Свети ТЕОФИЛАКТ Охридски









ТУМАЧЕЕ СВЕТОГ
ЕВАНЕА ПО МАТЕУ

































1
Глава прва
Родослов Исуса Христа и егово Роее
1. Родослов.[1]
Зашто ние рекао "виее" или "реч", као пророци, кои су тако почиали свое
киге? "Виее кое виде Исаиа".[2]или "Реч коа дое Исаии".[3] Желиш ли да
сазнаш зашто?
Зато што су се пророци обраали непослушним удима тврдокорног срца па су
говорили: "Ово е божанско виее" или "Ово е реч од Бога" како би се уди
уплашили и не би презрели ихове речи. Мате е, меутим, говорио верууим,
добронамерним и послушним удима, те зато ние почео исто као пророци. Имам
ош нешто да кажем.
Оно што су пророци видели, видели су умом, созерцавауи тане Светим Духом,
па су то зато назвали виеима. Али, Мате ние умом видео Христа и созерцавао
Га, ве е чувствено живео с им, слушао Га своим ушима и гледао у телу. Зато
ние рекао "виее кое сам видео", или "указае", ве "родослов".
Исуса.
"Исус" ние грчко, ве евреско име и у преводу значи "Спасите", пошто реч
"иао" код евреа значи "спасее".[4]
Христа.
Христосима (помазаницима) називани су цареви и свештеници, ер су помазивани
светим елеем из рога кои е полаган на ихову главу.[5] Господ се назива
Христом и као цар, ер се зацарио против греха;[6] и као свештеник, ер е Себе
принео на жртву ради нас. Он е у пуном смислу помазан истинитим елеем,
Светим Духом ер ко е други имао Духа као Господ? Али док у светима делуе
благодат Светога Духа, у Христу делуе не благодат Светога Духа него сам
Христос заедно са едносушним ему Духом чини чудеса.
Сина Давидова.
Пошто е споменуо "Исуса", како ти не би помислио да он говори о неком другом
Исусу, додао е и "Сина Давидова". Постоао е и други Исус, познат као восковоа
евреског народа после Мосеа, али ега су звали "син Навин", а не "син Давидов"
ер е живео више поколеа пре Давида и ние био из племена удина из коег е
произашао Давид ве из другог.
Сина Авраамова.

2
Зашто е Мате ставио Давида пре Авраама? Зато што е Давид код евреа био
познатии; живео е после Авраама и био славнии као цар. Он е први од царева
кои е благоугодио Богу и добио обеае од Бога да е Он из еговог семена
подии Христа. [7]
Зато су Христа сви звали "сином Давидовим". Давид е заиста био веран праобраз
Христов, ер као што се он зацарио после Саула, одбаченог од Бога и презреног,[8]
тако е и Христос дошао у телу и зацарио се над нама, пошто е Адам био лишен
царства и власти коу е имао над свим живим створовима и демонима. [9]
2. Авраам роди Исака.
Родослов почие од Авраама, ер е он био отац евреа и први е примио обеае
да е се "у еговом семену благословити сви народи".[10] Зато с правом (Мате) од
ега започие родослов Христов, ер е Христос "семе Авраамово" у коме смо
благословени сви ми кои смо рание били незнабошци и налазили се под клетвом.
"Авраам" у преводу значи "отац народа"[11], а Исак, "радост", "смех". Еванелиста
не спомие Авраамову децу од иноча (Исмаила[12] и остале), ер евреи нису
потекли од их ве од Исака.
А Исак роди акова. А аков роди уду и брау егову.[13]
Видиш да зато спомие уду и егову брау, ер е од их произашло дванаест
племена.
3. А уда роди Фареса и Зару с Тамаром.[14]
Тамара е била удина снаа, удата за Ира, едног од егових синова. Када е Ир
умро не оставивши порода, уда е Тамару дао своме другом сину Авнану. Када е и
он лишен живота због свое злое,[15] уда Тамару више ние удавао. Али, како е
она желела да има дете од семена Авраамова, свуче са себе хаине удовичке, обуче
се као блудница и леже са своим свекром, те зачне од ега близанце. И када е
требало да их роди, прво дете избаци своу руку из материце, као да е се први
родити, па бабица одмах обележи испружену руку детиу црвеном врпцом како би
се познао првороени. Али, дете врати руку назад у утробу мачину, те се други
роди као први, док она кои е био испружио руку изае за им. Зато е она кои се
први родио назван Фарес, што значи "засто", ер е зауставио природни поредак,
док е друго дете кое е повукло руку названо Зара.[16]
Ова прича указуе на неку тану. Као што е Зара први избацио руку, а потом е опет
повукао, тако се и живот у Христу проавио у оним светитеима кои су живели
пре Закона и обрезаа, ер се они нису оправдали држаем Закона и заповести ве
еванелским животом. Погледа на Авраама кои е оставио свога оца и дом ради
Бога и чак се одрекао природе. [17] Погледа на ова и Мелхиседека![18]

