Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски






ТУМАЧЕЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ
КОРИНАНИМА
СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА





























1
ПРЕДГОВОР
Прво посланици Коринанима

Коринт[1] е био славан по свом великом богатству и мудрости и, мада е поверовао
у Христа, он се, и поверовавши, нашао у опасности и да отпадне од Христа. Овде
су богати ступали у свое странке, а мудраци у свое. Изабрали су свое учитее и
кудили Павла као сиромашног и необразованог човека. Поред тога, едан од их се
саживео са маехом, неки су због прождривости ели од идолских жртава, неки су
се у новчаним тужбама судили на елинским (незнабожачким) судовима.
Мушкарци су имали дуге косе, ели су у црквама и нису давали милостиу
сиромасима. Гордили су се духовним даровима, али су се колебали по питау
васкрсеа. Узрок све те помете била е споаша мудрост, ер е она мати сваког
зла за оне, кои о у свему веруу. Павле због тога пише посланицу у Коринт, ер
жели да све то исправи. [2]
Наважние е, меутим, да су Цркве биле подеене, а што е потицало од
преузношеа, тако да е он превасходно настоао да искорени преузношее.
Заражени преузношеем су мислили да он учи нечему узвишением. Због тога
Павле почие на следеи начин.





НАПОМЕНА:
1. Апостол Павле е у Коринт дошао из Атине. О еговом првом боравку у
овом граду види Дела Апостолска главу 18. Како каже и бл. Теофилакт,
Коринт е био стари и славни грчки град, кои се налази на превлаци измеу
два мора, Средоземног и Егеског. Римани су га порушили 146. г. Пре
Христа, када е Рим покорио разедиену Грчку и сломио Ахаски савез.
Коринт е, меутим, успео да врати стари са и у доба апостола Павла био е
славан по богатству, уметности и раскошном животу своих житеа, али и
по морално изопаченост коа такав живот неминовно прати. У време
владавине цара Августа (27. г. пне - 14. г. не), Коринт е проглашен за
главни град провинцие Ахае, односно Пелопонеза. Ахаа е обухватала све
грчке земе у ужем смислу те речи. Након боравка апостола Павла у овом

2
граду, Коринт е постао и митрополиа новоутемеених грчких цркава. По
свему судеи, апостол Павле е у Коринту боравио почев од 50. г. не, да би
52. г. одавде отпловио у Ефес.
2. У време, кад е апостол Павле напустио Коринт, вера е у овом граду
цветала. Меутим, ускоро су се поавили разни проповедници и почели да
уносе раздоре меу верууе. У томе су предачили палестински удеци,
кои су се лажно издава-ли за истинске следбенике апостола Петра и свое
учее супротставали Павловом. Несугласице меу учитеима довеле су
дотле, да су неки верууи у ово заедници дошли до погрешног закучка
да свако учитество и посредовае удауе уде од Христа. Отуда се,
назад, меу има почело говорити: а сам Павлов, а сам Кифин (Петров), а
сам Аполосов и а сам Христов. Верууи из Коринта упутили су писмо
апостолу Павлу у Ефес, у коем су га, измеу осталог, обавештавали ?
новонасталим приликама и поставали низ питаа коа су захтевала да буду
разрешена. Био е ?? повод да апостол 57. г. напише Прву посланицу
Коринанима, коа се, узгред, помие и у настариим хришанским
списима, као што е Посланица Коринанима св. Климента Римског и едан
спис св. Поликарпа (+155. г) у коем се дословно наводи едан одломак из
Прве посланице апостола Павла Коринанима.



























3
ПРВА ГЛАВА

1. Павле, воом Божиом призвани апостол Исуса Христа.

Ево почетка, кои е одмах разобличити лажног учитеа. а сам, каже, призван, и
нисам сам измислио, нити сам своом мудрошу постигао, него ме Христос послао.
Нисам самога себе рукоположио као ваши учитеи. Исуса Христа. То значи да е
егов учите Исус Христос. Како одреуете уде кои е вам бити учитеи?
Воом Божиом. Он нас е спасао и призвао, али не зато што смо тога били
достони, него зато, што е ему било тако угодно. Тако и сада Он хое да а будем
ваш апостол. Како то да желите друге учитее? Зар онда нисте противници
Божии?
И брат Состен.
Услед скромности, упоредо са собом помие и човека кои е био далеко маи од
ега. Поступио е тако да би постидео надмене Коринане, кои су све презирали.
Цркви Божио коа е у Коринту.
Цркви, не овог или оног, него: Цркви Божио. Како то да ви за пред-стоатее
имате уде? Ако сте Црква, морате бити у потпуном единству.
Освеенима у Христу Исусу.
Ви нисте освеени у неком човеку, него у Христу, т. кроз крштее, а не кроз
мудрост или богатство коима се гордите.
Призванима светима.
И само то, каже, што сте поверовали, ние од вас самих, него сте послушали и
поверовали стога, што сте од Бога призвани. Зато и вера има сво почетак у Богу.
Да вас Он ние призвао, не бисте ни поверовали.
Са свима кои на сваком месту призивау име Господа нашега Исуса Христа.
Благодат и мир, каже, да буду не само с вама, Коринани, него са свима кои
призивау име Христа, а не (име) овога или онога.
На сваком месту.

4
Помие верууе на сваком месту, да би показао да сви верууи, ма где да се
налазе, чине едну Цркву. Како онда да сте се ви, живеи у едном граду, поделили?
С друге стране, додае нашег, ер е, рекавши Господа нашег Исуса Христа и на
сваком месту, рекао: Господа нашег и иховог", да би показао да имамо
заедничког Владику. Неки, уосталом, разумеу ове речи дословно: на сваком
месту, и код их и код нас, т. и тамо где живимо ми, и тамо где живе они.
3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
Благодат и мир од Бога. И рание, кад смо Му били неприатеи, по егово
благодати добили смо мир, и а се молим, да од Бога свагда имате и едно и друго,
односно, да не отпаднете нити од егове благодати, нити од мира, пошто живите у
меусобним несугласицама. Како то да се привезуете уз уде и од их, као од
учитеа, тражите благодат и благонаклоност?
4. Благодарим непрестано.
Учи нас да будемо благодарни. Тако поступа готово у свако посланици. Меутим,
сада посебно говори о благодарности, ер благодарност следи за доброчинством.
Доброчинство, пак, ние нити дуг, нити плата. Према томе, и на та начин руши
гордост Коринана.
Богу моему.
Због свое велике убави, Бога, Кои е заеднички за све, присваа за себе.
За вас, на благодати Божио.
Тиме поучава и Коринане да свагда буду благодарни Богу а не своим делима, ер
каже: благодарим на благодати Божио а не на вашим делима.
Коа вам е дата у Христу Исусу.
Односно, кроз Исуса Христа, а не кроз овога или онога. Зашто онда обраате
пажу на уде?
5. Што се у свему обогатисте у ему.
Израз у ему поново е употребен уместо кроз ега. Када, дакле, имате
богатство, и то богатство Божие, у свему и то кроз Самог единородног, како онда,
ви, неблагодарни, за свое учитее одреуете уде?
У свако речи и сваком знау.
Постои и реч (слово, беседа) без знаа, када, на пример, неко говори празно и без
икакве мисли. Постои и знае без речи, када неко мисли о узвишеним

5
предметима, али не налази речи коима би их изразио. Ви, меутим, имате и реч и
божанствено знае тако да можете и да мислите и да говорите.
6. Као што се сведочанство Христово утврди у вама.
Реч као стои уместо "кроз кое". Кроз реч, каже, и знае, коима сте се обогатили,
утврдило се и ваше сведочанство, т. проповед о Христу. Ви ту проповед нисте
примили кроз споашу мудрост, него кроз знакове (знамеа) и дарове коих сте
се удостоили.
7. Тако да не оскудевате ни у едном благодатном дару.
Ако нису оскудевали ни у едном благодатном дару, како то да их у наставку
назива телеснима (в. гл. 3; 1)? На то емо реи: нити су сви били духовни, нити су
сви били телесни. Због тога све, о чему сада говори, говори духовнима, док у
наставку говори телеснима. Или су, можда, они у почетку добили сваки дар, али су
затим постали немарни и почели да живе по телу.
Ви кои чекате откривее Господа нашег Исуса Христа.
Овде их застрашуе, помиуи Други долазак Христов. Ако е се Христос авити,
како то да имате туе предстоатее? Показуе и то, да су поред дарова потребне и
врлине. У та дан дарови ни намае нее помои ономе, кои ние врлински живео
(в. Мт. 7; 21-23). Назад, речу откривее изражава мисао да е Христос и сада
присутан, али скривено, а да е се тада открити (авити).
8. Кои е вас и утврдити до краа да будете беспрекорни на дан Господа
нашега Исуса Христа.
Речу утврдити показуе да се они колебау, а речу беспрекорни показуе да сада
заслужуу прекор. У ово Посланици се, чеше него у другима, помие Господ
Исус Христос, да би се тиме Коринани опоменули ко их е спасао и чие име носе.
Хришани се тако називау по Христу, а не по неком човеку.
9. Веран е Бог кои вас позва у заедницу Сина Своега, Исуса Христа,
Господа нашега.
То ест, истинит е Бог. Ако е Он истинит, а позвао нас е у заедницу Сина
Своега, односно, зато да би нас заедно са Сином прославио у Свом Царству, онда
е очигледно да е и испунити оно што е обеао. Позва вас, каже, што значи да
нисте пришли због сопствене побуде. Како се онда гордите своим делима? Запази
да се овде заменица кои односи непосредно на Оца.
10. Молим вас пак брао именом Господа нашег Исуса Христа.

6
Намеравауи да им се строжие обрати, напре обавуе да их моли Христом. а,
каже, не могу сам да вас молим, него позивам у помо име Господе, по коем се и
ви називате хришанима и кое сте увредили, пожелевши да се називате по
именима уди. Стидите се због тога!
Да сви исто говорите и да не буду меу вама раздори (= расколи)
За шта вас молим? Да сви будете сагласни и да меу вама не буде раздора (раскола,
подела). Иако се чини да у ономе, што се дели, уместо едног бивау многи, у
суштини од (оног едног) не постау многи (ер каква е корист ако се тело расече на
много делова?): у ему е единство пропало. Дакле, веома е изражано оно, што се
меу има дешавало, назвао раздорима (расколима). Том речу сасвим асно
показуе колико е жалосно било ихово стае.
Него да будете утврени у истом разуму (начину мишеа, уму, духу, и исто
мисли у исто склоности вое).
Претходно е рекао: да сви исто говорите. Да због тога не би помислили да се
сагласност састои едино у речима, додае: у истом начину мишеа у истом уму,
разуму), т. молим вас и да исто мислите. Многи о едно ствари мисле исто, а о
друго различито. Због тога е додао: да будете утврени (у истом начину
мишеа). односно, да у потпуности и о свако ствари исто мислите. Многи су,
опет, сагласни у мишеу, али се разликуу по склоности духа (вое). На пример,
када сви имамо исту веру, али нисмо меусобно седиени убаву, тада исто
мислимо, али се разликуемо према склоностима духа (вое). Због тога е рекао: у
едном мишеу (разуму, уму) и додао: и у едно склоности духа (вое), како се не
би разликовали нити у погледу вере, нити у погледу склоности духа (вое).
11. ер сам чуо за вас, брао моа, од Хлоиних.
Да то не би порицали, наводи и сведоке, а да се не би испоставило да их измиша,
помие их по имену и каже: Од Хлоиних. У Коринту се налазио дом, кои су
називали Хлоиним. Назива их браом. Иако е ихов грех био неприкривен,
ништа га ние спречавало да их назива браом. Уосталом, ние ни рекао ко га е
управо обавестио, него е указао на читав дом уопште, како не би побудио
неприатество према некоме (одрееном) од их.
Да су меу вама свае.
Откривауи оно што е чуо од других, употребава блажи израз: свае. Меутим,
кад говори у свое име, онда то исто назива раздорима (расколима), што е далеко
горе од сваа.
12. А ово кажем зато што сваки од вас говори: а сам Павлов, а а Аполосов,[1]
а а Кифин, а а Христов.

7
То не говоре неки, него сваки од вас. Уосталом, Коринани нису тако говорили,
али е апостол тако уобличио свое слово да би им показао да е неопростиво да се
називау Павловим или Кифиним, а утолико пре да се називау именима других
уди. а сам Кифин. Ние Петра поменуо после себе због тога, да би себе узвисио,
него зато што му е тиме указао веу почаст, слично као што е и Христа поменуо
на крау. Уопштено, у стварима кое ние требало да се догоде напре помие себе.
А а сам Христов. Не прекорева их због тога што кажу: А а сам Христов, него зато
што не говоре сви тако. Бое речено, то е он сам додао, желеи да разобличее
учини снажниим и да покаже да Христа присваа едан део их, мада Коринани
нису тако поступали.
13. Зар се Христос раздели?
Зашто сте разделили Христа? Зашто сте растргли егово тело? Ово су речи
испуене гневом. Неки су речи: Зар се Христос раздели разумели на следеи
начин: зар е Христос поделио Цркву са удима, па едан део узео, а други дао
има?
Да се Павле не разапе за вас?
Тиме побиа ихово неумесно понашае и помие свое име, како не би
помислили да он имена других помие због зависти.
Ние рекао: " Да ли вас е Павле створио или саздао", него, што е далеко више,
указуе на неизрециво човекоубе Христово и говори о крсту. Ние рекао ни: "Да
ли е Павле за вас умро", него: да ли се распе, указууи тиме на привидно
бешчаше овакве смрти.
Или се у име Павлово крстисте?
И а сам, каже, многе крстио, али у име Христово. Говори о крштеу због тога, што
су раздори потицали и одатле, што су се називали по именима оних, кои су их
крстили. Не ради се о томе да ли их е неко крстио, него у чие их е име крстио, ер
грехове отпушта Христос, а не она, кои крштава.
14. Благодарим Богу што не крстих ниеднога од вас, осим Криспа и Гаа.
Зашто се, каже, гордите тиме, што крстите, кад а благодарим Богу што нисам
крстио? Не говори то да би умаио вредност крштеа, него да би зауздао
Коринане, кои су се разметали крштеем. Крштее е велико, али крштавае е
неважно (досл. "крштавае ние велико").
15. Да не би ко рекао да у свое име крстих.
Не кажем то стога што е заиста тако, него из стрепе да болест не достигне такав
степен. Наиме, ако е у прилици када су их крштавали незнатни уди, дошло до

8
таквог раздора, онда би ми у случау, да сам крштавао а, кои проповедам
крштее, неки приписали да крштавам у свое име.
16. А крстих и дом Стефанинов.
То ест све, кои су били у Стефаниновом дому. Био е то истакнут и знаменит
човек у Коринту.
Дае не знам да ли неког другог крстих.
Мене, каже, у то мери не брине крштее, да се чак и не сеам, да ли сам ош
некога крстио. Како то да се ви гордите крштеем?
17. ер ме Христос не посла да крштавам, него да проповедам еванее.
Проповедае еванеа е далеко теже и захтева посебно непоколебиву душу.
Убедити човека и удаити га од отачких предаа, и све то савршавати усред
великих опасности, уистину е дело велике и одважне душе. Онога, пак, ко е био
тако припремен за крштее, могао е да крсти сваки, кои е имао свештенички
чин. Меутим, ако он ние био послат да крштава, како е онда крштавао? Он ние
био послат превасходно због тога, али му ние било ни забраено да крштава. Он е
био послат ради важниег дела, али му ние било забраено да испуава ни оно,
што е мае важно.
Не мудрим речима, да се не обеснажи крст Христов.
Унизивши надменост оних кои су се гордили крштеем, прелази сада на оне кои
су се гордили споашом мудрошу и каже: "Послао ме е (Христос) да
проповедам, али не мудрим речима, т. красноречиво и бираним изразима, да крст
или проповед о крсту не би били оштеени и унижени", ер то значи израз: да се не
обеснажи, односно, да се покажу као бескорисни и штетни. Поред тога, да су
апостоли проповедали мудрим речима, неки би могли да кажу да су убеивали
снагом речи а не силом проповеданога, а то би била штета и понижее за
Распетога. Проповедауи с простотом, они су показали да све савршава сила
Распетога. Сила крста може да се обеснажи и на други начин.
Нa пример, елин ме пита за нешто божанствено, што превазилази наш разум. Ако
почнем да му доказуем посредством силогизама и споаше мудрости, показау
се као слаб, ер ни едан разум не може да изобрази божанствене ствари. Тако е се
моа слабост показати као слабост проповеди, а самим тим е се обеснажити и крст,
ер е се показати као празан и бескористан.
18. ер е реч о крсту лудост онима кои гину...
У Коринту е било и неверууих, кои су се изругивали крсту и говорили:
"Уистину е безумно проповедати распетог Бога. Да е био Бог, не би дозволио да

9
Га распну. А пошто ние могао да избегне смрт, како е онда устао из мртвих?"
Верууи су им се, изгледа, супротставали своом мудрошу, негодууи што ови
клеветау крст. Зато и каже: "Не сматрате то чудним, ер оно, што нам е Бог дао за
спасее, изгледа као лудост онима што гину." Речу о крсту назива проповед о
крсту или о Распетом Христу.
А сила Божиа нама кои се спасавамо.
За нас, каже, кои не гинемо него се спасавамо, он е сила Божиа. Крст, меутим,
показуе и премудрост. Силу показуе у томе, што е смру уништио смрт, ер ако
победи она што е пао, онда е то знак навее силе. Премудрост е пак у томе што
е управо на та начин спасао оне кои гину.
19. ер е написано: Погубиу мудрост мудрих, и разум разумних одбациу.
Рекавши да неверууи мудраци гину, потвруе то и Писмом, ер оно каже:
Мудрост мудрих погинуе (Иса. 29; 14). Мисли, наравно, на споашу мудрост,
ер у мудрости овога света нема разума (и то ве ние мудрост), и бие одбачен
разум оних, кои себе сматрау разумнима и учеацима.
20. Где е мудрац? Где кижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори
Бог мудрост овога света у лудост?
Пошто е навео сведочанство из Писма, доказуе своу мисао на основу дела и
разобличуе, како елине - речима: Где е мудрац, тако и удеце, речима: Где е
кижевник!
Препирачима е назвао оне, кои све заснивау на силогизмима и истраживаима.
Нико од их нас ние спасао, него су нас рибари извели из заблуде.
Израз Зар не претвори Бог мудрост овоГа света у лудост, употребен е уместо:
показао е да е она безумна, ер ние била у стау да пронае истину.
21. Пошто, дакле, у премудрости Божио свет мудрошу не позна Бога, изволи
се Богу да лудошу проповеди спасе оне кои веруу.
Наводи узрок због коег се споаша мудрост претворила у лудост (безуме).
Како у премудрости, коа се проавуе у творевини (ер небо и зема и васцела
творевина проповедау о Творцу, в. Пс. 18; 2 и Рим. 1; 20), свет (т. они кои мисле
о световном) ние познао Бога (очигледно зато, што га е у томе спречавала
мудрост, какву е видео у красноречивости), Бог е благоволео да верууе спасе
простотом проповеди (коа е само изгледала као лудост иако, у ствари, ние била
таква). Дакле, елини су за свог учитеа имали премудрост Божиу, т. ону што е
видива у творевини, али нису познали Бога, ер их е руководила мудрост коа се
састои у красноречивости и коа, у ствари, и ние мудрост.

10
22. ер и удеци ишту знаке, и елини траже мудрост. 23. А ми проповедамо
Христа распетога...
Павле хое да покаже како Бог супротним средствима ствара супротна дества, и
каже: "Када удецу кажем веру, он одмах, као потврду проповеди, тражи знак. Ми,
меутим, проповедамо Христа распетога, а то не само да не показуе знакове него,
напротив, изгледа као слабост. А опет, то исто, кое се чини као слабо и сасвим
супротно ономе, што траже удеци, доводи га до вере, и то показуе велику силу
Божиу. елини пак од нас траже мудрост а ми им проповедамо крст, што значи да
проповедамо распетог Бога. Чини се да е то лудост, али се они и тим уверавау.
Дакле, зар ово ние доказ навее силе, кад их убеуе управо то, што е противно,
ономе што они траже?"
удецима саблазан, а елинима безуме.
удецима, каже. Распети служи као саблазан ер су се они спотакли о ега,
говореи: "Како може да буде Бог Она, Кои е ео и пио и с цариницима и с
грешницима, и Кои е распет с разбоницима?" елини се пак изругуу над том
таном као над лудошу, када чуу да се само вером, а не силогизмима за кое су
толико везани, може помити да е Бог био распет и да проповед о крсту ние
украшена красноречивошу.
24. Онима пак позванима, и удецима и елинима, Христа, Божиу силу и
Божиу премудрост.
Неверууим удецима, каже, Христос служи као саблазан, а неверууим
елинима изгледа као лудост, ер ни едни ни други не налазе у ему оне знаке и
мудрост кое траже. Позваним удецима и елинима, т. од Бога позваним као
достоним, Христос у Себи открива и едно и друго, што траже.
Зашто ти, удеине, заправо тражиш знакове? Ево Христа, Божие силе коа твори
знакове.
А ти, елину, шта говориш? Ти тражиш мудрост? Ево ти Христа, кои е
премудрост Очева.
25. ер е лудост Божиа мудриа од уди и слабост е Божиа ача од уди.
Крст назива лудошу, ер су о ему тако мислили. Меутим, он е мудрии од
уди: философи су се бавили испразним и бескорисним предметима, а крст е
спасао свет. Дае, он им се чини слаб, као што се чини слабим и распети Христос.
Он е, меутим, силнии од уди, не само зато што и поред напора неброеног
мноштва уди да погазе ово име он (крст) све више и више цвета, него и зато што
е тим, како се чини слабим оружем, свезан мони аво. Можеш то, уосталом,
разумети и овако: премудро (надмудро) у Богу назива се немудрим, т, безумним

11
или лудошу, и све што е моно немоним (слабим), слично као што се и егова
надсветлост назива мраком и тамом (примраком).[2]
26. ер гледате, брао, на вас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни
много моних, ни много племенитог рода.
Погледате, каже, и испитате призване у веру. Откриете да вас нема много мудрих
по телу, т. на први поглед и прилагоено овом животу. Ние рекао: "нема мудрих",
него: нема много. Запази, дакле, силу проповеди, ер е неуке уде научила тако
мудрим догмама, а споашу мудрост показала као бескорисну.
27. Него оно што е лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што
е слабо пред светом, оно изабра Бог да посрами аке.
За елине е, у ствари, навеа срамота била да виде како их улични занатлиа
превазилази у мудроубу (философии), и како слаби и презрени унижава моне
и богате.
28. И што е неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што е
ништавно да уништи оно што есте.
Ништавним назива оне, на кое су гледали као да не постое, а оним што есте оне,
за кое су сматрали да нешто значе. Да би овима показао колико су суетни и
бескорисни, Бог е изабрао оне, кое су сматрали ништавним. Када чуеш: изабрао,
немо да помислиш да е Он неминовно хтео да изабере презрене, а да знамените
одбаци. Не.
Меутим, како су се знаменити надимали своом мудрошу и стога нису
прихватали проповед, Бог е нашао да су способнии да е прихвате они, кои се
ничим нису гордили.
29. Да се не похвали ниедно тело пред Богом.
Бог е, каже, тако поступио, да би срушио гордост и разметивост оних, кои су
мислили о световном, и да би их убедио да све, што су од ега добили, ему и
припишу и да се не размеу пред им. Како то да се, ви, Коринани, гордите тим?
Запази, измеу осталог, да нисмо безразложно рекли да одбачени нису удостоени
проповеди због свое гордости.
30. Из ега сте и ви у Христу Исусу.
Речи: из ега немо схватити као уопштено привоее (из небиа) у бие, него као
привоее у добробие. Смисао ових речи е следеи: ви сте постали чеда Божиа и
из ега сте, поставши егови синови, у Христу, т. кроз Христа.

12
Речима: ништавне (неблагородне, неплеменитог рода) изабра показуе да су они
племенитии (благороднии) од свих, ер за Оца имау Бога.
Кои нам постаде премудрост од Бога и праведност, и освеее, и искупее.
Односно, Он нас е учинио мудрим, праведним, светим и слободним, ер то значи
реч искупее, т. избавее из ропства. Осим тога, изабравши неплемените, Он
их е учинио благородним (племенитим), ер су постали синови Божии. Тако е и
неуке учинио мудрима, поставши Сам за нас премудрост. Зашто ние рекао:
"умудрио нас е", него: постаде нам премудрост! Зато, да би изобразио обие
дара. Тиме као да е рекао: предао нам е Самога Себе.
Узвишено се изразивши о Сину, додао е: од Бога, да Га (Сина) ти не би сматрао
нероеним, и обратио се еговом узроку, Оцу. Назад, запази редослед: као прво,
учинио их е мудрим, ослободивши их заблуда и научивши их богопознау. Затим
их е учинио праведним, подаривши им отпуштае грехова. Назад их е освештао
Духом Светим и тако даровао савршену слободу и искупее од сваког зла. На та
начин, ми припадамо само ему едном и налазимо се само у егово власти.
31. Да буде као што е написано: Ко се хвали, нека се Господом хвали.
Све е то, каже, учиено због тога, да нико не би себе сматрао значаним и хвалио
се самим собом или неким другим, него да се хвали само Богом, Кои нам е
подарио тако велика добра. Како то да се ви гордите самима собом и учитеима -
удима?






НАПОМЕНА:
1. Аполос е био учени александриски евреин, кои се одликовао
беседничким даром. Он е исправно учио и говорио о Господу, иако е знао
само за "ованово крштее". О ему видети опширние у Делима
апостолским, 18; 24-25. " Крисп е био старешина коринтске синагоге (в.
Дела ап. 18; 8), а Га коринтски хришанин кои е указао гостопримство
апостолу Павлу (в. Рим. 16; 23).

13
2. Термини кои се превасходно везуу за тзв. апофатичко ("негативно")
богослове, кое, сажето речено, одриче могуност да се Бог одреди било
коим удским помом, пошто ниедна удска реч или мисао не може да
изрази шта Бог есте. Ова вид богослова посебно е заступен код
Кападокиских отаца (IV век) и, нарочито, код св. Дионисиа Ареопагита (в.
егов спис О мистичком богослову).

ДРУГА ГЛАВА

1. И а, дошавши к вама, брао, не доох с високом речу или мудрошу да вам
авим сведочанство Божие.

Нису само, каже, за ученике Еванеа били изабрани уди неуки и незнатног
порекла, него сам и а, проповедник Еванеа, дошао да вам без красноречивости и
удске мудрости обзнаним сведочанство Божие, т. смрт Христову. Запази да е и
проповедник био прост и неук човек и да су предмет проповеди били смрт и крст.
И поред тога, извоевао е победу. Очигледно е, дакле, да е неизрецива та сила,
коа е све то учинила. Шта то значи? Зар Павле, ако би то хтео, ние могао да дое
с мудрошу? Он сам ние могао, пошто е уистину био прост и неук човек. То е
могао да учини Христос, Кои му е подарио и више од тога. Меутим, то не би
било повоно за проповед, ер е за Христа више славе у томе, што е друге
победио Павловом простотом, него да е то постигао мудрошу и
красноречивошу.

2. ер расудих да не знам меу вама ишта осим Исуса Христа, и то распетога.


И Христос е, каже, хтео да будем прост човек, па и а сам сматрам да е то бое (да
уопште не познаем споашу мудрост, а да знам само да е Христос распет и да
умем да вам проповедам о ему).

3. И а беах меу вама у слабости и у страху и у великом трепету.

14

Нисам, каже, дошао код вас оскудевауи само у речима, него сам и живео меу
вама у слабости, страху и трепету, т. меу прогонима, искушеима и безброним
опасностима. И он сам се, као човек, плашио опасности, па е чак и дрхтао због
их. Због тога е и достоан велике похвале, ер нас е, будуи исте природе као и
ми, превазишао своом воом. Наведеним речима показуе силу Христову, односно
да е Он превазишао толико препрека, и истовремено руши гордост Коринана кои
су се ослаали на мудрост, богатство и снагу.

4. И реч моа и проповед моа не би у убедивим речима удске мудрости,
него у показивау Духа и силе.

Моа проповед ние била украшена споашом убедивошу и красноречивошу,
него се састоала у показивау Духа, то ест имала е за сво доказ Самог Духа
Светог. То значи да е апостол, или кроз благодатно служее Логосу (Речи) обавио
веру своим слушаоцима на неки необичан начин, или да е творио знакове и чуда,
пошто е додао: и силе, т. знакова. У суштини, видети мртве како васкрсавау
представало е снажан доказ за истинитост вере. Како пак и демони помоу
привида творе знамеа, апостол е додао реч силе, пошто е претходно поменуо
Духа. Тиме е показао да су егови знакови зависили од Светог Духа. Уосталом
реч сила може се схватити и другачие: пошто е рекао да ние дошао у мудрости
него у слабости, речи у показивау Духа везуе за мудрост, а реч сила супротстава
слабости и као да каже: иако сам трпео прогоне и био бичеван, био сам све силнии,
а то служи као навеи доказ за реч.

5. Да вера ваша не буде у мудрости удско него у сили Божио.

Мудрошу удском назива убедивост и красноречивост, док под силом Божиом,
као што е претходно показано, подразумева укрепее слабих и прогоених, а
такое и показивае знакова. На та начин е, Коринани, била утврена и ваша
вера - не способношу да говорите убедиво и красноречиво, него силом Божиом.

6. А мудрост говоримо меу савршенима, али не мудрост овога века, ни
кнезова овога века кои су пролазни.

15

Претходно е проповед назвао лудошу ер су е тако називали елини. Меутим,
доказавши самим делом да е то истинска премудрост, назад смело назива и
проповед о Христу премудрошу и спасеем крстом Смру уништити смрт дело е
навее премудрости.
Савршенима назива верууе, ер су они уистину савршени: пошто су презрели све
земаско стреме ка небеском.
Мудрошу овога века назива споашу мудрост ер е она привремена и окончава
се заедно са овим веком. Кнезовима овога века не назива демоне, као што су неки
мислили, него мудраце саставаче беседа и говорнике кои су били уз народне вое
и старешине. Пошто су и они привремени, назива их кнезовима овога века и
пролазнима т. онима чие е се постоае прекинути, а не вечнима.

7. Него говоримо премудрост Божиу у тани сакривену...

Таном назива проповед о Христу. Она е истовремено и проповед тана, ер ни
анели нису знали за у пре него што е била благовештена. (1. Петр. 1; 12). Ми
пак, видевши у о едно, мислимо на друго. а видим крст и страдае а мислим на
силу. Видим слугу, а поклаам се Господару. Сила премудрости е за неверууе
сакривена потпуно, а за верне саш делимично, ер сада видимо као у огледалу (в. 1.
Кор. 13; 12).

Коу предодреди Бог пре векова за славу нашу.

Речу предодреди указуе на Божиу убав према нама. Уистину нас уби Она,
Кои е ве одавно спреман да нам подари доброчинство. Тако нам е Бог пре
векова предодредио спасее крстом, спасее кое чини навеу премудрост. Рекао
е за славу нашу ер нас е Он учинио причасницима славе. За слугу представа
славу да заедно са Господарем буде учесник у скривено тани.

8. Коу нико од кнезова овога века ние познао.


16
Кнезовима овде назива Ирода и Пилата. Уосталом, неемо погрешити ни ако под
кнезовима будемо подразумевали првосвештенике и кижевнике. Речи: овога века
изражавау, као што е претходно речено, ихову привремену власт.

ер да су е познали, не би Господа славе разапели.

Као што е ве речено, да су познали премудрост и тане божанствене икономие
(домостроа), односно тану Ваплоеа Божиег, тану Крста, тану призива и
усвааа незнабожаца, тану препороеа, усиновеа и наслеиваа Царства
Небеског, едном речу - све тане кое е Дух Свети открио апостолима. Исто тако,
да су и првосвештеници знали да е ихов град бити покорен[1] и да е они сами
бити одведени у ропство, не би разапели Христа. Христа е овде назвао Господом
славе. Како су крст сматрали нечим срамним (неславним), показуе да Христ
посредством крста ни намае ние изгубио Своу славу. Напротив, Он се ош више
прославио, ер е кроз крст проавио Свое човекоубе. Дакле, ако нису знали, да
ли би им требало отпустити (опростити) ова грех? Наравно, да су се они после тога
покаали и преобратили, грех би им био отпуштен (опроштен), као што е отпуштен
Павлу и многима од евреа.

9. Него као што е написано.

Недостау речи: "тако се и догодило." Апостол на многим местима изостава речи
кое се подразумевау.

Што око не виде и ухо не чу, и у срце човеку не дое, оно припреми Бог онима
кои Га убе.

Шта е Бог приуготовио онима, кои Га убе? Познае Христа и спасее
Ваплоеем. То нити е удско око видело, нити е ухо чуло, нити е дошло у
удско срце. Пророци нису гледали удским очима, нити су слушали удским
ушима, нити су удским умом разумевали откровеа о Христу (в. Иса. 64; 4), него
е код их све било божанствено. Речено е: Господ ми даде ухо, наравно, духовно,
и остало, томе слично. А ко су они, што убе Бога? Верууи. Осим тога, где е
написана та изрека? Можда е она уистину и била написана тим речима. Сада,

17
меутим, та кига не постои. Назад, можда е премудри Павле том изреком
пренео следеи стих: ер е видети што им ние казивано и разумее што нису
слушали (Иса. 52; 15).

10. А нама Бог откри Духом Своим.

Неко би могао да упита: ако ние долазило у удско срце, како сте онда ви дознали
за то? Одговара: Бог нам е открио Духом а не удском мудрошу, ер она ние
била тога достона, нити е могла да види тане Божие.

ер Дух све испитуе, и дубине Божие. 11. ер ко од уди зна шта е у човеку
осим духа човекова кои е у ему? Тако и шта е у Богу нико не зна осим Духа
Божиега.

Таква е, каже, била та тана, и била е толико скривена да ни од кога не бисмо
могли да е дознамо, да нас ние научио Дух, Кои познае и дубине Божие.
Реч испитуе не указуе на незнае, него на савршено знае, слично као што е и о
Оцу речено: Ти испитуеш срца (Пс. 7; 10), уместо: познаеш дубину срца. Може се
разумети и овако: каже се да Дух испитуе тане Божие, у том смислу што се он
наслауе иховим созерцаем. Савршено знае Духа показуе се и у речима кое
следе: као што човечии дух зна шта е у човеку, тако, каже, и Дух Божии зна шта
припада Богу. Измеу осталог, отуда дознаемо да Дух ние друге суштине у односу
на Оца, слично као што ни дух човечии ние другачии у односу на човека.

12. А ми не примисмо духа овога света, него Духа кои е од Бога.

Духом овога света назвао е удску мудрост. Ми нисмо примили ту мудрост, да не
би нашу проповед учинила празном и бескорисном. Напротив, наш учите е био
Дух од Бога, односно, суштаство едносуштно Богу кое исходи из егове суштине.

Да знамо што нам е даровано од Бога.

18

Дух е, каже, светлост, и ми смо ту светлост примили да би, просветливши се ом,
дознали оно што е до сада било скривено. А шта е то? Оно, што нам е даровано
од Бога, т. све што се односи на икономиу (домостро) Христову, односно: како е
Он умро за нас, како нас е учинио чедима Божиим, како е у Себи[2] и нас
поставио с десне стране Оца. Према томе, они, кои немау Духа, не знау ове тане.

