
13. А он им рече: Не чините ништа више него што вам е нареено.
14. А питаху га и воници говореи: А шта емо ми чинити? И рече им: Никога
да не злоставате нити кога да опадате, и будите задовони своом платом.
15. А како е народ ишчекивао (Христа) сви помишаху у срцима своим за
ована: ние ли он Христос?
16. Одговараше ован свима говореи: а вас крштавам водом; али иде за
мном ачи од мене, коме а нисам достоан одриешити ремена на обуи
егово: Он е вас крстити Духом Светим и огем.
17. У егово руци е лопата, и очистие гумно свое, и скупие пшеницу у
житницу своу, а певу е сажеи огем неугасивим.
18. И много ош друго тешеи их, проповиедаше народу еванее.
(Зач. 10).
19. А Ирод четверовласник, кога кораше ован због Иродиаде жене брата
егова, и због свих зала коа учини Ирод,
20. Додаде на све ош и ово: затвори ована у тамницу.
21. А догоди се када се беше крстио сав народ, и када се Исус крстио, док се
он моаше Богу, отвори се небо,
22. И сие на ега Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас са
неба говореи: Ти си Син мо убени, ти си по моо вои.
(Зач. 11).
23. И сам Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се
мишаше, син осифа, сина Илиева,
24. Сина Мататова, сина Левиева, сина Мелхиева, сина енеева, сина
осифова,
25. Сина Мататиева, сина Амосова, сина Наумова, сина Еслимова, сина
Нагеева,
26. Сина Маатова, сина Мататиева, сина Семеева, сина осифова, сина
удина,
27. Сина оананова, сина Рисаева, сина Зоровавеова, сина Салатиилова,
сина Нириева,
28. Сина Мелхиева, сина Адиева, сина Косамова, сина Елмодамова, сина
Ирова,
29. Сина осиина, сина Елиезерова, сина оримова, сина Мататова, сина
Левиева,
30. Сина Симеонова, сина удина, сина осифова, сина онанова, сина
Еликимова,
31. Сина Мелеева, сина Маинанова, сина Мататина, сина Натанова, сина
Давидова,
32. Сина есеева, сина Овидова, сина Воозова, сина Салмонова, сина
Наасонова,
33. Сина Аминадавова, сина Арамова, сина орамова, сина Есромова, сина
Фаресова, сина удина,
34. Сина аковева, сина Исакова, сина Авраамова, сина Тарина, сина
Нахорова,
35. Сина Серухова, сина Рагавова, сина Фалекова, сина Еверова, сина
Салина,
36. Сина Каинанова, сина Арфаксадова, сина Симова, сина Ноева, сина
Ламехова,
37. Сина Матусалова, сина Енохова, сина аредова, сина Малелеилова, сина
Каинанова,
38. Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божиега.
4 Кушае Исуса у пустии. Повратак у Галилеу и проповиед у
Назарету. Долазак у Капернаум и исцеее бесомучника, Петрове
таште и многих болесника. Проповиед по синагогама галилеским.
(Зач. 12).
1. Исус пак пун Духа Светога врати се са ордана, и би одведен Духом у
пустиу.
2. И четрдесет дана куша га аво, и не еде ништа у те дане; и кад се они
навршише, онда огладе.
3. И рече му аво: Ако си Син Божии, реци овоме камену да постане хеб.
4. И одговори му Исус говореи: Писано е: Не живи човек само о хебу,
него о свако риечи Божио.
5. И изведе га аво на гору високу и показа му сва царства овога свиета за
трен ока.
6. И рече му аво: Теби у дати сву власт ову и славу ихову, ер е мени
предана, и коме хоу даем е.
7. Ти,дакле, ако се поклониш преда мном, бие сва твоа.
8. И одговарауи Исус рече му: Иди од мене, Сатано, ер е писано: Господу
Богу своему клаа се, и ему единоме служи.
9. И одведе га у ерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си
Син Божии, скочи одавде дое.
10. ер е писано да е анелима своим заповедити за тебе да те сачувау,
11. И узее те на руке да се не спотакнеш о камен ногом своом.
12. И одговарауи Исус рече му: Казано е: Не куша Господа Бога своега.
13. И када заврши аво све кушае, отиде од ега за неко вриеме.
14. И врати се Исус у сили Духа у Галилеу; и отиде глас о ему по сво
околини.
15. И он учаше по синагогама иховим, и сви га хвааху.
(Зач. 13).
16. И дое у Назарет где беше одгаен, и уе по обичау своме у дан суботни
у синагогу, и устаде да чита.
17. И дадоше му кигу пророка Исаие, и отворивши кигу нае место где
беше написано:
18. Дух Господи е на мени; зато ме помаза да благовиестим сиромасима;
посла ме да исциелим скрушене у срцу; да проповиедим заробенима да е
бити пуштени, и слиепима да е прогледати; да ослободим потлачене;
19. И да проповиедам приатну годину Господу.
20. И затворивши кигу, врати е служитеу па седе; и очи свиу у синагоги
биаху упрте у ега.
21. А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.
22. И сви му сведочаху,
(Зач. 14).
И диваху се риечима благодати кое излажаху из уста егових, и говораху:
Ние ли ово син осифов.
23. И рече им: Свакако ете ми реи ову пословицу: екару, излиечи се
сам; што чусмо да е било у Капернауму учини и овде у постобини своо.
24. Рече пак: Заиста вам кажем да ниедан пророк ние признат у постобини
своо.
25. А ваистину вам кажем: Многе удовице биаху у Израиу у вриеме Илие
када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по сво
земи;
26. И ниедно од их не би послан Илиа до у Сарепту Сидонску жени
удовици.
27. И многи биаху губави у Израиу у вриеме пророка елисеа; и ниедан
се од их не очисти до Нееман Сирианин.
28. И сви се у синагоги испунише гева кад чуше ово.
29. И уставши истераше га напое из града, и одведоше га на врх горе где
биаше ихов град сазидан, да би га бацили одозго.
30. Али он прое измеу их,и отиде.
(Зач. 15).
31. И сие у Капернаум, град галилески, и учаше их суботом.
32. И чуаху се науци егово врло; ер риеч егова беше силна.
33. И у синагоги беше човек са духом нечистог демона, и повика из свег
гласа
34. Говореи: Прои се, шта хоеш од нас, Исусе Назареанине? Дошао си да
нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божии.
35. И заприети му Исус говореи: Умукни, и изии из ега! И оборивши га
демон на средину, изие из ега нимало му не наудивши.
36. И запрепашее захвати све и разговараху меу собом говореи: Каква
е то риеч да влашу и силом заповиеда нечистим духовима, и излазе?
(Зач. 16).
37. И отиде глас о ему по свима околним местима.
38. Подигавши се пак из синагоге, дое у куу Симонову; а ташту Симонову
беше ухватила велика грозница, и молише га за у.
39. И ставши више е заприети грозници, и пусти е. И одмах устаде и
служаше им.
40. А када захоаше сунце, сви кои имааху болеснике од различних
болести довоаху их ему; а он на свакога од их полагаше руке, и
исцеиваше их.
41. А и демони излажаху из многих вичуи и говореи: Ти си Христос Син
Божии. И приетеи им не допушташе да говоре да знау да е он Христос.
42. А кад наста дан, изие и отиде у пусто место; и народ га тражаше, и дое
к ему, и задржаваху га да не иде од их.
43. А он им рече: И другим градовима треба ми благовиестити о Царству
Божием; ер сам на то послан.
44. И проповиедаше по синагогама галилеским.
5 Чудесан риболов и позив троице апостола. Исцеее губавога и
одузетога. Позивае Левиа - Матеа за апостола. О посту.
(Зач. 17).
1. А догоди се када се народ слеже к ему да слуша риеч Божиу и он
стааше кра Генисаретског езера,
2. И виде двие лае где стое укра езера, а рибари биаху изишли из их
и испираху мреже.
3. И уе у едну лау, коа биаше Симонова, и замоли га да одмакне мало од
обале; и седе и учаше народ из лае.
4. А кад преста говорити, рече Симону: Хаде на дубину и баците мреже свое
за лов.
5. И одговарауи Симон рече му: Учитеу, сву но смо се трудили, и ништа
не ухватисмо; али на твоу риеч бациу мрежу.
6. И учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче
циепати.
7. И дадоше знак друштву кое беше на друго лаи да доу да им помогну; и
дооше, и напунише обе лае тако да се оне потапаху.
8. А кад виде Симон Петар, припаде коенима Исусовим говореи: Изии од
мене, Господе, ер сам човек грешан.
9. ер запрепашее обузе ега и све кои биаху с им због лова рибе што
ухватише,
10. А тако исто и акова и ована, синове Зеведееве, кои биаху другови
Симонови. И рече Исус Симону: Не бо се, од сада еш уде ловити.
11. И извукавши обе лае на зему оставише све, и отидоше за им.
(Зач. 18).
12. И када биаше Исус у едноме граду, и гле, човек сав у губи, па видевши
Исуса паде ничице и замоли га говореи: Господе, ако хоеш можеш ме
очистити.
13. И пруживши руку дохвати га се, и рече: Хоу, очисти се! И одмах губа
отиде с ега.
14. И он му заповеди да ником не казуе: Него иди и покажи се свештенику,
и принеси дар за очишее свое, како е наредио Мосе за сведочанство
има.
15. Али се глас о ему ош вема ширио, и мноштво народа стецаше се да га
слушау и да их он исцеуе од ихових болести.
16. А он се удааваше у пустиу и моаше се Богу.
(Зач. 19).
17. И догоди се еднога дана кад он учаше, сеаху онде фарисеи и
законици кои биаху дошли из свиу села галилеских и удеских и из
ерусалима; и би сила Господа да их исцеуе;
18. И гле, уди донесоше на одру човека кои беше одузет, и тражаху како
да га унесу и положе пред ега.
19. И не нашавши куда би га униели од народа, попеше се на куу и кроз
кров спустише га са одром на средину пред Исуса.
20. И видевши веру ихову рече му: Човече, опраштау ти се гриеси твои.
21. И почеше помишати у себи кижевници и фарисеи говореи: Ко е ова
што говори хуле? Ко може опраштати гриехе осим едини Бог?
22. А разумевши Исус помисли ихове, одговарауи рече им: Шта
помишате у срцима своим?
23. Шта е лакше, реи: Опраштау ти се гриеси твои, или реи: Устани и
ходи?
24. Али да знате да власт има Син Човечии на земи опраштати гриехе, -
рече узетоме: Теби говорим, устани и узми одар сво и иди дому своме.
25. И одмах устаде пред има, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме
славеи Бога.
26. И сви се задивише, и славаху Бога, и испунивши се страха говораху:
Чуда се нагледасмо данас!
(Зач. 20).
27. И потом изие, и виде цариника по имену Левие где седи на царини, и
рече му: Хаде за мном.
28. И оставивши све, устаде и пое за им.
29. И приреди му Левие код куе свое велику гозбу; и беше мноштво
цариника и других кои сеаху са им за трпезом.
30. И гунаху кижевници ихови и фарисеи говореи ученицима еговим:
Зашто са цариницима и грешницима едете и пиете?
31. И одговарауи Исус рече им: Не требау здрави екара него болесни.
32. Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покаае.
(Зач. 21).
33. А они му рекоше: Зашто ученици ованови посте често и молитве чине, а
тако и фарисески; док твои еду и пиу?
34. А он им рече: Зар можете натерати сватове да посте док е женик с
има?
35. Него е дои дани кад е се отети женик од их, и онда е постити у оне
дане.
36. Каза им пак и причу: Нико не мее закрпу од нове хаине на стару
хаину, иначе е и нову раздриети, и старо не одговара закрпа од нове.
37. И нико не сипа вино ново у мехове старе, иначе вино ново раздере
мехове, и оно се пролие, и мехови пропадну.
38. Него вино ново у мехове нове треба сипати, и обое е се сачувати.
39. И нико ко е пио старо нее одмах новога: ер вели: старо е бое.
6 Тргае класа у суботу. Исцеее човека са сухом руком. Исусов
суд о суботи. Избор Дванаесторице апостола. Беседа на гори.
(Зач. 22).
1. Догоди се пак у другу суботу по Пасхи да е он ишао кроз усеве, а
ученици егови тргали су класе, трли га рукама и ели.
2. А неки од фарисеа рекоше им: Зашто чините што се не смие чинити у
суботу?
3. И одговоривши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад
огладе, он и кои биаху с им?
4. Како уе у дом Божии, и узе хебове предложеа, и еде, и даде онима
што биаху с им, кое никоме ние било допуштено ести сем едино
свештеницима.
5. И говораше им: Син Човечии е господар и од суботе.
6. А догоди се и у другу суботу да он уе у синагогу и учаше, и беше онде
човек коме десна рука беше суха.
7. Мотраху пак на ега кижевници и фарисеи нее ли у суботу исциелити,
да би нашли оптужбу против ега.
8. А он знааше помисли ихове, и рече човеку кои имаше суху руку:
Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде.
9. А Исус им рече: Запитау вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло
чинити? Душу спасти или погубити? А они утаху.
10. И погледавши на све их, рече му: Пружи руку своу. А он учини тако; и
рука му поста здрава као и друга.
11. А они се напунише безума, и говораху меу собом шта би учинили
Исусу.
(Зач. 23).
12. А догоди се у дане оне да изие на гору да се моли; и проведе сву но у
молитви Богу.
13. И кад би дан, дозва ученике свое, и изабра од их Дванаесторицу, кое и
апостолима назва:
14. Симона, кога прозва Петром, и Андреа брата егова, акова и ована,
Филипа и Вартоломеа,
15. Матеа и Тому, акова Алфеева и Симона званога Зилот,
16. уду аковева, и уду Искариотскога, кои и постаде изданик.
(Зач. 24).
17. И сишавши с има, стаде на месту равном и много ученика егових; и
мноштво народа из све удее и ерусалима, и из примора тирског и
сидонског.
18. Кои дооше да га слушау и да се исцеуу од своих болести, и кое су
мучили духови нечисти; и исцеиваху се.
19. И сав народ тражаше да га се дотакне; ер из ега излажаше сила и
исцеиваше их све.
20. И он подигнувши очи свое на ученике свое говораше: Блажени
сиромашни, ер е ваше Царство Божие.
21. Блажени кои сте гладни сада. ер ете се наситити. Блажени кои плачете
сада, ер ете се насмиати.
22. Блажени сте кад вас уди омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и
разгласе име ваше као зло због Сина Човечиега.
23. Радуте се у она дан и играте, ер гле, велика е плата ваша на небу. ер
су тако чинили пророцима оцеви ихови.
(Зач. 25).
24. Али тешко вама богатима, ер сте ве примили утеху своу.
25. Тешко вама кои сте сити сада, ер ете огладети. Тешко вама кои се
смиете сада, ер ете заридати и заплакати.
26. Тешко вама када стану сви уди добро говорити о вама, ер су тако
чинили лажним пророцима оцеви ихови.
27. Али говорим вама кои слушате: убите неприатее свое, добро
творите онима кои вас мрзе;
28. Благосиате оне кои вас куну, и молите се за оне кои вас вриеау.
29. Ономе кои те удари по образу, окрени и други; и кои хое да ти узме
хаину, пода и кошуу.
30. А свакоме кои иште у тебе, пода; и кои твое узме, не ишти.
(Зач. 26).
31. И како хоете да вама чине уди, чините тако и ви има.
32. И ако убите оне кои вас убе, каква вам е хвала? ер и грешници
убе оне кои их убе.
33. И ако чините добро онима кои вама чине добра, каква вам е хвала? ер
и грешници чине тако.
34. И ако даете у заам онима од коих се надате да ете добити, каква вам
е хвала? ер и грешници грешницима дау у заам да добиу опет онолико.
35. Него убите неприатее свое, и чините добро, и даите у заам не
надауи се ничему; и плата е вам бити велика, и биете синови
Свевишега, ер е он благ и према незахвалнима и злима.
36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што е милостив.
(Зач. 27).
37. И не судите, и нее вам се судити; и не осууте, и неете бити осуени;
опраштате, и опростие вам се.
38. Даите, и дае вам се; меру добру и набиену и стресену и препуну дае
вам у наруче ваше. ер каквом мером мерите онаквом е вам се мерити.
39. И каза им причу: Може ли слиепац слиепца водити? Нее ли оба пасти у
аму?
40. Нема ученика над учитеем своим, него и када се усаврши, бие сваки
као и учите егов.
41. А зашто видиш трун кои е у оку брата твоега, а брвно кое е у твоему
оку не осеаш?
42. Или, како можеш реи брату своему: Брате, стани да извадим трун кои
е у оку твоему, када сам не видиш брвно у оку своему? Лицемере, извади
наприе брвно из ока своега, па еш онда видети да извадиш трун из ока
брата своега.
43. ер нема дрвета добра да раа зао род, нити дрвета зла да раа добар
род.
44. ер се свако дрво по роду своме познае; ер се смокве не беру са тра,
нити се гроже бере с купине.
45. Добар човек из добре ризнице срца своега износи добро, а зао човек из
зле ризнице срца своега износи зло, ер уста егова говоре од сувишка
срца.
(Зач. 28).
46. А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршуете што говорим?
47. Сваки кои долази мени и слуша риечи мое и извршуе их, казау вам
коме е сличан:
48. Сличан е човеку кои градеи куу ископа и удуби и положи теме на
камену; а када дооше воде, навали риека на ту куу и не могаше е
покренути, ер о е теме на камену.
49. А кои е чуо и ние извршио сличан е човеку кои сагради куу на
земи без темеа, на коу навали риека и одмах паде, и распаде се куа
она страшно.
7 Исцеее капетановог слуге. Васкрсее младиа у Наину.
Изасланство ованово и Исусово сведочанство о овану. Исус у дому
Счмона фарисеа. Грешница га помазуе мирисом.
(Зач. 29).
1. А када заврши све риечи свое пред народом, уе у Капернаум.
2. У капетана пак еднога биаше слуга болестан на умору кои му беше мио.
3. А кад чу за Исуса, посла му старешине удеске молеи га да дое и спасе
му слугу.
4. А они дошавши Исусу моаху га усрдно, говореи: Достоан е да му то
учиниш,
5. ер уби народ наш, и сагради нам синагогу.
6. А Исус иаше с има. И кад ве биаше недалеко од куе, посла капетан
ему приатее говореи му: Господе, не труди се, ер нисам достоан да под
кров мо уеш;
7. Зато и ие сматрах себе достоним да ти доем; него само реци риеч, и
оздравие слуга мо.
8. ер и а сам човек под влашу, и имам под собом вонике, па речем
едноме: Иди, и иде; и другоме: Дои, и дое; и слуги своему: Учини то, и
учини.
9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу кои иаше за им
рече: Кажем вам: ни у Израиу толику веру не наох.
10. И када се послани вратише, наоше болеснога слугу здрава.
(Зач. 30).
11. И догоди се потом да он иаше у град кои се зове Наин, и с им иаху
многи ученици егови и мноштво народа.
12. А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, единца
сина матере егове, и она беше удовица; и многи народ из града иаше са
ом.
13. И видевши е Господ сажали се на у, и рече о: Не плачи!
14. И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче,
теби говорим, устани!
15. И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери егово.
16. А страх обузе све, и славаху Бога говореи: Велики пророк подиже се
меу нама, и Бог походи народ сво.
(Зач. 31).
17. И отиде глас ова о ему по сво удеи и по сво околини.
18. И авише овану ученици егови за све ово.
19. И позва ован двоицу од ученика своих и посла их Исусу, говореи: еси
ли ти Она што е дои, или другога да чекамо?
20. Дошавши пак ти уди к ему рекоше: ован Крстите посла нас теби
говореи: еси ли ти Она што е дои, или другога да чекамо?
21. А у та час он исциели многе од болести, и од рана и од злих духова, и
многима слиепим дарова вид.
22. И одговарауи Исус рече им: Идите и кажите овану што видесте и
чусте: слиепи прогледау, хроми ходе, губави се чисте, глухи чуу, мртви
устау, сиромашнима се проповиеда еванее;
23. И блажен е она кои се не саблазни о мене.
24. А кад отидоше ученици ованови, поче народу говорити за ована: Шта
сте изишли у пустиу да видите? Трску коу уа ветар?
25. Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаине обучена? Ето,
кои господске хаине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26. Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, а вам кажем и више од
пророка.
27. Ово е она за кога е писано: Ево, а шаем анела своега пред лицем
твоим кои е приправити пут тво пред тобом.
28. ер вам кажем: Ниедан измеу роених од жена ние веи пророк од
ована Крститеа; а намаи у Царству Божием веи е од ега.
29. И сав народ кои слушаше и цариници оправдаше Бога, крстивши се
крштеем овановим;
30. А фарисеи и законици одбацише воу Божиу о има, не крстивши се од
ега.
(Зач. 32).
31. (А Господ рече): С киме у, дакле, упоредити уде овога рода, и коме су
слични?
32. Слични су деци што седе на тргу и довикуу едни другима говореи:
Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте.
33. ер е дошао ован Крстите кои хеба не еде нити вина пие, а ви
говорите: Демон е у ему.
34. Дошао е Син Човечии кои и еде и пие, а ви кажете: Гле човека
изелице и пианице, друга цариницима и грешницима.
35. И би оправдана премудрост од све деце езине.
(Зач. 33).
36. Моаше га пак едан од фарисеа да би обедовао у ега; и ушавши у
куу фарисееву, седе за трпезу.
37. И гле, жена у граду коа беше грешница, дознавши да е Исус за трпезом
у куи фарисеево, донесе мирис у суду од алавастра.
38. И ставши позади код ногу егових плакаше, и стаде квасити ноге егове
сузама, и косом главе свое отираше, и целиваше ноге егове, и мазаше
мирисом.
39. А кад виде фарисе кои га е позвао, рече у себи: Да е он пророк, знао
би ко и каква га се жена дотиче; ер е грешница.
40. И одговарауи Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече:
Учитеу, кажи.
41. А Исус рече: Двоица биаху дужни едноме повериоцу, едан беше
дужан пет стотина динара, а други педесет.
42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обоици. Кажи, кои е га од
их двоице вема убити?
43. А Симон одговарауи рече: Мислим она коме више поклони. А он му
рече: Право си судио.
44. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уох ти у куу,
ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе свое
обриса.
45. Целива ми ниси дао; а она, откако уе, не преста целивати ми ноге.
46. Уем ниси помазао главу моу, а она мирисом помаза ми ноге.
47. Зато ти кажем: Опраштау о се гриеси многи, ер е велику убав
имала; а коме се мало опрашта малу убав има.
48. А о рече: Опраштау ти се гриеси.
49. И стадоше у себи говорити они што сеаху с им за трпезом: Ко е ова
што и гриехе опрашта?
50. А жени рече: Вера твоа спасла те е; иди у миру.
8 Прича о сиачу и семену. Мати и браа Исусова. Стишавае буре на
мору. Чудо с гадариским бесомучником. Исцеее крвоточиве
жене. Васкрсее аирове кери.
(Зач. 34).
1. И би послие тога, и он прохоаше по градовима и по селима
проповиедауи и благовиестеи Царство Божие, и Дванаесторица с им,
2. И неке жене кое биаху излиечене од злих духова и болести: Мариа,
звана Магдалина, из кое е изишло седам демона,
3. И ована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе кое му
служаху своим имаем.
4. А кад се сабра народа много, и из свиу градова долажаху ему, каза у
причи:
(Зач. 35).
5. Изие сиач да сие семе свое; и кад сиаше, едно паде кра пута, и
погази се, и птице небеске позобаше га.
6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, ер немаше влаге.
7. А друго паде усред тра, и узрасте тре и угуши га.
8. А друго паде на зему добру, и изникавши донесе стоструки род. Говореи
ово повика: Ко има уши да чуе, нека чуе!
9. А ученици егови питаху га говореи: Шта значи ова прича?
10. А он рече: Вама е дано да знате тане Царства Божиега; а осталима бива
у причама, да гледауи не виде, и чууи не разумиу.
11. А ова прича значи: Семе е риеч Божиа.
12. А кое е кра пута то су они кои слушау, али потом долази аво и узима
риеч из срца иховога, да не веруу и да се не спасу.
13. А кое е на камену то су они кои када чуу с радошу примау риеч; и
ови кориена немау те за неко вриеме веруу, а у вриеме искушеа
отпадну.
14. А кое у тре паде, то су они кои чуше и, живеи у бригама и богатству и
сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.
15. А кое е на добро земи, то су они кои чувши риеч, у доброме и чистом
срцу држе е, и род доносе у трпеу. Ово говореи повика: Ко има уши да
чуе, нека чуе!
(Зач. 36).
16. А нико не поклапа судом светику кад е запали, нити е мее под
кревет, него е постава на свиеак да они кои улазе виде светлост.
17. ер нема ништа тано што нее бити авно, ни сакривено што се нее
дознати и на видело изии.
18. Пазите, дакле, како слушате; ер ко има дае му се, а ко нема, узее се
од ега и оно што мисли да има.
19. Дооше пак ему мати и браа егова, и не могаху од народа да се
састану с им.
20. И авише му говореи: Мати твоа и браа твоа стое напоу, и хое да
те виде.
21. А он одговарауи рече им: Мати моа и браа моа они су кои слушау
риеч Божиу и извршуу е.
(Зач. 37).
22. И догоди се еднога дана и уе он и ученици егови у лау, и рече им:
Преимо на ону страну езера. И пооше.
23. И док пловаху, он заспа. И подиже се олуа на езеру, и вода надираше,
и биаху у опасности.
24. И приступивши пробудише га говореи: Учитеу, учитеу, изгибосмо! А
он устаде, и заприети ветру и валовима воденим, и престадоше и наста
тишина.
25. А има рече: Где е вера ваша? А они се уплашише, и чуаху се
говореи едан другоме: Ко е ова да и ветровима и води заповиеда, и
слушау га?
(Зач. 38).
26. И допловише у зему Гадаринску коа е према Галилеи.
27. А кад он изие на зему, срете га неки човек из града у коме биаху
демони дуго времена, и у хаине не облачаше се, и не живаше у куи, него
у гробовима.
28. А кад виде Исуса, узвикнувши паде пред им и из свега гласа рече: Шта
хоеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишега? Молим те, не мучи ме!
29. ер он заповеди духу нечистоме да изие из човека; ер га мучаше много
година, и везиваху га веригама и ланцима чувауи га, и кидаше везе, и
тераше га демон по пустиама.
30. А Исус га запита говореи: Како ти е име? А он рече: Легион; ер многи
демони биаху ушли у ега.
31. И моаху га да им не заповеди да иду у бездан.
32. А онде пасиаше по гори велико крдо свиа, и моаху га да им допусти
да у их уу. И допусти им.
33. А пошто изиоше демони из човека, уоше у свие; и урну крдо са
стрмени у езеро, и утопи се.
34. А кад видеше свиари шта се догодило, побегоше и авише у граду и по
селима.
35. И изиоше да виде шта се десило, и дооше Исусу, и наоше човека из
кога биаху изишли демони где седи одевен и присебан код ногу Исусових;
и уплашише се.
36. А они што биаху видели, обавиестише их како се спасе бесомучни.
37. И моаше га сав народ из околине гадаринске да оде од их; ер биаху
обузети страхом великим. А он уе у лау и врати се.
38. А човек из кога изиоше демони моаше га да би с им био; али га Исус
отпусти говореи:
39. Врати се дому своме, и казу шта ти учини Бог. И отиде проповиедауи
по свему граду шта му учини Исус.
(Зач. 39).
40. А кад се врати Исус, срете га народ, ер га сви очекиваху.
41. И гле, дое човек по имену аир, и он беше старешина синагоге, и
павши пред ноге Исусове, моаше га да уе у дом егов.
42. ер у ега беше единица ки око дванаест година, а она умираше. А кад
иаше Исус, народ се тискао око ега.
43. И беше нека жена болесна од течеа крви дванаест година, коа е све
свое имае потрошила на екаре и ниедан е ние могао излиечити;
44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаине егове, и одмах стаде
течее крви ене.
45. И рече Исус: Ко е то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар
и кои биаху с им: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш:
Ко е то што ме се дотаче?
46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, ер а осетих силу коа изие из мене.
47. А кад виде жена да се ние сакрила, приступи дрхтеи, и паде пред им,
и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он о рече: Не бо се, кери, вера твоа спасла те е; иди у миру.
49. Док он ош говораше дое неко од старешине синагоге и рече му: Умрла
е ки твоа, не труди Учитеа.
50. А када чу Исус, одговори му говореи: Не бо се, само веру, и бие
спасена.
51. И дошавши у куу, не допусти никоме да уе осим Петру и овану и
акову, и девочином оцу и матери.
52. И сви плакаху и аукаху за ом. А он рече: Не плачите, ние умрла него
спава.
53. И подсмиеваху му се знауи да е умрла.
54. А он изгнавши све, узе е за руку и зовну, говореи: Девоко, устани.
55. И поврати се дух ен, и устаде одмах; и он заповеди да о даду да еде.
56. И задивише се веома родитеи ени. А он им заповеди да никоме не
казуу шта се догодило.
9 Слае Дванаесторице на проповиед. Чудо умножеа хебова.
Петрово исповиедае Христа. Прво предсказивае страдаа. О
ношеу крста. Преображее Христово. Исцеее бесомучног
дечака. Друго предсказивае страдаа. Спор о томе ко е навеи.
Чудеса именом Исусовим. О следовау за Христом.
(Зач. 40).
1. Сазвавши пак Дванаесторицу ученика своих, даде им силу и власт над
свим демонима, и да лиече од болести.
2. И посла их да проповиедау Царство Божие, и да исцеуу болесне.
3. И рече им: Ништа не узимате на пут, ни штапа, ни торбе, ни хеба ни
новца, нити по двие хаине да имате.
4. И у коу куу уете, онде остате и оданде полазите.
5. И кои год вас не приме, излазеи из града онога, отресите и прах са ногу
своих, за сведочанство против их.
6. А они излазеи пролажаху по селима проповиедауи еванее и
лиечеи свуда.
(Зач. 41).
7. А Ирод четверовласник чу шта он чини, и биаше у недоумици. ер неки
говораху да е ован устао из мртвих;
8. А едни да се Илиа поавио; други опет, да е васкрсао неки од старих
пророка.
9. И рече Ирод: ована а посекох; али ко е та о коме слушам тако нешто? И
настоаше да га види.
10. И вративши се апостоли испричаше му шта су учинили. И узевши их отиде
насамо у место пусто код града званог Витсаида.
11. А кад народ сазнаде, пое за им, и он их прими и говораше им о
Царству Божием и исциели оне кои требаху излиечеа.
12. А дан стаде нагиати.
(Зач. 42).
Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на
конак у околна села и засеоке, и кек нау хране, ер смо овде у пустом
месту.
13. А он им рече: Подате им ви да еду. А они рекоше: У нас нема више од
пет хебова и двие рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав ова народ.
14. ер биаше уди, око пет хиада. Али он рече ученицима своим:
Посадите их на скупине по педесет.
15. И учинише тако, и посадише их све.
16. А он узе оних пет хебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови
их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
17. И едоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест
котарица.
(Зач. 43).
18. И када се еданпут моаше Богу насамо, с им биаху ученици, и запита
их говореи: Шта говори народ ко сам а?
19. А они одговарауи рекоше: едни веле да си ован Крстите, а други да
си Илиа; други опет да е неки од древних пророка васкрсао.
20. А он им рече: А ви шта кажете ко сам а? А Петар одговарауи рече:
Христос Божии.
21. А он им заприети и заповеди да то никоме не казуу,
22. Рекавши да Сину Човечиему треба много пострадати, и да е га
старешине и првосвештеници и кижевници одбацити, и да е бити убиен,
и треега дана да е устати.
(Зач. 44).
23. А свима говораше: Ако ко хое да иде за мном, нека се одрекне себе и
узме крст сво и за мном иде.
24. ер ко хое живот сво да сачува, изгубие га; а ко изгуби живот сво
мене ради, та е га сачувати.
25. ер каква е корист човеку ако сав свиет задобие а себе упропасти или
себи науди?
26. ер ко се постиди мене и моих риечи ега е се Син Човечии
постидети када дое у слави своо и Очево и светих анела.
27. А кажем вам заиста: Има неких меу овима што стое овде кои нее
окусити смрти док не виде Царства Божиега.
(Зач. 45).
28. А око осам дана послие ових риечи, узе он Петра и ована и акова и
попе се на гору да се помоли Богу.
29. И док се моаше постаде изглед лица еговог другачии, и одиело
егово биело и блистауе.
30. И гле, два човека говораху с им, а то биаху Мосе и Илиа,
31. Кои се показаше у слави, и говораху о исходу еговом кои е имао да се
испуни у ерусалиму.
32. А Петар и они с им беху савладани сном; али пробудивши се видеше
славу егову и два човека што стааху с им.
33. И кад се одвааху они од ега, рече Петар Исусу: Учитеу, добро нам е
овде бити; да саградимо три сенице: едну теби, и едну Мосеу, и едну
Илии, - не знауи шта говори.
34. А док он то говораше настаде облак и заклони их: и уплашише се када
заоше у облак.
35. И чу се из облака глас кои говораше: Ово е Син мо убени, ега
слушате.
36. И када се чу глас, нае се Исус сам. И они зауташе и ником не обавише
у оне дане ништа од онога што су видели.
(Зач. 46).
37. А идуи дан када сиоше са горе, срете га мноштво народа.
38. И гле, човек из народа повика говореи: Учитеу, молим те, погледа на
сина моега, ер ми е единац;
39. И ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пену, и едва се
удаи од ега пошто га изломи.
40. И молих ученике твое да га истерау, па не могоше.
41. А Исус одговарауи рече: О роде неверни и покварени! Докле у бити с
вама и трпети вас? Доведи амо сина своега.
42. А ош док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус
заприети духу нечистоме, и исцели дечака, и предаде га оцу еговом.
43. И сви се веома диваху величанству Божием.
(Зач. 47).
А када се сви чуаху свему што учини Исус рече ученицима своим:
44. Ставите ви у уши свое ове риечи: Син Човечии бие предан у руке
уди.
45. А они не разумиеваху ову риеч; ер беше сакривена од их да е не
схвате; и боаху се да га запитау за ову риеч.
46. А уе помисао у их ко би меу има био веи.
47. А Исус знауи помисао срца ихова, узе диете и постави га кра себе,
48. И рече им: Кои прими ово диете у име мое, мене прима; а кои мене
прими, прима Онога кои е мене послао; ер кои е намаи меу свима
вама, та е велики.
(Зач. 48).
49. А ован одговарауи рече: Наставниче, видесмо еднога где именом
твоим изгони демоне, и забранисмо му, ер не иде с нама за тобом.
50. И рече му Исус: Не забрауте, ер ние против вас; а ко ние против вас,
с вама е.
51. И када се навршаваху дани еговог узлажеа (на небо), он чврсто
одлучи да иде у ерусалим.
52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дооше у село самаранско
да припреме за ега.
53. И не примише га, зато што он иаше у ерусалим.
54. А кад видеше ученици егови аков и ован, рекоше: Господе, хоеш ли
да речемо да ога сие с неба и да их истриеби, као и Илиа што учини?
55. А он окренувши се заприети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.
56. ер Син Човечии не дое да погуби душе удске него да спасе. И
отидоше у друго село.
(Зач. 49).
57. А кад они иаху путем, рече му неко: Господе, ии у за тобом куд год
поеш.
58. А Исус му рече: Лисице имау аме и птице небеске гниезда, а Син
Човечии нема где главу склонити.
59. А другоме рече: Хаде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво
одем да сахраним оца своега.
60. А Исус му рече: Остави нека мртви сахрауу свое мртваце; а ти хаде те
обаву Царство Божие.
61. А и други рече: Господе, ии у за тобом, али прво ми допусти да одем да
се опростим са домаима своим.
62. А Исус му рече: Ниедан ко е метнуо руку своу на плуг па се обазире
назад, ние приправан за Царство Божие.
10 Слае Седамдесеторице на проповиед. Опомене непокааним
градовима. Исус прослава Бога Оца. Двие навее заповести. О
милостивом Самаранину. Марта и Мариа.
(Зач. 50).
1. А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два
пред лицем своим у сваки град и место куда намераваше сам ии.
2. И рече им: Жетве е много, а посленика мало: зато се молите господару
жетве да изведе посленике на жетву своу.
3. Идите; ево а вас шаем као агаце меу вукове.
4. Не носите кесу ни торбу ни обуу, и никога не поздравате на путу.
5. У коу год куу уете наприе кажите: Мир дому овоме!
6. И ако буде онде син мира, остае на ему мир ваш; ако ли не буде,
вратие се вама.
7. А у то куи будите, и едите и пите што у их има, ер е посленик
достоан плате свое; не прелазите из куе у куу.
8. И у кои год град уете и приме вас, едите што вам се изнесе,
9. И исцеуте болеснике кои су у ему, и говорите им; Приближило вам се
Царство Божие.
10. И у кои год град уете и не приме вас, изишавши на тргове егове,
реците:
11. И прах што нам е прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам.
Али ово знате да вам се приближило Царство Божие!
12. Кажем вам да е Содому бити лакше у Дан она неголи граду томе.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! ер да су у Тиру и Сидону
била чудеса што су била у вама, давно би се, седеи у костриети и пепелу,
покаали.
14. Али Тиру и Сидону бие лакше на Суду него вама.
15. И ти, Капернауме, кои си се до неба подигао, до ада еш се сурвати.
(Зач. 51).
16. Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се
мене одриче, одриче се Онога кои е мене послао.
17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошу говореи: Господе, и
демони нам се покоравау у име твое.
18. А он им рече: Видех сатану где паде са неба као муа.
19. Ево вам даем власт да стаете на змие и скорпие и на сву силу вражиу,
и ништа вам нее наудити.
20. Али се томе не радуте што вам се духови покоравау, него се радуте што
су имена ваша написана на небесима.
21. У та час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и
земе, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима.
Да, Оче, ер е тако била воа твоа.
(Зач. 52).
22. И окренувши се ученицима рече: Све е мени предао Отац мо, и нико не
зна ко е Син, осим Оца, ни ко е Отац, осим Сина, и ако Син хое коме
открити.
23. И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима кое виде што ви
видите.
24. ер вам кажем да су многи пророци и цареви жеели видети што ви
видите, и не видеше; и чути што ви чуете, и не чуше.
(Зач. 53).
25. И гле, законик неки устаде и кушауи га рече: Учитеу, шта ми треба
чинити да наслиедим живот вечни?
26. А он му рече: Шта е написано у Закону? Како читаш?
27. А он одговарауи рече: уби Господа Бога своега свим срцем своим, и
свом душом своом, и свом снагом своом, и свим умом своим; и ближега
свога као самога себе.
28. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живееш.
29. А он, желеи себе да оправда, рече Исусу: А ко е ближи мо?
30. А Исус одговарауи рече: Човек неки силажаше из ерусалима у
ерихон, и западе меу разбонике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па
одоше, а ега полумртва оставише.
31. Случано пак силажаше оним путем неки свештеник и видевши га, прое.
32. А тако и левит, кад е био на оном месту, приступивши, погледа га и
прое.
33. А Самаранин неки путууи дое до ега, па кад га виде сажали му се;
34. И приступивши зави му ране и зали уем и вином; и посадивши га на
свое кусе, доведе га у гостионицу, и постара се око ега.
35. И сутрадан полазеи извади два динара те даде гостионичару, и рече му:
Побрини се за ега, а што више потрошиш а у ти платити кад се вратим.
36. Шта мислиш, дакле, кои е од оне троице био ближи ономе што беше
запао меу разбонике?
37. А он рече: Она кои му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини
тако.
(Зач. 54).
38. А кад путоваху и он уе у едно село, а жена нека, по имену Марта, прими
га у куу своу.
39. И у е беше сестра по имену Мариа, коа седе код ногу Исусових и
слушаше беседу егову.
40. А Марта се заузела да га што бое услужи, и приступивши му рече:
Господе, зар ти не мариш што ме сестра моа остави саму да служим? Реци
о, дакле, да ми помогне.
41. А Исус одговарауи рече о: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за
много,
42. А само е едно потребно. Али е Мариа добри дио изабрала кои о се
нее одузети.
11 О молитви: Оче наш. Исцеее ниемога. О Веелзевулу. Жена
благосиа маку Исусову. О знаку пророка оне. Здраво око.
Изобличавае фарисеа и кижевника.
(Зач. 56).
1. И када се он моаше Богу на едном месту па престаде, рече му неки од
ученика егових: Господе, научи нас молити се, као што и ован научи
ученике свое.
2. А он им рече: Када се молите говорите:
Оче наш
кои си на небесима,
да се свети име твое;
да дое царство твое;
да буде воа твоа
и на земи као на небу.
3. Хеб наш насушни да нам сваки дан;
4. И опрости нам гриехе наше, ер и ми опраштамо свакоме дужнику своему;
и не уведи нас у искушее; него нас избави од злога.
5. И рече им: Кои од вас има приатеа и отиде му у поно и рече му:
Приатеу, да ми три хеба у заам,
6. ер ми дое приате с пута и немам чиме да га послужим.
7. А он изнутра одговарауи да рече: Немо ме узнемиравати; ве су врата
затворена, и деца су моа са мном у постеи; не могу устати да ти дам.
8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му е приате, али за
егову безочност устае и дае колико му треба.
(Зач. 57).
9. И а вама кажем: Иштите и дае вам се; тражите и наи ете; куцате и
отворие вам се.
10. ер сваки кои иште, добиа; и кои тражи, налази; и кои куца, отвара му
се.
11. Кои е меу вама отац од кога ако син заиште хеба, да му даде камен?
Или ако заиште рибу, да му место рибе даде змиу?
12. Или ако заиште ае, да му даде скорпиу?
13. Када дакле ви, зли будуи, умиете добре даре давати деци своо,
колико е више Отац ваш небески дати Духа Светога онима кои ишту од
ега?
(Зач. 57).
14. И изгоаше демона, и та беше нием; и кад изие демон, проговори
ниеми; и диваше се народ.
15. А неки од их рекоше: Помоу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони
демоне.
16. А други кушауи га искаху од ега знак са неба.
17. А он знауи помисли ихове рече им: Свако царство кое се раздиели
само у себи, опустее, и дом кои се раздиели сам у себи, пропаше.
18. Ако се и сатана раздиели сам у себи, како е опстати царство егово?
ер говорите да помоу Веелзевула изгоним демоне.
19. Ако ли а помоу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чиом помоу
изгоне? Зато е вам они бити судие.
20. А ако ли а прстом Божиим изгоним демоне, дакле, стигло вам е Царство
Божие.
21. Кад се аки наоружа и чува сво двор, имае е егово на миру.
22. А када дое ачи од ега и надвлада га, узме све оруже егово у кое се
уздао, и раздиели што е заплиенио од ега.
(Зач. 58).
23. Кои ние са мном, против мене е; и кои не сабира са мном, расипа.
24. Кад нечисти дух изие из човека, пролази кроз безводна места тражеи
покоа, и не налазеи говори: Вратиу се у дом сво откуда сам изишао.
25. И дошавши нае пометен и украшен.
26. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши
обитавау онде; и потое стае бива човеку ономе горе од првога.
27. А док он то говораше, подиже глас една жена из народа и рече му:
Блажена утроба коа те е носила, и доке кое си сисао!
28. А он рече: Ваистину, блажени су они кои слушау риеч Божиу и држе е.
(Зач. 59).
29. А народу кои се скупаше стаде говорити: Нарашта е ова зао
нарашта; иште знак, и нее му се дати знак осим знака оне пророка.
30. ер као што она би знак Ниневанима, тако е и Син Човечии бити
знак нараштау овоме.
31. Царица ужна устае на суду с удима нараштаа овога, и осудие их; ер
она дое с краа земе да слуша мудрост Соломонову, а гле, овде е веи од
Соломона.
32. уди Ниневани е устати на суду с нараштаем овим, и осудие га, ер
се покааше на проповиед онину, а гле, овде е веи од оне.
33. Нико пак не мее запаену светику на скривено место, нити под суд,
него на свеак да виде светлост они кои улазе.
(Зач. 60).
34. Светика тиелу е око. Ако, дакле, око твое буде здраво, и све тиело
твое бие свиетло; ако ли око твое буде кварно, и тиело е твое бити
тамно.
35. Пази, дакле, да светлост коа е у теби не буде тама.
36. ер ако е све тиело твое свиетло да нема ниеднога диела тамна, бие
свиетло циело као кад те светика обасава светлошу.
37. А кад он то говораше, моаше га неки фарисе да обедуе код ега. А он
ушавши седе за трпезу.
38. А фарисе се зачуди кад виде да се наприе не опра прие обеда.
39. А Господ му рече. Сад ви фарисеи споа чистите чашу и зделу, а
изнутра сте пуни грабежа и злобе.
40. Безумници, ние ли она начинио и изнутра кои е начинио споа?
41. Али подате милостиу од онога што е унутра; и гле, све е вам бити
чисто.
(Зач. 61).
42. Али тешко вама фарисеима што даете десетак од метвице и руте и од
свакога повра, а обилазите правду и убав Божиу: ово е требало чинити, и
оно не изоставати.
43. Тешко вама фарисеима што волите зачеа по синагогама и поздраве на
трговима.
44. Тешко вама, кижевници и фарисеи, лицемери, што сте као неприметни
гробови, те уди по има одозго газе а не знау.
45. А неки од законика одговарауи рече му: Учитеу, говореи то и нас
вриеаш.
46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на уде бремена
тешка за ношее, а ви ни едним прстом своим неете да се прихватите
бремена.
(Зач. 62).
47. Тешко вама што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48. Ви, дакле, сведочите и одобравате дела отаца своих; ер их они
побише, а ви им гробнице зидате.
49. Зато и премудрост Божиа рече: Послау им пророке и апостоле, и од их
е едне побити, а друге протерати;
50. Да се иште од рода овога крв свиу пророка проливена од постаа
свиета.
51. Од крви Авееве све до крви Захарие, кои погибе измеу жртвеника и
храма. Да, кажем вам, искае се од рода овога.
52. Тешко вама законицима, што узесте куч од знаа: сами не уосте, а оне
кои би ушли спречисте.
53. А док им он ово говораше, почеше кижевници и фарисеи жестоко да га
нападау и да навауу разним питаима,
54. Вребауи га и тражеи не би ли што уловили из уста егових да би га
окривили.
12 О квасцу фарисеском - лицемеру. Не боати се телесне него
духовне смрти. О признавау Сина Човечиег и о Духу Светом. Прича
о безумном богаташу. О елу и одиелу и богатсшву. О доласку
Господа. О мудром управитеу. Знаци времена.
1. Када се, меутим, сабра на хиаде и хиаде народа да стадоше газити
едни друге, поче говорити наприе ученицима своим: Чувате се квасца
фарисескога, а то е лицемере.
(Зач. 63).
2. А ништа ние сакривено што се нее открити, ни тано што се нее дознати.
3. Зато, оно што у мраку рекосте, чуе се на виделу; и што на ухо шаптасте
у одаама, проповиедае се на крововима.
4. А кажем вама, приатеима своим: Не боте се оних кои убиау тиело и
потом не могу ништа више учинити.
5. Него у вам указати кога да се боите: Боте се онога кои, пошто убие,
има власт бацити у пакао; да, кажем вам, ега се боте.
6. Не продае ли се пет врабаца за двие паре? И ниедан од их ние
заборавен пред Богом.
7. А у вас е и свака длака на глави изброана. Не боте се дакле; ви сте бои
од много врабаца.
(Зач. 64).
8. Него вам кажем: Кои год призна мене пред удима, признае и Син
Човечии ега пред анелима Божиим;
9. А кои се одрече мене пред удима, тога у се одреи пред анелима
Божиим.
10. И сваки кои рече риеч против Сина Човечиега, опростие му се, а кои
похули на Светога Духа нее му се опростити.
11. А кад вас доведу у синагоге и пред началства и власти, не брините се
како ете или шта одговорити или шта ете казати;
12. ер е вас Свети Дух научити у она час шта треба реи.
(Зач. 65).
13. Рече му пак неко из народа: Учитеу, реци брату моему да подиели са
мном наслиее.
14. А он му рече: Човече, ко мене постави судиом или делитеем над вама?
15. А има рече: Гледате и чувате се сваке грамзивости, ер нико не живи
од имовине свое, што е сувише богат.
(Зач. 66).
16. Каза им пак причу говореи: У еднога богатог човека роди ива.
17. И размишаше у себи говореи: Шта да чиним, ер немам у шта сабрати
етину своу?
18. И рече: Ово у учинити: срушиу житнице свое и саградиу вее; и
онде у сабрати сва жита моа и добра моа;
19. И казау души своо: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године;
почива, еди, пи, весели се,
20. А Бог му рече: Безумниче, ове нои тражие душу твоу од тебе; а оно
што си припремио чие е бити?
21. Тако бива ономе кои себи тече благо, а не богати се Богом.
22. А ученицима своим рече: Зато вам кажем: не брините се душом своом
шта ете ести, ни тиелом у шта ете се оденути;
23. Душа е претежниа од ела и тиело од одиела.
24. Погледате гавране како не сиу, нити жау, нити имау ризницу ни
житницу, и Бог их храни. А колико сте ви претежнии од птица!
25. А ко од вас бринуи се може додати расту своме лакат едан?
26. Ако, дакле, не можете ни намае, зашто се бринете за остало?
27. Погледате кринове како расту: не труде се, нити преду; али вам кажем:
ни Соломон у сво слави своо не обуче се као едан од их.
28. Ако ли траву у поу, коа данас есте, а сутра се у пе баца, Бог тако
одиева, колико е више вас, маловерни!
29. Ни ви не иштите шта ете ести и шта ете пити, и не узнемиравате се.
30. ер све ово траже незнабошци овога свиета; а Отац ваш зна да вама
треба ово.
31. Него иштите Царство Божие, и све ово е вам се додати.
(Зач. 67).
32. Не бо се, мало стадо, ер би воа Оца вашега да вам даде Царство.
33. Продате што имате и дате милостиу; начините себи кесе кое нее
овештати, ризницу на небесима коа се нее испразнити, где се лопов не
приближава, нити моац квари.
34. ер где е благо ваше онде е бити и срце ваше.
35. Нека буду бедра ваша опасана и светике запаене.
36. А ви слични удима кои чекау господара своега, када е се вратити са
свадбе да му, чим дое и куцне, одмах отворе.
37. Благо слугама оним кое господар дошавши нае будне. Заиста вам кажем
да е се опасати, и посадие их, и приступие те е им служити.
38. И ако дое у другу стражу, и у треу стражу дое,и нае их тако, благо
слугама оним.
39. Али ово знате: кад би знао домаин у кои е час дои лопов, бдио би, и
не би пустио да му поткопау куу.
40. И ви, дакле, будите спремни; ер у кои час не мислите, дои е Син
Човечии,
41. А Петар му рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима?
(Зач. 68).
42. А Господ рече: Ко е, дакле, та верни и мудри управите, коега е
поставити господар над чеади своом да им дае оброк на вриеме?
43. Благо слуги ономе коега господар егов, дошавши, нае да чини тако.
44. Заиста вам кажем, над свим имаем своим поставие га.
45. Ако ли рече слуга та у срцу своему: Нее мо господар ош за дуго дои;
и стане бити слуге и слушкие, и ести и пити, и опиати се;
46. Дои е господар тога слуге у дан кад не очекуе, и у час кад не зна, и
расеи е га. и дио егов метнуе с невернима.
47. А она слуга кои е знао воу господара своега и ние приправио нити
учинио по вои егово, бие много биен;
48. А кои ние знао. па е учинио што заслужуе батине, бие мало биен.
(Зач. 69).
А од свакога коме е много дано, много е се и тражити: а коме е поверено
много, од ега е се више искати.
49. Доох да бацим ога на зему; и како бих желио да се ве запалио!
50. Али се мени ваа крстити крштеем, и како ми е тешко док се то не
изврши!
51. Мислите ли да сам дошао да мир дам на земи? Не, кажем вам, него
раздеее.
52. ер од сада е петоро у едно куи бити раздиеени: трое против двое,
и двое против трое.
53. Одиелие се отац од сина и син од оца; мати од кери и ки од матере;
бие свекрва против снахе свое и снаха против свекрве свое.
54. А и народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада, одмах
кажете: Долази пусак; и бива тако.
55. И кад видите где уго дува кажете: Бие жега; и бива.
56. Лицемери, лице неба и земе умиете распознавати, а вриеме ово како
не распознаете?
57. А зашто и сами од себе не судите оно што е праведно?
58. ер кад идеш са супарником своим поглавару, потруди се да се ош на
путу избавиш од ега, да те не одвуче судии, и судиа да те не преда
тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу.
59. Кажем ти: Нееш изии оданде док не даш и поседу пару.
13 О погибии Галилеаца. Прича о неплодно смокви. Исцеее
згрчене жене у суботу. Прича о зрну горушичном и о квасцу. О
тиесним вратима. адиковае над ерусалимом.
(Зач. 70).
1. У то пак вриеме дооше неки и казаше му за Галилеце чиу крв Пилат
помиеша са жртвама иховим.
2. И одговарауи Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилеци били
грешнии од свиу Галилеаца, кад су тако пострадали?
3. Нису, кажем вам, него ако се не покаете, сви ете тако изгинути.
4. Или оних осамнаест што на их паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли
да су они криви били од свиу уди што живе у ерусалиму?
5. Нису, кажем вам, него ако се не покаете, сви ете тако изгинути.
6. Каза пак ову причу: Неко имааше смокву посаену у своме винограду, и
дое да тражи рода на о, и не нае.
7. Онда рече виноградару: Ево три године како долазим и тражим рода на
ово смокви, и не налазим. Посиеци е! Зашто и зему да слаби?
8. А он одговарауи рече му: Господару, остави е и ове године док окопам
око е и метнем убриво.
9. Па е можда родити; ако ли не, посеи еш е доцние.
(Зач. 71).
10. А учаше у едно синагоги суботом.
11. И гле, беше онде жена коа имааше духа немои осамнаест година, и
беше згрчена, и не могаше се никако усправити.
12. А кад е виде Исус, призва е и рече о: Жено, ослобоена си од немои
свое.
13. И стави на у руке, и одмах се усправи и славаше Бога.
14. А старешина синагоге, негодууи што е Исус исциели у суботу,
одговоривши рече народу: Шест е дана у кое треба радити; у ове, дакле,
долазите те се лиечите, а не у дан суботни.
15. А Господ му одговори и рече: Лицемере, сваки од вас не одрешуе ли у
суботу своега вола или магарца од асала и води да напои?
16. А ову, кер Авраамову, коу свеза сатана ево осамнаест година, не
требаше ли одриешити од ове свезе у дан суботни?
17. И док он ово говораше стиаху се сви кои му се противаху; а сав народ
радоваше се за сва славна дела што их он чиаше.
(Зач. 72).
18. А он говораше: Чему е слично Царство Божие, и са чиме у га
упоредити?
19. Слично е зрну горушичном, кое узевши човек баци у врт сво, и узрасте
и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама еговим.
20. Опет рече: Са чиме у упоредити Царство Божие?
21. Слично е квасцу кои узе жена и покри га у три копае брашна, док не
ускисе све.
22. И пролажаше по градовима и селима учеи и идуи у ерусалим.
23. Рече му пак неко: Господе, е ли мало оних кои се спасавау? А он им
рече:
24. Борите се да уете на уска врата; ер вам кажем: многи е тражити да уу
и нее мои.
25. Кад устане домаин и затвори врата, и почнете напоу стаати и куцати у
врата говореи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарауи реи е вам:
Не познаем вас откуда сте.
26. Тада ете почети да говорите: едосмо пред тобом и писмо, и по трговима
нашим учио си.
27. А он е реи: Кажем вам, не познаем вас откуда сте. Одступите од мене
сви кои чините неправду!
28. Онде е бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и акова и
све пророке у Царству Божием, а себе напоу истеране.
29. И дои е од истока и запада и од севера и уга и сеше за трпезу у
Царству Божием.
30. И гле, има поседих кои е бити први, и има првих кои е бити
поседи.
(Зач. 73).
31. У та дан приступише неки фарисеи говореи му: Изии и иди одавде, ер
Ирод хое да те убие.
32. И рече им: Идите и кажите то лисици: Ево изгоним демоне и вршим
исцееа данас и сутра, а треи дан завршиу.
33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ии; ер пророк не може
погинути изван ерусалима.
34. ерусалиме, ерусалиме, кои убиаш пророке и каменуеш послане теби,
колико пута хтедох да саберем чеда твоа као кокош пилие свое под крила,
и не хтедосте!
35. Ето, остава вам се дом ваш пуст. А кажем вам: неете ме видети док не
дое да речете: Благословен кои долази у име Господе!
14 Исус у куи фарисеево. Исцеее човека од водене болести у
суботу. О почасним местима и позивау сиромаха на гозбу. Прича о
велико вечери. О идеу за Христом.
(Зач. 71).
1. И догоди се да уе у суботу у дом едног од старешина фарисеских да
еде хеб; и они мотраху на ега.
2. И гле, беше пред им неки човек кои имаше водену болест.
3. И одговарауи Исус рече законицима и фарисеима говореи: е ли
допуштено у суботу лиечити? А они оуташе.
4. И он га се дохвати, исциели га и отпусти.
5. И одговарауи рече им: Кои од вас не би своега магарца или вола, да
упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?
6. И не могоше му одговорити на то.
7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеа, и рече им:
8. Кад те ко позове на свадбу, не седа у зачее, да не буде меу званицама
неко угледнии од тебе;
9. И да не дое она кои е позвао и тебе и ега, и рекне ти: Пода место
овоме. И онда еш са стидом пои да заузмеш поседе место.
10. Него кад будеш позван, дошавши седи на поседе место, да ти она
кои те е позвао рече када дое: Приатеу, помакни се навише. Тада е ти
бити част пред онима кои седе с тобом за трпезом.
11. ер сваки кои себе узвисуе понизие се, а кои себе понизуе узвисие
се.
(Зач. 75).
12. А и ономе што га е позвао рече: Када даеш ручак или вечеру, не зови
приатее свое, ни брау своу, ни роаке свое, ни богате суседе, да не би
онда и они тебе позвали и вратили ти.
13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богае, хроме, слиепе;
14. И блажен еш бити што ти они немау чиме вратити; него е ти се вратити
о васкрсеу праведних.
15. А када то чу неки од оних што сеаху с има за трпезом, рече му:
Блажен е она кои буде ео обед у Царству Божием!
(Зач. 76).
16. А он му рече: Неки човек зготови велику вечеру и позва многе.
17. И у вриеме вечере, посла слугу своега да каже званицама: Доите, ер
е ве све готово.
18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих иву и морам
изии да е видим; молим те, изговори ме.
19. И други рече: Купих пет армова волова, и идем да их огледам; молим те,
изговори ме.
20. И треи рече: Ожених се, и зато не могу дои.
21. И дошавши слуга та, ави ово господару своме. Тада се разгеви
домаин и рече слуги своме: Изии брзо на тргове и улице градске, и доведи
амо сиромахе, и богае и хроме, и слиепе.
22. И рече слуга: Господару, учиено е како си заповедио, и ош има
места.
23. И рече господар слуги: Изии на путеве и меу ограде, и приволи их да
уу да ми се напуни дом.
24. ер вам кажем да ниедан од оних званих уди нее окусити мое вечере.
ер е много званих, али е мало изабраних.
(Зач. 77).
25. Иаше пак с име мноштво народа, и обазревши се рече им:
26. Ако неко дое мени и не мрзи оца своега, и матер, и жену, и децу, и
брау, и сестре, па и живот сво, не може бити мо ученик.
27. И ко не носи крста своега и за мном не иде, не може бити мо ученик.
28. ер ко од вас, кад хое да зида кулу, не седне наприе да прорачуна
издатке, да ли може довршити?
29. Да не би, кад постави теме па не могне довршити, сви кои гледау
стали му се ругати.
30. Говореи: Ова човек поче зидати, па не може да доврши.
31. Или кои цар, кад пое у рат да се сукоби са другим царем, не седне
наприе и не посаветуе се да ли е моан срести са десет хиада онога што
иде на ега са двадесет хиада?
32. Ако ли ние, он пошае изасланство док е она ош далеко и моли за
мир.
33. Тако, дакле, сваки од вас кои се не одрече свега што има, не може бити
мо ученик.
34. Со е добра, али ако и со обутави, чиме е се осолити?
35. Ние погодна ни за зему ни за гноиво, него е проспу напое. Ко има
уши да чуе, нека чуе!
15 Прича о изгубено овци и изгубено драхми. Прича о блудноме
сину.
(Зач. 78).
1. А приближаваху му се сви цариници и грешници да га чуу.
2. А фарисеи и кижевници гунаху говореи: Ова прима грешнике и еде
с има.
3. А он им каза причу ову говореи:
4. Кои човек од вас, имауи сто оваца и изгубивши едну од их, не остави
деведесет и девет у пустии и не иде за изгубеном док е не нае?
5. И кад е нае, метне е на рамена своа радууи се,
6. И дошавши дома, сазове приатее и суседе говореи им: Радуте се са
мном, ер наох овцу своу изгубену.
7. Кажем вам да е тако бити веа радост на небу због еднога грешника
кои се кае, неголи за деведесет и девет праведника кои немау потребе за
покааем.
8. Или коа жена, имауи десет драхми, ако изгуби едну драхму, не запали
светику и не помете куу и не тражи паживо док не нае?
9. И нашавши сазове приатеице и сусетке, говореи: Радуте се са мном
ер наох драхму коу изгубих.
10. Тако, кажем вам, бива радост пред анелима Божиим због еднога
грешника кои се кае.
(Зач. 79).
11. И рече: Човек неки имааше два сина,
12. И рече млаи од их оцу: Оче, да ми дио имаа што припада мени. И он
им подиели имае.
13. И послие неколико дана покупи млаи син све свое, и отиде у зему
далеку, и онамо просу имае свое живеи развратно.
14. А кад потроши све, настаде велика глад у земи оно, и он поче
оскудиевати.
15. И отишавши приби се код еднога житеа оне земе, и он га посла у
пое свое да чува свие.
16. И жеаше напунити трбух сво рошчиима кое свие еаху, и нико му
не даваше.
17. А кад дое себи, рече: Колико наамника у оца мога имау хеба
исувише, а а умирем од глади!
18. Уставши отии у оцу своему, па у му реи: Оче, сагриеших небу и
теби,
19. И више нисам достоан назвати се сином твоим: прими ме као еднога од
наамника своих.
20. И уставши отиде оцу своему. А кад е ош подалеко био, угледа га отац
егов и сажали му се, и потрчавши загрли га и поуби.
21. А син му рече: Оче, сагриеших небу и теби, и више нисам достоан
назвати се сином твоим.
22. А отац рече слугама своим: Изнесите наепшу хаину и обуците га, и
подате му прстен на руку и обуу на ноге.
23. И доведите теле угоено те закоите, да едемо и да се веселимо.
24. ер ова син мо беше мртав, и оживе; и изгубен беше, и нае се. И
стадоше се веселити.
25. А син егов старии биаше у поу и долазеи, када се приближи куи,
чу певае и играе.
26. И дозвавши еднога од слугу питаше: Шта е то?
27. А он му рече: Брат е тво дошао; и отац тво закла теле угоено што га е
здрава дочекао.
28. А он се расрди и не хтеде да уе. Тада изие отац егов и моаше га.
29. А он одговарауи рече оцу: Ето служим те толико година и никад не
преступих заповиест твоу, па мени никад ниси дао ни арета да бих се
провеселио са приатеима своим.
30. А када дое та тво син, кои е расуо имае твое са блудницама, заклао
си му теле угоено.
31. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све мое есте твое.
32. Требало е развеселити се и обрадовати, ер ова брат тво мртав беше, и
оживе; и изгубен беше, и нае се.
16 Прича о неправедном управитеу. Изобличавае фарисеа. О
светии брака. О богаташу и убогом Лазару.
(Зач. 80).
1. А ученицима своим говораше: Човек неки беше богат и имаше
управитеа, а ова би оклеветан код ега, да му расипа имае.
2. И дозвавши га рече му: Шта то чуем за тебе? Положи рачун како си
управао домом, ер више не можеш име управати.
3. А управите дома рече у себи: Шта да радим, ер господар мо одузима од
мене управу? Копати не могу, просити стидим се.
4. Знам шта у радити да би ме примили у домове свое кад ми се одузме
управае.
5. И дозвавши редом дужнике господара своега, рече првоме: Колико ти
дугуеш господару моему?
6. А он рече: Сто мера уа. И рече му: Узми признаницу своу и седи те
брзо напиши педесет.
7. Потом рече другоме: А ти, колико дугуеш? А он рече: Сто вреа пшенице.
И рече му: Узми признаницу своу и напиши осамдесет.
8. И похвали господар неправедног управитеа што вешто учини; ер су
синови овога виека вештии од синова светлости у своме нараштау.
9. И а вама кажем: Начините себи приатее богатством неправедним да би
вас кад осиромашите примили у вечна обиталишта.
(Зач. 81).
10. Кои е веран у намаем и у многом е веран; и ко е неправедан у
намаем и у многом е неправедан.
11. Ако, дакле, у неправедном богатству верни не бисте, ко е вам поверити
истинско?
12. И ако у туем не бисте верни, ко е вам дати ваше?
13. Ниедан слуга не може два господара служити; ер, или е еднога мрзити
а другога воети, или е се еднога држати а другога презирати. Не можете
служити Богу и мамону.
14. А ово све слушаху и фарисеи, кои биаху среброупци, и ругаху му се.
15. И рече им:
(Зач. 82).
Ви сте они кои се правите праведни пред удима, али Бог зна срца ваша;
ер што е у уди високо, гадост е пред Богом.
16. Закон и Пророци су до ована; од тада се Царство Божие благовиести, и
сваки се труди да уе у ега.
17. А лакше е небу и земи прои неголи едно цртици из Закона пропасти.
18. Сваки кои отпушта жену своу и узима другу, преубу чини; и сваки кои
се жени распуштеницом, преубу чини.
(Зач. 83).
19. Човек пак неки беше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сано
се весеаше сваки дан.
20. А беше неки сиромах, по имену Лазар, кои лежаше пред вратима
еговим гноав,
21. И жеаше да се насити мрвама кое падаху са трпезе богатога; а ош и
пси долажаху и лизаху гно егов.
22. А кад умрие сиромах, однесоше га анели у наруче Авраамово; а умрие
и богаташ, и сахранише га.
23. И у паклу, налазеи се у мукама, подиже очи свое и угледа издалека
Авраама и Лазара у наручу егову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилу се на ме и пошаи Лазара нека
умочи у воду врх од прста своега да ми расхлади език; ер се мучим у овоме
пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сети се да си ти примио добра своа у животу
своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш.
26. И поврх свега тога, поставена е меу нама и вама провалиа велика, да
они кои би хтели одовуд к вама приеи, не могу; нити они отуда к нама
прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаеш дому оца моега;
28. ер имам петорицу брае: нека им посведочи да не би и они дошли на
ово место мучеа.
29. Рече му Авраам: Имау Мосеа и пророке, нека их слушау.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дое неко из мртвих, покаае
се.
31. А он му рече: Ако не слушау Мосеа и пророке, ако неко и из мртвих
васкрсне, нее се уверити.
17 О саблазнима, праштау и вери. О залудним слугама. Исцеее
десеторице губавих. О доласку Царства Божиега и другом доласку
Сина Човечиега. Позив на бдиее.
1. А и ученицима своим говораше: Ние могуе да не доу саблазни; али
тешко ономе преко кога долазе.
2. Бое би му било да му се воденични камен обеси о врат и да га баце у
море, него да саблазни еднога од ових малих.
(Зач. 84).
3. Пазите на себе! А ако ти сагриеши брат тво, покара га; па ако се покае,
опрости му.
4. И ако ти седам пута на дан сагриеши, и седам пута обрати се теби и рече:
каем се, опрости му.
5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере!
6. А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушично, рекли бисте
овоме дуду: Ишчупа се и усади се у море! - и послушао би вас.
7. А кои е од вас, ако има слугу кои оре или кои чува стадо, када дое из
поа, реи му: Ходи и одмах седи за трпезу?
8. Зар му нее реи: Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми служи док
едем и пием, па послие ти еди и пи?
9. Еда ли е он захвалити слуги томе кад учини што му е заповеено? Не
сматрам.
10. Тако и ви кад извршите све што вам е заповеено, говорите: Ми смо
непотребне слуге, ер смо учинили што смо дужни учинити.
11. И кад он иаше у ерусалим, пролажаше измеу Самарие и Галилее.
(Зач. 85).
12. И кад улажаше у едно село, сретоше га десет губавих уди, кои
стадоше издалека,
13. И подигоше глас говореи: Исусе, Учитеу, помилу нас!
14. И видевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се,
док одлажаху, да се очистише.
15. А едан од их, видевши да е излиечен, врати се славеи Бога из свега
гласа.
16. И паде ничице пред ноге егове и заблагодари му. И та беше
Самаранин.
17. А Исус одговарауи рече: Зар се не очистише десеторица? А где су
деветорица?
18. Како се не нае ниедан други да се врати и даде славу Богу, него само
ова иноплеменик?
19. И рече му: Устани и иди; вера твоа спасла те е.
(Зач. 86).
20. А упитан од фарисеа, када е дои Царство Божие, он им одговори и
рече: Царство Божие не долази на видив начин.
21. Нити е се реи: Ево га овде, или: ено га онде; ер гле, Царство Божие
унутра е у вама.
22. А ученицима рече: Дои е дани када ете зажеети да видите едан од
дана Сина Човечиега, и неете видети.
23. И реи е вам: ево га овде, или: ено га онде; али не одлазите нити тамо
урите!
24. ер као што муа сине с неба, и обаса све што е под небом, тако е бити
и Син Човечии у Дан сво.
25. Али му наприе треба много пострадати, и одбачену бити од рода овога.
(Зач. 87).
26. И како беше у дане Ноеве онако е бити и у дане Сина Човечиега:
27. еаху, пиаху, жеаху се, удаваху се до онога дана кад Ное уе у
ковчег, и дое потоп и погуби све.
28. Слично као што беше у дане Лотове: еаху, пиаху, куповаху,
продаваху, сааху, зидаху.
29. А у дан кад изие Лот из Содома, удари ога и сумпор са неба и погуби
све.
30. Тако е бити и у она Дан када се поави Син Човечии.
31. У она Дан ко буде на крову, а покуство егово у куи, нека не силази
да га узме; а тако и она у поу, нека се не враа натраг.
32. Сеате се жене Лотове.
33. Ако неко настои да сачува живот сво, изгубие га; а кои га изгуби,
оживее га.
34. Кажем вам: У ону но два е бити на едно постеи, едан е се узети а
други оставити;
35. Двие е мети заедно, една е се узети а друга оставити;
36. Два е бити на иви, едан е се узети а други е се оставити.
37. И одговарауи рекоше му: Где, Господе? А он им рече: Где е труп онде
е се и орлови сабрати.
18 О молитви: молба удовичина безбожном судии. Фарисе и
цариник. Исус призива себи децу. О богашом младиу. Трее
предсказивае страдаа и васкрсеа. Исцеее слиепога у
ерихону.
1. Каза им пак и причу како треба свагда да се моле, и да не клону,
2. Говореи:
(Зач. 88).
У некоме граду биаше некакав судиа кои се Бога не боаше и уди не
стиаше.
3. А у ономе граду биаше една удовица, и она долажаше к ему говореи:
Одбрани ме од супарника моега.
4. И не хтеде задуго. А напослие рече у себи: Ако се и не боим Бога и
уди не стидим,
5. Но будуи да ми досауе ова удовица, одбраниу е, да ми еднако не
долази и не додиава.
6. И рече Господ: Чуте шта говори неправедни судиа!
7. А зар Бог нее одбранити изабранике свое кои му вапиу дан и но, и зар
е оклиевати?
8. Кажем вам да е их убрзо одбранити. Али Син Човечии када дое, хое
ли наи веру на земи?
9. А и некима кои биаху уверени за себе да су праведни, а остале
ниподаштаваху, каза причу ову:
(Зач. 89).
10. Два човека уоше у храм да се моле Богу, едан фарисе а други
цариник.
11. Фарисе стаде и моаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као
остали уди: грабивци, неправедници, преубници или као ова цариник.
12. Постим двапут у седмици; даем десетак од свега што стекнем.
13. А цариник издалека стааше, и не хтеде ни очиу уздигнути небу, него се
биаше у прса своа говореи: Боже, милостив буди мени грешноме!
14. Кажем вам, ова отиде оправдан дому своме, а не она. ер сваки кои
себе узвисуе понизие се, а кои себе понизуе узвисие се.
(Зач. 90).
15. А доношаху му и дечицу да их се дотакне; а кад видеше ученици,
забранише им.
16. А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не
спречавате их; ер таквих е Царство Божие.
17. Заиста вам кажем: Кои не прими Царство Божие као диете нее уи у
ега.
(Зач. 91).
18. И запита га неки кнез говореи: Учитеу благи, шта да учиним па да
наслиедим живот вечни?
19. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико ние благ осим еднога Бога.
20. Заповиести знаш: Не чини преубу; не уби; не укради; не сведочи
лажно; пошту оца своега и матер своу.
21. А он рече: Све сам ово сачувао од младости свое.
22. А када то чу Исус, рече му: ош ти едно недостае: прода све што имаш
и разда сиромасима; и имаеш благо на небу; па хаде за мном.
23. А кад он то чу, постаде жалостан; ер беше веома богат.
24. А кад га Исус виде да постаде жалостан, рече: Како е тешко онима кои
имау богатство уи у Царство Божие!
25. ер лакше е камили прои кроз иглене уши неголи богатоме уи у
Царство Божие.
26. А они кои чуше рекоше: Па ко се може спасти?
27. А он рече: Што е удима немогуе Богу е могуе.
28. Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и поосмо за тобом.
29. А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога кои е оставио куу, или
родитее, или брау, или сестре, или жену, или децу ради Царства
Божиега,
30. Кои нее примити многоструко у ово вриеме и у долазеем виеку живот
вечни.
(Зач. 92).
31. Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у ерусалим, и све е
се свршити што су пророци писали за Сина Човечиега.
32. ер е бити предан незнабошцима и ругае му се, и мучие га и
попувае га.
33. И пошто га ишибау убие га, и треег дана васкрснуе.
34. А они ништа од тога не схватише и ова риеч беше сакривена од их, и
не разумеше шта им се говори.
(Зад. 93).
35. А када се приближаваше ерихону, слиепац неки сеаше кра пута
просеи.
36. Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта е то?
37. И казаше му да Исус Назареанин пролази.
38. И повика говореи: Исусе, сине Давидов, помилу ме!
39. А они што иаху наприед кораху га да уути, а он ош аче викаше: Сине
Давидов, помилу ме!
40. А Исус стаде и заповеди да му га доведу; а кад му се приближи, запита
га
41. Говореи: Шта хоеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.
42. А Исус му рече: Прогледа! Вера твоа спасла те е.
43. И одмах прогледа, и пое за им славеи Бога. И сав народ кои виде
даде хвалу Богу.
19 О Закхеу. Прича о десет кеса блага. Свечани улазак Христа у
ерусалим. Изгон трговаца из храма. Намере старешина против
Исуса.
(Зач. 94).
1. И ушавши у ерихон, пролажаше кроз ега.
2. И гле, човек звани именом Закхе, и он беше старешина цариника, и
беше богат.
3. И тражаше да види Исуса ко е он; и не могаше од народа, ер беше
малога раста.
4. И он потрчавши наприед, попе се на диву смокву да га види; ер е
поред е требало да прое.
5. А кад Исус дое на оно место, погледавши горе, виде га и рече му:
Закхеу, сии брзо; ер ми данас ваа бити у дому твоме.
6. И сие брзо; и прими га радууи се.
7. И сви кои видеше негодоваху, говореи како уе да гостуе код грешнога
човека.
8. А Закхе стаде и рече Господу: Господе, ево пола имаа свога дау
сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратиу четвороструко.
9. А Исус му рече: Данас дое спасее дому овоме; ер и ово е син
Авраамов.
10. ер Син Човечии дое да потражи и спасе изгубено.
11. А кад они то слушаху, настави казивати причу; ер он беше близу
ерусалима, и они мишаху да е се одмах поавити Царство Божие.
12. Рече дакле:
(Зач. 95).
Човек неки племенита рода отиде у дану зему да прими себи царство, па
да се врати.
13. Дозвавши пак десет своих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им:
Тргуте док се не вратим.
14. А егови граани мрзели су га, и послаше за им изасланство говореи:
Неемо да он царуе над нама.
15. И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне
слуге коима даде сребро, да види шта е кои зарадио.
16. И дое први говореи: Господару, кеса твоа донесе десет кеса.
17. И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у намаем био веран, ево
ти власт над десет градова.
18. И дое други говореи: Господару, кеса твоа донесе пет кеса.
19. А он рече и ему: И ти буди над пет градова.
20. И треи дое говореи: Господару, ево твоа кеса коу сам држао
завезану у убрусу;
21. ер сам се боао тебе, зато што си човек строг: узимаш што ниси оставио,
и жаеш што ниси сиао, и сабираш где ниси виао.
22. А он му рече: По твоим у ти риечима судити, зли слуго! Знао си да сам
а човек строг. кои узимам што нисам оставио, и жаем што нисам сиао, и
сабирам где нисам виао.
23. Па зашто ниси дао сребро мое у меачницу, и дошавши а бих га примио
са добитком?
24. И рече присутнима: Узмите од ега кесу и подате ономе што има десет
кеса.
25. И рекоше му: Господару, он има десет кеса.
26. Кажем вам пак: Свакоме кои има дае се; а од онога кои нема, узее се
и оно што има.
27. А оне неприатее мое кои нису хтели да а царуем над има,
доведите амо, и исиеците их преда мном.
28. И рекавши ово Исус пое наприед идуи навише у ерусалим.
(Зач. 96).
29. А када се приближи Витфаги и Витании, код горе назване Маслинска,
посла двоицу ученика своих,
30. Рекавши: Идите у село што е према вама, и када уете у ега, наи ете
магаре привезано на кое никада нико од уди ние уседао; одриешите га и
доведите.
31. И ако вас ко упита: Зашто дриешите? овако му кажите: Оно треба
Господу.
32. А кад отидоше послани, наоше као што им каза.
33. А кад они дриешаху магаре, рекоше им господари егови: Што
дриешите магаре?
34. А они рекоше: Оно треба Господу.
35. И доведоше га Исусу, и набацише хаине свое на магаре, и посадише
Исуса.
36. И кад он иаше, простираху хаине свое по путу.
(Зач. 97).
37. А када се он ве приближи подножу Горе Маслинске, поче све мноштво
ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса коа видеше.
38. Говореи: Благословен цар кои долази у име Господе! Мир на небу и
слава на висинама!
39. И неки од фарисеа из народа рекоше му: Учитеу, забрани ученицима
своим.
40. И одговарауи рече им: Кажем вам, ако они ууте, камее е повикати.
41. И када се приближи, видевши град заплака над им,
42. Говореи: Кад би и ти знао, бар у ова дан тво, оно што е за мир тво!
Али е сада сакривено од очиу твоих.
43. ер е дои на тебе дани, и окружие те неприатеи твои опкопима, и
опколие те, и стегнуе те са свиу страна;
44. И срушие тебе и децу твоу у теби, и нее оставити у теби ни камена на
камену, зато што ниси познао вриеме у коему си похоен.
(Зач. 98).
45. И ушавши у храм, стаде изгонити оне што продаваху у ему и куповаху,
46. Говореи им: Написано е: Дом мо, дом е молитве, а ви начинисте од
ега пеину разбоничку.
47. И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и кижевници и народни
прваци гледаху да га погубе.
48. И не налажаху шта би му учинили; ер сав народ беше прионуо уз ега
слушауи га.
20 О Христово власти. Прича о злим виноградарима. О камену кои
одбацише зидари и о плаау порезе. О васкрсеу мртвих. Христос
Син Божии. Осуда кижевника.
(Зач. 99).
1. И догоди се еднога од оних дана док е он учио народ у храму и
проповиедао
еванее,
дооше
свештеници
и
кижевници
са
старешинама.
2. И рекоше му говореи: Кажи нам, каквом влашу то чиниш? Или ко е та
што ти е дао ту власт?
3. А он одговарауи рече им: И а у вас упитати едну риеч, и кажите ми:
4. Крштее ованово - да ли беше с неба или од уди?
5. А они помислише у себи говореи: Ако кажемо: с неба, реи е: зашто му.
дакле, не веровасте?
6. Ако ли речемо: од уди, сав е нас народ каменовати; ер е уверен да е
ован пророк.
7. И одговорише да не знау откуда.
8. А Исус им рече: Ни а вама неу казати каквом власти ово чиним.
(Зач. 100).
9. А народу поче казивати причу ову: Човек неки посади виноград, и
предаде га виноградарима, па отиде на дуже вриеме.
10. И у свое вриеме посла виноградарима слугу да му даду од рода
виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку.
11. И опет посла другога слугу; а они и ега избивши и осрамотивши
послаше празних руку.
12. И посла опет треега; а они и ега ранише и истераше.
13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послау сина своега
убенога; вада е се застидети кад виде ега.