3
Када е дошао Закон, нестало е и оваквог начина живота. Али, како се тамо после
роеа Фареса опет поавио Зара, тако е по предаи Закона опет засиао еванелски
живот запечаен "црвеном врпцом", то ест, крву Христовом. Зато еванелиста и
спомие ово двое деце, ер е ихово роее означавало нешто таанствено. Осим
тога, иако Тамара, како се види, не заслужуе похвалу због свог телесног односа са
свекром, еванелиста помие и у да би показао, да е Христос, примивши ради
нас све, примио и такве претке. Или тачние: да би их тиме што се сам родио од
их, осветио, ер Он ние дошао ,да зове праведнике, ве грешнике". [19]
3-5 А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. А Арам роди Аминадава. А
Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. А Салмон роди Вооза с
Рахавом.
Неки мисле да е Рахава она Рава блудница коа е примила уходе Исуса
Навина[20] и спасивши их спасла и саму себе. Мате е спомие како би нам
показао да, као што е она била блудница, тако су и незнабожачки народи
блудничили своим делима. Али су се ипак спасли сви они незнабошци кои су
примили "Исусове уходе", то ест апостоле, и поверовали иховим речима.
А Вооз роди Овида с Рутом.[21]
Ова Рута е била странкиа, али се ипак удала за Вооза. Тако е и црква меу
незнабошцима, будуи странкиа и ван завета, заборавила сво народ, поштовае
идола и оца свога авола, те се обручила Сину Божем.
5-6 А Овид роди есеа. А есе Роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона
са Урииницом.
Опет спомие Уриеву жену[22], како би показао да се не треба стидети своих
предака, него се ош више ваа потрудити да и их прославимо своим врлинским
животом. То чини и зато да бисмо видели да Бог све прима, чак и оне кои су
роени у преуби, само ако добродетено живе.
7-11 А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авиу. А Авиа роди Асу. А Аса
роди осафата. А осафат роди орама. А орам роди Озиу. А Озиа роди
оатама. А оатам роди Ахаза. А Ахаз роди езекиу. А езекиа роди
Манасиу. А Манасиа роди Амона. А Амон роди осиу. А осиа роди
ехониу и брау егову, у сеоби вавилонско.
"Сеоба вавилонска" означава ропство у кое су на крау пали (евреи) и сви
заедно били одведени у Вавилон.[23] Вавилонци су и рание ратовали против их,
али им нису нанели толико зла. Ова пут су их, меутим, потпуно иселили из
ихове отабине.