13. Што и говоримо, не речима наученим од удске мудрости, него наученим
од Духа Светога.

Ми, каже, имамо више мудрости у односу на елинске мудраце услед тога што су
их поучавали уди, а ми говоримо онако, како нам саветуе Дух Свети.

Духовно духовним доказууи.

Односно, ако се поаве нека духовна питаа, ми расууемо о има, т.
разрешавамо их другим духовним учеима или предаима,
Тако е, на пример духовно питае: да ли е Христос васкрсао? Ми о ему
расууемо и разрешавамо га на основу другог духовног питаа, односно на основу
повести о они.[3] На сличан начин поавуе се и питае: како е Дева могла да
роди? Оно се разрешава неплодношу Саре, Ревеке и елисавете, кое нису зачеле
по природним законима, пошто зачее зависи од снаге материце. Исто тако,
разрешавамо га и тиме, што е Ева без семена потекла од Адамових ребара, исто
као и другим примерима о коима расууемо у вези с поавом човека у свету.
Уосталом, речи духовно духовним доказууи можеш разумети и овако: о духовним
питаима расуу и разрешава их само са духовним удима, ер едино они могу
да их разумеу. Због тога е додао оно што следи:

14. А душевни (у српском преводу: телесни) човек не прима што е од Духа
Божиега, ер му е лудост.


19
Душевни човек е она, кои се у свему ослаа на своа размишаа (помисли) и не
сматра да му е потребна виша помо. То е она, кои ништа нее да прихвати
вером и сматра да е лудост све, што се не може доказати. Онога, дакле, кои мисли
да се све догаа према природном редоследу и не допушта ништа натприродно,
апостол назива душевним, односно природним, ер се егова душа бави едино
икономиом (домостроем, устроством) природе. И као што телесне очи, иако саме
по себи прекрасне и веома корисне, ништа не могу да виде ако нема светлости, тако
ни душа, коа е постала способна за примае Светога Духа, без ега не може да
созерцава божанствено.

И не може да разуме, ер се то испитуе духовно.

Не разуме зато, што те ствари захтевау веру и не могу се помити разумом. То
значе речи: то се испитуе духовно, т. то има доказе у вери и Духу.

15. Духован пак све испитуе, а ега самог нико не испитуе..

Духовни, каже, зна све: зна, да е све садаше привремено а да е будуе постоано;
зна да е он задобити спасее, а да е неверууи бити кажени. Зато их и
разобличуе, а ега самог нико не испитуе, т. не могу да га разобличуу. Исто
тако, она кои види, види и свое и оно што припада онима што не виде, док слепи
не види ни свое, ни оно што припада ему (т. оном кои види).

16. ер ко познаде ум Господи, да би Га поучио?

Духовни ум назива умом Господим. Реч судити употребио е уместо исправити.
Пошто е рекао: духовног нико не испитуе сада доказуе да е то исправно.
ер ко познаде ум Господи тако, да би се одлучио да му суди, т. да га исправа.
Ако, дакле, нико не може да позна ум Господи, а такав е ум духовног човека,
онда утолико пре не може да га поучава и исправа.


20
А ми имамо ум Христов.

Немо се чудити, каже, што сам духовног човека и егов ум назвао умом
Господим. Сви ми имамо ум Христов, ер нам е све што знамо открио Христос.
Све што разумемо о божанственим стварима, дато нам е од Христа. Другим
речима, знае какво имамо о духовним стварима вере, имамо од Христа, тако да
уистину нико не може да нам суди.
Неки су, уосталом, умом Христовим називали Оца, а неки Светога Духа.







НАПОМЕНА:
1. ерусалим
2. У Своо удско природи.
3. Старозаветни пророк, чиа кига чини едну од 12 кига тзв. "малих
пророка", иако се, у строгом смислу те речи, не може сврстати у пророчке
киге. Због непокорности Богу, кои му е заповедио да Ниневанима
проповеда о покаау, ону е прогутао кит и он е у утроби ове животие
провео три дана (као и Христос у гробу). онин излазак из утробе кита
тумачи се као праобраз Васкрсеа Христовог, ер и Сам Господ каже: Као
што е она био у утроби китово три дана и три нои, тако е и Син
Човечии бити у утроби земе три дана и три нои (Мт. 12; 40).

ТРЕА ГЛАВА

1, И а, брао, не могох вам говорити као духовнима, него као телеснима...

21

Претходно е рушио гордост Коринана због споаше мудрости. Меутим, да
они не би рекли: "ми се не гордимо том, него духовном мудрошу", сада показуе
да ни у нашо мудрости нису достигли савршенство и да ош припадау
несавршенима, па каже да они ош ништа нису чули о савршениим стварима.
Добро е рекао: нисам могао, како не би рекли да им о савршением ние говорио
услед зависти. Нисам могао да говорим с вама као са савршенима, ер се ви ош
бавите телесним. Како су, меутим, као телесни, творили знакове? Уистину, они су
били онакви, као што е у почетку речено. Могуе е, меутим, и да неко твори
знакове (знамеа) и да остане телесан, слично оним удима кои су именом
Христовим изгонили демоне. Знакови често бивау ради користи других, и често се
савршавау и кроз недостоне.

Као мало деци у Христу. 2. Млеком вас напоих а не елом, ер ош не могосте.
Али ни сад ош не можете, 3. Пошто сте ош телесни.

У танама Христовим, каже, ви сте ош увек мала деца и зато сам вас и напоио
млеком, т. наедноставниим учеем, и нисам вам ни нудио чврсту храну, т.
савршение учее, ер ош увек нисте били у стау да га примите. Да би срушио
ихову гордост, додае: Ни сад ош не можете, ер ош размишате о телесном.
Видиш ли да они нису у стау да такво учее приме зато, што нее да буду
духовни, него остау телесни?

ер сведок е меу вама завист (убомора), и неслога и раздори, зар нисте
телесни и зар се не владате по човеку?

Све што е претходно рекао, говорио е старешинама, кои су се гордили своом
мудрошу и племенитошу рода, а сада се обраа потчиенима и каже: с правом
вас називам телеснима, ер меу вама постои завист, неслога и раздори. Он е
могао да их оптужи и за блуд и за многе друге пороке, али како су се меу има
посебно поачали раздори, неслоге и свае, их и помие. Важно е да се примети
да он завист (убомору) увек повезуе са сваама. То е због тога, што из зависти
происходи сваа, а из свае неслога. Меутим, ако све те недоличности постое
меу вама, зар се не владате по човечием, т. зар не помишате на удско и
земаско?


22
4. ер кад неко Говори: а сам Павлов, а други а сам Аполов (Аполосов), зар
нисте телесни!

Именима Павла и Аполоса означава оне, кои су били знаменити уди и учитеи
меу Коринанима.

5. Ко е дакле Павле, и ко Аполос, до служитеи кроз кое поверовасте...

Поставивши едно поред другог свое и Аполосово име, тачно достиже сво ци.
Он расууе овако: ако смо ми ништа, шта тек да кажемо о вашим учитеима? Ми
смо, каже, служитеи, а не сам корен и извор добара, ер е та Извор Христос.
Због тога не би требало да се преузносимо, ер смо вам ми пренели добра, коа смо
добили од Бога, и све припада ему, Дароватеу добара. Ние рекао: "ми смо
благовесници", него: ми смо служитеи. Рекао е то зато, што благовештее
обухвата само учее, док служее обухвата и дела.

И то како Господ свакоме даде.

Ни то, каже, мало служее, немамо од себе самих, него смо га добили од Господа,
сваки према своо мери (досл. сваки према другачио мери).

6. а посадих, Аполос зали а Бог учини да узрасте.

а сам, каже, напре засеао проповед. Своим непрестаним поучаваем, Аполос
ние допустио семену да се осуши од жеге искушеа лукавога, али е Бог учинио да
(семе) израсте.

7. Тако нити е што она кои сади, ни она кои залива, него Бог кои чини да
расте.

23

Погледа како, унижавауи себе и Аполоса, чини подношивим унижее мудрих
и богатих коринтских старешина, поучавауи да ему (Богу) припадау сва
дарована добра.

8. А она кои сади и она кои залива едно су...

Они ништа не могу да учине без Божие помои, и они су у том смислу едно. Како
то да се ви преузносите едан пред другим, кад сте едно?

И сваки е примити своу плату према своме труду.

Лако се могло догодити да се забрину они кои су се у делима вере потрудили више
од осталих, кад чуу да су сви едно. Због тога одмах обашава свое речи и каже
да су сви едно према своо немои да било шта учине без помои Бога, Кои чини
да узрасте. Што се тиче плате, сваки е добити награду према свом труду. Ние
рекао: "према свом делу", него: према свом труду. Чак и ако ние савршио дела,
трудио се.

9. ер ми смо сарадници Божии.

Ми, учитеи, есмо сарадници (сатрудници) Божии, кои Богу садествуемо у
спасавау уди, и нисмо виновници (узрочници) спасеа. Зато нас не треба нити
презирати, ер смо сарадници Божии, нити се пак треба гордити нама, ер е све
Божие.

А ви сте Божиа ива, Божиа граевина.


24
Рекавши претходно: а сам засадио, настава пореее, и назива их ивом. Ако
сте пак ива и граевина, онда сте дужни и да се називате именом Господара, а не
именима земоделца или градитеа. Као ива, дужни сте да будете ограени
зидом едномислиа; као граевина, дужни сте да меусобно будете у единству, а
не подеени.

10. По благодати Божио коа ми е дата, а сам као мудар неимар поставио
теме...

Не назива себе мудрим неимарем због преузношеа, него желеи да покаже да е
неимару своствено да полаже такве темее, односно Христа. Да то уистину ние
рекао због преузношеа, види се из речи: По благодати Божио коа ми е дата,
т. мудрост ние мое дело, него благодатни дар Божии.

А други зида на ему; али сваки нека гледа како зида.

Претходно е с има говорио о единству, а сада говори о начину живота,
називауи граеем (зидаем) дела сваког човека.

11. ер темеа другога нико не може поставити осим постоеега, кои е Исус
Христос.

Не може, док постои мудри неимар. Ако пак неко ние мудар градите, он може да
положи и другачие темее, одакле и потичу ереси. Ви, Коринани, имате едан
теме, а то е Христос. Због тога сте дужни да на том темеу подижете не оно што
исходи од расправа и зависти, него врлинска дела.

12. Ако ли ко зида на овом темеу злато, сребро, драго камее, дрва, сено,
сламу, 13. Свачие е дело изаи на видело...


25
Од оног доба, кад смо добили теме вере, сваки од нас гради на ему. Неки граде
добра дела, коа су различита, неки више а неки мае. На пример, девственост е
као злато, частан брак е као сребро, а некористоубе као драго камее.
Милостиа поред богатства е ве мае вредна. Неки пак зидау рава дела, коа
такое имау различите степене. Она дела, коа лакше могу сагорети, називау се
сеном и сламом, а то су нечистота, идолослужее, користоубе. Она пак, коа не
сагоревау тако лако, називау се дрвима, а то су пианство, смех, и има слични
пороци. Неки, уосталом, разумеу и супротно, тако да прве пороке називау дрвима,
а друге сеном и сламом.

ер е Дан показати, ер е се огем открити, и свачие е се дело огем
испитати какво е.

Даном назива дан Суда. У огу е се, каже, открити, т. показае се каква су дела
сама по себи, да ли е то злато или нешто противно.

14. Ако остане чие дело што е назидао, примие плату. 15. Ако чие дело
изгори, бие оштеен.

Ако имаш злато или сребро, твое дело е се сачувати, и ти еш бити награен. Ако
пак имаш сено или томе слично, твое дело нее издржати силу ога (то значи
израз: изгорети), него е се показати да е оно раво. Ако би неко прошао кроз реку
у златно одеи, из е би изашао ош блиставии; меутим, ако би неки други
прошао кроз ту исту реку са сеном, не само да не би добио никакву корист, него би
и пропао. Тако е бити и са делима. Према томе, вера без добрих дела не доноси
корист. Овде е теме Христос; меутим, дела коа се не савршавау по закону
Христовом бивау осуена на спаивае.

15. А сам е се спасти, но тако, као кроз ога.

Он сам нее пропасти као егова дела, нее преи у ништавило него е се спасти,
т. остае цео да би горео у огу. И код нас се за оно дрво, кое не изгори лако и не
претвори се у пепео, обично каже да у ватри остае цело, ер е за егово
сагоревае потребно много времена. Дакле, грешник е бити на губитку због тога,

26
што се трудио на оним делима због коих е пропасти, и што е све свое напоре
употребио на то да изгуби бие (постоае) и да не постои (ер е свако зло нешто
непостоее - небие), слично као кад би неко по високо цени купио себи леш
уместо живог тела. Меутим, он сам, т грешник, спасава се, т. остае цео ради
вечних мука.

16. Не знате ли да сте храм Божии и да Дух Божии обитава у вама!

Обраа се онима, што су сагрешили. Погледа како их успешно наводи да се
застиде. Другим речима, благодау коа нам е дата, односно Светим Духом,
постиуе грешника иако не истиче сасвим асно егов лик, него говори уопштено.
Меутим, ако смо ми храм Божии због тога, што Дух живи у нама, следи да е Дух
Бог.

17. Ако неко разара храм Божии, разорие ега Бог.

Односно, погубие га. Тим речима се не изражава проклетство, него предсказае о
будуности.

ер е храм Божии свет, а то сте ви.

Према томе, блудник не може да буде свет, ер е он престао да буде храм Божии,
протеравши Духа Кои га освештава. Ко чини та храм? Ви, ако останете чисти.

18. Нико нека се не вара...

Мислеи да се то догаа другачие, него што сам а рекао.


27
Ако неко меу вама мисли да е мудар у овоме веку, нека буде луд да би био
мудар.

Пошто се благо обратио грешнику, опет се окрее онима, кои су се гордили
споашом мудрошу. Ко, каже, мисли да буде мудар, нека буде луд, т. нека
одбаци споашу мудрост, да би задобио мудрост божанствену. И као што е
сиромаштво по Богу богатство, а осрамоеност - слава, тако е и безуме (лудост)
по Богу мудрост. Погледа: он ние рекао: "нека одбаци мудрост", него, што е
далеко више, нека буде луд, т. нека ништа не мудруе сам од себе, нека не веруе
сопственим доказима, него нека следи Бога као што стадо следи свог пастира, и
нека веруе свему божанственом.

19. ер е мудрост овога света лудост пред Богом.

Зато што она (мудрост овога света) не само да не помаже задобиау истинске
мудрости, него напротив, ош више нас спречава у томе. Имауи високо мишее
о себи, она одбацуе божанствено учее и на та начин оне, кои е поседуу,
остава у свагдашем незнау. Бог их зато и хвата као безумне.

ер е написано: Он хвата мудре у иховом лукавству.

Наводи сведочее о томе, на кои е начин удска мудрост лудост пред Богом и
каже да Бог хвата мудре као безумне (луде), односно, покорава их иховим
сопственим оружем. И поред свег свог лукавства и мудрости, они се разобличуу у
глупости и безуму. На пример: неки су мислили да им Бог ние потребан и да све
могу да постигну сами. Меутим, Бог им е на делу показао да им снага и вештина
речи нису донели ни намау корист, и да су они, више него други, имали потребу
за Богом - они, кои су мислили да е прои без икакве помои. Дакле, и поред све
свое вештине, поред кое су себе сматрали за свезнауе, показали су се као
потпуне незналице, будуи у неопходним стварима необразовании од рибара и
кожара.

20. И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.

28

Ако Господ зна да су помисли удске ништавне зато, што у има нема ничега
неопходног и спасоносног, како онда ви, Коринани, потхрауете мисли кое се
противе Богу, и бавите се има као кориснима?

21. Зато нека се нико не поноси удима, ер све е ваше: 22. Био Павле, или
Аполос, или Кифа.

Чини се као да то говори потчиенима, али он заправо руши старешине,
наговештавауи да они никако не би требало да се преузносе споашом
мудрошу, ер е она безуме, као ни духовним даровима, ер они припадау Богу и
дау се ради користи потчиених.
То значе речи: ер е све ваше, т. зашто се горде ваши учитеи? Зашто их ви
надимате и преузносите? Они немау ништа, што би било ихово сопствено, ер им
е све што имау дато ради ваше користи, и требало би да вам буду захвални.
Меутим, опет е поменуо себе и Петра. Учинио е то стога, да егове речи не би
биле исувише тешке и да би им напоменуо: ако смо и ми дарове добили због вас, и
ако смо ради вас поставени за учитее, онда утолико пре ваши садаши учитеи
не би требало да се горде даровима као сопственим иметком, ер е то туе добро.

Или свет, или живот, или смрт, или садаше.

И живот учитеа е, каже, за вас, зато да бисте ви учили код их и задобили
корист; и смрт е ихова због вас, ер се они ради вашег спасеа излажу
опасностима. Или другачие: и Адамова смрт е ради вас, да бисте ви постали
целомудрени; и Христова смрт е за вас, да бисте се ви спасли. Крае речено,
васцели свет е због вас, да бисте кроз ега усходили ка Творцу и еговом
пропадивошу научили да чезнете за непропадивим благом. За вас е и
садаше, т. она добра (блага) коа Бог ош овде даруе верууима. За вас е,
назад, приуготовено и будуе.

23. А ви сте Христови, а Христос е Божии.


29
Христос ние у оном смислу Божии, у коем смо ми Христови. Ми смо Христови
као егово дело и творевина, а Христос е Божии и као превечни Син и као Она,
Кои за свог узрочника има Оца. На та начин, иако е израз едан, значее е
различито. Наиме, наше ние све у оном смислу, у коем смо ми Христови; ми смо
Христове слуге и егова творевина, а све што постои ние ништа друго до оно
што нам служи, али ние наша творевина. Због тога раво поступате ако се делите
према удима, будуи да ви припадате Христу.

ЧЕТВРТА ГЛАВА

1. Тако да нас уди сматрау као слуге Христове и управитее тани Божиих.

Ми, учитеи, нисмо ништа друго до слуге. Зашто се ви, напустивши Господара,
називате именима слугу? Назвавши апостоле и учитее Христове управитеима
(тачние домостроитеима, икономима) тани Божиих, показао е да не могу сви,
без разлике, предавати учее, него она, тада и тако, ономе, онда и онако, како е
потребно. Оно што е тана не би требало свима откривати, ер тако не поступа
разборит управите (иконом).

2. А од управитеа се, дакле, тражи да се сваки нае веран.

Односно, захтева се да управите (иконом) не присвои оно што припада
господару и да ничим не располаже као господар, него да свим располаже као
туом, господарском имовином; оно, што припада господару не назива своим него,
напротив, и оно што е егово сматра господаревим.

3. А а намае марим што ме судите ви или човечии дан.

Коринани су страдали од следее болести. Они, кои су се због учитеа
меусобно поделили, поставили су се као судие, па су исмевали и одбацивали
побожне уде због ихове неукости. Напротив, порочне уде су прихватали због
ихове красноречивости, брзоплето износеи следее приговоре: та и та е бои

30
од тога и тога, ова е нижи од овога, она превазилази онога а ова пак овога. Кад е
Павле рекао да се од управитеа (иконома) захтева да се сваки нае веран, чинило
се да е тиме дао повода да суде о животу свакога од их, због чега би дошло до
ош веих несугласица. Желеи да предупреди ово зло и да Коринане уздржи од
суда, каже: а а намае марим. Тиме као да каже: сматрам своом срамотом да
подлежем вашем суду. Да их не би увредио и показао да их презире, додае: или
како ми суди човечии дан. Нека, уосталом, нико не оптужи Павла за неразборитост,
ер он то говори о самоме себи (ему нико ние судио): да не би судили другима,
он то прихвата на себе и тиме извршава оно што е неопходно.

А ни сам себи не судим, 4. ер не осеам ништа на своо савести, али зато
нисам оправдан. А она кои ме суди есте Господ.

Немоте мислити, каже, да а ваш суд одбацуем због презира према вама или према
свима осталима. И а самога себе сматрам неспособним за такво испитивае. Не
знам ни за едан сво грех, ер нисам у стау да судим истинито и поуздано.
Тиме, меутим, нисам оправдан, односно, а нисам чист од греха и могуе е да сам
у нечему сагрешио а да ни сам не знам за то. едино Господ може да суди истинито
и непогрешиво. Закучи одатле колико е поуздан будуи Суд.

5. Зато не судите ништа пре времена, док не дое Господ.

Видиш ли да Павле, забраууи Коринанима да суде о другима, не иступа у свое
име? Он свагда преноси на себе оно, што се тиче других, и у свом лику поучава
ономе, чему намерава да их поучи.

Кои е и осветлити што е скривено у тами и обавити намере срца.

Сада су, каже, рава дела сакривена (их подразумева под изразом скривено у
тами), и безбожан и развратан човек често изгледа као врлински. Тада е, меутим,
Бог све открити, показае се и саме намере срца. Неко, на пример, преузноси овде
другога похвалама, и то е добро дело. Меутим, могуе е, да е егова намера
рава, ер га, можда, не хвали с добрим цием. Други, напротив, овде некога

31
разобличуе, али не с намером да га исправи, него намеравауи да покаже слабости
ближег. Тада е пак бити откривене све сличне намере срца.

И тада е бити свакоме похвала од Бога.

Требало е да каже: "или казна, или похвала", али е апостол обратио ихову
пажу на боу страну.

6. А ово, брао моа, примених на себе и Апола (Аполоса) ради вас, да се од нас
научите не мудровати више од онога што е написано...

А ово... т. оно што е претходно речено о раздорима, и оно што е затим уследило.
а сам то, каже, применио на себе и на Аполоса, да бисте ви од нас научили да не
мудруете више од онога, што е написано. А Писмо нас учи да се не преузносимо,
говореи: Кои хое да буде први нека буде последи (Мк. 9; 35) и Кои се уздиже,
понизие се (Мт. 23; 12). У ему има и много других, сличних поука. О томе, да не
судимо другима, каже се овако: Не судите, да вам се не суди (Мт. 7; 1).

Да се не би ради некога надимали едан на другога.

То говори народу, уносеи различитост и у поуку и управауи слово понекад
ученицима, а понекад учитеима и старешинама, као што и сада поступа. Наиме,
Коринани су се едан пред другим гордили своим учитеима, односно, ученик
едног учитеа преузносио се пред учеником другог, ер е свог учитеа
претпоставао другоме. Добро е такво учее назвао надимаем, изедначууи га
с израслином или отоком (тумором) и упоредивши га са телом, надувеним од
равих сокова или од ваздуха.

7. ер ко те истиче? Шта имаш, што ниси примио? А ако си примио, што се
хвалиш као да ниси примио?


32
Опет управа слово ка учитеима и каже: ко те истиче, и ко те сматра достоним
похвале? Човек? Меутим, човечие расуивае е вариво. Нека и имаш нешто,
што е достоно похвале; то, меутим, не припада теби, него ономе кои ти е то дао.
Ти си то добио, и ниси сам савршио. Ако си пак добио, зашто се гордиш као да
ниси добио и као да си постигао сопственим трудом? Она, кои е добио, не сме се
преузносити оним што е добио, ер е то туе.

8. Ве сте се наситили; ве се обогатисте...

Речи испуене негодоваем. Ви сте, каже, врло брзо све задобили! Ништа вам ние
потребно! Ве сте се наситили, за кратко време сте достигли савршенство и
задобили све богатство, познае и дарове! Савршенство се достиже тек у будуем
веку а ви га, рекло би се, имате ве сада! У суштини, ваше славоубе показуе да
сте се ви тобоже уздигли до самог врха савршенства. Овим речима показуе да су
они несавршени, чим се понашау на такав начин.

Без нас се зацаристе.

И то говори у истом расположеу духа, показууи ихову несавесност и као да
каже: удостоивши се таквих дарова, ви не допуштате да ми, кои смо се трудили
због вашег добра, постанемо учесници у има.

О, да се заиста зацаристе, да се и ми с вама зацаримо!

О, кад бисте се ви, каже, заиста зацарили, т. кад бисте уистину достигли
савршенство! Да ове речи не би изгледале као изругивае, додае: да се и ми с вама
зацаримо, т. да и ми с вама добиемо иста добра: ваша слава е и моа, пошто сваки
учите прижекуе савршенство своих ученика.

9. ер мислим да Бог нас апостоле показа последе, као на смрт осуене.


33
Речи какве су своствене ожалошеном човеку или, бое речено, оном кои жели да
наведе друге да се застиде. Као што, каже, видим из ваших поступака, само е нама,
апостолима, Бог поверио да будемо последи од свих и осуени на смрт, т.
спремни за смрт. У ствари, из тога, што сте се ви зацарили, могу да закучим да е
нама одреено да будемо последи и као осуени, ми, апостоли, т. они, кои су
толико страдаа поднели Христа ради.

ер постасмо призор и анелима и удима.

Ми нисмо изложени страдаима само у неком углу, него по свим краевима
земаским. Будуи да наши поступци нису неважни, на нас не мотре само уди,
него и ангели. Наиме, наши подвизи су толико велики, да су достони и ангелског
посматраа (досл. созерцаа), ер се ми не боримо само с удима, него и са силама
злих анела.

10. Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу.

Опет говори да би их постидео. Док су апостоле тукли и презирали Христа ради,
Коринани су били поштовани и сматрали су их мудрима, и ош су се хвалили да е
све то у Христу. Због тога каже: како е могуе, да се такве супротности поаве
меу удима, кои размишау на исти начин? То ние могуе. Мора се допустити
да или наш или ваш начин размишаа ние у Христу. Меутим, недостоно е
апостола Христових да ихов начин размишаа ние у Христу. Према томе, ви
сте у заблуди.

Ми слаби а ви аки; ви славни а ми презрени.

Другим речима, нас прогоне, а ви се наслауете сигурношу (слабошу свагда
назива искушеа). И опет, ви сте племенити и славни, а ми смо презрени. Све то
говори услед великог негодоваа. Смисао е следеи: како е могуе да ми
страдамо, а да се ви наслауете сигурношу и да сретно живите? Очигледно е,
дакле, да ви нисте у добром стау. Напротив, ваше садаше понашае е безбожно
и недостоно апостола, отуда следи, да не би требало да се гордите тиме.

34

11. До овога часа подносимо и глад и же и голотиу...

Што, каже, да помием оно преаше? Погледа како е сада - на то како се ви
утапате у насладама, а ми - сасвим супротно.

И ударце.

Односно, нас биу. Ово говори против надмених.

И потуцамо се.

Нас прогоне, а ми бежимо. То говори против богатих.

И трудимо се, радеи своим рукама.

Тиме постиуе оне, кои су се дрзнули да проповедау ради стицаа користи.

Кад нас грде, благосиамо, кад нас прогоне, трпимо. 13. Кад хуле на нас,
молимо.

Назад, каже, што е наважние, ми у таквим недаама не сматрамо себе
несренима. А одакле се то види? Одатле што онима, кои нас вреау, узвраамо
супротним. Ми благосиамо оне кои нас грде а оне, кои нам наносе теже увреде
(то значи хулити, ер е то натежа увреда), молимо, т. узвраамо им благим и
кротким речима (то значи моее, т. блага и кротка реч). Због таквог понашаа,
хришане сматрау безумнима!

35

Постасмо као сметлиште света, свима смее до данас.

Шта е смее? Све, што се чисти или брише као непотребно, Ако, на пример, неко
сунером чисти нешто право, он каже да е то смее. Смее е, дакле, оно што се
уклаа с неког предмета. Апостол, дакле, каже: достони смо да нас одбаце и да
нас сматрау за смее, не само ви, него читав свет и сви уди, и то не у неко време,
него све до сада. Запази какав хришанин мора да буде, запази, да он мора да се
бори (да се подвизава) све до самог краа.

14. Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своу милу децу.

Не говорим вам ово, каже, зато, да бих вас постидео, нити са злим и равим
намерама, него вас поучавам као своу милу децу. Не само као децу него као милу
децу. Опростите ми ако сам рекао и нешто увредиво: и то е од убави. Ние
рекао:" да вас прекорим", него: да вас поучим. А ко не би могао да поднесе очинску
поуку?

15. ер ако имате и хиаде учитеа у Христу, али немате много отаца.

Шта то значи, реи ете ви, зар нас други не убе? убе, али не онако као а: они
су учитеи, а а сам отац. Иако деца имау едног оца а много учитеа, ихова
наклоност према деци неупоредиво е маа у порееу с убаву оног едног, т.
оца. Запази да е, измеу осталог, речи: у Христу везао за учитее, да их не би
сасвим омаловажио. Уосталом, иако е има (учитеима) приписивао оно што е
теже (ер е таква дужност учитеа), превасходство убави оставио е за себе.

ер вас у Христу Исусу а родих еванеем (благовештеем).

Обашавауи на кои им е начин он отац, каже: уз садество Христовога вас
родих еванеем (благовештеем), односно, не приписуем себи то дело, као

36
многи меу вама, него Христу. Ние рекао: "а сам вас научио", него: а вас родих.
Указууи на природу, показуе им своу убав према има, као и то, да су они
егови наближи ученици, и ту мисао изражава у читаво ово посланици.

16. Молим вас, дакле, угледате се на мене.

Угледате се, каже, у свему на мене: не преузносите се нити мудрошу, нити
богатством, и не будите неприатеи своо браи, него и мудрост и богатство
показуте у убави према Христу и браи. Запази доброту срца: он моли, а не
заповеда. Давати самога себе као узор за угледае есте знак велике одважности.

17. Зато вам послах Тимотеа, кои ми е чедо убено и верно у Господу.

Зато, што се о вама бринем као о деци, послао сам вам Тимотеа. Желео сам да сам
доем и да васпоставим мир меу вама. Меутим, како то нисам могао да испуним,
послао сам ега, мое убено чедо. Рекао е то зато, да би показао колико их
уби, кад е одлучио да се због их растане с Тимотеем и да им, истовремено,
напомене да поштуу Тимотеа.
Верно (чедо) у Господу, т. не у житеским (= светским) делима, него у делима вере
Христове. Због тога е и у ономе, што се буде тицало вас, верно служити.

Он е вас подсетити на путеве мое кои су у Исусу Христу, као што свуда у
свако цркви учим.

Ние рекао: он е вас научити, да се не би увредили (ер е Тимоте био млад), него:
он е вас подсетити да оно, што сте рание знали, обновите у свом сеау.
Путевима назива одлуке, правила, обичае, и божанствене законе, кои су
седиени с проповедима. Да вас подсети како се а понашам, односно, да се не
гордим, и да не уводим раздоре и свае.
У Христу, т. у тим путевима нема ничега човечиег, него е све у Христу, или се
савршава уз помо Христову. Тимоте е вам реи и то, како поучавам у свако

37
цркви. а вам нисам рекао ништа ново него, напротив, свима предаем едно исто.
Стидите се, што сте се само ви у Цркви удаили од моих путева.

18. Неки се надуше као да а неу дои вама.

Пошто е рекао: послао сам вам Тимотеа, жели да их спречи да услед тога постану
ош немарнии и каже: иако сада не долазим, мое одсуство е некима дало повода
да се погорде. Управо из тог разлога а у дои касние. Показуе незрелост
ихових размишаа, ер е само деци своствено да стварау помету кад учите
ние меу има. Ко су ти, кои су се погордили? Саучесници преубника, кои е
био и мудар и богат. Они су се гордили, као да их Павле нее разобличити.

19. Али а у вам дои ускоро, ако Господ хое.

Тим речима руши горде и подстиче их на трезвеност (будност, трезвеноуме).
Добро е додао: ако Господ хое, ер се све дешава према еговом одобреу.

И неу гледати на реч оних надмених, него на силу, 20. ер Царство Божие
ние у речи, него у сили.

Уздауи се у красноречивост, Коринани су презирали Павла као неуког човека.
Он због тога каже: "Неу гледати на вашу красноречивост, ер она ние неопходна,
него у гледати на силу, коа се проавуе у знаковима. Царство Божие ние
проповедано и утврено китастим речима, него знаковима кои су савршавани
силом Светога Духа.

21. Шта хоете? Да доем вама с прутом, или са убаву и духом кроткости?

Прутом назива казну. Он, дакле, каже: од вас зависи да ли у код вас дои с едним
или с другим. Ако останете немарни, а у дои и казниу вас као Елиму (в. Дела

38
ап. 13; 8-11). Постои у ему и дух строгости и кажаваа, али га он именуе с
бое стране, слично као што и за Бога каже да е благ и милостив а не да кажава,
иако е ему и то своствено.
ПЕТА ГЛАВА

1. Свуда се чуе да е блуд меу вама, и то такав блуд какав се ни меу
незнабошцима не помие, да неко има жену оца свога.

Опомие све уопште, да не би били немарни и да ова грех не би сматрали за туи
него да би се, напротив, постарали да га исправе као заедничко безбожништво.
Ние рекао: "бестидно се догаа", него: свуда се чуе. Ако е забраено чак и да се
чуе за такав преступ, зар онда ние далеко бестидние ако се он и извршава? То се
утолико пре односи на вас, кои сте удостоени духовних тани, Поачавауи
оптужбу, у наставку каже: какав се ни меу незнабошцима не помие. Ние рекао:
"какав се ние догодио", него: какав се не помие. Да неко има жену од свога. Ние
рекао: "маеху", него: жену оца свога како би, поменувши оца, учинио ова ударац
ош снажниим. Осим тога, стидеи се да помене преубу, употребио е
пристонии израз: има.

2. И ви сте надувени...

Гордите се учеем тог блудника, ер е он био мудар. Запази мудрост апостола: он
се ни на едном месту не обраа блуднику, као човеку безбожном и недостоном да
га помие, него говори с другима, као да е реч о општем преступу.

Уместо да плачете, да би се избацио измеу вас она, кои е учинио то дело.

Требало би, каже, да плачете, ер се та срамота раширила на целу Цркву. Требало
би да се молите са сузама, као у случау болести и заразе, да би се избацио измеу
вас т. да се одсече од вас као заедничко зло. Ни овде ние поменуо блудника, него
е рекао: она, кои е учинио то дело.


39
3. ер а, одсутан телом но духом присутан, ве сам осудио, као да сам тамо,
онога кои е тако учинио.

Запази егово негодовае. Не допушта да чекау егов долазак да би одлучили
блудника, него хита да заустави зло и заразу пре него што се они рашире на
васцело тело Цркве. Духом присутан рекао е због тога, да би их приморао да
изнесу пресуду и, истовремено, да их престраши тиме, што зна како е они тамо
судити и да е му дух, т. дар прозоривости, открити све што они учине. Речима:
ве сам осудио, као да сам тамо не допушта им да предузму било шта друго. а
сам, каже, изрекао пресуду и другачие не може да буде.

4. У Име Господа нашега Исуса Христа кад се саберете ви и мо дух, са силом
Господа нашег Исуса Христа.

Да се не би показао као горд, и их прихвата у заедницу: У име Господа нашега
кад се саберете ви и дух мо, односно тако, да збор не буде саставен према
удском обичау него по Богу; да вас сабере Сам Христос, у чие се име и сабирате.
Апостол е, меутим изнад их поставио сво дух, како блудника не би удостоили
опроштаа, него да би му праведно судили, као у присуству апостола.
Са силом Господа нашега Исуса Христа, 5. Да се такав преда сатани.