14. А виноградари видевши га размишаху у себи говореи едан другоме:
Ово е наседник; ходите да га убиемо да нама остане наседство.
15. И истераше га напое из винограда и убише. Шта е, дакле, учинити
има господар винограда?
16. Дои е и погубити ове виноградаре, и дае виноград другима. А они
када то чуше рекоше: Не дао Бог!
17. А он погледавши на их рече: Шта значи, дакле, оно што е написано:
Камен кои одбацише зидари, она постаде глава од угла?
18. Сваки кои падне на та камен разбие се; а на кога он падне сатре га.
(Зач. 101).
19. И тражаху првосвештеници и кижевници да у она час дигну руке на
ега, но побоаше се народа; ер разумеше да за их ову причу каза.
20. И мотраху на ега; и послаше уходе, кои се претвараху да су праведни,
не би ли га ухватили у риечи, те да би га предали начелству и власти
намесниково.
21. И упиташе га говореи: Учитеу, знамо да право говориш и учиш, и не
гледаш ко е ко, него заиста учиш путу Божием:
22. Да ли нам е допуштено давати данак есару или не?
23. А он, разумевши препреденост ихову, рече им: Што ме кушате?
24. Покажите ми динар; чии е на ему лик и натпис? А они одговарауи
рекоше: есарев.
25. А он им рече: Подате, дакле, есарево есару, а Божие Богу.
26. И не могоше га ухватити у риечи пред народом; и задививши се одговору
еговом умукоше.
(Зач. 102).
27. И приступише неки од садукеа, кои веле да нема васкрсеа, и запиташе
га,
28. Говореи: Учитеу, Мосе нам написа: Ако коме умре брат кои има
жену, и ова умре без деце, да брат егов узме жену и да подигне потомство
брату своему.
29. Биаше, дакле, седморо брае, и први узе жену, и умрие без деце;
30. И узе други жену, и он умрие без деце;
31. И треи е узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише деце и
помриеше.
32. А послие свиу умрие и жена.
33. О васкрсеу, дакле, коега е од их бити жена? ер е седморица
имадоше за жену.
34. И одговарауи Исус рече им: Синови овога виека жене се и удау;
35. А кои се удостоише добити она виек и васкрсее из мртвих, нити се
жене нити се удау;
36. ер више не могу умриети, ер су као анели, и синови су Божии када су
синови васкрсеа.
37. А да мртви устау, и Мосе показа код купине када назива Господа Богом
Авраамовим и Богом Исаковим и Богом аковевим.
38. А Бог ние Бог мртвих него живих; ер су ему сви живи.
39. А неки од кижевника одговарауи рекоше: Учитеу, добро си казао.
40. И не смедоше више ништа да га питау. А он им рече:
41. Како говоре да е Христос син Давидов?
42. Када сам Давид говори у кизи Псалама: Рече Господ Господу моему:
седи мени са десне стране,
43. Док положим неприатее твое за подноже ногама твоим.
44. Давид, дакле, ега назива Господом; па како му е син?
(Зач. 103).
45. А када сав народ слушаше, рече ученицима своим:
46. Чувате се кижевника, кои радо иду у дугачким хаинама, и воле
поздраве на трговима, и прва места по синагогама и зачеа на гозбама;
47. Кои еду куе удовичке, и лажно се моле дуго, они е ош вема бити
осуени.
21 Удовичина лепта. О разореу ерусалимскога храма, гоеу
ученика и разрушеу ерусалима. О другом Доласку и близини
Царства Божиег.
1. А погледавши горе виде богате где меу прилоге свое у ризницу храма.
2. А виде и едну сироту удовицу како мее онде двие лепте;
3. И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свиу;
4. ер сви ови ставише на дар Богу од сувишка свога, а она од сиротие
свое метну сву имовину своу што имаше.
(Зач. 104).
5. И кад неки говораху за храм да е украшен лиепим камеем и заветним
поклонима, рече:
6. Дои е дани у кое од свега што видите нее остати ни камен на камену
кои се нее разметнути.
7. И запиташе га говореи: Учитеу, када е то бити? И кои е знак када е
се то догодити?
(Зач. 105).
8. А он рече: Пазите да вас не преваре, ер многи е дои у име мое
говореи: а сам, и: вриеме се приближило. Немоте, дакле, ии за има.
9. А када чуете за ратове и немире, немоте се уплашити; ер све то наприе
треба да буде, али ние одмах кра.
10. Тада им рече: Устае народ на народ и царство на царство;
11. И земотреси велики бие по местима, и бие глади и помори, и
страхоте и знаци велики бие с неба.
(Зач. 106).
12. А прие свега овога дигнуе на вас руке свое и гоние вас и предавати у
синагоге и тамнице: водие вас пред цареве и намеснике због имена моега.
13. А то е вам се догодити за сведочанство.
14. Ставите, дакле, у срца своа, да не смишате унаприед како ете
одговарати;
15. ер а у вам дати речитост и мудрост коо се нее мои супротставити
или одговорити сви ваши противници.
16. А предавае вас и родитеи, и браа, и роаци, и приатеи, и побие
неке од вас.
17. И сви е вас омрзнути због имена моега.
18. Ни длака с главе ваше нее пропасти.
19. Трпеем своим спасавате душе свое.
20. А када видите да е воска опколила ерусалим, онда знате да се
приближило опустошее егово.
21. Тада, кои буду у удеи нека беже у горе, и кои буду у самоме граду
нека излазе напое, и кои су у поу нека не улазе у град;
22. ер су ово дани освете, да се испуни све што е написано.
23. А тешко трудницама и доиама у те дане. ер е бити невоа велика на
земи, и гев на народу овоме.
24. И паше од оштрице мача, и бие одведени у ропство по свим народима;
и ерусалим е газити незнабошци док се не испуне времена незнабожаца.
25. И бие знаци на сунцу и месецу и звиездама; и на земи мука и невоа
народима у ужасу од хуке морске и валова.
26. Умирае уди од страха и од очекиваа онога што наилази на свиет; ер
е се силе небеске покренути.
27. И тада е угледати Сина Човечиега где долази на облаку са силом и
славом великом.
(Зач. 107).
28. А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе свое, ер се
приближава избавее ваше.
29. И каза им причу: Гледате на смокву и на сва дрвета:
30. Кад видите да ве потерау пупоке, сами знате да е ве близу ето.
31. Тако и ви кад видите да се ово збива, знате да е близу Царство Божие.
32. Заиста вам кажем да ова нарашта нее прои док се ово све не збуде.
33. Небо и зема е прои, а риечи мое нее прои.
34. Али пазите на себе да срца ваша не отежау преедаем и пианством и
бригама овога живота, и да Дан она не наие на вас изненада.
35. ер е дои као замка на све кои живе на лицу васциеле земе.
36. Бдите, дакле, у свако вриеме молеи се да се удостоите да избегнете
све што се има догодити, и да станете пред Сина Човечиега.
(Зач. 108).
37. А биаше он дау у храму и учаше, а ноу излажаше и бораваше на
гори звано Маслинска.
38. И сав народ хиташе утром ему у храм да га слуша.
22 уда спрема издау. Тана Вечера. Ко е навеи меу ученицима. О
Петровом одрицау. Спаситеева упутства ученицима и молитва на
Маслинско гори. удина издаа и хватае Исуса. Петрово одрицае.
Ругае Исусу и суд пред Синедрионом.
1. Приближаваше се пак празник бесквасних хебова звани Пасха.
2. И тражаху првосвештеници и кижевници како би га убили; али се боаху
народа.
3. А сатана уе у уду, званог Искариотски, кои беше из броа
Дванаесторице.
4. И он отишавши договори се са првосвештеницима и кижевницима и
воводама како е им га издати.
5. А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.
6. И он обеа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства
народа.
7. А дое дан бесквасних хебова у кои требаше клати пасхално аге.
8. И посла Петра и ована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да едемо.
9. А они му рекоше: Где хоеш да уготовимо?
10. А он им рече: Ето, кад уете у град, среше вас човек кои носи крчаг
воде; идите за им у куу у коу он уе.
11. И реците домаину куе: Учите ти вели: где е одаа где у ести Пасху
са ученицима своим?
12. И он е вам показати велику застрту гору собу; онде уготовите.
13. И они отидоше и наоше као што им е казао; и уготовише Пасху.
14. И када дое час, седе за трпезу, и дванаест апостола с им.
15. И рече им: Веома зажеех да ову Пасху едем с вама прие него
пострадам;
16. ер вам кажем да е неу више ести док се не испуни у Царству Божием.
17. И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздиелите е меу собом;
18. ер вам кажем да неу пити од рода виноградскога док не дое Царство
Божие.
19. И узевши хеб заблагодари, преломи га и даде им говореи: Ово е
тиело мое кое се дае за вас; ово чините за мо спомен.
20. А тако и чашу по вечери, говореи: Ова е чаша Нови завет у крви моо,
коа се за вас излива.
21. Али ево руке изданика моега са мном на трпези.
22. И Син Човечии, дакле, иде како е одреено; али тешко човеку ономе
кои га издае!
23. И они се стадоше питати меу собом кои би, дакле, од их био та кои
е.то учинити.
24. А настаде и препирка меу има кои се од их сматра да е веи.
25. А он им рече: Цареви народа господаре над има и властодршци ихови
називау се добротвори.
26. Али ви немоте тако; него ко е меу вама веи, нека буде као млаи, и
старешина као слуга.
27. ер ко е веи, кои седи за трпезом или кои служи? Ние ли она кои
седи за трпезом? А а сам меу вама као слуга.
28. А ви сте они кои сте се одржали са мном у искушеима моим.
29. И а вама завештавам Царство као што Отац мо мени завешта,
30. Да едете и пиете за моом трпезом у Царству моме, и да седите на
приестолима и судите над дванаест племена Израиевих.
31. И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вие као
пшеницу.
32. А а се молих за тебе да вера твоа не престане; и ти, када се обратиш,
утврди брау своу.
33. А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ии.
34. А он рече: Кажем ти, Петре, нее данас запевати пиетао док се трипут
не одречеш да ме познаеш.
35. И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуе, да ли вам што
недостаде? А они рекоше: Ништа.
36. А он им рече: Али сад кои има кесу нека е узме, тако и торбу; а кои
нема нека прода хаину своу и купи нож.
37. ер вам кажем, да ош и то што е написано: И уврстише га меу
безаконике, треба да се изврши на мени; ер што е о мени писано завршава
се.
38. А они рекоше: Господе, ево овде два ножа. А он им рече: Доста е.
(Зач. 109).
39. И изишавши, отиде по обичау на гору Маслинску; а за им отидоше и
ученици егови.
40. А кад би на месту рече им: Молите се да не паднете у искушее.
41. И сам одступи од их колико се може каменом добацити, и клекнувши на
коена моаше се
42. Говореи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моа
воа, но твоа нека буде!
43. А ави му се анео с неба криепеи га.
44. И будуи у самртно борби, моаше се усрдние; а зно егов биаше као
капе крви кое капу на зему.
45. И уставши од молитве дое ученицима, и нае их да спавау од жалости,
46. И рече им: Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушее!
47. Док он ош говораше, гле народ, и едан од Дванаесторице, звани уда,
иаше пред има, и приближи се Исусу да га поуби. ер им биаше дао
овакав знак: кога поубим, та е!
48. А Исус му рече: удо, зар целивом издаеш Сина Човечиега?
49. А кад они што биаху с им видеше шта е бити, рекоше му: Господе, да
биемо ножем?
50. И удари едан од их слугу првосвештениковог, и одсиече му десно ухо.
51. А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха
еговог, исциели га.
52. А првосвештеницима и воводама храмовним и старешинама кои биаху
дошли на ега рече Исус: Зар сте као на разбоника изишли с ножевима и
коем да ме ухватите?
53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово е
ваш час и власт таме.
54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А
Петар иаше за им издалека.
55. И кад наложише ватру насред дворишта и седоше заедно, и Петар
сеаше меу има.
56. Видевши га пак една слушкиа где седи код ватре, и погледавши на
ега рече: И ова беше са им.
57. А он га се одрече говореи: Жено, не познаем га.
58. И мало затим виде га и други и рече: И ти си од их. А Петар рече:
Човече, нисам.
59. И пошто прое око еднога часа, други неко потвриваше говореи:
Заиста и ова беше с им; ер е Галилеац.
60. А Петар рече: Човече, не знам шта говориш. И одмах док он ош
говораше запева пиетао.
61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар риечи
Господе како му рече: Прие него што пиетао запева одреи еш ме се
трипут.
62. И изишавши напое, плакаше горко.
63. А уди кои држаху Исуса ругаху му се, и биаху га.
64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говореи: Прореци ко те
удари?
65. И друге многе хуле говораху на ега.
66. И када се раздани, сабраше се старешине народне, првосвештеници и
кижевници, и одведоше га у сво Синедрион
67. Говореи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем,
неете веровати.
68. А ако вас и запитам, неете ми одговорити, нити ете ме пустити.
69. Од сада е Син Човечии седети са десне стране силе Божие.
70. Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божии? А он им рече: Ви кажете да
сам а.
71. А они рекоше: Што нам ош треба сведочеа? ер сами чусмо из уста
егових.
23 Исус на суду пред Пилатом и Иродом. Захтев удеаца да се
Варава пусти а Исус разапне. Осуда Христа. Пут на Голготу. Распее.
Распети разбоници. Крсна смрт. Капетан прослава Бога. Погреб.
(Зач. 110).
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.
2. И почеше га тужити говореи: Овога наосмо да отпауе народ наш, и
забрауе давати есару данак, и говори да е он Христос цар.
3. А Пилат га запита говореи: еси ли ти цар удески? А он одговарауи
рече му: Ти кажеш.
4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на
овом човеку.
5. А они упорно наваиваху говореи: Он буни народ учеи по сво удеи
почевши од Галилее па све довде.
6. А Пилат чувши за Галилеу запита: Зар е ова човек Галилеац?
7. И дознавши да е из подруча Иродова, посла га Ироду, кои и сам биаше у
ерусалиму оних дана.
8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; ер е одавно желио да га види,
пошто е много слушао о ему, и надаше се да е видети од ега неки знак.
9. И поставаше му многа питаа; али му он ништа не одговори.
10. Стааху пак првосвештеници и кижевници и жестоко га оптуживаху.
11. А Ирод га понизи са своим воницима и наруга му се, обуче му биелу
хаину и посла га натраг Пилату.
12. И у та се дан помирише Пилат и Ирод меу собом; ер прие биаху у
завади.
13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ,
14. Рече им: Доведосте ми овога човека као да он отпауе народ, и ето, а
га пред вама испитах, и не наох на овоме човеку ниедне кривице од оних
за кое га ви оптужуете;
15. А ни Ирод, ер вам га натраг посла. И ето, ние учинио ништа што би
заслуживало смрт.
16. Да га, дакле, казним и пустим.
17. А мораше да им о Празнику ослободи еднога.
18. А они сви заедно повикаше говореи: Узми овога, а пусти нам Вараву!
19. Ова биаше бачен у тамницу за некакву побуну учиену у граду и за
убиство.
20. А Пилат опет повика хотеи да пусти Исуса.
21. А они викаху говореи: Распни га, распни!
22. А он им по треи пут рече: Какво е, дакле, зло он учинио? а ништа на
ему не наох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га
пустим.
23. А они еднако наваиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и
надвлада вика ихова и првосвештеничка.
24. И Пилат пресуди да буде по тражеу ихову.
25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, коега искаху,
а Исуса предаде има на воу.
26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринеца, кои се врааше
из поа, и ставише на ега крст да носи за Исусом.
27. А за им иаше велико мноштво народа и жена, кое плакаху и нарицаху
за им.
28. А Исус обазревши се на их рече: Кери ерусалимске, не плачите за
мном, него плачите за собом и за децом своом.
29. ер ево, долазе дани у кое е се реи: Благо нероткиама, и утробама
кое не родише, и докама кое не доише.
30. Тада е почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покрите
нас!
31. ер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли е бити са сухим?
(Зач. 111).
32. Воаху пак и друга два злочинца са им да погубе.
33. И када дооше на место звано Лобаа, онде разапеше ега и злочинце,
еднога с десне стране а другога с лиеве.
34. А Исус говораше: Оче, опрости им, ер не знау шта чине! И диелеи
хаине егове бацаху коцку.
35. И народ стааше гледауи. А и старешине ругаху му се с има говореи:
Друге спасе, нека спасе и себе, ако е он Христос, изабраник Божии.
36. А и воници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат.
37. И говораху: Ако си ти цар удески, спаси самог себе!
38. А биаше над им и натпис написан словима елинским и латинским и
евреским: Ово е цар удески.
39. А едан од обешених злочинаца хуаше на ега говореи: Ако си ти
Христос, спаси себе и нас!
40. А други одговоривши укораваше га говореи: Зар се ти не боиш Бога,
када си и сам осуен тако?
41. А ми смо праведно осуени, ер примамо по своим делима као што смо
заслужили; а он никаква зла не учини.
42. И рече Исусу: Сети ме се, Господе, када доеш у Царству своме.
43. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас еш бити са мном у рау.
44. А биаше око шестога часа, и тама би по сво земи до часа деветога.
45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздрие се напола.
46. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твое предаем дух
сво. И рекавши ово издахну.
47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говореи: Заиста ова
човек беше праведник.
48. И сав народ кои се биаше скупио да гледа ова призор, кад виде шта
би, врати се биуи се у прса.
49. А стааху издалека сви познаници егови и жене кое га пратише из
Галилее, посматрауи ово.
50. И гле, човек по имену осиф, кои беше саветник и човек добар и
праведан, из Ариматее, града удеског,
51. Кои не биаше пристао на ихову одлуку и на ихово дело, а и сам
чекаше Царство Божие,
52. Приступивши Пилату заиска тиело Исусово.
53. И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усечен у камену, у кои не
биаше никад нико положен.
54. И дан биаше петак, и субота освиташе.
55. А иаху у прати и жене, кое биаху дошле са Исусом из Галилее, и
видеше гроб и како би положено тиело егово,
56. Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у
миру по Закону.
24 Мироносице на гробу и казивае анела о Христовом васкрсеу.
Петар на гробу Исусову. авае Христа двоици ученика на путу за
Емаус. авае апостолима. Обеае Светога Духа ученицима и
благослов. Вазнесее.
(Зач. 112).
1. А у први дан недее дооше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што
приправише, а с има и неке друге жене;
2. Али наоше камен одваен од гроба.
3. И ушавши не наоше тиело Господа Исуса.
4. И док се оне чуаху томе, гле, два човека стадоше пред их у блиставим
хаинама;
5. А када се оне уплашише и оборише лица земи, рекоше им: Што тражите
живога меу мртвима?
6. Ние овде, него устаде; сетите се како вам каза док беше ош у Галилеи,
7. Говореи како Син Човечии треба да буде предан у руке уди грешника
и да буде разапет и треи дан да васкрсне.
8. И сетише се риечи егових.
9. Па вративши се од гроба, авише све ово еданаесторици и свима
осталима.
10. А то биаху Магдалина Мариа и ована и Мариа аковева и остале с
има кое казаше ово апостолима.
11. И овима се учинише ихове риечи као бунцае, и не вероваше им.
(Зач. 113).
12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се виде само покрове где
леже, и отиде чудеи се у себи томе што се догодило.
13. И гле, двоица од их иаху у она дан у село кое биаше удаено од
ерусалима шездесет стадиа и зваше се Емаус.
14. И они говораху меу собом о свим овим догааима.
15. И док они разговараху и расправаху, приближи се и сам Исус и иаше с
има.
16. Али очи ихове беху задржане да га не познау.
17. А он им рече: Какав е то разговор кои водите меу собом идуи, и што
сте невесели?
18. А едан, по имену Клеопа, одговарауи рече му: Зар си ти едини странац
у ерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у ему збило ових дана?
19. И рече им: Шта? А они му рекоше: О Исусу Назареанину, кои беше
човек пророк, силан на делу и у риечи пред Богом и свим народом;
20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуен на
смрт, и разапеше га?
21. А ми се надасмо да е он та кои е избавити Израиа. Али поврх свега
тога, ово е данас треи дан откако се ово догоди.
22. А запрепастише нас и неке жене измеу нас кое су биле рано на гробу,
23. Па не нашавши тиело егово, дооше говореи да су виделе и поаву
анела кои говораху да е он жив.
24. И неки од наших отидоше на гроб, и наоше тако као што и жене казаше,
али ега не видеше.
25. А он им рече: О безумни и спорога срца за веровае у све што говорише
пророци!
26. Ние ли требало да Христос то претрпи и да уе у славу своу?
27. И почевши од Мосеа и од свиу Пророка разасни им што е у свим
Писмима о ему писано.
28. И приближише се селу у кое иаху, и он се чиаше да хое дае да иде.
29. А они га уставаху говореи: Остани с нама, ер е дан нагнуо и близу е
вече. И уе да остане с има.
30. И док он сеаше с има за трпезом, узевши хеб благослови и
преломивши га даваше им.
31. А има се отворише очи и познаше га. И он поста невидив за их.
32. И рекоше они едан другоме: Не гораше ли срце наше у нама док нам
говораше путем и док нам обашаваше Писма?
33. И уставши онога часа, вратише се у ерусалим, и наоше окупену
еданаесторицу и оне кои биаху с има.
34. Кои говораху: Заиста устаде Господ, и ави се Симону.
35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломеу хеба.
(Зач. 114).
36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде меу их, и рече им: Мир вам!
37. А они се уплашише, и будуи устрашени, помислише да виде духа.
38. И рече им: Што сте збуени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша?
39. Видите руке мое и ноге мое, да сам а главом; опипате ме и видите; ер
дух нема тиела и костиу као што видите да а имам.
40. И ово рекавши показа им руке и ноге.
41. А док ош не вероваху од радости и док се чуаху, рече им: Имате ли
овде шта за ело?
42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у сау.
43. И узевши еде пред има.
44. А има рече: Ово су риечи кое сам вам говорио ош док сам био с вама,
да се мора све испунити што е о мени написано у Закону Мосееву и у
Пророцима и у Псалмима.
45. Тада им отвори ум да разумиу Писма.
46. И рече им: Тако е писано, и тако е требало да Христос пострада и
васкрсне из мртвих треега дана,
47. И да се у егово име проповиеда покаае и опроштее гриехова по
свим народима, почевши од ерусалима.
48. А ви сте сведоци овоме.
49. И ево, а у послати обеае Оца своега на вас; а ви седите у граду
ерусалиму док се не обучете у силу с висине.
50. И изведе их напое до Витание, и подигавши руке свое благослови их.
51. И док их он благосиаше, одступи од их и узношаше се на небо.
52. А они му се поклонише и вратише се у ерусалим са радошу великом,
53. И беху непрестано у храму хвалеи и благосиауи Бога. Амин!
СВЕТО ЕВАНЕЕ ОД ОВАНА
1 О Богу Логосу као творцу свиета и даваоцу живота. Оваплоее
Логоса. Сведочанство ована Крститеа о Христу. Први ученици
Исусови.
(Зач. 1).
1. У почетку беше Логос (Риеч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.
2. Он беше у почетку у Бога.
3. Све кроз ега постаде, и без ега ништа не постаде што е постало.
4. У ему беше живот, и живот беше светлост удима.
5. И светлост свиетли у тами, и тама е не обузе.
6. Би човек послан од Бога, по имену ован.
7. Ова дое за сведочанство, да сведочи о светлости, да сви веруу кроз
ега.
8. Он не беше светлост, него да сведочи о светлости.
9. Беше светлост истинита коа обасава свакога човека кои долази на
свиет.
10. У свиету беше, и свиет кроз ега постаде, и свиет га не позна.
11. Своима дое, и свои га не примише.
12. А онима кои га примише даде власт да буду чеда Божиа, онима кои
веруу у име егово;
13. Кои се не родише од крви, ни од жее телесне, ни од жее мужевеве,
него од Бога.
14. И Логос постаде тиело и настани се меу нама, и видесмо славу егову,
славу као единороднога од Оца, пун благодати и истине.
15. ован сведочи о ему и виче говореи: Ово е она за кога рекох: кои за
мном долази испред мене е, ер прие мене беше.
16. И од пуное егове ми сви примисмо, и благодат на благодат.
17. ер се Закон даде преко Мосеа, а благодат и истина постаде кроз Исуса
Христа.
(Зач. 2).
18. Бога нико ние видио никад: единородни Син кои е у наручу Оца, он га
обави,
19. И ово е сведочанство ованово кад послаше удеци из ерусалима
свештенике и левите да га запитау: Ко си ти?
20. И признаде и не порече; и признаде: а нисам Христос.
21. И упиташе га: Шта дакле? еси ли ти Илиа? И рече: Нисам. еси ли ти
пророк? И одговори: Не.
22. А они му рекоше: Ко си? Да одговор дамо онима кои нас послаше: Шта
кажеш о себи самом?
23. Рече: а сам глас вапиуег у пустии: Поравните пут Господи, као што
каза Исаиа пророк.
24. А изасланици биаху од фарисеа.
25. И запиташе га и рекоше му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос,
ни Илиа, ни пророк?
26. Одговори им ован говореи: а крштавам водом, а меу вама стои кога
ви не знате.
27. То е Она што долази за мном, кои преда мном би, коме а нисам
достоан одриешити ремена на обуи егово.
28. Ово се догоди у Витании с оне стране ордана где ован крштаваше.
(Зач. 3).
29. А сутрадан виде ован Исуса где долази к ему, и рече: Гле, аге
Божие кое узима на се гриехе свиета!
30. Ово е она за кога а рекох: За мном долази човек кои преда мном би,
ер прие мене беше.
31. И а га не знадох, али да се ави Израиу, зато доох а да крштавам
водом.
32. И посведочи ован говореи: Видио сам Духа где силази као голуб са
неба и остаде на ему.
33. И а га не знадох, али Она кои ме посла да крштавам водом он ми рече:
На кога видиш да силази Дух и остае на е-му то е она кои крштава Духом
Светим.
34. И а сам видио и засведочио да е он Син Божии.
(Зач. 4).
35. Сутрадан опет стааше ован и двоица од ученика егових.
36. И угледавши Исуса где иде, рече: Гле, аге Божие!
37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38. А Исус обазревши се и видевши их, где иду за им, рече им: Шта
тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитеу, где
стануеш?
39. Рече им: Доите и видите! И отидоше, и видеше где стануе; и остадоше
код ега она дан. А биаше око десетога часа.
40. А едан од двоице кои чуше од ована и одоше за им биаше Андре,
брат Симона Петра.
41. Он нае наприе брата своега Симона, и рече му: Нашли смо Месиу, што
преведено значи: Христос.
42. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на ега рече: Ти си Симон, син
онин; ти еш се звати Кифа, што значи Петар.
(Зач. 5).
43. Сутрадан хтеде Исус изии у Галилеу, и нае Филипа, и рече му: Хаде
за мном!
44. А Филип беше из Витсаиде, из града Андреева и Петрова.
45. Филип нае Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мосе у
Закону и Пророци: Исуса, сина осифова, Назареанина.
46. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му
Филип: Дои и види!
47. А Исус виде Натанаила где долази к ему и рече за ега: Ево правог
Израица у коме нема лукавства.
48. Рече му Натанаило: Откуда ме познаеш? Одговори Исус и рече му: Прие
него те позва Филип, видех те кад биаше под смоквом.
49. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Бо-жии, ти си цар
Израиев.
50. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видех под смоквом,
веруеш? Видееш више од овога.
51. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ете видети небо отворено
и анеле Божие како узлазе и силазе на Сина Човечиега.
2 Свадба у Кани Галилеско. Изгон трговаца из храма.
Предсказивае смрти и васкрсеа.
(Зач. 6).
1. И у треи дан би свадба у Кани Галилеско, и онде беше мати Исусова.
2. А позван беше и Исус и ученици егови на свадбу.
3. И кад неста вина, рече мати Исусова ему: Немау вина.
4. Исус о рече: Шта хоеш од мене, жено? ош ние дошао час мо.
5. Рече мати егова слугама: Што год вам рече учините.
6. А онде беше шест камених судова за воду, поставених по обичау
удеског очишеа, кои хватаху по двие или по три мере.
7. Рече им Исус: Напуните судове водом. И напунише их до врха.
8. И рече им Исус: Захватите сад и носите пехарнику. И однесоше.
9. А кад окуси пехарник вино кое е постало од воде, и не знааше откуда е,
а слуге знадиаху кое су захватиле воду, позва пехарник женика.
10. И рече му: Сваки човек наприе добро вино износи, а када се опиу,
онда лошие; а ти си чувао добро вино до сада.
11. Овим, у Кани Галилеско, учини Исус почетак знамеа, и показа славу
своу; и вероваше у ега ученици егови.
(Зач. 7).
12. Потом сие у Капернаум. он и мати егова и браа егова и ученици
егови, и онде остадоше не много дана.
13. И близу беше Пасха удеска, и отиде Исус у ерусалим.
14. И нае у храму оне што продау говеда и овце и голубове. и меаче
новца где седе.
15. И начинивши бич од узица. изагна све из храма, и овце и говеда: а
меачима просу новац и столове испретура.
16. И рече онима што продау голубове: Носите то одавде! Не правите од
дома Оца мога, дом трговине.
17. А ученици се егови сетише да е написано: Ревност за дом тво изеда
ме.
18. удеци пак одговорише и рекоше му: Какав нам знак показуеш да то
чиниш?
19. Исус одговори и рсче им: Развалите ова храм и за три дана у га подии.
20. А удеци рекоше: Четрдесет и шест година зидан е ова храм, а ти еш
за три дана да га подигнеш?
21. А он говораше о храму тиела своега.
22. Када пак устаде из мртвих. сетише се ученици егови да ово говораше,
и вероваше Писму и риечи коу рече Исус.
23. А када беше у ерусалиму о празнику Пасхе, многи вероваше у име
егово, видеи знаке егове кое чиаше.
24. А сам Исус не повераваше себе има, ер их е он знао све.
25. И не требаше да му ко сведочи за човека; ер сам знадиаше шта беше у
човеку.
3 Исусов разговор с Никодимом. Ново сведочанство ованово о
Христу. Наука Христова е са неба.
(Зач. 8).
1. А биаше човек меу фарисеима, по имену Никодим. кнез удески.
2. Он дое Исусу ноу и рече му: Рави, знамо да си учите од Бога дошао;
ер нико не може ова знамеа творити коа ти твориш ако ние Бог с им.
3. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди
одозго. не може видети Царства Божиега.
4. Рече му Никодим: Како се може човек родити кад е стар? Еда ли може по
други пут уи у утробу матере свое и родити се?
5. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом.
не можс уи у Царство Божие.
6. Што е роено од тиела, тиело е; а што е роено од Духа, дух е.
7. Не чуди се што ти рекох: ваа вам се родити одозго.
8. Дух дише где хое, и глас егов чуеш, а не знаш откуда долази и куда
иде: тако е сваки кои е роен од Духа.
9. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?
10. Исус одговори и рече му: Ти си учите Израиев, а то ли не знаш?
11. Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видели
сведочимо, и сведочанство наше не примате.
12. Кад вам казах оно што е земаско па не веруете, како ете веровати
ако вам кажем оно што е небеско?
(Зач. 9).
13. И нико се ние попео на небо осим Она кои сие с неба, Син Човечии
кои е на небу.
14. И као што Мосе подиже змиу у пустии, тако треба да се подигне Син
Човечии,
15. Да сваки кои веруе у ега не погине, него да има живот вечни,
(Зач. 10).
16. ер Бог тако завое свиет да е Сина своега еднороднога дао, да сваки
кои веруе у ега не погине, него да има живот вечни.
17. ер не посла Бог Сина своега на свиет да суди свиету, него да се свиет
спасе кроз ега.
18. Кои у ега веруе не суди му се, а кои не веруе ве е осуен, ер ние
веровао у име единороднога Сина Божиега.
19. А ово е суд што е светлост дошла на свиет, а уди више завоеше
таму неголи светлост; ер ихова дела биаху зла.
20. ер сваки кои чини зло мрзи светлост и не иде ка светлости, да се не
разоткриу дела егова, ер су зла.
21. А ко истину твори, иде ка светлости, да се виде дела егова, ер су у
Богу учиена.
(Зач. 11).
22. Потом дое Исус и ученици егови у удеску зему, и ту бораваше с
има и крштаваше.
23. А и ован крштаваше у Енону близу Салима, ер онде беше много воде; и
долажаху те се крштаваху.
24. ер ош не биаше ован бачен у тамницу.
25. Тада настаде распра меу ученицима овановим и неким удецем око
очишеа.
26. И дооше овану и рекоше му: Рави, она што беше с тобом преко
ордана, за кога си ти сведочио, ено крштава, и сви иду ему.
27. ован одговори и рече: Не може човек ништа примати ако му не буде
дано с неба.
28. Ви ми сами сведочите да рекох: Нисам а Христос него сам послан пред
им.
29. Ко има невесту женик е, а приате жеников стои и слуша га, и
радошу се радуе гласу женикову. Ова, дакле, радост моа испуена е.
30. Он треба да расте, а а да се умауем.
31. Кои одозго долази над свима е. Кои е са земе од земе е, и од
земе говори; а кои долази с неба над свима е;
32. И што е видио и чуо, то сведочи; и сведочанство егово нико не прима.
33. Кои прими сведочанство егово, потврди да е Бог истинит.
34. ер кога Бог посла, она риечи Божие говори: ер Бог Духа не дае на
меру.
35. ер Отац уби Сина, и све е дао ему у руку.
36. Ко веруе у Сина, има живот вечни; а ако е непослушан Сину, нее
видети живота, него гев Божии остае на ему.
4 Одлазак Исусов из удее. Разговор са Самаранком на извору
аковевом. Вера Самарана у Христа. Исцеее сина царева
човека.
1. Када, дакле, сазнаде Господ да су фарисеи чули да Исус више ученика
задобиа и крштава него ован -
2. Иако сам Исус не крштаваше него ученици егови -
3. Остави удеу и отиде опет у Галилеу.
4. А ваало му е прои кроз Самариу.
(Зач. 12).
5. Тако дое у град самариски звани Сихар, близу села кое даде аков
осифу, сину своему.
6. А онде биаше извор аковев. Исус пак уморан од пута сеаше тако на
извору; беше око шестога часа.
7. Дое жена из Самарие да захвати воде. Рече о Исус: Да ми да пием.
8. ер ученици егови биаху отишли у град да купе хране.
9. Рече му жена Самаранка: Како ти, кои си удеац, тражиш од мене жене
Самаранке да пиеш? ер се удеци не друже са Самаранима.
10. Одговори Исус и рече о: Кад би ти знала дар Божии, и ко е та кои ти
говори: да ми да пием, ти би тражила од ега и дао би ти воду живу.
11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац е дубок; одакле ти
онда вода жива?
12. Еда ли си ти веи од оца нашега акова, кои нам даде ова студенац, и он
из ега пиаше и синови егови и стока егова?
13. Одговори Исус и рече о: Сваки кои пие од ове воде опет е ожедети;
14. А кои пие од воде коу у му а дати нее ожедети довиека, него вода
коу у му дати постае у ему извор воде коа тече у живот вечни.
15. Рече му жена: Господе, да ми ту воду да не жедним и не долазим овамо
да захватам.
16. Рече о Исус: Иди, зови мужа своега, и дои овамо.
17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече о Исус: Добро каза: немам
мужа;
18. ер си пет мужева имала, и сада кога имаш ние ти муж; то си право
казала.
19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.
20. Оци наши клааху се Богу на гори ово, а ви кажете да е у ерусалиму
место где се треба клаати.
21. Рече о Исус: Жено, веру ми да долази час када се неете клаати Оцу
ни на гори ово ни у ерусалиму.
22. Ви се клаате ономе што не знате; а ми се клаамо ономе што знамо; ер
е спасее од удеаца.
23. Али долази час, и ве е ту, када е се истински богомоци клаати Оцу
у духу и истини, ер Отац тражи да такви буду они кои му се клаау.
24. Бог е дух; и кои му се клаау, у духу и истини треба да се клаау.
25. Рече му жена: Знам да долази Месиа звани Христос; кад он дое,
обавие нам све.
26. Рече о Исус: а сам - кои говорим с тобом.
27. И утом дооше ученици егови, и зачудише се што са женом разговара,
али ниедан не рече: шта тражиш, или што говориш са ом?
28. А жена остави сво крчаг и отиде у град и рече удима:
29. Ходите да видите човека кои ми каза све што сам учинила. Да ние он
Христос?
30. Изиоше, дакле, из града и пооше ему.
31. А у меувремену моаху га ученици егови говореи: Рави, еди!
32. А он им рече: а имам ело да едем за кое ви не знате.
33. Тада ученици говораху меу собом: Да му неко не донесе да еде?
34. Исус им рече: ело е мое да вршим воу Онога кои ме е послао, и
извршим егово дело.
35. Не кажете ли ви да су ош четири месеца па е настати жетва? Ето,
велим вам: подигните очи свое и видите иве како се ве жуте за жетву.
36. И кои жае прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радуе
заедно и кои сие и кои жае.
37. ер у томе е истинита риеч, да е други кои сие, а други кои жае.
38. а вас послах да жаете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а
ви сте у труд ихов ушли.
39. А из града онога многи од Самарана повероваше у ега за риеч жене
коа е сведочила: Каза ми све што учиних.
40. Када, дакле, дооше к ему Самарани, моаху га да остане код их; и
остаде онде два дана.
41. И много их више верова за риеч егову,
42. Те жени говораху: Сад не веруемо више због твога казиваа, ер сами
смо чули и знамо да е ово заиста Спасите свиета, Христос.
43. А послие два дана изие оданде, и отиде у Галилеу.
44. ер сам Исус посведочи да пророк у своо постобини нема части.
45. А када дое у Галилеу, примише га Галилеци, кои биаху видели све
што учини у ерусалиму о Празнику, ер и они дооше на Празник.
46. Исус пак дое опет у Кану Галилеску, где претвори воду у вино.
(Зач. 13).
И беше неки царев човек чии син боловаше у Капернауму.
47. Ова чувши да е Исус дошао из удее у Галилеу, отиде к ему и
моаше га да сие и да му исциели сина; ер биаше на самрти.
48. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. неете да
поверуете.
49. Рече му царев човек: Господе, дои док ние умрло диете мое.
50. Рече му Исус: Иди, син тво е жив. И верова човек риечи коу му рече
Исус и пое.
51. А ве док он силажаше, гле, сретоше га слуге егове и авише му
говореи: Диете е твое живо.
52. Тада их упита за час у кои му би лакше; и казаше му: уче у седми час
пусти га грозница.
5 Исцеее болеснога у баи Витезди. Христос говори да е еднак
Богу Оцу, и о суду и васкрсеу. Сведочанство ована Крститеа,
Бога Оца и Светога Писма.
(Зач. 14).
1. Потом беше празник удески, и изие Исус у ерусалим.
2. А у ерусалиму код Овчиих врата постои баа, коа се еврески зове
Витезда, и има пет триемова.
3. У има лежаше велико мноштво болесника, слиепих, хромих, сухих, кои
чекаху да се вода заталаса.
4. ер анео Господи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и кои би
први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
5. А онде биаше неки човек кои тридесет и осам година беше болестан.
6. Кад виде Исус овога где лежи, и разуме да е ве много година болестан,
рече му: Хоеш ли здрав да будеш?
7. Одговори му болесник: Господе, човека немам, да ме спусти у бау када
се узбурка вода: а док а доем, други сие прие мене.
8. Рече му Исус: Устани, узми одар сво и ходи!
9. И одмах оздрави човек, и узе одар сво и хоаше. А та дан беше субота.
10. Тада говораху удеци исциееном: Субота е, ние ти допуштено да
носиш одар.
11. Он им одговори: Кои ме учини здравим он ми рече: Узми одар сво и
ходи.
12. А они га запиташе: Ко е та човек кои ти рече: Узми одар сво и ходи?
13. А излиечени не знааше ко е; ер се Исус беше удаио због многог
народа на ономе месту.
14. Потом га нае Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не
гриеши, да ти се што горе не догоди.
15. Човек отиде и ави удецима да е Исус та кои га учини здравим.
16. И зато гоаху удеци Исуса, и гледаху да га убиу, ер чиаше то у
суботу.
17. А Исус им одговори:
(Зач. 15).
Отац мо до сада дела, и а делам.
18. И зато ош више тражаху удеци да га убиу, не само што нарушаваше
суботу, него што и Бога називаше своим Оцем градеи се еднак Богу.
19. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа
чинити сам од себе него што види да Отац чини; ер што Он чини, то исто
чини и Син;
20. ер Отац уби Сина, и све му показуе што сам чини; и показае му веа
дела од ових да се ви чудите.
21. ер као што Отац подиже мртве и оживава, тако и Син кое хое
оживава.
22. ер Отац не суди никоме, него е сав суд дао Сину.
23. Да сви поштуу Сина као што поштуу Оца. Ко не поштуе Сина не поштуе
ни Оца кои га е послао.
(Зач. 16).
24. Заиста, заиста вам кажем: Ко моу риеч слуша и веруе Ономе кои ме е
послао, има живот вечни, и не долази на суд, него е прешао из смрти у
живот.
25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и ве е настао, када е мртви
чути глас Сина Божиега, и чувши га оживее.
26. ер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у
себи;
27. И даде му власт и да суди, ер е Син Човечии.
28. Не чудите се томе, ер долази час у кои е сви кои су у гробовима чути
глас Сина Божиега,
29. И изии е они кои су чинили добро у васкрсее живота, а они кои су
чинили зло у васкрсее суда.
30. а не могу ништа чинити сам од себе;
(Зач. 17).
Како чуем онако судим, и суд е мо праведан; ер не тражим воу своу но
воу Оца кои ме е послао.
31. Ако а сведочим сам за себе, сведочанство мое ние истинито.
32. Други е кои сведочи за мене; и знам да е истинито сведочанство коим
сведочи за мене.
33. Ви сте послали к овану, и он е посведочио за истину.
34. А а не примам сведочанство од човека, него ово говорим да се ви
спасете.
35. Он беше светика коа гораше и свиеташе; а ви хтедосте мало
времена да се радуете светлости егово.
36. Али а имам сведочанство вее од ованова; ер дела коа ми даде Отац
да их свршим, ова дела коа а чиним сведоче за мене да ме е Отац послао.
37. И Отац кои ме посла он е и посведочио за мене. Нити сте глас егов
икада чули, ни лице егово видели.
38. И риеч егову немате да обитава у вама; зато што ви не веруете Ономе
кога Он посла.
39. Истражуете Писма, ер ви мислите да у има имате живот вечни; а баш
она сведоче о мени;
40. И неете да доете к мени да имате живот.
41. Славу од уди не примам,
42. Него вас познаем да убави Божие немате у себи.
43. а сам дошао у име Оца своега и не примате ме; ако други дое у име
свое, ега ете примити.
44. Како ви можете веровати када примате славу едан од другога, а славу
коа е од единога Бога не тражите?
45. Не мислите да у вас а тужити Оцу; има кои вас оптужуе, Мосе, у кога
се ви уздате.
46. ер да веровасте Мосеу, веровали бисте и мени; ер он писа о мени.
47. А кад еговим Писмима не веруете, како ете веровати моим риечима?
6 Христос храни пет хиада уди, и иде по мору. Исус Христос Хеб
живота. Неки од ученика напуштау Христа. Апостол Петар га
признае за Сина Божиег.
1. Послие тога отиде Исус преко Галилеског, Тивериадског мора.
2. И за им иаше мноштво народа, ер гледаху знамеа егова коа
чиаше на болесницима.
3. А Исус изие на гору, и онде сеаше са ученицима своим.
4. А биаше близу Пасха, празник удески.
(Зач. 18).
5. Подигнувши Исус очи, и видевши да мноштво народа долази к ему, рече
Филипу: Одакле да купимо хеба да ови еду?
6. А ово говораше кушауи га, ер сам знааше шта е чинити.
7. Одговори му Филип: Ни за двеста динара хеба ние им доста, да свако од
их само мало добие.
8. Рече му едан од ученика егових, Андре, брат Симона Петра:
9. Овде има едно момче кое има пет хебова ечмених и двие рибе. Али
шта е то на толико мноштво?
10. А Исус рече: Реците удима да поседау. А беше траве много на ономе
месту. Поседаше, дакле, уди на бро око пет хиада.
11. А Исус узе хебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици
онима кои биаху поседали: тако и од риба колико хтедоше.
12. А када се наситише рече ученицима своим: Скупите преостале комаде,
да ништа не пропадне.
13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хебова
ечмених што преостаде иза оних кои су ели.
(Зач. 19).
14. А уди видевши знамее кое учини Исус говор.аху: Ово е заиста
Пророк кои треба да дое на свиет.
15. А кад разумие Исус да хое да доу да га ухвате и учине царем, он отиде
опет на гору сам.
16. Када пак наста вече, сиоше ученици егови на море,
17. И ушавши у лау пооше преко мора у Капернаум. И ве беше пао мрак,
а Исус не беше дошао к има.
18. А море се подизаше од великога ветра.
19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадиа,
угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лаи, па се препадоше.
20. А он им рече: а сам; не боте се!
21. И хтедоше га узети у лау: и одмах се лаа обрете на земи у коу
иаху.
22. Сутрадан народ кои е стаао с оне стране мора, виде да онде не беше
друге лаице осим оне едне у коу уоше ученици егови, и да не уе Исус
са ученицима своим у лаицу него само ученици егови отидоше;!
23. А друге лаице из Тивериаде дооше близу онога места где едоше
хеб када Господ заблагодари.
24. Када, дакле, виде народ да Исуса не беше онде, ни ученика егових,
уоше и они у лае, и дооше у Капернаум тражеи Исуса.
25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?
26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што
сте знамеа видели, него што сте хеба ели и наситили се.
(Зач. 20).
27. Трудите се не за ело кое пролази, него за ело кое остае за живот
вечни, кое е вам дати Син Човечии, ер овога потврди Бог Отац.
28. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дела Божиа?
29. Одговори Исус и рече им: Ово е дело Божие да веруете у Онога кога
Он посла.
30. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показуеш да видимо и да ти
веруемо? Шта ти чиниш?
31. Оцеви наши едоше ману у пустии, као што е написано: Хеб са неба
даде им да еду.
32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: ние вам Мосе дао хеб са
неба него Отац мо дае вам истинити хеб са неба;
33. ер хеб е Божии она кои силази с неба и дае живот свиету.
34. Тада му рекоше: Господе, да нам свагда та хеб!
35. А Исус им рече:
(Зач. 21).
а сам хеб живота: кои мени долази нее огладети, и кои у мене веруе
нее никад ожедети.
36. Него вам рекох: и видели сте ме, и не веруете.
37. Све што ми дае Отац мени е дои; и онога кои долази мени неу
истерати напое.
38. ер сам сишао с неба не да творим воу своу, него воу Оца, кои ме
посла.
39. А ово е воа Оца кои ме посла, да све што ми е дао ништа од тога не
изгубим, него да то васкрснем у поседи дан.
(Зач. 22).
40. А ово е воа Оца кои ме посла, да сваки кои види Сина и веруе у
ега има живот вечни; и а у га васкрснути у поседи дан.
41. Тада гунаху удеци на ега што рече: а сам хеб кои сие с неба,
42. И говораху: Ние ли ово Исус, син осифов, коме ми знамо оца и матер?
Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?
43. А Исус им одговори и рече: Не гунате меу собом.
44. Нико не може дои мени ако га не привуче Отац кои ме посла; и а у га
васкрснути у поседи дан.
45. У Пророцима е написано: И бие сви научени од Бога. Сваки кои чуе од
Оца и научи, долази к мени.
46. Не да е ко видио Оца, осим Онога кои е од Бога: он е видио Оца.
47. Заиста, заиста вам кажем: Кои веруе у мене има живот вечни.
(Зач. 23).
48. а сам хеб живота.
49. Оци ваши едоше ману у пустии, и помриеше.
50. Ово е хеб кои силази с неба: да кои од ега еде не умре.
51. а сам хеб живи кои сие с неба; ако ко еде од овога хеба живее
вавиек; и хеб кои у а дати тиело е мое, кое у а дати за живот
свиета.
52. удеци се пак препираху меу собом говореи: Како може ова дати нама
тиело свое да едемо?
53. А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не едете тиело Сина
Човечиега и не пиете крви егове, немате живота у себи.
54. Кои еде мое тиело и пие моу крв има живот вечни;и а у га
васкрснути у поседи дан.
55. ер тиело мое истинско е ело, а крв е моа истинско пие.
(Зач. 24).
56. Кои еде мое тиело и пие моу крв у мени пребива и а у ему.
57. Као што мене посла живи Отац, и као што а живим због Оца, и она кои
еде мене и он е живети због мене.
58. Ово е хеб кои сие с неба: не као што оци ваши едоше ману, и
помриеше; кои еде хеб ова живее вавиек.
59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.
60. Тада многи од ученика егових, чувши то, рекоше: Ово е тврда беседа.
Ко е може слушати?
61. А Исус, знауи у себи да ученици егови ропу због тога, рече им: Зар
вас ово саблажава?
62. А шта ако видите Сина Човечиега да одлази горе где е прие био?
63. Дух е оно што оживава, тиело не користи ништа. Риечи кое вам а
говорим дух су и живот су.
64. Али има меу вама неких кои не веруу. ер знааше Исус од почетка
кои су то што не веруу, и ко е га издати.
65. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може дои к мени ако му не
буде дано од Оца моега.
66. Од тада многи од ученика егових отидоше натраг, и више не иаху с
им.
67. А Исус рече Дванаесторици: Да неете и ви да одете?
68. Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме емо отии? Ти имаш
риечи живота вечнога.
69. И ми смо поверовали и познали да си ти Христос Снн Бога живога.
70. Исус им одговори: Не изабрах ли а вас дванаесторицу? И едан од вас е
аво.
71. А говораше за уду Симонова Искариота, ер он иамераваше да га изда,
иако беше едан од Дванаесторице.
7 Намера удеаца да убиу Исуса и распре у народу о ему. Христова
беседа у Храму о празнику Сеница. Мишее народа и фарисеа о
Христу.
(Зач. 25).
1. И послие тога хоаше Исус по Галилеи; ер по удеи не хтеде да ходи,
пошто тражаху удеци да га убиу.
2. Биаше пак близу удески празник Сеница.
3. Тада му рекоше браа егова: Отиди одавде и иди у удеу. да и ученици
твои виде дела твоа коа чиниш;
4. ер нико не чини нешто у таности, а сам тражи да е познат. Када тако што
чиниш. покажи се свиету.
5. ер ни браа егова не вероваху у ега.
6. Тада им рече Исус: Вриеме мое ош ние дошло, а вриеме е ваше свагда
спремно.
7. Не може свиет мрзити вас; а мене мрзи ер а сведочим о ему да су
дела егова зла.
8. Ви отидите на ова Празник: а ош неу ии на ова Празник, ер се мое
вриеме ош ние испунило.
9. Рекавши им ово, остаде у Галилеи.
10. А кад отидоше браа егова, тада и сам оде на Празник, не авно, него
као утаности.
11. А удеци га тражаху о Празнику и говораху: Где е она?
12. И биаху о ему многе препирке у народу: едни говораху да е добар, а
други говораху: не, него вара народ.
13. Али нико не говораше авно о ему због страха од удеаца.
(Зач. 26).
14. А ве у половини Празника дое Исус у храм и учаше.
15. И чуаху се удеци говореи: Како ова зна киге а ние се учио?
16. Тада им одговори Исус и рече: Моа наука ние моа, него Онога кои ме е
послао.
17. Ако хое ко воу егову да твори, познае да ли е ова наука од Бога,
или а сам од себе говорим.
18. Кои говори сам од себе, своу славу тражи: а ко тражи славу Онога кои
га е послао, та е истинит и нема у ему неправде.
19. Ние ли Мосе дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто
тражите да ме убиете?
20. Одговори народ и рече: Демон е у теби; ко тражи да те убие?
21. Одговори Исус и рече им: едно дело учиних, и сви се дивите томе.
22. Мосе вам е дао обрезае, не што е оно од Мосеа, него од отаца, и у
суботу обрезуете човека.
23. Ако у суботу човек прима обрезае, па се тиме не нарушава Закон
Мосеев, зашто се на мене гевите што циелога човека излиечих у суботу?
24. Не судите по изгледу, него праведан суд судите.
25. Тада говораху неки од ерусалимана: Ние ли то она кога траже да
убиу?
26. И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши
главари да е он заиста Христос?
27. Али овога знамо откуда е; а Христос када дое, нико нее знати откуда
е.
28. Тада Исус повика у храму учеи и говореи: И познаете ме и знате
откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него е истинит Она кои ме посла,
коега ви не знате.
29. а га знам, ер од ега есам, и Он ме посла.
30. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на ега руку, ер ош не
беше дошао час егов.
31. А од народа многи повероваше у ега, и говораху: Када дое Христос,
зар е више знамеа чинити него ова што учини?
32. Чуше фарисеи да народ о ему тако говори, и послаше фарисеи и
првосвештеници слуге да га ухвате.
33. Тада Исус рече: ош мало времена сам са вама, па идем Ономе кои ме е
послао.
34. Тражиете ме и неете ме наи; и где сам а ви не можете дои.
35. А удеци рекоше меу собом: Куда ова намерава да иде, а да га ми
неемо наи? Не мисли ли уи у расиае елинско и учити елине?
36. Шта значи ова риеч коу рече: Тражиете ме и неете наи; и где сам а
ви не можете дои?
(Зач. 27).
37. А у поседи велики дан Празника стааше Исус и повика говореи: Ко
е жедан нека дое мени и пие!
38. Кои у мене веруе, као што Писмо рече, из утробе егове потеи е
риеке воде живе.
39. А ово рече о Духу кога требаше да приме они кои веруу у име егово,
ер Дух Свети ош не беше дат, зато што Исус ош не беше прославен.
40. А многи од народа, чувши ту риеч, говораху: Ово е заиста Пророк.
41. Други говораху: Ово е Христос. А едни говораху: Зар е Христос дои из
Галилее?
42. Зар не рече Писмо да е Христос дои од семена Давидова и из села
Витлеема где беше Давид?
43. Тако настаде раздор у народу због ега.
44. А неки од их хтедоше да га ухвате; али нико не метну руку на ега.
45. Дооше пак слуге првосвештеницима и фарисеима, и они им рекоше:
Зашто га не доведосте?
46. Слуге одговорише: Никада човек ние тако говорио као ова човек.
47. Тада им одговорише фарисеи: Зар сте се и ви преварили?
48. Верова ли ко у ега од главара или од фарисеа?
49. Него народ ова кои не зна Закон, проклет е!
50. Рече им Никодим, кои му е долазио ноу и беше едан од их:
51. Еда ли Закон наш суди човеку докле га наприе не саслуша и дозна шта
чини?
52. Одговорише му и рекоше: Да ниси и ти из Галилее? Испита и види да
пророк из Галилее не долази.
53. И отидоше сваки дому своме.
8 Суд о жени ухваено у преуби. Христос светлост свиета.
Сведочанство Очево и наука од Оца. Истина е вас ослободити!
удеци робови гриеха, недостона деца Авраамова;ихов е отац
аво. удеци руже Исуса.
1. А Исус отиде на Маслинску гору.
2. И уутру опет дое у храм, и сав народ долажаше к ему; и седе и учаше
их.
(Зач. 28).
3. А кижевници и фарисеи доведоше жену ухваену у преуби, и
поставише е на средину.
4. И рекошс му: Учитеу, ова жена е ухваена у преуби на делу;
5. А Мосе нам у Закону заповеди да такве каменуемо. Ти дакле, шта
велиш?
6. Ово пак рекоше искушавауи га да би га имали за што окривити. А Исус
сагнувши се дое, писаше прстом по земи.
7. А кад га упорно питаху, исправи се и рече им: Кои е меу вама без
гриеха нека први баци камен на у.
8. Па се опет саже дое и писаше по земи.
9. А они чувши то, и покарани од свое савести, излажаху едан по едан,
почевши од старешина до поседих; и остаде Исус сам и жена стоеи на
средини.
10. А када се Исус исправи, и не видевши никога до саму жену, рече о:
Жено, где су они што те тужаху? Зар те нико не осуди?
11. А она рече: Нико. Господе. А Исус о рече: Ни а те не осууем; иди, и
од сада више не гриеши,
(Зач. 29).
12. Исус им опет рече, говореи: а сам светлост свиету; ко иде за мном
нее ходити у тами, него е имати светлост живота.
13. Тада му рекоше фарисеи: Ти сам за себе сведочиш; сведочанство твое
ние истинито.
14. Исус одговори и рече им: Ако а и сведочим за самога себе, истинито е
сведочанство мое, ер знам откуда доох и куда идем; а ви не знате откуда
долазим и куда идем.
15. Ви судите по тиелу, а не судим никоме.
16. Али ако а и судим, суд е мо истинит, ер нисам сам него а и Отац кои
ме посла.
17. А и у Закону вашему стои написано да е сведочанство двоице уди
истинито.
18. а сам она кои сведочи за себе, и сведочи за мене Отац кои ме посла.
19. Тада му говораху: Где е Отац тво? Исус одговори: Не знате ни мене ни
Оца моега; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца моега.
20. Ове риечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико га не
ухвати, ер ош не беше дошао час егов.
(Зач. 30).
21. А Исус им поново рече: а идем, и тражиете ме; и помриеете у гриеху
своме; куд а идем ви не можете дои.
22. Тада рекоше удеци: Да се нее сам убити, ер говори: куд а идем ви не
можете дои?
23. И рече им: Ви сте одоздо, а сам одозго; ви сте од овога свиета, а нисам
од овога свиета.
24. Зато вам и рекох да ете помриети у гриесима своим; ер ако не
поверуете да а есам, помриеете у гриесима своим.
25. Тада му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем.
26. Много имам о вама говорити и судити; али Она кои ме лосла истинит е,
и а говорим у свиету оно што чух од ега.
27. И не разумеше да им говори за Оца.
28. А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човечиега, онда ете дознати да а
есам, и да ништа сам од себе не чиним: него како ме научи Отац мо онако
говорим.
29. И Она кои ме посла са мном е. Не остави Отац мене сама; ер а свагда
чиним што е ему угодно.
30. Кад он ово говораше, многи повероваше у ега.
(Зач. 31).
31. Тада Исус говораше оним удецима кои су му поверовали: Ако ви
останете у науци моо, заиста сте мои ученици;
32. И познаете истину, и истина е вас ослободити.
33. Одговорише му: Ми смо семе Авраамово, и никад никоме нисмо
робовали. Како ти говориш: постаете слободни?
34. Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки кои чини гриех
роб е гриеху.
35. А роб не остае у куи вавиек, син остае вавиек.
36. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ете бити слободни.
37. Знам да сте семе Авраамово; али тражите да ме убиете, ер моа риеч
нема места у вама.
38. а говорим што сам видио од Оца своега, и ви. дакле, чините што сте
видели од оца вашега.
39. Одговорише и рекоше му: Отац наш е Авраам. Исус им рече: Да сте деца
Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
40. А сада тражите да убиете мене, човека кои сам вам казао истину, коу
чух од Бога. То Авраам ние чинио.
41. Ви чините дела оца своега. Тада му рекоше: Ми нисмо роени од блуда;
еднога оца имамо - Бога.
(Зач. 32).
42. А Исус им рече: Кад би Бог био отац ваш, убили бисте мене; ер а од
Бога изиох и доох; ер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла.
43. Зашто не разумиете говор мо? ер не можете да слушате риеч моу.
44. Вама е отац аво, и жее оца своега хоете да чините; он беше
човекоубица од почетка, и не стои у истини, ер нема истине у ему; кад
говори лаж, свое говори, ер е он лажа и отац лажи.
45. А мени не веруете, ер а истину говорим.
46. Кои ме од вас кори за гриех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не
веруете?
47. Она кои е од Бога, риечи Божие слуша; зато ви не слушате, ер нисте
од Бога.
48. А удеци одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми добро да си ти
Самаранин, и да е демон у теби?
49. Исус одговори: У мени демона нема, него поштуем Оца своега; а ви ме
срамотите.
50. А а не тражим славе свое; постои Она кои тражи и суди.
(Зач. 33).
51. Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи риеч моу нее видети смрти
вавиек.
52. Тада му рекоше удеци: Сада знамо да е демон у теби. Авраам умрие и
пророци, а ти говориш: ко одржи риеч моу нее окусити смрти вавиек.
53. Еда ли си ти веи од оца нашега Авраама, кои умрие? И пророци
помриеше. Ко се ти сам правиш?
54. А Исус одговори: Ако а прославам самога себе, слава е моа ништа.
Отац е мо она кои ме прослава, за кога ви говорите да е Бог ваш,
55. И не познаете га, а а га знам. И ако речем да га не знам, биу лажа као
и ви. Него га знам, и риеч егову држим.
56. Авраам, отац ваш, био е рад да види дан мо; и виде и обрадова се.
57. А удеци му рекоше: ош немаш ни педесет година, а Авраама си видио?
58. А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прие него Авраам настаде, а
есам.
59. Тада узеше камее да баце на ега; а Исус се сакри, и изие из храма,
па прое измеу их и тако отиде.
9 Христос исцеуе у суботу слиепога од роеа. Фарисеи испитуу
исциеенога.
(Зач. 34).
1. И пролазеи виде човека слиепа од роеа.
2. И запиташе га ученици егови говореи: Рави, ко сагриеши, ова или
родитеи егови, те се роди слиеп?
3. Исус одговори: Не сагриеши ни он ни родитеи егови, него да се аве
дела Божиа на ему.
4. Мени ваа чинити дела Онога кои ме посла, док е дан. Долази но кад
нико не може радити.
5. Док сам у свиету, светлост сам свиету.
6. Рекавши ово, пуну на зему и начини блато од пувачке, и помаза
блатом очи слиепоме.
7. И рече му: Иди уми се у баи Силоамско, што преведено значи: послан.
Он оде, дакле, и уми се, и дое гледауи.
8. А суседи и они кои га биаху видели прие да беше слиеп говораху:
Ние ли ово она што е седио и просио?
9. едни говораху да е он. а други да е налик на ега. Он говораше: а сам.
10. Тада му говораху: Како ти се отворише очи?
11. Он одговори и рече: Човек кои се зове Исус начини блато, и помаза очи
мое, и рече ми: иди у бау Силоамску и уми се. И кад отидох и умих се,
прогледах.
12. Тада му рекоше: Где е он? Рече: Не знам.
13. Онда ега, некадашега слиепца, одведоше фарисеима.
14. А беше субота кад Исус начини блато и отвори му очи.
15. А фарисеи га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: Блато ми
метну на очи, и умих се и видим.
16. Тада говораху неки од фарисеа: Ние ова човек од Бога, ер не светкуе
суботу. Други говораху: Како може човек грешан таква знамеа чинити? И
наста раздор меу има.
17. Опет рекоше слиепцу: Шта ти велиш за онога што отвори очи твое? А он
рече: Пророк е.
18. Тада удеци не вероваше за ега да е био слиеп и прогледао, док не
дозваше родитее тога што е прогледао,
19. И запиташе их говореи: е ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди
слиеп? Како, дакле, сада види?
20. А родитеи егови одговорише им и рекоше: Знамо да е ово син наш, и
да се роди слиеп;
21. А како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам е ве
одрастао, питате ега, нека сам каже за себе.
22. Ово рекоше родитеи егови ер се боаху удеаца; ер се удеци ве
биаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год ега призна за
Христа.
23. Зато рекоше родитеи егови: Одрастао е, ега питате.
24. Тада по други пут дозваше човека кои е био слиеп. и рекоше му: Пода
славу Богу, ми знамо да е она човек грешан.
25. А он одговори и рече: е ли грешан, не знам; едно знам - да а биах
слиеп, и сада видим.
26. Тада му опет рекоше: Шта ти учини? Како отвори очи твое?
27. Одговори им: Ве вам казах и не слушасте. Шта опет хоете да чуете? Да
неете и ви да постанете ученици егови?
28. Они га изгрдише и рекоше: Ти си ученик егов, а ми смо ученици
Мосееви.
29. Ми знамо да е Мосеу говорио Бог; а овога не знамо откуда е.
30. Одговори човек и рече им: У томе и есте чудо што ви не знате откуда е,
а он отвори очи мое.
31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштуе и воу
егову твори, тога слуша.
32. Откако е виека ние се чуло да ико отвори очи роеноме слиепцу.
33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.
34. Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гриесима, па ти нас да
учиш? И истераше га напое.
35. Чу Исус да га истераше напое, па нашавши га рече му: Веруеш ли ти у
Сина Божиега?
36. Он одговори и рече: А ко е он, Господе, да у ега веруем?
37. А Исус му рече: И видио си га и она кои говори с тобом, та е.
38. А он рече: Веруем, Господе! И поклони му се.
(Зач. 35).
39. И рече Исус: За суд а доох у ова свиет, да виде кои не виде, и кои
виде да постану слиепи.
40. И чуше ово неки од фарисеа кои биаху са им, и рекоше му: Еда ли смо
и ми слиепи?
41. Рече им Исус: Кад бисте били слиепи, не бисте имали гриеха; а сада
кажете: видимо, тако ваш гриех остае.
10 О Добром пастиру и егову стаду. Христос у триему Соломонова
храма о Празнику обновеа одговара удецима о Оцу и себи.
Одлазак преко ордана.
1. Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчии него прелази
на другом месту, он е лопов и разбоник.
2. А кои улази на врата пастир е овцама.
3. ему вратар отвара, и овце глас егов слушау, и свое овце зове по
имену, и изводи их;
4. И када свое овце истера, иде пред има, и овце иду за им, ер познау
глас егов.
5. А за туином нее пои, него е побеи од ега, ер не познау глас
туинаца.
6. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта биаше то што им
говораше.
7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: а сам врата овцама.
8. Сви кои год дооше прие мене лопови су и разбоници; али их овце не
послушаше.
(Зач. 36).
9. а сам врата; ако ко уе кроза ме спаше се, и уи е и изии е, и пашу
е наи.
10. Лопов не долази за друго него да украде и закое и упропасти. а доох
да живот имау и да га имау у изобиу.
11. а сам пастир добри. Пастир добри живот сво полаже за овце.
12. А наамник, кои ние пастир, коме овце нису свое, види вука где
долази, и остава овце. и бежи; и вук разграби овце и распуди их.
13. А наамник бежи, ер е наамник и не мари за овце.
14. а сам пастир добри и познаем свое, и мое мене познау.
15. Као што Отац познае мене и а Оца; и живот сво полажем за овце.
16. И друге овце имам кое нису из овога тора, и те ми ваа привести, и чуе
глас мо, и бие едно стадо и едан пастир.
(Зач. 37).
17. Зато ме Отац уби, ер а живот сво полажем да га опет узмем.
18. Нико га не узима од мене, него га а сам од себе полажем. Власт имам
положити га и власт имам опет узети га. Ову заповиест примих од Оца свога.
19. Тада опет настаде раздор меу удецима због ових риечи.
20. А многи од их говораху: У ему е демон, и махнита. Што га слушате?
21. Други говораху: Ово нису риечи бесомучника. Зар може демон
слиепима очи отварати?
22. А биаше тада Празник обновеа храма у ерусалиму, и биаше зима.
23. И ходаше Исус у храму по триему Соломонову.
24. И удеци га опколише и говораху му: Докле еш мучити душе наше? Ако
си ти Христос, кажи нам отворено.
25. Исус им одговори: Рекох вам па не веруете. Дела коа творим а у име
Оца своега, она сведоче о мени,
26. Али ви нe веруете; ер нисте од оваца моих, као што вам рекох.
(Зач. 38).
27. Овце мое слушау глас мо, и а их познаем, и за мном иду.
28. И а им даем живот вечни, и никад нее изгинути, и нико их нее отети
из руке мое.
29. Отац мо кои ми их е дао веи е од свиу: и нико их не можe отeти из
руке Оца моега.
30. а и Отац едно смо.
31. А удеци опет подигоше камее да га каменуу.
32. Исус им одговори: Многа добра дела показах вам од Оца своега, за кое
од тих дела ме каменуете?
33. Одговорише му удеци говореи: Не каменуемо те за добро дело, него
за хулу, што се ти. човек будуи, правиш Бог.
34. Одговори им Исус: Ние ли написано у Закону вашему: а рекох: богови
сте?
35. Кад оне назва боговима, коима риеч Божиа би дата. а Писмо се не може
укинути,
36. Како ви говорите ономе кога Отац посвети и посла на свиет: хулиш, зато
што рекох: а сам Син Божии?
37. Ако не творим дела Оца своега, не веруте ми.
38. Ако ли творим, иако мени не веруете, делима веруте, да познате и
веруете да е Отац у мени и а у ему.
39. Тада опет тражаху да га ухвате; али им се измаче из руку.
40. И отиде опет преко ордана на место где ован наприе крштаваше; и
остаде онде.
41. И многи дооше к ему и говораху: ован не учини ниедно знамее, али
све што каза ован за овога истина беше.
42. И многи вероваше у ега онде.
11 Повратак у удеу. Лазарево васкрсее. Договор поглавара
свештеничких да убиу Исуса. Предсказивае Каафино о
искупитеско смрти Исусово.
(Зач. 39).
1. Биаше пак неки болесник, Лазар из Витание, из села Марие и Марте,
сестре езине.
2. А Мариа, чии брат Лазар боловаше, беше она коа помаза Господа
мирисом и обриса ноге егове своом косом,
3. Онда сестре послаше к ему говореи: Господе. ево болуе она кога ти
убиш.
4. А када чу Исус, рече: Ова болест ние на смрт, него на славу Божиу, да се
Син Божии прослави кроз у.
5. А Исус убаше Марту и сестру езину и Лазара.
6. Па када чу да е болестан, тада остаде два дана на месту где беше.
7. Послие тога рече ученицима: Хадемо опет у удеу.
8. Рекоше му ученици: Рави, сад удеци тражаху да те каменуу, па зар опет
идеш онамо?
9. Исус одговори: Ние ли дванаест часова у дану? Ко дау иде не спотиче
се, ер види светлост овога свиета;
10. А ко иде ноу спотиче се, ер нема светлости у ему.
11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, приате наш, заспао е, но идем да га
пробудим.
12. Онда рекоше ученици егови: Господе, ако е заспао,устае.
13. А Исус им беше рекао за смрт егову, они пак мишаху да говори о
починку сна.
14. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрие.
15. И мило ми е због вас што нисам био онде, да веруете; него хадемо
ему.
16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хадемо и ми да
помремо с им.
17. Када пак дое Исус, нае га, а он ве четири дана у гробу.
18. А Витаниа беше близу ерусалима око петнаест стадиа.
19. И многи од удеаца биаху дошли Марти и Марии да их теше за братом
иховим.
20. Када пак Марта чу да Исус долази, изие пред ега, а Мариа сеаше
дома.
21. Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овде, не би умро брат мо.
22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, дае ти Бог.
23. Рече о Исус: Васкрснуе брат тво.
24. Марта му рече: Знам да е васкрснути о васкрсеу у поседи дан.
25. Исус о рече: а сам васкрсее и живот: кои веруе у мене ако и умре,
живее.
26. И сваки кои живи и веруе у мене нее умриети вавиек. Веруеш ли
ово?
27. Рече му: Да, Господе! а веруем да си ти Христос Син Божии кои
долази у свиет.
28. И ово рекавши, отиде те зовну тано Мариу, сестру своу, рекавши:
Учите е дошао и зове те.
29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к ему.
30. ер Исус ош не беше дошао у село, него биаше на ономе месту где га
срете Марта.
31. А удеци, кои биаху са ом у куи и тешаху е, кад видеше Мариу да
брзо устаде и изие, пооше за ом говореи да иде на гроб да плаче онде.
32. А Мариа, чим дое где беше Исус и виде га, паде пред ноге егове
говореи му: Господе, да си ти био овде, не би умро мо брат.
33. Онда Исус, кад е виде где плаче, и где плачу удеци кои дооше с
ом, потресе се у духу и сам се узбуди,
34. И рече: Где сте га метнули? Рекоше му: Господе, дои да видиш.
35. Исусу ударише сузе.
36. Онда удеци говораху: Гле, како га убаше.
37. А неки од их рекоше: Не могаше ли ова кои отвори очи слиепоме
учинити да и ова не умре?
38. А Исус се опет потресе у себи, и дое на гроб. А то биаше пеина, и
камен лежаше на о.
39. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, ве
заудара; ер е четири дана у гробу.
40. Рече о Исус: Не рекох ли ти да ако веруеш, видееш славу Божиу?
41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и
рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!
42. А а знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради кои овде
стои, да веруу да си ме ти послао.
43. И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изии напое!
44. И изие умрли увиен по рукама и ногама погребним повоима, и лице му
убрусом повезано. Исус им рече: Раздриешите га и пустите нека иде.
45. Онда многи од удеаца кои биаху дошли Марии, видевши шта учини
Исус, повероваше у ега.
46. Неки пак од их отидоше фарисеима и казаше им шта учини Исус.
(Зач. 40).
47. Онда првосвештеници и фарисеи сабраше Синедрион, и говораху: Шта
да радимо? Ова човек чини многа знамеа.
48. Ако га оставимо тако, сви е поверовати у ега, па е дои Римани и
узети нам и зему и народ.
49. А едан од их, по имену Каафа, кои оне године беше првосвештеник,
рече им: Ви не знате ништа;
50. Нити помишате да е за нас бое да едан човек умре за народ, а не да
сав народ пропадне.
51. А ово не рече сам од себе, него будуи првосвештеник оне године,
прорече да е Исус умриети за народ;
52. И не само за народ, него и да расиану децу Божиу сабере у едно.
53. Од тога, дакле, дана договорише се да га убиу.
54. А Исус не хоаше више авно меу удецима, него отиде оданде у кра
близу пустие, у град звани ефрем, и онде бораваше са ученицима
своим.
55. А беше близу Пасха удеска, и многи из циеле земе отидоше у
ерусалим прие Пасхе да се очисте.
56. Тада тражаху Исуса, и стоеи у храму говораху меу собом: Шта вам се
чини, да нее дои на Празник?
57. А првосвештеници и фарисеи биаху издали заповиест, ако ко дозна где
е, нека ави да га ухвате.
12 Помазивае Исусово у Витании. Свечани улазак Христов у
ерусалим. О пшеничном зрну. Глас са неба. О смрти Христово и
поразу сатане. Вера у Христа као Светлост свиета и невера
удеаца.
(Зач. 41).
1. А Исус на шест дана прие Пасхе дое у Витаниу, где беше Лазар кои
умрие, кога он подиже из мртвих.
2. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше едан од
оних што сеаху са им за трпезом.
3. А Мариа, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге
Исусове, и обриса косом своом ноге егове; а куа се напуни мириса од
мира.
4. Онда рече едан од ученика егових, уда Симонов Искариотски, кои га
намераваше издати:
5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?
6. А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов, и
имаше кесу, и узимаше што се меташе у у.
7. А Исус рече: Остави е! Она е то сачувала за дан моега погреба;
8. ер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9. Дознаде пак многи народ из удее да е онде и дооше не само ради
Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.
10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убиу;
11. ер многи од удеаца долажаху због ега и вероваху у Исуса.
12. Сутрадан многи народ кои беше дошао на Празник, чувши да Исус
долази у ерусалим,
13. Узеше гране од палми и изиоше му у сретае и клицаху: Осана!
Благословен кои долази у име Господе, цар Израиев!
14. А Исус нашавши магаре уседе на ега, као што е писано:
15. Не бо се, кери Сионова, ево цар тво долази седеи на магарету.
16. Али ово не разумеше испрва ученици егови; него када се прослави
Исус, онда се сетише да ово беше за ега писано, и да му ово учинише.
17. А сведочаше народ кои беше с им када Лазара позва из гроба и
подиже га из мртвих.
18. Због тога му и изие народ у сретае, ер чу да е он учинио ово
знамее.
(Зач. 42).
19. А фарисеи рекоше меу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свиет
оде за им.
20. А биаху и неки елини меу онима кои дооше да се поклоне о
Празнику.
21. Они, дакле, приступише Филипу, кои беше из Витсаиде Галилеске, и
моаху га говореи: Господине, хоемо да видимо Исуса.
22. Дое Филип и каза Андреу, а опет Андре и Филип казаше Исусу.
23. А Исус им одговори говореи: Дошао е час да се прослави Син Човечии.
24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на зему не умре,
онда едно остане; ако ли умре, род многи доноси.
25. Кои воли живот сво изгубие га, а ко мрзи живот сво на овоме свиету
сачувае га за живот вечни.
26. Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам а, онде е и слуга мо бити;
и ко мени служи томе е дати почаст Отац мо.
27. Сад е душа моа узбуена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога;
али зато доох за час ова.
28. Оче, прослави име свое! Тада глас дое с неба: И прославих, и опет у
прославити!
29. А народ кои стааше, када то чу, говораше да е гром загрмио; а други
говораху: Анео ми е говорио.
30. Исус одговори и рече: Ова глас ние био мене ради но вас ради.
31. Сад е суд овоме свиету; сад е кнез овога свиета бити избачен напое.
32. И када а будем подигнут са земе, све у привуи себи.
33. А ово говораше, указууи каквом е смру умриети.
34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остае вавиек; и како
ти говориш да се Сину Човечиему ваа подигнути? Ко е та Син Човечии?
35. А Исус им рече: ош е мало времена светлост са вама; идите док
светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.
(Зач. 43).
36. Док светлост имате веруте у светлост, да будете синови светлости.
Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од их.
37. ер иако е учинио толика знамеа пред има, не вероваху у ега;
38. Да се испуни риеч Исаие пророка кои рече: Господе, ко верова
проповеди нашо? И рука Господа коме се откри?
39. Зато не могаху веровати, ер опет рече Исаиа:
40. Заслиепио е очи ихове и окаменио срца ихова, да не виде очима ни
срцем разумиу, и не обрате се да их исциелим.
41. Ово рече Исаиа када виде славу егову и говораше о ему.
42. Али и од старешина многи вероваше у ега; но због фарисеа не
признаваху, да не буду искучени из синагоге;
43. ер завоеше више славу удску него славу Божиу.
44. А Исус повика и рече: Ко веруе у мене, не веруе у мене, него у Онога
кои ме е послао.
45. И ко види мене, види Онога кои ме е послао.
46. а у свиет доох као светлост, да свако ко веруе у мене не остане у
тами.
47. И ко чуе мое риечи и не веруе, а му не судим; ер не доох да судим
свиету, него да спасем свиет.
48. Ко одбацуе мене, и не прима риечи мое, има себи судиу: риеч коу а
говорих, она е му судити у поседи Дан.
49. ер а не говорих сам од себе, него Отац мо кои ме посла, он ми даде
заповиест шта да кажем и шта да говорим.
50. И знам да е заповиест егова живот вечни. Што год, дакле, а говорим,
онако говорим како ми е рекао Отац.
13 Тана вечера. Прае ногу ученицима и указивае на изданика.
Нова заповиест о убави. Предсказивае Петровог одрицаа.
(Зач. 44).
1. А пред празник Пасхе, знауи Исус да е дошао егов час да прее из
овога свиета Оцу, убивши свое кои су у свиету, убио их е до краа.
2. И кад би вечера, пошто аво ве беше метнуо у срце уди Симонову
Искариотском да га изда,
3. Знауи Исус да му е Отац све дао у руке, и да од Бога изие, и Богу иде,
4. Устаде од вечере и скиде горе хаине, па узе убрус и опаса се име.
5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати
убрусом коим беше опасан.
6. Онда дое Симону Петру, а ова му рече: Господе, зар ти мое ноге да
опереш?
7. Одговори Исус и рече му: Што а чиним, ти сад не знаш, али еш послие
разумети.
8. Рече му Петар: Никада ти нееш опрати мое ноге. Исус му одговори: Ако
те не оперем, немаш удела са мном.
9. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге мое, него и руке и главу.
10. Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, ер е сав
чист; и ви сте чисти, али не сви.
11. ер знааше изданика своега, зато рече: Нисте сви чисти.
(Зач. 45).
12. А кад им опра ноге, узе хаине свое па опет седе за трпезу и рече им:
Знате ли шта сам вам учинио?
13. Ви ме зовете Учитеем и Господом, и право велите, ер есам.
14. Кад вам, дакле, опрах ноге, а Господ и Учите, и ви сте дужни едни
другима прати ноге.
15. ер сам вам дао пример да, као што а учиних вама, и ви чините.
16. Заиста, заиста вам кажем: Ние слуга веи од господара своега, нити е
посланик веи од онога кои га е послао.
17. Кад ово знате, блажени сте ако то творите.
18. Не говорим о свима вама; а знам кое изабрах; него да се испуни Писмо:
Кои са мном хеб еде, подиже пету своу на мене.
19. Од сада вам говорим прие него се збуде, да, када се збуде, веруете да
а есам.
20. Заиста, заиста вам кажем: Кои прима онога кога пошаем, мене прима; а
ко прима мене, прима Онога кои ме е послао.
21. Рекавши ово Исус се узбуди духом, и посведочи и рече: Заиста, заиста
вам кажем, едан од вас издае ме.
22. Онда се ученици згледаху меу собом, и биаху у недоумици о коме
говори.
23. А едан од ученика егових, кога Исус убаше, беше наслоен на
наруче Исусово.
24. ему, дакле, Симон Петар даде знак да упита ко би то био о коме говори.