4
12-16 А по сеоби вавилонско, ехониа роди Салатила. А Салатил роди
Зоровавеа. А Зороваве роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким
роди Азора. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. А
Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди акова. А аков
роди осифа, мужа Марие, од кое се роди Исус звани Христос.
Зашто се дае родослов осифа, а не Богородице? Какво е учеше осифа у том
бесеменом зачеу? осиф ние био стварни отац Христов да би се од осифа
изводио егов родослов. Дакле, ствар е у овоме. осиф заиста ние имао никаквог
учеша у Христовом роеу, и зато е било потребно да се да родослов
Богородице. Али, пошто е постоао закон да се родослов не изводи по женско
линии, Мате и не дае родослов Девин.
Осим тога, дауи осифов родослов, он е дао и ен родослов, ер е постоао закон
да се жена не узима ни из другог племена, ни из другог рода или породице ве из
истог племена и рода.[24] Пошто е постоао такав закон, онда е асно да, чим се
дае родослов осифа, самим тим дае се и родослов Богородице, ер е Богородица
била из истога колена и рода (као осиф). Да ние тако, како би се онда она могла
обручити осифу? На та начин, еванелиста е сачувао закон кои е забраивао
извоее родослова по женско линии, али тиме е не мае дао родослов
Богородице када е дао родослов осифов. А назвао га е "мужем Марииним"[25]
по општем обичау, ер и ми имамо обича да и обручника називамо "мужем" жене
коа му е обручена, иако брак ош ние склопен.
17. Свега, дакле, коена од Авараама до Давида, коена четрнаест, а од
Давида до сеобе вавилонске, коена четрнаест, и од сеобе вавилонске до
Христа, коена четрнаест.
Мате е поделио колена у три дела како би евреима показао да владавину судиа
до Давида, царева до сеобе и свештеника до Христа они нису искористили да се
науче врлинском животу и да им е био потребан истински Судиа, Цар и
Свештеник -Христос. По пророштву аковевом,[26] Христос е дошао онда када
више ние било (евреских) владара.
Али, како од сеобе вавилонске до Христа има четрнаест колена када е споменуто
само тринаест особа? Када би се порекло могло изводити преко женске линие,
могли бисмо уврстити и Богородицу, те тако употпунити бро. Али, пошто жене не
улазе у родослов, како ово обаснити? Неки кажу да е Мате рачунао и саму сеобу
као едно колено.
18. А роее Исуса Христа овако би: Кад е мати егова Мариа била
обручена осифу. [27] Зашто е Бог допустио да Богородица буде обручена и тако
удима дао повод да подозревау како се осиф састао с ом? Зато да би имала
свога заштитника у невоама, ер се он бринуо о о и сачувао е приликом бекства
у Египат.[28] Поред тога, Дева е била обручена да би се преварио аво, ер е он
чуо да е девица зачети[29] те е зато будно мотрио на у. Да би се преварио

5
обманите, Приснодева[30] е обручена осифу, тако да е ихова заедница имала
само привид брака, иако у ствари то ние била.
А прие него што се беху састали, нае се да е затруднила од Духа Светога.
"Састати" овде означава телесни однос супружника. Дакле, затруднела е пре него
што е било икаквог телесног односа.[31] Зато се еванелиста диви том чудесном
догаау[32] и кличе: "Нае се".
19. А осиф муж езин, будуи праведан, и не хотеи е авно изобличити,
намисли е тано отпустити.
Како е осиф могао да буде праведан[33] када е Закон налагао да се преубница
изобличи, то ест, приави и авно казни,[34] док е он намеравао да прикрие ен
грех и тако преступи Закон? То се може обаснити тиме што е он био праведан
управо зато што се ние понео сурово према о, ве се показао човекоубив због
свое велике доброте, показууи да е изнад Закона и да ве живи изнад законских
правила.
Поред тога, осиф е знао да е Дева зачела од Духа (Светога) те ние хтео да
изобличава и злостава ону коа е зачела од Духа Светога, а не од блуда. Погледа
шта каже (еванелиста)! "Нае се да е затруднела."
Ко е нашао? осиф. Он е, дакле, разумео да е Мариа зачела од Духа Светога, те е
зато "намисли тано отпустити",[35] ер се више ние усуивао да држи као жену
ону коа е удостоена такве благодати.
20. Но, кад он тако помисли, гле, ави му се у сну анео Господи говореи.
Док се праведник колебао, авио му се анео, казууи му шта треба да ради. ава
му се у сну, ер е осиф имао аку веру. Са пастирима, као грубима, анео е
говорио на ави,[36] а са осифом као праведним и верууим, у сну. Како е онда
могао да не поверуе када му е анео говорио о ономе о чему е он сам у себи
размишао и о чему никоме ние ништа казао? Док е он, дакле, размишао о томе,
никоме ништа не говореи, авио му се анео. Разуме се, осиф е поверовао да е
(анео) од Бога, ер само Бог зна оно што ние изречено.
осифе, сине Давидов.
Назвао га е "сином Давидовим", подсеауи га на пророштво по коме е Христос
требало да произае из семена Давидова.[37] Анео е тако говорио како би убедио
осифа да поверуе и сети се Давида кои е примио обеае о доласку Христа.
Не бо се узети.