Смисао е двоак. Можда е овакав: Христос може да вам да такву благодат, да
будете у стау да блудника предате сатани, а можда и овакав: и Сам Христос е,
заедно с вама, осудити блудника. Ние рекао: "уступити", него: предати, и на та
начин му прикривено отворио врата покааа. Ни овде, опет, ние поменуо име.

На мучее тела, да би се дух спасао у дан Господа Исуса.

Односно, да га предау да га сатана измучи болешу. Наиме, уколико се пожуда
раа услед презасиеа тела, апостол хое да се то тело казни, како би дух, т,
душа била спасена. Не треба, уосталом, тако разумети, као да се спасава само душа,
него треба разумети да се при спасавау душе спасава и тело. Неки пак под духом
подразумевау духовни дар и обашавау на следеи начин: да би се дар духа у

40
целини сачувао и да не би одступио од ега, као од безбожника. Таква пресуда у
вео мери изражава бригу, него кажавае. Узгредно е поменуо и дан суда да би
Коринани, застрашивши се, предложили исцелее и да би га блудник прихватио у
истом расположеу. Постава границу аволском дествовау, слично као што се
догодило и са овом, т. кад му е (аволу) допуштено да се дотакне само тела, али
не и душе.

6. Ние добро хвалисае ваше.

Напомие да они сами нису допустили блуднику да се покае, ер су га хвалили. Он
е био едан од ихових мудраца.

Не знате ли да мало квасца све тесто укисели!

а се бринем и за вас, каже, а не само за ега. Ако се на зло не обрати пажа, оно
може да зарази и остале чланове Цркве. Квасац е сам по себи мали, али укисели
читаво тесто и претвара га у самога себе. Тако е и грех овога човека повуи за
собом и многе друге.

7. Одбаците (досл. ишчистите), дакле, стари квасац, да буде ново тесто, као
што сте бесквасни.

Односно, протерате овог блудника или, бое речено, протерате и све друге
безбожнике (ер старим квасцем назива свако зло). Ние речено едноставно:
"очистите", него: ишчистите, то ест, у потпуности очистите, да то буде ново
тесто, кое нема примесе старог зла. Као што сте бесквасни речено е уместо: "као
што би и требало да будете бесквасни", т. отуени од старога зла, кое се приликом
покааа показуе и као кисело и као горко.

ер и Пасха наша, Христос, жртвова се за нас.


41
Поменувши бесквасне хлебове, кои су се користили као храна у време Пасхе, и
обаснивши алегориски шта означавау бесквасни хлебови, односно живот кои е
непричастан злу, сада алегориски обашава и саму Пасху и каже да е наша Пасха
Христос, Кои е заклан због нас. Дакле, ми смо дужни да се бринемо о бесквасним
хлебовима, т. о животу кои е чист од свакога зла.

8. Зато да празнуемо не у квасцу старом, ни у квасцу злое и неваалства
(лукавства).

Показуе да е за хришане, због преизобиа дарова кое су добили, свако време -
време празника. Син Божии е постао човек и био заклан зато, да би ти празновао -
али не са квасцем старог Адама, и не са животом препуним зла или, што е ош
горе, лукавства, ер е зао сваки кои чини зло, док е лукави она, кои га (зло) чини
с притаеном и подмуклом помишу.

Него у бесквасним хлебовима искрености (чистоте) и истине.

Односно, водеи непорочан и чист живот, за разлику од оног порочног, и истинит,
т. нелицемеран, без икакве подмуклости, живот какав е супротан лукавству. Осим
тога, у речи: истина можеш да разумеш и супротност старозаветним праобразима,
кои нису били истина, док се од хришана захтева да буду изнад старозаветних
праобраза. Назад, под чистотом можеш да подразумеваш и чистоту у делау, а
под истином правилност (истинитост) у созерцау.

9. Писах вам у посланици да се не мешате с блудницима.

У коо посланици? У ово исто. Наиме, када е претходно рекао: Ишчистите
стари квасац, указууи на блудника, показуе да се ве из тих речи види, да се не
смеу мешати с блудницима. Меутим, како би могли да помисле да би требало да
се клоне свих блудника, чак и оних, коих е било меу елинима, обашава о
каквим блудницима говори.


42
10. Али не уопште са блудницима овога света, или с користоупцима, или са
отимачима, или са идолопоклоницима, ер бисте морали изии из овога света.

Реч уопште употребио е зато, да би означио да е предмет општепознат. Смисао е
следеи: а вам не забрауем да се дружите с блудницима овога света уопште, т.
са елинима, ер би иначе требало да потражите другу васеену. Кад у едном граду
поред вас живи и толико елина, како е могуе да се не дружите с има?

11. А сад вам написах да се не мешате с неким кои се брат зове ако е блудник,
или користоубац, или идолопоклоник, или опадач, или пианица, или
отимач; с таквим заедно и да не едете.

Видиш ли, да ние само едан био блудник, него да е било и других, и да ние
постоао само едан порок, него различити (пороци). Меутим, на кои начин брат
може истовремено да буде и идолопоклоник? Као што су некада Самарани само
упола били побожни, тако се догодило и Коринанима, односно, неки од их су се
ош придржавали идола. Осим тога, апостол се припрема да говори о онима, кои су
ели од идолских жртава.
Добро е рекао: зове се брат, ер сваки, кои е крив у поменутим гресима, само
носи име брата иако, у суштини, ние брат. С таквим заедно и да не едете, да би
разумели да су оскрнавени грехом, и да би се уздржали од ега.

12. ер што да судим и онима кои су напоу?

Онима, кои су напоу, назива елине, а онима, кои су унутра, хришане. а се,
каже, ни намае не бринем за оне, кои су напоу. Они живе изван моих закона.
Према томе, сувишно е да прописуем божанствене законе онима, кои су изван
тора Христовог. Оно што закон говори, говори онима кои су у закону (Рим. 3; 19).

Зар не судите ви онима, кои су унутра? 13. А онима кои су напоу судие
Бог.


43
Неки иза негацие "не" ставау тачку, а затим следее речи читау без питаа:
"онима кои су унутра, ви судите". Другим речима, након што е претходно рекао:
Што да судим и онима, кои су напоу, апостол е сада додао:" не", односно, ние
на мени да им судим. Други, меутим, читау повезано и са питаем: Зар не судите
ви онима кои су унутра! Споаше очекуе суд Божии кои е ови, што су унутра,
избеи ако им ви будете судили.

И избаците злога измеу вас самих.

Подсетио их е на старозаветну изреку (в. 5. Мос. 13; 5), желеи да напомене да е
законодавцу рание било угодно, да се безбожни уди издвое из заеднице.
Речима: измеу вас самих показуе, да е за их саме бити корисние, уколико
избаце безбожника.

ШЕСТА ГЛАВА

1. Усууе ли се неко од вас, имауи жалбу на другога, да се суди код
неправедних, а не код светих?

Многи су се у новчаним парницама судили пред елинским судиама. као
познаваоцима закона. Због тога се труди да исправи то зло, коег се случано сетио.
Наиме, кад е поменуо користоупце, одмах се распламсао ревносном бригом за
оне, кои су заражени овим грехом. Ние рекао: "код неверууих", него: код
неправедних, ер сваки, кои се парничи, обично тражи праведност. Апостол зато
показуе да е нее пронаи ер су, каже, елински судови неправедни; како е онда
теби судити праведно? Светима назива верууе, и самим тим називима указуе на
разлику измеу првих и других, ер су едни неправедни а други свети.

2. Не знате ли да е свети судити свету!

Пошто верууи, као неуки, нису били у стау да просууу на парницама, указуе
им на тежину и важност; као прво, назвао их е светима, а затим е рекао да е они

44
судити свету. То, уосталом, не треба замишати тако, као да е они заузети места
судиа и да е изрицати пресуде (ер е судити Господ). Напротив, они е само
осудити. У ствари ако су се они, будуи слични свима осталима, показали као
верууи а ти као неверууи, зар то онда ние осуда за неверууе?

А ако ете ви судити свету, зар сте недостони пресуиваа о ситницама!

Запази да ние рекао: "од вас е примити суд", него: ви ете судити свету, ер сте
ви, верууи, били узор за свет. Изрека: недостони пресуиваа о ситницама има
следеи смисао: изгледа да су се Коринани стидели да им суде они, кои су
унутра. Зато и каже: напротив, требало би да се стидите онда, кад се судите код
оних, кои су споа. Ти судови су рави и нису као они, кои су унутра.

3. Не знате ли да емо анелима судити, а камоли у стварима овога света?

Анелима назива демоне. Ми емо, дакле, и демоне осудити, ако се, без обзира на
то што смо обучени у тело, покажемо као савршении од их, кои су без тела.

4. А ви кад имате суеа за ствари овога света, узимате за судие оне, кои у
Цркви не значе ништа. 5. На срамоту вама говорим: Зар нема меу вама
ниеднога мудра, кои е мои пресудити меу браом своом?

Желеи да их удаи од споаших судова, каже: можда е неко реи да у Цркви
нема ниедног мудрог, кои би могао да просуди у парници. Меутим, ако, према
вашем мишеу, у Цркви нема ниедног мудрог, онда е бое да за судие
поставате унижене, него неверууе. Уосталом, то сам рекао за вашу срамоту, ако
е код вас уистину тако мало мудрих, да суд морау да доносе прости и неуки уди.
Речи: меу браом своом додао е зато да би показао да у таквом случау, ако се
води парница с братом, ние потребно много знаа, и да братска наклоност навише
погодуе прекидау парнице (расправе).

6. Него се брат са братом суди, и то код неверних!

45

Двоструко зло: едно е што се суди са братом, а друго, што се суди код неверника.

7. И то вам е ве сасвим на срамоту што имате парнице меу собом.

Напре им е забранио да се суде код неверууих, а сада им забрауе да се уопште
суде, и каже: то вам е ве сасвим на срамоту, т. недолично е и срамно што
имаше парнице меу собом т. што се спорите едан с другим (то значе речи: меу
собом). Апостол е то рекао веома изражано, ер смо ми, хришани, дужни да едан
другога сматрамо браом.

Зашто радие не претрпите неправду? Зашто радие не поднесете штету? 8.
Него ви чините неправду и наносите штету, и то браи!

Много оптужби. Прва е та, да они не знау да поднесу увреду. Друга е та што,
напротив, сами наносе штету, а треа што то чине браи. Добро би било, каже и да
не чините и да не трпите штету. Меутим, ако би требало изабрати едно од ово
двое, онда е бое претрпети штету.

6. Или не знате да неправедници нее наследити Царства Божиега?

Закучууи слово претом, поачава речи и пита их за ствар, коа е свима
позната.

Не варате се.

Овде указуе на оне Коринане, кои су говорили да е Бог човекоубив и да нее
кажавати, него да е све увести у Царство. Због тога каже: Не обмауте се, ер е

46
то очигледно самообмаивае и заблуда да се овде очекуе свако добро, а да се
тамо буде изложен казни.

Ни блудници.

Онога, кои е ве осуен, постава на прво место.

Ни идолопоклоници, ни преубници, ни рукоблудници.

Рукоблудницима назива оне, над коима се извршава срамно дело, а затим набраа
оне, кои извршавау срамна дела.

Ни мужеложници, ни лопови, ни пианице, ни опадачи, ни отимачи, нее
наследити Царство Божие.

Многи се питау зашто е пианице и опадаче поставио поред идолопоклоника и
оних, кои творе срамна дела? Зато, што е и Христос рекао да е достоан пакла
она, кои свом брату каже: будало (в. Мт. 5; 22), а удеце е пианство одвело у
идолопоклонство. Осим тога, овде ние реч о кажавау, него о лишавау
Царства. Царства се лишавау сви такви грешници подеднако, а овде ние место да
расууемо да ли е бити разлике у иховом кажавау.

11. И такви беасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом
Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.

Размислите, каже, каквог вас е зла Бог ослободио и каква вам е блага даровао. И
ви сте били подложни свим наведеним пороцима, али вас е Он очистио од их. И
ние вас само очистио, него вас е и посветио. На кои начин? Тако што вас е
оправдао. Напре вас е очистио а затим оправдао и посветио, и то не именом овог
или оног учитеа, него Именом Христовим и Светим Духом. Другим речима, та

47
блага вам е подарила Света Троица. Рекавши да их е посветио именом
Христовим и Светим Духом, ние указао ни на шта друго, него на Свету Троицу.

12. Све ми е дозвоено, али све не користи.

Како е претходно говорио о блуднику и како е ускоро опет говорити о ему,
повео е реч о стомакоугаау. Од стомакоугааа, наиме, превасходно происходи
блудна страст. Он, дакле, каже: дозвоено ми е да едем и пием, али е за мене
штетно да у храни и пиу будем неумерен.

Све ми е дозвоено, али не дам да ишта овлада мноме.

а сам, каже, господар над храном и пием. Меутим, уколико их будем неумерено
употребавао, од иховог господара постау ихов слуга. Она, кои их користи
како доликуе, он е господар над има. Напротив, она кои падне у неумереност,
ние више господар него постае слуга, ер у том случау презасиее постае егов
тиранин. Видиш ли како е ономе, кои е себе сматрао за господара, апостол
показао да е потчиени? Погледа, сваки од Коринана е говорио: могу да се
предам насладама. Апостол пак каже: ти им се не препушташ зато, да би имао
власт над има, него зато што си и сам потчиен ихово власти. Све док си
неуздржан, ти немаш власт над утробом (стомаком), него утроба има власт над
тобом.

13. ела су за стомак, и стомак за ела.

Стомаком назива стомакоугаае а не део нашег тела, док под храном подразумева
неумерену употребу хране. Према томе, смисао ових речи е следеи: неумерена
употреба хране приате е и сродник стомакоугааа, и обрнуто. Ни едно ни
друго не може да нас приведе Христу; напротив, оне кои су им предани упууу
едно другоме (неумереност стомакоугаау и стомакоугаае неумерености).

Али е Бог и едно и друго укинути.

48

Не стомак, него стомакоугаае, и не храну, него неумереност у храни. У речи
укинути неки виде указивае на стае будуег века, односно, да тамо нее
постоати потреба нити за храном, нити за пием. Ако тамо нее бити места ни за
умерену употребу хране, онда е се утолико пре укинути неумереност и
стомакоугаае. Рекавши да е се заедно с укидаем хране укинути и стомак,
изразио е мисао да е се заедно са засиеем прекратити и жеа за неумереном
употребом. Према речима других, он е сво савет закучио молитвом да се укине,
односно да престане и неумереност и стомакоугаае.

А тело ние за блуд него за Господа, и Господ за тело.

Из тих речи се види да апостол говори о стомакоугаау поводом речи о блуду. У
противном би требало да каже: тело ние за храну, нити за стомак
(стомакоугаае). Он, меутим, ние тако рекао. Него како? Ние за блуд. Тиме
показуе шта су последице телесних наслаиваа, односно, показуе да е то блуд.
Смисао егових речи е следеи: тело, каже, ние створено ради тога да би се
утопило у наслаивау и да би пало у блуд, него е створено зато, да би се
покорило Христу као своо глави и да би Господ управао име као глава.

14. А Бог и Господа васкрсе, и нас е васкрснути Своом силом.

Немо да се збуниш, када чуеш да е Бог васкрсао Господа; апостол говори тако ер
снисходи према нама као према деци. И како су о Оцу, као о Извору, сви имали
узвишене представе, апостол и васкрсее везуе за Оца и обавуе да е Он и нас
васкрснути. Као што е васкрсао нашу главу, а ту подразумевам Христа, тако е
васкрснути и остале удове, т. нас. Да би потврдио свое речи, додае: силом Своом
и као да каже: не сумате у ово што говорим, ер сила Божиа, коа савршава
велика дела, може и то да испуни. Да Христово васкрсее везуе за Оца као
узрочника, види се и одатле што е Господ о Самоме Себи говорио: Развалите ова
храм и за три дана у Га подии (н. 2; 19). О ему е написано и да показа Себе
жива (Дела ап. 1; 3). Дакле, мада е Он и васкрсао Самога Себе, то дело се
приписуе Оцу као узрочнику.

15. Не знате ли да су телеса ваша удови Христови?

49

Опет се враа на претходни савет кои се тицао блуда. Меутим, свое речи
наоружава великим страхотама.

Хоу ли дакле узети удове Христове и од их начинити удове блуднице?

Ние рекао: "сединити их с блудницом", него од их начинити удове блуднице,
што е далеко страшние. Ко се нее ужаснути слушауи ове речи, то ест да е
узети удове Христове и начинити их удовима блуднице?
Никако! 16. Или не знате, да ко се са блудницом свеже едно е тело с ом? ер
е речено: Бие двое едно тело.

Показуе оно што е речено, т. на кои начин е удови Христови постати удови
блуднице. Кроз свезивае, каже, мушкарац постае едно тело с блудницом. Због
тога и удови егови, кои су били удови Христови, постау удови блуднице.


17. А ко се седини с Господом, едан е Дух с име.

Погледа, како и самим именоваем блуднице и Христа настава и поачава
оптужбу. Каже да она, кои се сединио с Господом, не постае ништа друго до дух,
тако да не чини ништа телесно, односно, постае духован. Седиее с Господом
дае му освеее Духа. Овим речима е показао и то, на кои начин верни постау
удови Христови,

18. Бежите од блуда.


50
Прописуе да беже од блуда као од неког прогонитеа, због коег ни на едан
тренутак не можемо бити безбедни, и каже да све снаге напрегнемо ради тога, да
бисмо се уздржали од ега.

Сваки грех кои човек учини ван тела е, а кои блудничи свом телу греши.

Блуд, каже, скрнави читаво тело. Управо због тога блудници обично одлазе у
купатила, сведочеи тиме да е ихово тело оскрнавено. Блудник, дакле, греши
против самог тела, ер га скрнави и пра. Иако се и убиство савршава телом, оно
ипак не скрнави читаво тело. За убиство се може бацити камен или дрво или неко
друго вештаство, док блуд не може да се почини без тела: због тога се оно свагда
скрнави. Уосталом, апостол е намеравао да тежину тога греха представи у
увеличаном облику, ер се ега тиче садаши савет. Блуд никако ние порок кои е
гори од свих осталих порока.
Познаем и друга решеа овог питаа. Такво е и следее решее: блудник греши
против сопственог тела у том смислу што се не спаа са жеом да изроди децу, као
приликом спааа са законитом женом, него га узалудно скрнави изливаем
семена и тиме га чини слабим. Друго решее: блудник греши против жене с коом
се спаа, ер она кроз то постае егово тело и зато, ако се незаконито спаа с ом,
греши против е.
Уосталом, решее великог Златоустог е бое од свих, а ту мислим на прво
решее. Осим тога, неки изражавау суму и питау: "Шта то значи? Зар завист
такое не исушуе тело", и разрешавау ово питае на следеи начин: завист е
страст а не дество. Апостол пак говори о деству (ево егових речи: сваки грех,
кои човек учини), а не о страсти. У ствари, завист не стварамо ми, него она
дествуе у нама.

19. Или не знате да е тело ваше храм Светога Духа кои е у вама, коега
имате од Бога?

ош више застрашуе, и то величином дара, т. Духа, и достоанством Онога, Кои е
дар дао, т. Бога. Ви сте, каже, храм, и то свети, ер сте ви храм Светог Духа. Не
скрнавите свети храм, и не чините Божии дар бескорисним, ер од Бога имате дар и
Духа.


51
И нисте свои. 20. ер сте купени скупо.

Ви сте, каже, под Господом и немате ништа свое, чак ни само тело ние ваше.
Купени сте скупо, т. Крву Христовом. Због тога ваша тела припадау другом
Господару (а не вама самима) и ка ономе, што е ему угодно, треба и да управите
свое делае. Говореи ово, не поништава слободну воу него показуе да Бог,
Кои нас е искупио, с правом захтева да Му служимо.

Прославите, дакле, Бога телом своим...

Будуи да сте купени, каже, прославите Бога и своим телом, т. твореи добра
дела и сачувавши га чисто и свето. Прославае Бога састои се у томе да, када
уди виде ваша добра дела, ега прославе.

И духом своим.

Показуе да блуд не треба избегавати само телом, него и духом, да се ни мисаоно
не бисмо скрнавили (ер е духом овде назвао мисао). У Еванеу е забраена чак
и она преуба, коа остае у срцу (в. Мт. 5; 2).

ер су Божии.

Непрестано подсеа да ми не припадамо самима себи, него да се налазимо под
влашу Бога, Кои е искупио наше душе и тела.
СЕДМА ГЛАВА

1. А за оно што ми писасте...


52
Исправивши помету због подела, блуда и користоуба, сада постава правила
за брак и за девственост. Наиме, Коринани су га у писму, кое су му послали,
питали да ли би требало да се уздржавау од жена или не?

Добро е човеку да се не дохвата жене.

Добро е, превасходно, каже, ако се сваки човек а не само свештеник (како су то
неки раво разумели) не дохвата жене и остане девственик. Меутим, сигурние е,
а и нашо слабости ближе, да се ступи у брак. Због тога додае следее:

2. Али због (избегаваа) блуда, сваки нека има своу жену, и свака нека има
своега мужа.

Говори и о едно и о друго страни. Може се догодити да е муж склон
целомудрености а жена не, и обрнуто. Речима: Због (избегаваа) блуда подстиче на
уздржавае. Ако се брак допушта ради избегаваа блуда, онда они, кои су
седиени браком, не би требало да се спаау без сваке умерености, него
целомудрено.

3. Муж нека указуе жени дужну убав, тако и жена мужу.

Сматрате, каже, да е убав едног према другом ваша дужност. Пошто е она
дужност, ви сте нужно обавезни да е показуете едно другоме.

4. Жена ние господар свога тела, него муж; тако и муж ние господар од свога
тела, него жена.

Сада показуе да е убав едног према другом уистину неизбежна дужност.
Супружници, каже, нису господари своих тела, него е жена истовремено и
слушкиа и господарица свога мужа. Слушкиа, ер нема власт над своим телом,

53
да би га предавала коме хое, него име господари муж. Господарица е због тога,
ер е тело еног мужа - ено тело, и он нема власт да га дае блудницама. На
сличан начин, и муж е слуга и господар свое жене.

5. Не забрауте се едно другоме, сем по договору и привремено.

Односно, жена не сме да се уздржава противно вои мужа, исто као што ни муж не
сме да се уздржава противно вои жене. Ако се едно уздржава против вое
другог, значи да га лишава себе, слично као што се говори и о новцу. Меутим ако
се уздржавау по вои, онда е то нешто сасвим другачие, када, на пример, обое, и
муж и жена, према узаамно сагласности одреде одреено време за узаамно
уздржавае.

Да би се предали посту и молитви.

Обашава шта значи егов израз: привремено, т. кад дое време да обитавау у
молитви, односно, да се моле с посебном усрдношу. Ние едноставно рекао: "ради
молитве", него: да би се предали молитви. Да е апостол сматрао да е супружнички
живот препрека за уобичаену свакодневну молитву, како би онда на другом месту
рекао: Молите се без престанка (1. Сол, 5; 17). Дакле, да би ваша молитва била
срчаниа, уздржите се едно од другог: иако не скрнави, (брачно) спаае омета
благочестиво делае.

Па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржаем.

а, расууе апостол, кажем да се опет седините. То вам, меутим, не поставам
као закон, него вам прописуем зато, да вас сатана не би искушавао, т. да вас не би
подстицао на блуд. Премда е аво сам по себи узрочник блуда, превасходно е то
наше неуздржае, због чега е апостол додао: вашим неуздржаем, ер се у ему
крие узрок и томе, што нас аво искушава.

6. Али ово говорим као мишее а не као заповест.

54

Да бисте се повремено лишавали едно другога, рекао сам то, каже апостол, као
мишее (као дозволу), т. снисходеи према вашо слабости, а не као неизбежну
заповест.

7. ер хоу да сви уди буду као а.

Свугде, где прописуе неки тежак подвиг, апостол обично самога себе представа
као пример. Због тога и овде каже: желим да се сви и свагда уздржавау.

Али сваки има сопствени дар од Бога, ова овако, она онако.

Пребивае у девствености е, каже, дар Божии. Меутим, та подвиг захтева и
нашу снагу. Како он то назива даром? Да би утешио Коринане, коима е речима
неуздржаем вашим (ст. 5) нанео приметан ударац. Запази, меутим, да он и сам
брак сматра даром, ер е рекао: сваки има сопствени дар од Бога, ова овако, т. да
пребива у девствености, а она онако, т. дар да живи у супружништву.

8. А неожеенима и удовицама велим: добро им е ако остану као и а што сам.
9. Ако не могу да се уздржавау, нека се жене и удау, ер е бое женити се и
удавати се него упаивати се.

Видиш ли Павлову мудрост? Он указуе и на превасходство девствености и,
истовремено, не приморава на уздржавае од супружништва онога, кои ние у
стау да се уздржава, да у противном не би био изложен тешком паду. Ако, каже,
осеаш велико насие и упаивае (ер е власт пожуде силна), ослободи се тог
труда и зноа да не би, ако их се прихватиш, пао у ош вее зло.

10. А ожеенима и удатима заповедам не а, него Господ.


55
Будуи да е Господ асним речима дао закон да се бракови не разводе осим због
преубе (в. Мт. 5; 32), апостол каже: не а, него Господ. Уосталом, и Павлове речи
су речи Господе а не човечие, ер нешто касние он каже: Мислим да и а имам
Духа Божиега (1. Кор. 7; 40).

Да се жена од мужа не раздваа, 11. Ако ли се пак и раздвои, нека остане
неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не остава жену.

Раздвааа се, каже, догаау или због убави према уздржау, или услед
малодушности, или због неких других разлога. Било би, меутим, бое, кад уопште
не би било раздвааа. Ако до ега и дое, жена е дужна да остане поред мужа,
ако не због спааа, а онда зато, да не би довео неку другу. Ако не може да се
уздржи, нека се помири с мужем.

12. А осталима говорим а, а не Господ. Ако неки брат има жену неверууу и
она се приволи да живи с им, нека е не остава. 13. И ако жена има мужа
неверууег и он се приволи да живи с ом, нека га не остава.

Шта то кажеш? Ако е муж неверууи, нека остане са женом; ако е пак блудник,
не треба да остане с ом? Зар неверовае ние горе од блуда? Истина е, да е горе.
Бог, меутим, више тражи за наше грехове против ближих, него за грехове против
Себе, ер е речено: Остави онде дар сво пред жртвеником, и иди те се напре
помири с братом (Мт. 5; 24). Он е опростио ономе, кои е ему дуговао десет
хиада таланата. Меутим, код онога, кои е дуговао сто динара, осветио се за
увреду (в. Мт. 18; 34). Тако е и у овом случау: Он занемаруе грех невера, кои
вреа Самог Бога, али грех преубе кажава, као грех против жене.
Неки, уосталом, обашавау овако: човек, кажу, у неверу остае услед незнаа
кое се, наравно, може и окончати, као што и сам апостол каже: ер шта знаш,
жено, можда еш спасти мужа (ст. 16)? Блуд се пак извршава услед очигледне
изопачености. Осим тога, блудник е ве самога себе одвоио ер е, одузевши свое
удове од жене, од их начинио удове блуднице. Меутим, како неверууи ние
учинио ниедан грех против телесног седиеа или, бое речено, кроз то
седиее, он е се, можда, сединити и по вери. Да и не говорим о томе да е се
животни поредак пореметити и да е Еванее бити изложено поругама, ако се
верна половина одвои од неверне. Апостол, меутим, разматрану заповест везуе
само за она случа кад су муж и жена седиени браком у време док су се обое
ош увек налазили у неверу, али се касние една или друга страна обратила у веру.

56
Наиме, ако е рание само една половина неверууа, т. само муж или само жена,
онда се верууо половини уопште ние допуштало да ступи у брак с неверууом.
То се види и из речи апостола, ер он ние рекао: "ако неко пожели да узме
неверууу", него: ако неки брат има. Он ние едноставно прописао да верууа
половина живи с неверууом, него само у оном случау да оно друго тако жели. То
значи реч: приволи, т. ако пожели.

14. ер се неверууи муж посвети женом верууом, и жена неверууа
посвети се мужем верууим.

Изобием чистоте верууе половине надвладава се нечистота неверууег. То
значе речи апостола, а не да тобоже неверууи постае свет. Апостол ние рекао:
"бива свет", него: посвеуе се, т. бива побеен светошу верууе половине.
Говори то стога, да верууа жена не би страховала да е постати нечиста ако буде
живела с таквим мужем. Меутим, постава се питае: ако она, кои се спои с
блудницом и буде с ом едно тело, постае нечист (упор. 6; 16), очигледно е да е
и она, кои се седини с неверууом, постати с ом едно тело. Ако е први нечист,
како то да онда ова други не бива нечист? Што се тиче блуда, у том случау се
управо овако дешава. Кад блудници меусобно опште, ихово спаае е нечисто,
и због тога су обое нечисти. Другачие е, меутим, у случау да верууа половина
живи с неверууом. Неверууи муж е нечист по свом неверу. Жена, меутим, с
им не општи у неверу, него у брачно ложници. У том општеу се не испоава
никаква нечистота, ер е оно законити брак. Због тога верууа половина и не бива
нечиста.

Иначе деца ваша била би нечиста.

Ако неверууа половина не би била надвладана чистотом верууе, ихова деца би
била нечиста или само делимично чиста.

А сада су света.

Односно, нису нечиста. Поачаним изразом света апостол уклаа страх због
сличног подозреа.

57

Ако ли се неверууи раздваа, нека се раздвои.

На пример, ако ти заповеди или да учествуеш у еговом неверу или да се
одрекнеш брачних права, раздво се. Бое е раздрешити узде брака, него лишити
се благочеша.

Брат или сестра нису у таквом случау ропски везани, ер на мир нас е позвао
Бог.

Ако се муж сваа с тобом због тога, што не учествуеш у еговом неверу, раздво
се од ега. Ти у том случау ниси ропски везана за ега, т. не присиавау те да
следиш за им и у таквим делима. Бое е да се с им раздвоиш него да се
свааш, ер ни Бог то не жели: На мир нас е позвао Бог. Дакле, ако се муж сваа с
тобом, он ти е сам тиме дао повод за раздваае (= развод).

16. ер шта знаш, жено, можда еш спасти мужа!

Поново се обраа оном савету да жена не би требало да остава мужа, и излаже
садаше питае. Ако се, каже, не сваа с тобом, остани с им и савету га: можда
еш нешто и учинити. Успех представа као сумив, с едне стране и зато, да не
би помислили да жени постава неизбежну обавезу да у потпуности убеди свог
мужа, а са друге због тога, да би у о подржао наду да е преобратити мужа и да
би предупредио ено очаавае.

Или шта знаш, мужу, можда еш спасти жену! 17. Само како Бог свакоме
додели, свако како га е Господ призвао, онако нека живи.

Неки су читали овако: Или ти, мужу, по чему знаш да ли еш спасти жену или
нееш! Затим су следеу реченицу почиали на ова начин: Сваки нека живи
онако, како муе Бог доделио, т. одакле знаш да ли еш е спасти или не? То е

58
сасвим неизвесно. Меутим, ако е неизвесно, не би требало раскидати брак ер, ако
е не спасеш, нееш себи нашкодити, а ако е спасеш, имаеш користи и ти и други.
Свети ован, меутим, ние читао на та начин, него: Само како Бог свакоме додели,
сваки како га е Бог призвао, онако нека живи. Такво читае е неупоредиво бое.
Апостол тиме као да е рекао: не би требало да дое до раздвааа под изговором
невера, него нека свако поступа онако, како е Бог благоволео за ега. Ти си
призван, имауи неверууу жену. Остави е код себе, и не протеру е због невера.

И тако заповедам по свима Црквама.

Рекао е то стога, знауи да е га Коринани радие послушати, ако чуу да и
другима заповеда то исто.

18. е ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан.

Вероватно е да су многи, стидеи се обрезаа, прибегавали неким лекарским
средствима и доводили обрезани уд у првобитно стае, додавауи на ега
кожицу.

е ли ко призван као необрезан? Нека се не обрезуе.

С друге стране, неки су се, налазеи у обрезау нешто важно, обрезивали након
што ступе у веру. Зато и каже, да то ни намае не помаже вери.

19. Обрезае ние ништа, и необрезае ние ништа, него држае заповести
Божиих.

Свагда се, каже, уз веру захтевау и врлине, а све остало или се захтева мало, или се
уопште не захтева.

59

20. Свако нека остане у оном звау, у коме е призван. 21. еси ли призван као
роб? Немо да бринеш, него и ако можеш да постанеш слободан радие се
стрпи (дословно: искористи оно бое).

У оном звау, у коме е призван, т. у ком начину живота, у ком чину и у ком стау
си поверовао, у ему и остани. Под призивом се подразумева привоее вери. Да
ли си веру примио као роб? Не брини и не смуу се, ер ти ропство ни намае
нее нашкодити. Чак и ако би могао да постанеш слободан, искористи оно бое, т.
жртву себе ради користи других.

22. ер кои е као роб призван у Господу, слободак е Господи; тако и кои
е призван као слободак, роб е Господи.

Слободаком е назван она, кои е ослобоен ропства. Апостол, дакле, каже: ти,
кои си поверовао као роб, слободак си Господи, ер те Христос ослободио и од
греха и од оног споашег ропства, чак и ако си роб. Ко се не покорава страстима,
има племениту душу и ние роб, чак и ако изгледа тако. С друге стране, она, кои е
као слободак призван у веру, есте роб Христов. Дакле, ако именовае ропства
збууе роба, нека разуме да е он постао слободан у Христу, и та слобода е далеко
важниа од удске слободе. И опет, ако именовае слободе преузноси слободака,
нека такав разуме да е он роб Христов и нека се смири, знауи да е потчиен
таквом Господару и да е дужан да Му угоди. Увиаш ли мудрост, с коом апостол
поучава и робове и слободаке?

23. Купени сте скупо; не будите робови удима. 24. Сваки, брао, у чему е
призван, у ономе нека остане пред Богом.

Ово не говори само робовима, него и слободацима, саветууи свим хришанима
да ништа не чине да би угодили удима и да им се не покоравау, ако су ихове
заповести противзаконите. То значе речи: Бог вас е купио, и не будите робови
удима. Он не убеуе да робови отпадну од своих господара. То се види из
егових следеих речи: у чему е ко призван, итд, т. ако е неко призван као роб,
нека у томе и остане. Пред Богом е додао због тога, да кроз покоравае
безаконитим господарима не би отпали од Бога. Бринуо се и о едном и о другом,

60
односно да, под изговором покорности Богу, робови не отпадну од господара, а са
друге да, показууи своим господарима послушност веу од потребне, не отпадну
од Бога.

25. А за девоке (или: за девственике) немам заповест од Бога, него даем савет,
као она кои е стекао милост од Господа да е веродостоан (веран).

Претходно нам е говорио о целомудрености, а сада се обраа важнием предмету,
односно девствености. Каже да Господ ние дао закон, нити да е дао заповести у
вези са девственошу, него да е рекао само: Ко може примити, нека прими (Мт.
19; 12). Због тога се ни а, каже, не усууем да било шта пропишем у вези с тим
предметом. То е важно питае, али истовремено и опасно. Уосталом, даем свое
мишее, т. савет, ер сам и а по милости Божио удостоен да будем веран, т.
ему близак и она, коем се могу поверити тане.