25. А ова, наслонивши се на прса Исусова, рече му: Господе, ко е то?
26. Исус одговори: Она е коме а умочивши залога дам. И умочивши
залога, даде уди Симоновом Искариотском.
27. И по залогау тада уе у ега сатана. Онда му рече Исус: Што чиниш,
чини брже.
28. А ово не разумеде нико од оних што биаху за трпезом зато му рече.
29. А неки мишаху, будуи да у уде беше кеса, да му Исус рече: Купи што
нам треба за празник: или да даде штогод сиромасима.
30. А он узевши залога одмах изие: а беше но.
31. Кад он изие, Исус рече:
(Зач. 46).
Сада се прослави Син Човечии, и Бог се прослави у ему.
32. Ако се Бог прослави у ему, и Бог е ега прославити у себи, и одмах е
га прославити.
33. Дечице, ош сам мало с вама; тражиете ме, и као што рекох удецима
да куда а идем ви не можете дои, то и вама сада говорим.
34. Заповиест нову даем вам: да убите едни друге, као што а вас убих,
да и ви убите едни друге.
35. По томе е сви познати : да сте мои ученици ако будете имали убав
меу собом.
36. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда а
идем не можеш сада ии за мном, али еш послие пои за мном.
37. Петар му рече: Господе, зашто сад не могу ии за тобом? Живот сво
положиу за тебе.
38. Одговори му Исус: Живот ли еш сво положити за мене? Заиста, заиста
ти кажем: нее пиетао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
14 Опроштана беседа са ученицима. Христос - пут, истина и живот.
Он у Оцу и Отац у ему. Обеае Светога Духа Утешитеа. Бодрее
ученика.
(Зач. 47).
1. Нека се не збууе срце ваше, веруте у Бога, и у мене веруте.
2. У куи Оца моега станови су многи. А да ние тако, зар бих вам рекао:
Идем да вам припремим место.
3. И ако отидем и припремим вам место, опет у дои, и узеу вас к себи да
где сам а. будете и ви.
4. И куда а идем знате, и пут знате.
5. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?
6. Исус му рсче: а сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз
мене.
7. Кад бисте мене знали и Оца моега бисте знали; и од сада познаете га, и
видели сте га.
8. Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и бие нам доста.
9. Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко е
видио мене, видио е Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?
10. Зар не веруеш да сам а у Оцу и Отац у мени?
(Зач. 48).
Риечи кое вам а говорим не говорим од самога себе, него Отац кои пребива
у мени он твори дела.
11. Веруте ми да сам а у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дела
веруте ми.
12. Заиста, заиста вам кажем: Ко веруе у мене. дела коа а творим и он е
творити, и веа од ових е творити; ер а идем Оцу своме.
13. И што год заиштете (од Оца) у име мое то у учинити, да се прослави
Отац у Сину.
14. И ако шта заиштете у име мое, а у учинити.
15. Ако ме убите, заповиести мое држите,
16. И а у умолити Оца. и дае вам другог Утешитеа да пребива с вама
вавиек,
17. Духа Истине, кога свиет не може примити. ер га не види, нити га
познае: а ви га познаете, ер са вама пребива, и у вама е бити.
18. Неу вас оставити сиротне: дои у к вама.
19. ош мало и свиет ме више нее видети, а ви ете ме видети, ер а
живим, и ви ете живети.
20. У она дан знаете ви да сам а у Оцу своме, и ви у мени,и а у вама.
21. Ко има заповиести мое и држи их, то е она кои ме уби; а кои мене
уби. тога е убити Отац мо; и а у га убити и авиу му се сам.
22. Рече му уда, не Искариотски: Господе, шта е то да еш се авити нама, а
не свиету?
23. Одговори му Исус и рече: Ако ме неко уби, риеч моу држае, и Отац
мо убие ега; и ему емо дои и у ему емо се настанити.
24. Ко мене не уби, риечи мое не држи; а риеч коу чуете ние моа него
Оца кои ме е послао.
25. Ово сам вам говорио док сам боравио с вама.
26. А Утешите Дух Свети, кога е Отац послати у име мое, Он е вас
научити свему и подсетие вас на све што вам рекох.
27. Мир вам оставам, мир сво даем вам; не даем вам га као што свиет
дае.
(Зач. 49).
Нека се не збууе срце ваше и нека се не бои.
28. Чусте да вам а казах: Идем, и дои у вама. Кад бисте ме убили,
обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: ер Отац мо веи е од мене.
29. А сада сам вам рекао, прие него се збуде, да веруете када се збуде.
30. Неу више много говорити с вама, ер долази кнез овога свиета, и у мени
нема ништа.
31. Него да зна свиет да убим Оца, и као што ми заповеди Отац, онако
творим. Устаните, хадемо одавде!
15 Наставак опроштане беседе. Христос прави чокот. Заповиест о
убави. Свиет е мрзити Христа и ученике. Сведочанство Светога
Духа и ученика о Христу.
(Зач. 50).
1. а сам истински чокот, и Отац мо е виноградар.
2. Сваку лозу на мени коа не раа рода одсиеца е; а сваку коа род раа
чисти е да више рода роди.
3. Ви сте ве чисти због риечи коу сам вам говорио.
4. Останите у мени, и а у у вама. Као што лоза не може рода родити сама од
себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете.
5. а сам чокот, а ви лозе. Ко остае у мени и а у ему, та доноси многи
плод. ер без мене не можете чинити ништа.
6. Ко у мени не остане, избацие се напое као лоза, и осушие се, и
скупие е, и у ога бацити, и спалити.
7. Ако останете у мени и риечи мое у вама остану, што год хоете иштите и
бие вам.
8. Овим се прослави Отац мо да род многи доносите, и биете мои ученици.
(Зач. 51).
9. Као што Отац уби мене, и а убим вас: останите у убави моо.
10. Ако заповиести мое одржите, остаете у убави моо, као што сам а
одржао заповиести Оца моега и остаем у убави егово.
11. Ово сам вам казао да радост моа у вама остане и радост ваша да се
испуни.
12. Ово е заповиест моа: да убите едни друге као што а вас убим.
13. Од ове убави нико нема вее, да ко живот сво положи за приатее
свое.
14. Ви сте приатеи мои ако творите што вам а заповиедам.
15. Више вас не називам слугама, ер слуга не зна шта ради господар егов;
него сам вас назвао приатеима, ер све што чух од Оца своега, обавих
вам.
16. Не изабрасте ви мене, него а вас изабрах и поставих вас да ви идете и
род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име мое да
вам да.
(Зач. 52).
17. Ово вам заповиедам: да убите едни Друге.
18. Ако вас мрзи свиет, знате да е мене омрзнуо прие вас.
19. Кад бисте били од свиета, свиет би свое убио, а како нисте од свиета
него вас а изабрах од свиета, зато вас мрзи свиет.
20. Опомиите се риечи коу вам а рекох: ние слуга веи од господара
своега. Ако мене гонише, и вас е гонити: ако моу риеч одржаше, и вашу
е одржати.
21. Али све е вам ово чинити због имена моега, ер не познау Онога кои ме
посла.
22. Да нисам дошао и говорио им, не би гриеха имали; а сад изговора немау
за гриех сво.
23. Кои мрзи мене и Оца моега мрзи.
24. Да не творих меу има дела коа нико други ние творио, не би гриеха
имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца моега.
25. Али да се испуни риеч написана у Закону ихову: Омрзнуше ме ни за
што.
26. А када дое Утешите, кога у вам а послати од Оца, Дух Истине, кои
од Оца исходи, Он е сведочити за мене.
27. А и ви ете сведочити, ер сте од почетка са мном.
16 Наставак опроштане беседе: о гоеу ученика. Обеае Светога
Духа. Жалост и радост ученика. Молитва у име Исусово.
Предсказивае бекства ученика.
1. Ово сам вам казао да се не саблазните.
2. Изгоние вас из синагога;
(Зач. 53).
Али долази час када е сваки ко вас убие мислити да Богу службу приноси.
3. И то е чинити, ер не познаше Оца ни мене.
4. Али ово сам вам казао да се, када дое час, сеате овога да вам а казах;
а испочетка не казах вам ово, ер биах с вама.
5. А сада идем Ономе кои ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?
6. Али зато што сам вам ово казао, жалост е испунила срце ваше.
7. Но а вам истину говорим: бое е за вас да а одем, ер ако а не одем,
Утешите нее дои к вама; ако ли одем, послау га к вама.
8. И кад Он дое, покарае свиет за гриех, и за правду, и за суд.
9. За гриех, дакле, што не веруу у мене;
10. За правду пак, што идем Оцу своему, и више ме неете видети;
11. А за суд, што е кнез овога свиета осуен.
12. ош вам имам много говорити, али сада не можете носити.
13. А када дое Он, Дух Истине, увеше вас у сву истину; ер нее говорити
од себе, него е говорити оно што чуе, и авие вам оно што долази.
14. Он е мене прославити, ер од моега е узети, и авие вам.
(Зач. 54).
15. Све што има Отац мое е, зато рекох да е од моега узети, и авити вам.
16. ош мало, и неете ме видети, и опет мало и угледаете ме, ер а идем
Оцу.
17. Тада неки од ученика егових рекоше меу собом: Шта е то што нам
каже: ош мало, и неете ме видети, и опет мало и угледаете ме; и: а идем
Оцу?
18. Говораху, дакле: Шта е то што каже: мало? Не знамо шта говори.
19. А Исус разумие да хтедоше да га питау, па им рече: Зато ли се
запиткуете меу собом, што рекох: ош мало, и неете ме видети, и опет
мало, и угледаете ме.
20. Заиста, заиста вам кажем да ете ви заплакати и заридати, а свиет е се
радовати; и ви ете жалосни бити, али е се ваша жалост окренути на
радост.
21. Жена кад раа трпи муку, ер дое час езин; а када роди диете, више
се не опомие жалости, због радости што се роди човек на свиет.
22. И ви, дакле, имате сада жалост; али у вас опет видети, и радовае се
срце ваше, и радост вашу нико нее узети од вас.
23. И у она дан неете ме питати ништа.
(Зач. 55).
Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име мое, дае вам.
24. До сада не искасте ништа у име мое; иштите и добиете, да радост ваша
буде испуена.
25. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више неу
говорити у причама, него у вам отворено авити о Оцу.
26. У она дан ете у име мое заискати, и не кажем вам да у а умолити Оца
за вас:
27. ер сам Отац уби вас, зато што сте ви убили мене, и веровали да а од
Бога изиох.
28. Изиох од Оца, и дошао сам на свиет; опет оставам свиет, и идем Оцу.
29. Рекоше му ученици егови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву
не говориш.
30. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе веруемо да ти
од Бога изие.
31. Исус им одговори: Сада ли веруете?
32. Ево долази час, и ве е дошао, да се разбегнете сваки на своу страну, а
мене сама оставите: али нисам сам, ер е Отац са мном.
33. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свиету ете имати жалост; али
не боте се, а сам побиедио свиет.
17 Христова првосвештеничка молитва.
(Зач. 56).
1. Ово изговори Исус, па подиже очи свое небу и рече: Оче, дошао е час,
прослави Сина своега, да и Син тво прослави тебе;
2. Као што си му дао власт над сваким тиелом, да свему што си му дао,
даруе им живот вечни.
3. А ово е вечни живот да познау тебе еднога истинитога Бога и кога си
послао Исуса Христа.
4. а те прославих на земи; дело сврших кое си ми дао да извршим.
5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коу имадох у тебе
прие него свиет постаде.
6. Обавих име твое удима кое си ми дао од свиета; твои биаху па си их
мени дао, и твоу су риеч одржали.
7. Сад разумеше да е све што си ми дао од тебе.
8. ер риечи кое си ми дао, дао сам има: и они примише, и познаше заиста
да од тебе изиох, и вероваше да ме ти посла.
9. а се за их молим, не молим се за свиет, него за оне кое си ми дао, ер
су твои.
10. И све мое твое е, и твое мое; и прославио сам се у има.
11. И више нисам у свиету. а они су у свиету, и а долазим теби. Оче свети,
сачува их у име твое, оне кое си ми дао, да буду едно као ми.
12. Док биах с има у свиету, а их чувах у име твое; оне кое си ми дао
сачувах; и нико од их не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо.
13. А сада долазим теби, и ово говорим на свиету, да имау радост моу
испуену у себи.
14. а сам им дао риеч твоу: и свиет их омрзну, ер нису од свиета, као ни
а што нисам од свиета.
15. Не молим да их узмеш са свиета, него да их сачуваш од злога.
16. Од свиета нису, као ни а што нисам од свиета.
17. Посвети их истином твоом: риеч твоа есте истина.
(Зач. 57).
18. Као што ти мене посла у свиет, и а их послах у свиет.
19. а посвеуем себе за их, да и они буду посвеени истином.
20. Не молим пак само за их, него и за оне кои због риечи ихове
поверуу у мене:
21. Да сви едно буду, као ти, Оче, што си у мени и а у теби, да и они у нама
едно буду да свиет веруе да си ме ти послао.
22. И славу коу си ми дао а сам дао има, да буду едно као што смо ми
едно.
23. а у има и ти у мени, да буду усавршени у едно, и да позна свиет да си
ме ти послао и да убиш их као што мене убиш.
24. Оче, хоу да и они кое си ми дао буду са мном где сам а, да гледау
славу моу коу си ми дао, ер си ме убио прие постаа свиета.
25. Оче праведни, свиет тебе не позна, а а те познах, и ови познаше да си
ме ти послао.
26. И а им обавих име твое и обавиу: да убав коом ме убиш у има
буде, и а у има.
18 Исус у Гетсимании. удина издаа и хватае Исуса. Одвоее
првосвештенику Ани. Петрово одрицае. Исус пред
првосвештеницима Аном и Каафом и пред Пилатом.
(Зач. 58).
1. Рекавши ово Исус изие са ученицима своим преко потока Кедрона, где
беше врт, у кои уе он и ученици егови.
2. А и уда, изданик егов, знааше то место; ер се Исус често окупаше
онде са ученицима своим.
3. Онда уда узе чету, и од првосвештеника и фарисеа слуге, и дое онамо
са буктиама и светикама и оружем.
4. А Исус знауи све шта има да му се догоди, изие и рече им: Кога
тражите?
5. Одговорише му: Исуса Назареанина. Исус им рече: а сам. А с има
стааше и уда, изданик егов.
6. А када им рече: а сам, одступише назад и попадаше на зему.
7. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назареанина.
8. Одговори Исус: Рекох вам да сам а. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове
нека иду.
9. Да се испуни риеч коу рече: Не изгубих ни еднога од оних кое си ми
дао.
10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу
првосвештениковог, и одсиече му десно ухо. А слуги беше име Малхо.
11. Тада рсче Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коу ми е дао Отац зар
да е не пием?
12. Онда чета и заповедник и слуге удеске ухватише Исуса и свезаше га,
13. И одведоше га наприе Ани, ер беше таст Каафи, кои беше
првосвештеник оне године.
14. А Каафа беше она што даде савет удсцима да е бое да едан човек
умре за народ.
15. За Исусом пак иаше Симон Петар и други ученик: а та ученик беше
познат првосвештенику, па уе са Исусом у двориштс првосвештеника.
16. А Петар стааше напоу код врата. Онда изие та други ученик, кои
беше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра.
17. Тада слушкиа вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога
човека? Он рече: Нисам.
18. А слуге и момци беху наложили ватру и стааху те се гриаху, ер беше
хладно; а и Петар беше с има, и стааше и гриаше се.
19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике егове и за науку егову.
20. Исус му одговори: а говорих авно свиету: а свагда учих у синагоги и у
храму. где се увиек скупау удеци, и ништа у таности не говорих.
21. Што питаш мене? Пита оне кои су слушали шта им говорих; ето, они
знау шта а говорих.
22. А кад он ово рече, едан од слугу кои стааху онде удари Исусу шамар и
рече: Зар тако одговараш првосвештенику?
23. Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да е зло: ако ли добро, зашто
ме биеш?
24. Ана га посла свезанога Каафи првосвештенику.
25. А Симон Петар стааше и гриаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од
ученика егових? А он се одрече и каза: Нисам.
26. Рече едан од слугу првосвештеникових, кои биаше роак ономе што му
Петар одсиече ухо: Не видех ли а тебе у врту са им?
27. Онда се Петар опет одрече; и одмах пиетао запева.
(Зач. 59).
28. Исуса пак поведоше од Каафе у судницу. А беше утро, и они не уоше у
судницу да се не би оскврнили, него да би могли ести Пасху.
29. Онда Пилат изие к има напое и рече: Какву оптужбу износите против
овога човека?
30. Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац, не бисмо га
предали теби.
31. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А удеци му
рекоше: Ми не смиемо никога погубити.
32. Да се испуни риеч Исусова коу рече, указууи каквом е смру
умриети.
33. Онда уе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар
удески?
34. Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о
мени?
35. Пилат одговори: Зар сам а удеац? Народ тво и првосвештеници
предаше те мени. Шта си учинио?
36. Исус одговори: Царство мое ние од овога свиета: кад би било од овога
свиета царство мое, слуге мое би се бориле да не будем предан удецима:
али царство мое ние одавде.
37. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам а
цар. а сам за то роен и за то сам дошао на свиет да сведочим истину. И
сваки кои е од истине слуша глас мо.
38. Рече му Пилат: Шта е истина? И ово рекавши, изие опет удецима, и
рече им: а ниедне кривице не налазим на ему.
39. А у вас е обича да вам еднога пустим на Пасху. Хоете ли, дакле, да
вам пустим цара удескога?
40. Тада сви опет повикаше говореи: Не овога, него Вараву! А Варава беше
разбоник.
19 Шибае Исуса. Трнов виенац. Пилатова осуда Исуса. Распее.
Подела хаина Исусових. Старае Христово о Маци. Поседе
риечи и смрт. осиф и Никодим. Погреб.
1. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га.
2. А воници оплетоше виенац од тра и метнуше му на главу, и обукоше му
пурпурну хаину,
3. И говораху: Здраво, царе удески! И удараху га по образима.
4. Пилат пак опет изие напое и рече им: Ево вам га изводим напое, да
знате да на ему не налазим ниедне кривице.
5. А Исус изие напое носеи трнови виенац и пурпурну хаину. И рече им
Пилат: Ево човека!
6. Када га, дакле, видеше првосвештеници и слуге, повикаше говореи:
(Зач. 60).
Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, ер а не налазим
на ему кривицу.
7. Одговорише му удеци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре,
ер начини себе Сином Божиим.
8. Када, дакле, Пилат чу ову риеч, побоа се вема.
9. И опет уе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде
одговора.
10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да
те распнем и власт имам да те пустим?
11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било
дано одозго; зато она кои ме предаде теби има веи гриех.
12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али удеци викаху говореи: Ако
овога пустиш, ниси приате есару. Сваки кои себе царем гради противи се
есару.
13. Пилат, дакле, чувши ову риеч, изведе Исуса напое, и седе на судиску
столицу, на месту званом Литостротон, а еврески Гавата.
14. А беше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече удецима: Ево цар
ваш!
15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега
да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим есара.
16. Тада, дакле, предаде га има да се разапне. А они узеше Исуса и
одведоше.
17. И носеи крст сво изие на место звано Лобаа, а еврески Голгота.
18. Онде га разапеше, и са им другу двоицу, с едне и са друге стране, а
Исуса у средини.
19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а беше написано: Исус
Назареанин цар удески.
20. И ова натпис читаше многи удеци, ер близу града беше место где
разапеше Исуса; и беше написано еврески, елински и римски.
21. А првосвештеници удески говораху Пилату: Не пиши: цар удески, него
да он рече: а сам цар удески.
22. Пилат одговори: Што писах, писах.
23. Воници пак када разапеше Исуса, узеше хаине егове и начинише
четири диела, свакоме вонику по дио, и доламу; а долама не беше шивена
него изаткана изедна.
24. Онда рекоше меу собом: Да е не деремо, него да бацимо коцку за у
коме е допасти. Да се испуни Писмо кое говори: Раздиелише хаине мое
меу собом, и за доламу моу бацише коцку.Воници, дакле, тако учинише.
(Зач. 61).
25. А стааху код Исусова крста мати егова, и сестра матере егове Мариа
Клеопова, и Мариа Магдалина.
26. А Исус видевши матер и ученика кога убаше где стои поред е, рече
матери своо: Жено, ето ти сина!
27. Потом рече ученику: Ево ти маке! И од онога часа узе е ученик к себи.
28. Послие тога, знауи Исус да се ве све свршило, да се сасвим испуни
Писмо рече: Жедан сам!
29. Стааше пак суд пун оцта; а они напунише сунер оцта, и натакнувши на
трску, принесоше устима еговим.
30. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде
дух.
31. А будуи да беше петак, па да не би тиела остала на крсту у суботу, ер
биаше велики дан она субота, удеци замолише Пилата да им се пребиу
голиени, па да их скину.
32. Онда дооше воници, и првоме пребише голиени и другоме распетоме с
им:
33. А дошавши до Исуса, кад видеше да е ве умро, не пребише му
голиени,
34. Него едан од воника прободе му ребра копем; и одмах изие крв и
вода.
35. И она кои е видио, посведочио е, и истинито е сведочанство егово,
и он зна да истину говори, да и ви веруете.
36. ер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост егова нее се преломити.
37. И опет друго Писмо говори: Погледае на онога кога прободоше.
(Зач. 62).
38. А потом осиф из Ариматее, кои беше ученик Исусов, али кришом због
страха од удеаца, замоли Пилата да узме тиело Исусово. И допусти Пилат.
Онда дсфе и узе ти-ело Исусово.
39. А дое и Никодим, кои е први пут долазио ноу Исусу, и донесе
помиешане смирне и алоа око сто литара.
40. Тада узеше тиело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што е
обича у удеаца да сахрауу.
41. А на ономе месту, где беше распет био е врт, и у врту гроб нов, у кои
ош нико не биаше положен.
42. Онде, дакле, због петка удескога, пошто беше близу гроб, положише
Исуса.
20 Васкрсее Христово - празан гроб. Мариа Магдалина и Петар и
ован на гробу. авае Христа послие васкрсеа: Марии
Магдалини, еданаесторици апостола без Томе и са Томом.
(Зач. 63).
1. А у први дан седмице дое Мариа Магдалина на гроб рано, док ош беше
мрак, и виде да е камен дигнут са гроба.
2. Онда отрча и дое Симону Петру и другом ученику кога убаше Исус, и
рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где га положише.
3. Тада изие Петар и други ученик, и пооше ка гробу.
4. Трчаху пак оба заедно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже
први на гроб.
5. И надвиривши се, виде покрове где леже; али не уе.
6. Тада стиже Симон Петар за им и уе у гроб и виде покрове где леже.
7. И убрус кои беше на глави егово, да не лежи са покровима, него
посебно савиен на едном месту.
8. Тада, дакле, уе и други ученик, кои први дое на гроб, и виде и верова;
9. ер ош не знааху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих.
10. Онда се ученици опет вратише дома.
(Зач. 64).
11. А Мариа стааше напоу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири
се над гроб
12. И виде два анела у биелим хаинама где седе, едан чело главе, а
други чело ногу, где беше лежало тиело Исусово.
13. И они о рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа
моега, и не знам где га положише.
14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса где стои, и не знааше
да е Исус.
15. Рече о Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислеи да е
градинар, рече му: Господине, ако си га ти однио, кажи ми где си га
положио, и а у га узети.
16. Исус о рече: Мариа! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што е реи:
Учитеу!
17. Рече о Исус: Не дотичи ме се, ер ош нисам узишао Оцу своему; него
иди браи моо и кажи им: Узлазим Оцу моему и Оцу вашему, и Богу моему
и Богу вашему.
18. А Мариа Магдалина отиде и ави ученицима да е видела Господа и да о
ово рече.
(Зач. 65).
19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена,
где се биаху ученици егови сакупили због страха од удеаца, дое Исус, и
стаде на средину и рече им: Мир вам!
20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своа. Тада се ученици
обрадоваше видевши Господа.
21. А Исус им рече опет: Мир вам! Као што е Отац послао мене, и а шаем
вас.
22. И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети!
23. Коима опростите гриехе, опраштау им се; и коима задржите, задржани
су.
24. А Тома, звани Близанац, едан од Дванаесторице, не беше са има када
дое Исус.
25. А други му ученици говораху: Видели смо Господа. А он им рече: Ако не
видим на рукама еговим ране од клинова, и не метнем прст сво у ране од
клинова, и не метнем руку своу у ребра егова, неу веровати.
26. И послие осам дана опет биаху унутра ученици егови и Тома с има.
Дое Исус кад биаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам!
27. Затим рече Томи: Пружи прст сво амо и види руке мое; и пружи руку
своу и метни у ребра моа, и не буди неверан него веран.
28. И одговори Тома и рече му: Господ мо и Бог мо!
29. Рече му Исус: Зато што си ме видио, поверовао си; блажени кои не
видеше а вероваше.
30. А и многа друга знамеа учини Исус пред ученицима своим, коа нису
записана у кизи ово.
31. А ова су записана да веруете да Исус есте Христос, Син Божии, и да
верууи имате живот у име егово.
21 авае васкрслога Христа ученицима на Генисаретском езеру.
Повратак Петра у апостолство. Предсказивае о апостолима Петру и
овану.
(Зач. 66).
1. Послие тога опет се ави Исус ученицима своим на мору Тивериадском. А
ави се овако:
2. Биаху заедно Симон Петар и Тома, звани Близанац, и Натанаило из Кане
Галилеске, и синови Зеведееви, и друга двоица од ученика егових.
3. Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом.
Изиоше и уоше одмах у лау, и оне нои не ухватише ништа.
4. А кад ве настаде утро, стааше Исус на обали, али ученици не познаше
да е то Исус.
5. А Исус им рече: Децо, немате ли што за ело? Одговорише му: Немамо.
6. А он им рече: Баците мрежу са десне стране лае, и наи ете. Онда
бацише, и ве е не могаху извуи од мноштва рибе.
7. Онда она ученик, кога убаше Исус, рече Петру: То е Господ! А Симон
Петар, када чу да е Господ, опаса се огртачем, ер беше наг, и баци се у
море.
8. А други ученици стигоше лаицом, ер не биаху далеко од земе него око
двеста лаката, вукуи мрежу са рибом.
9. Чим пак изиоше на зему, видеше ога наложен и на ему положену
рибу, и хеб.
10. Исус им рече: Донесите од рибе што сада ухватисте.
11. А Симон Петар уе и извуче мрежу на зему пуну великих риба, сто
педесет и три; и од толикога мноштва не продрие се мрежа.
12. Рече им Исус: Ходите, обедуте. А ниедан од ученика не смеде да га
упита: Ко си ти? знауи да е Господ.
13. Тада дое Исус, и узе хеб и даде им, тако и рибу.
14. Ово се ве треи пут ави Исус ученицима своим пошто устаде из мртвих.
(Зач. 67).
15. А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне онин, убиш ли ме
више него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Напаса
агаце мое.
16. Рече му опет по други пут: Симоне онин, убиш ли ме? Рече му: Да,
Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Чува овце мое.
17. Рече му треи пут: Симоне онин, волиш ли ме? Петар се ожалости што му
рече треи пут: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти све знаш, ти знаш да те
волим. Рече му Исус: Напаса овце мое.
18. Заиста, заиста ти кажем: Када си био млаи, опасивао си се сам и ходио
си куда си хтио; а кад остариш, рашириеш руке свое и други е те опасати
и одвести куда не желиш.
19. А ово рече указууи каквом е смру прославити Бога. И казавши ово,
рече му: Хаде за мном!
20. А Петар осврнувши се виде где за има иде ученик кога Исус убаше,
кои се и на вечери наслони на прса егова и рече: Господе, ко е та кои е
те издати?
21. Видевши Петар овога, рече Исусу: Господе, а шта е ова?
22. Исус му рече: Ако хоу да он остане док не доем, шта е теби до тога? Ти
хаде за мном.
23. Онда изие ова риеч меу браом да она ученик нее умриети; али
Исус му не рече да нее умриети, него: Ако хоу да он остане док не доем,
шта е теби до тога?
24. Ово е она ученик кои сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да е
истинито сведочанство егово.
25. А има и много друго што учини Исус, кое кад би се редом написало, ни у
сами свиет, мислим, не би стале написане киге. Амин.
ДЕЛА АПОСТОЛСКА
1 Увод. Вазнесее Христово на небо. Молитва апостола и избор
Матие за апостола.
(Зач. 1).
1. Прву ти кигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и
учити
2. До дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповести апостолима
кое изабра,
3. Коима и по страдау своме показа себе жива многим истинитим доказима,
авауи им се четрдесет дана и говореи о Царству Божиему.
4. С има боравеи заповеди им да се не удауу из ерусалима, него да
чекау обеае Оца, кое чусте, рече, од мене;
5. ер е ован крстио водом, а ви ете се крстити Духом Светим не дуго
послие овиех дана.
6. Онда они кои биаху сабрани питаху га говореи: Господе, хоеш ли у ово
вриеме успоставити царство Израиево?
7. А он им рече: Ние ваше знати времена и рокове кое Отац задржа у своо
власти,
8. Него ете примити силу када сие Свети Дух на вас; и биете ми сведоци
у ерусалиму и по сво удеи и Самарии и све до краа земе.
9. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очиу
ихових.
10. И док нетремице гледаху за им како иде на небо, гле, два човека у
хаинама биелим стадоше поред их,
11. И они рекоше: уди Галилеци, што стоите и гледате на небо? Ова Исус
кои се од вас вазнесе на небо, тако е исто дои као што га видесте да
одлази на небо.
(Зач. 2).
12. Тада се вратише у ерусалим са горе зване Маслинска, коа е близу
ерусалима едан суботни дан хода.
13. И кад уоше, попеше се у гору одау где су боравили, и то: Петар и
аков, и ован и Андре, Филип и Тома, Вартоломе и Мате, аков Алфеев и
Симон Зилот, и уда аковев.
14. Ови сви биаху истрано и еднодушно на молитви и моеу, са женама и
са Мариом матером Исусовом и са браом еговом.
15. И у те дане устаде Петар измеу ученика, - а биаше народа на окупу око
сто двадесет душа, - и рече:
16. уди брао, требало е да се изврши оно Писмо што прорече Дух Свети
устима Давидовим за уду, кои беше предводник оних што ухватише Исуса;
17. ер се броаше с нама и биаше примио удел службе ове.
18. Он, дакле, стече иву од плате неправедне, и стрмоглавивши се пуче по
сриеди и просу се сва утроба егова.
19. И то постаде знано свима кои живе у ерусалиму, тако да се та ива
прозва иховим езиком Акелдама, што значи: ива крви.
20. ер е написано у кизи Псалама: Да буде двор егов пуст, и да не буде
никога ко би живио у ему; и: Епископство егово да прими други.
21. Треба, дакле, од ових уди кои су били заедно с нама за све вриеме
откако меу нас дое и изие од нас Господ Исус,
22. Почевши од крштеа ованова до дана када се узнесе од нас, да едан од
ових буде с нама сведок еговог васкрсеа.
23. И поставише двоицу: осифа званог Варсава, кои би назван уст, и
Матиу.
24. И помоливши се рекоше: Ти, Господе, познаваоче срдаца свиу, покажи
еднога од ове двоице кога си изабрао,
25. Да прими удел ове службе и апостолства, из коег испаде уда, да иде на
место свое.
26. И бацише коцке за их, и паде коцка на Матиу, и би приброан
еданаесторици апостола.
2 Педесетница: силазак Светога Духа на апостоле. Петрова
проповиед о Исусу Месии. Обраее три хиаде верника и прва
заедница - Црква у ерусалиму.
(Зач. 3).
1. И кад се наврши педесет дана, биаху сви апостоли еднодушно на окупу.
2. И уеданпут настаде шум са неба као хуае силнога ветра, и напуни сав
дом где они сеаху;
3. И показаше им се раздиеени езици као огени, и сие по едан на
свакога од их.
4. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим езицима, као
што им Дух даваше да казуу.
5. А у ерусалиму бораваху удеци, уди побожни из свакога народа кои
е под небом.
6. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; ер сваки од их
слушаше где они говоре еговим езиком.
7. И диваху се и чуаху се сви говореи едан другоме: Гле, зар нису сви
ови што говоре Галилеци?
8. Па како ми чуемо сваки сво език у коме смо се родили:
9. Парани и Миани и Еламити, и кои живе у Месопотамии и удеи и
Кападокии, у Понту и Азии,
10. У Фригии и Памфилии, у Египту и краевима Либие близу Кирине, и
дошаци Римани, и удеци и прозелити,
11. Криани и Арапи, чуемо где они говоре на нашим езицима о
величанственим делима Божиим?
12. И сви се диваху и биаху у недоумици говореи едан другом: Шта би
ово могло бити?
13. А други се подсмиеваху и говораху: Напили су се слаткога вина.
(Зач. 4).
14. А Петар стаде са еданаесторицом и подиже глас сво и рече им: уди
удеци, и сви ви кои боравите у ерусалиму: ово нека вам е на знае, и
саслушате риечи мое.
15. ер ови нису пиани као што ви мислите, ер е тек треи час дана.
16. Него е то оно што е рекао пророк оил:
17. И бие у поседе дане, говори Господ, излиу од Духа моега на свако
тиело, и прорицае синови ваши и кери ваше, и младии ваши видее
виеа и старци ваши саае снове.
18. Па и на слуге свое и на слушкие свое у те дане излиу од Духа моега,
и прорицае.
19. И дау чудеса горе на небу и знаке дое на земи: крв и ога и пушее
дима.
20. Сунце е се претворити у таму и месец у крв прие него дое велики и
славни Дан Господи.
21. И бие да е се спасти сваки кои призове име Господе.
(Зач. 5).
22. уди Израици, чуте риечи ове: Исуса Назареанина, човека од Бога
потврена меу вама силама и чудесима и знацима кое учини Бог преко ега
меу вама, као што и сами знате,
23. Овога, по одрееном савету и промислу Божием преданог узесте и
рукама безаконика приковасте и убисте.
24. ега Бог васкрсе, раздриешивши муке смрти, ер не беше могуе да га
она држи.
25. ер Давид говори за ега: Господа непрестано гледах пред собом, ер ми
е с десне стране, да се не поколебам.
26. Зато се развесели срце мое и обрадова се език мо, па ош и тиело мое
почивае у нади.
27. ер нееш оставити душу моу у аду, нити еш дати да Светац тво види
труее.
28. Показао си ми путеве живота, испуниеш ме весеа лицем твоим.
29. уди брао, нека е допуштено са слободом реи вам за праоца Давида
да и умрие, и укопан би, и гроб е егов меу нама до овога дана.
30. Будуи, дакле, да е био пророк, и знауи да му се Бог заклетвом заклео
да е од плода бедара егових по тиелу подигнути Христа да седи на
приестолу егову,
31. Предвидевши говори за васкрсее Христово да не би оставена душа
егова у аду, нити тиело егово виде труеа.
32. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми сведоци.
33. Десницом, дакле, Божиом вазнесе се, и примивши од Оца обеае
Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чуете.
34. ер Давид не изие на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу
моему: седи мени с десне стране,
35. Док положим неприатее твое за подноже ногама твоим.
36. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиев да е и Господом и Христом
учинио Бог ега, овога Исуса, кога ви распесте.
37. А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима:
Шта да учинимо, уди брао?
(Зач. 6).
38. А Петар им рече: Покате се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса
Христа за опроштее гриехова; и примиете дар Светога Духа.
39. ер обеае е за вас и за децу вашу и за све дане кое е дозвати
Господ Бог наш.
40. И другим многим риечима сведочаше, и моаше их говореи: Спасите се
од овога покваренога рода.
41. Тада они кои радо примише риеч егову крстише се; и додаде се у та
дан око три хиаде душа.
42. И биаху постоани у науци апостолско, и у заедници, у ломеу хеба
и у молитвама.
43. А уе страх у сваку душу, ер апостоли чинише многа чудеса и знаке у
ерусалиму.
44. (Страх велики биаше на свима има.) А сви кои вероваше биаху на
окупу и имаху све заедничко.
45. И тековину и имае продаваху и раздаваху свима како е коме било
потребно.
46. И сваки дан биаху истрано и еднодушно у храму, и ломеи хеб по
домовима, примаху храну с радошу и у простоти срца,
47. Хвалеи Бога, и биаху омиени код циелог народа. А Господ сваки дан
додаваше Цркви оне кои се спасаваху.
3 Чудо исцееа хромога. Беседа апостола Петра народу о Исусу
Христу и позив на покаае.
(Зач. 7).
1. А Петар и ован иаху заедно горе у храм у девети час молитве.
2. И биаше неки човек хром од утробе матере свое, коега ношаху и
полагаху сваки дан пред врата храма коа се зову Красна да проси милостиу
од оних кои улазе у храм.
3. Ова видевши Петра и ована да хое да уу у храм, затражи милостиу.
4. А Петар погледавши на ега с ованом рече: Погледа на нас!
5. А он их паживо гледаше очекууи да од их нешто добие.
6. А Петар рече: Сребра и злата немам, него што имам то ти даем: У име
Исуса Христа Назареанина устани и ходи.
7. И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише егова стопала и
глежи;
8. И скочивши стаде, и хоаше, и уе с има у храм ходеи и скачуи и
хвалеи Бога.
9. И виде га сав народ где иде и хвали Бога.
10. А познадоше га да то беше она што милостие ради сеаше код
Красних врата храма и испунише се чуеа, и беху ван себе од тога што му
се догоди.
(Зач. 8).
11. А док се исциеени хроми држаше Петра и ована, сав народ задивен
навали има у трием кои се зваше Соломонов.
12. А видеи то, Петар се обрати народу: уди Израици, што се чудите
овоме или шта гледате у нас, као да смо своом силом или побожношу
учинили да ова ходи?
13. Бог Авраамов и Исаков и аковев, Бог отаца наших, прослави Сина
своега Исуса, кога ви предадосте, и одрекосте га се пред лицем Пилатовим
када он пресуди да га пусти.
14. А ви се одрекосте Свеца и Праведника и испросисте човека убицу да вам
поклони.
15. А Начелника живота убисте, коега Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми
сведоци.
16. И ради вере у име егово, овога кога видите и познаете утврди име
егово, и вера коа е од ега подари му ово исцеее пред свима вама.
17. И сад, брао, знам да из незнаа оно учинисте, као и старешине ваше.
18. А Бог оно што е предсказао устима свиу своих пророка, да е Христос
пострадати, тако е и испунио.
(Зач. 9).
19. Покате се, дакле, и обратите се да се очистите од гриехова своих,
20. Да доу од лица Господега времена утехе, и да поше унаприед
назначенога вам Христа Исуса,
21. Коега треба да прими небо до времена васпоставаа свега о чему е
Бог говорио устима свиу светих пророка своих од вакада.
22. ер Мосе оцима рече: Господ Бог ваш подигнуе вам Пророка из ваше
брае, као мене; ега послушате у свему што год вам каже.
23. И бие да е се свака душа, коа не послуша тога Пророка, истриебити
из народа.
24. А и сви пророци од Самуила и дае кои год говорише, такое наавише
ове дане.
25. Ви сте синови пророка и завета кои учини Бог с оцима вашим говореи
Аврааму: У семену твоему благословие се сва племена на земи.
26. Вама прво Бог подигавши Сина своега Исуса, посла га да вас благослови
и одврати свакога од злих дела ваших.
4 Петар и ован у затвору и пред Синедрионом. Молитва Цркве за
апостоле. Живот првих хришана: едно срце и една душа.
(Зач. 10).
1. А док они говораху народу, наиоше на их свештеници и вовода храма и
садукеи,
2. Срдеи се што они уче народ и авау у Исусу васкрсее из мртвих.
3. И дигоше на их руке, и метнуше их у затвор до уутру, ер ве беше
вече.
4. А многи од оних кои чуше риеч повероваше, и достиже бро уди око пет
хиада.
5. И би сутрадан да се скупише кнезови ихови и старешине и кижевници
у ерусалим,
6. И Ана првосвештеник и Каафа и ован и Александар и колико их год беше
од рода првосвештеничкога;
7. И поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чие име учинисте
ви ово?
8. Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и
старешине Израиеве,
9. Ако нас данас испитуете због доброчинства болесном човеку, како он
оздрави,
10. Нека е на знае свима вама, и свему народу Израиеву, да у име Исуса
Христа Назареанина, коега ви распесте, коега Бог подиже из мртвих, име
стои ова пред вама здрав.
11. Он е камен кои ви зидари одбацисте, а кои постаде глава од угла: и
нема ни у едноме другоме спасеа.
12. ер нема другога Имена под небом данога удима коим бисмо се могли
спасти.
(Зач. 11).
13. А видеи смелост Петрову и ованову, и знауи да су уди неуки и
прости, диваху се, а препознаше их и да су били са Исусом,
14. Но гледауи исциееног човека где стои с има, не могаху ништа
реи против.
15. Онда им заповедише да изиу напое из Синедриона, па се саветоваху
меу собом,
16. Говореи: Шта емо чинити овим удима? ер знаменито чудо што се
догоди кроз их очигледно е свима кои живе у ерусалиму, и не можемо
пореи.
17. Али да се не би дае ширило по народу, да им строго заприетимо да
никоме од уди више не говоре о Имену овоме.
18. И дозвавши их заповедише им да ништа не говоре нити уче о Имену
Исусову.
19. А Петар и ован одговарауи им рекоше: Судите, е ли право пред Богом
да слушамо вас више него Бога?
20. ер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо.
21. А они заприетивши им отпустише их, не налазеи ништа како би их
мучили, и то због народа; ер сви хвааху Бога за оно што се догодило.
22. ер више од четрдесет година беше ономе човеку, на коме се догоди ово
чудо оздравеа.
(Зач. 12).
23. А кад их отпустише, ови дооше своима и авише шта им рекоше
првосвештеници и старешине.
24. А кад они чуше, еднодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти
кои си створио небо и зему и море и свс што е у има;
25. Ти си устима Давида, слуге своега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и
народи помишау залудне ствари?
26. Устадоше цареви земаски и кнезови сабраше се заедно на Господа и на
Помазаника еговог.
27. ер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твоега Исуса,
коега си помазао, Ирод и Понтиски Пилат са незнабошцима и с племенима
Израиевим,
28. Да учине оно што рука твоа и савет тво унаприед одреди да буде.
29. И сад, Господе, погледа на ихове приете, и да слугама твоим да са
сваком смелошу говоре риеч твоу,
30. Пружауи и ти руку своу на исцеивае, да бивау знаци и чудеса
именом Светога Сина твоега Исуса.
31. И пошто се они помолише Богу, затресе се место где биаху сабрани, и
испунише се сви Духа Светога, и говораху риеч Божиу са смелошу.
32. А у народа кои поверова беше едно срце и една душа; и ниедан не
говораше за имае свое да е егово, него им све беше заедничко.
33. И апостоли с великом силом даваху сведочанство о васкрсеу Господа
Исуса Христа, и благодат велика беше на свима има.
34. ер нико меу има не беше у оскудици, пошто сви кои имааху иве
или куе, продаваху и доношаху новце од проданога,
35. И полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби
коу е имао.
36. А осиа, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утехе, Левит,
родом са Кипра,
37. Имао е иву, и продавши е донесе новце и положи пред ноге
апостолима.
5 Ананиа и Сапфира. Успех апостолске проповиеди. Апостоли у
затвору и ихово чудесно ослобоее. Апостоли пред Синедрионом.
Гамалилов савет.
(Зач. 13).
1. А неки човек, по имену Ананиа, са женом своом Сапфиром продаде
имае,
2. И сакри од новаца са знаем и жене свое, и дониевши едан диел
положи пред ноге апостолима.
3. А Петар рече: Ананиа, зашто испуни сатана срце твое да слажеш Духу
Светоме и сакриеш од новаца што узе за иву?
4. Кад е била у тебе, не беше ли твоа? И кад е продаде, не беше ли у
твоо власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце свое? Ниси слагао удима
него Богу.
5. А кад чу Ананиа риечи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све кои
чуше ово.
6. И уставши младии узеше га и изнесоше те сахранише.
7. А кад прое око три часа, уе и жена егова не знауи шта се догодило.
8. А Петар е упита: Кажи ми есте ли за толико продали иву? А она рече:
Да, за толико.
9. А Петар о рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господега? Гле,
ноге оних кои твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе е изниети.
10. И одмах паде кра ногу егових и издахну. А младии ушавши наоше е
мртву, па е изнесоше и сахранише код мужа езина.
11. И велики страх обузе сву Цркву и све кои чуше ово.
(Зач. 14).
12. А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и биаху
сви еднодушно у триему Соломоновом.
13. Од осталих пак нико не смеде да им се придружи, али их народ
хвааше;
14. И све се више умножаваху они кои вероваху у Господа, мноштво уди и
жена,
15. Тако да су на улице износили болеснике и полагали на постеама и
носилима, да би кад прое Петар бар сенка егова осенила кога од их.
16. А стицаше се и мноштво народа из околних градова у ерусалим доносеи
болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцеиваху.
17. Али се подиже првосвештеник и сви кои биаху с им, секта садукеска,
и испунише се зависти,
18. И дигоше руке свое на апостоле, и бацише их у општи затвор.
19. А анео Господи отвори ноу врата тамнице, изведе их и рече:
20. Идите и станите у храму па говорите народу све риечи овога живота.
(Зач. 15).
21. А они, чувши то, уоше уутру у храм, и учаху. Пошто пак дое
првосвештеник и кои биаху с им, сазваше Синедрион и све старешине
синова Израиевих, и послаше у тамницу да ове доведу.
22. А кад слуге отидоше и не наоше их у тамници, онда се вратише и
авише,
23. Говореи: Тамницу наосмо чврсто закучану и чуваре где стое пред
вратима, али кад отворисмо, унутра ни еднога не наосмо.
24. А кад чуше ове риечи свештеник и вовода храма и првосвештеници
биаху у недоумици шта се то догодило с има.
25. А неко дое и ави им говореи: Ено они уди што их бацисте у тамницу
стое у храму и уче народ.
26. Тада отиде вовода с момцима и доведе их не на силу; ер се боаху
народа да их не побие камеем.
27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их
првосвештеник говореи:
28. Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето
напунили ерусалим вашим учеем, и хоете да баците на нас крв овога
Човека.
29. А Петар и апостоли одговарауи рекоше: Богу се треба покоравати више
него удима.
30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, коега ви убисте обесивши на дрво.
31. ега Бог десницом своом узвиси за Началника и Спаситеа, да даде
Израиу покаае и опроштее гриехова.
32. И ми смо егови сведоци ових риечи, и Дух Свети коега Бог даде онима
кои се ему покоравау.
33. А кад они то чуше, разарише се веома и договараху се да их побиу.
34. Али устаде у Синедриону едан фарисе, по имену Гамалило, законик,
поштован од свега народа, и заповеди да апостоле мало удае напое,
35. Па им рече: уди Израици, добро пазите шта ете чинити са овим
удима.
36. ер прие ових дана устаде Тевда говореи да е он нешто велико; уз
ега пристаде уди броем око четири стотине; он би убиен, и сви кои га
слушаху разиоше се и пропадоше.
37. Послие овога устаде уда Галилеац у дане пописа и одвуче доста народа
за собом; он такое погибе и сви кои га слушаху растурише се.
38. И сад вам кажем: Проите се ових уди и оставите их; ер ако буде од
уди ова намисао или ово дело, пропаше;
39. Но ако е од Бога, не можете га уништити, да се како и богоборци не
наете.
40. Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их и забранише им да
говоре о Имену Исусовом, и отпустише их.
41. А ови онда отидоше из Синедриона радууи се што се удостоише да
поднесу срамоту за Име егово.
42. И сваки дан у храму и по домовима не престааху да уче и проповиедау
еванее о Исусу Христу.
6 Избор седморице акона. Раст хришанске заеднице у ерусалиму.
Архиакон Стефан на суду пред Синедрионом.
(Зач. 16).
1. И у ове дане, када се множаху ученици, подигоше елинисти вику на
еврее што се ихове удовице забораваху кад се диеаше помо сваки
дан.
2. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Не доликуе
нама да оставивши риеч Божиу служимо око трпеза.
3. Потражите, дакле, брао, измеу вас седам осведочених уди, пуних Духа
Светога и мудрости, кое емо поставити на ову службу.
4. А ми емо у молитви и у служби риечи приежно остати.
5. И риеч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека
испуенога вером и Духом Светим, и Филипа. и Прохора, и Никанора, и
Тимона, и Пармена, и Николу прозелита из Антиохие.
6. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на
их.
7. И риеч Божиа растиаше и веома се множаше бро ученика у ерусалиму,
и велико мноштво свештеника покораваху се вери.
(Зач. 17).
8. А Стефан пун вере и силе чиаше знаке и чудеса велика у народу.
9. Тада устадоше неки из синагоге коа се зове Либертинска, Киринска и
Александриска и од оних из Киликие и Азие, и препираху се са Стефаном,
10. И не могаху противстати мудрости и духу коим говораше.
11. Тада подметнуше уде кои рекоше: Чули смо га да говори хулне риечи
на Мосеа и на Бога.
12. И побунише народ и старешине и кижевнике, и нападоше и ухватише
га, и доведоше пред Синедрион,
13. Па изведоше лажне сведоке кои говораху: Ова човек не престае да
хули на ово свето место и на Закон.
14. ер смо га чули где говори: Ова Исус Назареанин разорие ово место и
измиение обичае кое нам предаде Мосе.
15. И погледавши на ега сви кои сеаху у Синедриону, видеше лице
егово као лице анела.
7 Говор архиакона Стефана пред Синедрионом. егова осуда и
првомученичка смрт за Христа.
1. А првосвештеник рече: е ли то тако?
2. А он рече: уди брао и оци, чуте! Бог славе ави се оцу нашему Аврааму
кад беше у Месопотамии, прие него се досели у Харан.
3. И рече му: Изии из земе свое и од рода своега и из дома оца своега, и
дои у зему коу у ти показати.
4. Тада изие из земе Халдеске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти
оца егова, пресели га у ову зему у коо ви сада живите.
5. И не даде му наседства у о ни стопе, и обеа да е е дати у посед
ему и семену егову послие ега, док он ош немаше детета.
6. А Бог рече овако: Семе твое бие дошаци у земи туо и поробие га и
злоставае га четири стотине година.
7. И народу томе коме е робовати а у судити, рече Бог; и потом е изии,
и служие ми на овоме месту.
8. И даде му завет обрезаа, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан: и
Исак акова, и аков дванаест праотаца.
9. А праоци позавидеше осифу и продадоше га у Египат; и Бог биаше с
им,
10. И избави га од свиу невоа егових, и даде му милост и премудрост
пред Фараоном, царем египатским, и постави га поглаварем над Египтом и
свим домом еговим.
11. А дое глад на сву зему Египатску и Ханаанску и невоа велика, и не
налажаху хране оци наши.
12. А аков чувши да има пшенице у Египту, посла први пут оце наше.
13. И кад дооше други пут, каза се осиф браи своо, и род осифов
постаде познат Фараону.
14. А осиф посла и дозва оца своега акова и сву родбину своу, седамдесет
и пет душа.
15. И сие аков у Египат, и сконча, он и оци наши;
16. И пренесоше их у Сихем, и положише у гроб кои купи Авраам за новце
од синова Емора Сихеманина.
17. И како се приближаваше вриеме обеаа за кое се Бог закле Аврааму,
народ се увеа и умножи у Египту.
18. Док не наста други цар над Египтом, кои не знаше осифа.
19. Ова поступи лукаво са родом нашим, злоставаше оце наше да бацау
децу своу да не остау у животу.
20. У то вриеме се роди Мосе и беше мио Богу, и би три месеца гаен у
дому оца своега.
21. А када е био избачен, узе га ки Фараонова и одгаи га себи за сина.
22. И научи се Мосе сво мудрости египатско, и беше силан у риечима и у
делима.
23. А кад му се навршаваше четрдесета година, дое му на срце да обие
брау своу, синове Израиеве.
24. И видевши некога где му се чини неправда, узе га у одбрану и освети
угетаваног, убивши Египанина.
25. А мишаше он да браа егова разумиу да им Бог еговом руком дае
спасее; али они не разумеше.
26. А сутрадан поави се меу има док су се тукли и стаде их мирити
говореи: уди, ви сте браа. зашто чините неправду едан другоме?
27. А она што чиаше неправду ближему одгурну га рекавши: Ко тебе
постави за старешину и судиу над нама?
28. Или хоеш и мене да убиеш као што си уче убио Египанина?
29. А Мосе побеже због ове риечи, и поста дошак у земи Мадиамско,
где роди два сина.
30. И кад се наврши четрдесет година, ави му се у пустии горе Синаске
Анео Господи у пламену огеном у купини.
31. А када Мосе виде, диваше се виеу. Када пак он приступи да
размотри, би глас Господи ему:
32. а сам Бог отаца твоих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог аковев. А
Мосе се уплаши и не смиаше да погледа.
33. А Господ му рече: Изу обуу са ногу своих, ер е место на коме стоиш
света зема.
34. Гледауи видех муку народа моега кои е у Египту, и чух ихово
уздисае, и сиох да их избавим; и сад ходи да те пошаем у Египат.
35. Овога Мосеа, коега се одрекоше говореи: Ко тебе постави за
старешину и судиу? - тога Бог посла за старешину и избавитеа руком
Анела кои му се ави у купини.
36. Ова их изведе учинивши чудеса и знаке у земи Египатско и у Црвеном
мору и у пустии четрдесет година.
37. Ово е Мосе кои рече синовима Израиевим: Господ Бог ваш подигнуе
вам Пророка из брае ваше, као мене: ега послушате.
38. Ово е она што беше у цркви у пустии са Анелом, кои му е говорио
на гори Синаско, и са оцима нашим: кои прими риечи живе, да их нама
даде;
39. Коега не хтедоше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше
се срцем своим према Египту,
40. Рекавши Арону: Начини нам богове кои е ии пред нама, ер са овим
Мосеем, кои нас е извео из земе Египатске, не знамо шта му се догоди.
41. И у дане оне начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се
делима руку своих.
42. А Бог се окрену од их и предаде их да служе восци небеско, као што е
писано у кизи Пророка: Еда што заклано и жртве принесосте ми за
четрдесет година у пустии, доме Израиев?
43. И прихватисте чадор Молохов, и звиезду бога вашег Ремфана, кипове
кое начинисте да им се клаате; и преселиу вас дае од Вавилона.
44. Оци наши имаху шатор сведочанства у пустии, као што заповеди Она
што говори Мосеу да га начини по обрасцу кои беше видио;
45. ега и наслиедивши оци наши унесоше са Исусом Навином при
заузимау земе незнабожаца, кое прогна Бог испред лица отаца наших;
све до дана Давидових,
46. Кои нае благодат пред Богом и моаше да нае стан Богу аковеву.
47. А Соломон му сазида дом.
48. Али Свевиши не живи у рукотвореним храмовима, као што говори
пророк:
49. Небо ми е престо, а зема подноже ногама моима; какав ете ми дом
сазидати, говори Господ; или кое е место за почивае мое?
50. Ние ли рука моа створила све ово?
51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу
Светоме; како оци ваши, тако и ви.
52. Коега од пророка не протераше оци ваши? И побише оне кои
предсказаше долазак Праведника, коега сада ви изданици и убице
постадосте,
53. Ви кои примисте Закон наредбама анелским, и не одржасте.
54. Кад ово чуше, разарише се врло у срцима своима, и шкргутаху зубима
на ега.
55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божиу и Исуса
где стои с десне стране Богу,
56. И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човечиега где стои с десне
стране Богу.
57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши свое, и навалише еднодушно
на ега,
58. Па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше
хаине свое код ногу младиа по имену Савла,
59. И каменоваху Стефана, кои се моаше Богу и говораше: Господе Исусе,
прими дух мо!
60. Онда клече на коена и повика иза гласа: Господе, не урачуна им гриех
ова! И ово рекавши, усну.
8 Гоее Цркве у ерусалиму. Савле гони хришане. Филип, Петар и
ован проповиедау у Самарии. Симон гатар. Обраее и крштее
Етиопанина.
1. А Савле одобраваше егово убиство. А у та дан постаде велико гоее
на ерусалимску цркву, и сви се расиаше по краевима удеским и
самариским, осим апостола.
2. А уди побожни сахранише Стефана и учинише над им велики плач.
3. А Савле е пустошио Цркву, улазеи у куе и силом одвлачеи уде и
жене предаваше их у тамницу.
4. Меутим, оии што се расиаше пролажаху и проповиедаху риеч.
(Зач. 18).
5. А Филип сишавши у град самариски проповиедаше им Христа.
6. А народ е пазио еднодушно на оно што им говораше Филип, слушауи и
гледауи знаке кое чиаше;
7. ер духови нечисти с великом виком излажаху из многих кои их имаху, и
многи узети и хроми оздравише.
8. И би велика радост у граду ономе.
9. А беше отприе у граду неки човек, по имену Симон, кои чараше и
довоаше у чудо народ самариски, говореи да е он нешто велико.
10. ега сви паживо слушаху, и мало и велико, говореи: Ово е велика
сила Божиа.
11. А зато га слушаху паживо што их е много времена чинима задивавао.
12. Но када повероваше Филипу кои проповиедаше еванее о Царству
Божиему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и уди и жене.
13. Тада и сам Симон поверова и крстивши се остаде код Филипа; и
гледауи знаке и чуда велика где се збивау, диваше се врло.
14. А кад чуше апостоли у ерусалиму да е Самариа примила риеч Божиу,
послаше им Петра и ована.
15. Ови сишавши помолише се Богу за их да приме Духа Светога;
16. ер ош ни на еднога од их не беше сишао, него биаху само крштени у
име Господа Исуса.
17. Тада полагаху руке на их, и они примаху Духа Светога.
(Зач. 19).
18. А кад виде Симон да се полагаем апостолских руку дае Дух Свиети,
донесе им новаца,
19. Говореи: Дате и мени ту власт да кад положим руке на некога прими
Духа Светога.
20. А Петар му рече: Новци твои с тобом да буду на погибао, што си
помислио да се дар Божии може добити за новце.
21. Нема теби дела ни удела у ово риечи, ер срце твое ние право пред
Богом.
22. Зато се пока од те злое твое, и моли се Богу еда би ти се опростила
помисао срца твоега;
23. ер те видим да си у горко жучи и у оковима неправде.
24. А Симон одговарауи рече: Помолите се ви за мене Господу да не наие
на мене ништа од онога што сте рекли.
25. А они, засведочивши и говоривши риеч Господу, вратише се у
ерусалим, и многим селима самариским проповиедаху еванее.
(Зач. 20).
26. А анео Господи рече Филипу говореи: Устани и иди према угу на пут
кои силази од ерусалима у Газу; он е пуст.
27. И уставши пое. И гле, човек Етиопанин, ушкопеник, властелин
Кандакие царице етиопске, што беше над свима еним ризницама, кои
беше дошао у ерусалим као поклоник,
28. Па се врааше, и седеи на колима своим читаше пророка Исаиу.
29. А Дух рече Филипу: Приступи и прилиепи се тим колима.
30. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаиу, и рече: Да ли
разумиеш то што читаш?
31. Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне
са им.
32. А место из Писма кое читаше беше ово: Као овца на заклае одведе се,
и као аге ниемо пред оним кои га стриже, тако не отвара уста своих.
33. У еговом понижеу укиде се суд егов. А род егов ко е исказати? ер
се узима са земе живот егов.
34. Онда ушкопеник одговори и рече Филипу: Молим те, за кога ово говори
пророк? За себе или за некога другога?
35. А Филип отворивши уста своа, и почевши од Писма овога, проповеди му
еванее о Исусу.
36. Како пак иаху путем, дооше на неку воду, и рече ушкопеник: Ево
воде, шта ме спречава да се крстим?
37. А Филип му рече: Ако веруеш од свега срца, може. А он одговарауи
рече: Веруем да е Исус Христос Син Божии.
38. И заповеди да стану кола, и сиоше оба у воду, и Филип и ушкопеник,
и крсти га.
39. А кад изиоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопеника, а анео)
Господи узе Филипа, и више га не виде ушкопеник, него отиде путем
своим радууи се.
(Зач. 21).
40. А Филип се обрете у Азоту; и пролазеи проповиедаше еванее свима
градовима, док не дое у Кесариу.
9 Савлово обраее и боравак у Дамаску и у ерусалиму. Петар
исцеуе Енеу у Лиди и васкрсава Тавиту у опи.
1. А Савле, ош дишуи приетом и убиством на ученике Господе,
приступи првосвештенику,
2. И затражи од ега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нае кои
е од овога Пута, и уде и жене, свезане доведе у ерусалим.
3. А кад путоваше и дое близу Дамаска, изненада обаса га светлост са
неба,
4. И паднувши на зему чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме
гониш?
5. А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: а сам Исус коега ти гониш,
(тешко ти е против бодила праати се.
6. А он дрхтеи од страха рече: Господе, шта у да чиним? А Господ му рече),
него устани и уи у град, па е ти се казати шта треба да чиниш.
7. А уди кои путоваху с им стааху ниеми, чууи глас, а никога не
видеи.
8. А Савле устаде са земе и отвореним очима своим никога не виаше. Они
га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
9. И беше три дана слиеп, и не еде, нити пи.
10. А у Дамаску беше едан ученик, по имену Ананиа, и рече му Господ у
виеу: Ананиа! А он рече: Ево ме, Господе!
11. А Господ ему: Устани и иди у улицу коа се зове Права, и тражи у дому
удином по имену Савла Таршанина; ер гле, он се моли Богу,
12. И виде у виеу човека, по имену Ананиу, где уе и метну руку на
ега да прогледа.
13. А Ананиа одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човека колико
зла почини светима твоима у ерусалиму.
14. И овде има власт од првосвештеника да веже све кои призивау Име
твое.
15. А Господ му рече: Иди, ер ми е он сасуд избрани, да изнесе Име мое
пред незнабошце и цареве и синове Израиеве;
16. А а у му показати колико му ваа пострадати за Име мое.
17. И отиде Ананиа, и уе у куу, и метнувши руке на ега рече: Савле
брате, Господ Исус, кои ти се ави на путу коим си ишао, послао ме е да
прогледаш и да се испуниш Духа Светога.
18. И одмах отпаде од очиу егових као крушт, и прогледа, и уставши
крсти се;
19. И узевши храну, окриепи се. И би Савле неколико дана са ученицима
кои биаху у Дамаску.
20. И одмах по синагогама проповиедаше Исуса да е он Син Божии.
(Зач. 22).
21. А сви кои слушаху чуаху се и говораху: Ние ли ово она што у
ерусалиму сатираше оне кои призивау Име ово, и не дое ли овде за то да
их везане води првосвештеницима?
22. А Савле све више ачаше, па збуиваше удеце кои живе у Дамаску,
доказууи да е ово Христос.
23. А кад се наврши подоста дана, договорише се удеци да га убиу.
24. Али Савле дознаде за ихову заверу; а они чуваху врата дан и но да би
га убили;
25. Но ученици га узеше ноу и спустише преко зида у котарици.
26. Када пак дое Савле у ерусалим, покушаваше да се придружи
ученицима; и сви га се боаху, не верууи да е ученик.
27. А Варнава га узе и доведе апостолима, и исприча им како е на путу
видио Господа и како му е говорио, и како е у Дамаску смело проповиедао
у име Исусово.
28. И заедно с има е улазио у ерусалим и излазио и слободно
проповиедао у име Господа Исуса,
29. И говораше и препираше се с елинистима, а они вребаху да га убиу.
30. А када браа ово сазнаше, сведоше га у Кесариу и испратише га у Тарс.
31. Меутим, Цркве по сво удеи и Галилеи и Самарии уживаху мир
напредууи и ходеи у страху Господем, и умножаваху се утехом Светога
Духа.
(Зач. 23).
32. И догоди се да Петар обилазеи све, сие и светима кои живаху у
Лиди.
33. И нае тамо еднога човека по имену Енеа, кои ве осам година лежаше
на одру, ер беше узет.
34. И рече му Петар: Енее, исцеуе те Исус Христос; устани и простри сам
себи! И одмах устаде.
35. И видеше га сви кои живаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу.
36. А у опи беше една ученица, по имену Тавита, што преведено значи
Срна, и она беше пуна добрих дела и милостиа кое чиаше.
37. И догоди се у те дане да се она разбое и умрие; онда е окупаше и
положише у гору собу.
38. И будуи да е Лида близу опе, ученици чувши да е Петар у о,
послаше два човека молеи га да без оклиеваа дое до их.
39. А Петар уставши отиде с има; и кад дое, уведоше га у гору собу и
скупише се око ега све удовице плачуи и показууи кошуе и хаине
што е радила Срна док е била с има.
40. А Петар изгнавши све напое, клече на коена и помоли се Богу, и
окренувши се тиелу рече: Тавито, устани! А она отвори очи свое, и
видевши Петра придигну се и седе.
41. Он пак давши о руку подиже е; и дозвавши свете и удовице показа е
живу.
42. И ово се разгласи по сво опи, и многи вероваше у Господа.
43. А он остаде много дана у опи код некога Симона кожара.
10 Обраее и крштее Корнилиа и еговог дома у Кесарии.
(Зач. 24).
1. А у Кесарии неки човек, по имену Корнилие, капетан чете коа се зваше
Италианска,
2. Побожан и богобоазан са циелим домом своим, кои е чинио многе
милостие народу и молио се стално Богу;
3. Виде на ави у виеу, око деветог часа дана, анела Божиега где уе к
ему и рече му: Корнилие!
4. А он, погледавши на ега и уплашивши се, рече: Шта е, Господе? А он му
рече: Молитве твое и милостие твое узиоше на спомен пред Богом.
5. И сад пошаи уде у опу и дозови Симона прозванога Петра;
6. Он гостуе у некога Симона кожара, чиа е куа код мора. (Он е ти казати
риечи коима еш се спасти ти и сав дом тво).
7. А кад отиде анео кои е говорио Корнилиу, он дозва двоицу од укуана
своих и едног побожног воника од оних кои биаху стално уз ега,
8. И казавши им све посла их у опу.
9. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се граду, изие Петар на
равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа.
10. И огладе, и хтеде да еде; а кад му они готоваху, наие на ега
занос,
11. И виде небо отворено и сасуд некакав где силази на ега, као велико
платно завезано на четири краа и спушта се на зему;
12. У коме биаху све четвороножне животие на земи и зверие и
гмизавци и птице небеске.
13. И дое му глас: Устани, Петре, закои и еди.
14. А Петар рече: Нипошто, Господе, ер никад не едох било шта погано или
нечисто.
15. И опет глас ему по други пут: Што е Бог очистио, ти не погани!
16. И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.
17. А док се Петар у себи питаше шта би било виее кое виде, и гле, уди
послани од Корнилиа, распитавши се за дом Симонов, стадоше пред врата.
18. И зовнувши питаху да ли гостуе овде Симон звани Петар.
19. И док Петар размишаше о виеу, рече му Дух: Ево три човека траже
тебе;
20. Него устани и сии и иди с има не премишауи ништа, ер сам их а
послао.
(Зач. 25).
21. А Петар сишавши удима посланим ему од Корнилиа рече: Ево, а сам
та кога тражите. Ради чега сте дошли?
22. А они рекоше: Корнилие капетан, човек праведан и богобоазан, на
добру гласу код свега народа удескога, примио е заповиест од анела
светога да те позове у сво дом и да чуе риечи од тебе.
23. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пое с има, и неки
од брае коа беху из опе пооше с им.
24. И сутрадан уоше у Кесариу. А Корнилие их чекаше сазвавши родбину
своу и блиске приатее.
25. А кад Петар улажаше, срете га Корнилие, и паднувши пред ноге егове
поклони се.
26. А Петар га подиже говореи: Устани, и а сам само човек.
27. И с им разговарауи уе, и нае многе кои се биаху сабрали,
28. И рече им: Ви знате како е забраено човеку удецу дружити се или
долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ни еднога човека не треба
звати поганим или нечистим.
29. Зато и доох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега
сте ме позвали?
30. А Корнилие рече: Прие четири дана а постих до овога часа, и у девети
час биах на молитви у куи своо; и гле, човек стаде преда ме у хаини
сано,
31. И рече: Корнилие, услишена е молитва твоа и милостие твое бише
споменуте пред Богом.
32. Пошаи, дакле, у опу и дозови Симона кои е прозван Петар; он гостуе
у куи Симона кожара поред мора; када он дое, реи е ти.
33. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле,
сви ми стоимо пред Богом да чуемо све што ти е од Бога заповеено.
(Зач. 26).
34. А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко е ко,
35. Него е у сваком народу мио ему она кои га се бои и твори правду.
36. Риеч коу посла синовима Израиевим, благовестеи мир кроз Исуса
Христа: Он е Господ свиу.
37. Ви знате риеч коа се збила по сво удеи, почевши од Галилее, послие
крштеа кое проповиедаше ован:
38. Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, кои
пролажаше чинеи добро и исцеууи све мучене од авола, ер Бог биаше
с им.
39. И ми смо сведоци свега што учини у земи удеско и у ерусалиму.
ега и убише, обесивши на дрво.
40. Овога Бог васкрсе треи дан, и учини да се он ави,
41. Не свему народу, него нама, сведоцима унаприед изабранима од Бога,
кои с им едосмо и писмо по егову васкрсеу из мртвих.
42. И заповеди нам да проповиедамо народу и сведочимо да е он одреени
од Бога Судиа живих и мртвих.
43. За ега сведоче сви пророци да е Именом еговим примити опроштее
гриеха свако ко веруе у ега.
(Зач. 27).
44. Док Петар ош говораше ове риечи, сие Дух Свети на све кои слушаху
риеч.
45. И задивише се верни из обрезаа кои дооше с Петром, да се и на
незнабошце излио дар Духа Светога.
46. ер их слушаху где говоре езике и величау Бога. Тада одговори Петар:
47. Зар може ко забранити воду да се не крсте ови кои примише Духа
Светога као и ми?
48. И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане
код их неколико дана.
11 Петар правда свое дружее са незнабошцима. Ширее
еванеа у Антиохии. Назив: Хришани. Старае за брау у удеи.
1. А чуше апостоли и браа кои биаху у удеи да и незнабошци примише
риеч Божиу.
2. И кад узие Петар у ерусалим, препираху се с им они из обрезаа,
3. Говореи: Ушао си необрезаним удима и ео си с има.
4. А Петар им отпоче излагати по реду говореи:
5. а биах у граду опи на молитви, и видех у заносу виее: некакав сасуд
силажаше као велико платно са четири краа и спушташе се с неба, и дое до
мене.
6. Загледавши у ега паживо, размотрих и видех четвороножне животие
земаске и зверие и гмизавце и птице небеске.
7. И чух глас кои ми говори: Устани, Петре, закои и еди.
8. А а рекох: Нипошто, Господе, ер ништа погано или нечисто никада не уе
у моа уста.
9. И одговори ми глас са неба по други пут: Што е Бог очистио, ти не погани!
10. А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11. И гле, у та час три човека стадоше пред куом у коо биах, послани из
Кесарие к мени.
12. А Дух ми рече да идем с има не премишауи ништа. А дооше са мном
и ових шесторо брае, и уосмо у куу човекову.
13. И он нам каза како виде анела у куи своо кои е стао и рекао му:
Пошаи уде у опу и дозови Симона званога Петра,
14. Он е ти казати риечи коима еш се спасти ти и сав дом тво.
15. А кад а почех говорити, сие Дух Свети на их, као и на нас у почетку.
16. Тада се сетих риечи Господе како говораше: ован е крстио водом, а
ви ете се крстити Духом Светим.
17. Ако им, дакле, Бог даде еднак дар као и нама кои поверовасмо у
Господа Исуса Христа, ко биах а да бих могао сприечити Бога?
18. А кад чуше ово зауташе, и славаху Бога говореи: Заиста и
незнабошцима даде Бог покаае за живот.
(Зач. 28).
19. Они, меутим, кои се расиаше од невое, коа наста због Стефана,
прооше све до Финикие и Кипра и Антиохие не проповиедауи риеч
никоме до само удецима.
20. А неки од их биаху Кипрани и Киринеци, кои ушавши у Антиохиу
говораху елинистима проповиедауи еванее о Господу Исусу.
21. И рука Господа биаше с има; и велики бро их поверова и обрати се
Господу.
22. А дое риеч о има до ушиу Цркве у ерусалиму; и послаше Варнаву да
прое све до Антиохие.
23. Кад ова дое и виде благодат Божиу, обрадова се и моаше све да
искреним срцем остану у Господу;
24. ер беше човек благ и пун Духа Светога и вере. И обрати се многи
народ Господу.
25. Варнава пак изие у Тарс да потражи Савла, и када га нае, доведе га у
Антиохиу.
26. И они се циелу годину састааше са Црквом, и учише многи народ; и
наприе у Антиохии ученици бише названи Хришани.
27. А у те дане сиоше из ерусалима пророци у Антиохиу.
28. И уставши едан од их, по имену Агав, предсказа духом велику глад коа
е имала бити по циелом свиету; коа и би за Клаудиа есара.
29. А ученици одлучише да сваки од их, колико кои могаше, пошае на
помо браи коа живаху у удеи.
30. Ово и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
12 Ирод гони хришане. Смрт апостола акова. Петар у тамници и
чудесно ослобоее. Иродова смрт.
(Зач. 29).
1. А у оно вриеме подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве.
2. И погуби акова брата овановог мачем.
3. И видевши да е то по вои удецима, настоаше да ухвати и Петра; а
биаху дани бесквасних хебова.
4. ега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по
четири воника да га чувау, намеравауи да га послие Пасхе изведе пред
народ.
5. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно моаше за ега Богу.
6. А када хтеде Ирод да га изведе, те нои спаваше Петар измеу двоице
воника, окован у двое вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу.
7. И гле, анео Господи се поави, и светлост обаса просториу, и
куцнувши Петра у ребра пробуди га говореи: Устани брзо! И спадоше му
вериге с руку.
8. И анео му рече: Опаши се, и обу обуу своу. И учини тако. И рече му:
Обуци хаину своу, па хаде за мном.
9. И изишавши иаше за им, и не знадиаше да е стварност то што анео
чиаше, него мишаше да гледа виее.
10. А кад прооше прву стражу и другу, дооше вратима гвозденим коа воде
у град; она им се сама отворише, и изишавши прооше едну улицу, и анео
одмах одступи од ега.
11. И када дое Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анела
своега те ме избави из руку Иродових и од свега што е очекивао народ
удески.
(Зач. 30).
12. И разабравши се дое до куе Марие, матере ована званога Марко, где
биаху многи сабрани и моаху се Богу.
13. А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи девока по имену
Рода, да чуе.
14. И познавши глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и ави да
Петар стои пред вратима.
15. А они о рекоше: еси ли луда! Али она увераваше да е тако. А они
говораху: То е анео егов.
16. Петар пак еднако куцаше. А кад отворише, видеше га и задивише се.
17. Махнувши им руком да уте, он им исприча како га Господ изведе из
тамнице, и рече: авите ово акову и браи. И изишавши отиде на друго
место.
18. А када наста дан, беше не мала узбуна меу воницима, шта то би са
Петром.
19. И кад га Ирод заиска и не нае, онда испита стражаре и заповеди да се
одведу; а он, сишавши из удее у Кесариу, онде бораваше.
20. А беше Ирод геван на Тирце и Сидонце, но ови еднодушно дооше
ему, и придобивши Власта, постеника царева, искаху мира, ер се ихова
зема хранила од царске.
21. И у одреени дан обуче се Ирод у царску хаину, и севши на приесто
одржа им говор;
22. А народ клицаше: Глас Божии, а не човечии!
23. Али одедном удари га анео Господи, ер не даде славе Богу; и будуи
изеден од црва издахну.
24. А риеч Божиа растиаше и множаше се.
(Зач. 31).
25. А Варнава и Савле предавши помо вратише се из ерусалима у
Антиохиу, узевши са собом и ована прозванога Марко.
13 Прво Павлово мисионарско путовае меу незнабошце. Павле и
Варнава на Кипру и у Антиохии Писидиско. Проповиед о Христу.
1. А у Цркви коа беше у Антиохии биаху неки пророци и учитеи, и то:
Варнава и Симеон звани Нигер, и Лукие Киринеац, и Манаин одгаен са
Иродом четверовласником, и Савле.
2. А док они служаху Господу и пошаху, рече Дух Свети: Одвоте ми Варнаву
и Савла на дело на кое сам их позвао.
3. Тада они, постивши и помоливши се Богу и положивши руке на их,
отпустише их.
4. А ови, послани од Духа Светога, сиоше у Селевкиу, и оданде отпловише
на Кипар.
5. И стигавши у Саламину обавиваху риеч Божиу у синагогама удеским;
а имаху и ована за прислужника.
6. А кад прооше острво све до Пафа, наоше некаквог врачара и лажног
пророка, удеца, по имену Варисус,
7. Кои беше с намесником Сергием Павлом, човеком разборитим. Ова
дозвавши Варнаву и Савла заиска да чуе риеч Божиу.
8. А Елима врачар, ер то значи име егово, противаше им се гледауи да
одврати намесника од вере.
9. А Савле, звани и Павле, испуен Духом Светим, погледавши оштро на
ега,
10. Рече: О, препуни сваког лукавства и сваке подмуклости, сине авои,
неприатеу сваке правде! Зар нееш престати да квариш праве путеве
Господе?
11. И сад ево руке Господе на те, и биеш слиеп да не видиш сунца за неко
вриеме. И одмах паде на ега мрак и тама, и пипауи наоколо тражаше
водича.
12. Тада намесник, кад виде шта би, поверова, задивен науком
Господом.
(Зач. 32).
13. А када Павле и они са им отпловише из Пафа, дооше у Пергу
Памфилиску; ован пак одвоивши се од их, врати се у ерусалим.
14. А они отишавши из Перге, дооше у Антиохиу Писидиску, и ушавши у
синагогу у дан суботни седоше.
15. Послие пак читаа Закона и Пророка старешине синагоге послаше к
има говореи: уди брао, ако имате риеч утехе за народ, говорите.
16. А Павле уставши махну руком и рече: уди Израици и кои се Бога
боите, чуте:
17. Бог народа овога Израискога изабра оце наше, и уздиже народ кад
биаху дошаци у земи египатско, и моном руком изведе их из е.
18. И за четрдесет година храаше их у пустии.
19. И затрвши седам народа у земи ханаанско, раздиели им коцком зему
ихову.
20. И послие тога за четири стотине педесет година даде им судие до
Самуила пророка.
21. И отада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човека од
коена Вениаминова, за четрдесет година.
22. И уклонивши ега подиже им Давида за цара, коме и рече
посведочивши: Наох Давида сина есеева, човека по срцу моему, кои е
испунити сваку воу моу.
23. Од еговог семена, по обеау, подиже Бог Израиу Спаситеа Исуса,
24. Пошто пред егов долазак ован проповиедаше крштее покааа свему
народу Израиеву.
(Зач. 33).
25. И када ован завршаваше подвиг сво, говораше: За кога ме ви сматрате,
а нисам та, него ево иде за мном Она коме а нисам достоан одриешити
ремена на обуи егово.
26. уди брао, синови рода Авраамова, и кои се меу вама бое Бога, вама
се посла риеч овога спасеа.
27. ер они што живе у ерусалиму, и старешине ихове, не познаше Овога,
него осудивши га, испунише пророчке риечи кое се читау сваке суботе.
28. И не нашавши ни едне кривице смртне, молише Пилата да га погуби.
29. А кад свршише све што е писано за ега, скинуше га са дрвета и
положише у гроб.
30. А Бог ега подиже из мртвих.
31. Он се аваше у току више дана онима кои узиоше са им из Галилее
у ерусалим, кои су сад сведоци егови пред народом.
32. И ми вам благовиестимо да е обеае, дато оцима, Бог испунио нама,
деци ихово, васкрснувши Исуса,
33. Као што е и написано у другом псалму: Син мо еси ти, а те данас
родих.
34. А да васкрсе из мртвих ега кои се више нее вратити у трулежност
овако е рекао: Дау вам Светие Давидове, верне.
35. Зато и на другоме месту говори: Нееш дати да Светац тво види
труее.
36. ер Давид, послуживши роду своему, по вои Божио умрие, и
положише га код отаца егових, и виде труее.
37. А Она коега Бог подиже не виде трулежности.
38. Нека вам е, дакле, на знае, уди брао, да се кроз ега вама
обавуе опроштее гриехова.
39. И од свега, од чега се не могосте оправдати у Закону Мосееву, у ему
се оправдава сваки кои веруе.
40. Гледате, дакле, да не дое на вас оно што е речено у Пророцима:
41. Видите, ви презирачи, и чудите се, и нестаните; ер а делам дело у дане
ваше, дело кое неете веровати ако вам ко буде казивао.
42. А кад они излажаху из синагоге удеске, моаху незнабошци да им се
ове риечи и у другу суботу говоре.
43. Када се пак скуп разие, многи од удеаца и побожних обраеника
пооше за Павлом и Варнавом кои им говораху и саветоваху их да остану у
благодати Божио.
44. И у идуу суботу сабра се готово сав град да чуе риеч Божиу.
45. А кад видеше удеци толики народ, напунише се зависти, и успротивише
се риечима Павловием противречеи и хулеи.