6
Овим показуе да се осиф плашио да задржи Мариу како не би разгневио Бога
тиме што пружа уточиште преубници. Или, у другом смислу. "Не бо се", то ест:
"Иако се боиш да приеш оно коа е зачела од Духа Светога, ипак се не плаши да
е примиш к себи, то ест, да е задржиш у своме дому", ер е у уму и мислима
своим осиф ве био отпустио Мариу.
Мариу, жену своу.
Анео каже: "Ти, можда, мислиш да е она преубница, али а ти кажем да е она
твоа жена, то ест, нико е ние осрамотио, ве е она твоа невеста." [38]
ер оно што се у о зачело од Духа е Светога.
"Она не само да е невина од сваког безаконог телесног односа ве е и зачела на
неки божански начин. Зато, пре треба да се радуеш због тога."
21. Па е родити сина.
Да нико не би рекао: "Како да ти поверуем да е зачела од Духа Светога", (анео)
говори о будуности, да е (Дева) родити сина. "Ако се у том случау покаже да
говорим истину, асно е да е бити истинито и оно што сам ве рекао о еном
зачеу од Духа Светога." Анео ние рекао: "Родие ти сина", ве едноставно:
"Родие (сина)"; ер Га Мариа ние родила осифу него цело васеени, нити е ова
благодат била дата само ему, ве се излила на све.
И надени му име Исус.
"Ти му надени име, као отац[39] и заштитник Деве. Немо да помишаш, осифе,
о томе да оставиш Деву без помои, ер е ено зачее од Духа Светога, него о
послужи у свему."
ер е он спасти народ сво од гриеха ихових.
Овде (анео) обашава да име "Исус" значи "Спасите". "ер е Он", каже,
"спасти народ сво", и то не само еврески народ него и незнабожачке народе кои
се потруде да поверуу и постану егов народ. Од чега е их спасти? Можда од
ратова? Не, ве од "грехова ихових". Из тога е асно да Она кои се има родити
есте Бог, ер е само Богу единоме своствено отпуштати грехове.
22. А све се ово догодило да се испуни што е Господ казао преко пророка кои
говори.
"Немо мислити да е Бог тек од недавно одлучио да оствари ову велику тану, ер
е она на небесима била предвиена ош од почетка.[40] Будуи да си васпитан у
Закону, осифе, и познаеш пророке, сети се шта е казао Господ. Ние рекао: 'Оно

7
што е казао Исаиа', ер ние говорио човек, него Бог "кроз уста пророка", те е
отуда и егово пророштво веродостоно."
23. Ето, девока е зачети. [41]
евреи кажу да у пророштву не стои "девица",[42] ве "млада жена", на шта има
треба реи да у Светом Писму "млада жена" и "девица" имау исто значее, ер се
изразом "млада жена" означава невина девока (дакле, девица). Затим, када не би
родила девица, какав би то чудесан знак био?
Послуша добро Исаиу кои говори: "Зато е вам сам Господ дати знак", те одмах
додае: "Ето девица е зачети..." и друго. Да ние требало да роди девица, то не би
био (никакав) знак. евреи по своо злоби меау Писмо и ставау "млада жена"
уместо "девице". Меутим, било да стои "млада жена" или "девица", треба
разумети да се ова реч односи на невину девоку коа е родити да би то заиста био
чудотворан знак.
И родие сина, и наденуе му име Емануил, што е реи: С нама Бог.
евреи говоре: "Зашто се Он не зове Емануил него Исус Христос?" Треба им зато
казати, да ние речено: "Наденуеш", него: "Наденуе му име". То значи да е сама
егова дела показати да е Он Бог кои живи с нама.[43] У Божанском Писму,
имена се дау по делима, на пример: "Надени му име брз на плен" [44]. Где су
икада некога звали тим именом? Пошто е истовремено са роеем Господим
авоа обмана оплеена и побеена, зато се и каже да е Он тако назван ер е
добио име по делу кое е учинио.
Уставши осиф од сна учини како му заповиеди анео Господи.
Погледа ревносну душу како е одмах поверовала.
И узе жену своу.
Мате стално назива Мариу "женом осифовом", одбацууи раво подозрее и
учеи нас да е она била жена не неког другог ве управо егова.
И не знадиаше за у док не роди.
То ест, никада е ние познао, ер реч ,док" овде не значи да е пре пороаа ние
познао, а да е после познао ве да е он уопште никада ние познао. Таква е
особина езика Светог Писма, ер се каже да се гавран ние вратио "док не пресахну
вода на земи" [45], иако се ние вратио ни после тога. Или, опет, (када Господ
каже): "а сам с вама у све дане до свршетка века." [46] Зар после свршетка нее
бити са нама? Како е то могуе? Управо тада е бити ош више (са нама).

