Beseda 25.
prepodobni Simeon Novi Bogoslov
1. O strasnom, nevernom i lukavom ili zlom nastroje u.
2. U qemu se sastoji sjedi e e Boga sa sinovima svetlosti i iz qega ono proishodi?
1. O strasnom, nevernom i lukavom ili zlom nastroje u.
Tama, bra o moja, nikada nema nikakvog opxte a sa svetlox u, ve
su
oni opreqni. Kada je u poqetku Bog rekao: neka bude svetlost, onda qim se
javila svetlost, tama je ixqezla; i opet, samo xto se svetlo skrilo, odmah
se pojavila tama. Sliqno tome, neverje je opreqno veri, nezna e - zna u,
mr
a
ubavi. Adam se sve vreme dok je quvao veru, koju je imao prema
Bogu, nalazio u raju i u besmrtnom
ivotu. Ali, kada se pokvario prelex-
u neprijate a qoveqjeg roda - avola, i upao u neverje, onda je bio osu en
na smrt i izgnan iz raja i umesto bo anskog i duhovnog zna a primio je
plotsko i strasno zna e. Jer kada su se pomraqile umne oqi
egove duxe
koje su um i misao, onda je on progledao telesnim oqima i poqeo strasno da
gleda na vid ivo. Da nije otpao od zna a i sozerca a Boga onda ne bi ni
propao u to strasno zna e koje je savrxeno nepoznava e istinitog dobra.
Oni, koji se nalaze u prarodite skoj tami, u kojoj su se rodili, t.j. u tom
telesnom i strasnom zna u i ne
ele bogodarovanim sposobnostima uzi i ka
vi e u umnog sveta, odnosno bo anskom zna u, iz kojega je Adam otpao, sma-
traju neprijate ima one koji su se ponovo duhovno rodili od umne svetlosti
i razgovaraju o delima svetlosti, zato xto ih takve reqi silno
aloste i
ra avaju. Kao xto sunqev zrak kada kroz neki otvor u e u tamni dom, na
neki naqin prostre uje tu tamu i razgoni je, tako i reqi bogoprosve enog
duhovnog i prepodobnog mu a bivaju kao maq sa dve oxtrice za srce telesnog
qoveka, priqi avaju mu bol i muku i pokre u ga na protivreqe e i mr
u
prema onom koji govori, zbog nezna a i neverja onoga koji sluxa. Ako jox
neko od takvih ima visoko mix e e o sebi i smatra da mnogo zna, premda
uistinu nixta ne zna kako treba, onda bi on progonio i An ela, ako bi mu
doxao s neba. Makar video Apostola, ili proroka, odvra ao bi se od
ega,
kao od onog koji je zabludeo i druge uvodi u zabludu. O kakvo bezum e!
Slep smatra slepim onoga koji vidi, i la ov smatra la ima reqi duhovnog
i bo anskog mu a. Slepi, kada mu neko no u govori, da sada ne svetli sunce,
ili usred dana, da sada nije no
- ne veruje mu, ve
misli da ga ovaj obman-
juje ili mu se podsmeva, i koliko ga god ube ivao da je dan svetao, a no
1