46. А Павле и Варнава смело рекоше: Вама е наприе требало да се говори
риеч Божиа; али пошто е одбацуете, и не сматрате себе достонима
вечнога живота, ево обраамо се незнабошцима.
47. ер нам тако заповеди Господ: Поставих те за светлост незнабошцима,
да будеш на спасее до краа земе.
48. А кад чуше незнабошци, радоваху се и славаху риеч Господу, и
повероваше кои беху назначени за живот вечни.
49. И риеч Господа се распростираше по сво околини.
50. А удеци подбунише побожне и угледне жене и градске прваке, те
подигоше гоее на Павла и Варнаву, и истераше их из свое области.
51. Они пак отресоше на их прах са ногу своих и дооше у Икониу.
52. А ученици се испуаваху радости и Духа Светога.
14 Павле и Варнава у Иконии, Листри и Дерви. Исцеее хромог.
Повратак у Антиохиу.
1. А догоди се и у Иконии да они тако исто уу у синагогу удеску, и говоре
тако да поверова велико мноштво удеаца и елина.
2. А удеци кои осташе непокорни подбунише и раздражише душе
незнабожаца на брау.
3. Али они остадоше доста времена, говореи смело о Господу, кои
посведочаваше риеч благодати свое дауи да бивау знаци и чуда рукама
иховим.
4. А мноштво градско се подиели, и едни биаху са удецима, а други са
апостолима.
5. Када пак навалише и незнабошци и удеци са поглаварима своим да их
изруже и каменуу,
(Зач. 34).
6. Схвативши то они побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у
околину ихову,
7. И тамо проповиедаху еванее.
8. А неки човек у Листри сеаше немоан у ногама, будуи хром од утробе
матере свое, и никада не беше ходио.
9. Ова слушаше Павла где говори, кои погледавши на ега и видевши да
има веру да е оздравити,
10. Рече снажним гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи
се на ноге свое! И он скочи, и хоаше.
11. А кад виде народ шта Павле учини, подиже глас сво говореи
ликаонски: Богови постадоше слични удима и сиоше к нама.
12. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, ер он воаше риеч.
13. А жрец Зевса што беше пред градом иховим, доведе унце, и донесе
виенце пред врата, и с народом хтеде да принесе жртву.
14. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаине свое, и
ускочише меу народ вичуи и говореи:
15. уди, шта то чините? И ми смо као и ви смртни уди, кои вам
благовиестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, кои
створи небо и зему и море и све што е у има;
16. Кои у прошлим нараштаима беше пустио све народе да иду своим
путевима;
17. Мада ипак не остави себе непосведочена, чинеи добро, дауи нам с
неба дажд и године родне, пунеи срца наша елом и весеем.
18. И ово говореи едва умирише народ да им не приноси жртве (него да иде
сваки своо куи. А док они онде бораваху и поучаваху),
19. Дооше из Антиохие и Иконие удеци, (и препируи се авно са има,
наговорише народ да одустане од их тврдеи да ништа истинито не говоре,
него све лажу), и подбунивши масу, каменоваше Павла и извукоше га изван
града мислеи да е умро.
20. А кад се око ега скупише ученици, устаде и уе у град, и сутрадан
изие с Варнавом у Дерву.
(Зач. 35).
21. И проповиедауи еванее граду ономе и придобивши много ученика,
вратише се у Листру и Икониу и Антиохиу,
22. Утврууи душе ученика и саветууи их да остану у вери, и да нам
кроз многе невое ваа уи у Царство Божие.
23. И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Богу с
постом, предадоше их Господу у кога вероваше.
24. И прошавши Писидиу, дооше у Памфилиу,
25. И говоривши риеч Господу у Перги, сиоше у Аталиу,
26. И оданде отпловише у Антиохиу, одакле биаху предани благодати
Божио на дело кое извршише.
27. А кад дооше и сабраше Цркву, казаше све шта учини Бог с има, и како
отвори незнабошцима врата вере.
28. И осташе онде не мало времена са ученицима.
15 Апостолски сабор у ерусалиму. Одлуке сабора. Друго Павлово
мисионарско путовае.
1. И неки сишавши из удее учаху брау: Ако се не обрежете, по обичау
Мосееву, не можете се спасти.
2. А кад настаде распра, и не мало препирае Павла и Варнаве с има,
одредише да Павле и Варнава и други неки иду горе у ерусалим апостолима
и презвитерима за ово питае.
3. А они онда отпраени од Цркве, пролажаху кроз Финикиу и Самариу
казууи о обраеу незнабожаца, и причиаваху велику радост сво браи.
4. А када дооше у ерусалим, беху примени од Цркве и од апостола и од
презвитера и обавише све што учини Бог са има, и како отвори
незнабошцима врата вере.
(Зач. 36).
5. Онда устадоше неки од ереси фарисеске кои су поверовали, говореи да
их ваа обрезати и заповедити да држе Закон Мосеев.
6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишее.
7. А послие многог разматраа устаде Петар и рече им: уди брао, ви
знате да Бог од првих дана изабра меу нама да из моих уста чуу
незнабошци риеч еванеа и да веруу.
8. И Бог, кои познае срца, посведочи им давши им Духа Светога као и нама,
9. И не постави никакве разлике измеу нас и их, вером очистивши срца
ихова.
10. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоете да наметнете ученицима арам
на врат, кои ни оци наши ни ми не могосмо носити?
11. Него веруемо да емо се спасти благодау Господа Исуса Христа као и
они.
12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла кои казиваху
колике знаке и чудеса учини Бог меу незнабошцима преко их.
13. А кад они зауташе, одговори аков говореи: уди брао, чуте ме!
14. Симон обасни како се Бог прие побрину да од незнабожаца узме народ
за Име свое.
15. И са овим се саглашавау риечи Пророка, као што е написано:
16. Потом у се вратити, и сазидау дом Давидов, кои е пао, и егове
развалине поправиу, и подигнуу га,
17. Да потраже остали уди Господа и сви незнабошци на кое е призвано
име мое, говори Господ кои твори све ово;
18. Богу су позната од постаа свиета сва дела егова.
19. Зато а сматрам да се не праве тешкое онима од незнабожаца кои се
обраау Богу;
20. Него да им се напише да се чувау од нечистота идолских и од блуда и од
удавенога и од крви; (и оно што има ние мило другима да не чине).
21. ер Мосе има од давних времена у свим градовима оне кои га
проповиедау, пошто се у синагогама чита сваке суботе.
22. Тада наоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу
измеу себе уде и да пошау у Антиохиу с Павлом и Варнавом, уду
званога Варсава и Силу, уде истакнуте меу браом,
23. И написаше рукама своима ово: Апостоли и презвитери и браа
поздравау брау из незнабожаца коа су у Антиохии и Сирии и Киликии.
24. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас риечима, и
смутише душе ваше говореи да се обрезуете и да држите Закон, што им ми
не заповедисмо;
25. Зато ми сабрани еднодушно, наосмо за добро да вам пошаемо избране
уде са нашим драгим Варнавом и Павлом,
26. удима кои су предали душе свое за Име Господа нашега Исуса Христа.
27. Посласмо, дакле, уду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу.
28. ер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не меемо на
вас осим овога што е неопходно:
29. Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удавенога и од блуда,
(и што неете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате,
добро ете чинити. Будите здраво.
30. Они, дакле, кое отпремише, дооше у Антиохиу, и сабравши народ
предадоше посланицу.
31. А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32. А уда и Сила, кои биаху и сами пророци, дугом беседом утешише
брау и утврдише.
33. И пошто проведоше онде неко вриеме, отпустише их браа с миром
апостолима.
34. Но Сила нае за добро да остане онде, а уда се сам врати у ерусалим.
(Зач. 37).
35. А Павле и Варнава бораваху у Антиохии учеи и проповиедауи са
многима другима риеч Господу.
36. Послие пак неколико дана рече Павле Варнави: Хаде да се вратимо и да
обиемо брау нашу по свим градовима у коима обавивасмо риеч
Господу, да видимо како су.
37. А Варнава хтеде узети са собом ована званога Марко.
38. А Павле захтиеваше да онога кои их е напустио у Памфилии и кои ние
ишао са има на дело на кое су послани, не узимау са собом.
39. Тако наста ута, те се они раздвоише, и Варнава узевши Марка
отплови на Кипар.
40. А Павле избравши Силу отиде, предан од брае благодати Божио;
41. И пролажаше кроз Сириу и Киликиу утврууи Цркве.
16 Павлу се придружуе Тимоте и они преносе еванее у Европу.
Обраее Лидие у Филипима. Павле и Сила у тамници. Крштее
тамничара, и ослобоее апостола.
1. Затим стиже у Дерву и Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену
Тимоте, син жене неке удеке вернице и оца елина;
2. За ега добро сведочаху браа коа биаху у Листри и у Иконии.
3. Овога хтеде Павле узети на пут са собом; и узе га и обреза због удеаца
кои биаху у оним местима, ер сви знадиаху оца егова да беше елин.
4. И кад пролажаху по градовима, учише их да држе правила коа утврдише
апостоли и презвитери у ерусалиму.
5. Тако се Цркве утвриваху у вери и бро ихов се повеаваше сваки дан.
6. А кад прооше Фригиу и Галатиску зему, забрани им Дух Свети говорити
риеч у Азии.
7. Дошавши до Мизие покушаваху да иду у Витиниу, али им Дух не допусти.
8. И кад прооше Мизиу, сиоше у Троаду.
9. И Павлу се показа виее ноу: беше неки човек Македонац, кои
стааше и моаше га говореи: Преи у Македониу и помози нам!
10. А кад виде виее, одмах гледасмо да изиемо у Македониу, ер
разумесмо да нас е Господ позвао да им проповиедамо еванее.
11. Кад се пак одвезосмо из Троаде, стигосмо право на Самотрак, и сутрадан
у Неапо,
12. А оданде у Филипе, кое су први град онога диела Македоние, насеобина
римска. У томе граду остадосмо неколико дана,
13. И у дан суботни изиосмо ван града на риеку, где се сматрало да е
богомоа; и седнувши говорисмо женама кое се биаху сабрале.
14. И нека богобоазна жена, по имену Лидиа, продавачица порфире из
града Тиатира, слушаше; о Господ отвори срце да пази на оно што говори
Павле.
15. А кад се крсти она и дом езин, замоли нас говореи: Ако сматрате да
веруем у Господа, уите у мо дом и останите. И принуди нас.
(Зач. 38).
16. Догоди се пак кад иасмо на молитву да нас срете една робиа коа
имаше дух погаачки и гатауи доношаше велики добитак своим
господарима.
17. Ова пое за Павлом и за нама, и викаше говореи: Ови су уди слуге
Бога Вишега, кои нам авау пут спасеа.
18. И овако чиаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече
духу: Заповиедам ти именом Господа Исуса Христа, изии из е! И изие у
та час.
19. А када видеше езини господари да изие нада иховог добитка, узеше
Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре.
20. И кад их доведоше воводама, рекоше: Ови уди узбууу наш град, а
евреи су,
21. И проповиедау обичае кое нама не приличи примати ни творити, ер
смо Римани.
22. И слеже се народ на их, и воводе им раздриеше хаине, и
заповедише да их шибау.
23. И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповедише
тамничару да их добро чува.
24. Примивши такву заповиест, он их баци у надоу тамницу и ноге им
метну у кладе.
25. А око понои Павле и Сила моаху се и славаху Бога; а сужи их
слушаху.
26. Одедном пак настаде велики земотрес, тако да се потресоше темеи
тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
27. А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож
и хтеде да се убие, мислеи да су сужи побегли.
28. А Павле повика аким гласом говореи: Не чини себи зла никаква, ер смо
сви овде!
29. А он заискавши светику улете и дрхтеи паде пред Павла и Силу;
30. И извевши их напое рече: Господо, шта ми треба чинити да се спасем?
31. А они рекоше: Веру у Господа Исуса Христа и спашеш се ти и сав дом
тво.
32. И говораху му риеч Господу, и свима у дому егову.
33. И узевши их у она час нои опра им ране; и одмах се крсти он и сви
егови.
34. И уведе их у сво дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом
своим што е поверовао у Бога.
35. А кад настаде дан, воводе послаше служитее говореи: Пусти оне
уде.
36. А тамничар ави ове риечи Павлу: Послаше воводе да будете пуштени.
Сад, дакле. изиите и идите с миром.
37. А Павле им рече: Избише нас авно без суда, уде Римане, бацише у
тамницу; и сад хое тано да нас пусте? Не тако, него сами нека доу и
изведу нас.
38. А служитеи казаше воводама ове риечи: и уплашише се кад чуше да су
Римани.
39. И дошавши извинише им се, и кад их изведоше, моаху да отиу из
града.
40. А кад изиоше из тамнице, дооше Лидии, и видевши брау утешише
их, и отидоше.
17 Павлов долазак и проповиед у Солуну, Верии и Атини. Говор на
Ареопагу.
(Зач. 39).
1. Прошавши пак Амфипо и Аполониу дооше у Солун, где беше синагога
удеска.
2. И Павле по своме обичау уе к има, и три суботе расправаше с има о
Писму,
3. Разоткривауи и доказууи им да е требало да Христос пострада и
васкрсне из мртвих, и да ова Исус, косга а вама проповиедам, есте
Христос.
4. И неки од их се уверише, и придружише се Павлу и Сили, и од побожних
елина мноштво велико, и од угледних жена не мало.
5. А удеци кои не повероваше из суревивости, узеше неке зле уде са
улице, и сабравши гомилу узбунише град, и нападоше на куу асонову, и
тражаху да их изведу пред народ.
6. А кад их не наоше, одвукоше асона и неке од брае пред старешине
градске вичуи: Ови што узмутише циели свиет дооше и овде;
7. их е асон примио; и ови сви раде против есаревих заповиести,
говореи да има други цар, Исус.
8. И смутише народ и старешине градске кои ово чуше.
9. Али кад их асон и остали задовоише одговором, пустише их.
10. А браа одмах ноу послаше Павла и Силу у Вериу; они стигавши, уоше
у синагогу удеску.
11. Ови пак биаху племенитии од оних у Солуну; ови примише риеч
свесрдно, сваки дан истражууи Писмо, да ли е тако.
12. Тако вероваше многи од их, и од угледних елинских жена и од уди не
мало.
13. А кад дознаше солунски удеци да Павле и у Верии проповиеда риеч
Божиу, дооше и тамо бунеи и смуууи народ.
14. А браа онда одмах послаше Павла да иде у приморе; а Сила и Тимоте
осташе онде.
15. А пратиоци доведоше Павла до Атине, и примивши заповиест за Силу и
Тимотеа да доу к ему што брже, вратише се.
(Зач. 40).
16. А док их Павле чекаше у Атини, ражести се дух егов у ему гледауи
град пун идола;
17. И расправаше са удецима и са побожнима у синагоги, и на тргу сваки
дан са онима с коима се сусреташе.
18. А неки од философа епикуреаца и стоичара препираху се с им; и едни
говораху: Шта хое ова празнослов да каже? А други: Изгледа да е
проповедник туих богова. ер им проповиедаше еванее о Исусу и
васкрсеу.
19. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говореи: Можемо ли знати каква е
та нова наука коу ти казуеш?
20. ер нешто ново мееш у наше уши; хоемо, дакле, да знамо шта би то
могло бити.
21. А сви Атиани и досеени странци ни за шта се друго нису занимали,
него да штогод ново говоре или слушау.
22. А Павле ставши на сред Ареопага рече: уди Атиани, по свему вас
видим да сте врло побожни.
23. ер пролазеи и посматрауи ваше светие, наох и жртвеник на коме
беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, коега не знауи поштуете
тога вам а проповиедам.
24. Бог кои е створио свиет и све што е у ему, кои е Господ неба и
земе, не стануе у рукотвореним храмовима,
25. Нити прима угааа од руку човечиих, као да нешто треба ему, кои
сам дае свима живот и дихае и све.
26. И створио е од едне крви сваки народ човечанства да стануе по свему
лицу земаскоме, и поставио е наприед одреена времена и мее ихова
боравеа;
27. Да траже Господа. не би ли га додирнули и нашли, мада Он ние далеко
ни од еднога од нас.
28. ер у ему живимо, и креемо се, и есмо; као што су и неки од ваших
песника рекли: ер егов и род есмо.
29. Кад смо, дакле, род Божии, не треба да мислимо да е Божанство подобно
злату или сребру или камену, резаном по вештини и замисли човечио.
30. Али не гледауи Бог на времена незнаа, сад заповиеда свима удима
свуда да се покау;
31. ер е установио дан у кои е судити васеени по правди преко Човека
коега одреди и даде свима веру васкрснувши га из мртвих.
32. А кад чуше за васкрсее мртвих, едни се ругаху а други рекоше: Да те
чуемо опет о томе.
33. И тако Павле отиде из ихове средине.
34. А неки уди приставши уз ега повероваше, меу коима беше
Дионисие Ареопагит и жена по имену Дамара, и други с има.
18 Павлов рад у Коринту. Повратак у ерусалим и Антиохиу. Почетак
треег мисионарског путоваа. Аполос у Ефесу и Ахаи.
1. А потом се удаи Павле из Атине и дое у Коринт.
2. И нае еднога удеца по имену Акилу родом из Понта, кои беше скоро
дошао из Италие и жену егову Прискилу, ер беше заповедио Клаудие да
се сви удеци удае из Рима, и дое к има.
3. И пошто беше истога заната, остао е код их и радио, ер им занат беше
правее шатора.
4. А расправаше у синагоги сваке суботе, и увераваше удеце и елине.
5. И када сиоше из Македоние Сила и Тимоте, устрептала духа Павле
сведочаше удецима да е Исус - Христос.
6. Но пошто се они противаху и хуаху, отресе хаине свое и рече им:
Крв ваша на главе ваше; а сам чист, и од сада идем незнабошцима.
7. И отишавши оданде, дое у куу некога по имену уста, кои поштоваше
Бога, чиа куа беше до саме синагоге.
8. А Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим домом своим;
и многи од Коринана кои слушаху повероваше и крстише се.
9. А Господ рече Павлу ноу у виеу: Не бо се, него говори, и да не
уутиш;
10. ер сам а с тобом, и нико се нее усудити да ти учини зло, ер а имам
многи народ у овоме граду.
11. И он е боравио онде годину и шест месеци учеи их риечи Божио.
12. А кад беше Галион намесник у Ахаи, нападоше удеци еднодушно на
Павла и доведоше га на суд,
13. Говореи: Ова наговара уде да поштуу Бога противно Закону.
14. А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион удецима: Да е каква
неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о удеци;
15. Али када су у питау риеч и имена и закон ваш, гледате сами; ер а
судиа томе неу да будем.
16. И истера их из суднице.
17 Онда сви елини ухватише Состена, старешину синагоге, и бише га пред
судницом; а Галион ние за то ништа марио.
18. А Павле остаде ош подоста дана, па се опрости са браом и отплови у
Сириу и са има Прискила и Акила; а остриже главу у Кенхреи, ер биаше
дао завет.
19. И приспе у Ефес; и их остави онде, а он уе у синагогу, и разговараше
са удецима.
20. А кад га они молише да остане код их дуже времена, не пристаде,
21. Него се опрости с има говореи: ваа ми на сваки начин да празник
кои долази проведем у ерусалиму; него ако Бог хтедне, вратиу се опет
вама. И одвезе се из Ефеса, а Акила и Прискила остадоше у Ефесу.
(Зач. 41).
22. И сишавши у Кесариу, изие и поздрави Цркву, па се спусти у Антиохиу.
23. И оставши неко вриеме, изие и прое редом Галатиску зему и Фригиу
утврууи све ученике.
24. А дое у Ефес неки удеац по имену Аполос, родом из Александрие,
човек речит и ак у Светоме Писму.
25. Ова беше упуен на Пут Господи и, говореи духом, говораше и учаше
право о Господу, а знадиаше само крштее ованово.
26. И ова поче смело проповиедати у синагоги. А кад га чуше Акила и
Прискила, прихватише га и ош му тачние изложише Пут Господи.
27. А кад он хтеде да прее у Ахау, охрабрише га браа и писаше
ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима су
благодау поверовали.
28. ер е силно оповргавао удеце пред народом доказууи из Светога
Писма да е Исус - Христос.
19 Павле у Ефесу. Буна Димитриа златара.
(Зач 42).
1. Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горе
земе, и дое у Ефес, и нашавши неке ученике,
2. Рече им: есте ли примили Духа Светога када сте поверовали? А они му
рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
3. А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштее
ованово.
4. А Павле рече: ован е крстио крштеем покааа, говореи народу да
веруу у Онога кои долази за им, то ест у Христа Исуса.
5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6. И кад Павле положи руке на их, сие Дух Свети на их, и говораху
езике и прорицаху.
7. А биаше уди свега око дванаест.
8. И уе у синагогу и говораше смело три месеца, расправауи и
уверавауи о Царству Божием.
9. И када неки остааху упорни и не вероваху, хулеи на Пут Господи пред
народом, одступи од их и одвои ученике, па воаше разговоре сваки дан у
школи некога Тирана.
10. И ово е траало двие године, тако да сви кои живе у Азии чуше риеч
Господа Исуса, и удеци и елини.
11. И Бог чиаше необична чудеса рукама Павловим,
12. Тако да су убрусе зноаве од тиела егова или поасеве носили на
болеснике и они се исцеиваху од болести, и зли духови излажаху из их.
13. А покушаше и неки од удеаца заклиача, кои се скитаху, да над онима
у коима биаху зли духови спомиу име Господа Исуса, говореи:
Заклиемо вас Исусом кога Павле проповиеда.
14. А биаху неки седам синова Скеве удеца, првосвештеника, кои ово
чиаху.
15. А зли дух одговарауи рече: Исуса познаем, и Павла знам; али ви ко
сте?
16. И скочивши на их човек у коме беше зли дух надача их и савлада,
тако да голи и изранавени утекоше из оне куе.
17. И ово дознадоше сви кои живаху у Ефесу, и удеци и елини; и страх
спопаде све их, и величаше се име Господа Исуса.
18. И многи од оних кои су поверовали, долажаху те се исповиедаху и
казиваху дела своа.
19. А многи од оних кои се занимаху чаролиама, сабраше киге свое и
спаиваху их пред свима; и прорачунаше и наоше да им е вриедност
педесет хиада сребрника.
20. Тако силно растиаше и ачаше риеч Господа.
21. И када се ово сврши, науми Павле у духу да прое Македониу и Ахау, па
да иде у ерусалим рекавши: Пошто тамо будем, ваа ми и Рим видети.
22. И посла у Македониу двоицу од оних кои му помагаху, Тимотеа и
Ераста; а он оста неко вриеме у Азии.
23. А у вриеме оно настаде не мала буна због Пута Господега.
24. ер некакав златар по имену Димитрие, правеи мале сребрне
Артемидине храмове, даваше масторима не мали посао;
25. Скупивши ове и има сличне занатлие рече: уди, ви знате да од овога
посла зависи наше благостае:
26. И видите и чуете да не само у Ефесу него готово по сво Азии ова Павле
убиеди и одврати многи народ говореи да то што се рукама човечиим
прави нису богови.
27. И не само што е ова опасност снаи наш занат да буде презрен, него се
и светилиште велике богие Артемиде нее рачунати ни у шта, и пропаше
величанство оне коу сва Азиа и сав свиет поштуе.
28. А кад они ово чуше, испунише се гева, и викаху говореи: Велика е
Артемида Ефеска!
29. И сав град напуни се метежа; и навалише еднодушно на позориште и
ухватише Македонце Гаа и Аристарха, сапутнике Павлове.
30. А кад Павле хтеде да иде меу народ, не дадоше му ученици.
31. А неки и од азиских поглавара, кои му биаху приатеи, послаше к
ему молеи га да се не поавуе у позоришту.
32. едни пак викаху едно а други друго; ер збор биаше смуен, и веина
их не знадиаху зашто су се скупили.
33. А из народа извукоше Александра кад га удеци истакоше. Александар
пак махнувши руком хтеде да се брани пред народом.
34. А кад препознаше да е удеац, повикаше сви у глас, и викаху пуна два
часа: Велика е Артемида Ефеска!
35. А градски писар, утишавши народ, рече: уди Ефесци, ко е та човек
кои не зна да е град Ефес служите велике богие Артемиде и езиног
кипа, кои е с неба пао?
36. Па кад е то неоспорно, треба да будете мирни и да ништа нагло не
чините.
37. ер доведосте ове уде, кои нити храм покрадоше нити на богиу вашу
похулише.
38. А Димитрие и мастори с им, ако имау тужбу на некога, постое судови
и постое намесници, нека туже едан другога.
39. Ако ли нешто друго иштете, то е се риешити на законитом збору.
40. Иначе смо у опасности да будемо оптужени за данашу буну; а нема ни
еднога разлога коим бисмо могли оправдати ова метеж. И ово рекавши
распусти збор.
20 Павле путуе у Македониу, Грчку и Малу Азиу. У Троади враа у
живот Евтиха. Пут из Троаде у Милит и опрошта са старешинама
Цркве из Ефеса.
1. А кад се утиша метеж, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с
има, и изие да иде у Македониу.
2. И пошто прое оне краеве и посаветова их многим поукама, дое у
еладу.
3. И остаде тамо три месеца; а како удеци створише заверу против ега
када е хтио отпутовати у Сириу, он намисли да се врати преко Македоние.
4. И пое с им до Азие Сосипатар Пиров из Верие, и Солуани Аристарх и
Секунд, и Га из Дерве и Тимоте, и Тихик и Трофим из Азие.
5. Ови отишавши наприед чекаху нас у Троади.
6. А ми отпловисмо послие дана бесквасних хебова из Филипа, и доосмо
има у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
(Зач. 43).
7. А у први дан недее, кад се сабраше ученици да ломе хеб, бесеаше им
Павле, ер намераваше сутрадан да отиде, и продужи беседу до понои.
8. И биаху многе свиее у горо соби где се биасмо сабрали.
9. А сеаше на прозору едан млади, по имену Евтих, обузет дубоким сном;
пошто Павле дуго говораше, он, савладан од сна, паде дое са треега
спрата, и дигоше га мртва.
10. А Павле сишавши паде на , и загрливши га рече: Не узнемиравате се
ер е душа егова у ему.
11. Онда изие горе па, преломивши хеб и причестивши се, дуго говораше
све до зоре, и тако отиде.
12. А младиа доведоше живог и утешише се не мало.
13. А ми доосмо рание у лау и отпловисмо у Ас, да бисмо оданде узели
Павла; ер тако беше заповедио, хотеи сам да иде пешице.
14. А кад се састаде с нама у Асу, узесмо га, и доосмо у Митилину.
15. И оданде отпловисмо и стигосмо сутрадан наспрам Хиоса; а идуега дана
приближисмо се Самосу и застадосмо у Трогилии, па слиедеега дана
доосмо у Милит.
(Зач. 44).
16. ер Павле одлучи да прое мимо Ефес да се не би задржао у Азии; ер
хиташе, ако би му било могуе, да о Педесетници буде у ерусалиму.
17. Из Милита пак посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18. И кад дооше к ему, рече им: Ви знате од првога дана када доох у
Азиу, да биах са вама све вриеме,
19. Служеи Господу са сваким смиреем и многим сузама и напастима кое
ме снаоше од завера удеаца.
20. Да нисам изоставио ништа што е корисно да вам не обавим и да вас
поучим авно и по домовима;
21. Сведочеи и удецима и елинима покаае пред Богом и веру у
Господа нашега Исуса Христа.
22. И сад ево, а свезан Духом идем у ерусалим не знауи шта е ми се у
ему догодити,
23. Осим да Дух Свети у свакоме граду сведочи, говореи да ме окови и
невое чекау.
24. Али се ни за што не бринем, нити марим за сво живот, само да завршим
пут сво с радошу и служее кое примих од Господа Исуса: да посведочим
еванее благодати Божие.
25. И ево сад а знам да више неете видети моега лица ви сви меу коима
пролазих проповиедауи Царство Божие.
26. Зато вам сведочим у данаши дан да сам чист од крви свиу.
27. ер не пропустих да вам обавим сву воу Божиу.
28. Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави за
епископе да напасате Цркву Господа и Бога коу стече крву своом.
29. ер а знам то да е по одласку моме уи меу вас грабиви вуци кои не
штеде стада;
30. И измеу вас самих устае уди кои е говорити наопако да одвлаче
ученике за собом.
31. Зато пазите и опомиите се да три године дан и но не престаах
поучавати са сузама свакога од вас.
32. А од сада, брао, предаем вас Богу и риечи благодати егове, коа може
назидати и дати вам наседство меу свима освеенима.
33. Сребра, или злата, или руха, ни од кога не зажеех.
34. Сами знате да потребама моим и оних кои су са мном били послужише
ове руке мое.
35. Све вам показах да се тако ваа трудити и помагати немонима, и
опомиати се риечи Господа Исуса коу он рече: Блажение е давати него
примати.
36. И ово рекавши, клече на коена своа са свима има и помоли се Богу.
37. И настаде велики плач свиу и грлеи Павла целиваху га,
38. Особито растужени због риечи коу е казао да они нее више видети
лица егова; и отпратише га у лау.
21 Павлов пут у ерусалим. У ерусалиму ухваен и одведен у римски
вони логор.
1. А када ми одвоивши се од их отпловисмо, идуи право доосмо на Кос, и
други дан на Родос а оданде у Патару.
2. И нашавши лау коа полази у Финикиу, уосмо и одвезосмо се.
3. Када се пак указа Кипар, остависмо га на лиево, пловисмо у Сириу, и
пристадосмо у Тиру; ер онде требаше да се истовари лаа.
4. И нашавши ученике, остасмо онде седам дана; они Павлу говораху Духом
да не иде горе у ерусалим.
5. А кад нам се навршише дани, изишавши поосмо праени од свиу са
женама и децом до иза града, па клекнувши на обали помолисмо се Богу.
6. И опростивши се едни са другима, уосмо у лау; а они се вратише своим
куама.
7. А ми препловивши од Тира, приспесмо у Птолемаиду, и поздравивши
брау остадосмо код их едан дан.
(Зач. 45).
8. А сутрадан изиосмо, Павле и ми кои биасмо са им, и доосмо у
Кесариу; и ушавши у куу Филипа еванелиста, кои беше едан од седам
акона, остасмо код ега.
9. И ова имаше четири кери девоке кое прорицаху.
10. Док смо онде боравили много дана, сие озго из удее неки пророк по
имену Агав;
11. И дошавши к нама узе поас Павлов и веза свое руке и ноге и рече: Тако
говори Дух Свети: човека коега е ова поас, овако е свезати у ерусалиму
удеци, и предае га у руке незнабожаца.
12. А када чусмо ово, молисмо га и ми и мештани да не иде горе у ерусалим.
13. А Павле одговори: Шта чините те плачете и циепате ми срце? ер а сам
готов не само да будем свезан него и да умрем у ерусалиму за име Господа
Исуса.
14. А кад га не могосмо одвратити. умирисмо се рекавши: Воа Господа
нека буде.
15. И послие ових дана спремисмо се и изиосмо у ерусалим.
16. А дооше с нама и неки ученици из Кесарие водеи нас неком Мнасону
са Кипра, старом ученику, да будемо егови гости.
17. И када доосмо у ерусалим, примише нас браа убазно.
18. А сутрадан отиде Павле са нама акову; и дооше сви презвитери.
19. И поздравивши их исприча све по реду шта учини Бог меу незнабошцима
еговим служеем.
20. А они чувши славаху Бога и рекоше му: Видиш ли брате, колико е
хиада удеаца кои повероваше, и сви су ревнитеи Закона.
21. А чули су о теби да учиш одступау од Мосеа све удеце кои су меу
незнабошцима, говореи им да не обрезуу децу своу, нити да се држе
обичаа отачких.
22. Шта емо, дакле, сада? Свакако е се народ сабрати, ер е чути да си
дошао.
23. Ово, дакле, учини што ти кажемо: Имамо четири човека кои су на себе
узели завет;
24. Узми их и очисти се с има, и потроши на их да обриу главе свое, и
сви е дознати да оно што су чули за тебе ние ништа, него да и сам држиш
Закон и живиш по ему.
25. А за незнабошце кои су поверовали ми написасмо одлучивши да они
ништа од тога не држе, осим да се чувау од идолских жртава, и од крви, и од
удавенога, и од блуда.
(Зач. 46).
26. Тада Павле узе оне уде, и сутрадан очистивши се с има, уе у храм,
наавууи кад е се испунити дани очишеа да би се приниела жртва за
свакога од их.
27. А кад е требало да се наврши седам дана, видевши га у храму они
удеци што биаху из Азие, побунише сав народ и ставише руке на ега,
28. Вичуи: уди Израици, помагате! Ово е човек кои све учи свуда
против народа и Закона и места овога; па ош и елине уведе у храм и
опогани свето место ово.
29. ер биаху видели с им у граду Трофима из Ефеса, и мишаху да га е
Павле увео у храм.
30. И сав се град подиже, и слеже се народ, и ухвативши Павла, извукоше га
напое из храма; и одмах се затворише врата.
31. И док тражаху да га убиу, дое глас горе до заповедника одреда да се
узбуни сав ерусалим.
32. А он одмах узевши вонике и капетане, поури на их. Они пак видевши
заповедника и вонике, престаше туи Павла.
33. А заповедник се приближи и узе га, па заповеди да га метну у двое
вериге, и питаше га ко е и шта е учинио.
34. А у народу едни су викали едно а други друго. Када пак не могаше од
буке ништа поуздано да дозна, заповеди да га одведу у логор.
35. А кад би на степеницама, морадоше га воници носити због притиска
светине.
36. ер за им иаше мноштво народа вичуи: Погуби га!
37. При уласку у логор Павле рече заповеднику: е ли ми дозвоено реи ти
нешто? А он рече: Зар знаш елински?
38. Ниси ли ти она Египанин кои се прие ових дана побуни и изведе у
пустиу четири хиаде одметника?
39. А Павле рече: а сам човек удеац из Тарса, граанин познатога града у
Киликии: молим те допусти ми да говорим народу.
40. А кад му он допусти, стаде Павле на степеницама и махну руком народу;
и кад наста велика тишина, проговори евреским езиком и рече:
22 Павлова риеч удецима о своме обраеу Христу, и разговор са
воним заповедником.
1. уди, брао и оци, чуте сада моу одбрану пред вама.
2. А кад чуше да им се евреским езиком обрати, настаде ош веа тишина.
И рече:
3. а сам човек удеац, роен у Тарсу киликиском, васпитан у овоме граду
код ногу Гамалилових, научен тачно Закону отачком, и биах ревните
Божии као што сте ви сви данас.
4. а ова Пут прогоних до смрти, везууи и предауи у тамнице и уде и
жене,
5. Као што е ми посведочити и првосвештеник и све старешине; од коих и
посланице примих на брау у Дамаску, и иах да и оне што биаху онамо
свезане доведем у ерусалим да буду кажени.
6. А кад иах и приближих се Дамаску, догоди ми се да изненадно око подне
заблиста око мене велика светлост са неба.
7. И падох на зему, и чух глас, кои ми говори: Савле. Савле, зашто ме
гониш?
8. А а одговорих: Ко си ти, Господе? А он ми рече: а сам Исус Назареанин,
коега ти гониш.
9. А они кои биаху са мном видеше светлост и бише устрашени, али не
чуше гласа кои ми говораше.
10. А а рекох: Шта да чиним, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у
Дамаск, и тамо е ти се казати о свему што ти е одреено да чиниш.
11. И пошто а обневидех од славе светлости оне, поведоше ме за руку они
кои биаху са мном, и тако уох у Дамаск.
12. А неки Ананиа, човек побожан по Закону, посведочен од свиу удеаца
кои живе у Дамаску,
13. Дое к мени, стаде и рече ми: Савле брате, прогледа! И а у та час
погледах у ега.
14. А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш воу егову, и да
видиш Праведника, и да чуеш глас из уста егових:
15. Да му будеш сведок пред свима удима за ово што си видио и чуо.
16. И сада шта оклиеваш? Устани и крсти се, и спери гриехе свое,
призвавши Име Господе.
17. А догоди ми се када се вратих у ерусалим и док се моах у храму да
доох у занос,
18. И видех ега кои ми говори: Похита и изии брзо из ерусалима, ер
нее примити сведочанства твоега за мене.
19. А а рекох: Господе, сами знау да сам а бацао у тамнице и тукао по
синагогама оне кои веруу у тебе.
20. И кад се пролиеваше крв Стефана сведока твоега, и сам биах присутан
и пристаах на смрт егову, и чувах хаине оних кои га убиаху.
21. И рече ми: Иди, ер у те а послати далеко меу незнабошце.
22. А они га слушаху до ове риечи, па подигоше глас сво говореи: Узми са
земе таквога, ер он не треба да живи!
23. И кад они викаху и збациваху хаине и бацаху прах у ваздух,
24. Нареди заповедник да га одведу у табор, и рече да га биеем испитау
да би дознао за какву кривицу тако викаху на ега.
25. И кад га притегоше каишима, рече Павле капетану кои онде стааше:
Човека Риманина, и неосуена, зар вам е дозвоено да биете?
26. А када то чу капетан, приступи заповеднику и ави говореи: Пази шта
еш чинити, ер ова човек е римски граанин.
27. А заповедник приступивши рече му: Кажи ми еси ли ти Риманин? А он
рече: Да.
28. А заповедник одговори: а сам за велику циену ово граанство добио. А
Павле рече: А а сам се и родио у ему.
29. Онда одмах одступише од ега они што хтедоше да га испитуу, а и
заповедник се уплаши када дознаде да е Риманин и што га беше свезао.
30. Сутрадан пак желеи да поуздано дозна зашто га оптужуу удеци, пусти
га из окова и заповеди да доу првосвештеници и сав Синедрион ихов, па
сведе Павла и постави га пред има.
23 Павле на суду пред Синедрионом. Завера удеаца против Павла.
Воници га одводе у Кесариу.
(Зач. 47).
1. А Павле упери поглед на Синедрион и рече: уди брао, а сам са свом
добром савести живио пред Богом до самога овога дана.
2. А првосвештеник Ананиа заповеди онима што стааху до ега да га биу
по устима.
3. Тада му рече Павле: Тебе е Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми
судиш по закону, а насупрот закону заповедаш да ме биу!
4. А они што стааху унаоколо рекоше: Зар првосвештеника Божиега
вриеаш?
5. А Павле рече: Не знадох. брао, да е првосвештеник; ер е писано: Не
говори зло старешини народа твоега.
6. А Павле схвативши да е едан дио садукеа а други фарисеа, повика у
Синедриону: уди брао, а сам фарисе, син фарисеев, за наду и за
васкрсее мртвих мени се суди.
7. А кад он ово рече настаде распра меу фарисеима и садукеима, и
раздиели се народ.
8. ер садукеи говоре да нема васкрсеа, ни анела, ни духа, а фарисеи
признау обое.
9. И настаде велика вика и уставши кижевници од стране фарисеа
препираху се говореи: Никакво зло не налазимо на овоме човеку; ако ли му
пак говори дух или анео, не ратумо против Бога.
10. А када настаде велика сваа, побоавши се заповедник да Павла не
растргну, заповеди да сиу воници и да га отргну од их и одведу у логор.
11. А идуе нои стаде Господ пред ега и рече: Буди храбар, Павле, ер као
што си сведочио за мене у ерусалиму, тако ти ваа и у Риму сведочити.
12. Када пак свану дан, учинише неки од удеаца заверу и заклеше се
говореи да нее ни ести ни пити докле не убиу Павла.
13. А беше их више од четрдесет кои ту заверу учинише.
14. Ови приступише првосвештенику и старешинама и рекоше: Заклетвом се
заклесмо да неемо ништа окусити док не убиемо Павла.
15. Сада, дакле, ви са Синедрионом кажите заповеднику да га сутра сведе
вама, као да бисте хтели дознати бое о ему; а ми смо спремни да га
убиемо прие него се он приближи.
16. А син сестре Павлове, чувши за ову заседу, дое и уе у логор и ави
Павлу.
17. Павле пак, дозвавши еднога од капетана, рече: Ово момче одведи
заповеднику, ер има нешто да му ави.
18. А он га узе и доведе заповеднику, и рече: Сужа Павле дозва ме и
замоли да теби доведем ово момче кое има нешто да ти каже.
19. А заповедник узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта е
то што имаш да ми авиш?
20. И рече: удеци се договорише да те замоле да сутра сведеш Павла има
у Синедрион, као да би хтели нешто тачние испитати о ему.
21. Али их ти немо послушати, ер га вребау их више од четрдесет уди
кои су се заклели да нее ни ести ни пити докле га не убиу; и сад су
готови, и чекау твое обеае.
22. Заповедник онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казу да си
ми ово авио.
23. И дозвавши двоицу од капетана, рече: Припремите двеста воника да
иду у Кесариу, и седамдесет коаника и двеста стриелаца, по треем часу
нои.
24. И нека доведу кое да посаде Павла и спроведу га жива до Феликса
управника.
25. И написа писмо са оваквом садржином:
26. Клаудие Лисиа, мономе управнику Феликсу поздраве.
27. Човека овога ухватише удеци и хтедоше да га убиу; а пак доох са
воницима и отех га, дознавши да е Риманин.
28. И желеи дознати узрок за кои га оптужуу, доведох га у ихов
Синедрион,
29. И наох да га оптужуу за питаа закона иховог, а да нема никакве
кривице коа заслужуе смрт или окове.
30. Када ми е пак приавена завера удеаца против овога човека, одмах
га послах теби, заповедивши и еговим тужиоцима да пред тобом кажу шта
имау на ега. Буди здраво!
31. Тада воници, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноу у
Антипатриду.
32. А сутрадан, оставивши коанике да иду с им, вратише се у логор.
33. И они дошавши у Кесариу и предавши писмо управнику, изведоше и
Павла пред ега.
34. А управник прочитавши писмо, запита из кое е он области; и дознавши
да е из Киликие рече:
35. Саслушау те када стигну и твои тужиоци. И заповеди да га чувау у
Иродово судници.
24 Павле на суду пред Феликсом. евреска оптужба и Павлова
одбрана. Сужаство у Кесарии.
1. А послие пет дана сие првосвештеник Ананиа са старешинама и са
ретором неким Тертулом, кои оптужише Павла управнику.
2. А кад га дозваше, поче ега Тертул тужити говореи:
3. Да под тобом живимо у великом миру, и да се правице овоме народу чине
твоим стараем, признаемо са сваком захвалношу свагда и свуда,
племенити Феликсе!
4. Али да ти много не досауем, молим те да нас укратко саслушаш по
твоему снисхоеу.
5. ер наосмо овога човека да е куга, и да подиже буну против свих
удеаца по циелом свиету, и да е коловоа назареске ереси,
6. Кои покуша и храм да оскрнави; ега и ухватисмо и хтедосмо да му
судимо по закону нашему.
7. Али дое Лисиа заповедник и са великом силом оте га из наших руку и
посла теби,
8. Заповедивши да егови тужиоци доу к теби; од ега можеш сам,
испитавши га, дознати о свему овоме за што га ми тужимо.
9. А и удеци се сагласише говореи да е то тако.
10. А Павле одговори када му управник даде знак да говори: Знауи да си
ве много година праведни судиа овоме народу, са веим расположеем
себе браним.
11. Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како а изиох у
ерусалим да се помолим Богу.
12. И нити ме затекоше у храму, нити у синагогама, нити у граду да се с киме
препирем или да стварам узбуну у народу,
13. Нити они могу доказати оно за шта ме сада оптужуу.
14. А ово ти признаем, да тим Путем, кои они називау ерес, а служим Богу
отачком, верууи свему ономе што е написано у Закону и у Пророцима,
15. Имауи надае на Бога да е бити васкрсее мртвима, и праведницима
и грешницима, кое и сами ови чекау.
16. Због тога пак и сам се трудим да имам чисту савест свагда пред Богом и
удима.
17. И послие много година дошао сам да донесем милостиу народу своме и
да принесем жртве.
18. У томе наоше ме очишена у храму, не са светином, нити са буком,
19. Неки удеци из Азие кои су требали дои преда те да се туже ако имау
што на мене.
20. Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, када сам
стаао пред Синедрионом,
21. Осим ове едне риечи коу узвикнух стоеи меу има: За васкрсее
мртвих ви ми данас судите.
22. А када Феликс чу ово, одгоди им, знауи врло добро за ова Пут, и рече:
Када дое Лисиа заповедник, извидеу вашу ствар.
23. И заповеди капетану да се Павле чува, и да му се учини олакшае, и да
се ни едноме од егових блиских не забрауе служити му и долазити к
ему.
24. А послие неколико дана дое Феликс са Друсилом женом своом, коа
беше удека, и дозвавши Павла слушаше од ега о вери у Христа Исуса.
25. А кад он говораше о правди и уздржау и о будуем суду, уплаши се
Феликс и одговори: Иди за сада, а кад узимаднем времена позвау те.
26. Уедно се пак надао да е му Павле дати новаца да би га пустио; зато га
е и дозивао често и разговарао с им.
27. А кад се навршише двие године, дое Феликсу за наседника Поркие
Фест. А Феликс, хотеи удецима учинити на воу, остави Павла у
сужаству.
25 евреи оптужуу Павла Фесту. Павле тражи суд есарев. Извоее
пред Агрипу.
1. А Фест онда, ступивши на дужност у покраини, изие послие три дана из
Кесарие у ерусалим.
2. Тада се поавише пред им првосвештеник и прваци удески против Павла
и моаху га,
3. Тражеи услугу против ега, да га пошае у ерусалим, стварауи
заседу да га убиу иа путу.
4. А Фест одговори да се Павле држи у Кесарии, и да е он сам ускоро онамо
отии.
5. Кои, дакле, могу од вас, рече, нека поу са мном, па ако има каква
кривица на томе човеку, нека га туже.
6. А пошто проведе код их не више од десет дана, сие у Кесариу, и
сутрадан седе на судиску столицу и заповеди да доведу Павла.
7. Када га пак доведоше, стадоше унаоколо удеци кои биаху дошли из
ерусалима, и многе и тешке кривице изношаху на Павла, коих не могаху
доказати.
8. А он се брааше: Ни Закону удескоме, ни храму, ни есару шта
сагриеших.
9. Али Фест, хотеи удецима учинити по вои, одговори Павлу и рече:
Хоеш ли да идеш горе у ерусалим и онде да ти судим за ово?
10. А Павле рече: а стоим на суду есареву, где и треба да ми се суди.
удецима ништа нисам скривио, као што ти набое знаш.
11. Ако ли сам скривио, или учинио нешто што заслужуе смрт, не марим
умриети; ако ли ништа нема од онога за што ме ови оптужуу, нико ме не
може има предати. есара призивам!
12. Тада Фест, поговоривши са саветницима, одговори: На есара си се
позвао, есару еш пои.
(Зач. 48).
13. А пошто прое неколико дана, Агрипа цар и Верникиа сиоше у Кесариу
да поздраве Феста.
14. И будуи да онде боравише много дана, изложи Фест цару Павлову ствар
говореи: еднога човека оставио е Феликс као сужа,
15. Поводом коега, кад а биах у ерусалиму, поавише се првосвештеници и
старешине удеске захтевауи да се он осуди.
16. а им одговорих да ние обича у Римана да се преда неки човек на
смрт прие него се оптужени суочи са онима кои га туже и не добие прилику
за одбрану од оптужбе.
17. А када се они овде састадоше, никаква одлагаа не учиних, но сутрадан
седох на судиску столицу и заповедих да доведу човека.
18. Око ега стадоше тужиоци и ниедне кривице кое а претпоставах не
изнесоше.
19. Него имаху против ега некаква питаа о своем вероисповедау, и о
некоме Исусу кои е умро, за коега Павле твраше да е жив.
20. А а у недоумици по овоме спору рекох да ли би хтио ии у ерусалим и
тамо да му се суди за ово.
21. Када пак Павле затражи да га чувамо до пресуде Августове, заповедих
да га чувау докле га пошаем есару.
22. А Агрипа рече Фесту: И сам бих желио чути тога човека. А он рече: Сутра
еш га чути.
23. Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникиа дооше са великим саем и уоше
у судницу са заповедницима и наугледниим удима града, и када Фест
заповеди, доведоше Павла.
24. И рече Фест: Агрипа царе и сви уди кои сте с нама, погледате овога
човека због коега е све мноштво удеаца и у ерусалиму и овде
наваивало на мене вичуи да он не треба више да живи.
25. А а дознавши да он ние ништа учинио што заслужуе смрт, а и он сам
уложи призив свиетломе есару, одлучих да га пошаем.
26. За ега немам шта поуздано писати господару. Зато га и приведох пред
вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, по учиеном испитивау, имао
шта писати.
27. ер ми се чини неразумно сужа послати, а кривице егове не навести.
26 Павлова одбрана пред Фестом и царем Агрипом. Послан е
римском цару.
(Зач. 49).
1. А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам о себи. Онда Павле
подигавши руку, поче своу одбрану:
2. Сматрам себе среним, царе Агрипа, што у се данас пред тобом бранити
од свега за што ме оптужуу удеци.
3. Особито што ти познаеш све удеске обичае и спорове. Зато те молим да
ме стрпиво саслушаш.
4. Мое, дакле, живее од младости, кое е од почетка било меу народом
моим у ерусалиму, знау сви удеци,
5. Кои ме знау од рание, ако хое посведочити, да по настрожио струи
наше вере живах као фарисе.
6. И сада стоим пред судом због наде у обеае кое Бог даде оцима нашим,
7. До коега наших дванаест племена, усрдно служеи дан и но, надау се да
е достии. За ову наду, царе Агрипа, оптужен сам од удеаца.
8. Зашто ви сматрате да е невероватно да Бог мртве васкрсава?
9. И а сам, заиста, и сам мислио да ми ваа много радити против имена
Исуса Назареанина,
10. Што и чиних у ерусалиму; и многе од светих а затварах у тамнице,
примивши власт од првосвештеника; и кад их убиаху, а се саглашавах.
11. И по свим синагогама, често их мучеи приморавах да хуле, и са
превеликом арошу против их, гонио сам их чак и у туим градовима.
12. И тако идуи у Дамаск са овлашеем и нарееем од првосвештеника,
13. У подне, царе, видех на путу с неба светлост веу од сиаа сунчанога,
коа обаса мене и оне што иаху са мном.
14. А кад ми сви падосмо на зему, чух глас где говори мени и казуе
евреским езиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти е против
бодила праати се!
15. А а рекох: Ко си ти, Господе? А он рече: а сам Исус коега ти гониш.
16. Него устани и стани на ноге свое; ер ти се за то авих да те поставим за
служитеа и сведока овоме што си видио и што у ти показати,
17. Избавауи те од народа удескога и од незнабожаца у кое те а
шаем,
18. Да им отвориш очи да се од таме обрате светлости и од власти сатанине
Богу, да вером у мене приме опроштее гриеха и удио са освеенима.
19. Зато, царе Агрипа, а не биах непокоран небеском виеу;
20. Него наприе онима у Дамаску и у ерусалиму, затим по сво земи
удеско и незнабошцима проповиедах да се покау и да се обрате Богу
чинеи дела достона покааа.
21. Зато ме удеци ухватише у храму и хтедоше да ме растргну.
22. Али добивши помо од Бога стоим до самога овога дана и сведочим
малом и великом, не казууи ништа осим оно што су Пророци и Мосе
казали да е бити:
23. Да е Христос пострадати, и да е бити први из васкрсеа мртвих, и да
е авити светлост народу удескоме и незнабошцима.
24. А када он себе овако правдаше, рече Фест снажним гласом: Лудуеш
Павле! Многе те киге изводе из памети.
25. А он рече: Не лудуем, мони Фесте, него казуем риечи истине и разума.
26. ер за ово зна цар, коему и говорим слободно; ер не веруем да му е
што од овога непознато, ер се ово ние догодило у неком углу.
27. Веруеш ли, царе Агрипа, Пророцима? Знам да веруеш.
28. А Агрипа рече Павлу: ош мало па еш ме наговорити да постанем
хришанин.
29. А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него
и сви кои ме слушау данас били такви као и а што сам, осим ових окова.
30. И кад он ово рече, устаде цар и управник и Верникиа и кои сеаху с
има,
31. И удаивши се разговараху меу собом, говореи: Ова човек ние
учинио ништа што заслужуе смрт или окове.
32. А Агрипа рече Фесту: Ова човек могаше бити пуштен да се ние позвао
на есара. (И тако риеши управник да га пошае есару).
27 Павла као сужа спроводе у Рим. Бродолом и избавее на
Малти.
(Зач. 50).
1. И како би одлучено да отпловимо у Италиу, предадоше и Павла и неке
друге суже капетану есареве чете, по имену улие.
2. А кад уосмо у лау адрамитску с намером да пловимо у азиска места,
отиснусмо се; с нама беше Аристарх, Македонац из Солуна.
3. Други дан пристадосмо у Сидон. А улие човекоубиво поступауи према
Павлу допусти му да одлази приатеима да би се старали о ему.
4. И оданде кренувши пловисмо испод Кипра, пошто ветрови биаху
супротни.
5. И препловивши пучину киликиску и памфилиску, доосмо у Миру
Ликиску.
6. И онде нашавши капетан лау александриску коа плови у Италиу, укрца
нас у у.
7. Пловивши пак много дана споро, и едва дошавши према Книду, ер нам
ветар не дадиаше, допловисмо под Крит код Салмоне.
8. И с муком пловеи поред обале приспесмо у неко место кое се зове
Добра пристаништа, близу коега беше град Ласеа.
9. Па како прое доста времена и ве пловее не беше без опасности, ер
и пост ве беше прошао, саветоваше Павле
10. Говореи им: уди, видим да е пловее бити с муком и великом
штетом, не само за товар и лау, него и за животе наше.
11. Али капетан више верова кормилару и власнику лае, неголи Павловим
риечима.
12. А пошто пристаниште не беше згодно за зимовник, саветоваху многи да
се одвезу оданде, не би ли како могли дои до Финика, да зимуу у том
пристаништу критском кое гледа према угозападу и северозападу.
13. И кад дуну уг, мишаху да им се жеа испуни, па подигнувши котву
пловаху покра Крита.
14. Али не задуго по том дуну насупрот ему буран ветар кои се зове
североисточак.
15. И кад захвати лау и она се не могаше ветру противити, препустисмо се
валовима да нас носе.
16. А кад проосмо мимо едног острва кое се зове Клауда, едва могосмо
уздржати чамац,
17. Кои извукавши, употриебише помона средства и подвезаше лау, па
боеи се да не ударе на спруд, спустише едра и тако дае пловаху.
18. А кад нам веома досаиваше бура, сутрадан избациваху товаре.
19. И треег дана своим рукама избацисмо алат лаарски.
20. А кад се ни сунце ни звезде за много дана не поавише, и бура не мала
навали, биаше назад изгубена свака нада да емо се спасти.
21. Пошто се дуго ние ело, то Павле стаде меу их и рече: Требаше,
дакле, о уди, послушати мене, и не отискивати се од Крита, па избегнути
ову муку и штету.
22. И ево сада вам саветуем да будете расположени, ер ни една душа од
вас нее пропасти, осим лае.
23. ер ове нои стаде преда ме анео Бога чии есам и коме служим,
24. Говореи: Не бо се, Павле! Ти мораш изии пред есара; и ево, Бог ти е
даровао све кои плове са тобом.
25. Зато, уди, будите расположени, ер веруем Богу да е тако бити као
што ми би речено.
26. Ми емо, дакле, бити избачени на неко острво.
27. А кад би четрнаеста но и ми пловасмо по Адрии, око понои
помислише лаари да се приближавау неко земи.
28. И измеривши дубину наоше двадесет хвати. И мало прошавши, опет
измерише и наоше петнаест хвати.
29. Онда боеи се да како не ударе на подводне стиене, бацише са крме
четири котве, па се моаху да сване дан.
30. А кад лаари гледаху да побегну са лае, и спустише чамац у море
изговарауи се као да хое са прамца да спусте котве,
31. Рече Павле капетану и воницима: Ако ови не остану на лаи, ви се не
можете спасти.
32. Тада воници одрезаше конопе на чамцу и пустише га те паде.
33. А ош прие свитаа дана, моаше Павле све да еду говореи: Данас е
четрнаести дан како чекате, и без ела проводите, ништа не окусивши.
34. Зато вас молим да узмете хране, ер е то за ваше спасее. А ни едноме
од вас нее пасти длака с главе.
35. И рекавши ово, узе хеб, и заблагодари Богу пред свима и преломивши,
стаде ести.
36. Онда се сви орасположише, па и сами узеше храну.
37. А у лаи биаше нас душа свега двеста седамдесет и шест.
38. Пошто се пак наситише ела, олакшаше лау избацивши пшеницу у море.
39. А кад настаде дан, не препознаше зему, али угледаше неки залив са
песковитом обалом, на коу риешише, ако буде могуе, да извуку лау.
40. И одвезавши котве пустише у море, и одриешише уедно и ужад на
крмама, па раширивши мало едро према ветру управише обали.
41. А када наиоше на морски спруд, насукаше лау; и прамац се зари и
остаде непомичан, а крма се разбиаше од силе таласа.
42. Воници се тада договорише да побиу суже, да кои не исплива и не
утекне.
43. Али капетан желеи сачувати Павла, спречи ихову намеру и заповеди
онима кои могу пливати да први искоче и изиу на зему,
44. А остали, едни на даскама, а други на нечем од лае. И тако сви изиоше
живи на зему.
28 Боравак на острву Малти. Чудо са змиом. Долазак Павлов у Рим и
проповиед.
(Зач. 51).
1. И кад се избавише с лае кои биаху с Павлом, тада сазнадоше да се
острво зове Малта.
2. А мештани нам указиваху не мало човекоубе, ер наложивши ватру
све нас примише због кише коа падаше и због зиме.
3. И када Павле скупи гомилу граа и наложи на ватру, изие змиа од
вруине и уеде га за руку.
4. А када видеше мештани змиу где виси о руци егово, говораху едан
другоме: Свакако е ова човек убица, ер га избавеног од мора Правда не
остави да живи.
5. А он отресе змиу у ватру, и не претрпе никакво зло.
6. А они очекиваху да е он отеи или одедном пасти мртав. Но кад задуго
чекаше, и видеше да му ништа зло не би, промиенише се и говораху да е он
бог.
7. Око места пак онога биаху имаа поглавара од острва, по имену Публиа,
кои нас прими и убазно угости три дана.
8. А догоди се да отац Публиев имаше грозницу и срдобоу и лежаше. ему
Павле уе, па помоливши се Богу и положивши руке на ега, исциели га.
9. Када се пак то догоди, и други на острву кои биаху болесни долажаху, и
исцеиваху се.
10. И они нам указиваху велике почасти, а кад поосмо спремише што нам е
било потребно.
11. А послие три месеца одвезосмо се на лаи александриско, коа е била
презимила на острву, и имаше ознаку Диоскура.
12. И допловивши у Сиракусу, остасмо онде три дана.
13. А оданде обилазно приспесмо у Ригиу; и после еднога дана, када дуну
уго доосмо други дан у Потиоле.
14. Онде наемо брау и они нас замоле те останемо код их седам дана, и
тако доосмо у Рим.
15. И тамоша браа, начувши за нас, изиоше нам у сусрет до Апиева трга
и Три крчме. И кад их виде Павле, заблагодари Богу и охрабри се.
16. А кад доосмо у Рим, капетан предаде суже воводи. Али Павлу се
допусти да живи засебно с воником кои га чуваше.
17. Послие пак три дана сазва Павле прваке удеске. И кад се они скупише,
говораше им: уди брао, а ништа не учиних против народа или обичаа
отачких, а предан сам из ерусалима као сужа у руке Риманима.
18. Они пак испитавши ме, хтедоше да ме пусте, ер се не нае на мени ни
една смртна кривица.
19. Али кад се удеци успротивише, био сам принуен да се позовем на
есара, не као да бих имао сво народ за нешто оптужити.
20. Из тога разлога затражих да вас видим и поразговарам; ер због наде
Израиеве окован сам у ове ланце.
21. А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за тебе из удее, нити дое ко
од брае да ави или каже нешто зло о теби.
22. Уосталом, желимо да чуемо од тебе шта мислиш; ер нам е познато за
ову ерес да се свуда говори против е.
23. И одредивши му дан, дооше многи код ега у стан; има е излагао
сведочеи о Царству Божием од утра до мрака и уверавауи их о Исусу из
Закона Мосеева и из Пророка.
24. И едни вероваху ономе што он говораше, а други не вероваху.
25. А будуи несагласни меу собом, почеше да се разилазе, док Павле рече
едну риеч: Добро е казао Дух Свети преко пророка Исаие оцима нашим,
26. Говореи: Иди народу овоме и реци: Ушима ете чути и неете разумети,
и очима ете гледати и неете видети.
27. ер е отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чуу, и очима своим
зажмурише да како очима не виде, и ушима не чуу, и срцем не разумиу, и
не обрате се да их исциелим.
28. Нека вам е, дакле, на знае да се незнабошцима посла ово спасее
Божие; они е и чути.
29. И кад он ово рече, отидоше удеци препируи се много меу собом.
30. А Павле остаде пуне двие године у своме изнаменом стану, и примаше
све кои му долажаху,
31. Проповиедауи Царство Божие, и учеи о Господу Исусу Христу са
сваком смелошу и неометано.
ПОСЛАНИЦЕ
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА РИМАНИМА
1 Увод. еванее о Христу е сила Божиа на спасее свакоме кои веруе.
О истини, слави и правди Божио и о геву на безбожност.
(Зач. 79).
1. Павле, слуга Исуса Христа, позвани апостол, изабран за еванее Божие,
2. Кое Бог наприед обеа преко пророка своих у Светим Писмима,
3. О Сину своему, кои е по тиелу роен од семена Давидова,
4. Исусу Христу Господу нашем, кои е обавен у сили по Духу Светоме за
Сина Божиега васкрсеем из мртвих,
5. Кроз коега примисмо благодат и апостолство, да ради Имена еговог
приведемо у послушност вере све незнабошце,
6. Меу коима сте и ви позваници Исуса Христа,
7. Свима кои су у Риму убенима од Бога, позванима светима, благодат
вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
8. Прво, дакле, захвауем Богу своему кроз Исуса Христа за све вас што се
о вери вашо говори по свему свиету.
9. ер ми е сведок Бог, коему служим духом своим у еванеу Сина
егова, да вас се сеам без престанка,
10. Молеи се свагда Богу у молитвама своим да би ми некада воом
Божиом успело да доем к вама;
11. ер жарко желим да вас видим, да вам предам неки духовни дар за ваше
утврее.
12. То ест, да се ту са вама утешим заедничком вером, и вашом и моом.
13. Али вам неу затаити, брао, да сам много пута намеравао да вам
доем, да и меу вама имам неки плод као и меу осталим незнабошцима, па
бих до сада сприечен.
14. Дужан сам и елинима и Варварима, и мудрима и неразумнима.
15. Отуда моа жеа да и вама кои сте у Риму проповиедам еванее.
16. ер се не стидим еванеа Христова, ер е оно сила Божиа на спасее
свакоме кои веруе, а наприе удецу и елину.
17. ер се у ему открива правда Божиа из вере у веру, као што е
написано: А праведник е од вере живети.
(Зач. 80).
18. ер се открива гев Божии с неба на сваку безбожност и неправду уди
кои држе истину у неправди.
19. ер што се може дознати за Бога познато е има, ер им е Бог обавио.
20. ер што е на ему невидиво, од постаа свиета умом се на
створеима асно види, егова вечна сила и божанство, да немау изговора.
21. ер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише,
него залудеше у своим умоваима, и потаме неразумно срце ихово;
22. Говореи да су мудри, полудеше,
23. И замиенише славу бесмртнога Бога подобием смртнога човека и птица
и четвороножних животиа и гмизаваца.
24. Зато их предаде Бог у жеама ихових срца у нечистоту, да се бешчасте
телеса ихова меу има самима;
25. Кои замиенише истину Божиу лажу, и више поштоваше и послужише
твари него Творцу, кои е благословен у виекове. Амин.
26. Зато их предаде Бог у срамне страсти. ер и жене ихове претворише
природно употребавае у противприродно,
27. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребавае жена,
распалише се жеом своом едан на другога, мушкарци са мушкарцима
чинеи срам, примауи на себи одговарауу плату за своу заблуду.
(Зач. 81).
28. И како не марише да познау Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине
што е неприлично,
29. их кои су испуени сваке неправде, блуда, злое, лакомства,
неваалства, пуни зависти, убиства, свае, лукавства, злоудности;
30. Дошаптачи, опадачи, богомрсци, насилници, гордеивци, хвалисавци,
измишачи зала, непокорни родитеима,
31. Неразумни, невере, неосетиви, непомириви, немилостиви.
32. Они, познавши правду Божиу, да кои то чине заслужуу смрт, не само да
чине то, него и одобравау онима кои то чине.
2 О суду Божием; о удецима и елинима; о природном закону и обрезау.
1. Зато немаш изговора, о човече, кои год судиш, ер у чему судиш другоме,
себе осууеш; ер ти кои судиш, чиниш то исто.
2. А знамо да е суд Божии истинит над онима кои то чине.
3. А помишаш ли то, о човече, кои судиш онима кои то чине, а чиниш
исто, да еш ти избеи суд Божии?
4. Или презиреш богатство егове доброте и кротости и дуготрпеа, не
знауи да те доброта Божиа на покаае води?
5. Него своом упорношу и непокааним срцем сабираш себи гев за дан
гева и откриваа праведнога суда Бога,
6. Кои е дати свакоме по делима еговим:
7. Живот вечни онима кои истраношу у добрим делима траже славу и част
и бесмртност;
8. А арост и гев онима кои се упорно противе истини а покоравау
неправди.
9. Невоа и туга на сваку душу човека кои чини зло, а наприе удеца и
елина;
10. А слава и част и мир свакоме кои чини добро, а наприе удецу и
елину;
11. ер Бог не гледа ко е ко.
12. ер кои без закона сагриешише, без закона е и изгинути; а кои под
законом сагриешише, по закону е се осудити.
13. ер нису праведни пред Богом они кои слушау закон, него е се
оправдати они кои испуавау закон.
(Зач. 82).
14. ер кад незнабошци немауи закона чине од природе што е по закону,
они немауи закон сами су себи закон;
15. Они доказуу да е у срцима иховим написано оно што е по закону,
пошто сведочи савест ихова, и пошто се мисли ихове меу собом
оптужуу или оправдавау,
16. На дан када Бог узасуди тане удске по еванеу моему кроз Исуса
Христа.
17. Гле, ти се зовеш удеац и ослааш се на закон, и хвалиш се Богом,
18. И знаш воу (егову), и умиеш да разликуеш шта е добро, научен од
закона;
19. И сматраш да си во слиепима, светлост онима кои су у мраку,
20. Васпитач неразумнима, учите деци, кои има оличее знаа и истине у
закону.
21. Зар ти, дакле, кои учиш друге, себе не учиш?
22. Ти кои проповиедаш да се не краде, крадеш? Кои говориш да се не
чини преуба, чиниш преубу? Ти кои се гадиш на идоле, крадеш светиу?
23. Зар ти кои се хвалиш законом, преступаем закона вриеаш Бога?
24. ер се име Божие због вас хули меу незнабошцима, као што е написано.
25. ер обрезае користи, ако закон испуаваш; ако ли си преступник
закона, обрезае е твое необрезае постало.
26. Ако, дакле, необрезани чува заповиести закона, зар се нее егово
необрезае рачунати за обрезае?
27. И она кои е по природи необрезан, а испуава закон, осудие тебе кои
си поред Писма и обрезаа преступник закона.
(Зач. 83).
28. ер ние оно удеац што е споа, нити е оно обрезае што е споа, на
тиелу,
29. Него е оно удеац кои е то изнутра, и обрезае е обрезае срца
духом а не словом; таквоме е похвала не од уди него од Бога.
3 О Божио праведности. Сви су уди грешници; оправдае се не делима
Закона него вером у Христу.
1. Какво е, дакле, преимуство удеца, или каква е корист обрезаа?
2. Много у сваком погледу. Прво, што су им поверене риечи Божие.
3. ер шта ако неки не вероваше? Зар е ихово неверовае веру Божиу
укинути?
4. Никако! Него, нека е Бог истинит, а човек е сваки лажа, као што е
написано: Да се оправдаш у риечима своим и да побиедиш када ти суде.
5. Ако ли наша неправда обавуе Божиу праведност, шта емо реи? Зар е
Бог неправедан када показуе гев? Као човек говорим.
6. Никако! ер како би онда Бог могао судити свиету?
7. ер ако се истина Божиа кроз моу лаж показа обилно на славу егову,
зашто ош и а као грешник да будем осуен?
8. И зар емо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити
зло да дое добро? ихова е осуда праведна.
9. Шта, дакле? Имамо ли предност? Никако! ер претходно доказасмо да су и
удеци и елини сви под гриехом.
10. Као што е написано: Нема ниедног праведног,
11. Нема онога кои разумие, нема онога кои тражи Бога.
12. Сви застранише и заедно неваали посташе: нема га кои чини добро,
нема баш ниеднога.
13. ихово е грло гроб отворен, езицима своим вараху, отров е аспидин
под уснама иховим.
14. Уста су им пуна клетве и горчине.
15. Ноге су им брзе да пролиевау крв.
16. Пустош и биеда е на путевима иховим;
17. И пута мирног не познаше.
18. Нема страха Божиега пред очима иховим.
(Зач. 84).
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима кои су у закону, да се
свака уста затворе, и сав свиет да буде крив Богу;
20. ер делима закона ни едно тиело нее се оправдати пред им; ер кроз
закон долази познае гриеха.
21. А сада се без закона авила правда Божиа, посведочена од Закона и
Пророка;
22. И то правда Божиа кроз веру у Исуса Христа за све и на све кои веруу,
ер нема разлике.
23. ер сви сагриешише и лишени су славе Божие,
24. А оправдавау се даром, благодау еговом, кроз искупее кое е у
Христу Исусу,
25. Коега одреди Бог да буде крву своом жртва помиреа кроз веру, да
покаже правду своу опроштеем преаших гриеха,
26. У дуготрпеу Божием, да се покаже правда егова у садаше вриеме,
да е Он праведан и да оправдава онога кои е од вере Исусове.
27. Где е, дакле, хвалисае? Искучено е. Каквим законом? Да ли законом
дела? Не, него законом вере.
(Зач. 85).
28. Мислимо, дакле, да е се човек оправдати вером без дела закона.
29. Или е Бог само удеаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца.
30. ер едан е Бог, кои е оправдати обрезае из вере и необрезае
вером.
31. Укидамо ли, дакле, закон вером? Никако! Него закон утвруемо.
4 Оправдае Авраама вером. Христос е оправдае наше.
1. Шта емо, дакле, реи за Авраама, оца нашега, да е постигао по тиелу?
2. ер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не пред Богом.
3. ер шта каже Писмо? И верова Авраам Богу и то му се урачуна у
праведност.
(Зач. 86).
4. А ономе кои ради, не рачуна се плата по милости него по дугу;
5. Ономе пак кои не ради, а веруе у Онога кои оправдава грешника,
рачуна се вера егова у праведност.
6. Као што и Давид говори да е блажен она човек коме Бог урачунава
праведност без дела:
7. Блажени су они коима се опростише безакоа и коима се покрише
гриеси.
8. Блажен е човек коме Господ не урачуна гриех.
9. Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезае или и на
необрезае? ер говоримо да се Аврааму урачуна вера у праведност.
10. Како му се, дакле, урачуна? Кад е био у обрезау или необрезау? Не у
обрезау, него у необрезау.
11. И прими знак обрезаа, печат праведности вере коу имаше у
необрезау, да би он био отац свиу кои веруу у необрезау, да се и има
урачуна у праведност;
12. И да би био отац обрезаа не само онима кои су од обрезаа, него и
онима кои ходе по стопама вере оца нашега Авраама коу имаше у
необрезау.
(Зач. 87).
13. ер обеае Аврааму или семену егову да он буде наседник свиета
не би законом него праведношу вере.
14. ер ако су наседници они кои су од закона, узалудна е вера и пропаде
обеае.
15. ер закон ствара гев; а где нема закона нема ни приеступа.
16. Зато е од вере, да буде по благодати, да обеае буде сигурно свему
потомству, не само ономе кое е од закона, него кое е од вере Авраама,
кои е отац свима нама.
17. Као што е написано: ер сам те поставио за оца многим народима пред
Богом коме поверова, кои оживуе мртве и зове непостоее као постоее.
18. Кад ние било никакве наде он с надом поверова да е бити отац многим
народима, као што е речено: Тако е бити твое потомство.
19. И не ослабивши вером не помисли на свое ве умртвено тиело, а
беше му негде око сто година, ни на умртвеност Сарине материце.
20. И у обеае Божие не посума с невероваем, него оача у вери и
даде славу Богу,
21. И беше потпуно уверен да оно што Бог обеа кадар е и учинити.
22. Зато му се и урачуна у праведност.
23. А не би писано само за ега да му е урачунато,
24. Него и за нас коима е се урачунати, кои веруемо у Онога кои васкрсе
Исуса Христа Господа нашега из мртвих,
25. Кои би предан за гриехе наше и устаде за оправдае наше.
5 Христос умрие за наше оправдае и помирее са Богом. Гриех и смрт
дошли су кроз Адама, праведност и живот кроз Христа.
(Зач. 88).
1. Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса
Христа, 2. Кроз коега и приступисмо вером у ову благодат у коо стоимо, и
хвалимо се надаем славе Божие.
3. И не само то, него се и хвалимо у невоама, знауи да невоа гради
трпее,
4. А трпее искуство, а искуство наду;
5. А нада не постиуе, ер се убав Божиа излила у срца наша Духом
Светим кои е дат нама.
6. ер Христос, ош док бесмо немони, умрие у одреено вриеме за
безбожнике.
7. ер едва е ко умриети за праведника; а за доброга можда би се ко и
усудио да умре.
8. Али Бог показуе своу убав према нама, ер ош док биасмо грешници,
Христос умрие за нас.
9. Много емо, дакле, прие бити кроз ега спасени од гева сада када смо
оправдани крву еговом.
(Зач. 89).
10. ер када смо се као неприатеи помирили са Богом кроз смрт Сина
егова, много емо се прие, ве помирени, спасти животом еговим.
11. А не само то, него се и хвалимо Богом кроз Господа нашега Исуса Христа,
кроз коега сада примисмо помирее.
12. Зато као што кроз едпога човека уе у свиет гриех, и кроз гриех смрт,
и тако смрт уе у све уде, пошто сви сагриешише.
13. ер гриех беше на свиету до закона, али се гриех не рачуна када нема
закона.
14. Али смрт царова од Адама до Мосеа и над онима кои не сагриешише
сличним приеступом као Адам, кои е слика Онога кои е дои.
15. Али благодатни дар ние тако као приеступ, ер ако приеступом еднога
помриеше многи, много се више благодат Божиа и дар у благодати еднога
човека Исуса Христа изобилно изли на многе.
16. И не би са даром онако као што би са приеступом кроз еднога: ер суд
због еднога би осуда, а благодатни дар би оправдае од многих приеступа.
(Зач. 90).
17. ер ако се приеступом еднога зацари смрт кроз еднога, тим прие е они
кои примау изобие благодати и дар праведности у животу царовати кроз
еднога Исуса Христа.
18. Тако, дакле, као што едним приеступом дое осуда на све уде, тако и
едним оправдаем дое на све уде оправдае живота.
19. ер као што кроз непослушност еднога човека посташе многи грешни.
тако е и кроз послушност еднога постати многи праведни.
20. А закон уз то дое да се умножи приеступ; а где се умножи гриех онде
се ош вема умножи благодат,
21. Да би, као што царова гриех у смрти, тако и благодат царовала
праведношу за живот вечни кроз Исуса Христа, Господа нашега.
6 Крштее као погребее у смрт Христову и саваскрсавае са им у нови
живот.
1. Шта емо, дакле, реи? Хоемо ли остати у гриеху да се благодат умножи?
Никако!
2. Ми кои умриесмо гриеху, како емо ош живети у ему?
3. Или зар не знате да сви кои се крстимо у Христа Исуса, у смрт егову се
крстисмо?
(Зач. 91).
4. Тако се с им погребосмо кроз крштее у смрт, да би, као што Христос
устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу.
5. ер ако постадосмо седиени са обликом смрти егове, онда емо и са
васкрсеем,
6. Знауи ово, да се стари наш човек разапе са име. да би се уништило
тиело греховно, да више не робуемо гриеху.
7. ер ко умрие ослободи се од гриеха.
8. Ако ли умриесмо са Христом, веруемо да емо и живети са име,
9. Знауи да Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада
име.
10. ер што е умро, гриеху е умро едном за свагда; а што живи, Богу живи.
(Зач. 92).
11. Тако и ви сматрате себе да сте мртви гриеху, а живи Богу у Христу
Исусу, Господу нашем.
12. Да не царуе, дакле, гриех у вашему смртном тиелу, да га слушате у
похотама еговим;
13. Нити даите удове свое гриеху за оруже неправде; него предате себе
Богу, као оживени из мртвих, и удове свое Богу за оруже правде.
14. ер гриех нее вама овладати, пошто нисте под законом него под
благодау.
15. Шта дакле? Хоемо ли гриешити кад нисмо под законом него под
благодау? Никако!
16. Не знате ли да коме даете себе за слуге у послушност, слуге сте онога
кога слушате: или гриеха за смрт, или послушности за праведност.
17. Али Богу хвала што биасте слуге гриеху па послушасте од срца правило
науке коо се предадосте;
(Зач. 93).
18. Ослободивши се пак гриеха, постадосте слуге праведности.
19. Као човек говорим због немои вашега тиела. ер као што давасте уде
свое да робуу нечистоти и безакоу за безакое, тако сада дате уде свое
да служе правди за освеее.
20. ер када биасте робови гриеха, слободни биасте од праведности.
21. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? ер е
кра онога смрт.
22. А сад, ослободивши се од гриеха и поставши слуге Божие, имате плод
сво на освеее, а кра живот вечни.
23. ер е плата за гриех смрт, а дар Божии е живот вечни у Христу Исусу,
Господу нашем.
7 Ослобоее од Закона и служее Христу. Борба измеу закона и гриеха
у старом човеку.
(Зач. 94).
1. Или не знате, брао, ер говорим онима кои знау закон, да закон влада
над човеком само докле он живи?
2. ер е удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре,
разриеши се од закона мужевева.
3. Зато, дакле, док о е муж жив бие преубница ако пое за другога
мужа; ако ли о умре муж, слободна е од закона, да не буде преубница ако
пое за другога мужа.
4. Тако, брао моа, и ви умриесте закону тиелом Христовим, да припаднете
другоме, Ономе кои устаде из мртвих, да плод донесемо Богу.
5. ер кад биасмо у тиелу, страсти греховне кроз закон дествоваху у
нашим удима да се смрти плод доноси.
6. А сад се ослободисмо од закона умриевши ономе што нас држаше, да
служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову.
7. Шта емо, дакле, реи? Да е закон гриех? Никако! Него а гриеха не
познах осим кроз закон; ер ни за жеу не бих знао да закон не каза: Не
пожели!
8. А гриех узевши повод кроз заповиест изазва у мени сваку жеу; ер е
гриех без закона мртав.
9. А а живах некад без закона; а када дое заповиест, гриех оживе,
10. А а умриех, и нае се да ми заповиест дата за живот би на смрт.
11. ер гриех узевши повод кроз заповиест превари ме и уби ме оме.
12. Тако, дакле, закон е свет, и заповиест е света и праведна и добра.
13. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него гриех, да се покаже као
гриех, причини ми смрт кроз добро, да буде гриех до краности грешан кроз
заповиест.
(Зач. 95).
14. ер знамо да е закон духован, а а сам телесан, продан у ропство
гриеху.
15. ер не знам шта чиним, ер не чиним оно што хоу, него што мрзим то
чиним.
16. Ако ли чиним оно што неу, признаем да е закон добар.
17. Тада то не чиним више а, него гриех кои живи у мени.
18. ер знам да добро не живи у мени, то ест, у тиелу моему; ер хтети
имам у себи, али учинити добро не налазим.
19. ер добро, што хоу, не чиним, него зло, што неу, оно чиним.
20. А кад чиним оно што неу, ве не чиним то а, него гриех кои живи у
мени.
21. Налазим, дакле, закон: када хоу добро да чиним, зло ми е присутно.
22. ер се радуем закону Божиему по унутарем човеку;
23. Али видим други закон у удима своим кои се бори против закона ума
моега, и поробава ме законом гриеха кои е у удима моим.
24. а адни човек! Ко е ме избавити од тиела смрти ове?
25. Благодарим Богу кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако, дакле, а сам
умом служим закону Божиему, а тиелом закону гриеха.
8 Верууи, ослобоени у Христу од закона гриеха, живе Духом Светим као
синови Божии. Састрадавае све твари. убав Божиа у Христу.
1. Никакве, дакле, сад осуде нема онима кои у Христу Исусу не живе по
тиелу него по Духу.
(Зач. 96).
2. ер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона гриеха и
смрти.