8
Тако и овде речи: "док не роди", схвати у том смислу да осиф ние знао за у ни
пре ни после пороаа. ер како би се осиф коснуо е, свете, када е добро знао за
ен неисказан пороа.
Сина своега Првенца.
Назива Га првенцом не зато што е она тобож родила неког другог сина, ве просто
зато што се Он родио као први и као едини: Христос е и "првородни", као она
кои се родио први, и "единородни", као она кои нема другог брата.
И надену му име Исус.
осиф и овде показуе свое послушае, ер е све учинио што му е анео рекао.


НАПОМЕНЕ:
1. Родослов (слов. книга родства). Реч не означава просто роее, ве
происхоее, порекло и постаае, (уп. Лк. 3:23-38).
2. Ис. 1:1
3. Ис. 2:1
4. еврески облик имена гласи (Yehoshua', касние Yeshua') што значи ахве
(Бог) е спасее.
5. Уп. 2.Мос. 29, 7; 1Цар. 15:1 ; 3 Цар.19:16; Ис. 61:1
6. Свети Оци су тумачили да е суштина греха у томе да човек у духовно
обмани и слепилу усмерава свое природне и богомдане енергие у
погрешном смеру и на та начин се удауе и отууе од Бога. Живеи у
греху, човек живи неприродно.
7. Ис. 9:7; ер. 25:3; ез. 34:23, 37:25; Ам. 9:11
8. 1.Цар 13:11-14; 1. Цар. 15:1; Дн. 10:13
9. 1.Мос. 1:28
10. 1. Мос. 22:18
11. 1. Мос. 17:45
12. 1. Мос. 16: 15-16
13. И има су дата обеаа о доласку Спаситеа света (уп. 1.Мос. 18:18;
22:18; 24:4; 28:14; итд).
14. 1.Мос. 38:24-30
15. 1.Мос. 38: 8-10
16. Зара значи "излазак".
17. Спремношу да жртвуе роеног сина Исака (уп. 1.Мос. 22:1-19).
18. 1.Мос. 14:18-20
19. Мт. 9:13; Мк. 2:17; Лк. 5:32
20. Ис.Нав. 2:1-21; 6:21-25.
21. Рут. 4:13-17