26. Мислим, дакле, да е то добро због садаше невое, да е добро човеку
овако бити.

Према мом мишеу, каже, набое е да се човек уздржава од брака услед
неповоности и неприатности кое су с им повезане, а не због тога што е брак
нечист.

27. еси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш. еси ли се
одрешио од жене? Не тражи жену. 28. Ако ли се и ожениш, ниси сагрешио.

Речима: еси ли се привезао за жену, показуе да брак, слично оковима, са собом
носи неприатности. Раздрешеем не назива уздржавае према узаамно
сагласносги, него раздваае (= развод) без довоно разлога. Ако се супружници
уздржавау према узаамно сагласности, онда то ние развод.
Рекао е: не тражи жену, а да не би помислили да заповеда безбрачност додае:
Ако ли се и ожениш, ниси сагрешио. Погледа, меутим, како неприметно подстиче
на девственост, називауи брак оковима, а девственост раздрешеем и слободом.

61

И девока ако се уда, ние сагрешила.

Под девоком овде не подразумева ону, коа е посвеена Богу (таква е, уколико се
уда, несумиво сагрешити, ер е тиме, осим свог Женика - Христа, увести код
себе и преубника), него мисли на ош неудату девоку. Ако се, дакле, таква уда,
нее сагрешити, ер брак у себи не садржи ништа нечисто.

Али е такви имати невоу телесну, а а бих да вас поштедим.

Невоом назива бриге и жалости кое су повезане с браком. А а бих, каже, да вас
поштедим, као своу децу, и желим да и ви будете слободни и безбрижни. Брак - то
су окови, и они, кои су под еговим армом, немау власт над собом, као што е
претходно речено.

29. А ово вам кажем, брао, да е остало мало времена.

Да еговим речима: такви е имати невоу телесну, неко не би додао: "али
истовремено и задовоство", пресеца сваку наду на задовоство и истиче да нема
много времена. Све хита ка разрешеу (разлагау, уништеу). Приближило се
Царство Христово и назад треба да се покажемо пред Христом. Дакле, ако и
постои неко задовоство у брачном животу, оно е непостоано и краткотрано.

Од сада и они кои имау жене да буду као да их немау. 30. И кои плачу као да
не плачу; и кои се радуу као да се не радуу, и кои купуу као да ништа
немау. 31. И кои ова свет употребавау као да га не употребавау.

Ако и они, кои имау жене, треба да буду као да их немау, каква е онда корист од
свезиваа браком и полагаа бремена на себе? Шта значи: као да их немау? Значи
да се не привезуу за брак и за жену и да не исцрпуу све свое бриге на их.

62
На исти начин, нико не би требало да се исувише бави ни неким другим стварима:
нити тужним приликама, кое е наговестио речима: они кои плачу, нити радошу,
коу е означио речима: они кои се радуу, ни уговорима, кое е наговестио речима:
они кои купуу. Због чега, каже, набраати ово и оно? едноставно, они кои
употребавау ова свет, требало би да буду као да га не употребавау, т. да се не
привезуу за ега усрдно и пристрасно. Прекомерна употреба, коа излази из
граница неопходног, представа злоупотребу.

ер пролази обличе овога света.

Пролази и разлаже се (распада се). Зашто би се везивали за оно, што се распада?
Именицом "обличе" показао е да ствари овога света само пролеу испред очиу, да
су изузетно лаке, и да у себи немау ништа чврсто и суштаствено (суштинско).

А а хоу да сте ви безбрижни.

На кои начин могу да буду безбрижни? Уколико остану безбрачни. Зато додае и
следее:

Ко е неожеен брине се за Господе, како е угодити Господу; 33. А ко е
ожеен брине се за овосветско, како е угодити жени.

Како да ти, Павле, желеи да будемо безбрижни, а због чега нам и саветуеш
безбрачност, опет кажеш: Ко е неожеен брине се за Господе? И ту су, дакле,
бриге. Меутим, оне нису онакве, каже, као оне што су повезане с браком. Бриге о
Господем су спасоносне и слатке, а бриге у свету штетне и тешке. У ствари, зар
ние тешко и жалосно старати се да угодиш жени, посебно оно, коа воли да се
украшава и тражи злато и бисере и друге испразне ствари? То и приморава
несрене мужеве на неправду и душегубне ствари.

34. Разликуе се и жена од девоке.

63

Оне су меусобно различите и немау исте бриге. една се брине о овим а друга о
оним стварима. И уколико су ихове бриге различите, морау одабрати оне, кое су
бое и лакше.

Коа е неудата брине за Господе, како е угодити Господу, да буде света
телом и духом; а коа е удата брине за овосветско, како е угодити мужу.

Ние довоно бити свет телом, него се такав мора бити и духом, ер се у томе, т, у
чистоти тела и душе, састои истинска девственост. У суштини су многи, будуи
чисти и непорочни телом, оскрнавени душом. Поред тога, обрати пажу на то да
девственица ние она, коа се брине о светском. Када, дакле, видиш жену коа се
приказуе као девственица (девока) а при том се брине о световном, зна да се она
ниуколико не разликуе од удатих. Павле е и за едну и за другу дао одреена
обележа према коима их можемо распознавати - то нису брак и уздржае, него, с
едне стране, велико и неспоконо делае а са друге споконо занимае своим
пословима. Према томе, девока ние она, коа се оптереуе мноштвом испразних
послова. Удата пак настава да се брине како да угоди мужу и при том се посебно
брине о своо лепоти или, да би е сматрали добром домаицом, показуе се као
штедива и марива.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку.

Говорио сам, каже, о девствености, знауи да е то корисно за вас, ер сте тада
слободни од брига и жалости, и душа од тога има више користи. Нисам вам пак
беседио због тога, да бих вас присилио да и против свое вое останете у
девствености (ер е замком назвао присиавае).

Него за благообразно и истрано служее Господу у сабраности.

Због тога, каже, да бисте живели благообразно и у чистоти, ер шта може да буде
благообразние и чистие од девствености? Говорио сам вам и због тога да бисте ви,

64
будуи слободни од брачних неприатности, нерасеано служили Господу и свагда
стаали пред им, положивши на ега све свое бриге (в. 1. Петр. 5; 7).

36. Ако ли пак неко мисли да е ружно за егову девоку да буде неудата, и ако
тако треба да буде, нека чини шта хое, не греши, нека е уда.

Ако, неко, каже, будуи уистину слаб по души, сматра да е ружно да егова ки
остане девока, посебно уколико е прешла зрели узраст, нека, каже, тако и буде.
Како? Нека чини шта хое, т. ако хое да е уда, нека е уда, ер нее погрешити.
Меутим, бое е задржати девоку, као што каже у наставку.

37. А кои е постоан у срцу, и ние му нужда, и има власт над своом воом, и
ово е одлучио у срцу своме, да задржи своу девоку, добро чини. 38. Тако и
она кои удае своу девоку добро чини, али кои не удае бое чини.

Запази како се на почетку диви ономе, кои задржава своу девоку, називауи га
постоаним и чврстим и говореи да разборито твори свое дело, ер каже: кои е
постоан у срцу. Значи да она, кои удае своу девоку, ние постоан.
Речима: ние му нужда показуе да отац има власт да своо керки понуди мужа, и
нико не може да га примора да е не удае. Према томе, част оном кои своу кер
остава неудату. Апостол га зато и хвали ер, каже, добро чини. Меутим, и она,
кои удае своу кер, такое добро чини, ер удаа ние грех. Све пак што ние грех -
добро е. Назад, далеко е бое ако е не удае, ер е то савршенство у добру.

39. Жена е привезана законом, за време док о живи муж; ако ли о муж
умре, слободна е за кога хое да се уда, само у Господу. 40. Али е блажениа,
ако остане тако, по моему мишеу, а мислим да и а имам духа Божиега.

Овде поучава о другом браку. Иако га дозвоава, за блажениу сматра ону, коа не
ступи у други брак. Као што е девственост узвишениа од првог брака, тако е и
први брак узвишении од другог. Жена е свезана законом, т. опрезношу закона
уздржава се од преубништва, од тога да, кроз седиее са другим док о е ош

65
муж жив, постане преубница. Меутим, уколико о умре муж, она постае
слободна од окова и закона првог брака и добиа разрешее.
Само у Господу, т. само с целомудреношу и часно она може да ступи у други
брак, ради рааа и одгааа деце, а не зато што е привлачи пожуда.
По моему мишеу, додае, да ти то не би сматрао за нужност, него само за савет,
божанствени савет. Мислим, каже, да и а имам Духа Божиег. Тим речима
показуе велико смиреноуме, ер ние рекао: "имам", него: мислим да и а имам, т.
претпоставам, сматрам.

ОСМА ГЛАВА

1. А о жртвама идолским познато нам е да сви имамо знае. Знае надима, а
убав изграуе.

Неки од Коринана су били савршени и, знауи да човека не погани оно што у
уста улази (в. Мт. 15; 11), као и да су идоли дрво и камен и да не могу да нашкоде,
равнодушно су улазили у храмове и ели од (меса) идолских жртава. Други пак,
кои су били мае савршени, кад су видели ове, и сами су улазили у храмове и
приносили жртве идолима, али не са истом мишу с каквом су улазили они први,
него мислеи да су идоли достони поштоваа и способни да прихвате жртве. То е
Павла подстакло на ревност, ер е то нашкодило и еднима и другима: савршенима
тиме, што су се наслаивали демонским елима, а несавршенима тиме, што су се
приклонили идолослужеу.
Апостол, дакле, жури да исправи ово зло, и по свом обичау, оставивши
несавршене, обраа се савршенима. Као прво, он смируе ихово преузношее
(надимае) знаем и каже: "Ви нисте едини кои имате то знае, него сви ми
знамо да идол ние ништа у свету. То знае, меутим, не само да не доноси
никакву корист, него вам и шкоди, ер преузноси и надима онога, кои га поседуе."
Тиме га удауе од ближег, уколико уз то знае не буде имао и убав коа,
напротив, може да изгради. Оно, што знае без убави сруши, то убав
васпостави (обнови) и сазида, све чинеи на корист ближег.

2. Ако ли неко мисли да нешто зна, ош ништа ние сазнао као што треба
знати.

66

Овде говори више, т. да е знае, чак и кад се седини с убаву, бити
несавршено. Нико, чак и кад би био Петар или Павле, ништа не зна онако, као што
би требало знати. Зашто се онда надимате ви, кои имате знае без убави? Чак и
ако бисте имали и знае и убав, опет ништа не бисте савршено знали.

3. А ако неко уби Бога, тога е Бог познао.

Ове речи имау следеи смисао: ако неко уби ближег, он, несумиво, уби и
Бога. Онога, пак, кои уби Бога, Бог е познао, т. Бог га зна и усвоио га е. Такав
добиа знае од Бога, али е и то знае несавршено. Услед тога, ако будеш имао
знае, немо се надимати, ер оно ние савршено и ние плод твог напора, него ти е
даровано од Бога. Погледа, каквим мерама кроти ихову разметивост.

4. Што се пак тиче едеа идолских жртава, знамо да идол ние ништа у свету,
и да нема ниеднога другога Бога осим еднога.
Опет их кроти и уопштава знае. Сви ми, каже, знамо, да идол ние ништа у свету.
Према томе, не постое идоли? Не постое кипови? Постое, али они су ништа, т.
немау никакву мо. То нису богови, него камее и демони. Меу елинима е било
и простих уди и мудраца. Прости уди у идолима нису видели ништа осим
камеа, док су мудраци сматрали да у има обитавау божанствене силе кое су
они и називали боговима. Због тога апостол простом народу каже да идол ние
ништа у свету, а мудрацима каже да нема другог Бога осим едног. Према томе, у
идолима не живе божанствене силе, ер е Бог едан, и не постои мноштво богова.

5. ер ако и има такозваних богова, било на небу, било на земи, као што е
много богова и много Господа, 6. Али ми имамо само еднога Бога Оца, од
коега е све и за коега смо ми.

Рекао е да нема другога Бога. Меутим, како су елини говорили да има много
богова, а да не би сматрали да им он (Павле) отворено противуречи, каже: има
такозваних богова, т. оних, кое тако називау, али кои уистину нису богови. Било
на небу, као што су сунце, месец и остале звезде, кое су елини обоготворили. Било
на земи, као што су неки од уди, кое су они сматрали за богове. Ми имамо само

67
едног Бога Оца, од коега е све. Тиме указуе да е Он Творац. И за коега смо ми:
тиме указуе на веровае у ега и да нас е Он усвоио. Као да е тиме рекао: ми
смо Му се обратили и привезали се за ега.

И еднога Господа Исуса Христа, кроз коега е све и ми кроз ега.

Кроз Сина е све приведено у бие; и ми смо кроз ега приведени у бие и
добробие, т. постали смо верууи и из заблуде прешли у истину. Слушауи
речи: едан е Бог Отац и едан Господ Исус Христос, немо да помислиш да се као
Бог именуе искучиво Отац, а да се као Господ именуе Син. Син се исто тако
назива Богом, на пример: Од коих е Христос по телу, кои е над свима Бог (Рим.
9; 5).
Исто тако, и Отац се назива Господом: Рече Господ Господу моему (Пс. 109; 11).
Меутим, како се апостол обраа елинима, кои су поштовали много богова и
много господа, он Сина ние назвао Богом, како они, навикнути на многобоштво,
не би помислили на два бога. И опет, ни Оца ние назвао Господом, како не би
помислили да и ми имамо много господа. Из истог разлога, т. снисходеи према
слабости слушалаца, овде ние поменуо Духа, слично као што ни пророци због
слабости удеаца нису асно помиали Сина, да они не би помислили на страсно.
Због тога стално додае: нема Бога осим еднога и едан е Бог и едан е Господ.
Дакле, Оца е назвао Богом да би Га разликовао од лажних богова, а не зато, да би
га разликовао од Сина. Исто тако, и Сина е назвао Господом, да би Га разликовао
од лажних господа а не зато, да би Га разликовао од Оца.

7. Али сви немау то сазнае.

Не знау сви, каже, да е Бог едан, да нема много богова и да су идоли ништа.

ер неки, са савешу навиклом на идоле, до сада еду као идолску жртву, и
ихова савест, будуи слаба, пра се.


68
Рекао е неодреено: неки, желеи да их пред свима покаже. Било е много оних,
кои су из идолопоклонства прешли у веру, али кои све до сада, дакле и након што
су поверовали, еду месо идолских жртава, као идолске жртве.
Са савешу навиклом на идоле, т. имауи о идолима исто онакво мишее, какво
су имали и пре обрааа у веру, сматрауи их за нешто и плашеи их се као оних,
што могу да им нашкоде. Зато ние рекао да идоли прау, него да се пра ихова
савест, ер е она слаба и не може да поднесе да су идоли ништа, да сами по себи
никога не могу да упрау (оскрнаве). Разуми, дакле да су они, кои су ели од меса
идолских жртава, осеали нешто слично као она што е, према удеском обичау,
додиривае мртваца сматрао за скрнавее. Видевши пак да то други чине чисте
савести, а због стида пред има, и он сам би учинио то исто. Он се, дакле, не би
тиме оскрнавио, али би се оскрнавила егова савест, будуи да га е она осуивала.

8. А ело нас не постава пред Бога.

Да неко не би рекао: " а едем чисте савести, и не марим ако се неко због свое
слабости саблажава", обашава да и само едее меса идолских жртава, чак и уз
одлучно презирае идола, нема никакав знача. Чак и кад се тво брат не би
саблажавао, ти ни у том случау не би учинио ништа похвално нити богоугодно,
ер нас храна не приближава Богу.

ер нити добиамо ако едемо, нити губимо ако не едемо.

Другим речима, и у случау да едемо немамо никакву предност пред другима, нити
чинимо нешто, што е посебно угодно Богу. Исто тако, ако не едемо, не трпимо
никакав губитак нити понижее.

9. А чувате се да како ова ваша слобода не постане спотицае слабима.

Тиме их плаши. Ние рекао: "ово ваше знае", него: ова ваша слобода, т. нека
ваша самовоа и гордост не послуже као саблазан за слабе. Више их оптужуе то,
што не штеде слабе, коима е требало помагати.

69

10. ер ако тебе, кои имаш знае, види неко где седиш за трпезом у идолском
храму, нее ли се савест егова, зато што е слаб, охрабрити да еде идолске
жртве!

Ако неко од слабих види тебе, кои себе називаш савршеним, како едеш идолске
жртве, зар нее пронаи велики повод да и сам еде ово месо и зар се нее утврдити
у мишеу да е идол нешто? Не знауи твое мисли с коима то чиниш, он е,
несумиво, тво поступак сматрати за савет.

11. И због твога знаа пропада слаби брат, за коега Христос умре.

На та начин е твое савршенство бити узрок за пропаст другога, и то слабога, за
коега е умро Христос. " Ако Христос ние одбио да умре за ега, како онда да се
ти не уздржиш од хране, да се он не би саблазнио твоим елом", каже св. ован
Златоусти.

12. А тако грешеи се о брау и раавауи ихову слабу савест, о Христа се
грешите.

Ниерекао: "саблажавауи" него: раавауи, како би указао на ихову
каменосрдност, кад раавау и слабу савест. Та грех е узнео на сами врх преступа
кад е рекао: О Христа се грешите.
У ком смислу се та грех савршава против Христа? Оно, што се чини еговим
слугама, Христос прихвата на Себе; раено е егово тело, и егови удови. Они
руше то, што е Он сатворио кроз сопствено заклае, односно руше спасее.

13. Зато, ако ело саблажава брата моега, неу ести меса довека, да не
саблазним брата своега.


70
Као изврстан учите, сопственим примером доказуе оно, о чему говори. Ние
рекао: ако Га саблажава праведно, него: ако га на било кои начин саблажава.
Ние рекао: "неу ести месо од идолских жртава", него: неу ести месо уопште,
чак и ако е то дозвоено.
И опет, ние рекао: " неу ести едан или два дана", него: читавог свог живота, ер
то значи реч довека. Назад, ние рекао: "да не погубим", него: да не саблазним.
ДЕВЕТА ГЛАВА

1. Нисам ли апостол? Нисам ли слободан? Зар нисам видео Исуса Христа,
Господа нашега?

Претходно е рекао:" Ако храна саблажава мога брата, уопште неу ести месо."
Да га неко не би сматрао разметивим и славоубивим, принуен е, назад, да
обави да се уздржавао и од дозвоенога, како некога не би саблазнио. И док е
Христос заповедио проповеднику Еванеа да се храни од Еванеа (в. Лк. 10; 7),
т, на рачун оних кое поучава, а сам, каже, одлучио да е бое да изнемогнем од
глади и да ништа не узимам од вас, и да, уместо тога, радим своим рукама и да се
храним од сопственог труда. Чини се пак да е меу има било и богатих учитеа,
кои су били поштовани због тога што су бесплатно поучавали и настоали да
постиде Павла. Он е то разумео и, као што сам рекао, ние хтео да се храни на
рачун своих ученика, чак и ако е имао право на то. Тако се, каже, а понашам, а ви
се не уздржавате чак ни од меса идолских жртава. Таква е, уопштено, мисао овог
места, коу он развиа у неколико стихова. Уосталом размотримо сваку изреку
поединачно.
Нисам ли апостол! Да неко не би рекао: "Ти не можеш да узимаш, и зато и не
узимаш", каже: "Како? Зар остали апостоли не узимау?" "Да", одговорие та. "И
шта сад? Нисам ли а апостол", т. исти онакав, какви су и они. Нисам ли слободан,
т. нико ми не забрауе да то узимам. Да му опет не би приговорили: "Остали
апостоли су важнии од тебе, ер су они видели Господа", каже: Зар нисам видео
Исуса Христа, Господа нашега... А после свиу, као каквом недоношчету, авио
се и мени (1. Кор. 15; 8). Видети Христа сопственим очима представало е велико
преимуство, ер е и Он Сам говорио: Благо очима кое виде, што ви видите, ер
вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети што ви видите (Лк. 10;
23-24).

Нисте ли ви дело мое у Господу?

71

Ако си и слободан, ако си и апостол, али ниси савршио никакво апостолско дело,
шта то онда значи? И уда е био апостол, и он е видео Господа. Због тога каже: Ви
сте мое дело, што значи да сам испунио апостолско служее. Кад е то рекао,
додао е и: у Господу, т, нисам га испунио своом силом, него силом Господом.

2. Ако другима нисам апостол, али вама есам.

Не кажем да сам учите цело васеени, али зар а нисам ваш учите? Зашто
ништа нисам узео од вас, кад сам на то имао посебно право? Кроз такав уступак
ош више потвруе свое слово.

ер сте ви печат моега апостолства у Господу.

То ест, доказ. Ако неко пожели да се увери, да ли сам а заиста апостол, а у
указати на вас. Ви сте печат и потврда мог апостолства, ер сам меу вама савршио
све, што е апостол дужан да учини.

3. То е моа одбрана пред онима, кои ме осууу.

Онима кои желе да знау, одакле се види да сам а апостол, понудиу вас у своу
одбрану. Доказавши да сте се свему од мене научили, поразиу оне што ме осууу.

4. Зар немамо право (досл. власт) ести и пити?

Односно, да од ученика узмемо оно, што нам е потребно. Ми се, меутим, не
користимо тим правом, иако га имамо.


72
5. Зар немамо право сестру жену са собом водити, као и остали апостоли, и
браа Господа, и Кифа?

Апостоле су следиле богате жене, кое су им доносиле све што им е било потребно
и сву бригу о томе преузимале су на себе, како би се они искучиво бавили
проповедаем. Запази да е врховног, као наважние, поменуо на крау,
изражавауи следеу мисао: "Зашто да говорим о осталима? И сам Петар тако
поступа." Браом Господом назива акова, епископа ерусалимског, осиу,
Симона и уду (Мт. 13; 55). Они се браом Господом називау зато, што е осиф
био заручен с Пресветом Богородицом.

6. Или само а и Варнава немамо право ово чинити?

Зар ми немамо право да живимо без рада и да се, не радеи, издржавамо на рачун
своих ученика? Ние преутао ни о Варнави кои е, као што е то ему било
познато, био исти такав у том погледу, будуи да е и он живео од свог рада.

7. Ко икад воуе о свом трошку?

Сви воници добиау издржавае од државе. Долично е на прво место поставио
служее воника, ер е оно слично апостолском служеу - како по опасностима
кое су с им седиене, тако и по борби с духовним неприатеима.

Ко сади виноград, и не еде од рода егова?

Тим примером е указао на тешкое, мноштво недаа и брига. Уосталом, ние
рекао: еде сав род, него: од рода. Исто тако, ние рекао ни: ко се не обогауе од
рода, него: ко не еде. Тако свуда убеуе да се тражи само оно неопходно а не
сувишно.


73
Или ко чува стадо, а од млека стада не еде?

Ние рекао: "продае овце или их еде", нити "све млеко", него: од млека. Тиме
показуе да учите мора да се задовои малом наградом и неопходним
издржаваем. Помиуи пастира, указуе на то да учите мора имати велику
бригу.

8. Зар ово говорим по удском? Или не говори ово и закон?

Зар а то потвруем само удским примерима? Зар немам и сведочее Писма? а
могу да докажем да е то и Богу угодно: то исто заповеда и закон, кои ние од уди
него од Бога.

9. ер е у Мосееву закону написано: Не завезу уста волу кои врше.

Обие е онога, што потвруе ова предмет, па због тога наводи и пример волова.

Брине ли се то Бог за волове?

А зар се не брине? Брине се, али не тако, да би давао закон о има. Зато е бригом о
бесловеснима напоменуо нешто друго, односно, поучио е удеце да се брину о
учитеима. Одатле знамо да све, што се у Старом Завету говори о бесловеснима,
служи за поучавае уди.

10. Или говори управо ради нас? ер се ради нас написа...

Употребио е реч "управо", као кад е реч о општепознатом предмету, како
слушаоцима не би дао повода да било шта приговоре.

74

Да кои оре, треба у нади да оре.

Учите е дужан да обрауе иву срца и да се труди с надом на плату и награду.

И кои врше, у нади да е примити по своему надау.

Од ораа е прешао на вршидбу, како би и тиме изразио колико се труде апостоли,
ер се и они баве и ораем и вршидбом. Како се она, кои оре, само нада, док се
она, кои врше, донекле и наслауе, рекао е да она, што врше, прима по свом
надау. Да нико не би рекао: "Зар ти за тако велики труд апостола нудиш само ону
награду, коом е добити прехрану", додао е; с надом т. с надом у будуа добра.
Неопходно е да се надау и у та добра, и то много више него у то, што е ести и
пити на рачун ученика,

11. Ако ми вама посеасмо оно што е духовно, зар е много ако ми од вас
пожемо оно што е телесно?

Овде доказуе исправност тога дела. Ви, каже, неравномерно узвраате за оно, што
сте примили. Ми смо у вас посеали духовно, а ви нам узвраате телесним. Зар е то
велико?

12. Ако ли се други користе вашим правом, како ли не би ми.

Указуе на неке лажне учитее, кои су од их узимали самовоно и без икаквог
стида. Зато ние рекао: ако други узимау, него: ако се други користе вашим
правом, т. ако господаре и владау над вама, и ако вам нареуу као робовима, зар
онда немамо веа права ми, кои смо истински апостоли?


75
Али се ми не користимо овим правом.

Иако имамо право да едемо и пиемо на ваш рачун, ми то право нисмо
искористили, да се ви не бисте саблазнили. А ви не можете да се уздржите нити од
(едеа меса) идолских жртава, да кроз то не бисте саблазнили слабе меу браом!

Него све подносимо да не учинимо какве смете еванеу Христову.

Да неко не би рекао: "Ние ти било потребно, па зато ниси ни узимао", каже: иако
смо у велико оскудици, ипак све подносимо - и глад, и же, и голотиу, да не
бисмо направили неку смету, односно, неку препреку за еванее и проповед.

13. Не знате ли да они кои врше свету службу од светие се хране!

Не задовоивши се наведеним примерима, наводи и друго место из закона, да би
доказао да е имао право да узима од ученика. Како е заповест о воловима обаснио
у пренесеном смислу, каже да закон дословно заповеда да се они, кои врше свету
службу, хране од светие, као и Левити, кои су по свом чину маи од свештеника.
Ние рекао: хране се од оних кои приносе, него: од светие, да се ни они, кои
примау не би стидели што их хране уди, али и да се они, кои дау (приносе), не
би погордили.

И кои жртвенику служе са жртвеником деле.

Подразумева свештенике и архиерее. Глаголом указуе на непрестано служее и
обитавае. Ние рекао да они узимау свештено, ер указуе на умереност и да не
треба сакупати новац. Такое ние рекао ни да узимау од оних, кои приносе
жртве, него да узимау од жртвеника. Оно, што е било принето, ние више
припадало онима што су принели, него храму и жртвенику. Рекао е: узимау део
ер е крв закланих жртава изливана на жртвеник, сало е спаивано а остали
делови меса, као што су груди, десно плее и неке изнутрице свештеник е узимао

76
за себе (3. Мос. 10; 14). Меутим, жртве паенице су припадале искучиво
жртвенику (3. Мос. 9; 12-14).

14. Тако и Господ заповеди да они кои еванее проповедау од еванеа и
живе.

Наснажнии од свих доказа навео е на крау. Зашто бих каже, износио час едно, а
час друго? Господ е тако заповедио, дауи закон сагласан са старозаветним (Лк.
10; 7). Као што е претходно рекао: од светие, тако каже и овде, не да се хране од
ученика, него од еванеа, како се не би преузносили они, кои их хране. Не
храниш га, каже, ти, него егово дело - еванее (благовештее). Рекао е: да
живе а не да тргуу или да сабирау богатство.

15. А а од тога ништа не користих.

Нисам се користио ниедним од поменутих старозаветних примера, па чак ни
заповешу Христовом, да бих ео и пио оно што е ваше.

И не написах ово да мени тако буде.

Да му неко не би пребацио: "Шта то значи? До сада ниси користио, али хоеш да се
користиш убудуе, па зато о томе и говориш", хита да исправи такво мишее и
каже: Не написах ово да мени тако буде, т. да бих а узимао од вас.

ер би ми бое било умрети, него да ко моу похвалу уништи.

а у се, каже, радие сагласити да умрем од глади, него што у допустити да неко
уништи моу похвалу, т. да е прогласи за суетну и празну. Рекао е: похвалу, да би
исказао преобие свое радости. Неко би можда и рекао: "Он уистину ние узимао,

77
али е тако поступао с болом и жаеем." Он, меутим, каже: а сам толико далеко
од жалости, да се чак и хвалим тим.

16. ер ако проповедам еванее, нема ми похвале, ер ми и обавеза налаже; и
тешко мени ако не проповедам еванее.

Шта то говориш? Твоа похвала ние у проповедау еванеа, него у бесплатном
проповедау? Зар е последе бое од првог? Ние, каже. Меутим, мени е
заповеено да проповедам еванее и то е моа обавеза. Ако е испуавам, у томе
нема никаквог савршенства. Меутим, ако е не испуавам, тешко мени, ер у
бити много биен, као она кои ние извршио воу свог Господара (в. Лк. 12; 47).
Бесплатно проповедае е дело слободне вое, и зато е то похвално дело. Речи:
обавеза ми налаже нису изречене ради укидаа слободне вое, него да би се
разликовала слобода да се узме и страх од кажаваа због неиспуаваа
дужности.

17. ер ако ово чиним од свое вое, плату имам; ако пак без свое вое,
служба ми е поверена.

Да ми ние поверено дело проповеди, а бих га савршавао сам од себе и имао бих
велике и многе награде. Ако ми е пак поверено, очигледно е да га не савршавам
сам од себе, него да то чиним по вои Владике. То значе речи: без свое вое. Зато
ово дело не заслужуе почаст: а само испуавам служее кое ми е поверено.
Запази и следее. Ние рекао: ако радим без свое вое, неу имати награду, да би
показао да е он бити награен и за проповед, иако у том случау поступа по вои
Владике. Било би несагласно с правдом ако сви апостоли не би добили награду за
проповед, само не онакву, какву е добити они, што су бесплатно проповедали.

18. Каква ми е, дакле, плата? Да благовестеи бесплатно изложим еванее
Христово, да се не користим своим правом у еванеу.

За мене е велика и похвале достона награда да не користим свое пра-во да
узимам, и то да га у потпуности не користим. Узимае свагда назива правом (досл.
влашу), како би показао да и они, кои су узимали, уопште нису сагрешили. Рекао

78
е: у еванеу, да би показао да она, кои благовести и труди се, треба и да узме, а
да она, кои не дела, не треба ни да узима.

19. ер будуи слободан од свиу, свима себе учиних робом, да их што више
придобием.

Говори ош више. Не само да нисам узимао него сам, будуи слободан и никоме
потчиен, без туег подстицаа свима постао роб, не едном или двоици него
читаво васеени и не због тога да бих свима угодио ласкаем, него да бих задобио
више верууих, пошто е немогуе све задобити.

20. И постадох удецима као удеац, да удеце придобием.

На пример, кад е обрезао Тимотеа (Дела ап. 16; 3). Ние рекао: удеац, него: као
удеац, да би показао да е то дело имало посебан ци.

Онима кои су под законом као под законом, да придобием оне кои су под
законом.

Под тим подразумева прозелите, или оне меу удецима кои су поверовали, али су
се ош увек придржавали закона. Било е то онда, кад е постригао главу (Дела ап.
18; 18) и кад е принео жртве према обреду очишеа. Чинио е то с посебним
цием и авно, да би исправио оне, кои су тако поступали из убееа.

21. Онима кои су без закона постадох као без закона.

Под онима, кои су без закона, подразумева оне, кои нису имали Мосеев закон и
кои су се обратили у веру из незнабоштва, какав е био Корнилие (Дела ап. 10).
Кад их е посеивао, Павле е снисходио ка ихово слабости. Можда ту
подразумева и Грке, коима се такое прилагоавао. На пример, кад е беседио пред

79
Атианима, започео е од жртвеника кои се код их налазио, и о Христу их ние
учио као о Богу, него као о човеку, ер они ништа такво нису могли да разумеу.
Они су и ега сматрали за едног од своих богова, какви су били Херакле[1] или
Ескулап (Асклепие).[2] Свагда додае реч као, да би ти знао да се Павле само
прилагоавао, иако, у ствари, ние био такав.

Премда нисам био Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобием
оне кои су без закона.

Да не би помислили да е Павле беседеи с онима без закона меао свое
мишее, каже: Премда нисам био без закона, него сам у закону Христовом, т.
имауи закон кои е узвишении од древног закона, закон Христов. И зашто то? Да
би придобио оне, кои су без закона.

22. Слабима постадох као слаб, да слабе придобием.

Тако и сада, услед ваше колебивости и расположеа вашег духа, кои е склон
саблазни, нисам хтео да се храним на ваш рачун. Чак и у оним случаевима, када он
услед слабости слушалаца не говори асно о божанствености Сина или о
божанствености Духа, зна да он слабима постаде као слаб.

Свима сам био све, да како год неке спасем.

И зашто да много набраам? а сам се свима прилагоавао. Иако се нисам надао да
у све спасти, желео сам да бар неке спасем. И то ош више задивуе. Велико е
дело трудити се до исцрпености ради неколицине. Додао е: бар неке, да би
утешио учитее. Иако нико не спасава све, несумиво е да е неке спасти. Зато не
треба бити нерадан.

23. А ово чиним за еванее, да будем егов заедничар.


80
Еванеем назива верууе, кои се спасавау кроз еванее, као што е и рание
рекао: од еванеа да живите, т. од верууих. а, каже, поступам тако стога, да
бих заедно с верууима био заедничар у венцима. Не говори тако због тога, као
да е то чинио због награде, него да их убеди да све учине за брау, надауи се да
е задобити небеска добра. Запази смиреноуме апостола. Иако е достоан
првенства, он у причасности добрима постава себе упоредо с верууима уопште.

24. Не знате ли да они што трче на тркалшиту трче сви, а едан добиа
награду!

Доказавши да е неопходно да снисходе ка браи, обраа им се строжие. егове
речи имау ова смисао. Немоте мислити да е за ваше спасее довоно и то што
сте поверовали и што сте ступили на поприште Цркве (у арену Цркве). То е мало,
као што е и онима на тркалишту мало да само трче. Они, осим тога, морау да трче
беспрекорно, и то до самог циа. Ко е тако трчао, едино е он и добио награду. Ви
сте пак у опасности да е не добиете ер, знауи више него други, ниподаштавате
своу брау и окушате месо идолских жртава.

Тако трчите да е добиете. 25. А сваки кои се бори од свега се уздржава.

Ви каже, треба да трчите тако, да е добиете. То се, меутим, не догаа без убави,
коу ви немате. Иако себе сматрате савршенима, то ние праведно, ер ви то ош
нисте достигли. Наговештавауи да меу има има много недостатака, у кое су
спадали стомакоугаае, блуд и пианство, каже: А сваки кои се бори у свему се
уздржава, не од овога или од онога, него се од свега уздржава. Признате, дакле, да
сте ош далеко од савршенства и знате да е добиае награде условено
уздржаем.

Они пак да добиу распадив венац, а ми нераспадив.