3. ер што закону беше немогуе, пошто беше ослабен тиелом, Бог
пославши Сина свога у обличу тиела греховнога и због гриеха, осуди
гриех у тиелу,
4. Да се правда закона испуни у нама кои не живимо по тиелу него по Духу.
5. ер кои су по тиелу телесно мисле, а кои су по Духу духовно.
6. ер е телесно мудровае смрт, а духовно мудровае живот и мир.
7. ер е телесно мудровае неприатество Богу, пошто се не покорава
закону Божием, нити пак може.
8. А кои су по тиелу не могу угодити Богу.
9. А ви нисте по тиелу него по Духу, пошто Дух Божии живи у вама. Ако пак
неко нема Духа Христова, он ние егов.
10. А ако е Христос у вама, онда е тиело мртво за гриех, а Дух е живот за
праведност.
11. Ако ли живи у вама Дух Онога кои е васкрсао Исуса из мртвих, Она кри
е подигао Христа из мртвих оживее и ваша смртна телеса Духом своим
кои живи у вама.
12. Тако, дакле, брао, нисмо дужни тиелу да по тиелу живимо;
13. ер ако живите по тиелу, помриеете; ако ли Духом дела телесна
умртвуете, живеете.
(Зач. 97).
14. ер кое води Дух Божии они су синови Божии.
15. ер не примисте духа ропства, да се опет боите; него примисте Духа
усиновеа, коим вичемо: Ава, Оче!
16. Ова Дух сведочи нашему духу да смо деца Божиа.
17. А кад смо деца, и наседници смо: наседници, дакле, Божии а
сунаседници Христови; пошто с им страдамо да се с им и прославимо.
18. ер мислим да страдаа садашега времена нису ништа према слави коа
е нам се открити.
19. ер жарким ишчекиваем творевина очекуе да се аве синови Божии.
20. ер се твар покори таштини, не од свое вое, него због онога кои е
покори, са надом
21. Да е се и сама твар ослободити од робоваа пропадивости на слободу
славе деце Божие.
(Зач. 98).
22. ер знамо да сва твар заедно уздише и тугуе до сада.
23. А не само она, него и ми кои прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи
уздишемо чекауи усиновее, избавее тиела нашега.
24. ер се надом спасосмо. А нада коа се види ние нада. ер кад ко види
нешто, како и да се нада?
25. Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо са стрпеем.
26. А такое нам и Дух помаже у нашим немоима: ер не знамо шта емо се
молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисаима неизрецивим.
27. А Она што испитуе срца, зна шта е жеа Духа, ер по вои Божио
посредуе за свете.
(Зач. 99).
28. А знамо да онима кои убе Бога све помаже на добро, има кои су
позвани по намери;
29. ер кое унаприед позна, унаприед и одреди, да буду саобразни лику
Сина егова, да он буде Првороени меу многом браом.
30. А кое унаприед одреди, оне и призва; а кое призва оне и оправда; а
кое оправда оне и прослави.
31. Шта емо, дакле, реи на ово? Ако е Бог с нама, ко е против нас?
32. Он кои свога Сина не поштеде, него га предаде за све нас, како да нам с
име и све не даруе?
33. Ко е оптужити изабране Божие? Бог е она кои оправдава.
34. Ко е осудити? Христос е она кои умрие, па ош и васкрсе, кои е и с
десне стране Богу, кои и посредуе за нас.
35. Ко е нас раставити од убави Христове? Жалост или тескоба, или
гоее, или глад, или голотиа, или опасност, или мач?
36. Као што е написано: Ради тебе нас убиау ваздан, сматрау нас овцама
за клае.
37. Али у свему овоме побеуемо кроз Онога кои нас е заволио.
38. ер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анели, ни поглаварства, ни
силе, ни садашост, ни будуност,
39. Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар нее мои одвоити од
убави Божие, коа е у Христу Исусу Господу нашем.
9 Ко су прави Израици; призив незнабожаца у народ Божии по милости
Божио.
(Зач. 100).
1. Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи савест моа Духом
Светим,
2. Да ми е врло жао и срце ме мое боли без престанка;
3. ер бих желео да а сам будем одлучен од Христа за брау своу, сроднике
мое по тиелу,
4. Кои су Израици, чие е усиновее и слава и завети и закон и
богослужее и обеаа,
5. Чии су и оци, и од коих е Христос по тиелу, кои е над свима Бог
благословени у виекове. Амин.
(Зач. 101).
6. Али не као да е пропала риеч Божиа. ер нису сви Израици кои су од
Израиа;
7. Нити су сви деца кои су од семена Авраамовог, него: У Исаку е ти се
назвати семе.
8. То ест, нису оно деца Божиа што су по тиелу деца, него се деца
обеаа рачунау у семе.
9. ер е ово риеч обеаа: У ово вриеме дои у и у Саре е бити син.
10. А не само она, него и Ревека коа заче од еднога, од Исака оца нашега.
11. ер док ош деца не биаху роена, ни учинила добра ни зла, да остане
онако како е Бог по избору одредио,
12. Не због дела, него због Онога кои призива, рече о се: Веи е служити
маему.
13. Као што е написано: акова завоех, а Исава омрзох.
14. Шта емо, дакле, реи? Зар има неправде код Бога? Никако!
15. ер Мосеу вели: Помиловау кога помилуем, и сажалиу се на кога се
сажалим.
16. Тако, дакле, ние ни до онога кои хое, ни до онога кои трчи, него до
Бога кои милуе.
17. ер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу
своу, и да се разгласи име мое по сво земи.
(Зач. 102).
18. Тако, дакле, кога хое помилуе, а кога хое отврдоглави.
19. Реи еш ми: Зашто онда укорава? ер ко се супротставио вои егово?
20. А ко си ти, о човече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори
мастору своме: зашто си ме тако начинио?
21. Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини едан
суд за част, а други за срам?
22. А шта ако Бог, хотеи да покаже гев сво и да обави мо своу, поднесе
са великим стрпеем сасуде гева, кои су спремени за пропаст,
23. Да би обавио богатство славе свое на сасудима милости, кое приправи
за славу,
24. Нас кое и призва, не само од удеаца него и од незнабожаца.
25. Као што и говори код Осие: Назвау народом своим народ кои ние мо,
и немилу милом;
26. И бие да на месту где им е било речено: Ви нисте мо народ, тамо е
се назвати синови Бога живога.
27. А Исаиа виче за Израи: Ако буде бро синова Израиевих као пиесак
морски, остатак е се спасти.
28. ер е извршити брзо риеч своу по правди, извршие Господ брзо риеч
своу на земи.
29. И као што прорече Исаиа: Да нам Господ Саваот ние оставио семе,
постали бисмо као Содом и слични Гомору.
30. Шта емо, дакле, реи? Да незнабошци кои не тражише праведност
постигоше праведност, али праведност од вере;
31. А Израи тражеи закон праведности не постиже закона праведности.
32. Зашто? Зато што не тражаше од вере, него од Дела закона. ер се
спотакоше о Камен спотицаа
33. Као што е написано: Ево ставам у Сиону Камен спотицаа и Стиену
саблазни; и сваки кои у ега веруе нее се постидети.
10 Оправдава правда Божиа вером у Христа, а не старозаветна
правда Израиа.
(Зач. 103).
1. Брао, жеа е срца мога и молитва Богу за Израи да се спасе.
2. ер им сведочим да имау ревност за Бога, али не по разуму.
3. ер не познауи правде Божие и настоеи да своу правду утврде, не
покорише се правди Божио.
4. ер е Христос завршетак акона за оправдае сваком кои веруе.
5. ер Мосе пише за праведност коа е од закона: Човек кои то чини
живее у томе.
6. А праведност коа е од вере овако говори: Да не речеш у срцу своме: Ко
е се попети на небо? то ест да сведе Христа;
7. Или: Ко е сии у бездан? то ест, да изведе Христа из мртвих.
8. Али шта говори (Писмо)? Близу ти е риеч у устима твоима и у срцу твоме,
то ест риеч вере коу проповиедамо.
9. ер ако исповиедаш устима своим да е Исус Господ, и веруеш у срцу
своему да га Бог подиже из мртвих, биеш спасен.
10. ер се срцем веруе за праведност, а устима се исповиеда за спасее.
(Зач. 104).
11. ер Писмо говори: Сваки кои веруе у ега нее се постидети.
12. ер нема разлике измеу удеца и елина; ер е исти Господ свиу, богат
за све кои га призивау.
13. ер сваки кои призове Име Господе бие спасен.
14. Како е, дакле, призвати Онога у кога не повероваше? Како ли е
поверовати у Онога за кога не чуше? А како е чути без проповедника?
15. А како е проповиедати ако не буду послани? Као што е написано: Како
су красне ноге оних кои благовиесте мир, кои благовиесте добро!
16. Али сви не послушаше еванее; ер Исаиа говори: Господе, ко верова
проповиеди нашо?
17. И тако вера бива од проповиеди, а проповиед од риечи Божие.
18. Али велим: Зар не чуше? Свакако: По сво земи отиде глас ихов, и до
краева васеене риечи ихове.
19. Него велим: Зар не разуме Израи? Први Мосе говори: а у вас на
суревивост покренути кроз оне кои нису народ, неразумним народом
расрдиу вас.
20. А Исаиа говори смело: Наоше ме кои ме не траже, авих се онима кои
не питау за мене.
21. А Израиу говори: Ваздан пружах руке свое према народу непослушном
и бунтовном.
11 Бог ние одбацио сво народ. Премудри су путеви Божии.
1. И кажем, дакле: Зар Бог одбаци народ сво? Никако! ер сам и а
Израиац, од семена Авраамова, од племена Вениаминова.
(Зач. 105).
2. Не одбаци Бог народ сво. кои унаприед позна. Или не знате шта говори
Писмо за Илиу како се тужи Богу на Израиа говореи:
3. Господе, пророке твое побише и жртвенике твое раскопаше, и а остадох
едини и траже живот мо.
4. А шта му вели Божии одговор? Оставих себи седам хиада уди, кои не
приклонише коена пред Ваалом.
5. Тако, дакле, и у садаше вриеме постои едан остатак по избору
благодати.
6. Ако ли е по благодати, онда ние од дела, ер благодат ве не би била
благодат; ако ли е од дела, више ние благодат, ер дело ве не би било
дело.
7. Шта. дакле? Оно што Израи тражи не постиже, а изабрани постигоше;
остали пак окореше,
8. Као што е написано: Даде им Бог дух неосетивости, очи да не виде и
уши да не чуу до дана данашега.
9. И Давид говори: Нека им буде трпеза ихова замка и клопка и саблазан и
одмазда;
10. Нека потамне очи ихове да не виде, и леа ихова заувиек сави!
11. Говорим, дакле: Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него е ихов пад
спасее незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност.
12. А ако е пад ихов богатство свиету и пораз ихов богатство
незнабошцима, колико ли е више пуноа ихова?
(Зач. 106).
13. ер говорим вама незнабошцима; пошто сам а апостол незнабожаца,
хвалим служее свое,
14. Не бих ли како подстакао на ревност сво род и спасао неке од их.
15. ер ако е одбацивае ихово помирее свиету, шта би било примае
ако не оживее из мртвих?
16. Ако е квасац свет, то е и тиесто; и ако е кориен свет, то су и гране.
17. Ако ли се неке гране одломише. и ти, кои си дива маслина, прициепио
си се на их и постао заедничар кориена и сокова маслинових.
18. Не преузноси се над гранама; ако се пак узносиш. не носиш ти кориен
него кориен тебе.
19. Реи еш, дакле: Одломише се гране, да се а прициепим.
20. Добро! Невероваем се одломише, а ти вером стоиш. Не поноси се,
него се бо.
21. ер кад Бог природне гране не поштеде, нее можда ни тебе поштедети.
22. Види,дакле, доброту и строгост Божиу: на онима што отпадоше строгост,
а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе еш и ти бити одсечен.
23. А и они, ако не остану у неверовау, бие прициепени, ер е Бог
моан да их опет прициепи.
24. ер кад си ти одсечен од маслине, по природи диве, и прициепио се,
не по природи, на питому маслину, колико е се прие, ови кои су по
природи, прициепити на своу маслину?
(Зач. 107).
25. ер неу, брао, да ви не знате ову тану, да не мудруете сами по себи:
дио Израиа отврдну, док не уе пун бро незнабожаца.
26. И тако е се спасти сав Израи, као што е написано: Дои е од Сиона
Избавите и одвратие безбожност од акова.
27. И ово им е завет од мене, када скинем гриехе ихове.
28. По еванеу, дакле, неприатеи су вас ради; а по избору, мили су
отаца ради.
29. ер Бог се нее раскаати за свое дарове и призвае.
30. ер као што и ви некад не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани због
ихове непокорности,
31. Тако се и они сада не покорише ради вашега помиловаа да би и они
били помиловани;
32. ер Бог затвори све у непокорност, да све помилуе.
33. О дубино богатства и премудрости и разума Божиега! Како су неиспитиви
судови егови и неистраживи путеви егови!
34. ер ко познаде ум Господи? Или ко му би саветник?
35. Или ко ему претходно даде, да му буде враено?
36. ер е од ега и кроз ега и ради ега све. ему слава у виекове. Амин.
12 Живот хришана у Цркви као Тиелу Христовом.
(Зач. 108).
1. Молим вас, дакле, брао, ради милости Божие, да дате телеса своа у
жртву живу, свету, угодну Богу, као свое духовно богослужее.
2. И не саображавате се овоме виеку, него се преображавате обновеем
ума свога, да искуством познате шта е добра и угодна и савршена воа
Божиа.
3. ер кроз благодат коа ми е дата, говорим свакоме кои е меу вама: да не
мисли о себи више него што ваа мислити, него да мисли смиреноумно, сваки
по мери вере како му е Бог удиелио.
(Зач. 109).
4. ер као што у едном тиелу имамо многе уде, а сви уди немау исти посао,
5. Тако смо многи едно тиело у Христу, а поединачно уди смо едни
другима.
(Зач. 110).
6. Имамо пак различите дарове по благодати коа нам е дата: ако е
пророштво, нека е по мери вере;
7. Ако е служба, нека е у служеу; учитество, нека е у учеу;
8. Ако е тешите, нека теши; кои дае, нека дае искрено; кои управа,
нека е ревностан; кои чини милостиу, нека чини радосно.
9. убав да не буде лицемерна. Мрзеи зло држите се добра.
10. У братоубу будите едни према другима ежни; чашу чините едни
друге веим од себе.
11. У ревности не будите лиени: будите духом ватрени; Господу служите.
12. Будите у нади радосни У невои трпеиви, у молитви постоани.
13. Помажите светима у потребама; будите гостоубиви.
14. Благосиате оне кои вас гоне, благосиате а не куните.
15. Радуте се са радоснима, и плачите са онима кои плачу.
16. Будите едне мисли меу собом. Немоте гордо мислити, него се дружите
са смиренима. Не сматрате сами себе мудрим.
17. Никоме не узвраате зло за зло; настоте добро чинити пред свима
удима.
18. Ако е могуе, колико до вас стои, имате мир са свима удима.
19. Не чините освету за себе, убени, него подате место геву (Божием),
ер е написано: Моа е освета а у вратити, говори Господ.
20. Ако е, дакле, гладан неприате тво, нахрани га; ако е жедан, напо га;
ер то чинеи згрнуеш живо угеве на главу егову.
21. Не да да те зло победи, него побиеди зло добрим.
13 О покоравау властима. убав е пуноа закона. Облачее у Христа.
(Зач.111).
1. Свака душа да се покорава властима кое владау, ер нема власти да ние
од Бога, а власти што постое од Бога су установене.
2. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божио а кои се противе
примие осуду на себе.
3. ер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоеш ли пак да се
не боиш власти? Чини добро и имаеш похвалу од е,
4. ер е слуга Божии теби за добро. Ако ли зло чиниш бо се, ер не носи
мача узалуд, ер е Божии слуга осветник, да излие гев на онога кои зло
чини.
5. Зато е потребно покоравати се не само због гева, него и због савести
6. ер због тога и порезе плаате, ер су службеници божии кои се тиме
стално баве.
7. Подате, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу порезу, коме
царину царину, коме страх страх, коме част част.
8. Не будите никоме ништа дужни осим да убите едан другога; ер кои
уби другога испунио е закон.
9. ер оно: Не чини преубу, не уби, не укради, не сведочи лажно, не
пожели, и било коа друга заповиест, испуава се у ово риечи: уби
ближега своега као себе самога.
10. убав не чини зла ближему; убав е, дакле, пуноа закона.
(Зач. 112).
11. И ово тим прие што знате вриеме, да е ве час да устанемо од сна, ер
нам е сада спасее ближе него кад поверовасмо.
12. Но поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо
се у оруже светлости.
13. Да ходимо поштено као по дану: не у пировау и пианству, не у
разврату и бестидности, не у сваи и зависти.
14. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старае за тиело не
претварате у похоте.
14 Треба сносити слабе и не саблажавати брау. Царство Божие е у Духу
Светом. Славослов Богу.
1. А слабога у вери примате, без расправаа о мишеима.
2. ер едан веруе да смие све ести, а кои е слаб еде зее.
3. Кои еде нека не презире онога кои не еде; и кои не еде нека не
осууе онога кои еде, ер га Бог прими.
4. Ко си ти што осууеш туега слугу? Своему господару он стои или пада.
Али е стаати, ер е Бог моан да га усправи.
5. Тако едан разликуе дан од дана, а други држи све дане да су еднаки.
Сваки нека е осведочен у уму своме.
(Зач. 113).
6. Кои разликуе дане. Господу разликуе, а кои не разликуе дане, Господу
не разликуе. Кои еде Господу еде, ер благодари Богу; и кои не еде,
Господу не еде и благодари Богу.
7. ер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи:
8. ер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо.
Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господи смо.
(Зач. 114).
9. ер зато Христос и умрие и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и
живима.
10. А ти. зашто осууеш брата свога? Или ти, зашто ниподаштаваш брата
свога? ер емо сви предстати суду Христовом.
11. ер е писано: Жив сам а, говори Господ, поклоние ми се свако коено,
и сваки език исповиедие Бога.
12. Дакле, сваки е од нас дати Богу одговор за себе.
13. Зато да не осууемо више едан другога, него се више о томе старате да
не поставате брату спотицае или саблазан.
14. Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа ние нечисто по себи, осим
кад ко мисли да е што нечисто, ономе е нечисто.
15. Ако ли се брат тво због ела жалости, ве не поступаш по убави; не
губи елом своим онога за кога Христос умрие.
16. Нека се, дакле, не хули на вашс добро.
17. ер Царство Божие ние ело ни пие, него праведност и мир и радост у
Духу Светоме.
18. ер кои овим служи Христу, угодан е Богу и удима вриедан.
(Зач. 115).
19. Старамо се, дакле, за оно што доприноси миру, и узаамном напретку.
20. Не руши дело Божие због ела, ер е све чисто; него е зло за човека
кои еде са спотицаем.
21. Добро е не ести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат тво
спотиче или саблажава или слаби.
22. Ти имаш веру? Има е сам за себе пред Богом. Блажен е она ко не
осууе себе за оно што нае за добро.
23. А кои сума осуен е ако еде, ер не чини по вери: а све што ние од
вере гриех е.
24. А Ономе кои вас може утврдити по еванеу моему и проповиеди
Исуса Христа, по откривеу тане о коо се утало од вечних времена,
25. А сад обавене и кроз списе пророчке, по заповиести вечнога Бога,
обзнаене свима незнабошцима за послушност вери,
26. единоме премудроме Богу, кроз Исуса Христа, ему слава у векове.
Амин.
15 Не угаати себи него ближима и живети у слози. еванее Божие
преко апостола Павла.
(Зач. 116).
1. Дужни смо пак ми аки слабости слабих носити, и не себи угаати.
2. Сваки од нас нека угаа ближему на добро ради напретка.
3. ер и Христос не угоди себи, него као што е писано: Ружеа оних кои
руже тебе падоше на мене.
4. ер што се рание написа за нашу се поуку написа, да кроз трпее и
утехом Писма имамо наду.
5. А Бог трпеа и утехе нека вам да исто да мислите меу собом по Христу
Исусу,
6. Да би еднодушно, едним устима славили Бога и Оца Господа нашега
Исуса Христа.
(Зач. 117).
7. Зато примате едан другога. као што е и Христос примио вас на славу
Божиу.
8. Али кажем, да е Исус Христос био слуга обрезаа истине ради Божие, да
утврди обеаа оцима.
9. А незнабошци да прославе Бога због милости. као што е написано: Зато у
те признати меу незнабошцима, Господе, и певау имену твоему.
10. И опет говори: Веселите се незнабошци, с народом еговим.
11. И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите га сви народи.
12. И опет Исаиа говори: Бие кориен есеев, и кои устаде да влада над
незнабошцима, у ега е се уздати незнабошци.
13. А Бог наде да вас испуни сваком радошу и миром у вери, да изобилуете
у нади силом Духа Светога.
14. А а сам, брао моа, и см уверен у вас, да сте и сами пуни доброте,
испуени сваког знаа, да можете и едни друге поучавати.
15. А писах вам,брао, мало смелие, као напомиуи вам по благодати коа
ми е дата од Бога,
16. Да будем служите Исуса Христа меу незнабошцима свештенослужеи
еванеу Божиему, да принос незнабожаца буде благоугодан, освеен
Духом Светим.
(Зач. 118).
17. Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што е по Богу;
18. ер се неу усудити да говорим нешто што Христос ние учинио кроза ме
риечу и делом за послушност незнабожаца,
19. У сили знакова и чудеса, у сили Духа Божиега; тако да сам од
ерусалима и наоколо све до Илирика испунио еванеем Христовим;
20. И тако се старах да ширим еванее, не тамо где име Христово беше
познато, да не зидам на туем темеу;
21. Него као што е писано: Коима се не ави за ега, видее: и кои ниесу
чули, разумее.
22. Зато и много пута биах сприечен да доем к вама;
23. А сад више немауи места у овим краевима, а имауи жеу од много
година да доем к вама,
24. Кад поем у Шпаниу, дои у вам: ер се надам да у вас у пролазу
видети, и ви ете ме отпратити онамо кад се наприе бар донекле наситим
вас.
25. А сад идем у ерусалим служеи светима.
26. ер Македониа и Ахаа добровоно одлучише да скупе неки заеднички
прилог за сиромахе меу светима у ерусалиму.
27. Добровоно одлучише, али и дужни су им; ер кад незнабошци
постадоше учесници у иховим духовним добрима. дужни су и они има у
телесним потребама послужити.
28. Кад ово, дакле, свршим, и ова им плод предам, пои у у Шпаниу преко
вас.
29. А знам да кад доем к вама, дои у у пунои благослова еванеа
Христова.
(Зач. 119).
30. Али вас молим, брао, ради Господа нашег Исуса Христа, и ради убави
Духа, да ми будете саборци молитвама Богу за мене;
31. Да се избавим од непокорних у удеи, и да служее мое за ерусалим
буде по вои светима;
32. Да с радошу доем к вама, по вои Божио, и да се успокоим с вама.
33. А Бог мира нека е са свима вама. Амин.
16 Препорука Фиве и поздрави у Рим из Коринта.
(Зач. 120).
1. Препоручуем вам пак Фиву сестру нашу, коа е служитеица цркве у
Кенхреи,
2. Да е примите у Господу као што приличи светима. и да о будете у помои
у свако ствари коу од вас затреба; ер е и она многима помогла, и мени
самоме.
3. Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике мое у Христу Исусу,
4. Кои за мо живот свое вратове положише, коима не захвауем само а,
него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и домау цркву ихову.
5. Поздравите милог ми Епенета, кои е првенац Ахае у Христу.
6. Поздравите Мариу, коа се много трудила за нас.
7. Поздравите Андроника и униу, сроднике мое, и са-патнике мое у
сужаству, кои су знаменити меу апостолима, кои и прие мене
повероваше у Христа.
8. Поздравите Амплиа, убеног ми у Господу.
9. Поздравите Урбана, сарадника нашега у Христу, и мога милога Стахиа.
10. Поздравите Апелиа, прекаеног у Христу. Поздравите Аристовулове.
11. Поздравите Иродиона, сродника моега. Поздравите Наркисове, кои су у
Господу.
12. Поздравите Трифену и Трифосу, кое се труде у Господу. Поздравите
драгу Персиду. коа се много трудила у Господу.
13. Поздравите Руфа изабраног у Господу, и матер егову и моу.
14. Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермиа, и брау коа су с
има.
15. Поздравите Филолога и улиу, Ниреа и сестру егову, и Олимпа, и све
свете кои су с има.
16. Поздравите едан другога целивом светим. Поздравау вас Цркве
Христове.
(Зач. 121).
17. Молим вас пак, брао, да пазите на оне кои чине раздоре и саблазни
против науке коу ви научисте, и клоните их се;
18. ер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него своему трбуху, и
благим и ласкавим риечима варау срца незлобивих.
19. А ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радуем због вас: али хоу
да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло.
20. А Бог мира брзо е сатриети сатану под ноге ваше. Благодат Господа
нашега Исуса Христа с вама.
21. Поздравау вас Тимоте, сарадник мо, и Лукие и асон и Сосипатар,
сродници мои.
22. Поздравам вас у Господу и а Тертие, кои написах ову посланицу.
23. Поздрава вас Га, домаин мо и циеле Цркве. Поздрава вае Ераст,
благаник градски, и брат Кварт.
24. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНАНИМА
1 Поздрав. Благодарност Богу за благодат и заедницу у Христу. О диобама у
Коринту. Риеч о крсту: лудост или сила? Христос Божиа сила и премудрост.
(Зач. 122).
1. Павле, воом Божиом позвани апостол Исуса Христа, и брат Состен,
2. Цркви Божио коа е у Коринту, освеенима у Христу Исусу, позванима
светима, са свима кои на сваком месту призивау име Господа нашега Исуса
Христа, иховога и нашега:
(Зач. 123).
3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
4. Благодарим непрестано Богу моему за вас, на благодати Божио коа вам
е дата у Христу Исусу,
5. Што се у свему обогатисте у ему, у свако риечи и сваком знау,
6. Као што се сведочанство Христово утврди у вама;
7. Тако да не оскудиевате ни у едном благодатном дару, ви кои чекате
откривее Господа нашега Исуса Христа,
8. Кои е вас и утврдити до краа да будете беспрекорни на дан Господа
нашега Исуса Христа.
9. Веран е Бог кои вас позва у заедницу Сина своега Исуса Христа,
Господа нашега.
(Зач. 124).
10. Молим вас пак, брао, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто
говорите, и да не буду меу вама раздори, него да будете утврени у истом
разуму и исто мисли.
11. ер сам чуо за вас, брао моа, од Хлоиних, да су меу вама свае.
12. А ово кажем зато што сваки од вас говори: а сам Павлов, а а Аполов, а
а Кифин, а а Христов.
13. Зар се Христос раздиели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име
Павлово крстисте?
14. Благодарим Богу што не крстих ни еднога од вас осим Криспа и Гаа,
15. Да не би ко рекао да у име свое крстих.
16. А крстих и дом Стефанинов; дае не знам да ли неког другог крстих.
17. ер ме Христос не посла да крштавам, него да проповиедам еванее,
не мудрим риечима, да се не обеснажи крст Христов.
(Зач. 125).
18. ер е риеч о крсту лудост онима кои гину, а сила Божиа нама кои се
спасавамо.
19. ер е написано: Погубиу мудрост мудрих, и разум разумних одбациу.
20. Где е мудрац? Где кижевник? Где препирач овога виека? Зар не
претвори Бог мудрост овога свиета у лудост?
21. Пошто, дакле, у премудрости Божио свиет мудрошу не позна Бога,
изволи се Богу да лудошу проповиеди спасе оне кои веруу.
22. ер и удеци ишту знаке, и елини траже мудрост.
23. А ми проповиедамо Христа распетога, удецима саблазан, а елинима
лудост;
24. Онима пак позванима, и удецима и елинима, Христа, Божиу силу и
Божиу премудрост.
25. ер е лудост Божиа мудриа од уди, и слабост е Божиа ача од уди.
26. ер гледате, брао, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тиелу,
ни много моних, ни много племенита рода;
27. Него што е лудо пред свиетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што
е слабо пред свиетом оно изабра Бог да посрами аке;
28. И што е неплеменито пред свиетом и понижено изабра Бог, и оно што е
ништавно, да уништи оно што есте,
29. Да се не похвали ни едно тиело пред Богом.
30. Из ега сте и ви у Христу Исусу, кои нам постаде премудрост од Бога и
праведност и освеее и избавее.
31. Да буде као што е написано: Ко се хвали нека се Господом хвали.
2 Апостол проповиеда Христа распетога. Телесни човек и човек у Духу
Светом.
1. И а дошавши к вама, брао, не доох с високом риечи или мудрошу да
вам авим сведочанство Божие.
2. ер расудих да не знам меу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
3. И а биах меу вама у слабости и у страху и у великом трепету,
4. И риеч моа и проповиед моа не би у убедивим риечима удске
мудрости, него у показивау Духа и силе.
5. Да вера ваша не буде у мудрости удско него у сили Божио.
(Зач. 126).
6. А мудрост говоримо меу савршенима, али не мудрост овога виека, ни
кнезова овога виека кои су пролазни;
7. Него говоримо премудрост Божиу у тани сакривену, коу предодреди Бог
прие виекова за славу нашу,
8. Коу ни едан од кнезова овога виека ние познао; ер да су е познали не
би Господа славе разапели.
(Зач. 127).
9. Него као што е написано: Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку
не дое, оно припреми Бог онима кои га убе.
10. А нама Бог откри Духом своим; ер Дух све испитуе, и дубине Божие.
11. ер ко од уди зна шта е у човеку осим духа човекова кои е у ему?
Тако и шта е у Богу нико не зна осим Духа Божиега.
12. А ми не примисмо духа овога свиета, него Духа кои е од Бога, да знамо
што нам е даровано од Бога;
13. Што и говоримо, не риечима наученим од удске мудрости, него
наученим од Духа Светог; духовно духовним доказууи.
14. А телесни човек не прима што е од Духа Божиега, ер му е лудост, и не
може да разумие, ер се то испитуе духовно.
15. Духован пак све испитуе, а ега самог нико не испитуе.
16. ер ко познаде ум Господи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.
3 Укоравае због подела. Теме Цркве е Христос.
1. И а, брао, не могох вам говорити као духовнима него као телеснима, као
мало деци у Христу.
2. Млиеком вас напоих а не елом, ер ош не могосте. Али ни сад ош не
можете,
3. Пошто сте ош телесни. ер све док е меу вама завист и неслога и
раздори, зар нисте телесни и зар се не владате по човеку?
4. ер кад неко говори: а сам Павлов, а други а сам Аполов, зар нисте
телесни?
5. Ко е, дакле, Павле, а ко Аполос, до служитеи кроз кое поверовасте, и
то како Господ свакоме даде?
6. а посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте.
7. Тако нити е што она кои сади, ни она кои залиева, него Бог кои чини
да расте.
8. А она кои сади и она кои залиева едно су, и сваки е примити своу
плату према своме труду.
(Зач. 128).
9. ер ми смо Божии сарадници, а ви сте Божиа ива, Божиа граевина.
10. По благодати Божио коа ми е дата, а сам као мудар неимар поставио
теме, а други зида на ему; али сваки нека гледа како зида.
11. ер темеа другога нико не може поставити осим постоеег, кои е Исус
Христос.
12. Ако ли ко зида на овоме темеу злато, сребро, драго камее, дрва,
сиено, сламу,
13. Свачие е дело изии на видело; ер е Дан показати, ер е се огем
открити, и свачие е се дело огем испитати какво е.
14. Ако остане чие дело што е назидао, примие плату;
15. Ако чие дело изгори, бие оштеен, а сам е се спасти, но тако као кроз
ога.
16. Не знате ли да сте храм Божии и да Дух Божии обитава у вама?
17. Ако неко разара храм Божии, разорие ега Бог; ер е храм Божии
свет, а то сте ви.
(Зач. 129).
18. Нико нека се не вара: ако неко меу вама мисли да е мудар у овоме
виеку, нека буде луд да би био мудар.
19. ер е мудрост овога свиета лудост пред Богом; ер е написано: Он хвата
мудре у иховом лукавству.
20. И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.
21. Зато нека се нико не поноси удима, ер све е ваше:
22. Био Павле, или Аполос, или Кифа, или свиет, или живот, или смрт, или
садаше, или будуе, све е ваше,
23. А ви сте Христови, а Христос Божии.
4 Апостолско служее и понижее.
(Зач. 130).
1. Тако да нас уди сматрау као слуге Христове и управитее тани
Божиих.
2. А од управитеа се, дакле, тражи да се сваки нае веран.
3. А а намае марим што ме судите ви или човечии дан; а ни сам себе не
судим.
4. ер не осеам ништа на своо савести, али зато нисам оправдан; а она
кои ме суди есте Господ.
5. Зато не судите ништа прие времена, докле не дое Господ, кои е и
освиетлити што е сакривено у тами и обавити намере срца; и тада е бити
свакоме похвала од Бога.
6. А ово, брао моа, примиених на себе и Апола ради вас, да се од нас
научите не мудровати више од онога што е написано, да се не би ради
некога надимали едан на другога.
7. ер ко те истиче? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се
хвалиш као да ниси примио?
8. Ве сте се наситили; ве се обогатисте; без нас се зацаристе. О, да се
заиста зацаристе, да се и ми с вама зацаримо!
(Зач. 131).
9. ер мислим да Бог нас апостоле показа поседе, као на смрт осуене; ер
постасмо призор и анелима и удима.
10. Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви аки; ви
славни, а ми презрени.
11. До овога часа подносимо и глад и же и голотиу и ударце,и потуцамо
се,
12. И трудимо се радеи своим рукама. Кад нас грде, благосиамо; кад нас
гоне,трпимо;
13. Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свиета, свима смее до
данас.
14. Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своу милу децу.
15. ер ако имате и хиаде учитеа у Христу, али немате много отаца. ер
вас у Христу Исусу а родих еванеем.
16. Молим вас, дакле, угледате се на мене.
(Зач. 132).
17. Зато вам послах Тимотеа, кои ми е чедо убено и верно у Господу;
он е вас подсетити на путеве мое кои су у Христу Исусу, као што свуда у
свако цркви учим.
18. Неки се надуше као да а неу дои к вама.
19. Али у вам дои ускоро, ако Господ хое, и неу гледати на риеч оних
надмених, него на силу;
20. ер Царство Божие ние у риечи него у сили.
21. Шта хоете? Да доем к вама са прутом или са убаву и духом
кротости?
5 О коринтском блуднику и односу према злима.
1. Свуда се чуе да е блуд меу вама, и то такав блуд какав се ни меу
незнабошцима не помие: да неко има жену оца свога.
2. И ви сте надувени, уместо да плачете, да би се избацио измеу вас она
кои е учинио то дело.
3. ер а, одсутан тиелом но духом присутан, ве сам осудио, као да сам
тамо, онога кои е то тако учинио,
4. У име Господа нашег Исуса Христа кад се саберете ви и мо дух, са силом
Господа нашега Исуса Христа,
5. Да се такав преда сатани на мучее тиела, да би се дух спасао у дан
Господа Исуса.
6. Ние добро хвалисае ваше.
(Зач. 133).
Не знате ли да мало квасца све тиесто укисели?
7. Одбаците, дакле, стари квасац, да буде ново тиесто, као што сте
бесквасни. ер и Пасха наша, Христос, жртвова се за нас.
8. Зато да празнуемо не у квасцу старом, ни у квасцу злое и неваалства,
него у бесквасним хебовима искрености и истине.
(Зач. 134).
9. Писах вам у посланици да се не миешате са блудницима;
10. Али не уопште са блудницима овога свиета, или с користоупцима, или
са отимачима, или са идолопоклоницима; ер бисте морали изии из овога
свиета.
11. А сад вам написах да се не миешате с неким кои се брат зове ако е
блудник, или користоубац, или идолопоклоник, или опадач, или пианица,
или отимач; с таквим заедно и да не едете.
12. ер што да судим и онима кои су напоу? Зар не судите ви онима кои су
унутра?
13. А онима кои су напоу судие Бог. И избаците злога измеу вас самих.
6 Укор због суеа. О неправедницима. О односу према тиелу.
1. Усууе ли се неко од вас, имауи жалбу на другога, да се суди код
неправедних а не код светих?
2. Не знате ли да е свети судити свиету? А ако ете ви судити свиету, зар
сте недостони пресуиваа о ситницама?
3. Не знате ли да емо анелима судити, а камоли у стварима овога свиета?
4. А ви кад имате суеа за ствари овога свиета, узимате за судие оне кои
у Цркви не значе ништа.
5. На срамоту вама говорим. Зар нема меу вама ни еднога мудра кои е
мои пресудити меу браом своом?
6. Него се брат са братом суди, и то код неверних!
7. И то вам е ве сасвим на срамоту што имате парнице меу собом. Зашто
радие не претрпите неправду? Зашто радие не поднесете штету?
8. Него ви чините неправду и наносите штету, и то браи!
9. Или не знате да неправедници нее наслиедити Царства Божиега? Не
варате се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни преубници, ни
рукоблудници, ни мужеложници,
10. Ни лакомци, ни лопови, ни пианице, ни опадачи, ни отимачи, нее
наслиедити Царство Божие.
11. И такви биасте неки; али се опрасте и посветисте и оправдасте именом
Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.
(Зач. 135).
12. Све ми е дозвоено, али све не користи; све ми е дозвоено, али не
дам да ишта овлада мноме.
13. ела су за стомак и стомак за ела, али е Бог и едно и друго укинути. А
тиело ние за блуд него за Господа, и Господ за тиело.
14. А Бог и Господа васкрсе, и нас е васкрснути силом своом.
15. Не знате ли да су телеса ваша удови Христови? Хоу ли, дакле, узети
удове Христове и од их начинити удове блуднице? Никако!
16. Или не знате, да ко се са блудницом свеже едно е тиело с ом? ер е
речено: Бие двое едно тиело.
17. А ко се седини са Господом, едан е дух с име.
18. Бежите од блуда. Сваки гриех кои човек учини ван тиела е, а кои
блудничи своме тиелу гриеши.
19. Или не знате да е тиело ваше храм Светога Духа кои е у вама, коега
имате од Бога и нисте свои?
20. ер сте купени скупо.
(Зач. 136)
Прославите. дакле, Бога тиелом своим и духом своим, ер су Божии.
7 О браку и безбрачности.
1. А за оно што ми писасте: добро е човеку да се не дохвата жене.
2. Али због блуда сваки нека има своу жену, и свака нека има своега мужа.
3. Муж нека указуе жени дужну убав, тако и жена мужу.
4. Жена ние господар од своега тиела, него муж; тако и муж ние господар
од своега тиела, него жена.
5. Не забрауте се едно другоме, сем по договору привремено, да би се
предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава
вашим неуздржаем.
6. Али ово говорим као мишее, а не као заповиест.
7. ер хоу да сви уди буду као и а, али сваки има сопствени дар од Бога,
ова овако, она онако.
8. А неожееним и удовицама велим: добро им е ако остану као и а што
сам.
9. Ако не могу да се уздржавау, нека се жене и удау; ер е бое женити се
и удавати неголи упаивати се.
10. А ожееним и удатим заповиедам, не а него Господ, да се жена од мужа
не раздваа;
11. Ако ли се пак и раздвои, нека остане неудата, или нека се помири с
мужем; и муж да не остава жену.
12. А осталима говорим а, а не Господ:
(Зач. 137)
Ако неки брат има жену неверууу и она се приволи да живи с им, нека е
не остава.
13. И ако нека жена има мужа неверууег и он се приволи да живи с ом,
нека га не остава.
14. ер се неверууи муж посвети женом, и жена неверууа посвети се
мужем; иначе деца ваша била би нечиста, а сада су света.
15. Ако ли се неверууи раздваа, нека се раздвои; брат или сестра у
таквом случау нису ропски везани; ер на мир нас е позвао Бог.
16. ер шта знаш, жено, можда еш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда
еш спасти жену?
17. Само како Бог свакоме додиели, сваки како га е Господ призвао, онако
нека живи. И тако заповиедам по свима Црквама.
18. е ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. е ли ко
призван као необразан? Нека се не обрезуе.
19. Обрезае ние ништа, и необрезае ние ништа, него држае
заповиести Божиих.
20. Сваки нека остане у ономе звау у коме е призван.
21. еси ли призван као роб? Немо да бринеш, него ако и можеш постати
слободан, радие се стрпи.
22. ер кои е као роб призван у Господу, слободак е Господи; тако и
кои е призван као слободак, роб е Христов.
23. Купени сте скупо; не будите робови удима.
(Зач. 138).
24. Сваки, брао, у чему е призван у ономе нека остане пред Богом.
25. А за девоке немам заповиести Господе, него даем савет, као она
кои е стекао милост од Господа да е веродостоан.
26. Мислим, дакле, да е то добро због садаше невое, да е добро човеку
овако бити.
27. еси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздриешиш. еси ли се
одриешио од жене? Не тражи жену.
28. Ако ли се и ожениш, ниси сагриешио; и девока ако се уда, ние
сагриешила. Али е такви имати невоу телесну, а а бих да вас поштедим.
29. А ово кажем, брао, да е остало мало времена; од сада и они кои имау
жене да буду као да их немау,
30. И кои плачу као да не плачу, и кои се радуу као да се не радуу, и кои
купуу као да ништа немау,
31. И кои ова свиет употребавау као да га не употребавау: ер пролази
обличе овога свиета.
32. А а хоу да сте ви безбрижни. Ко е неожеен брине се за Господе,
како е угодити Господу;
33. А ко е ожеен брине се за овосветско, како е угодити жени.
34. Разликуе се и жена од девоке. Коа е неудата брине се за Господе,
како е угодити Господу, да буде света и тиелом и духом; а коа е удата
брине се за овосветско, како е угодити мужу.
(Зач. 139).
35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него
за благообразно и истрано служее Господу, у сабраности.
36. Ако ли пак неко мисли да е ружно за егову девоку да буде неудата, и
ако тако треба да буде, нека чини шта хое, не гриеши, нека е уда.
37. А кои е постоан у срцу, и ние му нужда, а има власт над своом воом,
и ово е одлучио у срцу своме, да задржи своу девоку, добро чини.
38. Тако и она кои удае своу девоку добро чини; али кои не удае бое
чини.
39. Жена е привезана законом за вриеме док о живи муж; ако ли о муж
умре, слободна е за кога хое да се уда, само у Господу.
40. Али е блажениа ако остане тако, по моему мишеу; а мислим да и а
имам Духа Божиега.
8 О несаблажавау слабе брае елом.
1. А о жртвама идолским познато нам е да сви имамо знае. Знае надима, а
убав изграуе.
2. Ако ли неко мисли да нешто зна, ош ништа ние сазнао као што треба
знати.
3. А ако неко уби Бога, тога е Бог познао.
4. Што се пак тиче едеа идолских жртава, знамо да идол ние ништа на
свиету, и да нема ниеднога другога Бога осим еднога.
5. ер ако и има такозваних богова, било на небу било на земи, као што е
много богова и много господа,
6. Али ми имамо само еднога Бога Оца, од коега е све и за коега смо ми, и
еднога Господа Исуса Христа, кроз коега е све и ми кроз ега.
7. Али сви немау то сазнае: ер неки, са савешу навиклом на идоле, до
сада еду као идолску жртву, и ихова савест, будуи слаба, пра се.
(Зач. 140).
8. А ело нас не постава пред Бога: ер нити добиамо ако едемо. нити
губимо ако не едемо.
9. А чувате се да како ова ваша слобода не постане спотицае слабима.
10. ер ако тебе, кои имаш знае, види неко где седиш за трпезом у
идолском храму, нее ли се савест егова. зато што е слаб, охрабрити да
еде идолске жртве?
11. И због твога знаа пропада слаби брат, за коега Христос умрие.
12. А тако, гриешеи се о брау и раавауи ихову слабу савест, о
Христа се гриешите.
13. Зато, ако ело саблажава брата моега, неу ести меса до виека, да не
саблазним брата своега.
9 Апостолова употреба хришанске слободе у служби еванеа: свима е
био све за спасее.
1. Нисам ли апостол? Нисам ли слободан? Зар нисам видио Исуса Христа,
Господа нашега? Нисте ли ви дело мое у Господу?
2. Ако другима нисам апостол. али вама есам,
(Зач. 141).
ер сте ви печат моега апостолства у Господу.
3. То е моа одбрана пред онима кои ме осууу.
4. Зар немамо право ести и пити?
5. Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и
браа Господа и Кифа?
6. Или само а и Варнава немамо право ово чинити?
7. Ко икад воуе о своме трошку? Ко сади виноград и не еде од рода
егова? Или ко чува стадо и од млиека стада не еде?
8. Зар ово говорим по удском? Или не говори ово и Закон?
9. ер е у Мосееву закону написано: Не завезу уста волу кои врше. Брине
ли се то Бог за волове?
10. Или говори управо ради нас? ер се ради нас написа: да кои оре, треба у
нади да оре, и кои врше у нади да е примити по своему надау.
11. Ако ми вама посиасмо оно што е духовно, зар е много ако ми од вас
пожемо оно што е телесно?
12. Ако се други користе вашим правом, како ли не би ми? Али се ми не
користисмо овим правом, него све подносимо да не учинимо какве смете
еванеу Христову.
(Зач. 142).
13. Не знате ли да они кои врше свету службу од светие се хране, и кои
жртвенику служе са жртвеником диеле?
14. Тако и Господ заповеди да они кои еванее проповиедау од
еванеа живе.
15. А а од тога ништа не користих. И не написах ово да мени тако буде; ер
би ми бое било умриети него да ко моу похвалу уништи.
16. ер ако проповиедам еванее, нема ми похвале, ер ми и обавеза
налаже; и тешко мени ако не проповиедам еванее.
17. ер ако ово чиним од свое вое, плату имам; ако пак без свое вое,
служба ми е поверена.
18. Каква ми е, дакле, плата? Да благовиестеи бесплатно изложим
еванее Христово, да се не користим своим правом у еванеу.
(Зач. 143).
19. ер будуи слободан од свиу, свима себе учиних робом, да их што више
придобием.
20. И постадох удецима као удеац, да удеце придобием; онима кои су
под законом као под законом, да придобием оне кои су под законом;
21. Онима кои су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без
закона, него сам у закону Христову, да придобием оне кои су без закона.
22. Слабима постадох као слаб, да слабе придобием; свима сам био све, да
како год неке спасем.
23. А ово чиним за еванее, да будем егов заедничар.
24. Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а едан добиа
награду? Тако трчите да е добиете.
25. А сваки кои се бори од свега се уздржава, они пак да добиу распадив
виенац, а ми нераспадив.
26. а, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као она
кои бие ветар;
27. Него изнуравам тиело свое и савлауем га, да проповиедауи другима
не будем сам одбачен.
10 О елу и пиу старог Израиа и о хришанско заедници у причешу
Тиела и Крви Христове.
1. А неу да не знате, брао, да оци наши сви под облаком биаху, и сви кроз
море прооше,
2. И сви се у Мосеа крстише у облаку и мору;
3. И сви исто ело духовно едоше;
4. И сви исто пие духовно пише; ер пиаху од духовне стиене коа их е
слиедила, а стиена беше Христос.
(Зач. 144).
5. Али веина од их не беше по Божио вои, ер бише побиени у
пустии.
6. А ово бише примери нама, да не желимо зла као што они жееше.
7. Нити бивате идолопоклоници, као неки од их, као што е написано:
Седе народ да еде и пие, и устаде да игра.
8. Нити да блудничимо, као што неки од их блудничише, и паде их у едан
дан двадесет и три хиаде.
9. Нити да кушамо Христа, као што неки од их кушаше, и од змиа
изгибоше.
10. Нити ропите као што неки од их ропташе, и изгибоше од истребитеа.
11. А све ово има се догааше за пример, а написа се за поуку нама, на
кое дое свршетак виекова.
(Зач. 145).
12. Зато кои мисли да стои нека пази да не падне.
13. Друго вас искушее ние снашло осим човечиега; веран е Бог кои вас
нее пустити да се искушате вема него што можете, него е учинити са
искушеем и кра, да можете подниети.
14. Зато, убени мои, бегате од идолопоклонства.
15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем.
16. Чаша благослова коу благосиамо ние ли заедница крви Христове?
Хеб кои ломимо ние ли заедница тиела Христова?
17. ер едан е хеб, едно смо тиело многи, пошто се сви од еднога хеба
причешуемо.
18. Гледате Израиа по тиелу: кои еду жртве нису ли заедничари
жртвеника?
19. Шта, дакле, кажем? Да е идол нешто? Или да е идолска жртва нешто?
20. Не, него да оно што незнабошци жртвуу, демонима жртвуу, а не Богу; а
а неу да сте ви заедничари са демонима.
21. Не можете пити чашу Господу и чашу демонску; не можете учествовати
у трпези Господо и у трпези демонско.
22. Зар да разутимо Господа? есмо ли ачи од ега?
(Зач. 146).
23. Све ми е слободно, али све не користи; све ми е слободно, али све не
изграуе.
24. Нико нека не тражи што е егово, него сваки оно што е другога.
25. Све што се продае на тржишту едите, ништа не испитууи савести
ради;
26. ер е Господа зема и све што е на о.
27. Ако ли вас неко од неверника зове, и хоете ии, едите све што вам се
принесе, ништа не испитууи савести ради.
(Зач. 147).
28. Ако ли вам неко рече: Ово е идолска жртва, не едите ради онога кои
вас извиести и ради савести; ер е Господа зема и све што е на о.
29. Али не говорим за савест твоу, него другога. ер зашто да моу слободу
суди савест другога?
30. Ако а с благодарношу едем, зашто да ме руже за оно за што а
благодарим?
31. Ако, дакле, едете, ако ли пиете, ако ли што друго чините, све на славу
Божиу чините.
32. Не будите на спотицае ни удецима, ни елинима, ни Цркви Божио.
33. Као што и а у свему свима угаам, не тражеи корист своу него многих,
да се спасу.
11 О предау, молитви, и односу мужа и жене. О свето Евхаристии и
учешу у о.
1. Угледате се на мене, као и а наХриста.
2. Хвалим вас пак, брао, што све мое памтите, и држите предаа као што
вам предадох.
3. Али хоу да знате да е свакоме мужу глава Христос, а муж е глава жени,
а Бог е глава Христу.
4. Сваки муж кои се с покривеном главом моли Богу или пророкуе, срамоти
главу своу.
5. И свака жена коа се гологлава моли Богу или пророкуе, срамоти главу
своу; ер е едно исто као и ошишана.
6. ер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли е стидно жени
шишати се или бриати се, нека се покрива.
7. Али муж не треба да покрива главу, ер е слика и слава Божиа; а жена е
слава мужевева.
(Зач. 148).
8. ер ние муж од жене, него жена од мужа,
9. Пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа.
10. Зато жена треба да има власт на глави ради анела.
11. Ипак, у Господу нити е муж без жене ни жена без мужа.
12. ер као што е жена од мужа, тако е и муж кроз жену а све е од Бога.
13. Сами у себи судите: е ли лиепо да се жена гологлава Богу моли?
14. Зар вас и сама природа не учи да е мужу срамота ако има дугачку косу,
15. А жени е слава ако има дугачку косу? ер о е коса дата уместо
покривала.
16. Ако ли неко мисли да се сваа, ми таквога обичаа немамо, нити Цркве
Божие.
17. А ово заповиедауи не хвалим вас, ер се не сакупате на бое него на
горе.
18. ер прие свега, кад се сакупате у Цркву, чуем да постое поделе меу
вама, и нешто од тога веруем.
19. ер треба и подвааа да буду меу вама, да се покажу кои су постоани
меу вама.
20. Кад се, дакле, сакупате на едно место, не еде се вечера Господа;
21. ер свако своу вечеру прие других еде, те едан гладуе а други се
опиа.
22. Зар немате куа да едете и пиете? Или презирете Цркву Божиу и
срамотите оне кои немау? Шта да вам кажем? Хоу ли вас зато похвалити?
Не похвауем.
(Зач. 149).
23. ер а примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне нои
кад беше предан, узе хеб,
24. И захваливши преломи и рече: Узмите, едите, ово е тиело мое, кое се
за вас ломи; ово чините у мо спомен.
25. Исто тако и чашу, по вечери, говореи: Ова е чаша Нови Завет у моо
крви; ово чините, кад год пиете, у мо спомен.
26. ер кад год едете ова хеб и чашу ову пиете, смрт Господу
обавуете, докле не дое.
27. Тако кои еде ова хеб или пие чашу Господу недостоно, бие крив
тиелу и крви Господо.
28. Али човек нека испитуе себе, и тако од хеба нека еде и од чаше нека
пие.
29. ер кои недостоно еде и пие, суд себи еде и пие, не разликууи
тиела Господега.
30. Зато су меу вама многи слаби и болесни, и доста их умире.
(Зач. 150).
31. ер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуени.
32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуени са свиетом.
33. Стога, брао моа, кад се састаете да едете, ишчекуте едан другога.
34. Ако ли е неко гладан, нека еде код куе, да се на осуду не састаете. А
остало уредиу кад доем.
12 О духовним даровима и единству Тиела Христовог - Цркве.
1. А о духовним даровима, брао, неу да не знате.
2. Знате да кад биасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас
одвоаху.
3. Зато вам даем на знае, да нико ко Духом Божиим говори не каже:
Анатема на Исуса! И нико не може реи: Исус е Господ, осим Духом Светим.
4. Различни су дарови,али е Дух исти.
5. И различне су службе, али е Господ исти.
6. И различна су дества, али е исти Бог кои дествуе све у свима.
(Зач. 151).
7. Но свакоме се дае проава Духа на корист.
8. ер едноме се дае кроз Духа риеч мудрости; а другоме риеч знаа по
истом Духу;
9. А другоме вера истим Духом; а другоме дарови исцеиваа истим Духом;
10. А другоме чиее чудеса, а другоме пророштво, а другоме разликовае
духова, а другоме различни езици, а другоме тумачее езика.
11. А све ово чини едан и исти Дух, диелеи свакоме понаособ како хое.
(Зач. 152).
12. ер као што е тиело едно и има удове многе, а сви удови еднога тиела,
иако су многи, едно су тиело, тако и Христос.
13. ер се и едним Духом сви ми крстисмо у едно тиело, били удеци, или
елини, или робови, или слободни; и сви смо едним Духом напоени.
14. ер и тиело ние едан уд него многи.
15. Ако рече нога: Пошто нисам рука, нисам од тиела; зар ипак ние од
тиела?
16. И ако рече ухо: Пошто нисам око, нисам од тиела; зар ипак ние од
тиела? Ако би све тиело било око, где е онда слух?
17. Ако би све било слух, где е мирисае?
18. А сада, Бог постави удове у тиелу, сваки поедини од их како хтеде.
19. А ако би сви билиедан уд, где е тиело?
20. Сада пак, многи су удови, а едно тиело.
21. А око не може реи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не
требате ми.
22. Него, шта више, кои се удови тиела чине да су слабии, неопходни су;
23. И кои нам се чине мае часни на тиелу, има придаемо веу част;
24. И неугледни наши удови имау веи углед, док оним угледним то не
треба. Али Бог тако сложи тиело давши слабом уду веу част,
25. Да не буде раздора у тиелу него да се удови подеднако брину едан за
другога.
26. И ако страда едан уд, с им страдау сви удови; а ако ли се едан уд
прослава, с им се радуу сви удови.
(Зач. 153).
27. А ви сте тиело Христово, и удови понаособ.
28. И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, Друго пророке, трее учитее,
затим чудотворце, онда дарове исцеиваа, помагаа, управаа,
различитих езика.
29. есу ли сви апостоли? есу ли сви пророци? есу ли сви учитеи? есу ли
сви чудотворци?
30. Имау ли сви дарове исцеиваа? Говоре ли сви езике? Да ли сви
тумаче?
31. А ревнуте за вее дарове. И показау вам ош узвишении пут.
13 Химна убави.
1. Ако езике човечие и анеоске говорим, а убави немам, онда сам као
звоно кое ечи, или кимвал кои звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тане и све знае, и ако имам сву
веру да и горе премештам, а убави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имае свое, и ако предам тиело свое да се сажеже, а
убави немам, ништа ми не користи.
(Зач. 154).
4. убав дуго трпи, благотворна е, убав не завиди, убав се не горди, не
надима се,
5. Не чини што не пристои, не тражи свое, не раздражуе се, не мисли о злу,
6. Не радуе се неправди, а радуе се истини,
7. Све сноси, све веруе, свему се нада, све трпи.
8. убав никад не престае, док е пророштва нестати, езици е замукнути,
знае е престати.
9. ер делимично знамо, и делимично пророкуемо;
10. А када дое савршено, онда е престати што е делимично.
11. Кад биах диете, као диете говорах, као диете мишах, као диете
размишах; а када сам постао човек, одбацио сам што е детиско.
12. ер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда емо лицем у лице;
сад знам делимично, а онда у познати као што бих познат.
13. А сад остае вера, нада, убав, ово трое; али од их навеа е убав.
14 О дару език и пророштва и о изграивау Цркве.
1. Држите се убави, и старате се за духовне дарове, а особито да
пророкуете.
2. ер кои говори език, не говори удима него Богу: ер нико не разумие,
пошто он духом говори тане.
3. А кои пророкуе говори удима за назидае и бодрее и утешее.
4. ер кои говори език себе изграуе, а кои пророкуе Цркву изграуе.
5. А хтио бих да сви говорите езике, а особито да пророкуете; ер е веи
она кои пророкуе него она кои говори езике, сем ако и тумачи, да се
Црква изграуе.
(Зач. 155).
6. А сад, брао, ако доем к вама говореи езике, шта у вам користити ако
вам не будем говорио или у откривеу. или у познау, или у пророштву, или
у поуци?
7. И бездушне ствари кое дау глас, било свирала или гусле, ако не дау
разговиетне гласове, како е се разумети шта се свира или гуди?
8. ер, ако труба да неасан глас, ко е се припремити за бо?
9. Тако и ви, ако речете езиком неразумиву риеч. како е се знати шта
говорите? ер ете говорити у ветар.
10. Ма колико да е на свиету врста гласова, али ниедан од их ние без
значеа.
11. Ако, дакле, не знам значее гласа, биу туин ономе кои говори, и она
кои говори бие мени туин.
12. Тако и ви, будуи да сте ревнитеи духовних дарова, трудите се да
изобилуете у онима кои су за изграивае Цркве.
13. Зато, кои говори език, нека се моли Богу да и тумачи.
14. ер ако се тим езиком молим Богу, мо дух се моли, а ум е мо без плода.
15. Шта треба, дакле? Молиу се Богу духом: а молиу се и умом; хвалиу
Бога духом, а хвалиу и умом.
16. ер ако благосиаш духом, како е она кои заузима место обичног
верника реи амин на твое благодарее, кад не зна шта говориш?
17. ер ти добро благодариш, али се други не изграуе.
18. Благодарим Богу моему што говорим езике више од свиу вас.
19. Али у Цркви волим реи пет риечи умом своим, да и друге поучим,
неголи хиаде риечи езиком.
(Зач. 156).
20. Брао, не будите деца умом, него злоом детиите, а умом будите
савршени.
21. У Закону е написано: Туим езицима и туим уснама говориу народу
овоме, и ни тако ме нее послушати, говори Господ.
22. Тако су езици не знак верууим, него неверууим, а пророштво не
неверууим, него верууим.
23. Ако се, дакле, скупи сва Црква на едно место, па сви узговоре езике. а
уу неупуени или неверууи, нее ли реи да лудуете?
24. А ако сви пророкуу, и уе какав неверууи или неупуени, бива
покаран од свиу и суен од свиу,
25. И тако тане срца егова бивау откривене: и тада е пасти ничице и
поклоние се Богу, обавууи да е заиста Бог са вама.
26. Шта, дакле, брао? Када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку,
има език, има откривее, има тумачее; све нека буде за изграивае.
(Зач. 157).
27. Ако неко говори език, онда нека их по двоица, или навише троица, и то
редом, а едан нека тумачи.
28. Ако ли не буде тумача. нека ути у Цркви, а нека говори самоме себи и
Богу.
29. А пророци два или три нека говоре, а други нека расууу.
30. Ако ли се открие другоме кои седи, први нека уути.
31. ер можете пророковати сви, едан по едан. да сви уче. и сви да се теше.
32. И духови пророчки покоравау се пророцима.
33. ер Бог ние Бог нереда, него мира.
34. Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да уте; ер има
ние допуштено да говоре, него да се покоравау, као што и Закон говори.
35. Ако ли хое шта да науче, нека код куе питау свое мужеве; ер е
неприлично жени да говори у Цркви.
36. Еда ли од вас риеч Божиа изие? Или само до вас дое?
37. Ако ко сматра да е пророк или духован, нека разумие шта вам пишем,
ер су ово Господе заповиести.
38. Ако ли ко нее да зна, нека не зна.
39. Тако, брао моа, ревнуте да пророкуете. и езике говорити не
забрауте.
40. А све нека бива благообразно и уредно.
15 О Васкрсеу Христовом и васкрсеу мртвих.
(Зач. 158).
1. Али вама напомием, брао, еванее кое вам проповиедах, кое и
примисте, у коме и стоите,
2. Кроз кое се и спасавате, ако држите онако како вам проповиедах, осим
ако узалуд не поверовасте.
3. ер вам наприе предадох што и примих, да Христос умрие за гриехе
наше по Писму,
4. И да би погребен, и да е устао треи дан, по Писму,
5. И да се авио Кифи, затим Дванаесторици;
6. Потом се он авио одедном више од пет стотина брае, од коих су веина
и сада живи, а неки се упокоише.
7. Потом се авио акову, затим свима апостолима;
8. А послие свиу. као каквом недоношчету, авио се и мени.
9. ер сам а намаи од апостола, кои нисам достоан назвати се апостол,
зато што гоних Цркву Божиу.
10. Но благодау Божиом есам што есам, и благодат егова коа е у мени
не оста празна, него се потрудих више од свиу их, али не а, него благодат
Божиа коа е са мном.
11. Било, дакле, а било они, тако проповиедамо, и тако поверовасте.
(Зач. 159).
12. А ако се Христос проповиеда да е устао из мртвих, како неки меу вама
говоре да нема васкрсеа мртвих?
13. А ако нема васкрсеа мртвих, то ни Христос ние устао.
14. А ако Христос ние устао, онда е празна проповиед наша, па празна и
вера ваша.
15. А показуемо се и лажни сведоци Божии што сведочисмо против Бога да
васкрсе Христа, коега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устау.
16. ер ако мртви не устау, то ни Христос ние устао.
17. А ако Христос ние устао, узалуд вера ваша; ош сте у гриесима своим.
18. Онда и они кои уснуше у Христу, пропадоше.
19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, аднии смо од свиу уди
(Зач. 160).
20. Но заиста е Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних кои су
умрли.
21. ер пошто е кроз човека смрт, кроз човека е и васкрсее мртвих.
22. ер као што у Адаму сви умиру, тако е и у Христу сви оживети.
23. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о егову доласку, они
кои су Христови;
24. Онда кра, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и
сваку власт и силу.
25. ер он треба да царуе док не положи све неприатее под ноге свое.
26. Поседи неприате укинуе се - смрт.
27. ер све покори под ноге егове. А када каже да му е све покорено,
очигледно, осим Онога кои му покори све.
28. А кад му све покори, онда е се и сам Син покорити Ономе кои му све
покори, да буде Бог све у свему.
(Зач. 161).
29. Иначе, шта е чинити они кои се крштавау за мртве; ако мртви уопште
не васкрсавау? Зашто се и крштавау за мртве?
30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?
31. Сваки дан умирем, тако ми, брао, ваше похвале, коу имам у Христу
Исусу Господу нашем.
32. ер ако се по човеку борих са зверовима у Ефесу, каква ми е корист?
Ако мртви не устау - да едемо и пиемо, ер сутра емо умриети!
33. Не варате се: Зли разговори кваре добре обичае.
34. Отриезните се као што треба, и не гриешите; ер неки не познау Бога;
на срамоту вама кажем.
35. Али реи е неко: Како е устати мртви? И у каквом е тиелу дои?
36. Безумниче, оно што ти сиеш нее оживети ако не умре.
37. И што сиеш, не сиеш тиело кое е настати, него голо зрно, било
пшенично или неко друго.
38. А Бог му дае тиело како хое, и свакоме семену свое тиело.
(Зач. 162).
39. Ние свако тиело исто тиело, него е друго тиело човечие, а друго
тиело животиско, а друго рибе, а друго птичие.
40. И постое телеса небеска и телеса земаска; али е друга слава
небеских а друга земаских.
41. Друга е слава сунца, а друга слава месеца, и друга слава звиезда, ер
се звиезда од звиезде разликуе у слави.
42. Тако и васкрсее мртвих: сие се у распадивости, устае у
нераспадивости;
43. Сие се у бешчашу, устае у слави; сие се у немои, устае у сили;
44. Сие се тиело душевно, устае тиело духовно. Постои тиело душевно и
постои тиело духовно.
45. Тако е и написано: Први човек Адам постаде душа жива, а поседи
Адам дух кои оживуе.
46. Али ние прво духовно, него душевно, потом духовно.
(Зач. 163).
47. Први човек е од земе, земан; други човек е Господ са неба.
48. Какав е земани, такви су и земани; и какав е небески, такви су и
небески.
49. И као што носисмо слику земанога, тако емо носити и слику небескога.
50. А ово кажем, брао, да тиело и крв не могу наслиедити Царства
Божиега, нити распадивост насеуе нераспадивост.
51. Ево вам казуем тану: Сви неемо помриети, а сви емо се промиенити,
52. Уеданпут, у трену ока, при поседо труби; ер е затрубити, и мртви
е васкрснути нераспадиви, и ми емо се промиенити.
53. ер треба ово распадиво да се обуче у нераспадивост, и ово смртно да
се обуче у бесмртност.
54. А кад се ово распадиво обуче у нераспадивост, и ово смртно обуче у
бесмртност, онда е се испунити она риеч што е написана: Победа
прождрие смрт.
55. Где ти е, смрти, жалац? Где ти е, пакле, победа?
56. А халац е смрти гриех, а сила е гриеха закон.
57. А Богу хвала кои нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.
(Зач. 164).
58. Зато, брао моа мила, будите чврсти, непоколебиви, напредуте
непрестано у делу Господем, знауи да труд ваш ние узалуд у Господу.
16 О милостии за сиромашне у ерусалиму. Поуке и поздрави.
1. А што се тиче милостие за свете, као што уредих по Црквама галатиским,
тако чините и ви.
2. Сваког првог дана недее, нека сваки од вас остава код себе
сакупауи колико може, да не бивау прикупаа онда када доем.
3. А када доем, оне кое изаберете послау са писмима у ерусалим да
однесу вашу милостиу.
(Зач. 165).
4. А ако буде вриедно да и а идем, пои е са мном.
5. А вама у дои кад проем Македониу, ер у прои кроз Македониу.
6. А код вас, можда у се задржати или и презимити, да ме ви отпратите куда
поем.
7. ер неу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко вриеме
останем код вас, ако допусти Господ.
8. А у Ефесу у остати до Педесетнице;
9. ер ми се отворише велика врата за рад, и противника е много.
10. А ако дое Тимоте, гледате да буде код вас без страха; ер он ради дело
Господе као и а.
11. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дое к мени, ер га
чекам са браом.
12. А што се тиче брата Апола, много га молих да дое к вама са браом; и
свакако не беше воа да сада дое, али е дои кад буде прилика.
(Зач. 166).
13. Бдите, стоте у вери, мушки се држите, снажите се.
14. Све да вам бива у убави.
15. Молим вас пак, брао, знате за дом Стефанинов да е првенац из Ахае, и
да себе посветише служеу светима;
16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме кои помаже и труди се.
17. А радуем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахаика, ер ми они
попунише ваше одсуство;
18. ер умирише дух мо а ваш. Уважавате, дакле, такве.
19. Поздравау вас Цркве азиске. Поздравау вас много у Господу Акила и
Прискила са домаом своом црквом.
20. Поздравау вас сва браа. Поздравите се меусобно целивом светим.
21. Поздрав е моом руком, Павловом.
22. Ако неко не уби Господа Исуса Христа, нека е анатема. Маран ата.2
23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама.
24. убав моа са свима вама у Христу Исусу. Амин.
ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНАНИМА
1 Поздрав. Захвалност Богу за утеху у невоама. Христос е Божие Амин и
наше утврее.
(Зач. 167).
1. Павле, апостол Исуса Христа по вои Божио, и брат Тимоте Цркви
Божио коа е у Коринту, са свима светима кои су у читаво Ахаи:
2. Благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосра и Бог
сваке утехе,
4. Кои нас теши у свако невои нашо да бисмо ми могли тешити оне кои
су у свако невои утехом коом нас саме теши Бог;
5. Да као што су страдаа Христова обилна у нама тако е кроз Христа
обилна и утеха наша.
6. Ако ли се мучимо за вашу е утеху и спасее кое се постиже подношеем
оних истих страдаа коа и ми трпимо; ако ли се утешавамо, за вашу е
утеху и спасее;
7. И надае е наше поуздано за вас, знауи да као што сте заедничари
страдаа тако сте и утехе.
(Зач. 168).
8. ер неемо, брао, да не знате о невои нашо коа нам се догоди у Азии,
да сувише биасмо оптереени, преко мои, тако да смо били у недоумици и
за живот;
2 Арамески израз: Господ долази" или Господе, дои".
9. Чак сами у себи осуду на смрт доживесмо, да се не бисмо уздали у себе
него у Бога кои подиже мртве,
10. Кои нас е од толике смрти избавио, и избава, у кога се надамо да е
нас и опет избавити,
11. Уз помо и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас
изобилна благодарност Богу због нашег благодатног дара.
(Зач. 169).
12. ер е ово наша хвала. сведочанство савести наше, да у простоти и
искрености Божио, не по мудрости телесно. него по благодати Божио
живесмо у свиету, а особито према вама.
13. ер вам друго не пишемо него што читате и што разумиете, а надам се да
ете и до краа разумети,
14. Као што нас унеколико и разуместе, да смо ми ваша хвала, као и ви
наша, у дан Господа Исуса.
15. И у овом поуздау хтедох дои прво вама, да другу благодат имате;
16. И послие вас да одем у Македониу, и опет из Македоние да доем вама,
и ви да ме отпратите у удеу.
17. Желеи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучуем.
по тиелу се одлучуем, да буде код мене и да да, и не не?
18. Али е Бог веран, да риеч наша вама не постаде да и не.
19. ер Син Божии Исус Христос. коега ми вама проповиедасмо, а и Силуан
и Тимоте, не постаде да и не, него у ему постаде да.
20. ер колико е обеаа Божиих. у ему су да, и у ему су амин, Богу на
славу кроз нас.
21. А Бог е она кои нас утвруе с вама у Христу, и кои нас помаза,
(Зач. 170).
22. Кои нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23. А а призивам Бога за сведока на своу душу, да штедеи вас не доох
више у Коринт.
24. Не као да господаримо над вером вашом, него смо помагачи ваше
радости; ер у вери стоите чврсто.
2 Препорука да се прими грешник кои се кае. Миомир и чистота
апостолове проповеди.
1. А ово одлучих у себи да вам опет не доем у жалости.
2. ер, ако вас а жалостим, ко е та кои мене весели, ако не она кога а
жалостим?
3. И ово вам баш написах, да када доем не будем ожалошен од оних од
коих би требало да се радуем, уздауи се у све вас, да е радост моа
радост свиу вас.
(Зач. 171).
4. ер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да
се ожалостите него да познате преобилну убав коу имам према вама.
5. Ако ли е ко ожалостио, ние ожалостио мене, него делимично - да не
претерам - све вас.
6. Таквоме е довоно ово карае од многих;
7. Тако да е, напротив, бое да опраштате и тешите, како та не би био
савладан од превелике жалости.
8. Зато вас молим, потврдите убав према ему.
9. ер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, есте ли у свему
послушни.
10. А коме што опростите, опраштам и а; ер и а ако сам што коме опростио,
опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,
11. Да нас обманом не савлада сатана, ер нам егове намере нису
непознате.
12. А кад доох у Троаду ради еванеа Христовог, и пошто ми се отворише
врата у Господу,
13. Не имадох мира у духу своему не нашавши Тита брата своега, него
опростивши се с има, изиох у Македониу.
(Зач. 172).
14. А хвала Богу кои нам свагда дае победу у Христу Исусу, и кроз нас
ава мирис познаа своега на свакоме месту;
15. ер смо ми Христов миомир Богу меу онима кои се спасавау и меу
онима кои пропадау:
16. еднима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово
ко е способан?
17. ер ми нисмо као они многи кои тргуу риечу Божиом, него из
искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
3 Служба Новог Завета е служба Духа и живота. Господ Дух Свети е
слобода и слава наша.
1. Почиемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима
препоручне посланице за вас или препоруке од вас?
2. Ви сте наша посланица написана у срцима нашим коу знау и читау сви
уди,
3. Показууи се да сте посланица Христова, кроз наше служее написана,
не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на
телесним таблицама срца.
(Зач. 173).
4. А такво поуздае имамо у Бога кроз Христа,
5. Не да смо способни сами од себе што помислити, него е наша способност
од Бога,
6. Кои нас и учини способним да будемо служитеи Новога Завета, не слова
него Духа: ер слово убиа, а Дух оживуе.
7. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима беше у слави, тако да и
синови Израиеви не могоше гледати у лице Мосеево од славе лица егова
коа пролази,
8. Како ли нее служба Духа бити много више у слави?
9. ер кад е служба осуде слава, много вема изобилуе у слави служба
праведности.
10. ер се и не прослави оно што е прославено том приликом због ове
превелике славе.
11. ер кад е славно оно што престае, много е више бити у слави ово што
остае.
(Зач. 174).
12. Имауи, дакле, такву наду са великом смелошу се понашамо,
13. А не као што Мосе меташе покривало на лице свое, да не би могли
синови Израиеви гледати свршетак онога што престае.
14. Но заслиепише помисли ихове; ер до данашег дана то исто
покривало у читау Старога Завета остае неоткривено, ер се оно у Христу
укида;
15. Него до данас, кад се чита Мосе, стои покривало на срцу иховом;
16. А када би се обратили ка Господу. укинуло би се покривало.
17. А Дух (Свети) е Господ; а где е Дух Господи онде е слобода.
18. Сви ми пак кои откривеним лицем одражавамо славу Господу,
преображавамо се у та исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.
4 Апостол не проповиеда себе, него Христа; у невоама се проавуе сила
и слава Божиа.
(Зач. 175).
1. Зато имауи ово служее, као што бисмо помиловани, не малаксавамо,
2. Него се одрекосмо таних срамотних дела, не ходеи у лукавству, нити
извруи риеч Божиу, него аваем истине препоручуемо себе свако
савести удско пред Богом.
3. Ако ли е и покривено еванее наше, покривено е онима кои
пропадау;
4. У има бог овога свиета ослиепи разум неверника. да им не засвиетли
светлост еванеа славе Христа, кои е икона Бога невидивога.
5. ер не проповиедамо себе, него Христа Исуса, Господа. а себе као слуге
ваше Исуса ради.
(Зач. 176).
6. ер Бог кои рече да из таме засиа светлост, Он засиа у срцима нашим
ради просветеа знаа славе Божие у лицу Исуса Христа.
7. А ово благо имамо у земаним судовима, да преизобие силе буде од
Бога, а не од нас.
8. Свачим смо угетавани, али не потиштени; збуивани. али не очани;
9. Прогоени, али нисмо оставени; оборени, али не погубени;
10. Свагда носеи на тиелу умирае Господа Исуса, да се и живот Исусов на
тиелу нашему покаже.
11. ер ми живи стално се предаемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов
ави у смртноме тиелу нашем.
12. Тако да смрт дествуе у нама, а живот у вама.
(Зач. 177).
13. Имауи пак исти дух вере као што е написано: Веровах, зато говорих:
и ми веруемо, зато и говоримо.
14. Знауи да е Она кои васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз
Исуса, и преда се поставити с вама.
15. ер е све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилуе
благодареем на славу Божиу.
16. Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш споаши човек и
распада, ипак се унутраши обнава из дана у дан.
17. ер наша пролазна мала невоа припрема нам преизобилно и неизмерно
вечно богатство славе,
18. Нама, кои не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; ер
е ово што се види привремено, а оно што се не види, вечно.
5 Чежа за вечном куом на небесима. Нова твар у Христу и помирее са
Богом.
(Зач. 178).
1. ер знамо, ако се наша земаска куа, телесни шатор, разруши, имамо
здае од Бога, куу нерукотворену, вечну на небесима.
2. ер за тим и уздишемо желеи да се обучемо у сво небески стан,
3. Тако да се и обучени, не наемо наги.
4. ер будуи у овоме шатору, уздишемо оптереени зато што неемо да се
свучемо, него да се ош обучемо, да би живот прогутао оно што е смртно.
5. А она кои нас е баш за ово и саздао, есте Бог, кои нам е и дао залог
Духа.
6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тиелу, удаени смо од
Господа;
7. ер вером ходимо а не гледаем;
8. И постаемо смели и више волимо отии из тиела и настанити се код
Господа.
9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овде, било да одлазимо, да
будемо ему угодни.
(Зач. 179).
10. ер нам се свима ваа авити на суду Христовом, да прими сваки оно што
у тиелу учини, било добро или зло.
11. Знауи, дакле, страх Господи уверавамо уде, а Богу смо познати, а
надам се да смо познати и вашим савестима.
12. ер не препоручуемо опет себе вама него вам даемо повод да се са нама
поносите, да бисте имали што одговорити онима кои се хвале оним што е на
лицу а не што е на срцу.
13. ер, ако смо ван себе, Богу смо; ако смо присебни, вама смо.
14. ер нас убав Христова обузима па овако мислимо: да ако едан за све
умрие, то сви умриеше.
(Зач. 180).
15. И Он за све умрие, да они кои живе не живе више себи, него Ономе кои
за их умрие, и васкрсе.
16. Зато ми од сада никога не знамо по тиелу; а ако и познасмо Христа по
тиелу, но сада га више не познаемо.
17. Стога, ако е ко у Христу, нова е твар; старо прое, гле, све ново
постаде.
18. А све е од Бога, кои помири нас са собом кроз Исуса Христа, и кои нам
даде службу помиреа,
19. ер Бог беше у Христу кои помири свиет са собом. не урачунавши им
гриехе ихове, и метнувши у нас риеч помиреа.
20. Уместо Христа, дакле, молимо, као да Бог позива кроз нас: Молимо у име
Христово - помирите се са Богом.
21. ер ега, кои ние знао гриеха, учини гриехом нас ради, да ми
постанемо правда Божиа у ему.
6 Подвизи Павлове апостолске службе. Нема заеднице измеу правде и
безакоа.
(Зач. 181).
1. А сараууи с им, молимо вас да не примите узалуд благодат Божиу;
2. ер говори: У вриеме погодно послушах те, и у дан спасеа помогох ти.
Ево сад е напогодние вриеме, ево сад е дан спасеа!
3. Никако ни у чему не дауи спотицае, да се служба не куди,
4. Него се у свему показумо као слуге Божие: у трпеу многом, у
невоама, у биедама, у тескобама;
5. У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у бдеима, у постовима,
6. У чистоти, у знау, у дуготрпеу, у благости, у Духу Светоме, у убави
нелицемерно,
7. У риечи истине, у сили Божио, са оружем праведности десним и лиевим,
8. У слави и срамоти, у грди и похвали, као варалице и истинити,
9. Као незнани и познати, као они кои умиру а ево живимо, као кажавани
али не убиани,
10. Као жалошени а увиек радосни, као сиромашни а многе богатеи, као
они кои ништа немау а све поседуу.
(Зач. 182).
11. Уста наша отворише се према вама, Коринани, срце наше постаде
широко.
12. Вама ние тиесно у нама, него вам е тиесно у срцима вашим;
13. А за исто уздаре од вас, као деци говорим, будите широка срца и ви.
14. Не упрежите се у исти арам с неверницима; ер шта има праведност са
безакоем; или какву заедницу има светлост с тамом?
15. А какву сагласност Христос са Велиаром? Или какав дио има верпи с
неверником?
16. И какво с слагае храма Божиег са идолима? ер ви сте храм Бога
живога, као што рече Бог: Уселиу се у их, и живеу у има, и биу им
Бог, и они е бити мо народ.
17. Зато изиите из ихове средине и одвоте се, говори Господ, и не
дохватате се нечистог, и а у вас примити,
18. И биу вам отац. и ви ете бити мои синови и кери, говори Господ
Сведржите.
7 Павлова и хришанска радост од жалости по Богу. Апостол Тит дошао.
(Зач. 183).
1. Имауи, дакле, оваква обеаа, о убени, очистимо себе од сваке
нечистоте тиела и духа, твореи светиу у страху Божиему.
2. Примите нас; никога не увриедисмо, никога не оштетисмо, никога не
оглобисмо.
3. Не говорим ради осуде, ер сам рание рекао да сте у срцима нашим. да би
заедно умрли и заедно живели.
4. Много се уздам у вас, много се поносим вама, препун сам утехе,
изобилуем радошу поред свиу невоа наших.
5. ер и када доосмо у Македониу, никаква покоа ние имало тиело наше,
него у свему биасмо у невои: споа борбе, изнутра страховаа.