9
22. Давид е у преуби са женом Уриа Хетеина добио сина Соломона (уп.
2.Цар. 11:2-27; 12:24)
23. Године 587. пре Христа, вавилонски цар Навуходоносор освоио е
ерусалима и порушио Соломонов Храм. Тада е велики бро евреа одведен
у прогонство у Вавилон. (уп. 4.Цар. 24 и 25).
24. 4 Мос. 36:8-9
25. Код евреа су заруке биле озбина ствар као и сам брак. Човек за кога е
обручена девока називао се еним мужем и она еговом женом (уп.
1.Мос. 29:21; .5 Мос. 22:33).
26. 1 Мос. 49:10: "Палица владалачка нее се одвоити од уде, нити од могу
егових она кои постава закон, докле не дое она коме припада, и ему
е се покоравати народи." Када е Ирод Велики, кои ние био евреин, ве
Идумеац, узурпирао власт и узео титулу "цара удеског" по први пут е
прекинута линиа наслеа удиног племена. То е био знак доласка Христа
(Месие) и испуеа аковевог пророштва.
27. Уп. Лк. 2:1-73
28. Из едног од настариих апокрифних Еванеа, "Првоеванеа аковевог"
(в. G.Rauschen, Monumenta minora saeculi secundi, Florilegium Patristicum 3,
Bonn 1914) можемо да сазнамо многе детае о роеу Господа Христа. У
ему су сабране разне повести о Спаситеевом земаском животу, посебно
еговом детиству, као и много детаа о животу Пресвете Богородице.
Ово апокрифно Еванее први спомие Ориген, а користили су га и
Климент Александриски и устин Философ. Посебно леп и исцрпан преглед
повести о роеу Спаситеа може се наи у Житиама Светих,
архимандрита устина Поповиа, за дан 25. децембар, том 12. стр. 722,
Београд, 1977.
29. Ис. 7:14
30. Увек Дева. Ово е едан од уобичаених назива Пресвете Богородице у
богословско литератури и богослужбено поезии. У нашем езику ова се
реч начеше преводи словенском речу "Приснодева" и означава да е
Пресвета Богородица била и остала девица пре роеа, у време роеа, као
и после роеа Богомладенца.
31. Свакако ово не значи да е икада после имала телесни однос са осифом.
Пресвета Богородица е по Предау цркве, цели сво земаски живот
провела у девичанству. Телесни грех се ниакда ние дотакнуо не само еног
тела, ве ни ене душе. Поред тога, осиф е, по Предау, био старац од
осамдесет година, кои се о о очински бринуо као о своо кери и држао
е у своо куи у Назарету.
32. "Не пита", каже Златоуст, "на кои начин е Дух Свети учинио да Дева
затрудни? Та немогуе е обаснити начин зачеа када оно бива под
природним условима, а камоли када оно бива чудотворним деством Духа."
(Comment. In Matth. Migne P.G. t.57, Homil. 3,1).
"Зна само то", додае Зигабен, "да се Син оваплоава благовоеем Оца и
сарадом Светога Духа" (Comment. In Matth. C.1, v.18; Migne P.G. t. 129).
33. У Светом Писму се праведником назива човек "кои има све врлине", а
"праведношу - скуп свих врлина" (Свети ован Златоуст, Ibid, Homil. 4,3).