То е разобличее. Они се уздржавау ради добиаа пропадивог венца, а ми то
не чинимо ни за она непропадиви!


81
26. а, дакле, тако трчим, као на непоуздано.

Шта то значи: као на непоуздано! То, да а све радим с цием: и кад обрезуем, и
кад сечем косу. Ништа не чиним без размишаа и без циа, као ви. Какав е ци
ести месо идолских жртава, кад други због тога пропадау? Уистину никакав.
Чинеи то без разборитог темеа, ви трчите као на непоуздано, без циа и
узалудно. Као превасходни учите, апостол напре самога себе дае као пример.

Тако се борим, не као она, кои бие ветар.

Знам кога у да поразим, односно, авола. Ви, меутим, не поражавате ега, него
савршенство знаа употребавате за суету (испразност).

27. Него изнуравам тело свое и савлауем га.

Овде им указуе да су се они предали стомакоугаау и оправдавау га
изговарауи се савршенством. а, меутим, подносим сваки труд, да бих живео
целомудрено.
Изнуравам значи: бием се са телом. Дакле, апостол хое да покаже да е борба с
природом веома тежак подвиг. Тело е, каже, веома самовласно и снажно у борби.
Како е рекао изнуравам и поменуо модрице, одмах е додао и: савлауем, да би ти
знао да ние потребно уништавати тело него га, као своевоног роба, треба
кротити и потчиавати, што е своствено господару а не неприатеу. Неки мисле
да е изнуравам речено уместо: исцрпуем глау.

Да проповедауи другима не будем сам одбачен.

И кроз то их побууе на веу будност (трезвеноуме). Ако ни мени, каже, за
спасее ние довоно да проповедам и учим, него е потребно и да се у свему
покажем непорочан, како онда ви можете да се спасете едино вером, кад служите
толиким страстима?

82


НАПОМЕНА:
1. Напрославении унак грчке митологие, познат по необично снази, коом
се одликовао ош од детиства. Познат по томе што е извршио дванаест
великих подвига и што е путовао с Аргонаутима у потрази за златним
руном. егова судбина обраена е, измеу осталог, и у драмама Софокла и
Еурипида.
2. Грчко божанство лекарске вештине, посебно поштовано у Епидауру. егов
атрибут е змиа обавиена око штапа.

ДЕСЕТА ГЛАВА

1. А неу да не знате, брао, да оци наши сви под облаком беаху, и сви кроз
море прооше.

Набраа коликих е дарова Бог удостоио удеце и обавуе да чак ни после таквих
дарова многи нису угодили Богу. Говори то с цием да докаже да задобиае
обилних дарова удецима ние било на корист. И као што ни они сами нису
испунили своу дужност, тако ни вама нее користити што сте поверовали и
удостоили се духовних тани, ако се не покажете као достони благодати Божие.
Сви, каже, беаху под облаком, ер е Бог раширио облак да буде покров над има, и
они су прошли кроз море (в. 2. Мос. 13; 21 и 14; 22).

2. И сви се у Мосеа крстише у облаку и мору.

Заедно с Мосеем били су под сенком облака и заедно су прошли кроз море. Кад
су видели да он први прелази, тада су и сами смело прошли измеу вода. Слично се
догаа и код нас. Први е умро и васкрсао Христос, а затим смо се и ми крстили,
подражавауи егову смрт кроз погружавае у воду, као и васкрсее кроз
излазак из е (воде). И сви се у Мосеа крстише. То значи да им е он претходио у
праобразу крштеа, ер су ходае под облаком и пролазак кроз море представали
праобраз крштеа.

83

З. И сви исто ело духовно едоше. 4. И сви исто пие духовно пише...

Као што ми, након што се крстимо, окушамо тело Господе, тако су и Израици,
након преласка кроз море, окусили манну (2. Мос. 16; 4). И као што ми пиемо Крв
Господу, тако су и они пили воду из тврде стене (2. Мос. 17; 6). Манну и воду
назива духовнима због тога што се оне, иако су биле чулне (опипиве, видиве),
нису поавиле по природном закону него по благости Духа. Осим тога, оне су
заедно с телом храниле и душе, и приводиле их вери.

ер пиаху од духовне стене коа их е следила, а стена беше Христос.

Што се тиче хране, ту им ние била потребна никаква потврда, ер е ена
необичност била очигледна. Меутим, што се тиче пиа, била е потребна потврда,
ер е неуобичаен био само начин еговог добиаа. Зато и каже: ние природа
стене дала воду (ер би она и рание одатле истицала), него е све савршила друга
Стена, односно Христос. Речима: коа их е следила изразио е мисао да е Христос
свагда био присутан и да е сва чуда Он савршавао.

5. Али веина од их не беше по Божио вои, ер бише побиени у пустии.

Иако им е Бог у убави обавио много знакова и удостоио их многих добара,
веина од их ние Му била угодна, не беше по Божио вои. Наиме, нису били
одбачени сви, него многи. Речи веина од их изражава исту мисао, односно, да им
ихово мноштво ни намае ние послужило на корист, кад они са свое стране
нису показали дела убави свом Доброчинитеу. Речима бише побиени указуе на
ихову изненадну пропаст и на казне, кое су им биле послате од Бога.

6. А ово бише примери нама да не желимо зла као што они желеше.


84
Као и доброчинства, тако су и казне удеаца биле примери (праобрази). Показуе
да грешни меу хришанима нее бити тако кажени, него далеко више него
удеци. Доброчинства удецима била су праобрази, док су добра хришана
истина; и као што е у даровима преимуство на страни хришана, тако е и у
казнама. У речима да не желимо зло говори о сваком злу уопште, ер свако зло
долази од жее (упор. ак. 1; 14-15). Затим износи и неке видове зла. Зашто су они
били тако пожудни? Тражили су бели лук, месо, посебне богове, као што и сам
апостол у наставку указуе на ихово идолопоклонство.

7. Нити бивате идолопоклоници као неки од их, као што е написано: Седе
народ да еде и пие, и устаде да игра.

На почетку се обраа онима, кои су ели у идолским храмовима. Показуе им да су
Израици због стомакоугааа пали у идолопоклонство (ер су направили коло
око телета и играли пред им). Тако и вама, кои сте због стомакоугааа окусили
месо идолских жртава, прети опасност да постанете идолопоклоници. Где е ваше
привидно (умишено) савршенство, кад сте блиски идолопоклонству?

8. Нити да блудничимо, као што неки од их блудничише, и паде их у едан
дан двадесет три хиаде.

Опет е поменуо блуд, како би кроз стално разобличее учинио свое слово
делотворниим. Та грех се такое раа од стомакоугааа. Кад е погинуло
двадесет три хиаде? Када су се по Валаамовом савету мадиамске жене
поавивале у израиском табору, привлачиле младие и кроз блуд их придобиале
да принесу жртве Велфегору. Тада е изгинуо народ, кои се налазио у табору (в. 4.
Мос. 25; 1-9).

9. Нити да кушамо Христа као што неки од их кушаше, и од змиа изгибоше.

Указуе на то да Коринани, тражеи знакове, искушавау Христа.


85
10. Нити ропите као што неки од их ропташе, и изгибоше од
истребитеа.

Односно, од неке силе коа их е погубила. Тиме им указуе да су били нетрпеиви
у искушеима, да су роптали и говорили: "Кад емо бити срени? Кад е прои
недае?"

11. А све ово има се догааше за пример, и написа се за поуку нама, на кое
дое свршетак векова.

Застрашуе их у два случаа: и онда, када каже да е то написано нама за поуку, и да
и ми треба да очекуемо казне, и то утолико страшние, уколико смо се веих
дарова удостоили; застрашуе их и онда, када им помие свршетак векова, и
обавуе да е нас након смрти обузети муке, кое нее бити привремене, него
бесконачне. Та суд е ве пред вратима, ер се окончавау векови овога света.

12. Зато кои мисли да стои нека пази да не падне.

Опет указуе на оне, кои су се гордили своим знаем. Иако ти мислиш да стоиш,
ипак пази да не паднеш. И сама твоа увереност да стоиш показуе да ти, заправо,
не стоиш. Ти само тако мислиш, а у ствари не стоиш. Меутим, чак и ако стоиш,
уз гордост се лако може догодити да паднеш.

13. Друго вас искушее ние снашло, осим човечиега; веран е Бог кои вас
нее пустити да се искушавате вема него што можете, него е учинити са
искушеем и кра, да можете поднети.

Застрашио их е речима: Кои мисли да стои нека пази да не падне. Меутим, било
е и оних, кои су ве поднели многа искушеа. Да такви не би рекли: "Зашто нас
плашиш", каже: "Снашло вас е мало и умерено искушее", ер се мало свагда
назива човечиим.

86
Затим их опет теши, убеууи их да гледау на Бога, кои е веран, т. истинит, и
нее слагати. Он е обеао: Ходите к Мени сви кои сте уморни и натоварени и а
у вас одморити (Мт. 11; 28). Он, дакле, нее допустити да будете искушавани
преко ваше снаге, него е устроити да вас сустигне искушее сразмерно вашо
снази.
Уосталом, свако искушее е превазии вашу снагу, уколико Он не буде помогао и
ако не пружи олакшае у искушеима, т. олакшае брзо и истовремено с
доласком искушеа. Тако е вам оно, поред тог брзог олакшаа, постати
подношиво. Рекао е и: учиние с искушеем кра, да можете поднети, т.
искушее е вам се учинити лако и сразмерно вашим снагама.

14. Зато, убени мои, бежите од идолопоклонства.

Како их е довоно прекорео, сада ублажуе прекор и назива их убенима.
Уосталом, он им не забрауе да еду од меса идолских жртава само због тога, што
е то штетно за брау, него куди то дело само по себи, називауи га
идолопоклонством, захтевауи да се од ега брзо удае и рекавши: бежите.

15. Као мудрима говорим; судите ви шта кажем.

Назвавши ихов поступак идолопоклонством, приписуе им велики преступ. Сада
ублажуе строгост своих речи и саме кривце постава за судие (а то е своствено
едино ономе, кои е несумиво уверен у истинитост своих речи), и каже: "Нису
ми потребне друге судие. Будуи да сте мудри, судите сами."

16. Чаша благослова коу благосиамо, ние ли заедница крви Христове?

Благослова, односно благодареа. Држеи чашу у рукама, ми благосиамо и
благодаримо Ономе, кои е нас ради излио Своу Крв и удостоио нас неизрецивих
добара. Ние рекао: "учеше" него заедница, да би изразио нешто више, односно,
наприсние седиее. егове речи имау следее значее: оно, што се налази у
чаши, есте оно исто, што е истекло из ребара Христових. Када то примимо,
ступамо у заедницу, т. седиуемо се са Христом. Зар вас ние срамота,

87
Коринани, да од оне чаше, коа вас е избавила од идола, притичете чаши
идолско?

Хлеб кои ломимо, ние ли заедница Тела Христова!

Оно, што Господ ние претрпео на Крсту (ер се кост егова ние сломила, в. н. 19;
33-36), Он трпи сада, будуи да се за нас ломи, ер каже: кои ломимо. Речи:
заедница Тела Христова значе: као што е то тело седиено с Христом, тако се и
ми кроз та хлеб седиуемо с им.

17. ер едан е хлеб, едно смо тело многи.

Пре тога е рекао: заедница Тела. Меутим, она кои е с неким у заедници, ние
едно исто што и он, него е нешто друго. Сада обавуе нешто више и каже да смо
ми само то тело.
Шта е та хлеб? Тело Христово. Шта постау они, кои се име причешуу? Тело
Христово, и то не многа тела, него едно Тело. Као што хлеб од мноштва зрна
постае едан, тако и ми, без обзира на нашу мноштвеност, постаемо едно Тело
Христово.

Пошто се сви од едног хлеба причешуемо.

Због тога и есмо едно. Како онда да не чувамо убав и да не будемо у единству?
Бог нам зато и дае Свое Тело, да би нас сединио и са Самим Собом и едне с
другима. Будуи да е првобитна природа тела повреена грехом и да е изгубила
живот, Он нам е дао Свое безгрешно и живототворно Тело, али слично нашем, да
бисмо се, причешууи се име, сединили с им и живели, колико е могуе, без
греха.

18. Гледате Израиа по телу: кои еду жртве, нису ли заедничари
жртвеника!

88

Из наедноставниег примера научите се да е оно, што ви чините, заедничарее с
идолима. Рекао е: Израиа по телу, ер су хришани (Израи) по духу. Запази и
ово: ние рекао да су удеци заедничари Бога, него заедничари жртвеника, ер се
оно, што е било посвеено Богу, полагало на жртвеник и спаивало.
О Телу Христовом се другачие изразио, као о заедници Тела Христовог, ер ми не
постаемо заедничари жртвеника, него (заедничари) Самог Христа. Страховао е,
меутим да би слушаоци, када чуу да Бог кои од удеаца прима жртву може и да
им нашкоди, могли да помисле да и идоли, кои примау жртве од незнабожаца,
такое могу да нашкоде онима, кои жртве не приносе. Због тога е додао следее:

19. Шта, дакле, кажем? Да е идол нешто, или да е идолска жртва нешто?
а вас од идола не одвраам због тога, што они тобоже имау мо да вам нашкоде
или да вам користе - не, ер су они ништа - него због тога што жртва, коу им
приносите, не иде вашем Господару. Затим настава:

20. Не, него да оно што незнабошци жртвуу, демонима жртвуу а не Богу.

Према томе, не притичите неприатеима свог Господара. Ако би ти напустио
царску трпезу и прешао за трпезу осуеника, несумиво е да би погрешио, али не
зато што би ти она нашкодила или што би ти користила, него зато што би тво
поступак представао увреду за царску трпезу.

А а неу да сте заедничари с демонима,

Ако они, кои се причешуу за таанственом трпезом, постау заедничари
Христови, онда и они, кои учествуу у демонско трпези, очигледно бивау
заедничари демона.

21. Не можете пити чашу Господу и чашу демонску, не можете учествовати у
трпези Господо и у трпези демонско.

89

У виду савета, рекао е: а неу да сте заедничари демона. Да та савет не би
занемарили, сада ту исту мисао изражава у одричном облику: не можете пити
чашу Господу и чашу демонску. И самим називима доказуе да се морау
уздржавати од идолских жртава.

22. Зар да разутимо Господа? есмо ли ачи од ега?

Говори им то као прекор. Зар емо испитивати и утити Бога, да бисмо видели
може ли да нас казни кад преемо на страну егових неприатеа? Да би показао
сву недоличност таквог понашаа, каже: есмо ли ачи од ега?
Тиме подсеа на веома оштру изреку: Они ме раздражише на ревност оним што
ние Бог, разгневише своим таштинама (5. Мос. 32; 21).

23. Све ми е слободно, али све не користи,

Да неко не би приговорио: "Мени е савест чиста, и имам право да тако поступам",
каже: "Не, теби е све допуштено ер те Бог створио као слободног, али ти ние
корисно да едеш од идолских жртава. Ако стално учествуеш за идолским
трпезама, ти еш, корак по корак, постати наклоен и самим идолима."

Све ми е дозвоено, али све не изграуе.

Као што сам и рание говорио, твое понашае ние корисно ни за тебе, ни за твог
брата. Оно га не изграуе, и пре би се могло реи да га руши (разграуе) и да
изопачуе егову веру. Ако ту нема користи ни за тебе ни за твог брата, зашто онда
то чиниш?

24. Нико нека не тражи што е егово, него сваки оно што е другога.

90

Немо имати у виду само то, да ли едеш чисте савести, него и то, да ли тво
поступак изграуе. На многим местима свое посланице, он то дело истиче као
нанеопходние. Не забрауе да се тражи само своа корист, али забрауе онда,
кад е то штетно за брата. У таквом случау, дужни смо да егову корист ставимо
изнад свое и да у изаберемо.

25. Све што се продае на тржишту едите, ништа не испитууи савести ради.

Многим домишаима потврдио е да су дужни да се уздржавау од окушаа меса
идолских жртава. Да се опет не би бавили ситницама више него што е потребно и
да се не би одрицали од онога, што се продае на тржишту, страхууи да можда
потиче од идолских жртава, каже: "Све што се продае едите без распитиваа о
продавцима, и без истраживаа да ли се продае нешто од идолских жртава, као да
вас тобоже гризе савест и да желите да е очистите."
Или другачие: "Да те не би мучила савест, ништа не испиту, ер би приликом
истраживаа могао да дознаш да оно, што ти се нуди на продау, потиче од
идолских жртава, па е твоа савест бити немирна."

26. ер е Господа зема, и све што е на о.

Господа а не демонска. Ако е зема Господа, Господи су и плодови, и дрвее,
и животие. Ако е пак све Господе, онда у природи нема ничега нечистог, и све
зависи од мисли (разумеваа) свакога поединачно.

27. Ако ли вас неко од неверника зове, и хоете ии, едите све што вам се
принесе, ништа не испитууи савести ради.

Добро е рекао: ако хоете, ер он сам ние хтео нити да их саветуе, нити да их
одговара. Ништа не испитуте, да у претерано брижности не бисте показали
боазан пред идолима, и да бисте своу савест сачували чистом и непомуеном.

91

28. Ако ли вам неко рече: Ово е идолска жртва, не едите ради онога кои вас
извести и ради савести; ер е Господа зема и све што е на о.

Не заповедам ти да се уздржаваш зато, што е идолска жртва тобоже штетна, него
ради онога кои те обавестио да е то идолска жртва, да он не би био оштеен и да
не би помислио, да хришани нису дужни да се одвраау од идолских ствари. Не
поучавам те да се уздржаваш од идолских жртава због тога, што су оне тобоже
нечисте и потпуно туе нашем Господу. То се види отуда, што е Господа зема и
све што е на о, т. све што постои на о. Или овако: уздржава се од те хране,
ер е сва зема Господа, и можеш да се наситиш нечим другим, пошто ти е све
отворено.

29. Али не говорим за савест твоу, него другога.

Односно незнабошца. Као што сам рекао, он е се можда саблазнити и сматрати да
угааш стомаку или е, можда, помислити да и ти, слично ему, прихваташ идоле.
Да неко не би рекао: "Зашто би се ти бринуо за онога, кои те известио", ер си пре
тога рекао: Што да судим онима, кои су напоу (1. кор. 5; 12), каже: "Не бринем
се за ега, него за вас, да ви не будете осуени." Због тога е и додао следее:

ер зашто да моу слободу суди савест другога?

Слободом назива необраае паже и неограничавае забраном. а у, каже, ести
слободно и без разликоваа, али е ме незнабожац осудити и реи: "Хришанска
вера е испразна: кажу да се гнушау идола, а оно, што им се приноси на жртву,
еду!"

30. Ако а с благодарношу едем, зашто да ме руже за оно, зашто а
благодарим!


92
а, каже, са свое стране, слободно користим творевину Божиу, по благодати
Божио коа ме утврдила и укрепила, тако да не морам да пазим. Меутим,
незнабожац е ме клеветати као да сам се лицемерно удаио од идола а да због
стомакоугааа едем оно, што им се приноси на жртву. Речи за оно, за што а
благодарим, значе: а са свое стране благодарим Богу што ме тако високо уздигао,
чак и изнад удеског смиреа, тако да ни у чему не налазим штету." Меутим, као
што сам рекао, саблажава се и клевета незнабожац.

31. Ако ли, дакле, едете, ако ли пиете, ако ли што друго чините, све на славу
Божиу чините.

Све, каже, чините на славу Божиу, ер се вашим садашим делом Бог не
прослава, и пре могло реи да се хули. Ако неко еде и пие у славу Божиу и кад
тиме никога не саблажава, онда то не чини због стомакоугааа или због
сластоуба, него да би свое тело припремио за творее врлина. Уопштено, дело
се твори на славу Божиу онда, када никоме не шкоди кроз саблазан, али кад не
шкоди ни самом човеку, као што шкоди оно, кое се твори због човекоугааа или
због неке страсне помисли.

32. Не будите на спотицае (саблазан) ни удецима, ни елинима, ни Цркви
Божио.

Никоме немоте дати повод за клевету. То е се догодити онда, кад не будемо
саблажавали нити удеца, нити незнабошца, а утолико пре своу брау, ер су они
Црква Божиа. Запази: наважние е рекао на крау. Хришани су дужни да и друге
привлаче вери а не да прогоне чак и своу брау. Под има (браом) подразумева
све, кои су се саблазнили због иховог окушаа идолских жртава.

33. Као што и а у свему свима угаам, не тражеи корист своу него многих,
да се спасу.

Прогласио их е кривцима за наношее штете и незнабошцима и удецима, а затим
им заповедио велико дело. Да би им показао лакоу тога дела, као пример е навео
самога себе. Да он ние тражио своу корист, види се из много чега, што е

93
претходно речено, на пример: Свима сам био све (1. Кор. 9; 22). Посебно се то види
одатле, што е желео да он сам буде одлучен због свое брае (в. Рим. 9; 3).
ЕДАНАЕСТА ГЛАВА

1. Угледате се на мене, као и а на Христа.

Речи као а на Христа немо прихватити као израз гордости, ер су оне изречене с
цием да их снажние подстакне на подражавае. Ако сам, каже, а подражавао
Христа, Кои ние поштедео ни сопствени живот да бисмо ми оживели, зар онда ви,
утолико пре, не можете да подражавате мене? а нисам толико бои од вас, колико
е Он бои од мене, ер Он неупоредиво превасходи све нас.

2. Хвалим вас пак, брао, што све мое памтите...

Окончавши слово о кушау идолских жртава као о тешком греху, сада исправа
донекле лакши грех. Он, наиме, им обича да меу тешким греховима помене и оне
кои су мае важни. Шта е то било? То, што су се жене молиле и пророковале
откривене главе (тада су и жене пророковале), док су мушкарци у време
пророковаа покривали главу, као они кои се баве мудроубем (философиом).
Такав е био елински обича. Апостол е то ве приметио, можда у време док е
боравио код их. Меутим, неки од их су га послушали, а неки нису. За
послушне каже: Хвалим вас што све мое памтите. Иако е у виду имао само то, да
мушкарци не покривау главу, он ипак каже све мое памтите. Свагда е имао
обича да разборито похвали оне кое е похвала могла да подстакне на вее
савршенство.

И држите предаа као што вам предадох.

Одатле се види да су Павле и остали апостоли много тога предали и без Писма.

3. Али хоу да знате да е свакоме мужу Глава Христос.

94

Судеи по току слова, он, како се чини, настава беседу са онима кое хвали због
очуваа онога што им е предао, иако, у ствари, исправа непослушне. Кад чуеш
да е Христос глава сваком мужу, треба да разумеш: сваком верном (верууем)
мужу, ер смо ми, верууи, Тело Христово, а не незнабошци, због чега ни Он ние
ихова глава.

А муж е глава жени, а Бог е глава Христу.

Муж е глава жени, зато што о господари. Бог е глава Христу, ер Му е Он узрок,
као Отац Сину. Оно што е речено о глави, не мора се нужно у истом смислу
разумети и о Христу. Христос е нама глава и због тога што е Он наш Творац и
због тога што смо ми егово Тело. Отац е пак глава Христу, као егов узрок.
Ако, пак, називае Оца главом Христовом будеш разумео и по човечио природи
(Христово), у смислу у коем е и Христос назван нашом главом, у томе нее бити
ничега безбожног. Отац се назива Богом Христовим према човечио природи
(Христово, в. н. 20; 17).
Како е Он хтео да нам се уподоби и како се назвао нашим братом и нашом главом,
онда ние ништа чудно ако Он прихвата и имена унижаваа, и ако Свог Оца по
божанствености (по божанско природи) има за главу по човечио природи, као
Свог Цара и Бога.

4. Сваки муж кои се с покривеном главом (досл. имауи на глави) моли Богу
или пророкуе, срамоти главу своу.

Мужу (мушкарцу) не забрауе се да свагда има покривену главу, него само у
време молитве и пророковаа. Ние рекао едноставно с покривеном главом, него
имауи нешто на глави. Да би унизио покривае главе не само одеом, него и
косом, каже да она кои има дугу косу има на глави, односно има ту косу. Зашто
пак он срамоти своу главу? Зато што е поставен за старешину и управитеа, а
опет самога себе показуе као потчиеног. Покривае главе означава полагае
власти на главу, док покривало на глави означава место старешине, тако да служи
као знак потчиености.
Или овако: постиуе своу главу - Христа, себе унижава и губи слободу. Као што
мало тело постиуе главу, тако и она кои е од Бога створен као слободан и

95
самовластан, али самога себе унижава као потчиенога, постиуе и Христа кои е
ему глава као телу. Достоно е испитиваа, због чега то апостол истиче као грех.
Мужу и жени, од коих едно означава власт а друго потчиеност, дато е много и
различито; измеу осталог, да едно има откривену, а друго покривену главу. Како
да ние грех ако се поступа против природе, па се муж украшава косом, а жена се
не покрива? Он искореуе ту поаву као знак самовое, коа е веома погубна у
црквеним стварима. И ереси произилазе отуда, што сваки излази изван граница
законитог.

5. И свака жена, коа се гологлава моли Богу или пророкуе, срамоти главу
своу; ер е едно исто и кад е ошишана.

Постоале су, кажем, и жене с пророчким даром, као што су Филипове кери (в.
Дела ап. 21; 9) и многе друге. Чиме постиуе своу главу? Тиме што главу
представа као неког прогнаника што е одступио власти коу му е Бог поверио.
Зна такое да е мужу, као што е речено, забраено да буде покривен у време
молитве и пророковаа, а жени се забрауе да буде гологлава не само у то, него и
у свако друго време. Он то жели да каже речима ер е едно исто као и ошишана. И
као што е за у срамно да буде ошишана, тако е срамно и да буде гологлава. Коса
замеуе покривало и зато она коа скине покривало личи на ону коа е ошишала
косу.

6. ер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли е стидно жени шишати
се или бриати се, нека се покрива.

Настава да доказуе да е гологлава жена слична оно коа е ошишана. И као што
е срамно ово друго, тако е срамно и прво. Свим тим изражава да е жени свагда
срамно да буде гологлава.

7. Али муж не треба да покрива главу, ер е слика и слава Божиа.

Као први разлог навео е то што муж за своу главу има Христа и зато не би требало
да се покрива. Сад наводи и други разлог, односно да е он слава Божиа, т.
намесник Божии и егова слика.

96
Зато се представник власти Свецара свагда мора поавивати пред им са
ознакама те власти, т. с непокривеном главом. Она служи као знак, да муж ние
потчиен никоме од земнородних, него да сам над свим господари, као слика
(икона) Божиа.

А жена е слава мужевева.

Т. жена е потчиена мужу. Због тога и треба да има знак потчиености, а као
такав знак служи покривена глава.

8. ер ние муж од жене, него е жена од мужа.

Износи разлог због коег муж има првенство у односу на жену, односно жена е
створена од еговог ребра, и ние створен он због е, него она због ега. Речено
е: Хаде да му начинимо помоника (1. Мос. 2; 18). Како муж да се покрива, кад е
тако почаствован од Бога? У том случау, он е уграбити женску одеу и учиние
као да е, добивши диадему, збацио ову са главе и обукао одеу слуге.

9. Зато жена треба да има власт на глави, ради анела.

По ономе што е речено, каже, жена треба да има знак свое потчиености, т.
покривало на глави, ако ништа друго а оно бар због страхопоштоваа пред
анелима и да се пред има не би показала као бестидница. И као што покривеном
главом и очима обореним надоле жена доказуе своу верност положау потчиене,
тако и непокривеном главом показуе бестидност, од чега се одвраау анели кои
прате верууе.
Свети Климент, писац киге "Стромата", под анелима подразумева праведнике
Цркве. Жена е, каже он, дужна да се покрива, како их не би саблазнила на блуд.

11. Ипак, у Господу нити е муж без жене ни жена без мужа.

97

Каже то зато да би веу предност дао мужу, доказавши да е жена од ега, за ега
и под еговом влашу. Да се мужеви не би узвисили више него што е потребно, и
да се жене не би унизиле, каже да е при првобитном стварау жена уистину
створена за мужа, али да се сада ни муж не раа без жене. Уосталом, речено е у
Господу, т. све твори Бог, Кои оживотворава семе и крепи утробу.

12. ер као што е жена од мужа, тако е и муж кроз жену.

Жена е, каже, од мужа. Муж има и ту особину, да е жена од ега. А муж е кроз
жену, т. жена служи за раае човека, док навее дество има семе. Зато се за
човека не може са свом строгошу реи да е од жене, него од свог оца, кроз жену,
као ону коа е послужила раау. Павле о Господу ние рекао тако, него да се
родио од жене (Гал. 4; 4). Боао се да употреби предлог кроз, да еретицима не би
дао повода да кажу да е Господ прошао кроз Деву као кроз канал, или е пак тако
рекао зато, што у еговом роеу ние учествовао муж, него е Он био плод едино
ене утробе.

Све е од Бога.

То ние савршенство мужа, него савршенство Божие. Ако се све извршава силом
Божиом, Он Сам е установио поредак у односима измеу мужа и жене, и зато
немо да се спориш, него се повину.

13. Сами у себи судите.

Опет их постава за судие, да би у потпуности потврдио оно што жели.

е ли лепо да се жена гологлава Богу моли?


98
Овде наговештава нешто страшно, односно да бестидност усходи до Бога.

14. Зар вас и сама природа не учи да е мужу срамота ако има дугачку косу, 15.
А жени е слава ако има дугачку косу? ер о е коса дата уместо покривала.

Како да ние срамота за мужа да има дугачку косу, кад он на та начин добиа
изглед жене и, мада е поставен за старешину, прихвата знак потчиености. За
жену е, меутим, дугачка коса част, ер она у том случау задржава сопствени чин.
Очувае чина е, пак, за свакога част. Зашто е потребно да се стави и друго
покривало, ако и коса служи као покривало? Зато да би изразила своу потчиеност
не само по природи, него и по слободном избору.

16. Ако ли неко мисли да се сваа, ми таквога обичаа немамо, нити Цркве
Божие.

Противуречее у сличним стварима представа дело свадивости, а не разбора и
сазнаа. Можда су Коринани пожелели да мудруу и упустили се у расуиваа да
би доказали да е ово питае неважно. Апостол због тога каже да код нас, а ни у
другим Црквама, ние такав обича, мислеи или на расправе или на то да
мушкарци имау дугу косу, а да се жене не покривау. Зато се ви не противите само
нама, него и васцело Цркви. Слушаоцима би требало показати да се ништа не чини
мимо апостолског обичаа.

17. А ово заповедауи не хвалим вас.

Као што су први верууи имали све заедничко и хранили се за заедничким
столом, тако су у Коринту, да би их макар и несавршено подражавали, у неке
утврене дане, можда празничне, после причешиваа Св. Танама поставане
заедничке гозбе. Богати су доносили ела и позивали и гостили сиромашне. Кроз
такву поделу, ова чудесни, дружеубиви и мудроубиви обича се искварио, и
нису га се сви придржавали. Да би то исправио, Павле им пише. И како е у
разобличеу оног порока, кои е поменут пре свих, имао много послушних, каже:
Хвалим вас.

99
Меутим, како су у овом питау ствари биле другачие, каже: Ово заповедауи, не
хвалим вас, т. не хвалим вас зато, што вас опет опомием и убеуем у оно, о чему
би требало да говорим. По вашем сопственом разумевау, ви нити уопште
грешите, нити су вам потребни савети.

ер се не сакупате на бое, него на горе.

Требало би да напредуете ка боем и да сакупаа буду штедриа, а ви сте
умаили и обича кои е постоао: мада се сабирате у едно цркви, не чините то
стога да бисте и ели заедно. Управо то и есте веома лоше, што сте се ви изменили
на горе.

18. ер, пре свега, кад се сакупате у Цркву, чуем да постое поделе меу
вама.

Не почие одмах да говори о трпезама, него их напре куди због тога што су се
меу има поавиле поделе. И заиста, због тога е и ео сваки посебно, зато што су
се поавиле поделе.

И нешто од тога веруем.

Да не би рекли да они кои нас клеветау лажу, ние рекао "веруем", да их не би
учинио ош бестидниим, али ни "не веруем", да се не би показало да их
безразложно разобличуе. Зато каже: Нешто од тога веруем. Осим тога, вероватно
е и да су та обича нарушили неки, а не сви.

19. ер треба и подвааа (различита мишеа, лат. haereses) да буду меу
вама.


100
Не говори о различитим мишеима у погледу догми, него о оним разликама кое
се, на пример, тичу трпеза.
Шта значи реч треба? Будуи да сте ви уди, то е и могуе и неминовно, ер не
корачау сви право. а због тога и веруем. Слично е говорио и Сам Господ:
Потребно е да доу саблазни (Мт. 18; 7), т. будуи да у свету живе зли, поавие
се и дои е саблазни.

Да се покажу кои су постоани (опитни, искусни, испитани) меу вама.

Речима да се (грч. гуа) овде не означава узрок, него последицу дела, као што се
види из многих места. Када горди не прихватау за сво сто, тада се поавуу
испитани (искушани, постоани), т. сиромаси, ер они подносе презир; пре овога,
ихово трпее се ние видело. Или испитанима (искушанима, постоанима)
назива оне кои су се ош придржавали обичаа везаног за трпезу, ер та обича
нису сви нарушили. Дакле, кад су се нарушиоци показали као неиспитани
(непостоани), чувари обичаа су се показали као испитани (постоани).

20. Кад се, дакле, сакупате на едно место, не еде се вечера Господа.

Сакупае служи као знак убави и заеднице; на делу, меутим, тога нема.
Вечером Господом се назива заедничка трпеза, коа подражава ону Тану вечеру,
коу е Господ ео са Своим ученицима. Обед е зато и назван вечером. Запазите,
каже, чега се лишавате: ви се лишавате подражаваа трпезе свог Господара.

ер свако своу вечеру пре других еде.

Ви сте ту Вечеру Господу претворили у своу личну. Док е била заедничка, она
се и називала вечером Господом, ер су Господарева добра заедничка за све
слуге. Како пак сваки од вас жури да поеде своу вечеру не сачекавши сиромахе,
ви сте своу вечеру осрамотили, и учинили да буде ваша сопствена уместо
Господа,


101
Тако едан гладуе а други се опиа.

Сиромах гладуе, а богати се опиа. То су, дакле, два порока: едан е та, што
презирете сиромашне, а други та што се ви сами опиате и сами узимате оно, што
е требало да понудите сиромасима. Изражано е рекао: опиа се.

22. Зар немате куи да едете и пиете?

Ако не намеравате да едете сви заедно, зашто онда не едете код куе?

Или презирете Цркву Божиу?

Кад вечеру Господу претвараш у своу сопствену, и сам едеш, показуеш презир
и према Цркви и према месту.

И срамотите оне кои немау.

Сиромахе не ражалошуе толико то што их не храните, колико то што их
постиуете, разобличууи ихову немаштину, док се ви размеете и опиате.

Шта да вам кажем? Хоу ли вас зато похвалити? Не похвауем.

Након што е разобличио ихову грешку, ублажава свое речи. Могао е да каже да
то заслужуе хиаду смрти. Меутим, шта он каже?
Хоу ли вас зашо похвалити! Не похвауем. Поступио е тако, да би их учинио
снисходивиима према сиромасима. Да их е до краа снажно разобличавао, они
би се разарили против сиромаха, ер их због их прекорева.

102

23. ер а примих од Господа што вам и предадох.