6. Али Бог, кои теши понижене, утеши нас доласком Титовим;
7. А не само доласком еговим, него и утехом коом се он утеши због вас,
казууи нам вашу чежу, ваше адиковае, ваше ревновае за мене. тако
да се ош више обрадовах.
8. ер ако вас и ожалостих посланицом, не каем се, ако се и каах; ер видим
да она посланица, ако и за мало, ожалости вас.
9. Сада се радуем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на
покаае; ер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштеени од
нас.
(Зач. 184).
10. ер жалост коа е по Богу доноси покаае за спасее, за кое се не
кае; а жалост овога свиета доноси смрт.
11. ер гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву бриживост створи
у вама. па правдае, па незадовоство, па страх, па жеу, па ревност, па
кажавае! У свему показасте себе чистим у ово ствари.
12. Ако вам. дакле, и писах, то не због онога кои е скривио, нити због онога
коме е криво учиено, него да се покаже старае ваше меу вама кое
имате за нас пред Богом.
13. Зато се утешисмо. А уз нашу утеху ош се више обрадовасмо радости
Титово, ер ви сви умиристе дух егов.
14. ер ако сам му се нешто за вас похвалио, нисам се постидио; него како е
све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша пред Титом би истинита.
15. И срце е егово ош пуние убави према вама кад се сети послушности
свиу вас како га са страхом и трепетом примисте.
16. Радуем се, што се у свему смием ослонити на вас.
8 О милостии за сиромашне хришане у ерусалиму. Апостол Тит долази у
Коринт.
(Зач. 185).
1. Извештавамо вас пак, брао, о благодати Божио коа е дата у Црквама
Македоние,
2. Да е у многоме кушау кроз невое обие радости ихове, и пуко
сиромаштво ихово, изобиловало у богатству простодушности ихове;
3. Сведочим да по могуству и преко могуства добровоно даваху,
4. Са многим усрем молеи нас да прихватимо милост и заедницу у служеу
светима,
5. И не само колико се надасмо, него они себе наприе предадоше Господу и
нама по вои Божио,
6. Тако да ми умолисмо Тита, да као што е прие почео, онако и доврши код
вас и ову милостиу.
(Зач. 186).
7. Него као што у свему изобилуете: у вери, и у риечи, и у знау. и у
сваком старау и у убави вашо према нама. да изобилуете и у ово
милостии.
8. Не говорим ово као заповиест, него да кроз ревност других проверим
искреност убави ваше.
9. ер знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да богат будуи, вас
ради осиромаши, да се ви еговим сиромаштвом обогатите.
10. И савет даем у овоме. ер ово користи вама, кои почесте не само да
чините, него и да желите то ош од ласке године.
11. А сада довршите то и на делу, да као што беше добра воа да желите,
тако да учините од онога што имате.
12. ер ако има ко добру воу, мио е по ономе што има, а не по ономе што
нема.
13. ер не да другима буде олакшае, а вама невоа, него подеднако,
14. У садаше вриеме ваш сувишак да буде за ихов недостатак, да и
ихов сувишак буде за ваш недостатак: да буде еднакост.
15. Као што е написано: Ко е много скупио, ние му претекло; и ко е мало
скупио, ние му недостало.
(Зач. 187).
16. А хвала Богу. кои е дао такво старае за вас у срце Титово,
17. Да прими молбу, па будуи врло ревностан, да оде к вама драговоно.
18. А посласмо с им и брата кога хвале по свима Црквама због
проповиедаа еванеа.
19. И не само то. него е и одреен од Цркава да иде с нама на ово
доброчинство коме ми служимо у славу самога Господа и по нашо жеи;
20. Чувауи се тога да нас ко не покуди за наше руковае оволиким обием
прилога,
21. ер се старамо за добро не само пред Господом него и пред удима.
22. А посласмо с има и брата своега, коега много пута познасмо у многим
стварима да е ревностан, а сад ош много ревноснии, због великог уздаа у
вас.
23. Што се тиче Тита. он е мо друг и сарадник меу вама, а браа наша, они
су посланици Цркава, слава Христова.
24. Покажите им, дакле, пред лицем Цркава, сведочанство ваше убави и
наше похвале за вас.
9 Наставак: о служби доброчинства светима.
1. ер за такво служее светима излишно ми е да вам пишем;
2. ер знам вашу добру воу, због кое се поносим вама пред Македонцима,
пошто се Ахаа припреми ош од лани, а ваша ревност подстаче многе.
3. А брау послах да наша хвала због вас у ово ствари не буде узалудна,
него да будете припремени, као што говорих,
4. Да се, ако доу са мном Македонци и нау вас неприпремене, не
постидимо ми, да не кажемо ви, због ове хвале.
5. Тако наох, да е потребно умолити брау, да прие оду к вама и да
припреме рание обеани ваш благослов, да он буде готов као благослов, а
не као шкртост.
(Зач. 188).
6. А ово велим: Ко шкрто сие, шкрто е и жети; а ко са благословима сие,
са благословима е и жети.
7. Сваки како одлучи у срцу, не са жалошу или принудно; ер Бог уби
онога кои драговоно дае.
8. А Бог е кадар да вас обогати сваком благодау, да у свему свагда имауи
довоно свега, изобилуете у сваком добром делу.
9. Као што е написано: Просу, даде сиромасима; правда егова остае до
виека.
10. А Она кои дае семе сиачу и хеб за ело, дае и умножие семе ваше,
и дае да узрасту плодови праведности ваше;
11. Богатеи се у свему за сваку простодушност коа кроз нас приноси
захвалност Богу;
(Зач. 189).
12. ер вршее ове службе не попуава само недостатке светих, него и
побууе многе на обилно захваивае Богу.
13. Кроз искуство ове службе они хвале Бога због ваше покорности
исповиедау еванеа Христова и због простодушности у заедничареу с
има и са свима,
14. И у молитвама своим за вас они чезну за вама због преизобилне
благодати Божие на вама.
15. А хвала Богу на еговом неисказаном дару.
10 Павлова одбрана пред неприатеима и похвала у еванеу.
1. А сам а, Павле, молим вас ради кротости и благости Христове. а кои сам
понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам одсутан;
2. Молим пак, кад будем код вас, да ми не буде потребе да будем онако
слободан као што мислим да смием против неких кои мисле за нас да по
тиелу живимо.
3. ер живеи у тиелу, не воуемо по тиелу;
4. ер оруже нашега воеваа ние телесно него силно Богом за рушее
утвреа, обарауи помисли
5. И сваку охолост, коа устае против познаа Божиега, и покоравауи
сваку помисао на послушност Христу,
6. Те смо готови казнити сваку непослушност када се испуни ваша
послушност.
(Зач. 190).
7. Ви гледате по споашности. Ако е ко уверен у себе да е Христов, нека
опет помисли у себи да, као што е он Христов, тако смо и ми Христови.
8. ер ако бих се нешто више похвалио влашу нашом коу нам даде Господ
за назидавае, а не за кварее ваше, неу се постидети,
9. Да се не покажем као да вас плашим посланицама.
10. ер су му посланице, вели, тешке и аке, а кад е тиелом присутан слаб
е, и риеч му е ништавна.
11. Нека такав помисли ово: какви смо риечу у посланицама када смо
одсутни, такви смо и делом кад смо присутни.
12. ер не смиемо себе убраати или сравивати са некима кои сами себе
хвале: али они кад сами себе собом мере, и сами себе са собом пореде,
неразумни су.
13. А ми се неемо хвалити преко мере, него по мери правила чиу нам меру
Бог додиели, да достигнемо и до вас.
14. ер се ми не простиремо преко мере, као да не досежемо до вас, него и
до вас достигосмо с еванеем Христовим;
15. Не хвалимо се преко мере у туим трудовима, али имамо наду да емо
се, кад узрасте вера ваша, с вама величати по правилу нашему изобилно.
16. Да и у даим краевима од вас проповиедамо еванее, и да се не
похвалимо оним што е по туему правилу ураено.
17. А кои се хвали, Господом нека се хвали!
18. ер ние ваан она кои се сам хвали, него коега Господ хвали.
11 Павлова проповиед еванеа и страдаа у апостолству.
(Зач. 191).
1. О, да бисте мало потрпели безуме мое! Но и трпите ме.
2. ер ревнуем за вас Божиом ревношу, ер вас обручих мужу единоме, да
девоку чисту приведем Христу.
3. Али се боим да као што Еву превари змиа лукавством своим, да се тако и
мисли ваше не одврате од простодушности коа е у Христу.
4. ер ако неко дое и проповиеда другога Исуса, коега ми не
проповиедасмо, или други дух примате кои не примисте, или друго
еванее кое не добисте - ви то добро подносите!
(Зач. 192).
5. А а мислим да ни у чему нисам маи од превеликих апостола.
6. ер ако сам и невешт у риечи. али нисам у знау. него се у свему
показасмо вама и свима.
7. Или гриех учиних што понизих себе да се ви узвисите. што вам бесплатно
проповиедах Божие еванее?
8. Од других Цркава отех, узевши плату за служее вама, па дошавши к вама
и будуи у оскудици, не досадих никоме;
9. ер моу оскудицу попунише браа што дооше из Македоние; и у свему
чувах себе и чувау да не будем вама на терету.
10. Као што е истина Христова у мени, тако се хвала ова нее узети од мене
у пределима Ахае.
11. Зашто? Зато ли што вас не убим? Бог зна! А што чиним и чиниу,
12. Да уклоним повод онима кои траже повода, да би се у ономе чим се
хвале, нашли као и ми.
13. ер су такви лажни апостоли, лукави посленици, кои се претварау да су
апостоли Христови.
14. И никакво чудо; ер се сам сатана претвара у анела светлости.
15. Ние, дакле, ништа велико ако се и слуге егове претварау да су слуге
праведности, коима е свршетак бити по делима иховим.
16. Опет велим, нека ме нико не сматра безумним; уосталом, и као безумног
примите ме. да се и а нешто мало похвалим.
17. А што говорим, не говорим по Господу, него као у безуму, хвалеи се на
овакав начин.
18. Будуи да се многи хвале по тиелу, и а у да сс хвалим.
19. ер радо подносите безумне, пошто сте мудри;
20. ер подносите ако вас неко поробуе, ако вас неко ждере, ако вам
одузима, ако се надима. ако вас по образу бие.
21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немони. Но на шта се ко
осмеуе, по безуму говорим, и а се осмеуем.
(Зач. 193).
22. есу ли евреи? И а сам. есу ли Израици? И а сам. есу ли семе
Авраамово? И а сам.
23. есу ли слуге Христове? Као безуман говорим, а сам ош више: више сам
се трудио, одвише боа поднио, више пута био у тамници, често у смртно
опасности;
24. Од удеаца сам примио пет пута по четрдесет мае едан ударац,
25. Три пута сам био шибан, едном каменован. три бродолома претрпио, но
и дан провео на морско пучини;
26. Често сам путовао, био у опасности на риекама, у опасности од
разбоника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у
опасности у граду, у опасности у пустии. у опасности на мору, у опасности
меу лажном браом;
27. У труду и напору, често у неспавау, у гладовау и жеи, често у
постовима, у зими и голотии;
28. Поред свега осталога, свакодневни притисак уди на мене, брига за све
Цркве.
29. Ко ослаби, а да и а не ослабим? Ко се саблажава. а а да не горим.
30. Ако се треба хвалити, немоима своим у се хвалити.
(Зач. 194).
31. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, кои е благословен ва виек,
зна да не лажем.
32. У Дамаску намесник цара Арете чуваше град Дамаск желеи да ме
ухвати,
33. И спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избегох из егових
руку.
12 Апостолова виеа и откривеа Господа. егова страдаа и убав
према Коринанима.
1. Не користи ми да се хвалим, ер у дои на виеа и откривеа Господа.
2. Знам човека у Христу кои прие четрнаест година - да ли у тиелу, не
знам, да ли изван тиела, не знам, Бог зна - би однесен до треега неба.
3. И знам да та човек - да ли у тиелу, да ли изван тиела, не знам, Бог зна -
4. Би однесен у ра и чу неисказане риечи кое човеку ние допуштено
говорити.
5. Таквим у се хвалити, а самим собом неу се хвалити, осим ако немоима
своим.
6. ер кад бих се и хтио хвалити, не бих био безуман, ер бих истину казао;
али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у
мени, или чуе од мене.
7. И да се не бих погордио због мноштва откривеа, даде ми се жалац у
тиело, анео сатанин, да ми пакости, да се не поносим.
8. За ега трипут Господа молих, да одступи од мене;
9. И рече ми: Доста ти е благодат моа; ер се сила моа у немои показуе
савршена. Зато у се нарадие хвалити своим немоима, да се усели у мене
сила Христова.
(Зач. 195).
10. Зато сам добре вое у немоима, у поругама, у невоама, у гоеима, у
тескобама за Христа; ер када сам слаб онда сам силан.
11. Постадох безуман хвалеи се! Ви ме натерасте. ер е требало да ме ви
хвалите, пошто ни у чему нисам маи од превеликих апостола иако сам
ништа.
12. ер знаци апостола учиени су меу вама у сваком трпеу, у знацима и
чудесима и силама.
13. ер шта е то у чему сте маи од осталих Цркава, осим што вам а сам не
досадих? Опростите ми ову неправду.
14. Ево готов сам по треи пут да вам доем, и неу вам досадити: ер не
тражим ваше него вас. ер нису деца дужна теи имае родитеима него
родитеи деци.
15. А а у врло радо трошити и истрошиу се потпуно за душе ваше, иако
вас а одвише убим, а ви ме мае убите.
16. Али нека буде, а вам не бих на терету, него будуи лукав, добих вас
приеваром.
17. Еда ли вас што закидох преко некога од оних кое сам слао к вама?
18. Умолих Тита, и с им послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Зар не
ходисмо истим духом? Зар не истим стопама?
19. Мислите ли опет да се бранимо пред вама? Пред Богом у Христу
говоримо; а све е, убени, за ваше изграивае.
(Зач. 196).
20. ер се боим да вас. кад доем. неу наи какве хоу, и а у се наи
вама каквог ме неете; да како не буду свае, зависти, срде, пркоси,
опадаа, шаптаа, надимаа, нереди;
21. Да ме опет кад доем не понизи Бог мо код вас, те не заплачем за
многима кои су прие гриешили и нису се покаали за нечистоту и блуд и
разврат што починише.
13 Опомена на самопроверавае пред Христом. Завршни поздрав и
благослов.
1. Ово треи пут долазим к вама; на устима два или три сведока утвруе се
свака риеч.
2. Наприед казах и унаприед говорим, када сам био код вас други пут, и сад
кад нисам код вас, пишем онима кои су прие сагриешили и свима осталима,
да ако доем опет, неу штедети,
(Зач. 197).
3. ер тражите да искушате Христа кои у мени говири, кои за вас ние слаб,
него е силан меу вама.
4. ер ако и распет би по слабости, али живи по сили Божио; ер смо и ми
слаби у ему, али емо живети с им силом Божиом за вас.
5. Сами себе испитуте, есте ли у вери. сами себе испробате. Или не
познаете себе да е Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваани.
6. А надам се да ете познати да ми нисмо неваани.
7. А молимо се Богу да ви не чините никаква зла. не да се ми ваани
покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваанн да будемо.
8. ер ништа не можемо против истине, него за истину.
9. ер се радуемо када смо ми слаби, а ви аки; за то се и молимо Богу, за
ваше савршенство.
10. Због тога, одсутан вам пишем ово, да када будем присутан не поступим
строго, по власти коу ми е дао Господ за изграивае а не за рушее.
11. Назад, брао, радуте се, усавршавате се, утешавате се, исто мислите,
мир имате, и Бог убави и мира бие с вама.
12. Поздравите едан другога светим целивом. Поздравау вас сви свети.
13. Благодат Господа Исуса Христа и убав Бога Оца и заедница Светога
Духа са свима вама. Амин.
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ГАЛАТИМА
1 Поздрав. еванее Христово не може бити друго од богооткривенога.
(Зач. 198).
1. Павле, апостол не од уди ни преко човека, него кроз Исуса Христа и
Бога Оца кои га васкрсе из мртвих,
2. И сва браа коа су са мном. Црквама Галатие:
(Зач. 199).
3. Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа.
4. Кои даде себе за гриехе наше да избави нас од садашега виека злога,
по вои Бога и Оца нашега,
5. Коему слава у виекове виекова. Амин.
6. Чудим се да се од Онога кои вас позва благодау Христовом, тако брзо
одвраате на друго еванее,
7. Кое ние друго, само што вас неки збууу и хое да извру еванее
Христово.
8. Али ако вам и ми или анео с неба проповиеда еванее друкчие него
што вам проповиедасмо, анатема да буде!
9. Као што смо ве рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповиеда
сванее друкчие него што примисте, анатема да буде!
10. Зар а сад настоим да уде придобием или Бога? Или тражим удима да
угаам? ер кад бих ош удима угаао, не бих био слуга Христов.
(Зач. 200).
11. А даем вам на знае, брао, да еванее кое сам а благовиестио, ние
од човека;
12. Нити га а примих од човека, нити научих, него откривеем Исуса
Христа.
13. ер сте чули мое живее некад у удеству, да одвише гоних Цркву
Божиу и пустоших е.
14. И напредовах у удеству више од многих врсника своих у роду своме,
будуи одвише ревните за своа отачка предаа.
15. А када благоволи Бог, кои ме изабра од утробе матере мое и призва
благодау своом,
16. Да обави Сина своега у мени, да га благовиестим меу незнабошцима,
тога часа не питах тиела и крви,
17. Нити изиох у ерусалим онима кои су били апостоли прие мене, него
отидох у Арабиу, и опет се вратих у Дамаск.
18. А потом, након три године, изиох у ерусалим да видим Петра, и остадох
код ега петнаест дана.
19. А другога од апостола не видех, осим акова брата Господега.
20. А што вам пишем, ево Бог ми е сведок да не лажем.
21. Потом доох у пределе Сирие и Киликие.
22. А биах лично непознат Христовим Црквама удее,
23. Него само биаху чули да она кои нас е некада гонио сада проповиеда
веру коу е некада рушио,
24. И славаху Бога због мене.
2 Павлово сучеавае са Петром у Антиохии. О оправдау вером а не
делима Закона.
1. А потом, након четрнаест година, опет изиох у ерусалим са Варнавом,
узевши са собом и Тита;
2. А изиох по откривеу, и изложих им еванее кое проповиедам
незнабошцима, посебно пак изложих угледнима, да како не трчим или не
трчах узалуд;
3. Али ни Тит, кои беше са мном, и беше елин, не би приморан да се
обреже;
4. И то због придошле лажне брае што се увукоше да уходе слободу нашу,
коу имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
5. Овима се ни за час не дадосмо у покорност, да истина еванеа остане
код вас.
(Зач. 201).
6. А за оне кое су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим
ништа, ер Бог не гледа ко е ко; ер они кои су сматрани угледним мени
ништа не додадоше,
7. Него напротив, када увидеше да е мени поверено еванее за
необрезане, као Петру за обрезане, -
8. ер она кои поможе Петру у апостолству меу обрезанима поможе и мени
меу незнабошцима, -
9. И познавши благодат коа е мени дана, аков и Кифа и ован, кои су
сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заедништва, да ми
идемо незнабошцима, а они обрезанима;
10. Само да се опомиемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.
(Зач. 202).
11. А када дое Петар у Антиохиу, супротставих му се у лице, ер беше за
осуду.
12. ер прие него што дооше неки од акова, еаше с незнабошцима; а
када дооше снебиваше се и одвааше, боеи се оних кои су из обрезаа.
13. И дволичаху с им и остали удеци, тако да и Варнава приста на ихово
дволичее.
14. Али кад видех да не иду право истини еванеа, рекох Петру пред
свима: Када ти кои си удеац живиш незнабожачки а не удески, зашто
нагониш незнабошце да живе удески?
15. Ми кои смо по природи удеци, а не грешници из незнабожаца,
(Зач. 203).
16. Па знауи да се човек не оправдава делима закона него вером Исуса
Христа, и ми поверовасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вером Христовом
а не делима закона, ер се делима закона ниедно тиело нее оправдати.
17. Ако ли се ми, кои тражимо да се оправдамо у Христу, наосмо и сами
грешници, е ли онда Христос слуга гриеху? Боже сачува!
18. ер ако опет зидам оно што развалих, показуем се да сам преступник.
19. ер а законом закону умриех, да Богу живим. Са Христом се разапех;
20. А живим - не више а, него живи у мени Христос; а што сад живим у
тиелу, живим вером Сина Божиега, кои ме заволи и предаде себе за мене.
(Зач. 204).
21. Не одбацуем благодат Божиу; ер ако праведност кроз закон бива, онда
Христос узалуд умрие.
3 Оправдае вером Авраама и верника. Закон е припремао и водио ка
Христу. Крштее у Христу.
1. О неразумни Галати, ко вас е опчинио да се не покоравате истини, ви
коима е пред очима Исус Христос насликан разапет меу вама?
2. Ово само хоу од вас да дознам, да ли Духа примисте кроз дела закона
или кроз проповиед вере?
3. Зар сте тако неразумни? Почевши Духом, сад тиелом завршавате?
4. Зар толико пострадасте узалуд? Кад би било само узалуд!
5. Она, дакле, кои вам дае Духа и чини чудеса меу вама, чини ли то због
дела закона или због слушаа вере?
6. Као што Авраам поверова Богу и урачуна му се у праведност.
7. Схватите, дакле, да су они синови Авраамови кои су од вере.
(Зач. 205).
8. А Писмо, предвидевши да Бог оправдава незнабошце вером, унаприед
обави Аврааму: У теби е се благословити сви незнабошци.
9. Тако се они кои су од вере благосиау са верним Авраамом.
10. ер кои су год од дела закона под проклетством су, ер е написано:
Проклет сваки кои не остане у свему што е написано у Кизи закона да то
чини.
11. А да се законом нико не оправдава пред Богом, асно е; ер: Праведник
е од вере живети.
12. А закон ние од вере, него човек кои твори заповиести живее кроз
их.
(Зач. 206).
13. Христос нас е искупио од проклетства закона поставши за нас
проклетство, ер е написано: Проклет сваки кои виси на дрвету;
14. Да на многобошцима буде благослов Авраамов у Христу Исусу, да
примимо обеае Духа кроз веру.
(Зач. 207).
15. Брао, као човек говорим, нико потврено завештае човеково не
одбацуе нити му што додае.
16. Аврааму пак и семену егову речена бише обеаа; не каже: и
семенима, као за многе, него као за едно: И семену твоему, кое е
Христос.
17. Ово пак велим: Закон, кои е постао послие четири стотине и тридесет
година, не поништава завет кои е од Бога рание потврен за Христа, да се
не укине обеае.
18. ер ако е наседство од закона, онда ве ние од обеаа, а Аврааму га
обеаем дарова Бог.
19. Шта е, дакле, закон? Због гриеха додаде се, док не дое семе коме е
дато обеае, и установен е преко анела, руком посредника.
20. Посредника пак нема где е едан; а Бог е едан.
21. Зар е, дакле, закон противан обеаима Божиим? Никако! ер да е дат
закон кои може оживавати, заиста би од закона била праведност;
22. Али Писмо затвори све под гриех да би се обеае дало кроз веру Исуса
Христа онима кои веруу.
(Зач. 208).
23. А прие доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру коа
се имала открити.
24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали;
25. А када дое вера, више нисмо под васпитачем.
26. ер сте сви синови Божии вером у Христа Исуса.
27. ер кои се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28. Нема више удеца ни елина, нема више роба ни слободнога, нема више
мушког ни женског, ер сте ви сви едан (човек) у Христу Исусу.
29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наседници по
обеау.
4 Долазак Сина Божиег ради нашег искупеа и усиновеа. Сара и Агара
и Црква.
1. Али кахем, за вриеме док е наседник диете ништа се не разликуе од
роба, ако и есте господар свега.
2. Него е под старатеима и управитеима до рока кои е отац одредио.
3. Тако и ми, када биасмо деца, биасмо поробени стихиама свиета;
(Зач. 209).
4. А кад дое пуноа времена, посла Бог Сина своега, кои се роди од жене,
кои би под законом,
5. Да искупи оне кои су под законом, да примимо усиновее.
6. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина своега у срца ваша, кои виче:
Ава, Оче!
7. Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и наседник си Божии кроз
Христа.
(Зач. 210).
8. Али тада не знауи Бога, робовасте боговима кои то по природи нису.
9. А сада познавши Бога, или бое, будуи познати од Бога, како се опет
враате на слабе и биедне стихие, коима опет изнова хоете да робуете?
10. Гледате на дане и месеце, и времена и године!
11. Боим се за вас, да се нисам узалуд трудио око вас.
12. Будите као а, ер сам и а као ви, брао, молим вас; ништа ми не
учинисте нажао.
13. А знате да вам због слабости тиела проповиедах еванее први пут,
14. И искушее мое на тиелу моему не презресте нити попувасте, него ме
примисте као анела Божиега, као Христа Исуса.
15. Какво ли тек биаше онда ваше блаженство? ер вам сведочим да бисте,
када би било могуе, извадили очи свое и дали мени.
16. Зато ли вам постадох неприате, што вам истину говорим?
17. Они не ревнуу добро за вас, него хое да вас одвое, да има ревнуете.
18. А добро е ревновати свагда у добру, и не само када сам а код вас.
19. Дечице моа, коу опет с муком раам, докле се Христос не уобличи у
вама!
20. Хтио бих пак да сам сада код вас, и да измиеним глас сво, ер сам у
недоумици због вас.
21. Кажите ми, ви кои хоете под законом да будете, зар не слушате закон?
(Зач. ).
22. ер е написано да Авраам два сина имаде, еднога од робие а еднога
од слободне.
23. Али она од робие, по тиелу се роди: а ова од слободне, по обеау.
24. А то е речено са другим значеем: ер су оне два завета, едан од горе
Синаа, кои раа за робовае, а то е Агара.
25. ер Агара е гора Сина у Арабии, и одговара садашем ерусалиму, а он
робуе са децом своом;
26. А гори ерусалим слободан е, и мати е свима нама.
27. ер е написано: Развесели се, нероткио коа не рааш, кликни и
узвикни, ти коа немаш муке пороаа; ер оставена има много више деце
него она коа има мужа.
(Зан. 211).
28. А ми смо, брао, по Исаку деца обеаа.
29. Но као што тада она по тиелу роени гоаше роеног по духу, тако и
сада.
30. Али шта Писмо говори? Истера робиу и сина езина; ер син робиин
нее наслиедити са сином слободне.
31. Тако, брао, нисмо деца робие него слободне.
5 Благовиест о слободи у Христу. Хоее у Духу и убави.
1. Стоте, дакле, у слободи коом нас Христос ослободи, и не дате се опет у
арам ропства ухватити.
2. Ево а, Павле, кажем вам да ако се обрезуете, Христос вам ништа нее
користити.
3. А сведочим опет свакоме човеку кои се обрезуе да е дужан сав закон
творити.
4. Одвоисте се од Христа, ви кои себе законом оправдавате, и од благодати
отпадосте;
5. ер ми Духом, од вере, чекамо наду праведности.
6. ер у Христу Исусу нити што вриеди обрезае ни необрезае, него вера
коа кроз убав дела.
7. Трчасте добро! Ко вас сприечи да се не покоравате истини?
8. Та упорност ние од Онога кои вас зове.
9. Мало квасца укисели све тиесто.
10. а се уздам у вас у Господу да ништа друго неете мислити; а она кои
вас узбууе сносие осуду, ма ко био.
(Зач. 212).
11. А а, брао, ако ош обрезае проповиедам, зашто ме онда гоне? Дакле,
укида се саблазан крста.
12. О, па би се и одсекли они кои вас буне!
13. ер сте ви, брао, на слободу позвани; само не слободу за угаае
тиелу, него да из убави служите едни другима.
14. ер се сав Закон испуава у едно риечи, у ово: уби ближега
своега као себе самога.
15. Али ако едан другога уедате и прождирете, гледате да се меусобно не
истриебите.
16. Велим пак: по Духу ходите, и похоту телесну неете чинити.
17. ер тиело жели против Духа, а Дух против тиела; а ово се противи едно
другоме, да чините оно што не бисте хтели.
18. Ако сте пак Духом воени, нисте под законом.
19. А позната су дела тиела, коа су: преуба, блуд, нечистота, бесрамност,
20. Идолопоклонство, чарае, неприатества, свае, пакости, гев, пркоси,
раздори, ереси,
21. Зависти, убиства, пианства, раскалашности, и слично овима за коа вам
унаприед казуем, као што сам и рание говорио, да они кои тако нешто
чине нее наслиедити Царства Божиега.
(Зач. 213).
22. А плод Духа есте: убав, радост, мир, дуготрпее, благост, доброта,
вера,
23. Кротост, уздржае. За такве нема закона.
24. А кои су Христови, распеше тиело са страстима и жеама.
25. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо.
26. Не будимо суетни, изазивауи едни друге, завидеи едни другима.
6 О кротком братоубу и доброчинству. Хвалимо се крстом Христовим а не
обрезаем.
1. Брао, ако и упадне човек у какво сагрешее, вн духовни исправате
таквога духом кротости, чувауи себе да и ти не будеш искушан.
(Зач. 214).
2. Носите бремена едан другога, и тако испуните закон Христов.
3. ер ако ко мисли да е нешто, а ние ништа, вара самога себе.
4. А сваки нека испита свое дело, и тада е сам у себи имати похвалу, а не у
другоме;
5. ер е сваки свое бреме носити.
6. А кои се учи риечи, нека диели сва добра са оним кои га учи.
7. Не варате се, Бог се не да обмаивати; ер што човек посие оно е и
пожети.
8. ер кои сие у тиело свое, од тиела е пожети трулеж, а ко сие у дух,
од Духа е пожети живот вечни.
9. А добро чинити да нам не досади, ер емо у свое вриеме пожети ако не
малакшемо.
10. Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито своима
по вери.
(Зач. 215).
11. Видите како вам великим словима написах своом руком!
12. Кои хое да се допадну по тиелу, они вас приморавау да се обрезуете,
само да не буду гоени за крст Христов.
13. ер ни сами обрезани не држе закон, него хое да се ви обрезуете да би
се вашим тиелом хвалили.
14. А а, Боже сачува, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега
Исуса Христа, коим се мени разапе свиет и а свиету.
15. ер у Христу Исусу нити обрезае што помаже нити необрезае, него
нова твар.
16. И кои год буду живели по овоме правилу, мир на их и милост, и на
Израи Божии.
17. Убудуе да ми нико не ствара тешкое, ер а ране Господа Исуса на
тиелу своему носим.
18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, брао. Амин.
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ЕФЕСЦИМА
1 Химна захвалности Богу Оцу за благодат у Христу и Духу. Молитва
Апостолова. Христос глава тиела Цркве.
(Зач. 216).
1. Павле, апостол Исуса Христа по вои Божио, светима кои су у Ефесу, и
вернима у Христу Исусу;
2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, кои нас е
благословио у Христу сваким благословом духовним на иебесима,
4. Као што нас и изабра у ему прие постаа свиета да будемо свети и
непорочни пред им, у убави,
5. Предодредивши нас себи на усиновее кроз Исуса Христа, по
благонаклоности вое свое,
6. На похвалу славе благодати свое, коом нас облагодати у убеноме,
(Зач. 217).
7. У коме имамо избавее крву еговом, опроштее гриехова по
богатству благодати егове,
8. Коу е преумножио у нама у свако мудрости и разборитости,
9. Обзнанивши нам тану вое свое, по благовоеу своему кое унаприед
одреди у ему,
10. За остварее пуное времена, да се све састави у Христу, оно што е на
небу и што е на земи, у ему,
11. У коме и постасмо наседници унаприед одреени према намери Онога
кои све чини по савету вое свое,
12. Да будемо на похвалу славе егове, ми кои смо се унаприед надали у
Христа,
13. У коему и ви, чувши риеч истине, еванее спасеа вашега, и
поверовавши у ега, бисте запечаени обеаним Духом Светим,
14. Кои е залог наседства нашега, за искупее тековине, на похвалу
славе егове.
15. Зато и а, чувши за вашу веру у Господа Исуса и убав према свима
светима,
(Зач. 218).
16. Не престаем благодарити за вас спомиуи вас у своим молитвама:
17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости
и откривеа да га познате,
18. И просвиетене очи срца вашега да бисте знали у чему е нада позива
егова, и какво е богатство славе насеа егова у светима,
19. И каква е неизмерна величина силе егове на нама кои веруемо по
деству силне мои егове,
20. Коу учини у Христу васкрсавши га из мртвих, и посади себи с десне
стране на небесима,
21. Изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога
имена што се може назвати, не само у овоме виеку, него и у будуем;
(Зач. 219).
22. И све покори под ноге егове, и ега постави изнад свега за главу
Цркви,
23. Коа е тиело егово, пуноа Онога кои све испуава у свему.
2 Раниа отуеност у гриесима и садаше спасее благодау у Христу.
Помирее са Богом у тиелу Христовом, у дому Божием.
1. И вас кои биасте мртви због приеступа и гриехова своих,
2. У коима некада ходисте по духу овога свиета, по кнезу кои влада у
ваздуху, по духу кои сада дествуе у синовима противеа,
3. Меу коима и ми сви живесмо некада по жеама тиела свога, чинеи
воу тиела и помисли, и биасмо по природи деца гева као и остали;
(Зач. 220).
4. А Бог, кои е богат у милости, због велике убави свое коом нас завое,
5. И нас, кои биасмо мртви због гриехова, оживи са Христом - благодау сте
спасени -
6. И с им заедно васкрсе и заедно посади на небесима у Христу Исусу,
7. Да покаже у виековима кои долазе превелико богатство благодати свое
добротом према нама у Христу Исусу.
8. ер сте благодау спасени кроз веру; и то ние од вас, дар е Божии;
9. Не од дела, да се не би ко хвалисао.
10. ер смо егова творевина, саздани у Христу Исусу за дела добра, коа
Бог унаприед припреми да у има ходимо.
(Зач. 220).
11. Зато памтите да ви, кои сте некада по тиелу незнабошци били, називани
необрезае од оних кои су се звали телесно обрезае руком вршено,
12. Да биасте у оно вриеме без Христа, отуени од заеднице Израиеве и
страни у заветима обеаа, наде немауи, и без Бога на свиету.
13. А сад у Христу Исусу, ви кои сте некад били далеко, постадосте близу
крву Христовом.
(Зач. 221).
14. ер Он е мир наш, кои и едне и друге састави у едно и разруши
преграду коа е раставала, то ест неприатество,
15. Укинувши тиелом своим закон са еговим заповиестима и прописима,
да оба сазда у самоме себи у еднога новога човека, стварауи мир;
16. И да помири са Богом и едне и друге у едном тислу крстом, убивши
неприатество на ему.
17. И Он дошавши благовиести мир вама кои сте далеко и онима кои су
близу.
18. ер кроз ега имамо и едни и други приступ ка Оцу у едном Духу.
(Зач. 222).
19. Тако, дакле, нисте више странци ни дошаци, него сте суграани светих
и домаи Божии,
20. Назидани на темеу апостола и пророка, где е угаони камен сам Исус
Христос,
21. На коме сва граевина, складно споена, расте у храм свети у Господу;
22. У кога се и ви заедно уграуете у обиталиште Божие у Духу.
3 Откривее тане Христовог домостроа кроз Павла. Молитва Свето
Троици за савршенство свих светих.
1. Ради тога сам а, Павле, сужа Христа Исуса за вас незнабошце.
2. Ако сте пак чули за устроство благодати Божие коа е мени дана за вас,
3. Да се мени по откривеу обзнани тана, као што рание писах укратко,
4. Одакле читауи можете схватити мое познавае тане Христа,
5. Коа у другим нараштаима ние била обзнаена синовима човечиим, како
се сада Духом откри еговим светим апостолима и пророцима;
6. Да су незнабошци сунаседници и сутелесници и судионици обеаа
егова у Христу Исусу кроз еванее,
7. Коему постадох слуга по дару благодати Божие, коа ми е дана по
деству силе егове.
(Зач. 223).
8. Мени, намаему од свих светих, даде се ова благодат да благовиестим
меу незнабошцима неистраживо богатство Христово,
9. И да расвиетлим свима у чему е устроство тане од вечности сакривене у
Богу, кои е саздао све кроз Исуса Христа,
10. Да се кроз Цркву сада обзнани началствима и властима на небесима
многострука мудрост Божиа,
11. По вечно намери коу изврши у Христу Исусу Господу нашему,
12. У коме имамо слободу и приступ с поуздаем кроз веру у ега.
13. Зато вас молим да не малакшете због невоа моих за вас, кое су слава
ваша.
14. Ради тога преклаам коена своа пред Оцем Господа нашега Исуса
Христа,
15. Од кога сваки род на небесима и на земи има свое име,
16. Да вам по богатству славе свое даде силу, да оачате Духом еговим у
унутарем човеку,
17. Да се Христос вером усели у срца ваша,
18. Да бисте, укореени и утемеени у убави, могли разумети са свима
светима шта е ширина и дужина, и дубина и висина,
19. И познати убав Христову коа превазилази разум, да бисте се испунили
сваком пуноом Божиом.
20. А Ономе кои може ош и неупоредиво више учинити од онога што ми
иштемо или мислимо, по сили коа дествуе у нама,
21. ему нека е слава у Цркви у Христу Исусу кроз све нараштае у виекове
виекова. Амин.
4 единство Духа и вере у Цркви. Служее у изграивау тиела Цркве.
Живот новог човека.
(Зач. 224).
1. Молим вас, дакле, а сужа у Господу, да се владате достоно зваа на
кое сте позвани,
2. Са сваком смиреношу и кротошу, са дуготрпеем, подносеи едан
другога у убави,
3. Старауи се да чувате единство Духа свезом мира:
4. едно тиело, едан Дух, као што сте и позвани у едну наду зваа своега;
5. едан Господ, една вера, едно крштее,
6. едан Бог и Отац свиу, кои е над свима, кроза све, и у свима нама.
7. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христова.
8. Зато вели: Узишавши на висину заплиени плиен и даде дарове удима.
9. А оно узие" шта е, осим да прво и сие у надоа места земе?
10. Она кои сие то е исти кои и узие више свиу небеса да испуни све.
11. И Он даде едне као апостоле, а друге као пророке, едне као
еванелисте, а друге као пастире и учитее,
12. За усавршавае светих у делу служеа. за сазидае тиела Христова;
13. Док не достигнемо сви у единство вере и познаа Сина Божисга, у
човека савршена, у меру раста пуное Христове;
(Зач. 225).
14. Да не будемо више мала деца, коу уа и заноси сваки ветар учеа,
обманом удском, и лукавством ради довоеа у заблуду;
15. Него да будемо истински у убави да у свему узрастемо у Онога кои е
глава - Христос.
16. Од кога све тиело, саставано и повезивано помоу свих зглавака, тако
да едан другог потпомаже по мери сваког поединог члана, чини да тиело
расте на изграивае самога себе у убави.
(Зач. 226).
17. Ово, дакле, говорим и сведочим у Господу да више не живите као што
живе и остали незнабошци у празноуму своме,
18. Помрачених мисли, отуени од живота Божиега због незнаа кое е у
има, због окамеености срца иховога.
19. Они отупевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с
похлепом.
20. А ви тако не упознасте Христа,
21. Ако ли га чусте и у ему научени бисте, као што и есте истина у Исусу,
22. Да ви одбаците рании начин живота старога човека, кои пропада у
жеама варивим,
23. А да се обнавате духом ума своега,
24. И обуците се у новога човека, сазданога по Богу у праведности и
светости истине.
(Зач. 227).
25. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са своим ближим; ер смо
удови едан другоме.
26. Гевите се али не гриешите; сунце да не зае у геву вашему;
27. Нити даите места аволу.
28. Крадивац нека више не краде, него бое нека се труди да ради своим
рукама оно што е добро да би имао давати ономе коме е потребно.
29. Никаква рава риеч да не излази из уста ваших, него само добра за
изграивае онога што е потребно, да донесе благодат онима кои слушау.
30. И не жалостите Светога Духа Божиега, коим сте запечаени за дан
избавеа.
31. Свака горчина и гев и утина и вика и хула са сваком злобом, нека су
далеко од вас.
32. А будите меу собом благи, милостиви, праштауи едан другоме, као
што е и Бог у Христу опростио вама.
5 Живот у хришанским врлинама. Тана брака - слика Христа и Цркве.
(Зач. 228).
1. Угледате се, дакле, на Бога као деца воена.
2. И живите у убави као што е и Христос нас убио и предао себе за нас
као принос и жртву Богу на приатни мирис.
3. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомие меу вама, као
што и доликуе светима;
4. Ни срамотне ни луде риечи или шале, што год е непристоно, него радие
захваивае.
5. ер знате ово, да ниедан блудник, или нечист, или лакомац, кои е
идолопоклоник, нема насеа у Царству Христа и Бога.
6. Нико да вас не заварава празним риечима; ер због тога долази гев
Божии на синове противеа.
7. Не будите, дакле, саучесници ихови.
8. ер некада биасте тама, а сада сте светлост у Господу: владате се као
деца светлости;
(Зач. 229).
9. ер плод Духа е у свако доброти и праведности и истини.
10. Истражуте што е угодно Господу.
11. И немоте узимати учеша у бесплодним делима таме, него их ош
разоткривате.
12. ер е срамно и говорити о ономе што они тано чине.
13. А све што се разоткрива светлошу се обелодауе; ер све што е
обелодаено излази на светлост.
14. Зато вели: Устани ти кои спаваш и васкрсни из мртвих, и обасае те
Христос.
15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри. него као мудри,
16. Користеи вриеме, ер су дани зли.
17. Згог тога не будите неразумни, него схватите шта е воа Господа.
18. И не опиате се вином, у чему е разврат, него се испуавате Духом,
19. Говореи меу собом у псалмима и химнама и песмама духовним,
певауи и поуи Господу у срцу своме;
(Зач. 230).
20. Захваууи свагда за све Богу и Оцу у име Господа нашега Исуса
Христа,
21. Покоравауи се едан другоме у страху Божием.
22. Жене, покоравате се своим мужевима као Господу.
23. ер муж е глава жени као што е и Христос глава Цркви, и Он е спасите
тиела.
24. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему своим
мужевима.
(Зач. 231).
25. Мужеви, волите свое жене као што и Христос заволе Цркву и себе
предаде за у,
26. Да е освети, очистивши е крштеем у води риечу,
27. Да е стави преда се, славну Цркву, коа нема мре ни боре, или што
томе слично, него да буде света и непорочна.
28. Тако су дужни и мужеви да воле свое жене као своа тиела; ер кои
воли своу жену, самога себе воли.
29. ер нико никад не омрзну на свое тиело, него га храни и егуе, као и
Господ Цркву.
30. ер смо удови тиела егова, од меса егова, и од костиу егових.
31. Тога ради оставие човек оца своега и матер и прилиепие се жени
своо, и бие двое едно тиело.
32. Тана е ово велика, а а говорим о Христу и о Цркви.
(Зач. 232).
33. Тако и ви. сваки да воли онако своу жену као и себе самога; а жена да
се бои своега мужа.
6 Живот хршиана у дому. Облачее у свеоруже Божие. Молитвени
поздрави.
1. Децо, слушате свое родитее у Господу, ер е ово праведно.
2. Пошту оца своега и матер: ово е прва запови ест с обеаем:
3. Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земи.
4. И ви оцеви, не раздражуте децу своу, него их подижите у васпитау и
науци Господо.
5. Робови, будите послушни своим господарима по тиелу, као Христу, са
страхом и трепетом, у простоти срца своега.
6. Не радеи само привидно као да угаате удима, него као слуге Христове,
твореи воу Божиу од срца,
7. Служеи драговоно као Господу, а не као удима.
8. Знауи да е сваки ако што добро учини, то примити од Господа, био роб
или слободак.
9. И ви господари, чините то исто има, без приете, знауи да е и ихов
и ваш Господар на небесима, а Он не гледа ко е ко.
(Зач. 233).
10. А дае, брао моа. ачате у Господу, и у сили мои егове.
11. Обуците се у свеоруже Божие, да бисте се могли одржати против
лукавства аволскога.
12. ер не ратуемо против крви и тиела, него против поглаварства, и власти,
и господара таме овога свиета, против духова злобе у поднебесу.
13. Зато узмите свеоруже Божие, да бисте се могли одуприети у зли дан, и
одоевши свему, одржати се.
14. Стоте, дакле, опасавши бедра своа истином и обукавши се у оклоп
правде,
15. И обувши ноге у приправност за еванее мира;
16. А изнад свега узмите штит вере, о кои ете мои погасити све огене
стриеле нечастивога;
17. И кацигу спасеа узмите, и мач Духа, кои е риеч Божиа.
(Зач. 234).
18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то,
бдите са сваком истраношу и моеем за све свете,
19. И за мене, да ми се даде риеч кад отворим уста своа, да смело обзнаним
тану еванеа,
20. За кое служим у оковима, да о ему говорим смело, као што сам дужан
говорити.
21. А да бисте и ви знали како сам а и шта радим, све е вам казати Тихик,
убени брат и верни служите у Господу,
22. Коега управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утеши срца
ваша.
23. Мир браи и убав са вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа!
24. Благодат са свима кои постоано убе Господа нашега Исуса Христа.
Амин.
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ФИЛИПАНИМА
1 Павле у оковима захвауе Богу и моли се за верне. Радост живеа и
умираа за Христа. Живети достоно еванеа.
(Зач. 235).
1. Павле и Тимоте, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу кои су
у Филипима, са епископима и аконима:
2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Захвауем Богу моему кад год се сетим вас,
4. Свагда у свако молитви моо са радошу молеи се за све вас,
5. Што ви постадосте заедничари у еванеу, од првога дана па до сада;
6. Убиеен у то, да е Она кои е отпочео добро дело у вама довршити га
све до дана Исуса Христа.
7. Као што е и право да а ово за све вас мислим; ер вас имам у срцу, и у
оковима моима, и у одбрани, и потвривау еванеа, све вас кои сте
заедничари мои у благодати.
(Зач. 236).
8. ер Бог ми е сведок, колико чезнем за свима вама у убави Исуса Христа;
9. И за то се молим Богу да убав ваша све више и више изобилуе у
познау и сваком расуивау,
10. Да проциените шта е набое, да будете чисти и беспрекорни на дан
Христов,
11. Пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божиу.
(Зач. 237).
12. Хоу пак да знате, брао, да е оно што се збило са мном само
доприниело напретку еванеа,
13. Тако да сав царски суд и сви остали знау да сам у оковима за Христа.
14. И многа браа у Господу, ободрена оковима моима, ош више су се осме
лили да без страха говоре риеч Божиу.
15. едни, додуше, из зависти и свае проповиедау Христа, а други од добре
вое;
16. Тако да едни из пркоса обавуу Христа с нечистом намером, мислеи
да е наниети жалост моим оковима;
17. А други из убави, знауи да сам овде за одбрану еванеа.
18. Шта онда? Било како му драго, притворно или истински, Христос се
проповиеда; и томе се радуем, а и радовау се;
19. ер знам да е се ово окренути на мое спасее по вашо молитви и
помоу Духа Исуса Христа,
(Зач. 238).
20. Као што поуздано чекам и надам се да се ни у чему неу постидети, него
да е се Христос као свагда и сада свом смелошу величати у тиелу моему,
било животом било смру.
21. ер е мени живот Христос и смрт добитак.
22. Али ако е живее у тиелу плодоносно за мое дело, онда не знам шта
да изаберем.
23. А обузима ме обое:
имам жеу умриети и са Христом бити, што е много бое;
24. Али остати у тиелу потребние е вас ради.
25. И ово поуздано знам, да у остати и боравити са свима вама за ваш
напредак и радост вере,
26. Да би се похвала ваша у Христу Исусу умножила преко мене када вам
опет доем.
(Зач. 239).
27. Само живите достоно еванеа Христова, да вас када доем видим, или
ако вам не доем, да чуем за вас да стоите у едноме духу, еднодушно
бореи се за веру еванеа,
28. И ни у чему да се не плашите противника; то е има знак погибли, а
вама спасеа, и то од Бога.
29. ер е вама даровано за Христа, не само да веруете у ега, него и да
страдате за ега,
30. Имауи ону исту борбу какву код мене видесте и сад чуете о мени.
2 О еднодушности и смиреу. Христово понижее и прославее.
Препорука за Тимотеа и Епафродита.
1. Ако, дакде, имате неку утеху у Христу, ако ли топлину убави, ако ли
заедницу Духа, ако ли саосеае и самилост,
2. Употпуните моу радост, да исто мислите, да исту убав имате,
еднодушни, едномислени:
3. Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смиреем
сматрате едан другога веим од себе.
4. Не старате се свако за свое, него свако и за оно што е других.
(Зач. 240).
5. Зато нека е у вама иста мисао коа е и у Христу Исусу,
6. Кои будуи у обличу Божием, ние сматрао за отимае то што е еднак
са Богом,
7. Него е себе понизио узевши обличе слуге, постао истоветан удима, и
изгледом се нае као човек;
8. Унизио е себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту,
9. Зато и ега Бог високо уздиже, и дарова му Име кое е изнад свакога
имена.
10. Да се у Име Исусово поклони свако коено што е на небесима и на
земи и под земом;
11. И, да сваки език призна да е Исус Христос Господ на славу Бога Оца.
(Зач. 241).
12. Тако, убени мои, као што сте свагда били послушни, не само у моем
присуству, него много више сада у одсуству моем, градите спасее свое са
страхом и трепетом.
13. ер Бог е она кои чини у вама и да хоете и да творите по еговом
благовоеу.
14. Све чините без гунаа и двоумеа,
15. Да будете беспрекорни и честити, деца Божиа непорочна усред рода
неваалога и покваренога, у коему сиате као светила у васиони,
16. Држеи риеч живота на моу похвалу за дан Христов, да ми не буде
узалуд трчае, нити труд узалуд.
(Зач. 242).
17. Али ако се и приносим на жртву и службу вере ваше, радуем се, и са
свима вама се радуем.
18. Исто тако се и ви радуте, и будите радосни са мном.
19. А надам се у Господа Исуса, да у вам ускоро послати Тимотеа, да се и а
орасположим дознавши како сте ви.
20. ер немам никога тако сродне душс кои би се толико искрено бринуо за
вас.
21. ер сви траже свое, а не оно што е Христа Исуса.
22. А егову осведочену верност зиате, ер е као диете оцу са мном
служио еванеу.
23. Надам се, дакле, да у ега послати одмах чим видим шта е са мном
бити.
(Зач. 243).
24. А уздам се у Господа да у и сам убрзо дои.
25. Сматрао сам пак за неопходно да пошаем к вама Епафродита. брата и
сатрудника и саборца моега, а кога сте ви послали да ми се нае за мое
потребе.
26. ер е силно чезнуо за свима вама, и било му е жао што сте чули да се
разбоео.
27. И заиста беше болестан готово на смрт. али га Бог помилова, и не само
ега, него и мене да ми не дое жалост на жалост.
28. Зато га хитно послах да се обрадуете када га опет видите, а а да будем
мае жалостан.
29. Примите га, дакле, у Господу са пуном радошу, и такве поштуте,
30. ер се за дело Христово изложи до смрти, не мареи за сво живот, да
надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.
3 Не уздати се у тиело, ве у познае Христа васкрслога. Стремее ка
небеском живеу.
(Зач. 244).
1. А дае, брао моа, радуте се у Господу. ер мени ние досадно писати
вам едно исто, а вама е укрепее.
2. Чувате се паса, чувате се злих посленика, чувате се подрезаних"!
3. ер обрезани, то смо ми, кои Духом Божиим служимо и хвалимо се
Христом Исусом, а не уздамо се у тиело,
4. Премда бих се и а могао уздати у тиело. Ако неко други мисли да се може
уздати у тиело, а ош више:
5. Обрезан сам у осми дан, од рода сам Израиева, племена Вениаминова,
евреин од евреа, по закону фарисе,
6. По ревности гоните Цркве Божие, по правди закона бесприекоран.
7. Али све што ми беше добитак, сматрах за штету Христа ради.
(Зач. 245).
8. Но шта више, а и сматрам све за штету према превасходноме познау
Христа Исуса, Господа моега, ради коега сам све оставио. и сматрам све за
трице, да бих Христа добио
9. И да се наем у ему не са своом праведношу коа е од закона, него
оном коа е по вери у Христа, праведношу од Бога на основу вере;
10. Да познам ега и силу васкрсеа егова и удио у еговим страдаима,
саображавауи се смрти егово,
11. Да бих како достигао у васкрсее мртвих.
12. Не као да то ве постигох или се ве усаврших, него стремим не бих ли то
достигао, као што мене достиже Христос Исус.
13. Брао, а за себе не мислим ош да сам то достигао; едно пак чиним: што
е за мном заборавам, а стремим за оним што е преда мном,
14. И трчим према циу ради награде небескога призваа Божиега у Христу
Исусу.
15. Ми, дакле, кои смо савршени, овако да мислимо; ако ли што другачие
мислите, и ово е вам Бог открити.
16. Уосталом, оно што смо достигли, тога правила да се држимо и исто да
мислимо.
17. Угледате се на мене, брао, и гледате на оне кои тако живе као што нас
имате за пример.
18. ер многи, за кое вам много пута говорих, а сад и плачуи говорим,
владау се као неприатеи крста Христова;
19. ихов е кра погибао, ихов бог е трбух, и слава у срамоти ихово,
они мисле оно што е земаско.
(Зач. 246).
20. Меутим, наше живее е на небесима, откуда очекуемо и Спаситеа
Господа Исуса Христа,
21. Кои е преобразити наше понижено тиело, тако да буде саобразно
тиелу славе егове, по сили коом Он може све учинити и себи покорити.
4 Молба за радост и мир у Господу и за сваку врлину. Захвалност за
доброчинство. Поздрави.
1. Зато, брао моа убена и нажеениа, радостимоа и виенче мо тако
стоте у Господу, убени!
2. Еводиу молим, и Синтихиу молим, да исто мисле у Господу.
3. Да, молим и тебе, сатрудниче верни, помажи има кое се потрудише са
мном у проповиедау еванеа заедно и са Климентом и осталим
помоницима моим, чиа су имена у Кизи живота.
(Зач. 247).
4. Радуте се свагда у Господу, и опет велим: радуте се!
5. Благост ваша нека буде позната свима удима. Господ е близу.
6. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и моеем са
захвалношу казуте Богу жее ваше.
7. И мир Божии, кои превазилази сваки ум, сачувае срца ваша и мисли
ваше у Христу Исусу.
8. А дае, брао, што год е истинито, што год е поштено, што год е
праведно. што год е чисто, што год е достоно убави, што год е на добру
гласу, било коа врлина, било што похвале достоно. то мислите;
9. Што и научисте, и примисте и чусте и видесте на мени, оно чините, и Бог
мира бие с вама.
(Зач. 248).
10. А обрадовах се врло у Господу што се назад опет сетисте да се старате
за мене, као што се и старасте, али немадосте прилике.
11. Говорим то не због оскудице, ер а сам се научио да будем задовоан
оним што имам.
12. Знам и понизити се, знам и изобиловати; у свему и свачему навикох; и
сит бити и гладовати, и изобиловати и оскудиевати.
13. Све могу у Христу кои ми дае мо.
14. Ипак, добро учинисте што узесте учеша у моо невои.
15. А знате и ви, Филипани, да у почетку проповиедаа еванеа, кад
изиох из Македоние, ни една ми Црква ние учествовала у давау и
примау осим ви едини;
16. ер ми и у Солун посласте и први и други пут за моу потребу.
17. Не као да тражим дара, него тражим плода кои се множи на корист вашу.
18. А а сам примио све и имам изобилно. Подмирен сам примивши од Епафро
дита што сте ми послали, слатки миомир, жртву приатну. угодну Богу.
19. А Бог мо испуние сваку потребу вашу по богатству своем у слави, у
Христу Исусу.
20. А Богу и Оцу нашему слава у виекове виекова. Амин.
21. Поздравите свакога светога у Христу Исусу. Поздравау вас браа што
су са мном.
22. Поздравау вас сви свети, а особито они из царева дома.
23. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОЛОШАНИМА
1 Захвалност Богу за веру, убав и наду. Слава Христа као Творца и Главе
тиела Цркве.
(Зач. 249).
1. Павле, по вои Божио апостол Исуса Христа, и брат Тимоте,
2. Свето и верно браи у Христу Исусу коа су у Колоси: Благодат вам и мир
од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Захвауемо свагда Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа кад се
молимо за вас,
4. Пошто смо чули за веру вашу у Христа Исуса и за убав коу имате према
свима светима,
5. Због наде коа вам е припремена на небесима, о коо рание чусте у
истинито риечи еванеа.
6. Кое е у вама као и у свему свиету, и плодоносно е и расте као и у вама,
од онога дана како чусте и познасте благодат Божиу у истини.
7. Као што и научисте од Епафраса, убенога нашега сарадника, кои е за
вас верни служите Христов,
8. Кои нам и ави о вашо убави у Духу.
9. Тога ради и ми, од онога дана како чусмо, не престаемо молити се Богу за
вас и искати да се испуните познаем вое егове у свако мудрости и
разуму духовноме,
10. Да се владате достоно Господа угаауи му у свему, и да будете плодни
у сваком добром делу, и да растете у познау Бога,
11. ачауи сваком снагом, по сили славе егове, за сваку постоаност и
дуготрпеивост с радошу,
(Зач. 250).
12. Захваууи Богу и Оцу кои нас оспособи за удио у наседству светих у
светлости;
13. Кои нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина убави свое,
14. У коме имамо искупее, опроштее гриехова;
15. Кои е икона Бога невидивога, Првороени прие сваке твари,
16. ер име би саздано све, што е на небесима и што е на земи, што е
видиво и што е невидиво, били приестоли или господства, или началства
или власти: све е име и за ега саздано.
17. И Он е прие свега, и све у ему постои.
(Зач. 251).
18. И Он е глава тиела, Цркве, кои е почетак, Првороени из мртвих, да у
свему Он буде први.
19. ер (Отац) благоизволи да се у ему настани сва пуноа.
20. И да кроз ега измири све са собом, учинивши мир еговом крву на
крсту, (помиривши) кроз ега и оно што е на земи и оно што е на
небесима.
21. И вас кои сте некада били отуени и свесно неприатеи у злим
делима,
22. Сада вас измири смру еговог удског тиела да вас изведе преда се
свете, непорочне и невине,
23. Ако само останете у вери утемеени и постоани, и не одваауи се од
наде еванеа, кое чусте, кое е проповиедано сво твари под небом,
коему а, Павле, постадох служите.
(Зач. 252).
24. Сада се радуем у своим страдаима за вас, и у своме тиелу допуавам
што недостае Христовим патама, за тиело егово, кое е Црква,
25. Коо а постадох служите по устроству Божием кое ми е дано за вас,
да у потпуности обавим риеч Божиу,
26. Тану сакривену од виекова и покоеа, коа се сада ави светима
еговим;
27. има Бог хтеде показати колико е богатство славе тане ове меу
незнабошцима, коа е Христос у вама, нада славе;
28. Коега ми проповиедамо уразумууи свакога човека и учеи свакога
човека свако мудрости, да бисмо показали свакога човека савршена у
Христу Исусу.
29. За ово се и трудим, бореи се по егово мои коа у мени силно
дествуе.
2 Укориееност у тани Христа; умирае и оживее са име.
Избегавае лажних учеа.
(Зач. 253).
1. Хоу, дакле, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикии и у
ерапоу, и за све кои не видеше лица моега у тиелу,
2. Да се утеше срца ихова, да се седине у убави и у свакоме богатству
пунога разумиеваа за познае тане Бога и Оца и Христа,
3. У коме су сакривена сва блага премудрости и знаа.
4. А ово говорим, да вас неко не превари заводивим риечима.
5. ер ако сам тиелом и одсутан, али сам духом са вама, радууи се и
видеи ваш ред и чврстину ваше вере у Христа.
6. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у ему и живите,
7. Укориеени и назидани у ему, и утврени у вери као што сте научени,
изобилууи у о са захвалношу.
(Зач. 254).
8. Пазите да вас ко не обмане философиом и празном приеваром, по
предау удском, по науци науци свиета, а не по Христу.
9. ер у ему обитава сва пуноа Божанства телесно,
10. И ви сте испуени у ему, кои е глава свакога началства и власти;
11. У ему ви и обрезани бисте обрезаем нерукотвореним, одбациваем
тиела греховности обрезаем Христовим,
12. Пошто се с им погребосте крштеем, у ему сте и саваскрсли кроз
веру у мо Бога кои га васкрсе из мртвих.
(Зач. 255).
13. И вас кои сте били мртви у гриесима и у необрезау тиела вашега,
оживи вас са им, опростивши нам све гриехе;
14. Избриса обвезницу коа нас своим прописима оптуживаше и беше против
нас, и уклони е приковавши е на крст;
15. Разоружавши началства и власти, жигоса их авно, победивши на ему.
16. Да вас, дакле, нико не осууе за ело или пие, или за какав празник,
или за младине, или за суботе,
17. Што е сенка онога што е дои, а тиело е Христово.
18. Нико да вас не обмауе тобожом понизношу и служеем анелима,
упуштауи се у оно што ние видео, и узалуд надимауи се телесним умом
своим,
19. А не држеи се главе из кое е све тиело помоу зглавака и свеза
саставено да расте растом Божиим.
(Зач. 256).
20. Ако, дакле, умриесте са Христом за стихие свиета, зашто се држите
прописа као да живите у свиету?
21. Не додирни, не окуси, не опипа!
22. По заповиестима и наукама удским; а то све пропада употребом.
23. Ово е само на изглед мудрост у самовоном служеу и понизности и
мучеу тиела, а ние од неког значаа за задовоее тиела.
3 Мислити и живети са васкрслим Христом. Свлачее старог човека и
облачее у новог. Живот хришана у дому.
1. Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што е горе где Христос
седи с десне стране Бога.
2. Мислите о ономе што е горе, а не што е на земи.
3. ер умриесте и ваш е живот сакривен са Христом у Богу.
(Зач. 257).
4. А када се ави Христос, живот наш, онда ете се и ви с име авити у
слави.
5. Умртвите, дакле, удове свое кои су на земи: блуд, нечистоту, страст,
злу похоту и лакомство, што е идолопоклонство,
6. Због коих долази гев Божии на синове противеа,
7. У коима и ви негда ходисте, када живасте у има.
8. А сад одбаците и ви то све: гев, утину, пакост, хуее, срамотне
риечи из уста своих.
9. Не лажите едан другога, ер свукосте старога човека са делима еговим,
10. И обукосте се у новога, кои се обнава за познае, према лику Онога
кои га е саздао,
11. Где нема елина ни удеца, обрезаа ни необрезаа, варварина ни
Скита, роба ни слободака, него е све и у свему Христос.
(Зач. 258).
12. Обуците се, дакле, као изабраници Божии, свети и убени, у милосре,
доброту, смиреноуме, кротост, дуготрпеивост,
13. Подносеи едан другога, и опраштауи едан другоме ако ко има тужбу
на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви.
14. А поврх свега тога, обуците се у убав, коа е свеза савршенства.
15. И мир Божии нека влада у срцима вашим, на кои сте и позвани у едноме
тиелу, и будите захвални.
16. Риеч Христова нека обитава у вама богато, у свако мудрости учите и
уразумуте себе: псалмима и славопоима и песмама духовним, у благодати
певауи Господу у срцима своим.
(Зач. 259).
17. И све што год чините риечу или делом, све чините у име Господа Исуса
Христа, захваууи Богу Оцу кроз ега.
18. Жене, покоравате се своим мужевима, као што доликуе у Господу.
19. Мужеви, убите жене ваше и не срдите се на их.
20. Децо, слушате родитее свое у свему, ер е ово угодно Господу.
21. Оцеви, не раздражуте деце ваше, да не клону духом.
22. Робови, будите послушни у свему вашим господарима по тиелу, не
радеи само притворно као да удима угаате, него у простоти срца, боеи
се Бога.
23. И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не као удима,
24. Знауи да ете од Господа примити као награду наседство, ер Господу
Христу служите.
25. А кои чини неправду, примие што е скривио, и не гледа се ко е ко.
4 О молитви и понашау. Слае Тихика и Онисима. Поздрави.
1. Господари, правду и еднакост указуте робовима, знауи да и ви имате
Господа на небесима.
(Зач. 260).
2. У молитви будите истрани; бдите у о са захваиваем,
3. Молеи се уедно и за нас, да нам Бог отвори врата риечи, да казуемо
тану Христову, због кое сам и свезан,
4. Да е обавим као што треба да говорим.
5. Мудро се владате према онима кои су изван, користеи вриеме.
6. Риеч ваша да бива свагда у благодати, соу зачиена, да знате како
треба свакоме одговорити.
7. За мене казае вам све Тихик, убени брат и верни служите и
сарадник у Господу,
8. Коега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утеши срца
ваша,
9. С Онисимом, верним и убеним братом, кои е од вас. Они е вам
казати све како е овде.
(Зач. 261).
10. Поздрава вас Аристарх, кои е сужа са мном, и Марко, неак
Варнавин, за коега примисте заповести, ако дое к вама, примите га,
11. И Исус, прозвани уст, кои су из обрезаа: они су едини мои сарадници
за Царство Божие кои ми бише утеха.
12. Поздрава вас Епафрас, кои е од вас, слуга Исуса Христа; он се еднако
труди за вас у молитвама да будете савршени и испуени сваком воом
Божиом.
13. ер а сведочим за ега да има велику ревност за вас и за оне кои су у
Лаодикии и за оне у ерапоу.
14. Поздрава вас Лука, екар убени, и Димас.
15. Поздравите брау у Лаодикии, и Нимфана и домау цркву егову.
16. И када се ова посланица прочита код вас, настоте да се прочита и у
Лаодикиско Цркви, а ону из Лаодикие да и ви прочитате.
17. И кажите Архипу: гледа службу коу си примио у Господу, да е
испуаваш.
18. Поздрав моом руком, Павловом. Опомиите се моих окова. Благодат са
вама! Амин.
ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУАНИМА
1 Поздрав. Захвалност Богу за примерну веру Солуана у еванее.
(Зач. 262).
1. Павле и Силван и Тимоте Цркви Солунско коа е у Богу Оцу и Господу
Исусу Христу: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса
Христа.
2. Захвауемо Богу свагда за све вас помиуи вас у молитвама своим,
3. Сеауи се непрестано вашег дела вере, и труда убави, и постоане
наде у Господа нашега Исуса Христа пред Богом и Оцем нашим,
4. Знауи, брао убена од Бога, да сте изабрани.
5. ер еванее наше ние проповиедано вама само риечу, него и у сили и
у Духу Светоме, и са пуним убееем, као што знате какви смо били меу
вама ради вас.
(Зач. 263).
6. И ви се угледасте на нас и на Господа, примивши риеч у големо невои
са радошу Духа Светога,
7. Тако да постадосте образац свима верууима у Македонии и у Ахаи.
8. ер е од вас одекнула риеч Господа не само у Македонии и у Ахаи,
него се и у сваком месту разгласи вера ваша у Бога, тако да нам ние
потребно што говорити.
9. ер они сами причау о нама како нас ви дочекасте, и како се од идола
обратисте Богу, да служите Богу живом и истинитом,
10. И да очекуете Сина егова с небеса, коега подиже из мртвих, Исуса,
кои нас избава од гева кои долази.
2 Апостолово богоугодно владае у еванеу. Подстица на владае
достоно Бога.
(Зач. 264).
1. ер и сами, брао, знате да долазак наш к вама ние био узалуд;
2. Него, пошто наприе страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што
знате, ми се осмелисмо у Богу нашем да вам казуемо еванее Божие уз
велику борбу.
3. ер наша проповиед ние од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству,
4. Ве као што нас е Бог проверио да смо способни да нам се повери
еванее, тако говоримо, а не као они кои угаау удима, него Богу кои
испитуе срца наша.
5. ер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкаа, нити због
похлепе: Бог е сведок;
6. Не тражеи славе од уди, ни од вас ни од других.
7. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; меутим, биасмо
благи меу вама као доиа када негуе своу децу.
8. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само еванее
Божие него и душе наше, зато што нам биасте омиели.
(Зач. 265).
9. ер ви, брао, памтите труд наш и напор; ер дан и но радеи да не бисмо
били на терету икоме од вас, проповиедасмо вам еванее Божие.
10. Ви и Бог сте сведоци како се свето и праведно и непорочно владасмо
пред вама кои веруете.
11. Као што знате како сваког поединог од вас, као отац децу своу,
12. Преклиасмо вас и храбрисмо и свиедочисмо, да се владате достоно
Бога, кои вас призива у свое Царство и славу.
13. Тога ради и ми непрестано захвауемо Богу, што примивши риеч Божиу
коу од нас чусте, прихватисте е не као риеч човечиу, него што заиста и
есте као риеч Божиу, коа и дествуе у вама верууима.
(Зач. 266).
14. ер ви, брао, постадосте слични Црквама Божиим кое су у удеи у
Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од своих сународника исто што и они
од удеаца,
15. Кои убише и Господа Исуса и свое пророке, и нас прогонише, и Богу не
угаау, и противни су свима удима,
16. Спречавауи нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то
за свагда да наврше меру гриехова своих, али их на крау сустиже гев.
17. А ми, брао, одвоивши се од вас за неко вриеме, лицем а не срцем, ош
више с великом жеом настоасмо да видимо лице ваше.
18. Зато хтедосмо дои к вама, бар а Павле неколико пута, и спречи нас
сатана.
19. ер ко е наша нада или радост или виенац хвале? Зар нисте то и ви пред
Господом нашим Исусом Христом о егову доласку?
(Зач. 267).
20. ер сте ви наша слава и радост.
3 Радост због добрих виести по Тимотеу о вери и убави Солуана.
Апостолова молитва за их.
1. Зато, не могавши више издржати, наосмо за добро да останемо сами у
Атини,
2. Па посласмо Тимотеа, брата нашега и служитеа Божиега и сарадника
нашега у еванеу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вери вашо,
3. Да се нико не поколеба у овим невоама; ер сами знате да нам то
предстои.
4. ер кад смо ош код вас били, ми смо вам казали унаприед да емо имати
невоа, и као што знате, то се и догодило.
5. Ради тога и а, не могавши више издржати, послах да сазнам о вери вашо,
да вас како ние искушао кушач, па да наш труд буде узалуд.
6. А сада, када нам е Тимоте дошао од вас, и донио нам добре виести о
вашо вери и убави, и да нас се свагда радо сеате, желеи да видите нас,
као и ми вас,
7. Зато се вама утешисмо, брао, вером вашом при сво нашо невои и
биеди.
8. ер сад смо живи, кад ви чврсто стоите у Господу.
(Зач. 268).
9. ер какву захвалност можемо одати Богу за вас, за сву радост коом се
радуемо због вас пред Богом нашим?
10. Но и дан наусрдние се молимо Богу да видимо лице ваше и да
допунимо оно што недостае вери вашо.
11. А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к
вама.
12. А вас Господ нека обогати и преиспуни убаву едних према другима и
према свима, каква е и наша према вама,
13. Да би се утврдила срца ваша непорочна у светости пред Богом и Оцем
нашим о доласку Господа нашега Исуса Христа са свима светима еговим.
Амин.
4 Живети у светости и братоубу. Хришанска нада за умрле. Васкрсее
мртвих.
(Зач. 269).
1. А надае, брао, молимо вас и саветуемо у Господу Исусу, да као што
примисте од нас: како вам се ваа владати и Богу угаати, да ош више
напредуете.
2. ер знате какве вам поуке дадосмо кроз Господа Исуса.
3. ер е ово воа Божиа: светост ваша, да се чувате од блуда,
4. И сваки од вас да зна држати свое тиело у светости и у части,
5. А не у страсно жеи, као и незнабошци кои не познау Бога;
6. И да нико не преступа и не штети брата своега у свему томе, ер е Господ
осветник за све то, као што вам и прие рекосмо и сведочисмо.
7. ер нас не призва Бог на нечистоту, него у светост.
8. Кои, дакле, одбацуе, не одбацуе човека него Бога, кои е и дао Светога
Духа своега вама.
9. А о братоубу не треба да вам се пише, ер сте сами од Бога научени да
се убите меу собом,
10. ер ви то и чините према сво браи по циело Македонии. Али вас
молимо, брао, да ош обилние чините,
11. И да се усрдно старате да живите мирно, и да гледате своа посла, и да
радите своим сопственим рукама, како вам заповиедисмо;
12. Да се владате поштено према онима што су изван, и да вам ништа не
треба.
(Зач. 270).
13. Неемо пак, брао, да вам буде непознато шта е са онима кои су уснули,
да не бисте туговали као они кои немау наде.
14. ер ако веруемо да Исус умрие и васкрсе, тако е и Бог оне кои су
уснули у Исусу довести с им.
15. ер вам ово казуемо риечу Господом да ми кои будемо живи о
доласку Господем, неемо претеи оне кои су уснули.
16. ер е сам Господ са заповешу, гласом арханела и са трубом Божиом,
сии с неба, и прво е мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи кои останемо биемо заедно с има узнесени на
облацима у сретае Господу у ваздуху, и тако емо свагда с Господом бити.
18. Тако утешавате едни друге овим риечима.
5 Дан Господи дои е изненада. Треба бдити, молити се и меусобно
изграивати у врлини.
(Зач. 271).
1. А о временима и роковима, брао, ние потребно да вам се пише;
2. ер ви сами добро знате да е Дан Господи дои као лопов у нои.
3. ер када говоре: Мир е и сигурност, тада е наии на их изненада
погибиа, као бол на трудну жену, и нее избеи.
4. Али ви, брао, нисте у тами, да вас та Дан затече као лопов.
5. ер сте ви сви синови светлости и синови дана; нисмо нои нити таме.
6. Зато немомо спавати, као и остали, него бдимо и будимо триезни.
7. ер кои спавау, ноу спавау, и кои се опиау ноу се опиау.
8. А ми кои смо синови дана будимо триезни и обучени у оклоп вере и
убави и с кацигом наде спасеа.
(Зач. 272).
9. ер нас Бог не одреди за гев, него да добиемо спасее кроз Господа
нашега Исуса Христа,
10. Кои умрие за нас да бисмо ми, било да бдимо или да спавамо, заедно с
им живели.
11. Зато се тешите узаамно, и изграуте едан другога, као што и чините.
12. Молимо вас пак, брао, одаите признае онима кои се труде меу вама,
и вашим претпоставеним у Господу, и онима кои вас поучавау,
13. И да их поштуете веома много са убаву због дела иховога. Живите
у миру меу собом.
(Зач. 273).
14. Молимо вас пак, брао, саветуте неуредне, тешите малодушне,
подржавате слабе, будите великодушни према свима.
15. Гледате да нико не враа коме зло за зло; него свагда идите за добром, и
меу собом и према свима.
16. Радуте се свагда,
17. Молите се без престанка,
18. На свему захвауте; ер е ово воа Божиа за вас у Христу Исусу.
19. Духа не гасите,
20. Пророштва не презирите,
21. Све испитуте, добра се држите,
22. Од зла у сваком виду уклаате се.
23. А сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васциели дух ваш и душа и
тиело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа.
24. Веран е Она кои вас призива, кои е то и учинити.
25. Брао, молите се за нас.
26. Поздравите сву брау целивом светим.
27. Заклием вас Господом да се прочита ова посланица сво свето браи.
28. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама! Амин.
ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУАНИМА
1 Благодарност Богу и хвала по Црквама за веру и страдае. Утеха због
поновног доласка Господа Исуса.
(Зач. 274).
1. Павле и Силван и Тимоте Цркви Солунско у Богу Оцу нашему и Господу
Исусу Христу:
2. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3. Дужни смо свагда благодарити Богу за вас, брао, као што приличи, зато
што веома расте вера ваша и умножава се убав свакога од вас, едног
према другом.
4. Тако да се ми сами хвалимо вама по Црквама Божиим, вашим трпеем и
вером у свима вашим гоеима и невоама кое подносите.
5. То е знак праведнога суда Божиега, да се удостоите Царства Божиега, за
кое и страдате,
6. Пошто е праведно у Бога да узврати муку онима кои вас муче,
7. А вама страдалницима спокоство са нама када се ави с неба Господ Исус с
анелима силе свое,
8. У огу пламеноме, кои е осудити оне кои не познау Бога и не
покоравау се еванеу Господа нашега Исуса Христа.
9. Такви е бити осуени на вечну погибао од лица Господега и од славе
силе егове,
(Зач. 274).
10. Када дое у она Дан да се прослави у светима своима и покаже се диван
у свима верууима, ер поверовасте сведочанству нашему.
11. Зато се и молимо свагда за вас, да вас Бог наш учини достоним зваа и
испуни сваку благу намеру доброте и дело вере у сили,
12. Да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама и ви у ему, по
благодати Бога нашега и Господа Исуса Христа.
2 О поновном доласку Господа Христа и претходном отпадништву од вере и
о Антихристу. Држати се еванелских предаа.
(Зач. 275).
1. Али вас молимо, брао, у погледу доласка Господа нашега Исуса Христа и
нашега сабраа у ему.
2. Не дате се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни риечу, ни
посланицом тобоже нашом као да е ве настао Дан Христов.
3. Да вас нико не превари ни на кои начин; ер нее дои док наприе не
дое отпадништво и не поави се човек безакоа, син погибли,
4. Кои се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или свстиа, тако
да е сам сести у храм Божии као Бог, тврдеи за себе да е Бог.
5. Зар не памтите да сам вам ово казивао ош кад сам био код вас?
6. И сад знате шта га задржава да се не ави до у свое вриеме.
7. ер тана безакоа ве дествуе, само док се уклони она кои сад
задржава.
8. И тада е се авити безаконик, коега е Господ Исус убити духом уста
своих и уништити поавом свога присуства;
9. Онога е долазак по деству сатанину са сваком силом и знацима и
чудесима лажним,
10. И са сваком приеваром неправде меу онима кои пропадау, зато што не
примише убав истине да би се спасли.
11. И зато е им Бог послати силу обмане, да веруу лажи;
12. Да буду осуени сви кои не вероваше истини, него завоеше неправду.
(Зач. 276).
13. А ми смо дужни свагда захваивати Богу за вас, брао, убена од
Господа, што вас е Бог изабрао од почетка за спасее у светии Духа и
вери истине,
14. На кое вас призва кроз еванее наше, да задобиете славу Господа
нашега Исуса Христа.
15. Тако дакле, брао, стоте чврсто и држите предаа, коима сте научени,
било нашом риечу, било посланицом.
16. А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, кои нас е заволио и
дао утеху вечну и наду добру у благодати,
17. Нека утеши срца ваша и утврди вас у свако риечи и делу доброме.
3 Молити се за апостоле и за утврее у Христу. Клонити се неуредних и
нерадника.
1. Назад, брао, молите се за нас, да се риеч Господа брзо шири и
прослава као и код вас;
2. И да се избавимо од наопаких и злих уди, ер нее сви веру.
3. Но веран е Господ; Он е вас утврдити и сачувати од лукавога.
4. А уздамо се у Господу за вас, да чините и да ете чинити оно што вам
заповиедамо.
5. А Господ нека управи срца ваша на убав Божиу и на трпее Христово.
(Зач. 277).
6. Заповиедамо вам пак, брао, у име Господа нашега Исуса Христа, да се
клоните од свакога брата кои живи неуредно, а не по предау кое примише
од нас.
7. ер сами знате како треба да се угледате на нас, ер нисмо живели
неуредно меу вама,
8. Нити смо забадава ели хеб у некога, но с трудом и муком, радеи дан и
но, да не би били на терету некоме од вас;
9. Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за пример, да би се
угледали на нас.
10. ер када смо били код вас, ово смо вам заповиедали: Ако неко нее да
ради, нека и не еде.
11. ер чуемо да неки меу вама живе неуредно, не раде ништа, а у све се
миешау.
12. Зато таквима заповиедамо и молимо их у Господу нашем Исусу Христу да
мирно радеи сво хеб еду.
13. А вама, брао, да не досади добро чинити.
14. Ако ли ко не послуша риечи наше у ово посланици, тога обиежите, и
не дружите се с им, да би се посрамио;
15. Али га не сматрате као неприатеа, него уразумуте га као брата.
16. А сам Господ мира нека вам да мир свагда и у свако прилици. Господ са
свима вама!
17. Поздрав моом руком, Павловом, што е знак у свако посланици, овако
пишем:
18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ТИМОТЕУ
1 Поздрав. Опомена некима да не одступау од заповиести еванеа.
Павлова захвалност Христу за спасее.
(Зач. 278).
1. Павле, апостол Исуса Христа по заповиести Бога, Спаса нашега и Господа
Исуса Христа, наде наше,
2. Тимотеу, правоме сину по вери, благодат, милост, мир од Бога Оца
нашега и Христа Исуса Господа нашега.
3. Као што те молих идуи у Македониу, да останеш у Ефесу и заповедиш
некима да не уче друкчие,
4. Нити да се баве бакама и родословима бескраним, кои више наводе на
препирке неголи на служее Богу у вери.
5. А ци заповиести есте убав од чиста срца и савести добре и вере
нелицемерне,
6. Од чега неки одступише и скренуше у празнослове,
7. Желеи да буду учитеи закона а не разумиу ни шта говоре ни шта тврде.
