ека е Име Господе благосло-
сам сам нетрпеив, иако сам сво жи-
вено од сада и до века! Господ е
Н
ХРИСТА
вот посветио служеу другима. Колико
рекао, као заповест Своу: "у-
сам само дана и нои провео са Богом
бите Me и у то убави чувате запо-
на молитви! Али, може ли се та молитва
вести Мое" (уп. н. 14, 23). Кроз чувае
уопште назвати молитвом, када она
заповести ми стичемо навику, навика-
HE ДАТЕ
ние ништа друго до "шкргут зуба"?
вамо се да живимо у непрестаном се-
Зато вам, драгоцена моа брао
ау на Христа: на егов живот, е-
и сестре, на крау свога пута говорим: у
гов пример, егове заповести. Молим
НИ ЗА ШТА убави своо према Христу будите не-
вас, дакле, драга брао и сестре, при-
поколебиви! Сваку недоумицу и свако
мите лако и са миром ове речи, не као
страдае свое подносите живеи у
мое речи, ве као одговор на она при-
Из опроштане
Христу. Многи су путеви ка "Апсолутно-
зив коим нас Господ призива...
ме" у животу рода удскога, али нема
He мислим да телесна смрт мо-
беседе
ничега што би се могло упоредити са
же за нас бити растанак. He! Moja смрт
Христом. Зато, не одступате од Христа
е, по мишеу лекара, и тако ве го-
без обзира на све тешкое. Ако нам
това ствар. Дау ми само ош неколико Старца Софрониа Господ да да умремо, умреемо са све-
дана... Грешили су до сада, можда гре-
шу егово убави коа Га е узвела
ше и сада. Наше дело, наш подвиг сада
(Сахарова)
на Крст. Надам се да е у нама истин-
есте у томе да превладамо границе
ски дествовати речи Христове: ер а
времена и материе, вештаства нашега
8. априла 1993.
живим и ви ете живети (н. 14, 19).
тела да би смо остали заедно и после
Свака реч Христова есте сама
мога одласка. И то ние зато што сам а
Божанска Вечност. Христа не дате ни
нешто "посебно". Али, Дух ми тако гово-
за шта! Нека он буде едини Цар на-
ри у моме срцу. а сам грешан човек.
шега срца, са Оцем и Духом Светим.
Нисам испунио заповест Бога Живога,
Веровати у Христа - то е стварни жи-
зато што та заповест обухвата свецели
вот, живот Самога Христа. Као што е
свет, и све што постои ван времена и
Христос страдао за сваку твар и за све-
ван простора. Господ е рекао на Тано
цели свет, тако емо се и ми молити
Вечери: а живим и ви ете живети
Богу. И у тешким тренуцима погружа-
(н. 14,19)...
вамо се у плач гетсимански. И у нама
Нашем убеном духовном оцу
бива да после плача сличног гетсиман-
Силуану се Бог без речи открио у вие-
ском плачу, када нас се прикосне Дух
у на почетку монашкога подвига. На-
Вечни, ми живимо истинито. Тада запо-
ставите да трпите наш труд невероват-
чие наш бесмртни живот и тада нам
ни, кои е свима нама без Христа немо-
се Апсолутни Бог ава у сасвим дру-
гу. Наш пут е да предамо живот сво
гачием светлу. Наша вера хришанска
ради живота других. И нема вее уба-
е крае савршенство и нека нас нико
ви од те када е душа човекова спремна
не би одвоио од убави Христове,
да умре за добро ближега. Господ е
како е и Павле говорио (Рим. 8, 39).
рекао да "нема вее убави од такве
Сада сам изговорио ове речи независ-
убави" (н. 15,13). Допуштам себи да
но од апостола Павла. Али, видите, ми
тако говорим будуи да сте исказали
говоримо истим езиком и истом жи-
спремност да пребивате у речи и у се-
воту као Апостоли и сви Свети, сведо-
диеу нашега ума и нашега срца...
ци Божанства Христовога...
Будите спокони у своме срцу: и
Молим Бога да ми да реч, и речи
када сам са вама, и када будем од вас
Сшараи Софроние Сахаров
навиру, и желео бих да изаберем оно
отишао, неемо се раздвоиШи...
(1896 -1993.)
што е, по своо природи, Вечни Живот:
Истрпите ова живот! Он е саз-
када почнемо да, попут Христа, страда-
дан на чудан начин - као да у ему He-
мо за свецелу твар, ми тада у Христу и
Ma ничег нарочитог. Али, уистину посто-
са Христом живимо Вечним ЖивоШом.
и (у ему) нешто наузвишение и на-
Благодарим вам што сте саслу-
вее-убав Оца, убав Сина, убав
шали мое речи. Одлазим уверен у то
Духа Светога са нама. Молеи се за
да е Господ свакога од вас довео (ов-
свакога од вас по имену, а сам, нарав-
де) Своом руком. И ние лак наш жи-
но, везан за свакога од вас оним узама
вот. Ко не зна живот, та не зна бол Хри-
коима се може говорити као узама
стов. Данас у завршити разговор са
Царства Божиега - узама убави ве-
вама трима речима: предати сво жи-
чне и непоколебиве у векове векова. И
вот да би живели други; тешити све ко-
тое нама тешко прихватити. Апостоли
и долазе, сироте, кои немау друге уте-
суо томе говорили са много веом сме-
шитее у овоме свету; и тако емо се,
лошу него што ми то можемо да дозво-
служеи Богу у (служеу) егово стра-
лимо себи. Но и оно мало што постигос-
Архимандрит Софронии,
дауо браи и сестрама нашим, се-
Проталнан бесеа,
мо е, ипак, дество Самога Бога, како и
динити у то убави са Самим Христом
ДУХОВНМЕ БЕСЕДБ1, Том 1,
кажу архиереи на служби: "И утврди
занавек... Благослов Господи на вас,
Св.-Иоанно-Предтеченскии
виноград сво, кои насади десница Тво-
брао моа и сестре.
МонастБфБ- Паломник,
а!". а сам у безизлазном положау - и
са руског: . .
Зссекс-Москва, 2003, С. 320-325.
Црквени живош 9/2007