---

tamna, kako ustvari i jeste, ne mo e ga ubediti, jer je ovaj slep i nixta ne
vidi. Tako i oni koji se nalaze u tami strasti, u kojih je um pomraqen nez-
na em o duhovnim stvarima ili, pravo govore i, oni koji nemaju um Hristov
(a umom Hristovim ja nazivam Duh Hristov, t.j. blagodat Svesvetog Duha
koja prosve uje i daje duhovno bo ansko zna e), smatraju nerazumnim onog
ko ima um Hristov, a onog koji nema um Hristov, t.j. ono bo ansko zna e
i skrivenu premudrost smatraju zdravorazumnim, zato xto vlada
udskim
zna em i spo ax om mudrox u. Za takve je dobro rekao prorok David: kao
i neznalica i bezumnik xto ginu (Ps. 48,11).
Takvi izvr u i krivo tumaqe svo Sveto Pismo po svojim pohotama, pre-
mda se pritom Sveto Pismo ne iskvaruje, ve se iskvaruju oni sami -
egovi
la notumaqi. Dakle oni, nemaju i pravog rasu iva a o stvarima, ve
om-
raqeni strastima, a po gordosti ne primaju uqe e od drugih, kako je mogu e,
reci mi da oni sami od sebe postignu i razumeju bo ansko i duhovno? Kao
xto slepi i koji ne vidi sunqevu svetlost ne mo e qitati spise osvet ene
svetlox u, tako i onaj ko je umom slep i nema Hristov um nikako ne mo e
da pojmi i razume stvari koje su u svetlosti Hristovoj iako bi on mnogo
puta proqitao o
ima u Svetom Pismu, nemogu e je, kako mislim, da on os-
motrivxi bilo kad i bilo xta smatra to kao duhovno, nematerijalno i sveto,
budu i i sam oteles en i pomraqen. I neka vas niko od takvih ne prelex-
uje!
2. U qemu se sastoji sjedi e e Boga sa sinovima svetlosti i iz qega
ono proishodi?
Bog je svet, i saopxtava od Svoje svetlosti onima sa kojima se sjedi uje
po meri
ihovog oqix e a. I tada zagaxena lampa duxe t.j omraqeni um,
poznaje da se za egla i zasvetlela po tome xto ju je obujmio bo anski oga .
O, qudo! Qovek se duhovno i telesno sjedi uje s Bogom; zato xto se
egova
duxa pri ovome ne ode uje od uma, ni telo od duxe. Kada Bog stupa u
sjedi e e sa svakim qovekom, odnosno s
egovom duxom i telom tako i ovaj
postaje sastav en od troga, kako bi bio triipostasan po blagodati - iz tela,
duxe i Bo ijeg Duha od Koga dolazi blagodat. Tada se ispu ava ono xto
je rekao car i prorok David: rekoh: bogovi ste i sinovi Vix ega (Ps. 81,6).
Sinovi Vix ega, po obrazu, odnosno Vix ega i po podobiju, kada se udostoje
da budu poro eni bo anski od Bo ijeg Duha.
Takvima pristoji ono xto je rekao i svagda govori Hristos: budite u
Meni, da mnogi rod rodite (Jn. 15;4), mnogim rodom naziva mnoxtvo
udi,
koji kroz
ih stiqu spase e. I jox govori: prut, ako ne ostane na lozi
skupi e se i u oga baciti. Budite u Meni i ja u u vama (Jn. 15;6,4). A da
Hristos prebiva u nama i mi u
emu, ovome nas On sam uqi kada govori:
kao Ti, Oqe, xto si u Meni, i ja u Tebi, da i oni u Nama jedno budu (Jn. 17;21).
I
ele i da potpuno ovo poka e iznova poqi e req i govori: Ja u
ima,
2