(Зач. 279).
8. А знамо да е закон добар ако га ко правилно употребава.
9. Знауи то да закон ние прописан за праведника, него за безаконике и
непокорне, безбожнике и грешнике, непобожне и погане, оцеубице и
матероубице, крвнике,
10. Блуднике, мужеложнике, удокрадице, лаживце, кривоклетнике, и ако
е што друго противно здраво науци,
11. Према еванеу славе блаженога Бога, кое е мени поверено.
(Зач. 280).
12. И захвауем Христу Исусу Господу нашему кои ми даде мо, што ме за
верна прими, поставивши на служее
13. Мене, кои сам рание био хулник и гоните и пркосник, али бих
помилован, ер то из незнаа учиних, у неверовау;
14. Али се ош више умножи благодат Господа нашега са вером и убаву у
Христу Исусу.
15. Истинита е риеч и свакога примаа достона да Христос Исус дое у
свиет да спасе грешнике од коих сам први а.
16. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме
све дуготрпее, за пример онима кои е веровати у ега за живот
вечни.
17. А Цару виекова, непролазноме, невидивоме, единоме премудроме
Богу, част и слава у виекове виекова. Амин.
(Зач. 281).
18. Ову ти заповиест предаем, сине Тимотее, сходно преашим
пророчанствима о теби да по има ратуеш добар рат,
19. Имауи веру и добру савест, коу неки одбацивши претрпеше бродолом
вере;
20. Меу коима су Имене и Александар, кое предадох сатани, да се науче
да не хуле.
2 Молитва Богу за све уде. Павле апостол Богочовека. Понашае мужева
и жена.
(Зач. 282).
1. Молим, дакле, прие свега да се чине моеа, молитве, прозбе,
благодареа за све уде,
2. За цареве и за све кои су у власти, да тих и миран живот поживимо у
свако побожности и честитости.
3. ер е ово добро и угодно пред Спаситеем нашим Богом,
4. Кои хое да се сви уди спасу и да доу у познае истине.
5. ер едан е Бог, едан и посредник измеу Бога и уди, човек Христос
Исус,
6. Кои себе даде у откуп за све, сведочанство у назначена времена,
7. За кое сам а поставен проповедник и апостол - истину говорим у
Христу, не лажем -, учите незнабожаца у вери и истини.
8. Хоу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижуи свете руке без
гева и двоумеа.
9. Исто тако, и жене у пристоном одиелу, стидом и честитошу да
украшавау себе, не плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаинама
скупоценим,
10. Него добрим делима, као што приличи женама кое се привоеше
богопоштовау.
11. Жена нека се учи у миру са сваком покорношу;
12. Али жени не допуштам да буде учите, нити да влада мужем, него да
буде мирна.
13. ер е Адам саздан први, затим Ева;
14. И Адам се не превари а жена преварена, постаде преступница;
15. Али е се спасти рааем деце, ако остану у вери и убави и у светии
са честитошу.
3 Врлине епископа и акона у дому и у Цркви као Дому Божием. Главна
тана побожности: Бог се ави у тиелу.
(Зач. 283).
1. Истинита е риеч: ако ко епископство жели, добро дело жели.
2. Али епископ треба да е без мане, едне жене муж, трезвен, мудар, поштен,
гостоубив, кадар да поучава;
3. Не пианица, не убоица, не лихвар, него кротак, мироубив, не
среброубив;
4. Кои своим домом добро управа, има послушну децу са сваком
скромношу;
5. А ако неко не умие своим домом управати, како е се мои старати за
Цркву Божиу?
6. Не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду авоу.
7. А треба да има и добро сведочанство од оних кои су напоу, да не би
упао у срамоту и замку авоу.
8. Тако и акони треба да буду честити, не дволични, не кои много вина
пиу, не лакоми,
9. Кои имау тану вере у чисто савести.
10. А и ови да се прво провере, па онда да служе, пошто су без мане.
11. Тако и жене треба да су скромне, да не клеветау, трезвене, верне у
свему.
12. акони да буду мужеви едне жене, кои добро управау децом и своим
домовима.
13. ер кои су добро служили, стичу себи добар степен и велику смелост у
вери у Христу Исусу.
14. Ово ти пишем надауи се да у скоро дои к теби;
(Зач. 284).
15. Ако ли се задржим, да знаш како се треба владати у дому Божиему, кои
е Црква Бога живога, стуб и тврава истине.
16. И заиста велика е тана побожности: Бог се ави у тиелу, оправда се у
Духу, показа се анелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свиету,
вазнесе се у слави.
4 Чувати се лажних и лицемерних учитеа. Вежбати се у побожности.
Савети Тимотеу.
1. А Дух изричито говори да е у поседа времена одступити неки од вере
слушауи духове преваре и науке демонске,
2. У лицемеру лаживаца, чиа е савест спаена,
3. Кои забрауу женити се, и траже уздржавае од ела коа е Бог створио
да их са захвалношу узимау верни и они кои су познали истину.
(Зач. 285).
4. ер е свако створее Божие добро и ништа ние за одбацивае кад се
прима са захвалношу,
5. ер се освеуе риечу Божиом и молитвом.
6. Ово саветууи браи, биеш добар служите Исуса Христа, одгаен
риечима вере и добром науком коо си седовао.
7. А поганих и бабских прича клони се и вежба се у побожности.
8. ер телесно вежбае за мало е корисно, а побожност е корисна у свему,
пошто она има обеае живота садашаега и будуега.
(Зач. 285).
9. Ово е истинита риеч и достона свакога примаа;
10. ер за то се и трудимо и бивамо срамоени, ер се надамо у Бога живога,
кои е спасите свиу уди, особито верних.
11. Ово заповиеда и учи.
12. Нико да не презире твоу младост, али буди образац вернима у риечи, у
живеу, у убави, у духу, у вери, у чистоти.
13. Докле не доем пази на читае, утешавае и учее.
14. Не занемару благодатни дар у теби кои ти е дат кроз пророчанство
полагаем руку старешина на тебе.
15. Ово проучава, у овоме сто, да се напредак тво покаже у свему.
16. Пази на себе и на науку, истра у томе; ер чинеи ово, спасиеш и себе и
оне кои те слушау.
5 Савети за старие, за удовице и свештенике. Поуке Тимотеу.
(Зач. 285).
1. Старца не кара, него га савету као оца; младие као брау;
2. Старице као матере; младе као сестре, у свако чистоти.
3. Удовице пошту, кое су праве удовице.
4. Ако ли коа удовица има децу или унучад, нека се уче наприе сво дом
поштовати, и дуг враати родитеима; ер ово е добро и угодно пред Богом.
5. А права удовица и усаменица нада се у Бога и проводи у молитвама и
моеима но и дан.
6. А она коа се одала насладама, жива е умрла.
7. И ово заповиеда, да буду без мане.
8. Ако ли ко о своима а особито о домаима не промиша, одрекао се вере
и гори е од неверника.
9. Да се не уписуе меу удовице млаа од шездесет година, коа е била
жена еднога мужа,
10. Осведочена у добрим делима, ако е децу одгаила, ако е гостоубива
била, ако е светима ноге прала, ако е невонима помагала, ако е ишла за
сваким добрим делом.
(Зач. 286).
11. А млае удовице не прима, ер када их страст одвои од Христа, хое да
се удау;
12. Оне подлежу осуди што прво обеае одбацише.
13. А уз то се уче и нераду, скитауи по куама; и не само нераду, него су и
езичаве и радознале, па говоре што не треба.
14. Хоу, дакле, да се млае удовице удау, децу да раау, куу да куе, и
никаква повода не дау противнику за нападае.
15. ер неке ве скренуше за сатаном.
16. Ако кои верни или верна има удовице, нека се стара о има, да се не
оптереуе Црква, да би се она могла старати о правим удовицама.
17. Презвитери кои су добре старешине достони су двоструке части,
особито они кои се труде у проповиедау и учеу.
18. ер Писмо говори: Волу кои врше не завезу уста, и: Радник е достоан
свое плате.
19. Против презвитера не прима тужбе, осим на основу два или три сведока.
20. Оне кои гриеше покара пред свима, да и остали имау страх.
21. Преклием те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним
анелима да ово држиш без двоумеа, и да не чиниш ништа по
пристрасности.
(Зач. 287).
22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учеству у туим гриесима. Чува
себе чиста.
23. Више не пи само воду, него пи по мало вина, због свога желудца и
честих болести своих.
24. Гриеси неких уди су авни и претходе суду, а код неких се
обелодауу касние.
25. Тако су и добра дела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.
6 О робовима и лажним учитеима. Против богаеа и среброуба.
Подвизи у вери и врлинама. Славее Бога.
1. Они кои су робови под армом, нека свое господаре сматрау достонима
сваке части, да се не би хулило на име Божие и на учее.
2. А кои имау вернике за господаре, нека не буду према има немарни зато
што су браа, него нека им ош бое служе, ер су ти кои примау ихово
доброчинство, верни и мили.
3. Ово учи и савету. Ако неко друкчие учи и не држи се здравих риечи
Господа нашега Исуса Христа и учеа о побожности,
4. Погордио се ништа не знауи, него болуе од запиткиваа и препираа,
од чега настае завист, сваа, хуеа, лукава подозреа,
5. Празна надмудриваа уди изопаченога ума и лишених истине, кои
мисле да е побожност извор добитка. Клони се таквих.
6. А побожност есте велики добитак кад смо задовони оним што имамо.
7. ер ништа не дониесмо на свиет; асно е да ништа не можемо ни
одниети.
8. А кад имамо храну и одеу, будимо овим задовони.
9. А кои хое да се богате, упадау у искушее и замку, и у многе луде и
погубне жее, кое гурау уде у пропаст и погибао.
10. ер е кориен свиу зала среброубе, коему неки предавши се
застранише од вере и навукоше на себе муке многе.
11. А ти, о човече Божии, бежи од тога, а иди за правдом, побожношу,
вером, убаву, трпеем и кротошу.
(Зач. 288).
12. Бори се добрим подвигом вере, хвата се за живот вечни у кои си и
позван, и исповедио си добро исповиедае пред многим сведоцима.
13. Заповиедам ти пред Богом кои свему живот дае и пред Христом Исусом
кои посведочи пред Понтием Пилатом добро исповиедае:
14. Да одржиш заповиест чисту и беспрекорну до аваа Господа нашега
Исуса Христа,
15. Кое е у свое вриеме показати блажени и едини Владар, Цар царева и
Господар господара,
16. Он кои едини има бесмртност и живи у светлости неприступно, Кога
нико од уди не виде нити може видети; ему част и сила вечна. Амин.
(Зач. 289).
17. Богатима овога свиета заповиеда да се не преузносе, нити да се уздау
у богатство несигурно, него у Бога живога, кои нам дае све изобилно на
употребу;
18. Нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду дареживи,
друштвени,
19. Спремауи себи добар теме за будуност, да добиу живот вечни.
20. О Тимотее, сачува поверен ти залог, клонеи се поганих и празних
разговора и спорова лажно названога знаа,
21. Коему се неки приволеше и отпадоше од вере. Благодат с тобом. Амин.
ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ТИМОТЕУ
1 Захвалност Богу за веру Тимотееву и подстица дара у ему: да се не
постиди страдаа за Христа и да сачува залог Духа.
(Зач. 290).
1. Павле, апостол Христа Исуса по вои Божио, према обеау живота у
Христу Исусу,
2. Тимотеу, убеноме чеду: Благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа
Исуса Господа нашега.
3. Захвауем Богу, коему служим од предака у чисто савести, што те се
непрестано сеам у молитвама своим дан и но;
4. Сеауи се суза твоих, желим да те видим да се радошу испуним.
5. На уму ми е нелицемерна вера твоа, коа се прво усели у бабу твоу
Лоиду и матер твоу Евникиу, а уверен сам да е и у теби.
6. Из тога разлога ти напомием да разгорие ваш благодатни дар Божии
кои е у теби кроз полагае руку моих.
7. ер нама Бог ние дао духа плашивости, него силе и убави и
целомудрености.
(Зач. 291).
8. Не постиди се, дакле, страдаа Господа нашега, ни мене сужа егова,
него буди ми састрадалник у еванеу по сили Бога,
9. Кои нас спасе и призва призваем светим, не по делима нашим, него по
своо вои и благодати дато нам у Христу Исусу прие вечних времена,
10. А сада показано аваем Спаситеа нашега Исуса Христа, кои
разруши смрт и обаса живот и нераспадивост еванеем,
11. За кое сам а поставен проповедник и апостол и учите незнабожаца.
12. Из тога разлога ово и страдам, али се не стидим; ер знам Коме сам
поверовао, и уверен сам да е Он кадар сачувати залог мо за она дан.
13. Као образац здраве науке има оно што си чуо од мене у вери и убави у
Христу Исусу.
14. Добро завештае сачува Духом Светим, кои обитава у нама.
15. То знаш да се одвратише од мене сви они у Азии, меу коима су Фигел и
Ермоген.
16. Господ нека даде мдлост Онисифорову дому, ер ме е много пута
окриепио, и окова моих ние се постидео,
17. Него дошавши у Рим ош ревносние ме потражи и нае.
18. Нека му даде Господ да нае милост код Господа у она дан. А колико ми
е у Ефесу послужио, ти набое знаш.
2 Бити добар борац Христа васкрслога, трудбеник у еванеу и клонити се
лажних учеа, препираа и жеа.
(Зач. 292).
1. Ти, дакле, чедо мое, ача у благодати коа е у Христу Исусу;
2. И што си чуо од мене пред многим сведоцима, то преда верним удима,
кои е бити кадри и друге научити.
3. Ти се, дакле, злопати као добар воник Исуса Христа.
4. Ниедан се воник не уплие у послове обичног живота, да би угодио
воводи.
5. Ако се ко и бори, не добиа виенац ако се не бори по правилу.
6. Земорадник кои се труди треба први да окуси од плодова.
7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему.
8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од семена Давидова, по
еванеу моему,
9. За кое се злопатим до самих окова као злочинац, али се риеч Божиа не
да свезати.
10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добиу спасее кое е у
Христу Исусу са славом вечном.
(Зач. 293).
11. Истинита е риеч: ако с им умриесмо, с им емо и живети;
12. Ако трпимо, с им емо и царовати; ако ли се одрекнемо, и Он е се нас
одреи;
13. Ако ли изневеримо, Он остае веран, ер се не може самог себе одреи.
14. Ово напомии, преклиуи их пред Господом да се не препиру, што ние
ни од какве користи него на пропаст онима кои слушау.
15. Постара се да се покажеш ваан пред Богом, трудбеник кои се нема
чега стидети и кои право управа риечу истине.
16. А поганих празних разговора клони се; ер е такви ош више
напредовати у безбожности.
17. И риеч ихова као жива рана разедае око себе, меу коима су Имене
и Филит,
18. Кои застранише од истине, говореи да е васкрсее ве било, и руше
веру неких.
19. Али тврдо стои теме Божии, имауи ова печат: Позна Господ оне кои
су егови, и: Нека одступи од неправде сваки кои призива име Господе.
(Зач. 294).
20. А у великоме дому нема само златних и сребрних судова, него и дрвених
и глинених, и едни су за част а други за нижу употребу.
21. Ако, дакле, ко очисти себе од ових, бие суд за част, освеен и користан
домаину, припремен за свако добро дело.
22. Бежи од младалачких жеа, а држи се правде, вере, убави, мира са
свима кои призивау Господа од чистога срца.
23. А лудих и неуких запиткиваа клони се, знауи да раау свае;
24. Слуга пак Господи не треба да се сваа, него да буде тих према свима,
поучан, незлобив,
25. Кои са кротошу кара оне кои се противе, еда би им како Бог дао
покаае за познае истине,
26. И да се избаве из замке авола, кои их е живе уловио да врше воу
егову.
3 О злим удима у поседа времена. Страдае побожних за Христа.
Држати се богонадахнутог Светог Писма.
(Зач. 295).
1. Али ово зна да е у поседе дане настати тешка времена.
2. ер е уди бити самоубиви, среброубиви, хвалисави, гордеиви,
хулници, непослушни родитеима, неблагодарни, непобожни,
3.
Безосеани,
непомириви,
клеветници,
неуздрживи,
сурови,
недоброубиви,
4. Изданици, напрасити, надувени, више сластоубиви него богоубиви,
5. Кои имау изглед побожности, а силе езине су се одрекли. И клони се
ових.
6. ер су од ових они кои се увлаче у куе и заводе жене кое су натоварене
гриесима и воене различитим пожудама,
7. Кое се свагда уче, и никад не могу да доу до познаа истине.
8. Као што се ание и амврие противише Мосеу, тако се и ови противе
истини, уди изопаченога ума, непоуздани у вери.
9. Али нее више напредовати; ер е ихово безуме постати очигледно
свима, као што се десило и са онима.
(Зач. 296).
10. А ти си следовао моо науци, живеу, настроеу, вери, дуготрпеу,
убави, истраности,
11. Гоеима, страдаима коа ми се догодише у Антиохии, у Иконии, у
Листри. Каква гоеа претрпех и од свих избави ме Господ!
12. А и сви кои хое да живе побожно у Христу Исусу бие гоени.
13. А зли уди и опсенари напредовае од зла на горе, варауи и варауи
се.
14. Но ти сто у томе што си научио и што си се уверио, знауи од кога си се
научио,
15. И што из детиства знаш свештене списе кои те могу умудрити за
спасее кроз веру у Христа Исуса.
(Зач. 297).
16. Све е Писмо богонадахнуто, и корисно за учее, за карае, за
исправае, за васпитавае у праведности,
17. Да буде савршен Божии човек, припремен за свако добро дело.
4 Подстица на проповиедае и дело еванелиста. Кра Павловог подвига
и добиае виенца. Поруке и поздрави.
1. а те, дакле, заклием пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, кои
е судити живима и мртвима аваем своим и Царством своим:
2. Проповиеда риеч, насто у вриеме и невриеме, покара, заприети,
утеши, са сваком стрпивошу и поуком.
3. ер е дои вриеме када здраве науке нее подносити, него е по своим
жеама окупити себи учитее да их чешу по ушима;
4. И одвратие уши од истине, а окренути се бакама.
(Зач. 298).
5. А ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дело еванелиста, служее
свое испуни.
6. ер а се ве приносим на жртву, и вриеме моега одласка настаде.
7. Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах.
8. Сад ме чека виенац правде, кои е ми у она Дан дати Господ, праведни
Судиа: али не само мени, него и свима кои с убаву очекуу Долазак
егов.
(Зач. 299).
9. Постара се да ми доеш брзо.
10. ер ме Димас остави, завоевши садаши виек, и отиде у Солун;
Крискент у Галатиу, Тит у Далмациу; Лука е сам код мене.
11. Марка узми и доведи са собом, ер ми е погодан за службу.
12. А Тихика послах у Ефес.
13. Када доеш, донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и
киге, особито оне од пергамента.
14. Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по делима
еговим.
15. ега се и ти чува; ер се веома противио нашим риечима.
16. При моо прво одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише.
Нека им се не урачуна!
17. Али Господ би са мном и оснажи ме, да се кроз мене рашири проповиед и
да чуу сви незнабошци; и бих избавен из уста лавових.
18. И избавие ме Господ од свакога зла дела и спасти за Царство свое
небеско; ему слава у виекове виекова. Амин.
19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.
20. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна.
21. Постара се да доеш прие зиме. Поздрава те Евул, и Пуд, и Лин, и
Клаудиа, и браа сва.
22. Господ Исус Христос нека е са духом твоим. Благодат с вама. Амин.
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ТИТУ
1 Порука Титу о поставау свештеника и о врлинама епископа. Пороци
неких Криана.
(Зач. 300).
1. Павле, слуга Божии и апостол Исуса Христа по вери изабраних Божиих и
познау истине побожности,
2. За наду вечнога живота кои прие вечних времена обеа Бог кои не
обмауе,
3. А обави у одреена времена риеч своу проповиедаем, кое е мени
поверио по заповиести Спаситеа нашега Бога,
4. Титу, правоме сину по заедничко вери: Благодат, милост, мир, од Бога
Оца и Господа Исуса Христа, Спаситеа нашега.
5. Зато те оставих на Криту да уредиш што е недовршено, и да поставиш по
свима градовима старешине, као што ти а заповедих:
6. Ако е ко без мане, едне жене муж, и има децу верууу, коо не
приговарау да су разуздана или непокорна.
7. ер епископ као Божии домоуправите треба да е без мане, не
самовоан, не гевив, не пианица, не убоица, не лихвар;
8. Него гостоубив, доброубив, мудар, праведан, побожан, уздржив;
9. Кои се чврсто држи истините риечи сагласне са учеем, да би био
способан и поучавати у здраво науци и покарати оне кои се противе.
10. ер има много непокорних, празноречивих и обмаивача, особито кои су
из обрезаа,
11. Коима треба уста затворити, кои читаве домове изопачуу учеи што не
треба, ради нечасног добитка.
12. Рече неко од их, ихов сопствени пророк: Криани, свагда лаживци,
зли зверови, прождривци лиени.
13. Сведочанство е ово истинито. Због тога кара их без поштеде, да буду
здрави у вери,
14. Да не слушау удеске баке, ни заповиести уди кои презиру истину.
(Зач. 301).
15. Чистима е све чисто, а нечистима и невернима ништа ние чисто, него е
нечист и ихов ум и савест.
16. Говоре да знау Бога. а телима га се одричу; ер су гнусни и непокорни и
неспособни за ма кое добро дело.
2 Савети старима и младима и робовима. Благодат Божиа у Христу, кои
нас е искупио од гриеха на добра дела.
1. А ти говори што приличи здравом учеу.
2. Старци да буду трезвени, скромни, мудри, здрави у вери, у убави, у
трпеу.
3. Старице такое да се држе како доликуе светима: да не клеветау, да
много не робуу вину, да уче добру,
4. Да уразумуу младе жене: да воле мужеве, да воле децу,
5. Да буду разборите, чедне, куанице, добре, покорне своим мужевима, да
се не би хулило на риеч Божиу.
6. Тако и младие савету да буду честити.
7. У свему покажи себе за углед у добрим делима: у учеу исправност,
честитост, чистоту,
8. Риеч здраву, бесприекорну, да се посрами противник немауи ништа
лоше реи за нас.
9. Робови да буду послушни своим господарима, да им буду угодни у свему,
да не противрече,
10. Да не краду, него да показуу потпуну верност у свему, да би науку
Спаситеа нашег Бога красили у свему.
(Зач. 302).
11. ер се ави благодат Божиа спасоносна свима удима,
12. Коа нас учи да се одречемо безбожности и земаских пожуда, и да
поживимо разборито, праведно и побожно у садашем виеку,
13. Очекууи блажену наду и авае славе великога Бога и Спаса нашега
Исуса Христа,
14. Кои даде себе за нас да би нас искупио од свакога безакоа, и да очисти
за себе народ изабрани кои ревнуе у добрим делима.
15. Ово говори и савету и кара са пуном влашу; нико да те не презире.
3 Рании пороци и садаше врлине препороених у Христу. Клонити се
еретика. Поруке и поздрави.
1. Напомии им да буду покорни и послушни поглаварствима и властима,
спремни за свако добро дело;
2. Никога да не руже, да се не сваау, да буду благи, да показуу сваку
кротост према свима удима.
3. ер и ми биасмо некада неразумни, непокорни, заблудели, робууи
разним пожудама и насладама, проводеи живот у злоби и зависти, гнусни,
мрзеи едан другога.
4. А када се ави доброта и човекоубе Бога, Спаситеа нашега,
5. Не за дела праведна коа ми учинисмо, него по своо милости спасе нас
баом новога роеа и обновеа Духом Светим,
6. Коега изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеа нашега,
7. Да бисмо, оправдани еговом благодау, постали наседници живота
вечнога као што се надамо.
8. Истинита е ова риеч, и хоу да то потвруеш, како би се они кои
повероваше Богу старали да предаче у добрим делима. Ово е удима
добро и корисно.
9. А лудих запиткиваа и родослова и спорова и препираа о закону клони
се; ер е то некорисно и суетно.
10. Човека еретика по првоме и другоме саветовау клони се,
11. Знауи да се такав изопачио, и гриеши; самога себе е осудио.
12. Када пошем к теби Артема или Тихика, постара се да доеш к мени у
Никопо, ер сам одлучио да онде зимуем.
13. Законика Зина и Апола мариво опреми, да не оскудиевау ни у чему.
14. Али и наши нека се уче предачити у добрим делима где год е
потребно, да не буду без плода.
15. Поздравау те сви кои су са мном. Поздрави све кои нас убе у вери.
Благодат са свима вама. Амин.
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ФИЛИМОНУ
1 Заузимае сужа Павла за одбеглог роба Онисима, а сад обраенога и
вернога хришанина.
(Зач. 302).
1. Павле, сужа Христа Исуса, и брат Тимоте, Филимону убеноме и
сараднику нашем,
2. И мило Апфии, и Архипу, саборцу нашем, и домао твоо цркви:
3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
4. Захвауем Богу моему свагда спомиуи те у молитвама своима.
5. ер чуем за убав твоу и веру коу имаш према Господу Исусу и према
свима светима,
6. Да заедништво вере твое буде делотворно у познау свакога добра кое
имамо у Христу Исусу.
7. убав пак твоа чини нам велику радост и утеху, ер си, брате, срца
светих умирио.
8. Стога, иако имам пуну слободу у Христу да ти заповиедам шта треба да
чиниш,
9. Због убави радие те молим, а лично, Павле старац, а сада и сужа
Исуса Христа,
10. Молим те за чедо мое Онисима, коега родих у оковима своим;
11. Некада теби непотребнога, а сада и теби и мени потребнога. Послах ти га
натраг;
12. А ти ега, то ест срце мое, прими.
13. а га хтедох задржати код себе, да ми уместо тебе послужи у оковима за
еванее.
14. Али без твоега знаа не хтедох ништа чинити, да твое доброчинство не
би било принудно него добровоно.
15. ер можда се зато и растаде с тобом за кратко да га добиеш за вечност,
16. Не више као роба, него више од роба, брата убенога, особито мени,а
колико више теби, и по тиелу и у Господу.
17. Ако сам ти, дакле, заедничар у вери, прими ега као мене.
18. Ако ти е у чему скривио, или дужан остао, то мени урачуна.
19. а, Павле, написах своом руком, а у платити; да ти не кажем да и самог
себе мени дугуеш.
20. Да, брате, обраду ме у Господу; умири срце мое у Господу.
21. Уздауи се у твоу послушност, написах ти, знауи да еш учинити више
него што кажем.
22. А уедно припреми ми гостопримство, ер се надам да у вашим молитвама
бити вам дарован.
23. Поздрава те Епафрас кои е са мном сужа у Христу Исусу,
24. Марко, Аристарх, Димас, Лука, сарадници мои.
25. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим. Амин.
ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА ЕВРЕИМА
1 Христос е Син Божии и виши од анела.
(Зач. 303).
1. Бог кои е из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко
Пророка,
2. У ове поседе дане говорио е нама преко Сина, коега постави
наседником свега, кроз коега е и виекове створио;
3. Он кои е са славе и обличе биа еговога и кои држи све моном
риечу своом, пошто сам взврши очишее гриехова наших, седе са десне
стране Величанства на висинама,
4. И толико се показа веи од анела колико е славние Име наслиедио него
они.
5. ер коме од анела икада рече: Син мо еси Ти, а те данас родих? И опет:
а у ему бити Отац, а он мени Син.
6. И опет, када уводи Првороднога у васеену, говори: И нека му се поклоне
сви анели Божии.
7. А за анеле говори: Кои чини анеле свое духовима и слуге свое
пламеном огеним.
8. За Сина пак: Приесто е тво, Боже, вавиек виека; жезал правичности е
жезал Царства твоега.
9. Заволио си правду и омрзао безакое; због тога те помаза, Боже, Бог тво
уем радости више него другове твое.
(Зач. 304).
10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа зему, и небеса су дело руку
твоих;
11. Они е прои, а ти остаеш, и све е остарети као одиело,
12. И савиеш их као хаину, и измение се, а ти си увиек исти, и године
твое нее минути.
13. А коме од анела икад рече: Седи мени са десне стране док положим
неприатее твое за подноже ногама твоим?
14. Нису ли сви они духови за служее, кои се шау да служе онима кои е
наслиедити спасее?
2 Слушати Христа кои е истинским очовечеем и страдаем побиедио
смрт и авола и спасао све.
1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо.
(Зач. 305).
2. ер ако е риеч казана преко анела потврена, и сваки преступ и
непослушност доби заелужену казну,
3. Како емо е ми избеи ако не маримо за тако велико спасее, кое
отпоче проповиедати Господ, а потврдише га меу нама они кои су чули,
4. Што и Бог посведочи знацима и чудесима, разним моним делима и
раздаваем Духа Светога по своо вои.
5. ер Бог не покори анелима она свиет кои долази, о коем говоримо.
6. Неко пак негде посведочи говореи: Шта е човек да га се сеаш, или
син човечии да га походиш?
7. Учинио си га привремено маим од анела, славом и чашу овенчао си га,
и поставио си га над делима руку твоих;
8. Све си покорио под ноге егове. И пошто му покори све, ништа му не
остави непокорено. Али сада ош не видимо да му е све покорено.
9. А привремено маим од анела видимо Исуса, због страдаа све до смрти,
овенчанога славом и чашу, да би по благодати Божио окусио смрт за све.
10. ер е прикладно Богу, за Коега е све и кроз Коега е све, Кои приведе
многе синове у славу, да Челника спасеа ихова учини савршеним кроз
страдае.
(Зач. 306).
11. ер и Она кои освеуе и они кои се освеуу сви су од еднога, зато се
не стиди да их назива браом, говореи:
12. Обавиу Име твое браи своо, усред сабора песмом у те величати.
13. И опет: а у се уздати у ега. И опет: Ево а и деца коу ми даде Бог.
14. А пошто та деца имау заедницу у крви и месу, и Он узе наприсниег
удела у томе, да смру сатре онога кои има мо смрти, то ест авола,
15. И да избави оне кои из страха од смрти циелога живота биаху кривци за
свое робовае.
16. ер, заиста се не присаедини анелима, него се присаедини семену
Авраамову.
17. Стога е требало да у свему буде подобан браи, да би био милостив и
веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гриехе народа.
18. ер пошто е и сам страдао будуи кушан, зато може помои онима кои
бивау кушани.
3 Христос Првосвештеник е веи од Мосеа, а верни су заедничари
егови.
(Зач. 307).
1. Зато, брао света, заедничари зваа небескога, познате Посланика и
Првосвештеника вере наше коу исповедамо, Исуса Христа.
2. Кои е веран Ономе кои га е поставио, као и Мосе у свему дому егову,
3. ер се ова удостои вее славе него Мосе, као што веу част од дома има
она кои га е саградио.
4. ер е сваки дом сазидан од некога, а она кои е све саздао есте Бог.
(Зач. 308).
5. Мосе пак беше веран у свему дому егову као слуга, за сведочанство
онога што е имало да се каже,
6. Док е Христос као Син над домом еговим; а егов дом смо ми, ако
смело поуздае и наду коом се хвалимо до краа непоколебиво одржимо.
7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас егов чуете,
8. Немоте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчеа у дан
кушаа у пустии,
9. Где ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дела моа
четрдесет година.
10. Зато се разгевих на покоее оно, и рекох: свагда лутау срцем, а сами
не познаше путева моих;
11. Зато се заклех у геву своему да нее уи у починак мо.
(Зач. 309).
12. Пазите, брао, да не буде у некоме од вас зло срце невероваа,
одступаем од Бога живога;
13. Него бодрите едан другога сваки дан, докле год то данас" трае, да кои
од вас не постане тврдокоран обманом гриеха.
14. ер смо постали заедничари Христови, само ако првобитну веру до краа
чврсто одржимо.
15. Док се ош говори: Данас, ако глас егов чуете, немоте да буду
тврдокорна срца ваша, као приликом огорчеа.
16. А кои су то што чуше и огорчише? Зар не сви кои изиоше из Египта
воени Мосеем?
17. А на кое се Он гевио четрдесет година? Ние ли на оне кои
сагриешише, чие кости остадоше у пустии?
18. Коима ли се заклео да нее уи у починак егов, ако не онима кои
биаху непокорни?
19. И видимо да не могоше уи због невероваа.
4 Народу Божием оставен е починак. Жива риеч Божиа. Христос Велики
Првосвештеник.
(Зач. 310).
1. Боимо се, дакле, да неко од вас, док ош важи обеае за улазак у
починак егов, не помисли да е одоцнио.
2. ер и нама е авена радосна виест као и онима; али има не би од
користи риеч коу чуше, пошто они кои е чуше не прихватише е са вером.
3. А ми кои поверовасмо улазимо у починак, као што е рекао: Зато се
заклех у геву своему да они нее уи у починак мо, мада дела Божиа
биаху завршена од постанка свиета.
4. ер рече негде за седми дан овако: И почину Бог у дан седми од свих
дела своих.
5. А овде опет: Нее уи у починак мо.
6. Па пошто неки имау да уу у ега, а они коима е наприе авена
радосна виест не уоше због непокорности,
7. То опет одреди едан дан, Данас", говореи преко Давида, послие
толикога времена, као што рече: Данас, ако глас егов чуете, немоте да
буду тврдокорна срца ваша.
8. ер да е их Исус Навин увео у починак, не би се послие тога говорило о
неком другом дану.
9. Према томе, народу Божием тек предстои починак.
10. ер ко е ушао у одмор егов и сам е починуо од дела своих, као и Бог
од своих.
11. Постарамо се, дакле, да уемо у та починак, да не би ко пао по истом
примеру непокорности.
12. ер е риеч Божиа жива и делотворна, оштриа од свакога двосеклога
мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди
намере и помисли срца.
13. И нема твари сакривене пред им, него е све обнажено и откривено пред
очима Онога коме емо одговарати.
(Зач. 311).
14. Имауи, дакле, Првосвештеника великога, кои е прошао небеса, Исуса
Сина Божиега, треба да се држимо чврсто вере коу исповиедамо.
15. ер немамо првосвештеника кои не би могао састрадати немоима
нашим, него Првосвештеника кои е у свему кушан као и ми, али без гриеха.
16. Стога приступамо смело приестолу благодати, да примимо милост и
наемо благодат за благовремену помо.
5 Христос Првосвештеник по чину Мелхиседекову. Млиечна и ака храна.
1. ер сваки првосвештеник кои се узима измеу уди, постава се за уде
на служее Богу, да приноси и дарове и жртве за гриехе,
2. Кои може да саосеа са онима кои су у незнау и заблуди; ер е и сам
подложан слабостима,
3. И због тога е дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси
жртве за гриехе.
4. И нико сам себи не присваа ту част, него призван од Бога, као и Арон.
5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Она
кои му рече: Син мо еси ти, а те данас родих.
6. Као што и на другом месту вели: Ти си Свештеник вавиек по чину
Мелхиседекову.
7. Он у дане земаскога живота своега са силним вапаем и сузама принесе
молитве и прозбе Ономе кои е могао да га спасе од смрти, и би услишен
због побожности свое.
8. Иако биаше Син, преко страдаа научи се послушности,
9. И показавши се савршен, постаде свима кои су му послушни узрок
спасеа вечнога,
10. Наречен од Бога Првосвештеник по чину Мелхиседекову.
(Зач. 312).
11. О томе бисмо имали говорити много, али тешко е обаснити, ер сте
постали немарни за слушае.
12. ер ви кои би по годинама требало да сте учитеи, опет треба да се
учите почетним основама риечи божиих; и такви постадосте да вам треба
млиеко, а не ака храна.
13. ер кои год се храни млиеком, неискусан е у знау праведности, ер е
диете.
14. А ака храна е за савршене, чиа су чула навиком извежбана за
разликовае и добра и зла.
6 Чувати се отпадништва од вере и са надом се држати обеаа Божиег.
1. Зато, оставивши почетничку науку о Христу, похитамо ка савршенству; и
немомо изнова поставати теме покааа од мртвих дела, и вере у Бога,
2. И науке о крштаваима, и о полагау руку, и о васкрсеу мртвих, и о
суду вечноме.
3. И ово емо учинити, ако Бог допусти.
4. ер ние могуе оне кои су едном просвиетени, и окусили дар небески,
и постали заедничари Духа Светога,
5. И окусили добру риеч Божиу, и силе будуега виека,
6. Па кад су отпали, поново враати на покаае, пошто они са свое стране
опет распиу и руже Сина Божиега.
7. ер зема коа упиа дажд што често на у пада, и коа раа бие корисно
онима ради коих се и обрауе, прима благослов од Бога;
8. А коа раа тре и коров, не ваа и ние далеко од проклетства, а езин
е кра: у ватру!
(Зач. 313).
9. Али што се вас тиче, убени, иако овако говоримо, убиеени смо да
ствари стое бое и да воде спасеу.
10. ер Бог ние неправедан па да заборави дело ваше и труд убави коу
показасте за Име егово, послуживши и служеи светима.
11. А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради оствареа наде
све до краа.
12. Да не будете лиени, него да подражавате оне кои вером и истраношу
насеуу обеаа.
(Зач. 314).
13. ер кад Бог даде обеае Аврааму, немауи ни у кога веега да се
закуне, закле се самим собом,
14. Говореи: Заиста у те богато благословити и обилно те умножити.
15. И тако Авраам стрпиво чекауи дочека обеае.
16. ер се уди заклиу веим од себе, и сваком иховом препирау
завршетак е заклетва као емство.
17. Зато и Бог, желеи да наседницима обеаа што поуздание покаже
неизменивост свое одлуке, послужи се заклетвом,
18. Да бисмо у двема непоколебивим стварима, у коима е немогуе да Бог
превари, имали мону утеху ми кои смо прибегли да се држимо наде коа е
пред нама;
19. у имамо као котву душе, чврсту и поуздану, коа улази унутар иза
завесе,
20. Где као претеча за нас уе Исус, поставши Првосвештеник вавиек по
чину Мелхиседекову.
7 Христос Свештеник као Мелхиседек, веи од свештеника Левиевих,
вечни е Првосвештеник Новог Завета.
(Зач. 315).
1. ер та Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Бога вишега, кои срете
Авраама кад се врааше послие пораза царева, и благослови га;
2. Коме Авраам даде и десетак од свега, он е по значеу свога имена прво
цар правде, а потом е и цар Салимски, то ест, цар мира,
3. Без оца, без матере, без родослова, нити му дани имау почетка нити му
живот има свршетка, а као сличан Сину Божиему остае свештеник без
престанка.
4. Но погледате колико е велик ова, коме е и сам патриарх Авраам дао
десетак од пробранога плиена.
5. И док синови Левиеви примауи свештенство имау заповиест да узимау
по закону десетак од народа, то ест од брае свое, иако су произишли из
бедара Авраамових,
6. Дотле ова кои ние од иховог рода, узе десетак од Авраама, и ега, кои
е имао обеае, благословио е.
(Зач. 316).
7. А ван свакога е спора да веи благосиа маега.
8. И тако овде десетак узимау уди смртни, а тамо она за коега се
сведочи да живи.
9. И могло би се реи, да Левие кои узима десетак, даде десетак кроз
Авраама,
10. Пошто он ош биаше у бедрима оца када га срете Мелхиседек.
11. Ако е, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство,
ер е народ име доведен под Закон, зашто е било ош потребно говорити
да е се поавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину
Аронову?
12. Али када се миеа свештенство, мора се промиенити и Закон.
13. ер Она за кога се ово вели из другога е племена, од коега нико ние
приступао жртвенику.
14. ер е очигледно, да е Господ наш произишао из племена удиног, за кое
Мосе ништа не рече о свештенству.
15. И ош е очигледние, када по подобиу Мелхиседекову настае други
Свештеник,
16. Кои ние постао по закону телесне заповиести, него по сили живота
неуништивога.
17. ер Писмо сведочи: Ти си Свештеник вавиек по чину Мелхиседекову.
(Зач. 317).
18. Укида се, дакле, преаша заповиест због ене немои и некорисности
19. ер Закон ништа ние довео до савршенства, а уводи се боа нада кроз
коу се приближуемо Богу.
20. Уколико не беше без заклетве,
21. ер они без заклетве посташе свештеници, а Ова са заклетвом Онога кои
му говори: Закле се Господ и нее се раскаати: Ти си Свештеник вавиек по
чину Мелхиседекову
22. Утолико Исус поста емац боега Завета.
23. И оних свештеника било е много, ер их е смрт спречавала да остау,
24. А Ова, пошто остае вавиек, има непролазно свештенство.
25. Зато и може потпуно и за увиек спасти оне кои кроз ега долазе Богу,
пошто свагда живи па може посредовати за их.
(Зач. 318).
26. ер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвоен од
грешника и виши од небеса;
27. Кои нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве,
наприе за свое гриехе, а потом и за народне, ер Он ово учини едном
заувиек приниевши самога себе.
28. ер Закон постава за првосвештенике уде кои имау слабости, а риеч
заклетве послие Закона, постава Сина вавиек савршенога.
8 Новозаветни Првосвештеник е с десна Богу. Нови Завет укида Стари.
1. А од овога што говорисмо главно е: Ми имамо таквога Првосвештеника,
кои седе с десне стране приестола Величанства на небесима,
2. Свештенослужите Светие и истинске Скиние, коу постави Господ, а не
човек.
3. ер се сваки првосвештеник постава да приноси и даре и жртве; зато е
потребно да и Ова има нешто да принесе.
4. ер ако би био на земи, не би ни био свештеник, будуи да постое
свештеници кои приносе даре по Закону.
5. Кои служе праслици и сени небеских стварности, као што беше речено
Мосеу када е требало да начини скиниу: Гледа, рече, да начиниш све по
обрасцу кои ти е показан на гори.
6. А сада Ова доби толико узвишение служее колико е посредник боега
Завета, кои е на боим обеаима заснован.
7. ер да е први завет био без мане, не би се тражило место за други.
(Зач. 319).
8. ер кореи их говори: Ево иду дани, говори Господ, и учиниу са домом
Израиевим и са домом удиним Завет нови,
9. Не онакав завет кои учиних са оцима иховим у дан кад их узех за руку
да их изведем из земе Египатске; ер они не осташе у завету моме, и а не
марих за их, говори Господ.
10. ер ово е Завет кои у заветовати дому Израиеву послие оних дана,
говори Господ: Ставиу законе мое у мисли ихове и написау их на срцима
иховим, и биу им Бог, и они е бити мо народ.
11. И нико нее учити ближега свога, и нико брата свога, говореи: Позна
Господа; ер е ме сви познати, од малога до великога.
12. ер у бити милостив неправдама иховим, и неу више спомиати
гриехе ихове и безакоа ихова.
13. А кад вели Завет нови, први е учинио застарелим; а оно што
застариева и стари, близу е ишчезнуа.
9 Старозаветна скиниа и жртве несавршене су; Христова жртва савршено
спасава и уводи у небо.
(Зач. 320).
1. Имала е, додуше, и прва скиниа правила за богослужее, а и Светиу
земаску.
2. ер беше уреен први дио скиние, у ему свиетак и трпеза и
поставени хебови, и то се зове Светиа.
3. А иза друге завесе дио скиние, назван Светиа над светиама,
4. Коа имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме
беше златни сасуд са маном, и процветали штап Аронов, и плоче Завета,
5. А над им херувими славе, кои осеаваху очистилиште; о чему сада не
треба говорити подробно.
6. А пошто ово биаше тако уреено, улажаху свештеници свагда у први дио
скиние да врше службу Божиу;
7. А у други едном у години сам првосвештеник, не без крви, коу приноси за
себе и за народне гриехе из незнаа.
(Зач. 321).
8. Овим Дух Свети показуе да ош ние отворен пут у Светиу, докле год
прва скиниа стои;
9. Коа е праслика за садаше вриеме, када се приносе и дарови и жртве
кое не могу да усаврше савест онога кои служи,
10. А прописане су само за ела и пиа и разна праа и обреде телесне до
времена обнове.
11. Али кад е дошао Христос, Првосвештеник будуих добара, кроз веу и
савршениу скиниу, нерукотворену, то ест не од ове творевине,
12. Не са крву арчиом ни унчиом, него са своом крву уе едном за
свагда у Светиу извршивши вечно искупее.
13. ер ако крв араца и унаца и пепео од унице, коом кад се кропе нечисти
освеуе их да буду телесно чисти,
14. Колико ли е више крв Христа, кои Духом вечним принесе себе
непорочна Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да би служили Богу
живоме и истинитоме.
15. И зато е Он посредник Новога Завета, да послие егове смрти за
искупее од преступа у првоме завету, призвани приме обеано вечно
наседство.
16. ер где е завештае мора да буде и смрт завештача,
17. ер е завештае пуноважно тек послие смрти, пошто никада не важи
док е завештач у животу.
18. ер ни први завет ние установен без крви.
19. Тако, када е Мосе обавио све заповиести Закона свему народу, онда
узе крви од унаца и араца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и
кигу и сав народ,
20. Говореи: Ово е крв завета кои вама одреди Бог.
21. А тако и скиниу и све сасуде богослужбене покропи крву.
22. И по Закону готово све се чисти крву и без пролиеваа крви не бива
опроштее.
23. Требало е, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме
небеске ствари боим жртвама од ових.
(Зач. 322).
24. ер Христос не уе у рукотворену Светиу, коа е предобразац истинске,
него у само Небо, да се сада поави пред лицем Божиим ради нас;
25. Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник
улази у Светиу сваке године са туом крву;
26. Иначе би Он морао много пута страдати почев од постаа свиета; а сада
на свршетку виекова ави се едном за свагда, да своом жртвом уништи
гриех.
27. И као што удима предстои еданпут умриети, а потом суд (Божии),
28. Тако и Христос еданпут принесе себе на жртву да понесе гриехе многих.
А други пут е се поавити не због гриеха него за спасее оних кои га
чекау.
10 Старозаветне жртве и сила Христове жртве. Слава Новога Завета.
Потреба верности Христу.
(Зач. 323).
1. ер Закон имауи само сенку будуих добара, а не сами лик ствари, не
може никада едним те истим жртвама, кое се приносе стално сваке године,
усавршити оне кои приступау.
2. Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они кои служе не би
се више осеали грешним, будуи едном за свагда очишени?
3. Меутим, те жртве сваке године подсеау на гриехе.
4. ер ние могуе да крв унаца и араца спере гриехе.
5. Зато улазеи у свиет говори: Жртву и принос ниси хтио, али си ми тиело
припремио.
6. Свеспаенице и жртве за гриехе нису ти биле угодне;
7. Тада рекох: Ево доох, као што е у почетку Киге писано за мене, да
учиним воу твоу, Боже.
8. Говореи претходно, да жртву и принос и свеспаенице и жртве за гриехе
ниси хтио нити су ти биле угодне, оне кое се по закону приносе;
9. Потом рече: Ево идем да учиним воу твоу, Боже. Укида прво, да постави
друго.
10. Том воом смо освеени приношеем тиела Исуса Христа едном за
свагда.
11. И сваки свештеник стои свакодневно служеи и много пута приносеи
исте жртве кое никада не могу уништити гриехе;
12. А Он, приниевши едну жртву за гриехе, занавиек седе с десне стране
Бога,
13. Чекауи дае док се не положе неприатеи егови за подноже ногу
егових.
14. ер е Он едним приносом учинио савршенима заувиек оне кои се
освеуу
15. А сведочи нам и Дух Свети; ер пошто е наприед рекао:
16. Ово е Завет кои у им завештати послие оних дана, говори Господ,
дауи законе мое у срца ихова, и у мисли ихове написау их, каже:
17. И гриехе ихове и безакоа ихова неу више спомиати.
18. А где е опроштее гриехова, ту нема више приноса за их.
(Зач. 324).
19. Имауи дакле, брао, слободу за улазак у Светиу крву Исусовом,
20. Путем новим и живим, кои нам е Он отворио завесом, то ест тиелом
своим,
21. И Свештеника великога над домом Божиим,
22. Приступамо истинитим срцем, у пуно вери, са срцима очишеним од зле
савести и тиелом опраним водом чистом,
23. Држимо се чврсто у исповиедау наде без колебаа, ер е поуздан Она
кои е обеао;
24. И старамо се едан о другоме у подстицау на убав и добра дела.
25. Немомо изостаати са скупова наших, као што неки имау обича, него се
узаамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближуе Дан она.
26. ер ако ми гриешимо хотимице и послие применог познаа истине, ту
више нема жртве за гриехе,
27. Него само страшно очекивае суда и арост ога кои е прогутати
противнике.
28. Кад неко преступи Закон Мосеев, по исказу два или три сведока, има да
умре без милости;
29. Замислите колико е сада тежу казну заслужити она кои гази Сина
Божиега, и крв Завета коом е освеен за несвету држи, и Духа благодати
вриеа?
30. ер знамо Онога кои рече: Моа е освета, а у узвратити, говори Господ.
И опет: Господ е судити народу своему.
31. Страшно е пасти у руке Бога живога.
(Зач. 325).
32. А сеате се првих дана, у кое, тек просвиетени, подниесте многе
подвиге страдаа,
33. Изложени, с едне стране, поругама и невоама, а са друге, поставши
састрадалници онима кои то исто доживавау.
34. ер сте и оковима моим саосеали, и с радошу подносили отимае
имовине ваше, знауи да ви имате бое и непролазно имае на небесима.
(Зач. 326).
35. Не губите, дакле, поуздае свое, кое доноси велику награду.
36. ер вам е трпее потребно, да пошто извршите воу Божиу, примите
оно што е обеано.
37. ер ош мало, врло мало, па е дои Она кои треба да дое и нее
одоцнити.
38. А праведник е од вере живети; ако ли одступи, нее бити по вои
души моо.
39. Ми, меутим, нисмо од оних кои одступау на пропаст, него од оних кои
веруу на спасее душе.
11 Вера и езина мо у старозаветним праведницима.
1. А вера е основ свега чему се надамо, потврда ствари невидивих.
2. ер у о стари примише добро сведочанство.
3. Вером сазнаемо да су светови саздани риечу Божиом, тако да е
видиво постало из невидивога.
4. Вером принесе Аве Богу боу жртву него Каин; оме би посведочен да
е праведник, када сам Бог прихвати даре егове; кроз у он и послие
смрти ош говори.
5. Вером Енох беше узнесен да не види смрти; и више се не нае, ер га Бог
узнесе, пошто прие егова узнесеа беше му потврено да е угодио Богу.
6. А без вере ние могуе угодити Богу; ер она кои прилази Богу, треба да
веруе да Бог постои и да Он награуе оне кои га траже.
7. Вером Ное би од Бога обавиештен о ономе што се ош не види, и из
побожног страха сагради ковчег за спасее дома свога; оме он осуди сав
свиет, и постаде наседник праведности по вери.
(Зач. 327).
8. Вером Авраам послуша када би позван да пое у зему коу е имао да
прими у наседство, и пое не знауи куда иде.
(Зач. 328).
9. Вером се насели он у земи обеано као у туо, и у шаторима становаше
са Исаком и аковом, сунаседницима истога обеаа.
10. ер очекиваше Град кои има темее, коему е неимар и творац Бог.
11. Вером и сама Сара прими мо да зачне, и упркос дубоко старости она
роди; ер вероваше Ономе кои то обеа.
12. Зато се и родише потомци од еднога, и то престарелога човека,
мноштвом као звиезде небеске и као пиесак неброени на обали мора.
13. У вери помриеше сви ови не дочекавши остварее обеаа, али их
видеше издалека, и поздравише, и признаше да су странци и пролазници на
земи.
14. ер они кои тако говоре показуу да траже Отабину.
15. И да су мислили на ону из кое су изишли, имали би времена да се врате;
16. Али сад желе боу, то ест небеску. Зато се Бог не стиди их да се
назива Бог ихов; ер им е припремио Град.
(Зач. 329).
17. Вером принесе Авраам Исака када е кушан, и единца приношаше она
кои е примио обеаа,
18. Коме беше казано: У Исаку е ти се назвати семе,
19. ер е разумио да е Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби
као праслику.
20. Вером у оно што е дои благослови Исак акова и Исава.
21. Вером аков умируи благослови свакога сина осифова, и поклони се
преко врха палице свое.
22. Вером осиф на самрти напомиаше о изласку синова Израиевих, и
заповеди за кости свое.
23. Вером су Мосеа, пошто се роди, крили три месеца родитеи егови,
ер видеше да е диете красно, и не побоаше се заповиести цареве.
24. Вером Мосе, када е одрастао, одрече да се назива син кери
Фараонове;
25. И више воаше да страда са народом Божиим него да има привремену
насладу гриеха,
26. Сматрауи поругу Христову за вее богатство од свега блага египатскога,
ер гледаше на награду.
27. Вером он остави Египат, не побоавши се арости цареве, ер се чврсто
држаше Невидивога, као да га види.
28. Вером обави пасху и кропее крву, да се она кои убиаше првенце
не дотакне их.
29. Вером приеоше Црвено море као по суху; а када то покушаше
Египани, потопише се.
30. Вером падоше зидови ерихонски, када се око их обилазило седам
дана.
31. Вером Рава блудница не погибе с неверницима, ер прими уходе с
миром.
32. И шта ош да кажем? ер ми не би достало времена кад бих стао казивати
о Гедеону, Вараку, Самсону, ефтау, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
(Зач. 330).
33. Кои вером побиедише царства, чинише правду, добише обеаа,
затворише уста лавовима,
34. Угасише силу огену, утекоше од оштрица мача, од немоних постадоше
аки, биаху силни у рату, поразише воске туинске;
35. Неке жене примише свое мртве васкрсеем; други пак биаху мукама
уморени не приставши на избавее, да би добили бое васкрсее;
36. А други искусише поруге и шибаа, па ош окове и тамнице;
37. Камеем побиени, престругани, измучени, од мача помриеше; потуцаше
се у кожусима и козим кожама у оскудици, у невоама, у патама;
38. Они коих свиет не биаше достоан, потуцаху се по пустиама и горама
и по пештерама и по амама земаским.
39. И сви ови, осведочени у вери, не добише обеае;
40. Зато што е Бог нешто бое предвидео за нас, да не би они без нас
достигли савршенство.
12 Трпети и истраати гледауи на Начелника и Савршитеа вере Исуса.
Педагогиа Божиа. ерусалим небески и Црква првороених на небу.
(Зач. 331).
1. Зато и ми, имауи око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме
и гриех кои нас лако заводи, и са стрпеем хитамо у подвиг кои нам
предстои,
2. Гледауи на Исуса, Начелника и Савршитеа вере, кои уместо
предстоее му радости претрпи крст, не мареи за срамоту, и седе с десне
стране Приестола Божиега.
3. Помислите, дакле, на ега, кои е од грешника поднио такво
противее против себе, да не малакшете и не клону душе ваше.
4. ош се не супротстависте до крви бореи се против гриеха,
5. И заборавили сте савет кои вам говори као синовима: Сине мо, не
занемару карае Господе, нити клони када те он покара.
6. ер кога уби Господ онога и кара; и бие свакога сина коега прима.
7. Ако подносите карае, Бог поступа са вама као са синовима. ер кои е то
син коега отац не кара?
8. Ако ли сте без караа, кое су сви искусили, онда сте копилад а не синови.
9. Дае, кад су нас наши телесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се
неемо много више покоравати Оцу духова и живети?
10. ер они нас караху за мало дана према своме нахоеу, а Он на корист
нашу, да будемо заедничари светости егове.
11. ер свако карае, док трае, не чини се да е радост, него жалост, али
послие дае мирни плод праведности онима кои су кроз ега извежбани.
12. Зато исправите клонуле руке и ослабена коена,
13. И поравните стазе за ноге свое, да се оно што е хромо не погорша, него
напротив, да се излиечи.
(Зач. 332).
14. Старате се да имате мир са свима и светост, без кое нико нее видети
Господа;
15. Пазеи да ко не остане без благодати Божие; да не би некакав кориен
горчине узрастао и направио немир, и име се заразили многи;
16. Да ко не буде блудник или поганац, као Исав, кои за едно ело продаде
свое првородство.
17. ер знате да е он и касние, кад е хтио да наслиеди благослов, одбачен
био, ер не нае покаае, иако га е са сузама тражио.
18. ер нисте приступили гори опипиво, и огу разбукталом, и мраку и
тами и олуи,
19. И звуку трубе, и гласу риечи, за кои они што га чуше моаху да им се
више не говори;
20. ер не могаху подниети заповиест: Ако се и звиер дотакне те горе, бие
каменована.
21. А призор е тако страшан био, да Мосе рече: Престрашен сам и дрхтим,
22. Него сте приступили Гори Сионско и Граду Бога живога, ерусалиму
небескоме, мириадама анела,
23. Свечаном сабору и Цркви првородних, записаних на небесима, и Богу
Судии свиу, и духовима савршених праведника.
24. И Исусу, Посреднику Новог Завета, и крви очишеа, коа бое говори
неголи Авеева.
(Зач. 333).
25. Гледате да не одбаците Онога кои говори. ер, кад не избегоше казну
они што одбацише онога кои пророковаше на земи, а камоли ми ако се
одвратимо од Онога са небеса,
26. Чии глас онда потресе зему, а сад обеа говореи: ош едном а у
потрести не само зему него и небо.
27. А ово ош едном" показуе промену онога што се колеба, као створеног,
да би остало оно што се не колеба.
28. Зато, примауи Царство непоколебиво, да имамо благодат и оме да
служимо угодно Богу са поштоваем и страхом.
29. ер Бог наш е ога кои спауе.
13 Имати хришанске врлине. Сеати се своих учитеа у Христу и чувати
се туе науке. Завршне поуке и поздрави.
1. Братоубе нека остане.
2. Гостоубе не заборавате, ер из гостоуба неки и не знауи
примише анеле.
3. Сеате се сужаа као да сте с има оковани, и оних кои се злопате, ер
сте и сами у тиелу.
4. Брак нека буде у свему частан и постеа брачна чиста: а блудницима и
преубницима судие Бог.
5. Не будите среброубиви, будите задовони оним што имате, ер е Он
рекао: Неу те оставити нити у од тебе одступити.
6. Тако да можемо смело говорити: Господ е мо помоник, и неу се боати;
шта ми може учинити човек?
(Зач. 334).
7. Сеате се своих старешина, кои вам проповиедаше риеч Божиу;
гледауи на свршетак ихова живота, угледате се на веру ихову.
8. Исус Христос е исти уче и данас и у виекове.
9. Не дате се завести различитим и туим учеима, ер е добро утвривати
срце благодау а не елима, од коих не имаше користи они кои су у има
уживали.
10. Ми имамо жртвеник од коега немау права да еду они кои служе
скинии.
11. ер телеса оних животиа, чиу крв за гриехе уноси првосвештеник у
светиу, спауу се ван станишта.
12. Зато и Исус, да би осветио народ крву своом, пострада изван града.
13. Дакле, изиимо к ему изван станишта, поругу егову носеи.
14. ер овде немамо постоана града, него тражимо она кои е дои.
15. Кроз ега, дакле, непрестано да приносимо Богу жртву хвале, то ест,
плод усана кое исповедау Име егово.
16. А доброчинство и заедништво не заборавате; ер се таквим жртвама
угаа Богу.
(Зач. 335).
17. Слушате старешине свое и повинуте им се, ер они бдиу над душама
вашим, пошто е одговарати за их, да би то с радошу чинили а не са
уздисаем, ер вам ово не би било од користи.
18. Молите се Богу за нас. ер смо уверени да имамо добру савест, желеи
да се у свему добро владамо.
19. А молим да чините ово ош више, да бих вам се што прие вратио.
20. А Бог мира, кои подиже из мртвих великога Пастира оваца, крву
Завета вечнога, Господа нашега Исуса Христа,
21. Нека вас усаврши у свакоме делу доброме, да вршите воу егову,
твореи у вама оно што му е угодно, кроз Исуса Христа, коему слава у
виекове виекова. Амин.
22. Молим вас пак, брао, примите ову риеч утехе, ер вам укратко и
написах.
23. Знате да е брат наш Тимоте ослобоен, са коим у вас, ако ускоро
дое, видети.
24. Поздравите све старешине свое и све свете. Поздравау вас браа из
Италие.
25. Благодат са свима вама. Амин.
САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА АКОВА
1 Поздрав. О искушеима и гриеху. Примае и извршавае риечи Божие.
(Зач. 50).
1. аков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздрава дванаест племена
расианих по свиету.
2. Сваку радост имате, брао моа, када паднете у различна искушеа,
3. Знауи да кушае ваше вере гради трпее:
4. А трпее нека усавршуе дело, да будете савршени и потпуни без
икаквог недостатка.
5. Ако ли коме од вас недостае мудрости, нека иште од Бога кои свима дае
едноставно и без караа, и дае му се.
6. Али нека иште с вером, не сумауи ништа; ер кои сума он е као
морски вал што га ветар подиже и витла.
7. ер такав човек нека не мисли да е примити што од Господа.
8. Двоедушан човек непостоан е у свима путевима своим.
9. А понизни брат нека се хвали висином своом;
10. А богаташ своом понизношу, ер е прои као цвиет травни.
11. ер огриа сунце са жегом, и осуши траву, и цвиет езин отпаде, и
красота лица езина пропаде; тако е и богаташ на путевима своима
увенути.
12. Блажен е човек кои претрпи искушее, ер кад буде опробан примие
виенац живота, кои Господ обеа онима кои га убе.
13. Ниедан кад е кушан да не говори: Бог ме куша; ер Бог е неприемчив
за кушае злом, и Он не искушава никога,
14. Него свакога искушава сопствена жеа, коа га мами и вара.
15. Тада жеа затрудевши раа гриех. а гриех учиен раа смрт.
16. Не варате се, драга брао моа.
17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго е, силази од Оца
светлости, у коега нема изменивости ни сенке промене.
18. ер нас е драговоно родио риечу истине, да будемо као првина од
егових створеа.
(Зач. 51).
19. Зато, драга брао моа, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и
спор гевити се;
20. ер гев човеков не твори правду Божиу.
21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошу примите
усаену риеч коа може спасити душе ваше.
22. Будите пак творци риечи, а не само слушаоци, варауи сами себе.
23. ер ако ко слуша риеч а не твори, он е сличан човеку кои гледа лице
тиела своега у огледалу;
24. ер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав беше.
25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у ему, и не постане
забораван слушалац него творац дела, та е бити блажен у делау своему.
26. Ако ко од вас мисли да е побожан. а не чауздава езика своега, него
вара срце свое, егова е побожност узалуд.
27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем есте ова: посеивати
сироте и удовице у невои ихово, и чувати себе неопогаена од свиета.
2 Хришанин не гледа ко е ко и испуава сав Закон Божии. Вера без
добрих дела мртва е.
(Зач. 52).
1. Брао моа, не гледауи ко е ко, имате веру у нашега Господа славе
Исуса Христа.
2. ер ако дое на сабрае ваше човек са златним прстеном и у свиетло
хаини, а дое и сиромах у биедно хаини,
3. И погледате на онога у свиетло хаини, и речете му: Ти седи овде
лиепо, а сиромаху: Ти стани онде, или седи овде ниже подножа моега;
4. Зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судие са злим
помислима?
5. Чуте, драга брао моа, не изабра ли Бог сиромахе овога свиета да буду
богати вером, и наседници Царства кое обеа онима кои ега убе?
6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти кои вас угетавау и зар
вас они не вуку на судове?
7. Не хуле ли они на добро Име коим сте названи?
8. Но, ако ви закон царски извршуете по Писму: уби ближега своега као
самог себе, добро чините;
9. Ако ли гледате ко е ко, гриех чините, и закон вас кара као преступнике.
10. ер кои сав закон одржи а сагриеши у едноме, крив е за све.
11. ер Она кои е рекао: Не чини преубе! рекао е и: Не уби! Ако, дакле,
не учиниш преубу а убиеш, постао си преступник закона.
12. Тако говорите и тако творите као они кои е законом слободе бити
суени;
13. ер е ономе бити суд без милости кои не чини милости; а милост слави
победу над судом.
(Зач. 53).
14. Каква е корист, брао моа, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га
може вера спасти?
15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудиевау у свакодневно храни,
16. И рече им кои од вас: Идите с миром, грите се, и наситите се, а не дате
им што е потребно за тиело, каква е корист?
17. Тако и вера, ако нема дела, мртва е сама по себи.
18. Но неко е реи: Ти имаш веру, а а имам дела. Покажи ми веру твоу
без дела твоих, а а у теби показати веру моу из дела моих.
19. Ти веруеш да е едан Бог; добро чиниш; и аволи веруу, и дрхте.
20. Али хоеш ли да знаш, о човече суетни, да е вера без дела мртва?
21. Авраам, отац наш, не оправда ли се делима кад принесе Исака сина
своега на жртвеник?
22. Видиш ли како е вера садествовала делима еговим, и кроз дела
усавршила се вера?
23. И испуни се Писмо кое говори: Авраам поверова Богу, и прими му се у
правду, и приате Божии назва се.
24. Видите ли, дакле, да се делима оправдава човек, а не само вером?
25. А слично и Рава блудница не оправда ли се делима када прими уходе, и
изведе их другим путем?
26. ер као што е тиело без духа мртво, тако е и вера без дела мртва.
3 Обуздавае езика. Права и лажна мудрост.
(Зач. 54).
1. Брао моа, не будите многи учитеи, знауи да емо вема бити осуени,
2. ер сви много гриешимо. Ако неко у риечи не гриеши, та е савршен
човек, моан е зауздати и све тиело.
3. Гле, коима ставамо узде у уста да нам се покоравау, и све тиело
ихово окреемо.
4. Ето и лае, иако су велике и силни их ветрови гоне, окреу се малим
кормилом онамо куда хое она кои управа.
5. Тако е и език мали уд, а хвали се да е велики. Гле, малена ватра, како
велике ствари запали!
6. И език е ватра, свиет неправде. Тако се и език налази меу нашим
удима, прауи све тиело, и палеи ток живота нашега, и запаууи се од
пакла.
7. ер сваки род звериа и птица, и гмизаваца и риба, припитомава се и
припитомио се роду човечиему,
8. А език нико од уди не може укротити; то немирно зло, пуно отрова
смртоноснога.
9. име благосиамо Бога и Оца, и име проклиемо уде створене по
подобиу Божиу.
10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваа, брао моа, да ово
тако бива.
(Зач. 55).
11. Зар може из истог извора теи слатко и горко?
12. Може ли, брао моа, смоква маслине раати или винова лоза смокве?
Тако ниедан извор не дае слану и слатку воду.
13. Ко е меу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашаа дела
своа у мудро кротости.
14. Ако ли имате горку завист и свадивост у срцима своим, не хвалите се и
не лажите против истине.
15. Ово ние она мудрост што силази одозго него земаска, чулна, демонска.
16. ер где е завист и сваа, онде е неслога и свака зла ствар.
17. А мудрост коа е одозго, прво е чиста, потом мирна, кротка, послушна,
пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемерна.
18. А плод правде у миру сие се онима кои мир граде.
4 Пориекло борби и сваа због жеа. Понизност пред Богом. Неосуивае
брае. Гриех самопоуздаа.
1. Откуда ратови и борбе меу вама? Не отуда ли, од сладостраша ваших,
коа се боре у вашим удима?
2. Желите и немате; убиате и завидите, и не можете да добиете; борите се и
воуете, и немате, ер не иштете.
3. Иштете, и не примате, ер погрешно иштете, да на уживаа ваша трошите.
4. Преубници и преубнице, не знате ли да е приатество према свиету
неприатество према Богу? ер кои хое свиету приате да буде,
неприате Божии постае.
5. Или мислите да Писмо узалуд говори: Са суревивошу чезне за духом,
коега усели у нас?
6. А дае веу благодат; стога каже: Бог се противи гордима, а смиренима
дае благодат.
(Зач. 56).
7. Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се аволу, и побеи е од вас.
8. Приближите се Богу, и Он е се приближити вама. Очистите руке,
грешници, поправите срца ваша, дводушни.
9. Трпите и тугуте и плачите: смиех ваш нека се претвори у плач, и радост у
жалост.
10. Понизите се пред Господом, и уздигнуе вас.
11. Не оговарате едан другога, брао; ер ко оговара брата или осууе
брата своега, оговара закон и осууе закон, а ако закон осууеш, ниси
вршилац закона него судиа.
12. едан е Законодавац и Судиа, кои може спасти и погубити. А ко си ти
што другога осууеш?
13. Слушате сад ви кои говорите: Данас или сутра пои емо у ова или она
град, и боравиемо онде едну годину, и трговаемо и зарадиемо;
14. Ви кои не знате шта е бити сутра. ер шта е живот ваш? Он е пара,
коа се за мало покаже, а потом е нестане.
15. Уместо да говорите: Ако Господ хое, и живи будемо, учиниемо ово или
оно.
16. А сад се хвалите своом надменошу. Свака таква хвала е зла.
17. Она, дакле, кои зна добро чинити а не чини, гриех му е.
5 Варивост богатства. Трпеивост према браи. Лакомислене заклетве.
Мо молитве. убав трема грешнику.
1. Ходите сад богаташи, плачите и ридате због невоа своих кое долазе.
2. Богатство ваше иструну, а одиело ваше поедоше моци;
3. Злато ваше и сребро зара, и ра ихова бие сведочанство против вас, и
изеше тиела ваша, као ога. Нагомиласте благо у поседе дане.
4. Гле, вапие плата радника кои су пожели иве ваше, коу сте им
закинули; и вапаи жетелаца дооше до ушиу Господа Саваота.
5. Наслаивасте се на земи, и живесте раскалашно; ухранисте срца ваша,
као на дан заклаа.
6. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви.
7. Трпите, дакле, брао моа, до доласка Господега. Гле, ратар ишчекуе
драгоцени плод земе, стрпиво га чекауи док не прими дажд рани и
позни.
8. Будите, дакле, и ви стрпиви, утврдите срца ваша, ер се долазак
Господи приближи.
9. Не адикуте едан на другога, брао, да не будете осуени: гле, Судиа
стои пред вратима.
(Зач. 57).
10. За углед страдаа и дуготрпеа, брао моа, узмите пророке кои
говорише у име Господе.
11. Ето, ми називамо блаженим оне кои претрпеше. Трпее ова чусте и
кра егов од Господа видесте, ер е Господ многомилостив и сажаив.
12. А прие свега, брао моа, не куните се ни небом ни земом, нити другом
каквом заклетвом; нека ваше да буде да, а не, не; да не паднете под осуду.
13. Злопати ли се ко меу вама? Нека се моли Богу. е ли ко весео? Нека
пева Богу.
14. Болуе ли ко меу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле
над им, помазавши га уем у име Господе.
15. И молитва вере е спасти болесника, и подигнуе га Господ; и ако е
гриехе учинио, опростие му се.
16. Исповиедате пак едни другима сагрешеа, и молите се Богу едни за
друге, да оздравите. Много е мона усрдна молитва праведника.
17. Илиа беше човек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде
дажда, и не удари дажд на земи за три године и шест месеци.
18. И опет се помоли, и небо даде кишу, и зема изнесе род сво.
19. Брао, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати,
20. Нека зна да е она кои обрати грешника са пута заблуде егове, спасти
душу од смрти, и покрити мноштво гриехова.
ПРВА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА
1 Поздрав. Захвалност Богу за велику наду и свети и блажени живот кои Он
дарова верууима.
(Зач. 58).
1. Петар, апостол Исуса Христа, изабранима кои странствуу у расиау по
Понту, Галатии, Кападокии, Азии и Витинии:
2. По предзнау Бога Оца, освееем Духа за послушае и кропее
крву Исуса Христа: Благодат и мир да вам се умножи.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, кои нас по велико
милости своо препороди за живу наду васкрсеем Исуса Христа из мртвих,
4. За наседство непропадиво и неокаано и неувениво, кое е сачувано
на небесима за вас,
5. Силом Божиом чуване кроз веру на спасее, спремено да се открие у
поседе вриеме;
6. У ему се радуте, иако сте сада мало, ако треба, ожалошени различитим
искушеима,
7. Да се вриедност ваше вере, драгоцениа од злата пропадивога, но
огем испитиванога, нае на хвалу и част и славу, када се ави Исус
Христос;
8. Коега не видевши убите, и ега сад не гледауи но верууи, радуете
се радошу неисказаном и прославеном,
9. Примауи кра вере свое: спасее душа.
10. О коем спасеу испитиваше и истраживаше пророци, кои прорицаше о
вама подарено благодати;
11. Испитууи у кое или какво вриеме аваше Дух Христов кои беше у
има, унаприед сведочеи за Христова страдаа и за славе послие тога.
12. има се откри да не себи, него вама служаху у оном што вам се сад ави
преко оних кои вам проповедаше еванее Духом Светим посланим с неба,
у што анели желе завирити.
13. Зато опасавши бедра разума своега, будите трезвени, сасвим се надате
благодати коа е вам се дониети откривеем Исуса Христа.
14. Као чеда послушности не поводите се за преашим жеама из времена
вашега незнаа,
15. Него по Светоме кои вас е позвао, будите и сами свети у свему
живеу.
16. ер е написано: Будите свети, ер сам а свет.
17. И ако зовете Оцем онога кои, не гледауи ко е ко, суди свакоме по
делу, проводите у страху вриеме вашега странствоваа,
18. Знауи да се пропадивим сребром или златом не искуписте из своега
суетнога живеа, од отаца вам преданога,
19. Него часном крву Христа, као агета непорочног и безазленог,
20. Предвиеног ош прие постаа свиета, а авеног у поседа времена
ради вас,
21. Кои кроз ега веруете у Бога кои га подиже из мртвих, и даде му
славу, тако да ваша вера и надае буду у Бога.
22. Душе свое очистивши Духом у послушау истине за братоубе
нелицемерно, од чиста срца убите едни друге искрено,
23. Препороени не од семена трулежног него нетрулежног, риечу живога
Бога коа остае увиек.
24. ер е свако тиело као трава, и свака слава човечиа као цвиет травни:
осуши се трава, и цвиет езин отпаде;
25. Али риеч Господа остае увиек. А то е та риеч коа е вама
благовиештена.
2 Христос угаони Камен и Камен спотицаа. Хришани изабрани народ: да
се клоне телесних жеа, покоравау властима, подражавау Христа у
подношеу страдаа.
1. Одбацивши, дакле, сваку злобу и свако лукавство и лицемере, и завист и
сва оговараа,
2. Жарко желите разумнога и правога млиека, као новороена деца, да о
ему узрастете за спасее,
3. Ако ве окусисте да е благ Господ.
4. Приступауи ему, Камену живом, од уди одбаченом, али од Бога
изабраном, драгоценом,
5. И ви сами као живо камее зидате се у дом духовни, свештенство свето,
да бисте приносили жртве духовне, благоприатне Богу, кроз Исуса Христа.
6. ер стои у Писму: Ево полажем у Сиону Камен краеугаони, изабрани,
драгоцени; и ко у ега веруе нее се постидети.
7. Вама е, дакле, кои веруете част; а онима кои се противе, камен кои
одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицаа и Стиена
саблазни;
8. Кои се и спотичу о ега противеи се риечи, на што су и опредиеени.
9. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобиен,
да обавите врлине Онога кои вас дозва из таме на чудесну светлост своу;
10. Кои некад не биасте народ, а сада сте народ Божии; кои не биасте
помиловани, а сада сте помиловани.
11. убени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од телесних
жеа, кое воуу на душу.
12. Владате се добро меу незнабошцима, да би за оно за што вас опадау
као злочинце, видевши ваша добра дела, славили Бога у дан похоеа.
13. Будите, дакле, покорни сваком реду удском, Господа ради: ако цару,
као господару;
14. Ако ли намесницима, као еговим посланицима за осуду злочинцима, а
за похвалу онима кои добро чине.
15. ер е тако воа Божиа да добро чинеи ууткуете незнае безумних
уди;
16. Као слободни, а не као они кои користе слободу за прикривае злобе,
него као слуге Божие.
17. Свакога поштуте, братство убите, Бога се боте, цара поштуте.
18. Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрима и
благима него и грубима.
19. ер то е благодат, ако неко подноси жалости по савести ради Бога,
страдауи неправедно.
20. ер каква е похвала ако гриешите па кажавани, подносите? Него ако
добро чините па подносите страдаа, то е угодно пред Богом.
21. ер сте на то и позвани,
(Зач. 59).
ер и Христос пострада за вас, оставауи вам пример да идете еговим
стопама;
22. Он гриеха не учини, нити се нае приевара у устима еговим;
23. Он вриеан, не узврааше увредом; страдауи не приеаше, него е
препустио Ономе кои праведно суди.
24. Он гриехе наше сам изнесе на тиелу своем на дрво, да за гриехе
умремо, и за правду живимо, ер се еговом раном исциелисте.
25. ер биасте као изгубене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу
душа ваших.
3 Брачне дужности. Живети у убави и кротости. Страдае због добра.
Христово страдае, проповиед духовима у Аду, васкрсее и вазнесее.
1. Исто тако и ви, жене, будите покорне своим мужевима, да ако неки не
веруу риечи, онда понашаем жена и без риечи буду придобиени,
2. Када виде чедно понашае ваше са страхом.
3. Ваше украшавае да не буде споа: у плетеу косе и у киеу златом
или у облачеу хаина;
4. Него у скривеноме човеку срца, у непропадивости кроткога и тихога
духа, што е пред Богом драгоцено.
5. ер тако некад украшаваху себе и свете жене кое се уздаху у Бога и
покораваху се своим мужевима.
6. Као што Сара беше послушна Аврааму, називауи га господарем; езине
кери постадосте, чинеи добро, и не боеи се никаква страха.
7. Тако и ви, мужеви, живите са своим женама по разуму, указууи им част
као слабием женском сасуду, као и сунаседницама благодати живота, да не
буду ометане молитве ваше.
8. А напослие будите сви еднодушни, сажаиви, братоубиви, милосрдни,
срдачни;
9. Не враате зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиате,
знауи да сте на то позвани да наслиедите благослов.
(Зач. 60).
10. ер кои хое да уби живот и да види дане добре, нека уздржи език
сво од зла, и усне егове да не говоре приеваре;
11. Нека се уклаа од зла и нека чини добро; нека тражи мир и нека му
стреми.
12. ер очи Господе обраене су на праведнике, и уши егове на молитву
ихову; а лице Господе против оних кои чине зло.
13. И ко може вама наудити ако будете ревнитеи добра?
14. Него ако и страдате правде ради, блажени сте. А страха се ихова не
боте, нити се плашите;
15. Но Господа Бога освеуте у срцима своим, свагда спремни са кротошу и
страхом на одговор свакоме кои тражи од вас разлог ваше наде,
16. Имауи добру савест, да се у ономе за што вас клеветау као злочинце
постиде они кои куде ваше добро владае у Христу.
17. ер е бое, ако хое воа Божиа, да страдате добро чинеи, неголи зло
чинеи.
18. Зато и Христос еданпут за гриехе наше пострада, праведник за
неправеднике, да нас приведе Богу, усмрен тиелом, а оживевши духом;
19. Коим и сие и проповиеда духовима у тамници.
20. Ови некада биаху непослушни кад их очекиваше Божие дуготрпее у
дане Ноеве, када се грааше ковчег, у коме се мало, то ест, осам душа
спасоше водом,
21. Коа и нас сада спасава крштеем као испуеем праобраза, не као
прае телесне нечистое, него обеае Богу добре савести васкрсеем
Исуса Христа,
22. Кои, отишавши на небо, са десне е стране Бога, и потчиени су му
анели и власти и силе.
4 Престати са гриехом. Потреба будности, молитве и убави. Страдае са
Христом и за Христа.
(Зач. 61).
1. Када, дакле, Христос пострада за нас тиелом, и ви се том мисли
наоружате, ер ко пострада тиелом, престао е да гриеши,
2. Да остало вриеме живота у тиелу не живи више по жеама човечиим,
него по вои Божио.
3. ер сте доста протеклог времена живота провели чинеи воу
незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опиау, ждерау,
пианкама и богомрском идолопоклонству.
4. Зато се чуде што ви не трчите с има у исту поплаву разврата, и хуле на
вас.
5. Они е дати одговор Ономе кои е готов да суди живима и мртвима.
6. Зато е и мртвима проповиедано еванее, да приме суд по човеку
тиелом, а да живе по Богу духом.
7. А свему се кра приближио. Будите, дакле, целомудрени и трезвени у
молитвама.
8. А прие свега имате истрану убав меу собом; ер убав покрива
мноштво гриехова.
9. Будите гостоубиви меу собом без гунаа;
10. Сваки као што е примио благодатни дар, име служите едни другима,
као добри управитеи разноврсне благодати Божие.
11. Ако неко говори, нека говори као риечи Божие; ако неко служи, нека
служи као по мои коу Бог дае; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа,
коме е слава и сила у виекове виекова. Амин.
(Зач. 62).
12. убени, не чудите се огу кои вам бива ради кушаа вашег, као да
вам се нешто необично догаа,
13. Него се радуте што учествуете у страдаима Христовим, да бисте се и у
откривеу славе егове радовали и веселили.
14. Ако вас руже за Име Христово, блажени сте, ер Дух Божии, Дух славе и
силе почива на вама; они, дакле, хуле на ега, а ви га прославате.
15. Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или
као она кои се миеша у туе послове.