Зашто помие тане и ону Вечеру? Сасвим узгредно, да би их убедио да е Владика
(Господар) све удостоио едне исте трпезе, док ти одбацуеш и презиреш оног кои
е истог рода као и ти. 3ашто каже да е примио од Господа, кад у то време ние био
с Господом и кад е био прогоните? Зато да би ти знао да и сада на таанствено
трпези тане предае Сам Господ, као и тада.

Господ Исус оне нои кад беше предан узе хлеб, 24. И, захваливши, преломи и
рече: Узмите, едите, ово е тело Мое, кое се за вас ломи.

Сетите се, каже, да вам е Он ту тану предао као последу и то у оно нои у коо
е био предат на заклае. Он ни свог изданика ние одлучио од трпезе, а ти
презиреш свога брата!
Ти си научен да благодариш (захвауеш), ер е и Он благодарио, како би нам дао
пример, а ти чиниш оно што е недостоно благодарности, ер унижаваш Цркву и
док е други гладан, ти се опиаш!
Он е свима уопште рекао: Узмите, едите, и при том е Свое Тело, кое е
преломио подеднако за све, предао на смрт, а ти журиш да едеш и не износиш
заеднички хлеб, како би поделио многима, него оставаш самоме себи.

Ово чините у мо спомен.

Шта ти говориш? Ако би ти творио спомен о Сину или Оцу, савест би те мучила
ер ниси испунио оно што е озакоено и ниси позвао сиромахе и, док твориш
спомен Господару, ти едноставно не делиш трпезу.

25. Исто тако и чашу, по вечери, говореи: Ова е чаша Нови Завет у Моо
крви.

103

И у Старом Завету су постоале чаше, у кое су након приношеа жртава одливали
крв бесловесних (в. 2. Мос. 4; 6-8), прихватали су е у пехаре и чаше. Дакле,
уместо крви бесловесних, коа е запечатила Стари Завет, а сада полажем Своу
крв и оме запечауем Нови Завет.
Не збуу се када слушаш о крви. Ако си у Старом Завету прихватао крв
бесловесних, зар онда сада ниси утолико пре дужан да прихватиш божанствену
Крв?

Ово чините, кад год пиете, у Мо спомен.

И кроз чашу, каже, ти твориш спомен на смрт Владике (Господара). Како да онда
само ти пиеш и напиаш се, кад е ова страшна чаша дата подеднако за све?

26. ер кад год едете ова хлеб и чашу ову пиете, смрт Господу обавуете,
докле не дое.

Ви сте, каже, дужни да будете у таквом расположеу духа, као да примате жртву
од Самог Христа, и то у исто оно вече, и лежеи на оном истом месту. Ова вечера е
она иста, и ми обавуемо т. спомиемо, ту исту смрт, до Другог доласка.

27. Тако кои еде ова хлеб или пие чашу Господу недостоно, бие крив
Телу и Крви Господо.

Наговештава да се и они сами недостоно причешуу, ер презиру сиромахе. Како
бива крив она кои се недостоно причешуе? Тако што и он пролива крв. Као што
они, кои су тада проболи, нису проболи да би пили него да би пролили, тако и она
кои недостоно пие и зато и нема никакве користи, узалудно пролива крв.
удеци су поцепали Царев хитон (огртач) и ко се недостоно причешуе, та га
баца у блато, т. баца га у своу душу. Зар то ние исто безбожништво? Зато е и
крив у исто мери.

104

28. Али човек нека испитуе себе, и тако од хлеба нека еде и од чаше нека
пие.

Кад се код Павла у неко реченици услед неопходности поави и друга, он обично
испита и ту другу. Тако е и сада. Претходило е слово о трпезама. Меутим, како е
повео реч о Св. Танама, он се има и бави, као нанеопходниим. Указууи да е
навее благо у томе, да им се приступи чисте савести, каже: "а не поставам над
тобом другог судиу, осим тебе самога. Оправда се, дакле, пред своом савешу, и
на та начин приступи, не онда кад е празник, него кад наеш да си чист и
достоан."

29. ер кои недостоно еде и пие, суд себи еде и пие.

Не по суштини Тани (ер су оне живототворне), него према недостоности оног
кои приступа, слично као што е гледае у сунце шкодиво за болесне очи.

Не разликууи Тела Господега.

Односно, не испитууи и не помишауи о величини онога што е пред им. Ако
бисмо били свесни шта у одреено време лежи пред нама, не би нам ни било
потребно друго буее: и само то би нас пробудило да бдиемо.

30. Зато су меу вама многи слаби и болесни и доста их умире.

Доказ за оно што сам вам рекао узмите из онога што се догаа меу вама. Одатле и
примери превремене смрти, одатле многе дуготране болести, пошто се многи
недостоно причешуу. Зар онда они кои не бивау болесни до дубоке старости не
греше? Греше. Онима, меутим, кои недостоно приступау, предстое не само
овдаше казне, него их ош теже (казне) очекуу у другом животу. Ми ни овде не
бисмо били кажавани кад не бисмо грешили, како и каже у наставку.

105

31. ер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуени.

Ние рекао "да смо саме себе кажавали", него "да смо судили и осуивали себе, ни
овде нам не би судио Бог, и избегли бисмо и овдаше и тамоше казне".

32. А кад нас суди Господ кори нас, да не бисмо били осуени са светом.

Како, каже, не савршавамо тако лако и долично дело, т. самоосуивае, ни Бог не
поступа с нама непоштедно, него нас овде кажава да би нас тамо помиловао.
Кори нас, каже, овде. Нисмо изложени казнама, него добиамо очинске савете, да
не бисмо били осуени са светом т. са неверууима. Будуи да се налазе под
покровом Божиим, верууи овде добиау плату према своим гресима.

33. Стога, брао моа, кад се састаете да едете, ишчекуте едан другога.

Након што е поменуо казне и смрт, опет се вратио слову о сиромасима. Ние рекао
"подате едан другоме", него ишчекуте, да би показали да е оно што се ту доноси
заедничко, и да треба ишчекивати заедничко сабирае.

34. Ако ли е неко гладан, нека еде код куе.

Речи због коих би требало да се застиде. Говори с има као с децом коа су
раздражива кад осете глад, и осууе ихово стомакоугаае. Зато их изводи из
цркве и упууе куи, чиме их е у велико мери постидео.

Да се на осуду не састаете.

106

Односно, себи на штету и на осуду. Сакупаа су одреена због тога да би они
кои се у убави сабирау били едни другима од користи. Ако пак ние тако, онда
е бое да сте код куе. То не каже зато да би они остаали код куе, него да би их
што снажние привукао да се сакупау на доличан начин.

А остало уредиу кад доем.

Говори или о неким другим погрешкама, кое су се догодиле меу има и захтевале
су заповести, или пак о томе да е се неки, вероватно, бранити против онога што е
речено. Ако неко има да каже нешто друго, нека сачека мо долазак. Застрашуе их
своим доласком зато да би се смирили и поправили уколико имау нешто лоше.
ДВАНАЕСТА ГЛАВА

1. А о духовним даровима, брао, неу да не знате.

Односно, о даровима Духа. Ево о чему е реч. Сви они кои су на почетку
поверовали и крстили се, добили су Духа. Будуи да е Он невидив, давао се
споаши доказ еговог присуства: они кои су га задобили или су говорили на
разним езицима, или су пророковали, или су творили чуда. Код Коринана се због
тога поавила помета: они кои су добили више преузносили су се, а они кои су
добили мае завидели су им. Поред тога, поавили су се и неки предсказивачи
(гатари) и лажни пророци, и тешко их е било разликовати од богонадахнутих
пророка. Дакле, све се то исправа, а превасходно дело предсказивача.

2. Знате да кад беасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас
одвоаху.

Дае обележе предсказивача да би га разликовали од пророка, и каже: ко
предсказуе у идолима, по наговору нечистог духа, та као да е од некога воен,
повлачи се, ер га е дух везао и ништа не зна од онога што говори ер е у стау
заноса и безума (авоиманости). Пророк пак ние такав, ер све оглашава

107
трезвеног ума. То е прва разлика измеу авоиманог предсказивача и
богонадахнутог пророка.

3. Зато вам даем на знае, да нико ко Духом Божим говори не каже: Анатема
на Исуса! И нико не може реи: Исус е Господ, осим Духом Светим.

И то говори као ознаку предсказивача: он "анатемише", т. хули и клевета Исуса.
Напротив, ознака е пророка да име Господе износи с великом похвалом. Шта е
са оглашенима? Како то да они, кои ош немау Духа, именуу Исуса? Ние сада о
има реч, него о верууим и неверууим.
Шта са демонима? Зар нису и они назвали Исуса Господом (в. Мк. 5; 7)? Они га
тако називау под ударцима и противно своо вои, а добровоно и без присиле -
никада.

4. Различни су дарови, али е Дух едан исти.

Показавши разлику измеу пророка и лажног пророка, говори и о даровима, ер
хое да исправи оне, меу коима е због их дошло до помете. Напре исцеуе
онога, кои е добио маи дар и због тога адикуе. Зашто адикуеш због тога што
ниси добио онолико, колико и други? То ние никаква обавеза (Божиа), него
милост и дар. Зато буди благодаран што ти е Бог, Кои ти ништа ние дужан, ипак
нешто дао. Поред тога, и теби и ему дао е исти Бог. Ние теби дао анео а ему
Бог, него е и едном и другом дао едан исти Дух.

5. И различите су службе, али е Господ исти.

Поменуо е и Сина, као Дароватеа добара. Говорио е и о служеу, да би утешио
ожалошенога. Наиме, када чуе реч дар, и ако е добио мае, он е могао да
адикуе због тога што е ускраен у даровау. Ние, меутим, тако, када чуе реч
служее, ер она указуе на труд и зно. Зашто онда адикуеш, кад е Он другима
заповедио да више служе, док е тебе поштедео?


108
6. И различита су дества, али е исти Бог Кои дествуе све у свима.

Овде е поменуо и Оца, Кои узрокуе дества у свим верууим. На та начин ти е
показао савршену Троицу. Даровае, дество и служее су едно исто, иако се
разликуу по називима, ер их подеднако дау и Дух, и Син, и Отац. Запази и то да
е напре поменуо Духа а Оца на крау. Учинио е то због оних кои су исувише
ситничави у редоследу.

7. Но свакоме се дае проава Духа на корист.

Да неко не би рекао: "Шта то значи? Зар едан исти Господ, и едан исти Дух, и
едан исти Бог, а а сам ипак добио мае", он то предупреуе и каже: "За тебе е
тако било корисно."
Проавом Духа назива чуда, ер е из их било асно да Дух обитава у онима кои су
се крстили. Зашто онда адикуеш? Било да ти е даровано више или мае, види се
да ти имаш Духа. Зашто се онда бринеш?

8. ер едноме се дае кроз Духа реч премудрости.

Какву е имао св. ован, Син грома (Богослов), а такое и сам Павле. Запази да е у
вези с Духом овде употребен предлог "кроз".

А другоме реч знаа по истом Духу.

Какву су имали многи верууи. Они сами су имали знае, али друге нису могли да
науче. Наиме, мудрост учи, будуи да е она нека асноа, ер проавуе и
скривено. Свагда помие едног истог Духа, да би, као што е више пута речено,
утешио онога кои е мае примио.


109
9. А другоме вера истим Духом.

Вера, али не у догме, него вера коа чудотвори, коа и горе помера (Мт. 7; 20).

А другоме дарови исцеиваа истим Духом.

Дар да се исцели свака болест и свака слабост.

10. А другоме чиее чудеса.

Такав е могао и да казни непокорне, као што е Павле казнио Елиму слепилом (в.
Дела ап. 13; 11), док е Петар Ананиу усмртио (Дела ап. 5; 3-5). Она кои е добио
дарове исцелеа, ние могао то да учини.

А другоме пророштво, а другоме дар разликоваа духова.[1]

Односно, способност да зна ко е духован а ко недухован, ко е пророк а ко
варалица.

А другоме различни езици, а другоме тумачее езика.

Коринани су у изобиу поседовали дар езика. Управо због ега су се толико и
преузносили, ер е то био први дар кои су добили апостоли. Зато су га сматрали
важниим од осталих. То, меутим, ние тако. Дар учитества е важнии, и
тумачее езика е важние него едноставно говорее езика.


110
11. А све то чини едан и исти Дух, делеи свакоме понаособ како хое.

Опет нуди исту утеху, односно каже да све твори едан и исти Дух. Посебно
затвара уста ономе кои е незадовоан своим даром, ер каже: "Како е ему
угодно, тако и твори." Ко си ти, да не будеш задовоан? Запази ту изреку и против
оних, што су устали на Духа. Он, наиме дествуе не онако како Му е заповеено,
него онако како е ему угодно. Зато е Он Господар и Бог, и дествуе као Отац,
све у свима (в. ст. 6).

12. ер као што е тело едно и има удове многе, а сви удови еднога тела, иако
су многи, едно су тело, тако и Христос.

И примером тела теши онога, кои адикуе због маих дарова, доказууи му да
ние ускраен. Како е тело и едно и много, будуи да има удове, тако су и удови и
многи и едно, ер сви заедно сачиавау едно тело. Где е разлика? Где е вее?
Где е мае, кад е све едно? Тако, каже, и Христос, т. Црква Христова, као што е
Христос глава Цркве, и као што су тело и глава едно, тако зна да су и Христос и
Црква као глава и тело едно. Овде е уместо Цркве ставио име Христа. Каже,
дакле, да у Цркви, иако е она сложена из многих делова, сви ми представамо
нешто единствено (едно).

13. ер се и едним Духом сви ми крстисмо у едно тело, били удеци или
елини, били робови или слободни.

Сада показуе да е Црква слична примеру единственог тела и каже: сви ми, и а,
Павле, едним и истим Духом крстили смо се у едно тело, т. да бисмо били едно
тело. а се нисам крстио едним, а ти другим Духом, него смо се крстили едним и
истим. Зато а немам ништа више у односу на тебе. Ми смо се крстили у едно тело,
т. да бисмо били едно тело - и удеци и елини, и робови и слободни. Ако е Дух
сединио оне кои су били толико далеки, онда утолико пре, након што смо постали
едно, не треба да адикуемо, чак и ако постои нека разлика меу нама.

И сви смо едним Духом напоени.

111

Чини се да он говори о духовно трпези, о хлебу и вину, ер е речима: Духом
напоени указао и на едно и на друго: и на Крв и на тело. Уосталом, ближе е
истини да он нама овде говори о доласку Духа, Кои се савршава у време св.
крштеа, пре причешиваа Св. Танама. Рекао е напоени, позамивши пример од
дрвеа, кое се орошава са едног и истог извора. Дакле, едан Дух нас е напоио и
оросио, и учинио деловима едног тела.

14. ер и тело ние едан уд, него многи.

Не чуди се, каже, што смо ми и поред таквог мноштва едно тело. И удско тело, и
поред много удова, опет чини само едно тело.

15. Ако рече нога: пошто нисам рука, нисам од тела, зар ипак ние од тела! 16.
И ако рече ухо: пошто нисам око, нисам од тела, зар ипак ние од тела?

Представа делове тела како говоре и негодуу због тога, што су умаени
(унижени) у односу на остале делове. Учинио е то стога да би, доказавши
неразумност негодоваа телесних удова, разобличио оне кои и у Цркви негодуу
на то што су неки веи од их. Помие два краа уда, ногу и ухо; ногу
представа не како говори с оком, него с руком, коа има незнатно преимуство у
односу на у. Ухо представа како говори с оком, ер ми обично не завидимо
онима кои нас у велико мери превазилазе, него онима кои су незнатно веи од
нас.
Ако, дакле, нога каже: "а нисам део тела, ер не заузимам средише место као
рука, него се налазим ниже од свих", зар она због тога што ние рука не припада
телу? То да ли е она бити део тела или нее не зависи од места, него од тога да ли
е она седиена с телом или ние.
На исти начин, ако и ухо каже; "Пошто нисам око, у потпуности се одричем да
будем део тела", оно е ипак остати на месту кое му е од почетка одреено и
испуавае свое назначее. Тако и ти кои си, према свом мишеу, добио мае
дарове, немо да негодуеш. Ти си део Цркве Христове, чак и ако си добио ниже
место. Меутим, кад се сам одвоиш од Цркве и кад раскинеш савез с ом, тада
више нееш бити ен део. Ако, дакле, желиш да будеш део Цркве, очува единство
с ом.

112

Ако би све тело било око, где е онда слух?

Како е поменуо око и ногу, ухо и руку, и представио их како расууу о
понижености и узвишености, и како е за Коринане природние било да се кроз то
опет ражалосте а не да се утеше, сада показуе да е корисно и нужно да дарови
буду различити. Ако би тело било само едан уд, где би били остали удови? Зар
ние срамно да одбацуеш толико удова и да узвисуеш само себе?

18. А сада, Бог постави удове у телу, сваки поедини од их како хтеде.

С великом силом затвара ихова уста говореи да е Бог тако хтео и да е сваком
поедином уду одредио ему своствено место (ер то значи постави). Ни нога, коа
заузима наниже место, не би требало да адикуе, ер е Богу тако било угодно, и за
у е корисно управо то, да буде ниско.
Ни глава, коа се налази на врху, не би требало да се преузноси, ер е и то од Бога,
и ние ено дело. Тако е и у Цркви Бог еднога поставио ниско, ер е то за ега
корисно, док е другог поставио високо. Први треба да буде задовоан, а други не
сме да се преузноси.

19. А ако би сви били едан уд, где е тело? 20. Сада пак, многи су удови а едно
тело.

Запази егову мудрост: затвара им уста оним истим што е, како се чинило, раало
малодушност, т. тиме што су дарови различити и немау еднаку част. Ако пак не
би било различитих удова, не би било ни единственог тела. Ако не би било
единственог тела, не би било ни подеднаке части. Сада сви имау еднаку част,
управо због тога што се сви седиуу у едно тело. Услед тога што постое
различити удови, састава се единствено тело, и услед тога што е тело
единствено (едно), свима има припада еднака част, самим тим што служе
пунои единственог (едног) тела, ер се каже: Многи су удови, али е едно тело.


113
21. А око не може реи руци: не требаш ми; или опет глава ногама: не требате
ми.

Укротивши оне кои имау мае дарова, сада свое слово упууе онима кои имау
вее дарове и преузносе се над онима, кои их немау. Као што, каже, око не може
реи осталим удовима: "Ви ми нисте потребни" (ер е при недостатку едног дела
читаво тело несавршено), тако ни они кои су добили вее дарове не могу да се
преузносе над онима кои су добили мае (дарове). Првима су потребни други, ер
они сами од себе не могу да устрое Цркву. Добро е рекао не може, ер се нешто
може пожелети, а да на делу не буде тако.

22. Него, штавише, кои се удови тела чине да су слабии, неопходни су.

23. И кои нам се чине мае часни на телу, има придаемо навеу част. 24. И
неугледни наши удови имау веи углед...

Сада доказуе да су и они удови кои се сматрау маим и корисни и неопходни.
Они само изгледау као маи, иако, у ствари, ние тако. Кои су то удови, за кое се
чини да су наслабии и нанечаснии, док су, меутим, неопходни? едни кажу да
су то детородни удови, кои се сматрау срамним и неугледним, али су толико
неопходни да без их не би било живота. И ми им указуемо велику част: неко
може да буде сасвим наг, али ове удове не остава непокривеним. Други као слабе
али неопходне удове именуу очи. Иако мале и много слабие од осталих удова, оне
су сасвим неопходне. Намае часним и нанеугледниим удовима називау се ноге.
О очима се много бринемо, ер су оне слабе. Пазимо на ноге и бринемо о има,
иако оне заузимау ниско место и чини се да су мае часне. Неко у овим речима
може разумети три поретка: први удови су слаби и неопходни, на пример очи;
други су мае часни, на пример ноге, а треи неугледни, на пример детородни
органи.

Док оним угледнима то не треба.


114
Да неко не би рекао: "Из ког разлога бисмо бринули о неугледним и мае часним
удовима, док бисмо угледне занемарили" каже: "Ми их не презиремо, али како су
по своо природи угледни, ние им ништа потребно од нас."

Али Бог тако сложи тело...

Тако га сложи, да га е учинио едним. Оно пак што е сложено, бива едно, а где е
у едном вее или мае?

Давши слабом уду веу част, 25. Да не буде раздора у телу.

Ние рекао: неугледном или нечасном, него: слабом, ер ниедан уд ние по природи
неугледан и нечастан. Слабием е, каже, дао веу част. Не адику, дакле, ер си
почаствован више од других.
Ево и разлога: да не буде раздора у телу. Ако би неки удови уживали нашу пажу а
други били оставени без наше бриге, они би се меусобно разделили, ер не би
били у стау да одрже савез (везу, повезаност). Након иховог дееа, и остали
удови би били растроени, услед поделе у телу. Тако и ви кои сте се удостоили
веих дарова, немоте да се преузносите над онима кои су добили мае, да не
бисте и ви, кад се одвое од вас, претрпели велику штету.

Него да се сви удови подеднако брину едан за другога.

Ние довоно, каже, да се удови не раздеуу, него е потребно да меу има
постои и велика убав и сагласност. Сваки е дужан да се брине и стара о малом, и
то не само да се брине, него да се брине подеднако, како би и мали уживали исту
пажу као и они важни. Кад се трн забоде у пету ноге, цело тело осеа и брине се:
глава се приклаа, леа се повиау, утроба и бедра се стежу, очи посматрау с
великом бригом, руке прихватау ногу. Слично се дешава и са осталим удовима.


115
26. И ако страда едан уд, с им страдау сви удови; а ако ли се едан уд
прослава, с им се радуу сви удови.

Тесно единство чини и несреу и радост заедничким. Као што смо рекли, када
боли пета, страда читаво тело. Напротив, кад се глава овенчава, тада е то слава и
радост и за остале удове: очи постау светлие и читаво тело бива прекрасно.

27. А ви сте тело Христово и удови понаособ.

Да не би рекли: "Како да на нас применимо пример тела и удова", каже: И ви сте
тело Христово и удови. Ако у човечием телу не би требало да буде спорова, зар то
не значи да утолико пре не би требало да их буде у телу Христовом? Будуи да
пуноу тела Христовог не чине само они него верууи кои живе по читаво
васеени, додао е и удови понаособ. Иако они нису чинили цело тело, ипак су
били удови, и то понаособ. У односу на вашу цркву, ви сте тело Христово, као цела
Црква. У односу на васеенску Саборну Цркву, коа постои по целом свету, чие
тело чине помесне цркве и чиа е глава Христос, ви сте удови, будуи да сте ен
део.

28. И ове постави Бог у цркви: напре апостоле, друго пророке...

Бог е поставио, ко си ти да се противиш? На прво место е поставио апостоле, ер
они деле сва добра. На друго - пророке, али не старозаветне, ер су они
пророковали о доласку Христовом до ована (в. Мт. 11; 13), него оне кои су након
доласка Христовог пророковали у Новом Завету, какве су биле Филипове кери,
Агав и многи други. Наиме, ова благодат Духа изобиловала е у свако цркви.
Набраа их по реду - прво, друго, да би, поставауи на кра дар езика, смирио
оне кои су се име преузносили.

Трее учитее.

Пророк све обзнауе од Духа, а учите и од самога себе, и зато е он треи.

116

Затим чудотворце, онда дарове исцеиваа.

Чудотворци су и болеснике исцеивали, и неприатее кажавали, док су
исцелитеи само лечили. Због тога е прве поставио изнад других. Меутим, пре и
едних и других праведно е поставен учите, кои поучава и речу и делом.

(Дарове) помагаа, управаа...

Т. помагаа слабима и управаа и распореиваа братске имовине. Иако то
зависи и од нашег стараа, он то назива даром Божиим, убеууи нас да будемо
благодарни, да гледамо на ега и да се не преузносимо.

(Дар) различитих езика.

Та дар е поставио на последе место, да би се смирили они кои су се им
разметали.

29. есу ли сви апостоли? есу ли сви пророци? есу ли сви учитеи? есу ли
сви чудотворци? 30. Имау ли сви дарове исцеиваа? Говоре ли сви езике?
Да ли сви тумаче?

Кад су по реду наброани веи и маи дарови, било е природно да се ражалосте.
Због тога опет теши оне кои имау мае дарове. Зашто би, каже, туговао, ако
можда немаш дар пророштва? Замисли да ти имаш оно, што пророк нема, и што
ова има, она нема. Вама би доликовала и била далеко корисниа таква расподела
дарова, при коо би свакоме од вас био потребан ближи.

31. Ревнуте за вее (досл. бое) дарове.

117

Потано им е наговестио да су они сами криви што су добили мае дарове. Речу
ревнуте указуе да е потребно и старае с ихове стране, и веа тежа ка
духовном. Ние рекао: "вее", него бое, т. корисние.

И показау вам ош узвишении пут.

Ако будете одлучно ревновали за даровима, заедно с тим путевима (на то указуе
реч ош), показау вам и узвишении пут, кои приводи свим даровима. Под тим
путем подразумева убав.





НАПОМЕНА:
1. У подвижничко литератури, ова дар се начеше назива даром расуиваа
(прим.прев.)
ТРИНАЕСТА ГЛАВА

1. Ако езике човечие и анеоске говорим, а убави немам, онда сам као
звоно кое ечи, или кимвал кои звечи.

Апостол им ние одмах указао пут, него га е напре упоредио с оним даром кои су
они сматрали веим, т. са даром езика, и показуе им да е та пут неупоредиво
узвишении од овог дара, па чак и од свих осталих дарова, а затим указуе колико е
он пожеан. Под езицима човечиим подразумева езике свих народа васеене. Не
задовоивши се тиме, он додае и друго преимуство: езике, каже, анелске. То

118
ние рекао зато што анели наводно имау езике, него у намери да им укаже на
нешто бое и узвишение од удских езика.
Под анелским езиком се подразумева она ихова мисаона сила да едан другоме
предау божанствене помисли. Назвао у е тако ради порееа с нашим оруем
речи, слично као што е и изразом: нека се поклони свако колено што е на
небесима (Филип. 2; 10) означио ихову наусрдниу потчиеност, пошто они
немау кости. а сам, каже, као звоно кое ечи т. испуштам глас, али узалудно
говорим и узнемиравам друге: никоме не доносим корист, ер немам убави.

2. И ако имам дар пророштва, и знам све тане и све знае...

Не едноставно пророштво, него оно навише, и познае свих тани. Запази: о
езицима е рекао да од их нема никакве користи, а о пророштву да оно зна све
тане и да има свако познае.

И ако имам сву веру...

Да их не би оптереивао набрааем поединачних дарова, прешао е на корен и
извор свих их - на веру, и то сву.

Да и Горе премештам, а убави немам, ништа сам.

Како е премештае гора изгледало као велико дело, он га е и поменуо, а не због
тога што, наводно, сва вера само то и може да ради. Господ померае гора
представа као малу веру, када каже: Ако имате вере колико зрно горушичино (Мт.
17; 20). Погледа како е он пророштвом и вером обухватио све дарове. Чуда се,
наиме састое или у речима, или у делима. Ние рекао: ако немам убави мали сам
и убог, него: ништа сам.

3. И ако раздам све имае мое...

119

Ние рекао "ако дам део свог имаа", него све имае, и ние рекао "дам" (него
раздам), тако да губитку присаединим и служее, и то набриживие.

И ако предам тело свое да се сажеже, а убави немам, ништа ми не користи.

Ние рекао "ако умрем", него наводи оно што е насуровие од свега, односно, да
жив сагори, и каже да е без убави и то бескорисно. Неко е реи: "Како се имае
може раздати без убави?" Таквом се може одговорити на два начина.
Или е апостол претпоставио немогуе могуем, слично као у речима: Ако вам и ми
и анео с неба проповеда еванее друкчие него што вам проповедасмо (Гал. 1; 8),
пошто ни он ни анео нису ни помишали да проповедау другачие. Он се тако
изражава и на многим другим местима (Рим. 8; 39), или другачие: може се давати
и без убави, т. онда кад се то не догаа из самилости према другима, него из
човекоугааа. С убаву се то пак дешава онда када неко то чини уз састрадае
и пламену убав.

4. убав дуго трпи, благотворна е...

Одатле почие да набраа обележа убави, и као прво меу има помие
дуготрпее, корен сваког мудроуба. Меутим, како неки дуготрпее не
користе за мудроубе него се често изругуу онима кои су их увредили и
притворно се суздржавау, знауи да их дуготрпеиви уди ош више разаруу у
гневу, он каже да е убав благотворна, т. испоава кротку и незлобиву нарав, а
не као поменути уди, кои су притворни и злонамерни. Рекао е то на рачун оних
меу Коринанима кои су волели да се расправау и да потано гае узаамно
неприатество.

убав не завиди.

Неко може и да буде дуготрпеив, али завидив. убав се, меутим, и тога клони.
Рекао е то због оних завидивих меу Коринанима.

120

убав се не горди.

Односно, убав не поступа непромишено, него онога кои е поседуе чини
разборитим и постоаним (чврстим). Горди се умишен, лакомислен и безуман
човек. То е речено лакомисленима и површнима.

Не надима се.

Могу се поседовати све наведене врлине, али оне могу и надимати. убав то нема
него е, и поред поменутих врлина, смиреноумна. То е рекао против надмених.

5. Не чини што не пристои.

убав не само да се не горди, него ни у случау да доживи крае недае због оног
коег уби, нее то сматрати за срамоту и бешчаше. И Христос из убави према
нама не само да е претрпео неславно распее, него га е сматрао за Своу славу.
Можеш разумети и овако: не чини што не пристои, т. не вреа, ер ништа ние
срамние од човека кои вреа. То е против оних кои не снисходе према другима.

Не тражи свое, не раздражуе се...

Обашава на кои начин убав не осеа срамоту: зато, каже, што она не тражи
своу, него корист ближег, и за своу срамоту сматра кад ближег не ослободи
срамоте. То е против оних кои су презирали остале.
убав се не раздражуе, ер не чини што не пристои, док гневив човек не може
да сачува пристоност. убав не чини што не пристои и зато се и не раздражуе, т.
ние брза на гнев. То е против оних кое су вреале увреде других.


121
Не мисли о злу.

убав, каже, трпи свако зло, не раздражуе се гневом, и не само да се не свети
злом, него и не помиша на то. Запази и ово. Он не каже: убав завиди, али се
заустава, раздражуе се, али се савладава. Напротив, он каже да убав одлучно не
допушта никаквом злу да се покаже, чак ни у свом зачетку, као што каже и овде: не
мисли о злу. И то е речено Коринанима, да за увреду не би узвраали увредом.

6. Не радуе се неправди.

Не радуе се кад неко претрпи неправду, насие или увреду.

А радуе се истини.

Оно, каже, што е далеко важние, есте да се радуе с онима кои су у добрим
мислима и сматра за своу славу када истина узнапредуе. То е против завидивих.

7. Све сноси.

И увреде, и ударце, и смрт. Ту особину дае о дуготрпее. То е против оних
кои смишау зло.

Све веруе.

Ма шта да каже она коег уби, ер и она сама не говори ништа лицемерно, и не
помиша да би други могао тако да говори.


122
Свему се нада, све трпи.

убав, каже, не очаава због оног коег уби, него се нада да е он свагда усходити
ка боем. То е рекао онима кои су очаавали. Ако се, мимо очекиваа, и догоди
да убени обитава у злу, она одважно подноси егове недостатке. Она, каже, све
трпи. То е упуено онима, кои лако осете неприатество.

8. убав никад не престае...

Никада се не уклаа од циа, него све доводи до испуеа. Или што е ош бое,
не престае, не пресеца се, никад се не прекида, него се настава и у будуем веку,
кад е се све остало укинути, о чему апостол говори у наставку.

Док е пророштва нестати, езици е замукнути...

Наброавши изданке убави, поново е узвисуе на други начин, говореи да е и
пророштва престати, и да е езици замукнути, а да е убав постоати трано и
бесконачно. Наиме, ако пророштва и езици постое због тога, да би се вера лакше
прихватила, онда е природно што е, кад се вера свугде прошири, они нестати као
сувишни, и у садашем, а посебно у будуем веку.

Знае е престати. 9. ер делимично знамо, и делимично пророкуемо. 10. А
када дое савршено, онда е престати оно што е делимично.

Ако знае престане, хоемо ли онда живети у незнау? Нипошто! Напротив, он
каже да е престати делимично знае, када дое знае савршено, т. оно, какво е
своствено будуем животу. Тада неемо знати онолико колико сада знамо, него
далеко више. На пример, ми сада знамо да Бог свагда постои, али на кои начин, то
не знамо. Знамо и да е Дева родила, али не знамо како. Тада емо о тим танама
дознати нешто више и корисние.


123
11. Кад беах дете...

Рекавши да е се доласком савршеног укинути оно што е делимично, истовремено
излаже и пример коим обашава колико е велика разлика измеу садашег и
будуег знаа. Сада смо слични деци, а онда емо бити зрели уди.

...као дете говорих.

То одговара езицима.

Као дете мишах.

То одговара пророштвима.

Као дете размишах.

То одговара знау.

А кад сам постао човек, одбацио сам што е детиско.

У будуем веку имау зрелие знае; тада е се укинути мало и детиасто знае,
какво сада имамо. Затим настава:

12. ер сад видимо као у огледалу, у загонетки.


124
Обашава оно што е речено о детету и показуе да е наше садаше знае некако
тамно, а да е тада бити асние. Сада, каже, видим у огледалу. Будуи да огледало
довоно асно показуе предмет кои се у ему одражава, додае: у загонетки, како
би с навеом тачношу показао непотпуност тог знаа.

А онда емо лицем у лице...

Не говори то зато што Бог наводно има лице, него да би на та начин показао
асност и очигледност знаа.

Сад знам делимично, а онда у познати као што бих познат.

Удвостручено унижава ихову гордост, показууи да е садаше знае непотпуно
и да оно ние наше сопствено. Нисам а, каже, познао Бога, него е Он Сам познао
мене. И као што е Он сада познао мене и Сам снисходио ка мени, тако у и а тада
далеко више познати ега, него сада. Она кои седи у тами не види сунце и не
стреми егово прекрасно лучи. Светлост му се, меутим, показуе своим
прекрасним блистаем и, када примети сунчево сиае, тада и он сам стреми ка
светлу.
Дакле, речи као што сам познат не значе да емо познати Бога онако као што е
Он познао нас, него да емо, као што Он сад снисходи ка нама, и ми усходити ка
ему. Ево едног порееа.
Неко е нашао одбачено дете, племенито и прекрасно. Он га е признао, подигао и
узео себи, бринуо се о ему, изврсно га одгаио и назад му подарио богатство и
увео га у царску палату. Дете, док е младо, ништа од тога не осеа и не познае
човекоубе оног, кои га е одгаио. Меутим, када одрасте, истог тренутка
прихвата свог доброчинитеа и узвраа му доличном убаву. Ево ти пример и
обашее онога, што е прикривено изражено у реченоме.

13. А сад остае вера, нада и убав, ово трое; али од их навеа е убав.


125
Постое и дарови езика, и пророштва и знаа, иако су они привидни. Кад се вера
рашири меу свима, они е се укинути. Вера, нада и убав су постоание од их
(ер то означава речима а сада остае, т. означава постоаност ово трое). Меу
има е навеа убав, ер е се она продужити и у будуем веку.
ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА

1. Држите се убави.