---

i Ti u meni, da budu sasvim ujedno (Jn. 17;23). Da bi jox vixe uverio one
koji sluxaju, govori i ovo: i slavu koju si mi dao, ja dadoh
ima, da budu
jedno, kao mi xto smo jedno...,da pozna svet da..., si imao
ubav k ima kao i
k Meni xto si
ubav imao (Jn, 17;22,23). Sada je oqigledno da kako Otac
po prirodi prebiva u Sinu i Sin u Ocu, tako i oni koji su se pravilno
poverovavxi, ponovo rodili od Svetog Duha i naqinili se bra om Hristu
i Bogu po
egovom daru i sinovima Bo ijim, prebivaju u Bogu i Bog u
ima, po blagodati.
Oni koji nisu postali takvi, i nisu se sasvim izmenili, delom, razumom
i mix u, kako se ne stide da govore da su hrix ani? Kako se osme uju
da otvaraju usta i bez stida jav aju skrivene Bo ije tajne? Kako se ne
stide da se stav aju u broj istinskih hrix ana i duhonosnih mu eva, ne-
maju i niqeg duhovnog u sebi, i ne samo dela a, nego nemaju ni pomisli
o tome? Kako neki od tih sada stupaju na stepen
akonstva i svextensva
i svextenodejstvuju preqisto Telo i Krv Gospoda? Zaista nerazumno. Na
kraju, slepilo uma je povezano sa bezose ajnox u i nezna em, i od
ih se
ra a prelest (samom e e), koje qini da takvi kao prah gaze istinsko zlato
i mnogoce eni kamen, Gospoda naxeg Isusa Hrista. Ali texko takvima za
tu
ihovu straxnu drskost, po kojoj se osme uju da ushode na takav stepen,
sa takvom velikom nebogoboja
ivox u i nebrigom o bo anskim stvarima,
kao da su male i nixtavne, i to samo zbog toga da bi se pokazali bo i od
drugih. I ko
e ih nakon svega nazivati pravim hrix anima?
Ovo smo rekli zbog onih koji govore da sve to znaju i misle o sebi da
nexto vrede onda kada nixta ne vrede, i predstavili im u ovoj reqi, kao
na slici xta su pravi hrix ni, da bi se uporedili sa tim prvoobrazom i
poznali koliko su daleko od pravih hrix ana. Xta se pak dotiqe do vas,
sluga Hristovih, koji volite da se pouqite i svagda imate sluh priprem en,
da sluxate, to sam Vladika svih, Hristos, u svetom Jevan e u govori vam:
hodite dok videlo imate, da vas tama ne obuzme (Jn, 12;35); hodite pokajan-
jem, hodite stazama zapovesti Hristovih, hodite, dok je vreme sija a ove
svetlosti, pre nego vas sustigne no
smrti i budete poslani u veqnu tamu.
Hodite, ixtite, tra ite da vam se otvore vrata nebeskog carstva i u ete u
ega, naxavxi ga unutar vas samih, kako govori Gospod: carstvo Bo
ije un-
utra je u vama (Lk. 17,21) Jer oni koji umru pre nego steknu carstvo nebesko,
gde i kada
e ga ste i kada odu tamo gde je svagdax a tama? Dakle nared-
jeno nam je da Ga u ovom
ivotu tra imo i na emo, kucaju i na
egove dveri
pokaja em i suzama. I ako budemo ovako qinili, Hristos je obe ao da nam
daruje ovo carstvo, a ako ne poqnemo tako da qinimo, ne posluxamo Vladiku
naxeg Hrista i ne potrudimo se, dok se jox nalazimo u ovom
ivotu, da un-
utar sebe primimo carstvo nebesko, onda kada odemo tamo, qu emo od Hrista
reqi koje
e nam on pravedno re i: Zaxto sada ixtete ono xto niste hteli
da uzmete onda kada sam vam davao u svoje vreme i na svome mestu? Nisam li
vas mnogo puta umolio: potrudite se malo i Ja u vam dati carstvo nebesko,
3

---

a vi niste hteli, i prezreli ste ga, pretpostavivxi mu zemno i trule no?
Xta, pak sada ixtete? Kakvim delima ga vi mo ete ste i sada, od ovog qasa
i da e, kada sada nije vreme dela a, ve
vreme dava a (plate)?
Toga radi molim vas, bra o moja, svom spremnox u i svom pa
om quva-
jmo Hristove zapovesti, da bi se udostojili i
ivota i carstva veqnog, i da
ne bi umesto toga quli, sada u ovom ivotu ovakvu presudu: ko ne veruje Sinu,
ne e videti
ivota, nego g ev Bo
iji ostaje na emu (Jn. 3;36), a u budu em
ovakav prigovor: ne poznajem vas otkuda ste. Odstupite od mene (Lk. 13;27);
nego da bi quli utexite ni glas: hodite blagosloveni Oca Mojega; primite
carstvo koje vam je priprem eno od posta a sveta (Mt. 25;34). Ispu e em
mojih zapovesti vi ste nahranili, napojili i namirili Mene gladnog ednog
i potrebitog vaxeg spase a i prixli Meni oqistivxi vaxa srca od svake
skverni i neqistote greha. Nasladite se sada, pak, Mojim dobrima, neizre-
civom sladox u, u kojoj je veqni i besmrtni
ivot, koji da nam bude izabran
svima nama blagoda u i qoveko ub em Gospoda naxeg Isusa Hrista, Kome
slava i mo , sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u sve vekove. Amin.
4

---

---