16. Но ако ли као хришанин, нека се не стиди, ве нека слави Бога због тог
удела.
17. ер е вриеме да почне суд од дома Божиег; ако ли прво почне од нас,
какав ли е тек бити кра онима што се противе еванеу Божием?
18. И ако се праведник едва спасава, безбожник и грешник где е се
авити?
19. Зато и они кои страдау по вои Божио, нека ему као верноме
Саздатеу, повере душе свое у доброчинству.
5 Дужности црквених старешина и дужности верних. Нада у Бога и
противее аволу. Поздрави и благослов.
1. Презвитере кои су меу вама молим, а кои сам сапрезвитер и сведок
Христових страдаа, и заедничар у слави коа е се открити:
2. Чувате стадо Божие, кое вам е поверено, и надгледате га, не принудно,
него добровоно, и по Богу, не због нечасног добитка,него од срца;
3. Нити као да господарите наседством Божиим; него будите углед стаду;
4. И кад се ави Архипастир, примиете виенац славе кои не вене.
5. Тако и ви млаи покоравате се старешинама, а сви, покоравауи се едни
другима, пригрлите смиреноуме, ер се Бог гордима противи а смиренима
дае благодат.
(Зач. 63).
6. Понизите се, дакле, под мону руку Божиу, да вас узвиси кад дое
вриеме.
7. Све свое бриге положите на ега, ер се Он стара за вас.
8. Будите трезвени и бдите, ер супарник ваш, аво, као лав ричуи ходи и
тражи кога да прождере.
9. ему се противите утврени вером, знауи да се таква иста страдаа
догаау вашем братству по свиету.
10. А Бог сваке благодати, кои вас позва у вечну своу славу у Христу Исусу,
нека вас Он, пошто мало пострадате, усаврши, утврди, укриепи, утемеи;
11. ему слава и сила у виекове виекова. Амин.
12. По Силуану, верном брату, као што мислим, написах вам ово мало, да
посаветуем и посведочим да е то истинита благодат Божиа, у коо ви
стоите.
13. Поздрава вас Црква у Вавилону, изабрана као и ви, и Марко син мо.
14. Поздравите едни друге целивом убави. Мир вам свима кои сте у
Христу Исусу. Амин.
ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА
1 Поздрав. Дарови божанске силе и хришанске врлине. Христово
преображее на гори и поузданост пророчке риечи.
(Зач. 64).
1. Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама
еднако драгоцену веру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа:
2. Благодат и мир да вам се умножи познаем Бога и Исуса Господа нашега.
3. Пошто нам е егова божанска сила даровала све што е потребно за живот
и побожност, познаем Онога кои нас позва славом и врлином,
4. Кроз кое су нама дарована драгоцена и превелика обеаа да кроз их
постанете причасници божанске природе, избегнувши похотну трулеж у
свиету.
5. И управо на ово уложите сву ревност па проавите у вери вашо врлину, а
у врлини знае,
6. А у знау уздржае, а у уздржау трпее, а у трпеу побожност,
7. А у побожности братоубе, а у братоубу убав.
8. ер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас нее учинити нерадним
и неплодним за познае Господа нашега Исуса Христа.
9. ер ко овога нема слиеп е, кратковид е, заборавивши свое очишее од
старих гриеха.
(Зач. 65).
10. Зато, брао, постарате се ош вема да свое призвае и избор утврдите,
ер чинеи ово неете погриешити никад;
11. ер е вам се тако изобилно дати улазак у вечно Царство Господа и
Спаса нашег Исуса Христа.
12. Зато неу престаати да вам о томе стално напомием, иако знате и
утврени сте у ово истини;
13. ер мислим да е право, док сам у овом тиелу да вас опомиаем будим,
14. Знауи да у ускоро оставити тиело свое, као што ми и обави Господ
наш Исус Христос.
15. А трудиу се да се послие моега одласка ви свагда сеате овога.
16. ер вам не обависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа
седууи измишеним бакама, него смо сами били очевидци величанства
егова.
17. ер он прими од Бога Оца част и славу када му дое ова глас од
величанствене славе: Ово е Син мо убени, кои е по моо вои.
18. И ова глас чусмо ми како сие с неба, док биасмо с им на гори свето.
19. И имамо напоузданиу пророчку риеч, и добро чините што пазите на у
као на светилник кои свиетли у тамном месту, докле Дан не осване и
Даница се не роди у срцима вашим.
(Зач. 66).
20. И ово прво знате да ниедно пророштво Писма не бива по личном
тумачеу.
21. ер никад пророштво не настаде човечиом воом, него покретани Духом
Светим говорише свети Божии уди.
2 Чувае од лажних пророка и порочних учитеа.
1. А било е и лажних пророка у народу, као што е и меу вама бити лажних
учитеа, кои е униети ереси погибли, и одрицае се Господара кои их
искупи и довеше себи наглу погибао.
2. И многи е пои за иховим нечистотама, због коих е се похулити на Пут
истине.
3. И у лакомству искоришавае вас варивим риечима; ихов суд одавно
не доцни, и погибао ихова не дриема.
4. ер кад Бог не поштеде анеле кои сагриешише, него их баци у окове
мрака пакленога, и предаде да се чувау за суд:
5. И не поштеде стари свиет, него сачува проповедника правде Ноа, и
седморо с им, и наведе потоп на свиет безбожнички;
6. И градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши
их за пример будуим безбожницима;
7. И избави праведнога Лота намученог развратним владаем безаконика;
8. ер док живаше ова праведник меу има, гледауи и слушауи
безакона дела из дана у дан, мучаше праведну душу своу;
(Зач. 67).
9. Зна Господ побожне да избава од искушеа, а неправеднике да чува за
казну у дан суди;
10. А особито оне кои иду за тиелом у нечисто похоти, и презиру
господство Божие; дрски, самовони, и не дрхте хулеи на славе,
11. Док анели, кои су веи снагом и силом, не износе против их пред
Господом хулнога суда.
12. А они, као бесловесне животие, по природи саздане за лов и трошее,
хулеи на оно што не познау, у покварености своо пропаше,
13. И примие плату неправде. Они сматрау за сласт посведневно уживае;
бестидници и неваалци, кои се наслауу своим приеварама, едуи са
вама;
14. Очи су им пуне преубе и непрестанога гриеха, прелашуу неутврене
душе, имау срце извежбано у лакомству. Деца проклетства!
15. Оставивши прави пут, залуташе, и пооше путем Валаама Восорова кои
заволи плату неправде,
16. Али би покаран за свое безакое: немушто марвинче проговори гласом
човечиим и сприечи безуме пророково.
17. Они су извори безводни: облаци олуом гоени, за их се чува мрак таме
заувиек.
18. ер говореи надувене и суетне риечи прелашуу на телесне жее и
разврат оне кои су стварно побегли од оних што живе у заблуди,
19. Обеавауи им слободу а сами су робови покварености; ер од кога е ко
побиеен томе и робуе.
20. ер ако они кои побегну од нечистота свиета познаем Господа и Спаса
Исуса Христа, опет се у их заплету и буду надвладани, бива им потое горе
од првога.
21. ер бое би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше
што се вратише од предате им свете заповиести.
22. има се догодило оно што вели истинита пословица: Пас се враа на
своу бувотину, и: Свиа се окупала па се у блату ваа.
3 Поседи дани и Христов Други долазак. Чекае новог неба и нове
земе. Достоно припремае. Павлово писае. Свршетак.
(Зач. 68).
1. Ево, убени, пишем вам ве другу посланицу; у има подсеаем
будим ваш чисти разум,
2. Да се сетите риечи кое су рание казали свети пророци, и заповиести
апостола ваших од Господа и Спаса,
3. Знауи прво ово да е у поседе дане дои ругачи кои е живети по
своим сопственим жеама,
4. И говорити: Шта е с обеаем Доласка егова? ер откако се оци
упокоише све стои тако од почетка ствараа.
5. ер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да е зема из
воде и од воде саздана риечу Божиом,
6. Од коих тадаши свиет, водом потопен, пропаде.
7. А садаша небеса и зема оставени су еговом риечу за ога и чувау
се за Дан суда и погибли безбожних уди.
8. Али ово едно немоте превиати, убени, да е едан дан пред Господом
као хиада година, и хиада година као едан дан.
9. Не доцни Господ с обеаем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго
трпи, ер нее да ико пропадне но да се сви покау.
10. А дои е Дан Господи као лопов ноу, у кои е небеса с хуком прои,
а стихие е се ужарене распасти и зема и дела што су на о изгорее.
11. Па кад е се све ово распасти, какви треба да будете ви у светом
владау и побожности,
12. Очекууи и желеи да скорие буде долазак Божиега Дана, од кога е се
небеса огем запаена распасти и стихие ужарене растопити.
13. Нова пак небеса и нову зему по обеау еговом очекуемо, где
правда обитава.
14. Зато, убени, очекууи ово старате се да се наете пред им чисти и
непорочни у миру.
15. И дуготрпее Господа нашега држите за спасее, као што вам и
убени наш брат Павле по дано му мудрости писа,
16. Као што говори о овоме и у свима своим Посланицама, у коима су нека
места тешко разумива, коа неуки и неутврени извру, као и остала
Писма, на своу сопствену пропаст.
17. А ви, дакле, убени, знауи унаприед, чувате се да обманом
безаконика не будете одведени с има, и не отпаднете од своега ослонца,
18. Но узрастате у благодати и у познау Господа нашега и Спаса Исуса
Христа. ему слава и сада и у Дан вечни. Амин.
ПРВА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ОВАНА БОГОСЛОВА
1 О Логосу живота. Хоее у светлости. Признавае свое грешности.
(Зач. 68).
1. Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима своима, што
сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Риечи) живота;
2. И Живот се ави, и видели смо, и сведочимо, и обавуемо вам Живот
вечни, кои беше у Оца и ави се нама;
3. Што смо видели и чули обавуемо вама да и ви с нама имате заедницу,
а наша заедница е са Оцем и са Сином еговим Исусом Христом.
4. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна.
5. И ово е обеае кое смо чули од ега и авамо вама, да е Бог
светлост, и таме у ему нема никакве.
6. Ако речемо да имамо заедницу с им и у тами ходимо, лажемо и не
творимо истину.
7. Ако ли у светлости ходимо, као што е Он сам у светлости, имамо
заедницу едни са другима, и крв Исуса Христа, Сина егова, очишава нас
од свакога гриеха.
(Зач. 69).
8. Ако речемо да гриеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
9. Ако исповиедамо гриехе свое, веран е и праведан да нам опрости
гриехе, и очисти нас од сваке неправде.
10. Ако речемо да нисмо сагриешили, правимо га лажом и риеч егова ние
у нама.
2 Држае Христових заповиести. Стара и нова заповиест убави. Чувати
се од свиета и Антихриста. О помазау од Духа Светога.
1. Дечице моа, ово вам пишем да не сагриешите; и ако неко сагриеши,
имамо Заступника код Оца, Исуса Христа Праведника.
2. А он е жртва помиреа за гриехе наше, и не само за наше него и свега
свиета.
3. И по томе знамо да смо га познали, ако заповиести егове држимо.
4. Она кои говори: Познао сам га, а заповиести егове не држи, лажа е, и
у ему истине нема;
5. А кои држи риеч егову, заиста е у ему убав Божиа достигла
савршенство; по томе знамо да у ему есмо.
6. Она кои говори да у ему пребива, дужан е да као што Он поживе и сам
тако живи.
(Зач. 70).
7. Брао, не пишем вам заповиест нову, него заповиест стару коу имасте од
почетка. Заповиест стара есте риеч коу чусте од почетка.
8. Опет вам пишем заповиест нову, оно што е истинито у ему и у вама: да
тама пролази и светлост истинита ве сиа.
9. Она кои говори да е у светлости, а мрзи брата своега, у тами е све до
сада.
10. Она кои уби брата своега, у светлости пребива, и саблазни у ему
нема;
11. А кои мрзи брата своега, у тами е, и у тами ходи, и не зна куда иде, ер
му тама заслиепи очи.
12. Пишем вам, дечице, да су вам опроштени гриеси ради Имена егова.
13. Пишем вам, оци, ер сте познали Онога кои е од почетка. Пишем вам,
младии, ер сте побиедили нечастивога. Писах вам, децо, ер сте познали
Оца.
14. Писах вам, оци, ер сте познали Онога кои е од почетка. Писах вам,
младии, ер сте аки и риеч Божиа у вама пребива и побиедили сте
нечастивога.
15. Не убите свиета ни што е у свиету. Ако неко уби свиет, убави
Очеве нема у ему;
16. ер све што е у свиету: похота телесна, и похота очиу, и надменост
живеа, ние од Оца, него е од свиета.
17. И свиет пролази и похота егова; а она кои твори воу Божиу остае
вавиек.
(Зач. 71).
18. Децо, поседи е час, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су
се поавили многи антихристи; отуда знамо да е поседи час.
19. Од нас изиоше, али не биаху од нас; ер да биаху од нас, остали би с
нама; али да се покажу да нису сви од нас.
20. А ви имате Помазае од Светога и знате све.
21. Не писах вам зато што не знате истину, него што е знате, и да никаква
лаж ние од истине.
22. Ко е лаживац ако не она ко пориче да Исус есте Христос. Та е
антихрист, кои одриче Оца и Сина.
23. Сваки кои одриче Сина, ни Оца нема; а кои признае Сина, има и Оца.
24. Ви, дакле, што чусте од почетка, то у вама нека остане; ако у вама остане
то што од почетка чусте, и ви ете остати у Сину и у Оцу.
25. А ово е обеае кое нам Он обеа, живот вечни.
26. Ово вам написах о онима кои вас варау.
27. А ви, Помазае кое примисте од ега, у вама остае, и нема потребе да
вас ико учи; него како вас то исто Помазае учи о свему, и истинито е и ние
лаж, и као што вас научи, останите у ему.
28. И сада, дечице, останите у ему да када се ави имамо светлост, и да се
не постидимо пред им о Доласку еговом.
29. Ако знате да е Он праведан, знате да е сваки кои твори правду од ега
роен.
3 Деца Божиа не гриеше и имау убав према Богу и браи. Заповиест да
веруемо и убимо.
1. Видите колику нам е убав дао Отац, да се деца Божиа назовемо и
будемо; зато нас свиет не познае, ер ега не позна.
2. убени, сада смо деца Божиа, и ош се не откри шта емо бити; а
знамо да када се открие, биемо слични ему, ер емо га видети као што
есте.
3. И сваки кои ову наду има у ега, очишава себе, као Он што е чист.
4. Сваки кои чини гриех и безакое чини; а гриех есте безакое.
5. И знате да се Он ави да Гриехе наше узме; и гриеха у ему нема.
6. Сваки кои у ему пребива не гриеши; сваки кои гриеши ние га видио
нити га е познао.
7. Дечице, нико да вас не вара: кои твори правду праведан е, као што е Он
праведан;
8. Она кои твори гриех од авола е, ер аво гриеши од почетка. Ради тога
се ави Син Божии да разори дела авоа.
9. Сваки кои е роен од Бога не чини гриех, ер семе егово остае у
ему, и не може гриешити, ер е од Бога роен.
10. По овоме се познау деца Божиа и деца авоа: Сваки кои не твори
правду ние од Бога, ни она кои не воли брата своега.
(Зач. 72).
11. ер ово е порука, коу чусте од почетка, да убимо едни друге.
12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата своега. А због чега
га закла? ер дела егова биаху зла, а брата му праведна.
13. Не чудите се, брао моа, ако вас свиет мрзи.
14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, ер убимо брау; ер ко не
уби брата остае у смрти.
15. Сваки кои мрзи брата своега есте човекоубица; а знате да ниедан
човекоубица нема вечни живот кои остае у ему.
16. По томе смо познали убав што Он за нас живот сво положи; и ми смо
дужни полагати живот за брау.
17. А кои има богатства овога свиета, и види брата своега у невои, и
затвори срце свое од ега, како онда убав Божиа борави у ему?
18. Дечице моа, не убимо риечу ни езиком, него делом и истином.
19. И по томе знамо да смо од истине, и успокоиемо пред им срца своа:
20. ер ако нас осууе срце, Бог е веи од срца нашег и зна све.
(Зач. 73).
21. убени, ако нас срце наше не осууе, смелост имамо пред Богом;
22. И што год иштемо, примамо од ега, ер заповиести егове држимо и
чинимо што е угодно ему.
23. А ово е заповиест егова: да веруемо у име Сина егова Исуса Христа,
и да убимо едни друге као што нам е дао заповиест.
24. И она кои држи заповиести егове у ему пребива, и Он у ему. И по
томе знамо да Он пребива у нама, по Духу коега нам е дао.
4 Разликовае духа истине и духа лажи. убав према Богу и ближима.
Бог е убав.
1. убени, не веруте свакоме духу, него испитуте духове есу ли од Бога;
ер многи су лажни пророци изишли у свиет.
2. По овоме распознавате Духа Божиег: Сваки дух кои признае да е Исус
Христос у тиелу дошао, од Бога е;
3. А сваки дух кои не признае да е Исус Христос у тиелу дошао, ние од
Бога; и то е дух Антихриста, за коега сте чули да долази, и сада е ве у
свиету.
4. Ви сте од Бога, дечице, и побиедили сте их, ер е веи Она кои е у
вама неголи кои е у свиету.
5. Они су од свиета, зато говоре од свиета, и свиет их слуша.
6. Ми смо од Бога; кои познае Бога слуша нас, ко и ние од Бога не слуша
нас. По овоме познаемо духа истине и духа обмане.
7. убени, убимо едни друге; ер е убав од Бога, и сваки кои уби од
Бога е роен, и познае Бога.
8. Кои не уби не лознаде Бога; ер Бог е убав.
9. У томе се показа убав Божиа према нама што е Бог Сина своега
единороднога послао у свиет да живимо име.
10. У томе е убав, не што ми завоесмо Бога, него што Он завое нас, и
посла Сина своега, као жртву помиреа за гриехе наше.
11. убени, кад овако Бог заволи нас, и ми смо дужни убити едни друге.
12. Бога нико никада ние видио; ако убимо едни Друге, Бог у нама
пребива, и убав е егова савршена у нама.
13. По овоме знамо да у ему пребивамо, и Он у нама, што нам е дао од
Духа своега.
14. И ми смо видели и сведочимо да е Отац послао Сина - Спаситеа
свиета.
15. Кои призна да е Исус Син Божии, Бог у ему пребива и он у Богу.
16. И ми смо познали и поверовали убав коу Бог има према нама. Бог е
убав, и кои пребива у убави, у Богу пребива и Бог у ему.
17. Тиме се убав показала савршеном у нама, да бисмо имали смелости на
Дан суда; ер као што е Он, и ми смо у овоме свиету.
18. У убави нема страха, него савршена убав изгони страх напое; ер е
у страху мучее, а ко се бои, ние се усавршио у убави.
19. Ми убимо ега, ер Он први заволи нас.
(Зач. 74).
20. Ако ко рече: убим Бога, а мрзи брата своега, лажа е; ер кои не уби
брата своега коега види, како може убити Бога, коега ние видио?
21. И ову заповиест имамо од ега: Кои уби Бога, да уби и брата
своега.
5 Вера коа побеуе свиет. О сведочанству на небу и на земи. Врсте
гриеха. Свиет у злу лежи. Познае Истинитог Бога.
1. Сваки кои веруе да Исус есте Христос, од Бога е роен; и сваки кои
уби родитеа, уби и роеног од ега.
2. По томе знамо да убимо децу Божиу кад Бога убимо и заповиести
егове држимо.
3. ер ово е убав Божиа - да заповиести егове држимо; а заповиести
егове нису тешке.
4. ер све што е роено од Бога побеуе свиет; и ово е победа коа
побиеди свиет - вера наша.
5. Ко е та кои побеуе свиет до она кои веруе да Исус есте Син
Божии?
6. Он е та што дое водом и крву, Исус Христос; не само водом, него водом
и крву; и Дух е она кои сведочи, ер Дух е истина.
7. ер е трое што сведочи на небу: Отац, Логос (Риеч), и Свети Дух; и ова
троица су едно.
8. И трое е што сведочи на земи: дух, и вода, и крв; и ово трое су уедно.
9. Ако примамо сведочанство човечие, сведочанство е Божие вее; ер
ово е сведочанство Божие кое е посведочио о Сину своему.
10. Кои веруе у Сина Божиега има сведочанство у себи; кои не веруе
Богу начинио га е лажом, ер ни е веровао сведочанству коим е Бог
посведочио о Сину своему.
11. И ово е сведочанство да нам е Бог дао живот вечни; и ова живот е у
Сину еговом.
12. Она кои има Сина има живот; ко нема Сина Божиега нема живота.
13. Ово написах вама кои веруете у име Сина Божиега, да знате да имате
живот вечни и да веруете у име Сина Божиега.
14. И ово е смелост коу имамо према ему да нас послуша ако што молимо
по вои егово.
15. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо да имамо тражено што
смо искали од ега.
16. Ако неко види брата своега где гриеши гриехом не на смрт, нека се
моли, и дае му живот; онима кои гриеше не на смрт. Има гриех на смрт, за
ега не кажем да се моли.
17. Свака неправда е гриех; а има гриех не на смрт.
18. Знамо да сваки роени од Бога не гриеши, него кои е роен од Бога
чува себе, и нечастиви га се не дотиче.
19. Знамо да смо од Бога, и да свиет сав у злу лежи.
20. А знамо да е Син Божии дошао и дао' нам разум да познаемо
Истинитога; и есмо у Истинитоме, у Сину еговом Исусу Христу. Он е
истинити Бог и живот вечни.
21. Дечице, сачувате себе од идола! Амин.
ДРУГА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ОВАНА БОГОСЛОВА
1 Поздрав. Деца Цркве ходе у убави. Чувати се лажних учитеа.
(Зач. 75).
1. Старешина изабрано госпои и деци езино, коу а волим у истини, и
не само а, него и сви кои су познали истину,
2. Ради истине коа остае у нама и с нама е бити вавиек:
3. Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса
Христа, Сина Очева, у истини и убави.
4. Обрадовах се веома што сам нашао неке од деце твое да ходе у истини,
као што примисмо заповиест од Оца.
5. А сад, молим те, госпоо, не као да ти нову заповиест пишем, него коу
имадосмо од почетка, да убимо едни друге.
6. А ово е убав: да ходимо по заповиестима еговим. Ово е заповиест,
како чусте од почетка, да по о ходите.
7. ер многе варалице изиоше у свиет, кои не признау Исуса Христа да е
дошао у тиелу; такав е варалица и антихрист.
8. Чувате се, да не изгубимо оно што урадисмо, него да примимо потпуну
плату.
9. Сваки кои преступа и не остае у учеу Христовом, та Бога нема; а кои
остае у учеу Христовом, он има и Оца и Сина.
10. Ако неко долази к вама и ово учее не доноси, не примате га у куу и не
поздравате се.
11. ер ко се поздрава с им, учествуе у еговим злим делима.
12. Имао бих много да вам пишем, али не хтедох на хартии и мастилом, него
се надам да у вам дои и усмено вам говорити, да радост наша буде
потпуна.
13. Поздравау те деца сестре твое изабране. Амин.
ТРЕА САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ОВАНА БОГОСЛОВА
1 Поздрав Гау. Радост због хришанског живота и гостопримства. Диотреф
и Димитрие.
(Зач. 76).
1. Старешина Гау убеноме, коега а заиста убим.
2. убени, молим се да у свему добро напредуеш, и здрав да будеш, као
што ти добро напредуе душа.
3. ер се обрадовах веома када дооше браа сведочеи о истини твоо,
како ти у истини живиш.
4. Од тога немам вее радости него да чуем како моа деца живе у истини.
5. убени, верно чиниш што год радиш за брау и за намернике,
6. Кои посведочише твоу убав пред Црквом; и добро еш учинити ако их
испратиш достоно Бога.
7. ер Имена егова ради изиоше, не примауи ништа од незнабожаца.
8. Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо сарадници Истини.
9. Писах Цркви; али Диотреф, кои жели да буде први меу има, не прима
нас.
10. Зато, ако доем, споменуу егова дела коа твори, ружеи нас злим
риечима; и ние му то доста, него сам брае не прима, и забрауе онима
кои би хтели да их примау, и изгони их из Цркве.
11. убени, не угледа се на зло, него на добро. Кои добро чини од Бога
е, а кои зло чини ние видио Бога.
12. О Димитриу су посведочили сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и
знате да е сведочанство наше истинито.
13. Много имадох да пишем, али неу мастилом и пером да ти пишем;
14. Него се надам да у те ускоро видети и усмено емо говорити.
15. Мир ти! Поздравау те приатеи. Поздрави приатее по имену. Амин.
САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА УДЕ (АКОВЕВОГ)
1 Поздрав. Борба за веру светих и спасее. Лажни учите. Опомене
вернима.
(Зач. 77).
1. уда, слуга Исуса Христа, а брат аковев, призванима, освеенима Богом
Оцем и сачуванима Исусом Христом:
2. Милост и мир и убав да вам се умножи.
3. убени, старауи се на сваки начин да вам пишем о општем спасеу,
имадох потребу да вам пишем молеи да се борите за веру еданпут предану
светима.
4. ер се увукоше неки уди одавно унаприед записани за ову осуду,
безбожници кои благодат Бога нашега извру на разврат, и одричу се
единога Владике и Господа нашега Исуса Христа.
5. А хоу да вас подсетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ
из земе египатске, погуби затим оне кои не вероваше;
6. И анеле кои не одржаше свое достоанство, него напустише свое
боравиште, оставио е за суд великога Дана у оковима вечним под мраком,
7. Као што Содом и Гомор, и градови око их кои се беху на има сличан
начин одали блуду и повели за другим тиелом, стое као пример, подвргнути
осуди ога вечнога.
8. Слично, дакле, и ове саалице скрнаве тиело и презиру Господство
(Божие), а на славе хуле.
9. А Михаило Арханел, када препируи се са аволом говораше о Мосеевом
тиелу, не усуди се изреи хулнога суда, него рече: Господ нека ти заприети!
10. А ови хуле на оно што не знау; а што по природи као бесловесне
животие знау, у томе се развраау.
(Зач. 78).
11. Тешко има, ер путем Каиновим пооше и у приевару Валаамове плате
упадоше, и побуном Кореевом изгибоше.
12. Они су ругло на вашим вечерама убави, едуи с вама без зазора, себе
напасауи; облаци безводни, кое ветрови витлау; дрвета есеа,
бесплодна, двапут умрла, и из кориена ишчупана;
13. Биесни таласи морски кои се пенушау своим срамотама; звиезде
луталице, за кое се мрак таме чува занавиек.
14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говореи: Гле, иде Господ
са хиадама хиада светих своих,
15. Да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва ихова
безбожна дела коима безбожност чинише, и за све дрске риечи кое
безбожни грешници говорише против ега.
16. Ово су гунала, роптачи, кои ходе по жеама своим, и уста ихова
говоре надувене риечи, и ради користи ласкау удима.
17. А ви, убени, сетите се риечи кое су ве казали апостоли Господа
нашег Исуса Христа,
18. ер вам говораху да е се у поседе вриеме поавити ругачи кои е
ходити по своим безбожним жеама.
19. Ово су они кои стварау раздоре, чулни су и Духа немау.
20. А ви, убени, изграуте себе своом насветиом вером, молеи се у
Духу Светоме,
21. Одржите себе у убави Божио, очекууи милост Господа нашег Исуса
Христа за живот вечни.
22. И са расуиваем еднима будите милостиви,
23. А друге у страху спасавате отимауи их из ога, а трее карате са
страхом, мрзеи и хаину опогаену од тиела.
24. А Ономе кои вас може сачувати безприекорне и поставити пред славом
своом непорочне у радости,
25. единоме премудроме Богу, Спаситеу нашему, кроз Исуса Христа,
Господа нашега, слава и величанство, мо и власт прие свих виекова, и
сада, и у све виекове! Амин.
ОТКРИВЕЕ СВЕТОГ ОВАНА БОГОСЛОВА
1 ован заточен на Патмосу. Виее Христа - Сина Човечиега. Тана
седам звиезда и седам Цркава.
1. Откривее Исуса Христа, кое ему даде Бог, да покаже слугама своим
шта се има збити ускоро; и обави га пославши га преко анела своега слуги
своему овану,
2. Кои посведочи риеч Божиу и сведочанство Исуса Христа, све што виде.
3. Блажен е она кои чита и они кои слушау риечи пророчанства, и чувау
оно што е написано у ему, ер вриеме е близу.
4. Од ована на седам Цркава кое су у Азии: Благодат вам и мир од Бога,
Кои есте и Кои беше и Кои долази; и од седам духова, кои су пред
приестолом еговим;
5. И од Исуса Христа, кои е Сведок верни, Првенац из мртвих, и Господар
над царевима земаским. Ономе кои нас уби и опра нас од гриеха наших
крву своом,
6. И учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу своему, ему слава и
мо у виекове виекова. Амин.
7. Ево, Он долази са облацима, и угледае га свако око, и они кои га
прободоше; и заплакае због ега сва племена земаска. Да! Амин.
8. а сам Алфа и Омега, говори Господ Бог, Кои есте и Кои беше и Кои
долази, Сведржите.
9. а, ован, брат ваш и заедничар у невои и царству и трпеу у Исусу
Христу, биах на острву званом Патмос због риечи Божие и сведочеа за
Исуса Христа.
10. Биах у Духу у дан Господи, чух глас иза себе силан као труба, кои
говораше:
11. Што видиш напиши у кигу, и пошаи на седам Цркава: у Ефес, и у
Смирну, и у Пергам, и у Тиатиру, и у Сард, и у Филаделфиу, и у Лаодикиу.
12. И обазрех се онамо да видим глас кои говораше са мном, и обазревши се
видех седам свиеака златних,
13. И усред седам свиеака Некога налик на Сина човечиега, обучена у
дугачку хаину, и опасана по прсима поасом златним.
14. А глава егова и коса биаше биела као биела вуна, као сниег, и очи
егове као пламен огени;
15. И ноге егове као сани бакар кад се зажари у пеи; и глас егов као
хука великих вода.
16. И имаше у своо десно руци седам звиезда, и из уста егових излажаше
мач оштар с обе стране, и лице егово беше као сунце што сиа у сили
своо.
17. И кад га видех, падох к ногама еговим као мртав, и Он положи десну
руку своу на ме, говореи: Не бо се, а сам Први и Поседи
18. И Живи; и биах мртав и ево жив сам у виекове виекова, и имам
кучеве од смрти и од пакла.
19. Напиши, дакле, што си видио, и што есте и што е бити послие овога:
20. Тану седам звиезда кое си видио на десници моо, и седам свиеака
златних. Седам звиезда есу анели седам Цркава, а седам свиеака есу
седам Цркава.
2 Христова порука Црквама: у Ефесу, Смирни, Пергаму и Тиатири.
1. Анелу Цркве у Ефесу напиши: Тако говори Она кои држи седам звиезда
у десници своо, и кои ходи посред седам свиеака златних:
2. Знам дела твоа, и труд тво, и трпее твое, и да не можеш да подносиш
зле, и проверио си оне кои говоре за себе да су апостоли а нису, и нашао си
да су лажни.
3. И трпее имаш, и намучио си се за Име мое, и ниси сустао.
4. Али ми е криво на тебе, што си ону прву убав твоу оставио.
5. Сети се, дакле, откуда си пао, и пока се, и она прва дела чини; ако ли
не, дои у ти ускоро, и уклониу свиеак тво с места егова ако се не
покаеш.
6. Али ово имаш што мрзиш дела николаита, коа и а мрзим.
7. Ко има ухо нека чуе што Дух говори Црквама. Ономе ко побиеди дау му
да еде од дрвета живота кое е у рау Бога мога.
8. И анелу Цркве у Смирни напиши: Тако говори Први и Поседи, кои
беше мртав и оживи:
9. Знам дела твоа, и невоу и сиромаштво - али си богат - и хулу оних кои
говоре да су удеци а нису, него синагога сатанина.
10. Не бо се нимало од онога што има да претрпиш. Гле, аво е неке од вас
бацити у тамницу, да би вас искушао, и имаете невоу десет дана. Буди
веран до саме смрти и дау ти виенац живота.
11. Ко има ухо нека чуе шта Дух говори Црквама. Ономе кои побиеди нее
наудити друга смрт.
12. И анелу Цркве у Пергаму напиши: Тако говори Она кои има мач оштар
с обе стране:
13. Знам дела твоа, и где обитаваш, онде где е приесто сатанин; и
држиш Име мое, и ниси се одрекао вере мое ни у оне дане у кое е Антипа,
верни сведок мо, убиен код вас, где сатана борави.
14. Али мало ми е криво на тебе, што имаш ту оних кои се држе учеа
Валаама, кои научи Валака да баци саблазан меу синове Израиеве да еду
жртве идолске и да блудниче.
15. Исто тако имаш и ти оних кои се држе учеа николаита.
16. Пока се, дакле; ако ли не, дои у ти ускоро, и воевау с има мачем
уста своих.
17. Ко има ухо нека чуе шта Дух говори Црквама. Ономе кои побиеди дау
да еде од мане сакривене, и дау му камен биели, и на камену ново Име
написано, кое нико не зна осим онога кои га прима.
18. И анелу Цркве у Тиатири напиши: Тако говори Син Божии, чие су очи
као пламен огени, а ноге као сани бакар:
19. Знам дела твоа, и убав, и веру, и служее, и трпее твое, и
садаа дела твоа су брониа од раниих.
20. Али мало ми е криво на тебе што допушташ жени езавеи, коа вели за
себе да е пророчица, да учи и заводи слуге мое да блудниче и да еду жртве
идолске.
21. И дадох о вриеме да се покае, али она нее да се покае од блуда
свога.
22. Ево бацам е у постеу болесничку, а оне кои чине преубу с ом у
невоу велику, ако се не покау од дела ених,
23. И децу езину погубиу смру; и познае све Цркве да сам а кои
испитуе бубреге и срца, и дау свакоме од вас по делима вашим.
24. А говорим вама осталим Тиатирцима, кои не држе учее ово, кои не
познау дубине сатанине, као што говоре; неу метнути на вас друго бреме,
25. Али оно кое имате држите док не доем.
26. И ономе кои побиеди и одржи дела моа до краа, дау власт над
незнабошцима;
27. И владае над има гвозденом палицом, и они е се разбити као судови
лончарски;
28. Као и а што примих од Оца мога; и дау му звиезду утару.
29. Ко има ухо нека чуе шта Дух говори Црквама.
3 Порука Христова Црквама: у Сарду, Филаделфии и Лаодикии.
1. И анелу Цркве у Сарду напиши: Тако говори Она што има седам духова
Божиих и седам звиезда: Знам твоа дела, имаш име да си жив, а мртав си.
2. Прени се и бди, па утврди остало што е готово да помре, ер не наох
твоа дела да су савршена пред Богом моим.
3. Памти, дакле, како си примио и чуо, држи то и пока се. Ако ли не будеш
бдио, дои у ти као лопов, и нееш знати у кои час у дои на те.
4. Али имаш и у Сарду неколико их, кои не укааше хаине свое, и
ходие са мном у биелима, ер су достони.
5. Тако е она кои побиеди бити обучен у хаине биеле, и неу избрисати
име егово из Киге живота, и признау име егово пред Оцем моим и пред
анелима еговим.
6. Ко има ухо нека чуе шта Дух говори Црквама.
7. И анелу Цркве у Филаделфии напиши: Тако говори Свети, Истинити, кои
има куч Давидов, кои отвара и нико нее затворити, и кои затвара и нико
нее отворити.
8. Знам дела твоа; ево, отворио сам врата пред тобом коа нико не може
затворити; ер мало снаге имаш, а одржао си моу риеч, и ниси се одрекао
Имена мога.
9. Ево даем ти из синагоге сатанине оне кои говоре за себе да су удеци а
нису, него лажу; ево, учиниу да они доу и да се поклоне пред ногама
твоим, и да знау да те а убим.
10. Зато што си одржао моу заповиест о трпеу, и а у тебе сачувати од
часа искушеа кои е дои на васциели свиет да искуша оне кои живе на
земи.
11. Долазим ускоро; држи што имаш, да нико не узме виенца твога.
12. Онога кои побиеди учиниу стубом у храму Бога мога, и више нее
изии напое; и написау на ему Име Бога мога, и име града Бога мога,
новога ерусалима, кои силази с неба од Бога мога, и ново Име мое.
13. Ко има ухо нека чуе шта Дух говори црквама.
14. И анелу Цркве у Лаодикии напиши: Тако говори Амин, Сведок верни и
истинити, Зачетник творвине Божие:
15. Знам дела твоа, да ниси ни студен ни вру. О, да си студен или вру!
16. Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни вру, избувау те из уста
своих.
17. ер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не
знаш да си несреан, и адан, и сиромашан, и слиеп, и наг.
18. Саветуем ти да купиш од мене злата огем жеженога, да се обогатиш; и
биеле хаине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотие твое; и
масти да помажеш очи свое, да видиш.
19. а оне кое убим карам и поправам; зато ревну, и пока се.
20. Ево стоим на вратима и куцам; ако ко чуе глас мо и отвори врата, уи
у к ему и вечерау с им, и он са мном.
21. Ономе кои побиеди дау да седи са мном на приестолу моме, као и а
што побиедих и седох са Оцем моим на приестолу еговом.
22. Ко има ухо нека чуе шта Дух говори Црквама.
4 Виее славе приестола Божиег и поклоее Сведржитеу на
приестолу.
1. Потом видех: и гле, врата отворена на небу, и чух она исти глас где
збори са мном као труба и говори: Попни се амо, и показау ти шта има да
буде послие овога.
2. И одмах биах у Духу; и гле, приесто стааше на небу, и на приестолу
сеаше Неко,
3. По изгледу сличан камену аспису и сарду; и около приестола биаше дуга
на изглед као смарагд.
4. И около приестола биаху двадесет и четири приестола, и на
приестолима видех двадесет и четири старешине где седе, обучени у
биеле хаине, и са виенцима златним на главама своим.
5. И од приестола излажаху муе и гласови и громови; и седам свиеака
огених гораху пред приестолом, а то су седам духова Божиих.
6. И пред приестолом као море стаклено, слично кристалу; и насред
приестола и око приестола четири жива биа, пуна очиу сприеда и позади.
7. И прво бие беше слично лаву, и друго бие слично телету, и трее бие
имаше лице као човек, и четврто бие беше слично орлу у лету.
8. И свако од четири жива биа имааше по шест крила, наоколо и изнутра
пуна очиу, и дан и но не мируу говореи: Свет, Свет, Свет Господ Бог
Сведржите, Кои беше и Кои есте и Кои долази.
9. И када жива биа дадоше славу и част и хвалу Ономе кои седи на
приестолу, Кои живи у виекове виекова,
10. Падоше двадесет и четири старешине пред Оним што седи на
приестолу, и поклонише се Ономе што живи у виекове виекова, и
положише виенце свое пред приестолом говореи:
11. Достоан си, Господе и Боже наш, да примиш славу и част и силу, ер си
Ти створио све, и воом твоом све настаде и сазда се.
5 аге Божие узима кигу са седам печата.
1. И видех у десници Онога кои сеаше на приестолу кигу исписану
изнутра и споа, запечаену са седам печата.
2. И видех анела силна где обавуе громким гласом: Ко е достоан да
отвори кигу и разломи печате ене.
3. И нико не могаше ни на небу, ни на земи, ни под земом да отвори
кигу нити да загледа у у.
4. И а плаках много што се не нае нико достоан да отвори кигу, нити да
загледа у у.
5. И едан од старешина рече ми: Не плачи, ево, побиедио е Лав кои е из
племена удина, Изданак Давидов, и отворие кигу и разломити седам
печата ених.
6. И видех посред приестола и четири жива биа, измеу старешина, аге
где стааше као заклано, и имааше седам рогова и седам очиу, а то су
седам духова Божиих кои се шау по сво земи.
7. И дое и узе кигу из деснице Онога кои сеаше на приестолу.
8. И кад узе кигу, четири жива биа и двадесет и четири старешине
падоше пред агетом; сваки е имао гусле, и златне чаше пуне тамана, а то
су молитве светих.
9. И певаху песму нову, говореи: Достоан си да узмеш кигу, и да
отвориш печате ене: ер си био заклан и крву своом искупио си Богу нас
из свакога рода и езика и народа и племена.
10. И учинио си их Богу нашему царевима и свештеницима и царовае на
земи.
11. И видех и чух глас многих анела око приестола и живих биа и
старешина, и беше бро ихов мириаде мириада и хиаде хиада.
12. Говореи гласом громким: Достоно е аге кое е заклано, да прими
силу и богатство и премудрост и част и славу и благослов.
13. И чух где свако створее што е на небу и на земи и под земом и што
е на мору, и све што е у има, говори: Ономе што седи на приестолу, и
агету, благослов и част и слава и мо у виекове виекова!
14. И четири жива биа рекоше: Амин. И старешине падоше и поклонише се.
6 аге отвара првих шест печата киге.
1. И видех да аге отвори едан од седам печата, и чух едно од четири
жива биа где говори као глас грома: Дои и види!
2. И видех, и гле, ко биели, и она што сеаше на ему имааше
стриелу; и даде му се виенац, и наступи побеууи, и да побиеди.
3. И кад отвори други печат, чух друго живо бие где говори: Дои!
4. И изие ко ри, и ономе што сеаше на ему даде се да узме мир са
земе те да се уди меусобно коу, и даде му се мач велики.
5. И кад отвори треи печат, чух трее живо бие где говори: Дои и види! И
видех, и гле, ко вран, и она што сеаше на ему имааше мерила у руци
своо.
6. И чух као глас измеу четири жива биа где говори: Мера пшенице за
динар, и три мере ечма за динар, а уе и вино немо ускратити.
7. И кад отвори четврти печат, чух глас четвртог живог биа где говори:
Дои и види!
8. И видех, и гле, ко сивац, и ахач на ему коме е име Смрт, и пакао
иаше за им; и даде му се власт над четвртином земе, да убиа мачем и
глау и помором и зверием земаским.
9. И кад отвори пети печат, видех под жртвеником душе закланих за риеч
Божиу и за сведочанство агетово кое имаху.
10. И повикаше гласом силним говореи: Докле еш, Господару Свети и
Истинити, одлагати да судиш и осветиш крв нашу на онима што живе на
земи?
11. И свакоме од их даде се хаина биела, и речено им би да почину ош
мало времена, докле се напуни и бро сатрудника ихових и брае ихове,
кои има да буду побиени као и они.
12. И видех, кад отвори шести печат, наста земотрес велики, и сунце поста
црно као вреа од костриети, и месец сав поста као крв;
13. И звиезде небеске падоше на зему, као што смоква одбацуе заметке
свое кад е зауа велики ветар;
14. И небо се измаче као свитак кад се савие, и свака гора и острво
покренуше се с места своих.
15. И цареви земаски и великаши и воводе и богаташи и силни и сваки роб
и слободак сакрише се у пеине и стиене горске;
16. И говораху горама и стиенама: Падните на нас и сакрите нас од лица
Онога што седи на приестолу и од гева агетова,
17. ер дое велики Дан гева егова, и ко може опстати?
7 Бро запечаених из дванаест коена. Мноштво спасених крву
агетовом из свих народа.
1. И потом видех четири анела где стое на четири угла земе, и држе
четири ветра земаска, да не дува ветар на зему, ни на море, нити на
икакво дрво.
2. И видех другога анела где се диже од истока сунца, кои имаше печат
Бога живога, и повика силним гласом четворици анела коима беше дано да
пустоше зему и море, говореи:
3. Не кварите земе, ни мора, ни дрвеа, док не ставимо печат слугама Бога
нашега на чела ихова.
4. И чух бро обиежених печатом: сто и четрдесет и четири хиаде оних са
печатом из свиу племена синова Израиевих:
5. Из племена удина дванаест хиада са печатом; из племена Рувимова
дванаест хиада; из племена Гадова дванаест хиада;
6. Из племена Асирова дванаест хиада; из племена Нефталимова дванаест
хиада; из племена Манасиина дванаест хиада;
7. Из племена Симеунова дванаест хиада; из племена Левиева дванаест
хиада; из племена Исахарова дванаест хиада;
8. Из племена Завулонова дванаест хиада; из племена осифова дванаест
хиада; из племена Вениаминова дванаест хиада оних са печатом.
9. Потом видех, и гле, мноштво народа коег не може нико изброати, од
свакога племена и рода и народа и езика, стааше пред приестолом и пред
агетом, обучено у хаине биеле, и палме у рукама иховим;
10. И клицаху снажним гласом, говореи: Спасее е у Богу нашему кои
седи на приестолу, и у агету.
11. И сви анели стааху око приестола и старешина и четири жива биа, и
падоше ничице пред приестолом, и поклонише се Богу,
12. Говореи: Амин! Благослов и слава и премудрост и благодарност и част и
сила и мо Богу нашему у виекове виекова. Амин!
13. И одговори едан од старешина, говореи ми: Ови обучени у биеле
хаине, ко су, и од куда дооше?
14. И рекох му: Господару мо, ти знаш. И рече ми: Ово су они кои дооше из
невое велике, и опраше хаине свое и убиелише их у крви агетово.
15. Зато су пред приестолом Божиим, и служе му дан и но у храму
еговом; и Она кои седи на приестолу обитавае на има.
16. Нее више огладети, нити е више ожедети; и нее их пеи сунце,
нити каква жега.
17. ер аге, кое е насред приестола, напасае их и водие их на изворе
вода живота; и убрисае Бог сваку сузу са очиу ихових.
8 Отварае седмог печата. Кадионица са молитвама светих. Прве
четири трубе.
1. И кад отвори седми печат, наста тишина на небу око пола часа.
2. И видех седам анела кои стааху пред Богом, и даде им се седам труба.
3. И други анео дое, и стаде пред жртвеником држеи кадионицу златну, и
биаше му дано много тамана да принесе са молитвама свих светих на златни
жртвеник пред приестолом.
4. И узнесе се дим од тамана са молитвама светих из руке анелове пред
Бога.
5. И узе анео кадионицу и напуни е огем са жртвеника и баци на зему. И
насташе громови и ека и сиевае муа и земотрес.
6. И седам анела кои имаху седам труба, припремише се да затрубе.
7. И први затруби, и наста град и ога, помиешани са крву и то би бачено
на зему, и треина земе изгоре, и треина дрвеа изгоре, и сва трава
зелена изгоре.
8. И други анео затруби, и као велика гора огем запаена би бачена у
море; и треина мора поста крв,
9. И изгибе треина живих створеа у мору и треина лаа пропаде.
10. И треи анео затруби, и паде с неба звиезда велика, коа гораше као
буктиа, и паде на треину риека и на изворе вода.
11. А име звиезди беше Пелен. И треина вода поста пелен, и многи уди
помриеше од вода, ер постадоше горке.
12. И четврти анео затруби, и ударена би треина сунца и треина месеца и
треина звиезда, тако да се помрачи треина ихова, и да треина дана не
свиетли, такое и нои.
13. И видех и чух еднога орла где лети посред неба и говори снажним
гласом: Ава, ава, ава онима кои живе на земи од осталих гласова
трубних оне троице анела кои е тек затрубити.
9 Пета труба и прво зло. Шеста труба и друго зло.
1. И пети анео затруби, и видех звиезду где паде с неба на зему и даде
о се куч од дубине бездана,
2. И отвори дубину бездана, и изие дим из дубине као дим зажарене пеи и
помрачи се сунце и ваздух од дима из бездана.
3. А из дима изиоше скакавци на зему и даде им се власт као што имау
власт скорпие на земи.
4. И речено им би, да не шкоде трави земаско, нити икакво зелени, нити
икаквом дрвету, него само удима кои немау печата Божиега на челима
своим.
5. И даде им се не да их убиау, него да их муче пет месеци; и мучее
ихово биаше као мучее од скорпие кад уеде човека.
6. И у те дане тражие уди смрт, и нее е наи; и пожеее да умру, и
смрт е од их бежати.
7. А изглед скакаваца биаше сличан коима спремним за бо, и на главама
иховим биаху као неки виенци слични злату, и лица ихова као лица
удска;
8. И имаху косе као косе женске, и зуби ихови биаху као зуби у лавова;
9. И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и шум крила ихових биаше као
бука многих коских кола када уре у бо.
10. И имаху репове сличне скорпиама, и жаоке, и у реповима своим мо да
шкоде удима пет месеци.
11. Они имаху цара над собом анела бездана, коме е име на евреском
Авадон, а на грчком Аполион.
12. едно зло прое, ево иду ош два зла за овим.
13. И шести анео затруби, и чух едан глас од четири рога златнога
жртвеника кои е пред Богом,
14. Где говори шестоме анелу кои имаше трубу: Одриеши четири анела
кои су свезани на велико риеци Еуфрату.
15. И бише одриешена четири анела припремена за час, и дан, и месец, и
годину, да побиу треину уди.
16. И бро воске на коима биаше двие стотине милиона; и чух ихов бро.
17. И тако видех у виеу кое и оне што сеаху на има, кои имаху
оклопе огене, плавичасте и сумпорасте; и главе коа биаху као главе
лавова, и из уста ихових излажаше ога и дим и сумпор.
18. Од ова три зла погибе треина уди, од ога и од дима и од сумпора што
излажаше из уста ихових.
19. ер е мо коа у устима иховим и у реповима иховим, а репови су
ихови слични змиама, имау главе и са има шкоде.
20. А остали уди кои не погибоше од ових зала, не покааше се од дела
руку своих, да се не клаау демонима, ни идолима златним и сребрним и
бронзаним и каменим и дрвеним, кои нити могу видети, ни чути, ни ходити;
21. И не покааше се за убиства своа, ни за гатаа своа, ни за блуд сво, ни
за крае свое.
10 Анео са кигом. Седам громова. ован поеде кигу да пророкуе.
1. И видех другога анела силна где силази с неба, кои беше одевен у
облак, и дуга беше на глави егово, и лице егово беше као сунце. и ноге
егове као стубови огени:
2. И он држаше у руци своо кижицу отворену, и стаде своом десном ногом
на море а лиевом на зему;
3. И повика гласом громким као што риче лав. И кад он повика, проговорише
седам громова гласовима своим
4. А када проговорише седам громова, хтедох да пишем, но чух глас са неба
кои говори: Запечати оно што говорише седам громова, и то не пиши.
5. И анео коега видех где стои на мору и на земи, подиже своу десну
руку према небу,
6. И закле се Оним кои живи у виекове виекова, Кои сазда небо и што е
на ему, и зему и што е на о, и море и што е у ему, да времена више
бити нее;
7. Него у дане гласа седмога анела, када буде затрубио, онда е се свршити
тана Божиа, као што ави слугама своим пророцима.
8. И глас кои чух са неба, опет проговори са мном и рече: Иди, узми
кижицу отворену у руци анела кои стои на мору и на земи.
9. И отидох анелу и рекох му да ми да кижицу. И рече ми: Узми и поеди
е; и загорчае ти утробу, али у устима твоим бие слатка као мед.
10. И узех кижицу из руке анелове, и поедох е; и беше у устима моим
слатка као мед, а кад е поедох, постаде горка утроба моа.
11. И рекоше ми: Треба опет да пророкуеш пред народима и племенима и
езицима и царевима многима.
11 Мерее храма Божиег. Два сведока Божиа убиена и оживела.
Седма труба.
1. И даде ми трску сличну палици, говореи: Устани и измери храм Божии и
жртвеник, и оне кои се клаау у ему;
2. А споаше двориште храма изостави и ега немо мерити, ер е дато
незнабошцима, и они е газити свети град четрдесет и два месеца.
3. И дау двоици сведока моих и прорицае хиаду и двеста и шездесет
дана, обучени у врее.
4. Ови су двие маслине и два свиеака што стое пред Господаром земе.
5. И ако им ко учини неправду, ога излази из уста ихових и прождире
неприатее ихове; и ко им буде хтио учинити неправду, он мора тако
погинути.
6. Ови имау власт да затворе небо, да не падне дажд на зему у дане
ихова пророковаа; и имау власт над водама да их претварау у крв, и да
ударе зему сваком муком кад год буду хтели.
7. И када сврше сведочее свое, звиер што излази из бездана учиние рат
с има, и побиедие их, и убие их.
8. И телеса ихова оставие на тргу великога града, кои се духовно зове
Содом и Египат, где и Господ ихов би распет.
9. И уди из народа и родова и езика и племена гледае телеса ихова три
и по дана, и нее допустити да се тиела ихова положе у гроб.
10. И становници земе радовае се због их и веселие се и дарове е
слати едни другима, ер ова два пророка мучише становнике земе.
11. А послие три и по дана уе у их дух живота од Бога, и стадоше на ноге
свое, и страх велики обузе оне кои их гледаху.
12. И чуше силан глас са неба, кои им говори: Узиите овамо! И узиоше на
небо на облаку, и видеше их неприатеи ихови.
13. И у она час би земотрес велики, и паде десети дио града, и погибе од
земотреса седам хиада имена удских, а остали се уплашише и дадоше
славу Богу небескоме.
14. Зло друго прое; ево зло трее долази брзо.
15. И седми анео затруби. и настадоше громки гласови на небу кои
говораху: Постаде царство свиета Царство Господа нашега и Христа еговог,
и царовае у виекове виекова.
16. И двадесет и четири старешине, кои седе на приестолима своим пред
Богом, падоше на лица своа и поклонише се Богу,
17. Говореи: Благодаримо ти, Господе Боже Сведржитеу, Кои еси, и Кои
беше, и Кои долазиш, што си примио силу своу велику, и зацарио се;
18. И незнабошци се разгевише, и дое гев тво и вриеме да се мртвима
суди, и да се даде плата слугама твоима, пророцима и светима и онима кои
се бое Имена твоега, малима и великима, и да се погубе они кои кваре
зему.
19. И отвори се храм Божии на небу, и показа се ковчег завета Господег у
храму еговом; и бише муе, и ека, и громови, и земотреси, и град
велики.
12 Жена обучена у сунце и црвена аждаа. Роее мушког Детета.
Рат Михаила и анела са аждаом. Аждаа бачена на зему.
1. И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и месец под
ногама езиним, и на глави езино виенац од дванаест звиезда.
2. И она беше трудна, и викаше од болова мучеи се да роди.
3. И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаа коа имаше
седам глава и десет рогова; и на главама езиним седам круна;
4. И реп езин вуче треину звиезда небеских, и баци на зему. И аждаа
стаде пред женом коа треба да роди, да када роди прождере диете ено.
5. И роди мушко Диете, кое е напасати све народе палицом гвозденом; и
Диете езино би узето к Богу и приестолу егову.
6. А жена утече у пустиу где имаше место припремено од Бога, да е
онде хране хиаду и двеста и шездесет дана.
7. И наста рат на небу; Михаил и анели егови завоштише на аждау, и
ратова аждаа и анели езини;
8. И не одоеше, нити им се више нае места на небу.
9. И збачена би аждаа велика, стара змиа, коа се зове аво и сатана, коа
заводи сву васеену, и збачена би на зему, и с ом збачени бише анели
езини;
10. И чух глас велики на небу кои говори: Сада настаде спасее и сила и
Царство Бога нашега и власт Христа еговог, ер е збачен опадач брае
наше, кои их опадаше пред Богом нашим дан и но.
11. И они га побиедише крву агетовом и риечу сведочеа своега, и не
марише за живот сво до смрти.
12. Зато се веселите небеса, и ви кои живите на има! Тешко житеима
земе и мора, ер сие к вама аво у арости велико, знауи да мало
времена има.
13. И кад виде аждаа да би збачена на зему, поче прогонити жену коа
роди мушко Чедо.
14. И жени бише дата два крила орла великога да одлети у пустиу на место
свое, где е се хранити вриеме и времена и пола времена, далеко од змие.
15. А змиа испусти за женом из уста своих воду као риеку, да би е риека
одниела.
16. И зема поможе жени, и отвори зема уста своа и прогута риеку коу
испусти аждаа из уста своих.
17. И разгеви се аждаа на жену и отиде да ратуе са осталима из семена
езиног, кои држе заповиести Божие и имау сведочанство Исуса Христа.
13 Звиер из мора. Поклоее звиери. Друга звиер - из земе. Жиг
и бро звиери.
1. И стадох на пиеску морскоме, и видех звиер где излази из мора, коа
имаше десет рогова и седам глава, и на роговима езиним десет круна, и на
главама езиним имена хулна.
2. И звиер коу видех биаше слична рису, и ноге о као у медведа, и уста
езина као уста лава. И даде о аждаа силу своу и приесто сво и власт
велику.
3. И видех едну од глава езиних као на смрт заклану, и езина смртна
рана излиечи се. И сва зема дивеи се пое за звиери, и поклонише се
аждаи коа даде власт звиери;
4. И поклонише се звиери говореи: Ко е као звиер? Ко може са ом
ратовати?
5. И дана о бише уста коа говоре охоле риечи и хуеа, и даде о се
власт да злотвори четрдесет и два месеца.
6. И отвори уста своа за хуее на Бога, да хули Име егово, и дом егов,
и оне кои стануу на небу.
7. И дано о би да ратуе са светима и да их побиеди; и дана о би власт над
сваким родом и народом и езиком и племеном.
8. И поклонише се о сви они кои живе на земи, чие име ние записано у
Кизи живота агета закланога од постаа свиета.
9. Ако ко има ухо нека чуе.
10. Ко у ропство одводи, у ропство е отии; ко мачем убиа, треба и он
мачем да буде убиен. Овде е трпее и вера светих.
11. И видех другу звиер где излази из земе, и имаше два рога као у
агета, и говораше као аждаа.
12. И сву власт прве звиери чиаше пред ом; и учини да се зема и кои
живе на о поклоне прво звиери, чиа се смртна рана исциели.
13. И чиаше знамеа велика, па учини да и ога силази с неба на зему
пред удима.
14. И обмауе оне кои живе на земи чудесима, коа о бише дана да чини
пред звиери, говореи онима кои живе на земи да начине лик звиери,
коа имаде рану од мача и оста жива.
15. И би о дано да лику звиери даде дух, да лик звиери и проговори и
учини да буду побиени они кои се не поклоне лику звиери.
16. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободаке и робове,
да им даду жиг на десно руци ихово или на челу иховом,
17. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звиери или
бро имена езина.
18. Овде е мудрост. Ко има ум нека израчуна бро звиери; ер е бро
човеков, и бро езин е шест стотина шездесет и шест.
14 аге и сто четрдесет четири хиаде девственика на гори Сиону.
Три анела са виестима. Жетва Сина Човечиега. Каца Гева
Божиега.
1. И видех, и гле аге кое стааше на гори Сиону и са име сто четрдесет
и четири хиаде, кои имаху Име егово и Име Оца еговог написано на
челима своим.
2. И чух глас са неба као глас вода многих, и као глас грома аког; и глас
кои чух беше као гуслае гуслара у гусле свое.
3. И певаху песму нову пред приестолом и пред четири жива биа и пред
старешинама; и нико не могаше научити ову песму осим оних сто четрдесет
и четири хиаде кои су откупени са земе.
4. Ово су они кои се не оскврнише са женама, ер су девственици: ово су
они кои иду за агетом куда год пое; ови су откупени измеу уди као
првина Богу и агету;
5. И у иховим устима не нае се лаж, ер су без мане.
6. И видех другога анела кои лети посред неба, кои имаше вечно
еванее да благовиести онима кои живе на земи и свакоме племену и
роду и езику и народу.
7. И говораше снажним гласом: Боте се Бога, и подате му славу, ер дое
час суда егова; и поклоните се Ономе кои створи небо и зему и море и
изворе водене.
8. И други анео следоваше говореи: Паде, паде Вавилон велики, кои е
жестоким вином блуда своега напоио све народе.
9. И треи анео следоваше за има говореи гласом громким: Ко год се
поклони звиери и лику езином, и прими жиг на чело свое или на руку
своу,
10. И он е пити од вина гева Божиег, кое е непомиешано наточено у
чашу гева еговог, и бие мучен у огу и сумпору пред анелима светима
и пред агетом.
11. И дим мучеа еговог уздизае се у виекове виекова; и нее имати
одмора дан и но они кои се клаау звиери и лику езином, и ко год
прима жиг имена езина.
12. Овде е трпее светих, кои држе заповиести Божие и веру Исусову.
13. И чух глас са неба кои ми говори: Напиши: Блажени мртви кои од сада
умиру у Господу! Да, говори Дух, нека почину од трудова своих, а дела
ихова е слиедити за има.
14. И видех, и гле облак биели, и на облаку сеаше Неко сличан Сину
човечиему, кои е имао на глави своо виенац златан, а у руци своо срп
оштар.
15. И други анео изие из храма вичуи снажним гласом Ономе што седи на
облаку: Замахни српом своим и жаи, ер дое вриеме да се жае, ер се
жетва на земи осуши.
16. И Она што сеаше на облаку баци срп сво на зему, и пожевена би
зема.
17. И други анео изие из храма што е на небу, и он е имао срп оштар.
18. И други анео изие из олтара, кои е имао власт над огем, и повика
аким гласом ономе кои имаше срп оштри: Замахни српом своим оштрим, и
одрежи гроже винограда земаског; ер сазреше гроздови егови.
19. И баци анео срп сво на зему, и обра виноград земаски, и метну у
велику кацу гева Божиега.
20. И изгази се каца изван града, и изие крв из каце све до узда коима у
ширину од хиаду и шест стотина стадиа.
15 Поседих седам зала. Песма агету на стакленом мору. Седам
чаша гева.
1. И видех други знак на небу, велики и чудесни: седам анела кои имаху
седам поседих зала, ер се у има сврши гев Божии.
2. И видех као стаклено море смиешано са огем, и оне кои побеуу
звиер и лик езин и бро имена езина, где стое на мору стакленоме
имауи гусле Божие.
3. И певаху песму Мосеа, слуге Божиега, и песму агета, говореи:
Велика су и чудесна дела твоа, Господе Боже Сведржитеу; праведни су и
истинити путеви твои, Царе народа!
4. Ко се нее побоати, Господе, и прославити Име твое? ер ти си едини
Свет: ер е сви народи дои и поклонити се пред тобом; ер се судови твои
показаше.
5. И послие овога видех, отвори се храм скиние сведочанства на небу.
6. И изиоше седам анела из храма, кои имаху седам зала, кои беху
обучени у чисто и свиетло платно и опасани преко прсиу поасима златним;
7. И едно од четири жива биа даде седморици анела седам чаша златних
напуених гевом Бога кои живи у виекове виекова.
8. И напуни се храм дима од славе Божие и од силе егове; и нико не
могаше уи у храм док се не заврше седам зала седморице анела.
16 Седам анела изливау седам чаша гева. Велики бо код
Армагедона.
1. И чух громки глас из храма где говори седморици анела: Идите и излите
седам чаша гева Божиега на зему.
2. И отиде први анео, и изли чашу своу на зему; и настадоше ране зле и
уте на удима кои имау жиг звиерин и кои се клаау лику езином.
3. И други анео изли чашу своу на море, и оно постаде крв као од
убиенога, и све живо угину у мору.
4. И треи анео изли чашу своу на риеке и на изворе водене; и постаде
крв.
5. И чух анела вода кои говори: Праведан си Ти, Кои еси и Кои беше, и
Свети, што си ово судио;
6. ер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пиу, ер су
заслужили.
7. И чух жртвеник где говори: Заиста, Господе Боже Сведржитеу, истинити
су и праведни судови твои.
8. И четврти изли чашу своу на сунце, и дано му би да жеже уде огем.
9. И сагореваху уди од велике жеге, и хулише на Име Бога кои има власт
над мукама овим, и не покааше се да му даду славу.
10. И пети изли чашу своу на приесто звиери; и царство езино поста
мрачно, и гризли су езике свое од бола,
11. И хулише Бога небескога од болова и рана своих, и не покааше се за
дела своа.
12. И шести изли чашу своу на велику риеку Еуфрат; и пресахну вода
езина, да се приправи пут царева са истока сунчевога.
13. И видех где из уста аждае и из уста звиери и из уста лажнога пророка
излазе три нечиста духа као жабе;
14. ер ово су духови демонски кои чине чудеса, и одлазе царевима циеле
васеене да их скупе на бо за Дан она велики Бога Сведржитеа.
15. Ево долазим као лопов; благо ономе кои бди и кои чува хаине свое,
да не ходи наг и не виде срамоту егову.
16. И сабра их на место, кое се еврески зове Армагедон.
17. И седми изли чашу своу на ваздух, и изие глас велики из храма
небеског од приестола, говореи: Сврши се!
18. И насташе муе и громови и гласови, и би велики земотрес; такав
земотрес и тако велики какав не би откада су уди на земи.
19. И град велики раздиели се на три диела, и градови незнабожачки
падоше; и Вавилон велики би споменут пред Богом да му се да чаша вина
жестине гева еговог.
20. И свако острво ишчезе, и горе се не наоше.
21. И град велики као талант паде с неба на уде, и хулише уди на Бога
због зла од града, ер е велико зло егово.
17 Вавилон као жена блудница коа седи на црвено звиери. Тана
жене и звиери. Победа агета.
1. И дое едан од седам анела кои имаху седам чаша, и говори са мном и
рече ми: Ходи да ти покажем осуду блуднице коа седи на водама многим,
2. С коом блудничише цареви земаски, и становници земе опише се
вином блуда езина.
3. И одведе ме у Духу у пустиу. И видех жену где седи на црвено звиери
коа беше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова.
4. И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накиена златом и драгим
камеем и бисером, и имаше чашу златну у руци своо, пуну гнусоба и
нечистота блуда свога.
5. И на челу езину написано име, тана: Вавилон велики, мати блудница и
гнусоба земаских.
6. И видех жену где се опиа од крви светих и од крви сведока Исусових. И
видевши е, зачудих се чудом великим.
7. И рече ми анео: Зашто се чудиш? а у ти казати тану жене и звери што
е носи и има седам глава и десет рогова.
8. Звиер коу си видио беше и нема е, и изии е из бездана и отии у
пропаст; и зачудие се они становници земе чиа имена нису записана у
Кигу живота од постаа свиета, гледауи звиер, коа беше и нема е, и
поавие се.
9. Овде е ум кои има мудрост. Седам глава, то су седам гора на коима жена
седи;
10. И есу седам царева: пет их паде, и едан есте, а други ош не дое, и
кад дое мало треба да остане.
11. И звиер коа беше и ние, она е и осми, и од седморице е, и у пропаст
иде.
12. И десет рогова кое виде, то су десет царева кои царство ош не
примише, него е као цареви примити власт на едан час са звиеру.
13. Ови едно мишее имау, и своу силу и власт дау звиери.
14. Ови е с агетом заратити и аге е их побиедити, ер е Господар над
господарима и Цар над царевима; и они кои су с им, позвани и изабрани и
верни.
15. И рече ми: Воде што виде, где седи блудница, то су народи и гомиле,
племена и езици.
16. И десет рогова што виде, и звиер, они е омрзнути блудницу, и
опустошие е и оголити, и месо е езино ести, и сажеи е е огем.
17. ер е Бог дао у срца ихова да учине воу егову, и да учине воу
едну, и да даду царство свое звиери, док се не сврше риечи Божие.
18. И жена коу виде, есте град велики, кои има царство над царевима
земаским.
18 Пад Вавилона. Плач царева и трговаца. Радост светих на небу.
1. И послие овога видех другога анела где силази с неба, кои имаше
власт велику; и зема се засиа од славе егове.
2. И повика снажним гласом, говореи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде
станиште демонима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свиу птица
нечистих и мрских; ер се жестоким вином блуда езина напоише сви
народи;
3. И цареви земаски блудничише с ом и трговци земаски обогатише се
од силне страсти езине.
4. И чух глас други с неба кои говори: Изиите из е, народе мо, да не
саучествуете у гриесима езиним, и да вас не снау зла езина.
5. ер гриеси езини достигоше до неба, и Бог се опомену неправде езине.
6. Узвратите о као што е она вама узвратила, и удвоте о двоструко по
делима езиним; у чашу коу е она наточила, наточите о два пута
онолико.
7. Колико е она себе славила и наслаивала се, толико о дате муке и
жалости; ер у срцу своему говори: Седим као царица, и удовица нисам, и
жалости неу видети.
8. Зато е у едан дан дои зла езина: смрт и жалост и глад, и бие
сажежена огем; ер е силан Господ Бог кои о суди.
9. И заплакае и зааукати за ом цареви земаски кои блудничише и
пироваше с ом када виде дим од пожара езина,
10. Стоеи издалека због страха од мучеа езина, и говореи: Ава, ава,
граде велики Вавилоне, граде мони, како у едном часу дое суд тво!
11. И трговци земаски заплакае и зааукати за ом, што ихове товаре
нико више не купуе;
12. Товаре злата и сребра и драгога камена и бисера и платна и порфире и
свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета и свакоаког посуа од слоноваче
и свакоаких посуда од наскупега дрвета, меди и гвожа и мермера,
13. И цимета и балсама и тамана и мириса и ливана, и вина и уа, и биела
брашна и пшенице, и говеда и оваца, и коа и кола, и тиела и душа
удских.
14. И вое кое жели душа твоа удаи се од тебе, и све масно и сано отиде
од тебе, и никад га више наи нееш.
15. Трговци ових ствари, кои се обогатише од е, стае издалека због
страха од мучеа езина плачуи и аучуи,
16. И говореи: Ава, ава, граде велики, обучени у свилу и порфиру и
скерлет и накиени златом и драгим камеем и бисером, ер у едном часу
пропаде толико богатство!
17. И сви кормилари лаа, и сви кои некуда плове, и лаари, и они кои раде
на мору, стадоше издалека,
18. И викаху гледауи дим од пожара езина гово реи: Кои град би као
ова велики град?
19. И посуше прахом главе свое, и повикаше плачуи и ридауи, говореи:
Ава, ава граде велики, у коме се обогатише богатством еговим сви кои
имау лае на мору, ер у едном часу опусте!
20. Весели се над им, небо, и светитеи, и апостоли и пророци, ер изрече
Бог суд ваш над им.
21. И едан анео узе камен велики као воденични, и баци у море, говореи:
Тако е са хуком бити бачен Вавилон град велики, и нее се више наи;
22. И глас гудача и певача и свирача и трубача нее се више чути у теби; и
никакав мастор ни од каква заната нее се више наи у теби, и хука камена
воденичнога нее се чути у теби;
23. И светлост светике нее се више показати у теби, и глас женика и
невесте нее се више чути у теби; ер трговци твои биаху великаши
земаски, и од твоих маиа преварени бише сви народи,
24. И у ему се нае крв пророка и светих и свих посечених на земи.
19 Славее Бога на небу због осуде Вавилона. Свадба агетова.
Виее Христа Цара. Звиер и лажни пророк поражени.
1. И послие овога чух као глас силни народа многога на небу где говори:
Алилуа! Спасее и слава и част и сила Богу нашему;
2. ер су истинити и праведни судови егови, што осуди блудницу велику,
коа поквари зему блудом своим, и освети крв слугу своих од руке езине.
3. И поново рекоше: Алилуа! И дим езин дизаше се у виекове виекова.
4. И падоше двадесет и четири старешине, и четири жива биа, и поклонише
се Богу кои седи на приестолу, говореи: Амин! Алилуа!
5. И од приестола изие глас кои говори: Хвалите Бога нашега све слуге
егове, и кои га се боите, мали и велики.
6. И чух као глас народа многога, и као глас вода многих, и као глас громова
силних, где говоре: Алилуа! ер се зацари Господ Бог Сведржите.
7. Радумо се и веселимо се и дамо славу ему, ер дое свадба агетова и
жена се егова припремила.
8. И дано о би да се обуче у свилу чисту и свиетлу, ер свила означава
праведна дела светих.
9. И рече ми: Напиши, блажени су они кои су позвани на свадбену вечеру
агетову. И рече ми: Ово су истините риечи Божие.
10. И падох пред ноге егове да му се поклоним. И рече ми: Пази, немо! а
сам слуга као и ти и као браа твоа коа имау сведочанство Исусово; Богу
се поклони ер е сведочанство Исусово дух пророштва.
11. И видех небо отворено, и гле, ко биели, и Она кои седи на ему зове
се Верни и Истинити, и по правди суди и ратуе;
12. А очи су му као пламен огени, и на глави егово круне многе, и има
Име написано, кое нико не зна до Он сам;
13. И обучен е у хаину црвену од крви, и Име се егово зове: Логос
(Риеч) Божии.
14. И воске небеске иаху за им на коима биелим, обучене у свилу
биелу и чисту.
15. И из уста егових излази мач оштар с обе стране, да име порази
незнабошце; и Он е их напасати палицом гвозденом, и Он гази кацу вина
утога гева Бога Сведржитеа.
16. И има на хаини и на бедру своме Име написано: Цар царева и Господар
господара.
17. И видех еднога анела где стои на сунцу и повика гласом силним,
говореи свима птицама кое лете посред неба: Доите и скупите се на
велику вечеру Божиу,
18. Да едете меса од царева, и меса од вовода, и меса од унака, и меса од
коа и оних кои седе на има, и меса од свих слободних и робова, и од
малих и великих.
19. И видех звиер и цареве земаске и воске ихове сакупене да зарате
са Оним што седи на коу и с воском еговом.
20. И би ухваена звиер, и с ом лажни пророк кои е чинио чудеса пред
ом, коима превари оне што примише жиг звиери, и кои се клаау лику
езииом; обое живи бише бачени у езеро огено, кое гори сумпором.
21. А остали бише побиени мачем кои изие из уста Онога што седи на
коу; и све се птице наситише од меса ихова.
20 Сатана свезан и бачен у бездан. Прво васкрсее. Поседа борба.
Страшни суд.
1. И видех анела где силази с неба, кои имаше куч од бездана и ланац
велики у руци своо.
2. И ухвати аждау, стару змиу, коа е аво и сатана, и свеза е на хиаду
година,
3. И баци е у бездан, и закуча и запечати над ом, да више не вара
народе, док се не наврши хиаду година; послие тога треба да буде
одриешена на кратко вриеме.
4. И видех приестоле и седоше на их, и даде им се суд; и душе посечених
за сведочанство Исусово и за риеч Божиу, кои се не поклонише звиери и
лику езином, и не примише жига на челима своим и на руци своо; и
оживеше и цароваше са Христом хиаду година.
5. А остали мртваци не оживеше док се не сврши хиада година. Ово е прво
васкрсее.
6. Блажен е и свет она кои има удела у првом васкрсеу; над има друга
смрт нема власти, него е бити свештеници Богу и Христу, и царовае с им
хиаду година.
7. И кад се наврши хиада година бие пуштен сатана из тамнице свое,
8. И изии е да вара народе што су на четири краа земе, Гога и Магога, да
их скупи за битку, чии е бро као пиесак морски.
9. И изиоше на ширину земе, и опколише стан светих, и град воени; и
сие ога са неба од Бога, и поеде их.
10. И аво кои их вараше би бачен у езеро огено и сумпорно, где е и
звиер и лажни пророк: и бие мучени дан и но у виекове виекова.
11. И видех велики, биели приесто, и Онога што седи на ему, од чиега
лица побеже зема и небо, и места им се не нае.
12. И видех мртве, велике и мале, где стое пред приестолом, и киге се
отворише, и друга се кига отвори, коа е Кига живота; и бише суени
мртви по делима своим као што е записано у кигама.
13. И море даде мртве кои су у ему, и смрт и пакао дадоше мртваце кои
биаху у има, и бише суени сваки по делима своим.
14. И смрт и пакао бише бачени у езеро огено. Ова смрт е друга смрт.
15. И ко се не нае записан у Кизи живота бачен би у езеро огено.
21 Ново небо и нова зема. Нови ерусалим Невеста агетова
Свети Град.
1. И видех небо ново и зему нову; ер прво небо и прва зема прооше, и
мора нема више.
2. И видех Свети град, ерусалим нови, где силази са неба од Бога,
припремен као невеста украшена мужу своему.
3. И чух глас громки са неба кои говори: Ево Скиние Божие меу удима, и
Он е становати с има, и они е бити народ егов, и сам Бог бие с има;
4. И Бог е отрти сваку сузу из очиу ихових, и смрти нее бити више, ни
жалости ни аука, ни бола нее бити више; ер прво прое.
5. И рече Она што седи на приестолу: Ево све чиним новим. И рече ми:
Напиши, ер су ове риечи верне и истините.
6. И рече ми: Сврши се! а сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. а у
жедноме на дар дати са извора воде живота.
7. Кои побиеди наслиедие све ово, и биу му Бог, и он е ми бити син.
8. А страшивима и невернима и нечистима и убицама и блудницима и
врачарима и идолопоклоницима и свима лажама, има е удио у езеру кое
гори огем и сумпором, што е друга смрт.
9. И дое едан од седам анела, кои имаху седам чаша напуених са седам
поседих зала, и рече ми говореи: Ходи да ти покажем Невесту, Жену
агетову.
10. И одведе ме у Духу на гору велику и високу, и показа ми Град, свети
ерусалим, кои силази са неба од Бога,
11. И кои има славу Божиу, и светлост егова биаше слична драгом
камену, као камену аспису кои зрачи као кристал;
12. И имаше зид велики и висок, и имаше дванаест врата, и на вратима
дванаест анела; и имена натписана, а то су имена дванаест племена синова
Израиевих.
13. Од истока троа врата, и од севера троа врата, и од уга троа врата, и од
запада троа врата.
14. И зид Града имаше дванаест темеа, и на има дванаест имена Дванаест
апостола агетових.
15. А она што говораше са мном имаше метар, трску златну, да измери Град
и врата егова, и зид егов.
16. И Град лежи четвороугаоно, и дужина е егова колика и ширина. И
измери Град трском, на дванаест хиада стадиа: дужина и ширина и висина
еднака е.
17. И измери зид егов на сто четрдесет и четири лакта, по мери човечио,
коа е и анелова.
18. И беше граа зида егова аспис, а Град злато чисто, слично стаклу
чистом.
19. И темеи зида Града биаху украшени сваким драгим камеем: први
теме аспис, други сапфир, треи халкидон, четврти смарагд,
20. Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз,
десети хрисопрас, еданаести акинт, дванаести аметист.
21. И дванаест врата дванаест бисера, свака врата биаху од еднога бисера.
И трг Града биаше злато чисто као провидно стакло.
22. А храма не видех у ему, ер храм е егов Господ Бог Сведржите, и
аге.
23. И Град не потребуе сунца ни месеца да му свиетле, ер га слава Божиа
освиетли, и светлост е егова аге.
24. И народи е ходити у светлости егово, и цареви земаски дониее
славу и част своу у ега;
25. И врата егова нее се затварати дау, ер нои онде нее бити.
26. И дониее славу и част народа у ега.
27. И нее уи у ега ништа нечисто, ни кои чини гадост и лаж, него само
записани у агетово Кизи живота.
22 Риека воде живота и Дрво живота. Опомена на скори Долазак
Христов. Дои, Господе!
1. И показа ми риеку воде живота, бистру као кристал, коа извире од
приестола Божиег и агетовог.
2. Насред трга егова и са обе стране риеке Дрво живота, кое раа
дванаест родова дауи свакога месеца сво род, и лише од Дрвета биаше
за лиечее народа.
3. И више нее бити никаквога проклетства; и приесто Божии и агетов
бие у ему, и слуге егове служие Му,
4. И гледае лице егово, и Име егово бие на челима иховим.
5. И нои више нее бити, и нее требати светике, ни светлости сунчане,
ер е их обасавати Господ Бог, и царовае у виекове виекова.
6. И рече ми: Ове су риечи верне и истините, и Господ Бог светих пророка
посла анела своега да покаже слугама своим шта е бити ускоро.
7. И ево долазим ускоро. Блажен е кои држи риечи пророштва киге ове.
8. И а, ован, чух и видех ово. И када чух и видех, клаауи се падох пред
ноге анела кои ми ово показа.
9. И рече ми: Пази, немо! И а сам слуга као и ти и као браа твоа пророци и
они кои држе риечи киге ове. Богу се поклони.
10. И рече ми: Не запечати риечи пророштва киге ове, ер е вриеме
близу.
11. Ко чини неправду нека ош чини неправду, и нечисти нека се ош пра; а
ко е праведан нека ош чини правду, и ко е свет нека се ош освеуе.
12. Ево долазим ускоро, и плата моа са мном, да дам свакоме по делима
еговим.
13. а сам Алфа и Омега, Први и Поседи, Почетак и Свршетак.
14. Блажени су кои творе заповиести егове, да имау право на Дрво
живота, и да уу на капие у Град.
15. Напоу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и
сваки кои воли и чини лаж.
16. а, Исус, послах анела своега да вам посведочи ово у Црквама. а сам
Изданак и Род Давидов, сана Звиезда Даница.
17. И Дух и Невеста говоре: Дои! И кои чуе нека каже: Дои! И ко е
жедан нека дое, и ко хое нека узме воду живота на дар.
18. а сведочим свакоме кои слуша риечи пророштва киге ове: ако ко
дометне овоме, Бог е на ега наметнути муке написане у кизи ово;
19. И ако ко одузме од риечи киге пророштва овога, Бог е одузети егов
дио од Дрвета живота, и од Града светога, што е написано у кизи ово.
20. Говори Она кои сведочи ово: Да, дои у скоро. Амин, да дои, Господе
Исусе!
21. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима светима. Амин.
Посетите: http://sekte.paracin.co.yu