Показавши да е убав велики дар, у наставку их подстиче да стреме ка о. Ние
рекао "тражите убав", него држите се убави, захтевауи поачано старае. Она
се удауе од нас, и мораемо много да трчимо, уколико желимо да е достигнемо.

Старате се за духовне дарове, а особито да пророкуете.

Да не би помислили да е уздигао убав с цием да омаловажи остале дарове,
додае старате се за духовне дарове, а превасходно за пророштво. Рекао е то,
противеи се гордости Коринана због дара езика.

2. ер кои говори език, не говори удима него Богу, ер нико не разуме,
пошто он духом говори тане. 3. А кои пророкуе говори удима за назидае,
бодрее и утешее.

Упореуе езике с пророковаем и показуе да су они потпуно бескорисни сами по
себи, ер не говоре удима него Богу. Другим речима, не говоре оно што е лако
разумиво и схвативо за уде, него Духом Светим говоре оно што е таанствено.
Као они, кои говоре од Духа, они творе велико дело; меутим, како су удима
бескорисни, они су ниже од пророштва. И оно е од Духа, али е веома корисно:
изграуе колебиве, саветуе и подстиче немарне, теши малодушне. Павле е увек
истицао као више оно што е корисние.

4. Кои говори език себе изграуе, а кои пророкуе Цркву изграуе.

126

Многи кои су говорили езицима нису могли да обасне оно што су сами говорили.
Због тога су они били од користи едино самима себи. Она пак кои пророкуе,
користан е за све слушаоце. Према томе, колико е растоае измеу користи за
едног и користи за Цркву, толико е растоае измеу езика и пророковаа.

5. А хтео бих да сви говорите езике, а особито да пророкуете.

Пошто су меу Коринанима многи говорили езике, а да не би помислили, како он
езике унижава због зависти, каже: Хтео бих да сви говорите езике, а не едан или
двоица. Меутим, ош више бих хтео да пророкуете, ер е то много корисние.
ер е веи она кои пророкуе него она кои говори езике, сем ако и тумачи
да се Црква изграуе.

Пророк е, каже, веи, али е веи од онога кои само говори езике, а не уме и да
протумачи. Ако пак уме и да протумачи, онда е еднак пророку. Обашавауи
оно што езиком неасно говори, он изграуе Цркву. Тумачее е такое било дар и
давало се некима кои су говорили езике, а некима не.

6. А сад, брао, ако доем к вама говореи езике, шта у вам користити ако
вам не будем говорио или у откривеу, или у познау, или у пророштву, или у
поуци?

Хоете ли да знате да су езици без тумачеа бескорисни? Нека а, Павле, ваш
учите, говорим езике. Ни у том случау нее бити никакве користи за слушаоце,
уколико нешто не обасним откривеем, т. као што обично говоре они кои су
добили откривее од Бога. И то е такое вид пророштва, кад се у присуству
многих откривау помисли свакога.
Или у познау, т. онако, као што могу да говоре они кои имау знае и
слушаоцима тумаче тане Божие.
Или у пророштву, т. онда кад неко говори о прошлости, садашости или о
будуности. Пророштво е, дакле, опширние него откривее.

127
Или у поуци, т. у виду учитеске беседе, када се говори о врлинама или о догмама.
И учее бива од користи слушаоцима. Неки су реч откривее разумевали као
говорее нечега лако разумивог, асног и очигледног, а познае - оно што е
речено на такав начин, да се може познати.

7. И бездушне ствари кое дау глас, било свирала или гусле, ако не дау
разговетне гласове, како е се разумети шта се свира или гуди?

И зашто, каже, а говорим да е неасно бескорисно, а асно корисно? Ако на
бездушним стварима не буде било разговетних Гласова, не може се распознати ни
шта свирау, ни да ли се одатле може добити наслада и радост.

8. ер ако труба да неасан глас, ко е се припремити за бо?

Од онога што ние неопходно прелази на нужно и каже да и труба испушта складне
звукове, тако да едне привлачи у бо а друге одвлачи од ега. Ако буде трубила
неасним и неодрееним звуком, воници се нее припремити, и каква е онда
корист од звука?

9. Тако и ви, ако речете езиком неразумиву реч, како е се знати шта
говорите? ер ете говорити у ветар.

Да не би упитали: "Какве то везе има са свиралом и трубом", каже: "Уколико и ви
даром езика не будете изговарали разговетне т. асне речи, онда ете говорити
узалудно и у ветар, ер вас нико нее разумети". Сва сила е у томе да дар буде од
користи, ер зашто би се иначе давао? Зар само због тога, да би од ега имао
користи она кои га е добио? Ако жели да буде од користи и другима, требало би
да се моли Богу и да кроз чист живот добие и дар тумачеа, или пак да се обрати
ономе кои може да протумачи. Павле и то говори зато што жели да их седини
едне с другима, да не сматрау да су самима себи довони, него да код себе приме
и оне што могу да протумаче, ер е тада дар бити кориснии.


128
10. Ма колико да е на свету врста гласова, али ниедан од их ние без
значеа.

Колико се езика поавило у свету: скитски, индиски, трачки и езици других
народа, и сва племена нешто говоре, ер нико од их ние без езика.

11. Ако, дакле, не знам значее гласа, биу туин ономе кои говори, и она
кои говори бие мени туин.

Ако не будем разумео значее речи, онда е она, кои говори, мени бити туин
(досл. варварин)[1] т. она кои неразговетно говори. Таквим у се и а показати
ему, али не због слабости беседе, него због нашег неразумеваа.

12. Тако и ви, будуи да сте ревнитеи духовних дарова, трудите се да
изобилуете у онима, кои су за изграивае Цркве.

Неки су после речи тако и ви ставали тачку, и тумачили овако: тако и ви, кои
неразговетно говорите езицима, слушаоцима изгледате као туини, а затим поново
почиу и читау: ревнитеи духовних дарова...
Меутим, св. ован Златоусти чита без раздвааа. Како, каже, ревнуете на
духовним даровима, и а то желим и прихватам, као што сам и пре рекао. Ви се пак
старате да се има обогатите ради изграиваа, т. ради користи Цркве. а не само
да вас не спречавам да говорите езицима, него и желим да се обогатите тим даром,
али само ако ете га употребавати на заедничку корист.

13. Зато, кои говори език, нека се моли Богу да и тумачи.

Указуе на начин на кои е та дар постати користан за многе. Каже: нека се она
кои говори езике моли Богу да добие и дар тумачеа. Према томе, они су сами
криви за то што не добиау дар тумачеа, будуи да га не траже од Бога.

129

14. ер кад се тим езиком молим Богу, мо дух се моли а мо ум е без плода.

У старини су неки, заедно с даром езика, добиали и дар молитве, и изговарали
персиске или римске речи, али ихов ум ние разумевао оно, што су говорили.
Павле зато и каже да се дух мо т. дар кои покрее език моли, али да ум мо остае
без плода, ер не разуме ништа од онога што се изговара. Погледа како е
постепено доказао да е она кои само говори езиком бескористан и за самога себе.
Тако ово место тумачи св. ован. Неки пак разумевау овако: ако а говорим езиком
али не тумачим, дух мо, т. моа душа сама по себи има користи, а мо ум остае без
плода, ер не доноси корист другима. Они кои су овако схватили ту изреку према
мом мшпеу су се уплашили Монтанове заблуде. Он е увео такву ерес, да
пророци уопште нису разумевали свое речи. Меутим, будуи обузети духом, они
су нешто говорили, иако нису разумевали шта говоре. Овде би то пак било
неумесно, ер апостол ние рекао да пророци не разумеу свое речи, него они са
даром езика, и то не сви, него само неки од их.

15. Шта треба дакле? Молиу се Богу духом, а молиу се и умом; хвалиу Бога
духом а хвалиу и умом.

Шта е, каже, корисние? И шта треба тражити од Бога? То да се молимо духом, т.
даром, а такое и умом, т. мишу, разабирауи речи молитве. На сличан начин
говори и о хвали.

16. ер ако благосиаш духом, како е она кои заузима место обичног
верника реи амин на твое благодарее, кад не зна шта говориш?

Када, каже, узносиш хвалу, ако будеш благосиао духом, т. духовним даром
посредством езика, како е она кои е на месту обичног верника, т. миранин, на
твоу молитву реи амин! Ти си речи у векове векова изговорио неасно и на ему
непознатом езику, кои он ние разумео, и зато од тога ние имао користи.

17. ер ти добро благодариш, али се други не изграуе.

130

Да не би помислили како одлучно унижава дар езика, каже: "Ти са свое стране
добро благодариш, али како ближи при том нема користи, и твое благодарее е
бескорисно."

18. Благодарим Богу моему што говорим езике више од свиу вас.

Да не би помислили да он та дар унижава зато што га он сам нема, каже: Говорим
езике више од свиу вас.

19. Али у Цркви волим реи пет речи умом своим, да и друге поучим, неголи
хиаде речи езиком.

Умом своим, т. разумевауи и схватауи свое речи, и будуи у стау да их
обасним, како би и други имали користи. Неголи хиаде речи езиком т. кад не
могу да их протумачим, ер се и у том случау корист ограничава на мене самог.
Пет речи изговара сваки учите, кои прилаже доличан лек за свако од наших пет
чула.

20. Брао, не будите деца умом, него злоом детиите, а умом будите
савршени.

Показавши какво место заузима дар езика, на крау употребава оштру реч и
прекорева их због тога што мудруу као деца. Уистину, деци е своствено да се
диве малим стварима ер оне могу да запрепасте, као што то могу и езици, а да при
том запоставе оне велике, ер оне не показуу ништа ново, као и пророштва. Овде
их, дакле, убеуе да се не преузносе, па чак и да не знау шта е злоба, као што то
ни деца не знау, али да зато умом буду савршени, т. да расууу кои су дарови
узвишении и кориснии.
Злоом детиаст е она кои никоме не чини зло него свима доноси корист, и не
само да избегава зло, него достиже и врлину, и самога себе успева да сачува од

131
привремених ствари. Та поука е слична следео: Будите мудри као змие и
безазлени као голубови (Мт. 10; 16).

21. У закону е написано: туим езицима и туим уснама говориу народу
овоме, и ни тако ме нее послушати, говори Господ.

Опет пореди пророштво с езицима и показуе егово превасходство, а у чему се
оно састои види се из онога што следи. Законом обично назива цео Стари Завет.
Зато и овде, о речима кое су написане на крау Исаиине киге, каже да су
написане у Закону. Речима ни тако ме нее послушати показуе да е чудо могло да
их запрепасти али да, ако се нису убедили, онда е то ихова кривица. Бог свагда
дела Свое и проавуе Своу промисао, иако зна да се уди нее покорити.

22. Тако су езици не знак верууим него неверууим.

Знакови задивуу, али не поучавау и не доносе корист, а често могу и да
нашкоде, као език без тумачеа, због чега дае (ст. 23) и каже: нее ли реи да
лудуете? Знакови су при том и дати за неверууе: верууима они нису потребни,
ер они ве веруу.

А пророштво не неверууим, него верууим.

Пророштво е, каже, корисно за верууе, ер их оно поучава. Меутим, зар
пророштво не служи и за верне? Како онда каже "ако сви пророкуу и уе неко од
неверууих" (ст. 24)? Следи да е пророштво и за неверууе. На то се може
одговорити: апостол ние рекао да е пророштво бескорисно за неверууе, него да
оно не служи као бескорисно знамее, какви су езици. Укратко речено, езици
служе као знакови за неверууе, т. служе само да би их запрепастили, док е
пророштво корисно и верууим и неверууим, разобличуе их, иако се за их не
назива знаком.


132
23. Ако се, дакле, скупи сва црква на едно место, па сви узговоре езике, а уу
неупуени или неверууи, нее ли реи да лудуете!

Прикривено обашава да дар езика без дара тумачеа може да буде и повод за
штету. Говори то с цием да смири ихову гордост. Они су мислили да их дар
езика чини предметом дивеа. Павле им, напротив, доказуе да их он срамоти,
ер дае повод да их сматрау безумнима. Да ти не би помислио да од самог дара
зависи да ли е се они кои га имау прекрити срамотом, каже: неразумни говоре да
лудуете. Неупуени, каже, или неверууи, какви су били они кои су о апостолима
говорили да су се напили слатког вина (в. Дела ап. 2; 13). Разборити пак имау
користи и од дара езика, као, на пример, они што су били уз апостоле и дивили се
што ови говоре о великим делима Божиим (Дела ап. 2; 19).

24. А ако сви пророкуу, и уе какав неверууи или неупуени, бива прекорен
од свиу и суен од свиу. 25. И тако тане срца егова бивау откривене, и
тада е пасти ничице и поклонити се Богу, обавууи да е заиста Бог са
нама.

Видиш ли како е пророштво корисно? Оно открива тане срца и приморава
неверууег да призна Бога, да падне ничице и да каже: заиста е с нама Бог. Бог е
нешто слично сатворио и са Навуходоносором. Кад му е Данило открио значее
сна, он е рекао: Уистину ваш Бог есте Бог, Кои открива тане (Дан. 2. 47).
Позна одатле и значее онога што е претходно речено откривеем (ст. 6). И
откривее е едан вид пророштва. Запази и то да Дух есте Бог, ер каже: Уистину
е с вама Бог. У пророцима, несумиво, дествуе Дух, ер е претходно рекао (12;
10-11) да се пророштва дау Духом.

26. Шта дакле, брао? Кад се сабирате, сваки од вас има псалам, има поуку,
има език, има откривее, има тумачее; све нека буде за изграивае.

У старини су и псалми саставани према дару, а као дар е давано и учитество.
Откривеем се назива пророштво, кое роду дае име врсте. Помие и дар езика,
да не би та дар сматрали сасвим презреним и мислили да чак и не спада у ред
дарова. Нека, каже, све то буде за изграивае, ер е особито своство хришанина
да изграуе и да доноси корист. Како може да изграуе и да доноси корист она

133
кои има само дар езика? Овако: ако се удружи с оним, кои има дар тумачеа, и
ако у савезу буду проавивали свое дарове.

27. Ако неко говори езике, онда нека их по двоица, или навише троица, и то
редом, а едан нека тумачи.

Не забрауем да се говори на езицима, али да то не буде без тумачеа. И нека
их неколико говори на езицима, да не би дошло до помете и нереда.
И то редом, т. узастопно. У сваком случау, мора да постои тумач.

28. Ако ли не буде тумача, нека ути у Цркви, а нека говори самоме себи и
Богу.

Ако не буде тумача, нека ути у цркви, да не би изгледало да е странац кои
изговара оно што е многима непомиво и неразумиво. Ако е толико
славоубив, па нее да ути, нека говори себи и Богу, т. без гласа и тано, у себи,
тако да егове речи може да чуе само Бог, а не уди. Погледа како се чинило да
допушта, иако заправо забрауе.

29. И пророци два три нека говоре а остали нека расууу.

Меу пророцима су се прикривали и чаробаци. Због тога и каже остали нека
расууу, да се потано не би прикрио и неки чаробак. Као што е ве речено,
постоао е и дар разликоваа духова (12; 10), за распознавае правих и лажних
пророка. Заповеда да пророкуе двое или трое, да би се очувала доличност и да се
у мноштву не би сакрио и чаробак (лажни пророк).

30. Ако ли се открие другоме кои седи, први нека уути. 31. ер можете
пророковати сви, едан по едан, да сви уче и сви да се теше.


134
Овде их поучава доличности и смиреноуму. Када, каже, Дух побуди другог, ти,
први, уути. Меутим, ако би Духу било угодно да и ти говориш, можете
пророковати сви, едан по едан. Не жалости се, ер можеш да пророкуеш и ти, и
други, поединачно и узастопно. Та дар ние ограничен на еднога, него се дае
свима, да би се васцела Црква поучавала и добиала подстица за врлину.

32. И духови пророчки покоравау се пророцима.

То е за утеху ономе коем е заповеено да ути. Те речи имау следее значее: не
приговара, не противи се. Сам дух, т. дар кои се налази у теби, и дествовае
духа кои се налази у теби, повинуе се дару другог, подстакнутог да пророкуе. И
ако се дух повинуе, онда утолико пре ти, кои си добио духа, не треба да
приговараш. Неки су разумевали овако: незнабожачки предсказивачи, кад би их
едном обузео демон, нису могли да ууте чак и кад би то хтели. Код наших светих
пророка ние тако: од ихове вое зависи хое ли утати или говорити. То и значе
речи: духови пророчки, т. дарови, послушни пророцима. Да она кои има та дар не
би рекао: "Како а могу да утим по твоо заповести, када говорим по подстицау
духа", каже да се ова дух кои те подстиче теби и повинуе, и у твоо е власти
хоеш ли да утиш. Према томе, не позива се узалудно на духа.

33. ер Бог ние Бог нереда него мира. 34. Као по свима црквама светих.

Показуе да е Богу тако угодно, да први уути, ер Бог ние Бог помете и нереда
(а неред е настати уколико нико не ути него сви пророкуу), него Бог мира. Ова
мир се одржава у свим црквама светих, т. верууих. Постое цркве елинске и
грчке. Постидите се и ви, уколико се понашате другачие, него као што се понашау
у црквама.

Жене ваше у црквама да уте; ер има ние допуштено да говоре, него да се
покоравау, као што и закон говори.

Указавши на добар поредак у свему што се тицало дара пророковаа и езика,
односно да само неки пророкуу, како одатле не би проистекла помета и неред,
сада забрауе неред кои потиче од жена и каже да су оне дужне да уте у цркви.

135
Затим говори о нечему веем, односно да има приличи да буду потчиене.
Потчиеност, заправо, означава утае услед страха као што е то случа код
робиа. Законом назива Кигу Постаа, у коо е написано: Воа е твоа
стаати под влашу мужа твоега, и он е ти бити господар (3; 16). Ако е жени
одреено да буде потчиена мужу, онда утолико пре мора бити потчиена
духовним учитеима у цркви.

35. Ако ли хое што да науче, нека код куе питау свое мужеве.

Да неко не би рекао: "Ако буду утале, како е се научити ономе што не знау?",
одговара да су оне дужне да уче код куе, код своих мужева. То их чини
скромнима, а мужеве паживиима, ер су дужни да оно што слушау у цркви,
тачно пренесу своим женама, по иховим питаима. Запази да женама ние
дозвоено да у цркви говоре чак ни о неопходним и душекорисним стварима.

ер е неприлично жени да говори у цркви.

Можда су се одликовале духовним беседама у цркви, а он, напротив, каже да е то
за их срамотно и неславно.

36. Еда ли од вас реч Божиа изие? Или само до вас дое?

Реч е упуена некоме ко би му могао приговорити. Ви се дакле противите и не
сматрате да е добро ако жена ути у цркви? Да ли е то зато што сте ви учитеи и
што е проповед од вас прешла и на друге? Ви сте верууи, али нисте први и нисте
едини. Зато сте дужни да радо прихватите оно што е угодно васеени.

37. Ако ко сматра да е пророк или духован, нека разуме шта вам пишем ер су
ово Господе заповести.


136
На крау е изнео оно што е наснажние, односно да тако кроз мене заповеда Бог.
То е, несумиво признати она кои се меу вама сматра пророком или кои има
неки други духовни дар, на пример дар знаа.

38. Ако ли ко нее да зна, нека не зна.

а сам рекао, а ко хое та е и поверовати. Такав тон показуе човека кои се не
труди да испуни своу жеу, него има у виду општу корист. Павле обично поступа
тако онда када ние нужно да се противуречи. Каква е потреба Павлу да се
супротстава и да убеуе да су егове речи заповести Божие, када говори своим
ученицима и кад е ве рекао да е она кои е духован признати ихову
божанственост? Очигледно да е сви пожурити да их назову божанственима да би
се показали духовнима.

39. Тако, брао моа, ревнуте да пророкуете, и езике говорити не забрауте.

Говорио е о даровима, па е унео и слово о женама, и сада опет говори о даровима.
Дару пророковаа дае прво место, рекавши ревнуте, док дару езика дае друго
место. Ние рекао "дозволите", него не забрауте. Тако обично говоримо о
предметима кои нису неопходни: нити их допуштамо, нити их забрауемо.

40. А све нека бива благообразно и уредно.

Као да у едном тренутку све исправа, и оно што се тицало говореа езика, и оно
што се тицало жена кое су говориле у цркви, и уопште све што е код их било у
нереду. Благообразно и уредно е бити онда када они што говоре езике буду
говорили с тумачима, а не као да лудуу, кад пророци буду уступали првенство
едан другоме и кад жене буду утале.




137


НАПОМЕНА:
1. Код старих Грка, израз "варварин" се превасходно односио на език, тако да
су они као варваре или "варварофоне" именовали све оне кои нису
говорили грчким езиком (прим.прев.)
ПЕТНАЕСТА ГЛАВА

1. Али вам напомием, брао, еванее, кое вам проповедах.

Прелази на учее о васкрсеу, кое чини теме наше вере. Ако нема васкрсеа,
онда ни Христос ние васкрсао. Ако ние васкрсао, ние се ни оваплотио и на та
начин е сва наша вера ишчезнути. Пошто су таква колебаа постоала код
Коринана (ер су споаши мудраци били спремни да прихвате све, осим
васкрсеа), Павле се борио за учее о васкрсеу. Он веома мудро напомие о
томе, да су они то ве прихватили вером. Не говорим вам, каже, ништа чудно, него
вам даем на знае и напомием да вам е то ве било пренето, али се заборавило.
Назвавши их браом, делимично их е смирио, а делимично подсетио на оно због
чега смо постали браа, односно због Христовог аваа у телу, у кое су могли да
престану да веруу, и због крштеа, кое служи као образ погребеа и васкрсеа
Господег.

Кое и примисте.

Ние рекао "кое сте слушали" него кое сте примили, ер га нису примили само по
слову, него и по делима и чудима. Рекао е то да би их убедио да га одрже као
давно примено.

У коме и стоите, 2. Кроз кое се и спасавате...


138
Иако су се колебали, каже да стое у ему. Он се намерно представа као
неупуен, и предупреуе их да не би могли да порекну, чак и ако би то силно
пожелели. Каква е корист од тога што стоите у ему? Та што се спасавате.

Ако држише онако, како приповедах...

Као да им каже: "Ништа вам не предаем о томе шта е васкрсее, ер у ту истину
нисте ни посумали. Меутим, можда би требало да знате на кои е се начин
десити васкрсее, о коем сам вам благовестио? О томе како е бити васкрсее а
вам сада и говорим".

Осим ако узалуд не поверовасте.

Да их речима у коме стоите не би учинио немарнима, каже "ако држите", осим
ако нисте узалудно поверовали, т. ако се хришанима не називате узалудно, ер се
суштина хришанства садржи у учеу о васкрсеу.

3. ер вам напре предах што и примих...

Како е учее о васкрсеу веома важно, предао сам га онакво какво сам и примио.
Оно е теме целокупне вере, а а сам га примио од Христа. Према томе, како га се
а придржавам, и ви сте дужни да га се придржавате. И ако сте га примили на
почетку, нисте у праву што сте сада посумали, макар и привремено.

Да Христос умре за наше грехе, по Писму.

Те речи, очигледно, припадау Самом Христу, Кои е говорио кроз Павла. Пошто
е манихеци касние говорити да Павле смру назива грехе а васкрсеем
ослобаае од их, ему е било угодно да их овим речима унапред разобличи.
Христос е, дакле, умро. Каквом смру? Несумиво, телесном, а не греховном, ер

139
Он ние починио грех. Ако се они не стиде да кажу да е и Он умро греховном
смру, како е онда речено да е умро за наше грехе? Ако е и Он био грешник, како
е умро за наше грехе? Сасвим асно их побиа и овом примедбом - по Писму, ер
Писмо свагда приписуе Христу телесну смрт. Тако се каже: Прободоше руке Мое
и ноге Мое (Пс. 21; 17) и: Погледаше на Онога, кога су проболи (Зах. 12; 10) и: Он
би раен за Грехе наше, за преступе народа мога Он иде на смрт (Иса. 53; 5,8).

4. И да би погребен.

Дакле, Он е имао тело, ер тело се сахрауе. Речи по Писму ние додао или зато
што е гроб свима био познат, или зато што се речи по Писму односе на све уопште.

И да е устао у треи дан по Писму.

Где се у Писму каже да е Он васкрсао у треи дан? У праобразу оне, али и у
многим другим праобразима. Такое и у Исаииним речима: Господ хое да Га
очисти од рана, да Му покаже светлост, као и у Давидовим речима: Нееш
оставити душу моу у аду (15; 10).

5. И да се авио Кифи.

Као првог наводи сведока, кои е наверодостонии од свих. Иако Еванее каже
да се Господ напре авио Марии (Мк. 16; 9), од мушкараца се првом авио Петру
као набоем од ученика. Требало е да она кои Га е првог исповедио као Христа,
први види и васкрсее. авио му се првом и због еговог одрицаа, да би му
показао да ние одбачен.

Затим Дванаесторици.


140
Након Вазнесеа Господег, Мате е приброан уместо уде. Како онда да Павле
каже дванаесторици? Одговарамо: вероватно да се Он Матеу авио после
Вазнесеа, као што се авио и Павлу, призваном после Вазнесеа. Неки кажу да е
овде грешка писца. Или е пак Господ унапред знао и провидео да е Мате бити
приброан еданаесторици, па се авио и ему, да он ни у том погледу не би био
нижи од осталих апостола. Нешто слично изражава и ован, када каже Тома, едан
од Дванаесторице (н. 20; 24). Скоро е свако реи да е Он према предзнау
приброао Матеа осталим апостолима, уместо уде и након егове издае и
самоубиства.

6. Потом се авио одедном више од пет стотина брае.

После доказа из Писма, наводи као сведоке апостоле и остале верууе уде. Реч
више (преко, изнад) неки обашавау као "одозго", са небеса, т. да се Он са висине
и изнад глава уди авио зато да би их уверио у истину Вазнесеа. Неки су пак
преводили као "више од" пет стотина брае, итд.

Од коих су веина и сада живи а неки се упокоише.

а, каже, имам живих сведока. Изреком упокоише се припрема почетак васкрсеа,
ер ко спава, он и устае.

7. Потом се авио акову.

Брату Господем, коега е Он поставио за првог епископа у ерусалиму.

Затим свима апостолима.

ер е било и других апостола, као што су Седамдесеторица ученика.

141

8. А после свиу, као каквом недоношчету, авио се и мени.

То е слово смиреноума. Разборито е употребио смиреноуме, да му, када се
узвишено изрази о себи а се потрудих више од осталих, не би отказали поверее
као хвалисавцу. Недоношче е дете кое жена побацуе. Како себе назива
недостоним апостолског знаа и одбаченим човеком (ст. 9), назвао се и
недоношчетом, као незрелим у односу на апостолско достоанство. Неки су под
тим називом подразумевали позно роее, ер е Павле последи од апостола.
Павла, меутим, не унижава то што е последи видео Господа. Ни аков ние
нижи од осталих пет стотина, због тога што е Господа видео после их.

9. ер сам намаи од апостола, кои нисам достоан назвати се апостолом,
зашо што гоних Цркву Божиу.

Сам о себи износи суд: а сам, каже, маи не само од Дванаесторице, него и од
свих осталих. Погледа, овде напомие оне грехове, од коих се избавио кроз
крштее, да би показао какву е благодат добио од Бога. Због чега он, као сведок
Христовог васкрсеа, ер се Он авио и ему, набраа свое недостатке? Зато да би
заслужио вее поверее. Она кои из суште праведности изнесе сопствене
недостатке нее узалудно говорити у корист другога.

10. Но благодау Божиом есам што есам.

Недостатке приписуе самоме себи, а савршенства благодати Божио.

И благодат егова коа е у мени не оста празна, него се потрудих више од
свиу их.

И то е рекао са смиреем, ер ние рекао: "Постао сам достоан благодати", него:
Благодат Божиа, коа е у мени, не оста празна. Како? Зато што сам се потрудио

142
више од осталих апостола. Ние рекао: "Излагао сам се опасностима", него е своу
похвалу ограничио на скромно име труда. Говори то за самог себе зато да би се
показао достоан вере, ер е учите дужан да буде достоан вере.

Али не а, него благодат Божиа коа е самном.

И то што сам се потрудио ние мое савршенство, него дело благодати Божие.

11. Било дакле а, било они, тако проповедамо и тако поверовасте.

Да ли сам се више потрудио а или они, али у проповеди смо, каже, сви сагласни. И
ние рекао:" Ако мени не веруете, веруте има", ер би унизио самога себе и
показао се као сведок истине кои не стои у вери. Напротив, каже да е и он сам по
себи довоан сведок, и да су и они, сами по себи, довони. Речу проповедамо
такое потвруе истинитост своих речи.

12. А ако се Христос проповеда да е устао из мртвих, како неки меу вама
говоре да нема васкрсеа мртвих?

Прекрасно расууе. На почетку е доказао да е Христос васкрсао и да тако
проповедау и он и остали апостоли. Након тога, еговим васкрсеем потвруе
опште васкрсее, ер за главом следе и остали делови тела. Своом оптужбом не
обухвата све, да их не би учинио бестиднима, него каже: Неки меу вама говоре.

13. А ако нема васкрсеа мртвих, то ни Христос ние устао.

Да не би рекли како, мада е Христос устао, нема општег васкрсеа, потвруе ово
друго и каже: "Ако нема васкрсеа, онда ни Христос ние васкрсао, ер едно
потвруе друго. Зашто е Он иначе васкрсао, ако не зато, да буде наша првина
(првенац)?"

143

14. А ако Христос ние устао, онда е празна проповед наша па празна и вера
ваша.

Ако Он, умревши, ние могао да васкрсне, онда ни грех ние искореен, нити е
смрт укинута. Назад, ми смо вам проповедали испразно, и ви сте испразном
поверовали.

15. А показуемо се и лажни сведоци Божии што сведочисмо против Бога да
васкрсе Христа, Коега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устау.

Показуемо се, каже, као неправедни, ер смо лажно сведочили против Бога,
говореи да е васкрсао Онога, Коега ние васкрсао. То е оно што следи уколико
мртви не васкрсавау. Ако е таква последица бесмислена (досл. неумесна),
бесмислено е (неумесно) и не веровати да мртви васкрсавау.

16. ер ако мртви не устау, то ни Христос ние устао. 17. А ако Христос ние
устао, узалуд вера ваша; ош сте у гресима своим.

Опет брани исту тврду. Он е васкрсао ради тога, да би сатворио (савршио,
устроио) свеопште васкрсее. Ако нема васкрсеа, онда ни Он ние васкрсао. Ако
се то допусти, онда е ваша вера узалудна, што е бесмислено. ош сте у гресима
своим. Ако Он ние васкрсао, онда ние ни умро, ако ние умро, ни грех ние
искоренио, ер е егова смрт - за истребее греха, пошто е речено: Гле, аге
Божие, кое на Себе узе Грехе света (н. 1; 29). Несумиво да Га е агетом
назвао због заклаа. Ако грех ние уништен, и ви, наравно, остаете у ему. Како
сте онда поверовали да сте избавени од ега?

18. Онда и они кои уснуше у Христу пропадоше.


144
Онда су и они кои су за Христа умрли и кои су за ега сведочили пропали, ер
нема васкрсеа. Уопштено, ако не буде васкрсеа, сви кои су умрли у вери
Христово, у тескобном и жалосном животу, пропали су, ер су се лишили
световних наслада а након тога нее добити никакво благо.

19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, аднии смо од свиу уди.

Ако е, каже, све наше ограничено на ова живот, и ако ми кои се уздамо, кои се
надамо у Христа, постоимо само у ему и ако тамо нема другог живота, онда смо
несрении од свих, ер нити смо се наслаивали овдашим добрима, нити емо,
као што е речено, добити она будуа, пошто, како неки кажу, неемо васкрснути.
Неко е можда реи: наслаивае се само душа. Зашто? Ние се трудила само она,
него и тело. Где е онда правда ако тело, кое е поднело навее тешкое, не добие
никакво благо и ако буде овенчана само душа?

20. Но заиста е Христос устао из мртвих, те постаде првенац, оних кои су
умрли.

Показавши колико се бесмислица раа због невероваа у васкрсее, понава свое
речи и као да каже: ево шта следи уколико нема свеопштег васкрсеа и ако
Христос ние васкрсао. Меутим, Христос е васкрсао. Због тога е и бити
свеопштег васкрсеа, и те бесмислице се нее догодити. Непрестано понава из
мртвих, да би затворио уста манихецима. Ако е Он првенац из мртвих, онда,
несумиво, и они морау да васкрсну. Првенац, наиме, има и оне кои за им
следе, на пример, кад неко нешто учини и у томе буде први, а остали то наставе.

21. ер пошто е кроз човека смрт, кроз човека е и васкрсее мртвих. 22. ер
као што у Адаму сви умиру, тако е и у Христу сви оживети.

Додае разлог, коим се потвруе оно што е речено. Било е, каже, неопходно да
сама побеена природа победи и да сам срушени победи. Ко што у Адаму, т. у
Адамовом паду сви умиру, тако е и у Христу сви оживети. Будуи да е Христос
био безгрешан и да ние био крив смрти, Он е, мада е своевоно умро, васкрсао,

145
ер пропадивост ние могла да задржи ега, Животоначалника (в. Дела ап. 2; 24).
Све е то упуено против манихеаца.

23. Но сваки у своме реду...

Да не би, када чуеш да е сви васкрснути, помислио да е се и грешници спасти,
додае: "Што се тиче васкрсеа, сви е оживети, али е сваки бити у свом реду, т. у
ономе, чега е био достоан".

Првенац Христос, потом, о егову доласку, они кои су Христови. 24. Онда
кра.

Христос е постао Првенац и путем васкрсеа. После ега е, пре осталих,
васкрснути они кои Му припадау, т. верууи и ему угодни, кад Он буде сишао
с небеса (ер то значе речи: о егову доласку). Праведно е да праведници имау
неку предност и приликом самог васкрсеа. Пошто е они бити узнесени на
облацима у сретее Господу (1. Сол. 4; 17), они е пре васкрснути. Грешници е,
меутим, као осуени, доле чекати Судиу. Затим е кра свега и самог васкрсеа,
ер е васкрснути сви уопште. Сада е васкрсао само Христос, док су дела удска
остала као и рание. Тада, меутим, нее бити тако, него е свему бити кра.

Кад преда Царство Богу и Оцу...

Писмо зна за два царства: едно, према усвоеу, а друго према стварау. Према
стварау, Он царуе над свима, над елинима, удецима па чак и над самим
демонима и над онима кои то не желе. Према усвоеу, Он царуе над верууима
и светима, кои се добровоно потчиавау. О том Царству е речено: Тражи од
Мене и дау Ти народе у наследство Твое (Пс. 2; 7) Даде Ми се свака власт (Мт.
28; 18). ега е и предати Оцу, т. устроити и окончати. Замислимо да е неки цар
поверио сину да ратуе с народима кои су се одвоили од ега. Кад син заврши рат
и покори те народе, може се реи да е он рат предао оцу, т. показао му да е дело,
кое му е поверио, окончано. Павле, дакле, каже да е свему бити кра када Син све
покори. Христос е се тада потпуно зацарити над нама, кад више не будемо

146
подеени измеу Бога и кнеза овога света. Он е преотети царство кое е
приграбио тиранин и тако ослобоено предати га Оцу.

Кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

Т. кад победи и укроти лукаве силе. Оне сада дествуу веома снажно, а тада е
престати да дествуу.

25. ер Он треба да царуе док не положи све неприатее под ноге свое. 26.
Последи неприате укинуе се - смрт.

Пошто е рекао да е укинути противничке силе, неко би могао да посума и каже:
"Можда е Он ослабити и нее мои све то да учини", додае да Он нее ослабити,
него да е царевати, т. бити као Цар и Силни док не покори све неприатее, као и
последег од их - смрт. Она кои е покорио авола очигледно е покорио и
егово дело, т. смрт. Одакле е се видети да е она покорена, ако не буде предала
тела коа е приграбила? Она е, наиме, бити побеена управо онда, кад о плен
буде одузет.
Када, дакле чуеш да е Он укинути свако поглаварство и сваку власт, не страху да
е Он ослабити и да нее мои то да учини. Он е учинити све, царууи и
управауи ратом, док све не покори. Видиш ли да реч док ние поставена због
уништаваа онога што е после тога, него из разлога из коег е речено? Царство
егово трае и не слаби, док Он све не устрои, а утолико пре е постоати кад Он
све устрои, ер еговом царству нее бити краа (в. Лк. 1;33). Свети Григорие
Богослов каже да се овде царством назива то што нас Он потчиава и става под
Своу власт. Због тога е се онда кад се ми покоримо ему, такво егово царство,
т. брига и делае на томе да Му будемо потчиени, окончати. И као што се
градите брине о здау само дотле док не постави кров, а затим прекида дело
изграде, тако и Син царуе, т. у нама устроава Свое царство дотле, док ми не
постанемо егови поданици.

27. ер све покори под ноге егове. А када каже да Му е све покорено,
очигледно, осим Онога Кои му покори све.


147
Пошто е за Сина рекао да е срушити неприатее, уплашио се да би Сина могли
да сматрау за неко друго, нероено начело. Због тога све приписуе Оцу, говореи
да е Он Сину покорио неприатее. С обзиром на то да е писао елинима, код
коих се причало да се Зевс побунио против оца Хроноса, каже да е Сину све
покорено осим Оца, ер е управо Он покорио Сину све остало.

28. А кад Му се све покори, онда е се и Сам Син покорити Ономе Кои Му све
покори.

Да неко не би рекао да, иако се Отац ние покорио Сину, Сина ништа ние
спречавало да буде силнии од ега, потпуно руши такву претпоставку и каже да
е се и Син покорити Оцу, показууи потпуно единомислие са Оцем. Стога зна
да е Отац узрок и извор ове силе за Сина и да Син ние никаква друга сила,
противна Оцу. Нека те не чуди што е употребио израз кои више указуе на
смирее: када жели да нешто у потпуности искорени, Павле користи снажне
изразе. На пример, када жели да докаже да верууа жена, живеи с неверууим
мужем, не трпи никакву штету, он каже да се муж освеуе (1. Кор. 7; 14). Он не
каже да муж кои остае неверууи постае свет, него поачаним изразом показуе
да верууа жена не трпи никакву штету. Тако и овде, поменувши покоравае, у
корену уништава лукаву помисао коа би се код некога могла поавити, т. помисао
о томе да е Син, можда, ачи од Оца, ако може да саврши толико дела.
Свети Григорие Богослов каже да Син, присвоивши за Себе све наше, и нашу
потчиеност (покорност) сматра Своом. Ми се сада противимо Богу: неверууи
тако што Га не признау, а верууи тако што многи служе страстима, због чега Му
нисмо покорени. Меутим, кад ови први едном признау Онога Коег сад одбацуу
а други, т. ми, одустанемо од страсти у овом животу, тада се, несумиво, може
реи да се и Син покорио. Прихвативши човечиу природу, Он е све наше учинио
и Своим (осим греха).

Да буде Бог све у свему.

Односно, да све зависи од Оца и да нико не мисли да постое два беспочетна и
раздвоена начела. Кад неприатеи буду под ногама Сина, а Син се не противи
Оцу него се, као што и приличи Сину, Оцу покорава, тада е, наравно, Бог Отац
бити све у свему. Неки кажу да се тиме, т. покорношу свега, означава прекидае
зла. Наиме, кад не буде греха, очигледно е да е Бог бити све у свему. Тада они,
кои у себи немау ништа божанствено, или га имау врло мало, нее мои да се

148
препусте ниским побудама и страстима, него емо сви бити богоподобни и сви
емо у себи имати Бога и само ега. Бог е за нас бити све: и храна, и пие, и
одеа, и мисао, и кретае.

29. Иначе, шта е чинити они кои се крштавау за мртве, ако мртви уопште
не васкрсавау? Зашто се и крштавау за мртве?

Кад се еретицима маркионитима догоди да неко умре без крштеа, они онда
некога од живих сакриу испод мртвачког одра, прилазе одру и питау умрлога
жели ли да се крсти. Она што се сакрио испод одра одговара оданде да жели и на
та начин ега крштавау уместо умрлога. Када их пак оптуже због тога, онда они у
своу одбрану кажу да е апостол тако рекао и наводе, безумници, ову изреку. То,
меутим, ние тако. Него како?
Она, кои жели да се крсти, изговара Символ вере, а у ему су и следее речи:
Веруем у васкрсее мртвих. Он, дакле, каже: шта да раде они кои су поверовали
будуем васкрсеу мртвих тела и кои су се у то нади крстили, кад су се
обманули? Зашто се, назад, уди и крсте због васкрсеа, т. у очекивау
васкрсеа, ако мртви не васкрсавау?

30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?

Ако као доказ не прихватате оно исповедае речима, кое изговарау крштени,
имате сведочанство делима. Сви ми, апостоли, стално смо изложени опасностима.
Кад не би било васкрсеа, зашто бисмо трпели невое? Ако се некад неко одлучи
на невое због славоуба, он то учини само едном. Меутим, свакодневно
трпее невоа, какво трпимо ми, служи као навеи доказ наше уверености у
васкрсее.

31. Сваки дан умирем, тако ми, брао, ваше похвале, коу имам у Христу
Исусу, Господу нашем.

У речима излажемо се опасности указао е на невое, а овде наводи и нешто више,
т. свакодневно умирае. Како он то умире сваки дан? Своом одлучношу и

149
спремношу на то и подношеем невоа кое су за собом повлачиле смрт. Тако ми,
брао, ваше похвале (досл. сведочим о томе вашом похвалом...), т. сведочим
вашим успехом, коим се хвалим, ер е успех ученика похвала за учитеа. Затим то
приписуе Христу и каже: Коу имам у Христу Исусу, Господу нашем, ер е то
егово а не мое дело. Ово им е веома мудро напоменуо: као што се хвалим
вашим успехом, тако у се и постидети ако до краа будете сумали и ако не
поверуете у васкрсее.

32. ер ако се по човеку борих са зверовима у Ефесу, каква ми е корист?

Колико е то могуе, каже, борио сам се са зверима. Меутим, каква е корист од
тога што ме е Бог избавио од искушеа, ако нема васкрсеа? Борбом са зверима
назива борбу с удецима и са златарем Димитрием (в. Дела ап. 19). По чему су се
они разликовали од звери?

Ако мртви не устау - да едемо и пиемо, ер сутра емо умрети!

Ако мртви не васкрсавау и ако тамо не буде блаженства, онда емо се наслаивати
овоземаским добрима и садашим животом, ешемо и пиемо, ер само од тога
има користи. Навео е овде речи пророка Исаие (22; 13), подсмевауи се
неразумности оних кои не признау васкрсее.

33. Не варате се: зли разговори кваре добре обичае.

Почие да их саветуе, али их прикривено оптужуе због безума и
лакомислености, што изражавау речи не варате се. Добрим обичаима назива
обичае, кои се лако могу искривити обманама. Истовремено показуе да их други
привлаче таквим расуиваима.

34. Отрезните се као што треба, и не грешите. ер неки не познау Бога, на
срамоту вам кажем.

150

Каже им као да су пиани: Отрезните се као што треба, т. ради свое користи, ер
и трезни могу да буду неправедни, на пример у твореу зла. Не грешите, каже. Ви
због тога и не веруете у васкрсее. Они кои су свесни да су рави не признау
васкрсее због страха од казне. Они кои не веруу у васкрсее не познау Бога, ер
не познау свемогуство Божие. Ние рекао "ви не познаете", него не познау, да
би олакшао оптужбу. На срамоту вам кажем. Пошто их е довоно дуго
разобличавао, сада их теши: "Нисам то рекао због неприатества или због
прекора, него да бих вас постидео и да бих вас, кад се постидите и почнете да
расууете како доликуе, довео до поправаа".

35. Али реи е неко: Како е устати мртви? И у каквом е телу дои?

Сумало се у две ствари: прва е био начин васкрсеа, т. како е васкрснути тела
коа су се распала, а друга у каквом е телу васкрснути, у овом или у неком другом.
Примером зрна разрешава обе недоумице.

36. Безумниче, оно што ти сееш.

Решее преузима од онога што е очигледно и што се свакодневно савршава. Због
тога их и назива неразумнима, ер не познау тако очигледно дело. Оно што ти
сееш ти, пропадиви - како то да сумаш у Бога? - нее оживети, каже, ако не
умре. Употребио е речи кое се не примеуу на семена, него на тела. Ние рекао:
"Нее понии ако не иструли", него: Нее оживети ако не умре. Погледа како е
свом слову дао сасвим противан ток: има е било несхвативо да емо после
смрти васкрснути, а он каже да емо васкрснути управо зато што емо умрети.
Другачие не бисмо ни могли да будемо оживотворени, ако не би било смрти.

37. И што сееш, не сееш тело кое е нестати, него голо зрно, било пшенично
или неко друго.

Као што е речено, постоале су две недоумице: една - како емо васкрснути, а
друга - у каквом телу. Прву, т. како емо васкрснути, разрешио е: кроз смрт, као

151
зрно. Сада обашава у каквом емо телу васкрснути и разрешава и другу
недоумицу. Каже да е васкрснути оно исто тело, т. тело исте суштине, али у
блиставием и славнием виду. еретици кажу да нее васкрснути ово исто тело, ер
то, кажу они, говори апостол кад каже: Тело кое е нестати.
Апостол, меутим, не каже то. А шта каже? То да ти не сееш зрно онакво какво е
бити, не сееш га светло и славно, него голо, али да клас израста као прекрасан. И
он ние оно исто што е засеано, ер ние посеан клас, т. ние посеан као стабика
него као голо зрно. Он, меутим, ние ни у потпуности нешто друго, ер то ние
клас из другог зрна, него из оног истог, голог.

38. А Бог му дае тело како хое...

Ако пак Бог дае тело, зашто се распитуеш у каквом емо телу васкрснути, и не
веруеш васкрсеу, када слушаш о сили и вои Божио? Бог е васкрснути
распаднуто тело, само е га васкрснути као славние и одухотворение. То се може
видети и на семенима, ер поникло семе е бое (лепше) од онога кое е бачено у
зему.

И свакоме семену свое тело.

Ове речи беспоговорно затварау уста еретика кои говоре да у васкрсеу нее
оживети ово, него неко друго тело. Одавде видиш да се свакоме дае егово
сопствено тело.

39. Ние свако тело исто тело, него е друго тело човечие, и друго тело
животиско, а друго рибе, а друго птичие.

Да не би, слушауи о пшеници, чие е све класе исто, помислио да е и сва
васкрсла тела бити иста, овим показуе да е меу васкрслима бити разлике (што е
и рание напоменуо говореи сваки у своме реду) и каже да ние свако тело исто, т.
да нее сви васкрснути у едном истом достоанству, него да е се напре
праведници разликовати од грешника, као што се разликуу небеска од земаских
тела, а затим е се у велико мери разликовати и тела праведника, као и самих

152
грешника, о чему говори касние. Као што постои разлика измеу удског тела и
тела звери, као и тела других животиа, тако е постоати и разлика у кажавау
грешника. Оно што е речено о разлици меу телима речено е о разлици меу
грешницима.

40. И постое телеса небеска и телеса земаска, али е друга слава небеских а
друга земаских.

И овде, као што е претходно речено, указуе на разлику измеу праведних и
грешних. Тела првих назива небеским, а тела других земаским, и каже да е друга
слава праведника а друга грешника, само што то ние слава (ер се то не може
подразумевати), него живот.

41. Друга е слава сунца, а друга слава месеца, а друга слава звезда, ер се
звезда од звезде разликуе у слави.

Као што е претходно понешто рекао о телима грешника, почевши од уди и
поменувши затим птице, животие и рибе - ер су и грешници, кои су у почетку
били уди, пали до уподобеа бесловеснима - тако и сада указуе на разлике
меу праведницима. Сви су, каже, у слави, али се светлост сунца разликуе од
светлости месеца или светлости неког другог тела; и звезда се од звезде разликуе у
слави, т. у светлости, ер славу звезда чини светлост. Неки су под небеским телима
подразумевали анеле, али а мислим да то ние тачно. Из тога што е поменуо
сунце, месец и звезде, очигледно е да е реч о има.

42. Тако и васкрсее мртвих:

Како? Са много разлика, као што се види из наведених примера.

Сее се у распадивости, устае у нераспадивости.


153
Кад е говорио о семенима, употребавао е речи какве доликуу телима. На
пример, каже: Нее оживети ако не умре. Сада пак, када говори о телима,
употребава речи кое би више приличиле семенима, ер каже: Сее се у
распадивости. Под сеаем овде не подразумева наше зачее у утроби, него
погребее мртвих тела у зему и као да каже: мртво тело се у зему сахрауе у
распадивости, т. зато, да би иструлело. Добро е рекао устае, а не "ниче", да ти
ово не би сматрао за дело земе.

43. Сее се у бешчашу, устае у слави.

Шта е бешчасние (т. понижение) од мртвога? Меутим, васкрснуе у слави
непропадивости, иако нее сви добити исту част.

Сее се у немои, устае у сили.

Не прое ни пет дана и тело више не може да се супротстави распадау. Меутим,
васкрснуе у сили нераспадивости, и више нее бити подложно никакво
трулежности, иако е нераспадивост за грешнике послужити као веа казна.

44. Сее се тело душевно, устае тело духовно.

Душевно е оно тело кое управа силама душе и над коим душа господари и
влада. Духовно е оно кое има изобилно дествовае Духа Светога кои име
управа у свему. Иако Дух и сада дествуе у нама, то ние тако и ние увек, ер се
од оних кои греше Дух удауе. Иако е Дух и сада присутан, телом управа душа.
Тада е пак Дух непрекидно обитавати у телима праведника. Или можда духовним
назива непропадиво тело, само не ваздушно и етарско, т. оно чиа е суштина
ваздух и етар, као што говори Ориген. Ако не веруеш нераспадивости, погледа
небеска тела коа све до сада нису ни остарила, ни ослабила. Она Кои их е
створио таквима учиние и наше распадиво тело нераспадивим.

Постои тело душевно.

154

Оно кое имамо у овом животу.

Постои тело духовно.

Оно кое емо имати у будуем животу, по суштини исто али духовно,
нераспадиво.

45. Тако е и написано: први човек, Адам, постаде душа жива, а последи
Адам дух кои оживуе.

Тачно да е прво написано (1. Мос. 2; 7), док друго ние написано. Меутим, како
се оно догодило према редоследу догааа, каже да е написано. И пророк е слично
говорио о ерусалиму (Зах. 8; 3) и рекао да е се он назвати градом правде, иако
ние дословно тако назван. Еванее е Господа назвало Емануилом. Он се ние
тако звао, али Му дела дау такво име. Први Адам е, дакле, био душевни човек, т.
имао е тело коим су управале душевне силе. Последи Адам, Господ, есте дух
кои оживуе. Ние рекао да "живи у Духу", него да е дух кои оживуе. Господ
е имао Духа Светога Кои е по суштини своствен само ему; име е он оживео
Свое тело, име и даруе непропадивост. Дакле, у првом Адаму смо добили
залог садашег пропадивог живота, а у Христу - залог будуег.

46. Али ние прво духовно, него душевно, потом духовно.

Да неко не би упитао зашто сада имамо душевно и лошие тело, док емо духовно
тек добити, каже: зато што су у том поретку поставени почеци едном и другом.
Адам е био пре, а Христос после, а на нама е да свагда идемо ка боем, и буди
уверен да е се оно што е у теби сада распадиво и раво преобразити у
нераспадиво и бое.

47. Први човек е од земе, земан; други човек е Господ с неба.

155

Да не би постали немарни према благочестивом животу, хое да их убеди да живе
богоугодно и каже да е Адам био од земе, због чега е тако и назван, ер име
Адам означава оног кои е од земе и праха. Првоме дае име по лошием, а
другоме по боем, не зато што е човек, т. примена човечиа суштина, наводно
дошла с неба - као што е празнословио Аполинарие - него зато што е едно лице у
едном Христу. Због тог единства (две природе) каже се да е Он човек с неба. Из
истог разлога, каже се да е Бог распет (1. Кор. 2; 8).

48. Какав е земани, такви су и земани.

Т. тако е пропасти и умрети. Или: они кои су се привезивали за земаско умрее
греховном смру.

И какав е небески, такви су и небески.

Т. бие исто тако бесмртни и славни иако е умирао и други Адам, Он е умирао
зато да би уништио смрт. Или: они кои су водили богоугодан живот бие
прославени као они што су помишали на небеско.

49. И као што носимо слику земанога, тако емо носити и слику небескога.

Овде се асние испоава саветодавни тон еговог слова. Сликом земаног назива
порочна, а сликом небеског - добра дела. И као што смо пре живели у злу, као
синови земаног кои мудруу на земаски начин, тако и сада треба да живимо у
врлини, да бисмо сачували образ и подобие небеског. Слика земаног састои се у
следеем: Прах си, и у прах еш се вратити (1. Мос. 3; 19), а слика небеског - у
васкрсеу мртвих и у нераспадивости. Према томе, ако оно што се говори о
васкрсеу не треба да разумемо у вези с начином живота, онда и речи тако емо
носити и слику небескога треба да схватимо у вези с будуим догааем, т. да емо
е носити.


156
50. А ово кажем, брао, да тело (плот, месо) и крв не могу наследити Царства
Божиега.

Пошто е рекао слику земанога, као обашее каже да су слика земаног тело
(месо, плот) и крв, т. телесна дела и оно што е своствено масивности
(претилости) тела, коа не могу да наследе Царство Божие.

Нити распадивост наслеуе нераспадивост.

Т. зло, кое уништава племенитост душе, не може наследити ону славу и
непропадива добра. Можеш разумети да све то ние речено о начину живота, него
о васкрсеу. На пример, речи тело (месо, плот) и крв значе да се у будуем веку
нее наслаивати садаше тело, кое се састои од меса и крви, ер тамо нема хране
и пиа коима се храни садаше тело. Распадивост, т. распадиво тело не
наслеуе нераспадивост. Зато е нужно да наше тело постане духовно и
нераспадиво. Уосталом, зна да е св. Златоуст ове речи апостола схватио као
савет за побошавае живота.

51. Ево вам казуем тану.

Опет се враа на учее о васкрсеу и каже да намерава да им каже нешто страшно
и скривено. Тиме их подстиче на вее уважавае онога што е реи, ер саопштава
тану.

Сви неемо помрети, а сви емо се променити.

Иако каже, нее сви умрети, сви е се изменити, т. и они кои не буду умрли обуи
е се у нераспадивост. Дакле, када будеш умирао, не плаши се да нееш
васкрснути. Кажем ти да неки нее умрети, али да им то ние довоно за
васкрсее, ако се не измене и на та начин не преу из смртних тела каква су имали
у бесмртна. И као што за их ние корисно да не умру, тако ни за нас ние штетно

157
да умремо. И за их е промена послужити као смрт, ер е у има умирати
распадивост, изменивши се у нераспадивост.

52. Уеданпут, у трен ока, при последо труби.

За накрае и набрже време, у трен ока, савршие се толика и таква дела. То е
веома чудно. Морамо се дивити не само томе што е васкрснути иструлела тела
или томе што е сваки добити свое сопствено тело, него и томе што е се све
савршити тако брзо да се то не може ни описати.
Речи при последо труби неки су разумели у смислу оне, о коо се пише у
Откровеу (гл. 7,8 и 9) еванелисте ована. Он каже да постои седам труба, од
коих е прве погубити уде, али нее сви заедно умрети, него е то, каже, према
устроству Божием, да би они кои остану видели да су први изгинули и да би се
покаали. Последа труба е огласити васкрсее и измену оних кои су ве
васкрсли, и то е се догодити у трену ока.

ер е затрубити, и мртви е васкрснути нераспадиви.

Да неко не би посумао да е се та дела савршити у трену ока, веродостоност
своих речи потвруе силом Бога, Кои то дело савршава. Затрубие и десие се,
слично као: Он рече, и постадоше (Пс. 32; 9). Труба не означава ништа друго до
заповест и знак Божии, кои свему претходи.

И ми емо се променити.

Не говори то о самоме себи, него о онима кои е тада бити живи.

53. ер треба ово распадиво да се обуче у нераспадивост, и ово смртно да се
обуче у бесмртност.


158
Да неко не би, када чуе да тело (плот, месо) и крв нее наследити Царство Божие
и да е мртви васкрснути као нераспадиви, помислио да тела нее васкрснути -
ер се она сада састое од меса (плоти) и крви - додае да е тела васкрснути, али не
она коа су месо (плот) и крв, него преображена и нераспадива Ове су речи
изговорене против оних што кажу да е васкрснути тела, али не ова иста него нека
друга. Апостол каже ово распадиво и ово смртно; не дакле неко друго, него ово.
Тело е бити ово исто (ер се у ега облачимо). Меутим, уништие се смрт и
распадивост, ер е се оно обуи у нераспадивост и бесмртност. Измеу смрти и
распадивости постои разлика, ер се реч "смрт" користи само за биа коа имау
душу, док се распадивост користи за она биа коа су без душе. Ми имамо нешто
слично неживом (т. оном без душе), као што нокти или коса, али е се и то обуи у
нераспадивост.

54. А кад се ово распадиво обуче у нераспадивост, и ово смртно обуче у
бесмртност, онда е се испунити она реч што е написана: Победа прождре
смрт.

Кад се то догоди, испуние се оно што е написао пророк Осиа. Пошто е рекао
нешто запрепашууе, у истину своих речи уверава сведочеем Писма. Победа,
т. коначно, ер е се побеена уништити, и нее о остати никаква нада да е било
кад вратити снагу.

55. Где ти е, смрти, жалац? Где ти е, пакле, победа?

Као да е видео да се то и на делу извршило, надахуе се, узвикуе и триумфуе,
као да е стао на поражену смрт и згазио е. Измеу ада и смрти можеш да откриеш
неку разлику, односно ад задржава душе, а смрт тела, ер су душе бесмртне.

56. А жалац е смрти грех.

ер е она кроз ега (грех) добила снагу, користеи га као неко оруже или жалац.
Као што е и сам шкорпион ситна животиа, али има силу у жаоки, тако е и смрт
добила силу кроз грех, ер би иначе била неделотворна. То се види и из примера

159
Самог Господа, ер смрт у ему ние нашла грех, тако да ние могла ни да делуе на
ега.

А сила е греха закон.

Зашто? Кад не би било закона, ми бисмо грешили у незнау и не бисмо потпадали
под тако строгу осуду. Када е закон показао грех, он нас е изложио вео казни,
ер ми знамо и грешимо. Он га е учинио силним, не према егово природи, него
услед нашег немара ер закон нисмо користили како е доликовало, односно као
лек, о чему е више говорио у Посланици Риманима. Не сума, дакле, човече, у
васкрсее. Ти видиш да е уништен грех, кои е био оруе смрти, и да е укинут
закон, кои е случано постао сила греха. Кад е смрт разоружана, она, очигледно,
нема снаге.

57. А Богу хвала кои нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Подвизавао се (борио се) Господ Исус, а нама е дарована победа, не по заслугама
нити по дугу, него по благодати и човекоубу Бога Оца, Кои нас е кроз подвиг
Свога Сина учинио победницима.

58. Зато, брао моа мила, будите чврсти, непоколебиви, напредуте
непрестано у делу Господем.

Пошто знате да е бити васкрсеа и награде и добрима и злима, будите чврсти.
Каже то ер су се колебали у погледу учеа о васкрсеу. Како се нису трудили на
врлинском животу, мислеи да нема васкрсеа, каже напредуте непрестано у делу
Господем. Дело Господе, кое Господ уби и захтева од нас, есте врлина.

Знауи да труд ваш ние узалуд у Господу.


160
Т. надате се да е бити васкрсеа и да неете изгубити ништа од свог труда.
Рание нисте веровали васкрсеу и нисте хтели да се узалудно трудите; сада пак
знате да никакав ваш труд нее бити узалудан.
У Господу значи или ваш труд кои е у Господу, т. за кои сте имали помо са
висине, или да у Господу ваш труд нее бити узалудан, него да ете од ега добити
награду.
ШЕСНАЕСТА ГЛАВА

1. А што се тиче милостие за свете, као што уредих по црквама Галатиским,
тако чините и ви.

Окончавши догматско учее, прешао е на поглаве о врлини и милостии.
Милостиом назива сабирае (сакупае) онога што е олакшати дело на самом
еговом почетку. Оно што се сабирало од многих за свакога е било лако. Зато их
подстиче на надметае, приповедауи о ономе што су други учинили и како су то,
каже, учинили Галати. Ние рекао "предложио сам", него уредио (досл. установио),
да би ти знао да е то царско установее и да га не би запоставао.

2. Сваког првог дана недее, нека сваки од вас остава код себе сакупауи
колико може...

Првим даном недее назива дан Господи. И самим тим даном приклаа их
милостии, подсеауи их на св. Тане кое се савршавау на та дан. Веома
разборито саветуе свакоме да сабира колико може, т. шта му Бог пошае и шта
буде имао код себе. Ние рекао "одмах донеси", да не би постидео некога ко има
мало, него нека остава код себе, а кад дое време, тада и донеси.

Да не бивау прикупаа онда када доем.

Да не сакупате онда, каже, када треба да дате. Речима када доем наводи их да
буду усрднии према сабирау (сакупау), ер е прилози бити пред еговим
очима.

161

3. А када доем, оне кое изаберете послау са писмима у ерусалим да однесу
вашу милостиу.

Добро е рекао оне кое изаберете, да би се избегла свака саблазан, да не би
посумали како нешто од сакупенога хое да присвои за себе. Каже послау са
писмима, тако да у им се и сам придружити, и своим писмима учествовати у том
служеу. То дело, т. прилоге, назвао е милостиом (дословно: благодау) да би
показао да извршавау нешто велико, и да извршавау без жаеа и принуде, ер е
таква природа благодати.

4. А ако буде вредно да и а идем, пои е са мном.

Ако, каже, оно што саберете буде толико, да захтева и мое служее, пои у и а.
Тиме их такое подстиче на великодушност. Осим тога, жели да има сведоке да
ништа нее узети за себе. Зато и каже пои е са мном.

5. А вама у дои кад проем Македониу; ер у прои кроз Македониу. 6. А
код вас можда у се задржати или и презимити, да ме отпратите куда поем. 7.
ер неу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко време останем код
вас, ако допусти Господ.

Ние рекао "кад поем у Македониу", да не би рекли: "Нама претпоставаш
Македонце", него е рекао да е прои кроз Македониу, т. да е накратко и
узгредно посетити Македонце, а да е се код их задржати. Тиме показуе да их
као наискрение и надостоние ученике претпостава Македонцима, ер е
коринтска црква била велика. Речима можда у се задржати застрашуе оне кои
су сагрешили. Због неизвесности додае ако допусти Господ, ер ние знао хое ли
му то Дух дозволити или нее. Дух га е водио куда е Он хтео. Налазеи се у
Ефесу, намеравао е да одатле отпутуе у Македониу, да прое тим краем и да
дое код их. На много места доказуе своу благонаклоност према има, измеу
осталог и тиме што нее само узгредно да их посети, и тиме што жели да га они
отпрате.


162
8. А у Ефесу у остати до Педесетнице.

И то е знак велике убави, ер им говори где е бити и колико е тамо остати.
Затим додае разлог и настава:

9. ер ми се отворише велика врата за рад, и противника е много.

Много е оних кои желе да приступе вери и мени су се отворила велика врата да
уем к има, ер су дозрели за служее у вери. Учите е стешен кад ученици
нису ревносни. Меутим, кад су ученици спремни, за ега постои широко пое.
Самим тим, противника е много, ер када аво види да га лишавау егових слугу
ош више се узнемируе и подстиче противнике.

10. А ако дое Тимоте, гледате да буде код вас без страха...

Било е вероватно да е Тимоте, ако дое, разобличавати оне што су грешили и да
е их прекоревати. Зато их опомие да богати мудраци не устану против ега, не
зато што Тимоте ние имао одважности и што би могао да падне, него зато што би
они сами били оштеени. Он е пак био сасвим спреман за опасност. Добро е рекао
код вас. Не говорите ми о елинима, кад од вас тражим оно што е потребно.

ер он ради дело Господе као и а.

Проповеда и учи, и то као а, што представа велику похвалу за Тимотеа. Пошто е
такав, нека га нико не унижава. Он е био млад и сам, а било му е поверено да се
побрине за многе, и то надмене. Такое е вероватно да су га ниподаштавали.

11. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дое к мени, ер га
чекам с браом.

163

Он им говори ош више: Нико да га не презре. С миром, што значи безбедно, без
расправа и борбе, са сваком покорношу. Речу чекам хое да их застраши, да знау
да е Тимоте о свему говорити Павлу и да га ничим не ражалосте. Истовремено им
показуе да е достоан поштоваа, ер га сматра толико неопходним да га чека.

12. А што се тиче брата Апола, много га молих да дое к вама са браом; и
свакако не беше воа да сада дое...

Аполос е био старии од Тимотеа и веома красноречив. Да се не би питали зашто
им ние послао ега уместо Тимотеа, каже: Много га молих. И ние рекао: "Он ми
се успротивио", него га ослобаа прекора и каже: Не беше воа да сада дое, т.
ние било угодно Богу. Да не би рекли да е то само правдае и изговор, настава:

Али е дои кад буде прилика.

Истовремено штити и ега и их кои желе да га виде, тешеи их надом у егов
долазак.

13. Бдите...

Указуе им да се не смеу у свему ослаати на учитее, него да е потребан и
ихов лични труд.

Стоте у вери...

А не у споашо мудрости, ер у о не можете да се утврдите, него само да
лебдите. Рекао е то зато, што су они били колебиви.

164

Мушки се држите, снажите се.

Зато што постое лоши саветници. Каже то стога што су клонули духом.

14. Све да вам бива у убави.

Говори против оних кои су изазивали помету и подривали Цркву. Било да неко
учи, било да некога уче, било да некога разобличуу - све нека буде с убаву, ер
посредством убави нее бити ни гордости ни подела.

15. Молим вас пак, брао...

Требало би преместити уз следеи стих: Да се и ви покоравате таквима.

Знате за дом Стефанинов дае првенац из Ахае.

Знате и нема потребе да вам а говорим. Стефанинов дом назива првенцем Ахае
или зато што су први поверовали, или зато што су водили благочестив живот.
Првенац (првина) свагда треба да има првенство над оним чему служи као почетак.
Ахаом назива еладу.

И да себе посветише служеу светима.

Они су одлучили да прихвате верууе сиромахе и да им служе, не зато што их е
неко присилио, него по своо слободно вои.

165

16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме кои помаже и труди се.

Т. да учествуете и ви у новчаним трошковима и у телесном служеу. Ние рекао
само "учествуте", него да се покоравате, заповедауи им послушност. Да не би
помислили да истиче само Стефанина, додае: Свакоме кои помаже и труди се. У
чему? У служеу светима, ер су сви такви достони поштоваа. У том случау е и
они одважние подносити сво подвиг.

17. А радуем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахаика, ер ми они
попунише ваше одсуство.

Они су обавестили Павла о поделама и о осталим грешкама, кое су се поавиле у
Коринту. Можда су га управо преко их обавестили Хлоини (1. Кор. 1; 11). Пошто
е било природно да се Коринани разаре против их, каже: Они ми попунише
ваше одсуство, т. дошли су уместо свих вас, и ради свих вас су и предузели та
пут.

18. ер умирише дух мо и ваш.

Обзнауе да е егово спокоство и ихово спокоство. Како су они мене
успокоили, онда е мое спокоство корисно и за вас, и нека са ваше стране не буде
изречено ништа што би било неприатно има самима.

Уважавате, дакле, такве.

Т. поштуте их.

19. Поздравау вас цркве азиске.

166

Према свом свагдашем обичау, кроз поздрав седиуе све чланове Цркве
Христове.

Поздравау вас много у Господу Акила и Прискила са домаом своом
црквом.

Код их е боравио, пошто су се и они бавили израдом шатора (в. Дела ап. 18; 1-3).
Запази ихову врлину у томе што су сво дом претворили у цркву, уреууи у
ему окупаа верууих.

20. Поздравау вас сва браа. Поздравите се меусобно целивом светим.

Само е овде поменуо свети целив, ер е било много подела. Како их е много
наговарао на единство, на крау их седиуе светим целивом, т. искреним а не
лицемерним.

21. Поздрав е моом руком, Павловом.

Своом руком е дописао поздрав, да би им показао како велики знача придае ово
посланици.

22. Ако неко не уби Господа Исуса Христа, нека е анатема. Маран ата
(Господе, дои, т. Господ дое)!

едном речу е застрашио све: и блуднике, и оне што су узроковали поделе, и оне
кои су ели од идолских жртава, и оне кои нису веровали у васкрсее, и све кои
су изазивали несугласице меу има и понашали се несагласно с еговим учеем
и предаем. Маран ата (Господ дое). Рекао е то делимично зато да би утврдио

167
учее о икономии а кроз то и о васкрсеу, а делимично и због тога да би их
постидео: Господ е због нас све прихватио на Себе, а ви Га гневите, тако да се
неки називау по именима уди, а неки се порочно понашау. Ние употребио грчки
израз, него еврески, т арамески. Говорио е Коринанима, кои су велику
важност придавали споашо мудрости и лепоти грчког езика, чиме им показуе
да ему то ни намае ние потребно, него да се хвали простотом и да говори
грубим езиком.

23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама.

Дужност учитеа ние само да убеуе, него и да се моли. Он им на та начин
двоструко помаже: како поукама, тако и низвоеем више помои посредством
своих молитава.

24. убав моа са свима вама. Амин.

Пошто е просторно био далеко од их, као да их обухвата рукама убави и каже:
убав моа са свима вама т. а сам са свима вама, иако сам на другом месту. Тиме
показуе да, иако оно што е написао показуе егову жалост, ние написано због
гнева или арости, него због убави и бриге. Да не би помислили да некоме жели
да ласка, додае у Исусу Христу, т. у моо убави нема ничега човечиег или
телесног, него е духовна и у Христу.
И ми емо се молити да, убеи едне друге у Христу, не уносимо у себе ништа од
световне (миранске) убави, коа е неприатеска према Богу. На та начин
удостоиемо се и обитеи Божиих за коима чезнемо, у Христу Исусу Господу
нашем Кои нас уби и Коем нека е слава у векове векова.
Амин.


168