10
34. Уп. 5. Мос. 22:23-24. Иако обручник и обручница нису живели као муж и
жена, сваки облик неверства сматрао се као преуба и кажаван е
каменоваем.
35. У сириском преводу се каже "намисли е тано оставити". Тиме се ош више
наглашава осифово човекоубе, ер не желеи да Мариу изобличи ни
тиме што би е отпустио од куе, намеравао е сам отии далеко.
36. Лк. 2:8-18.
37. 2.Цар. 7:12-16; Пс. 88:35-37.
38. Слично расууе и Св.Василие Велики кои каже: "Анео назива Мариу и
Девом и обручницом мужу, да би се и девству одало поштовае и брак не
би био укорен. Девство, дакле, би изабрано за свето роее, а обручее,
кое е почетак брака, би извршено по закону зато да не би ко помислио да е
од безакоа оно што се има родити; а ош и зато, да би осиф био стални
сведок Мариине чистоте, те да е не би стали клеветати како е Она, тобоже,
оскрнавила свое девство. Овако у лицу свога обручника осифа Она
имааше сведока и чувара свога живота." (Реч на Роее Христово).
39. "осиф е наденути име", каже Зигабен, "као отац по закону, иако не по
природи и бринуе се о ему као отац, иако оно ние егово дете.
40. По учеу Светог Максима Исповедника, Бог е у Свом предвечном
промислу предвидео седиее божанске и удске природе. Ово седиее
е требало да се оствари у Адаму и да се преко ега читава твар учини
причасником божанске природе. Након првородног греха, Адам е изгубио
заедницу са Богом те се сам Син Божии оваплотио, као нови Адам, да би
извршио оно што Адам ние успео. Меутим, да би се извршило обожее
човека, било е потребно да сам Бог пострада у телу и васкрсне и ослободи
удску природу оковану грехом и смру. Пошто е Бог унапред знао да е
Адам сагрешити, може се реи да е Он "од почетка" предвидео оваплоее
Свога Сина (уп. Свети Максим Исповедник Quaestiones ad Thalassium (60)
Migne P.G. t. 90; De ambigus, P.G. t.91, 1308).
41. Ис. 7:14
42. Реч 'almah на евреском езику може да означава девицу или младу жену.
Меутим, у Старом завету ова реч поавуе се само 8 пута, и то у значеу
младе неудате жене, девице (уп. 1.мос. 24:43; 2 Мос. 2:8; Пс. 68: 25; Пр.
30:16; Проп. 1:3; 6:8; Ис. 7:14). Текст киге пророка Исаие кои е пронаен
меу свицима са мртвог мора у Кумрану 1947. године иде у прилог преводу
Седамдесеторице кои су реч ('almah) превели као девица.
43. "Име Емануил открива нам велику тану оваплоеног Бога, Господа Христа.
Шта оно значи? Значи ово: с нама е Бог, с нама удима, с нашом удском
природом. Он е примио на Себе сву природу удску. Да е ишта изоставио,
Он не би могао извршити спасее целога човека. ер изоставено не би
било спашено". (архим. устин Попови, "Тумачее Светог Еванеа по
Матеу", стр. 24, Београд 1979.)
44. Ис. 8:3
45. 1.Мос. 8:7
46. Мт. 28:20

11
Глава друга
Долазак мудраца са Истока, Ирод убиа витлеемску децу
1. А када се Исус роди у Витлеему удескоме. [1]
Витлеем у преводу значи "дом хлеба",[2] а удеа "исповедае (Бога)".[3] Нека би
и ми исповедаем Бога постали дом духовног хлеба.
У дане Ирода.
Спомие Ирода да би ти дознао да више ние било кнежева и царева из племена
удина[4] и да е требало да дое Христос, пошто Ирод ние био евреин, ве
Идумеац, син Антипатров, од жене Арабанке. Када, дакле, више ние било
(евреских) владара, дошао е Христос - "очекивае народа", као што е
пророковао аков[5].
Цара.
Постоао е и други Ирод, четверовласник, те зато еванфелиста додае царску
титулу[6].
Гле, дооше мудраци од Истока у ерусалим.
Зашто долазе мудраци?[7] За осуду евреима. Када су мудраци, уди
идолопоклоници, поверовали, какво оправдае остае евреима. Мудраци су
такое дошли да би слава Христова ош више засиала иховим сведочеем,
посебно зато што су они били слуге демона и неприатеи Божи.
Од Истока.
И ово каже да би осудио еврее, ер су мудраци дошли из тако велике даине да
се поклоне Христу, док су Га евреи, са коима е живео, прогонили.
2. И рекоше: Где е цар удески што се роди?
Прича се да су ови мудраци били потомци пророка Валаама, и када су пронашли
егово пророштво: "Засиае звезда од акова", разумели су тану Христову те су
зато и дошли, желеи да виде новороено (дете).
ер видесмо егову звиезду на Истоку.
Када чуеш за звезду, немо мислити да е то била една од оних кое ми видимо,
ве божанска и анелска сила коа се авила у облику звезде. Пошто су мудраци
били звездари, Господ их е привукао помоу онога што е има било познато; као
што е Петра, рибара, задивио мноштвом риба кое е уловио у име Христово. Да е

12
звезда стварно била анелска сила, види се из тога што е она сиала дау и што е
ишла када су мудраци ишли, а стаала када су се они одмарали. То се види и из тога
што се она кретала од севера, то ест од Персие, према угу, ка ерусалиму, а
познато е да се звезде никада не креу од севера ка угу.
И доосмо да му се поклонимо.
Изгледа да су ови мудраци били врлински уди, ер када су дошли у страну зему
да се поклоне Христу, са коликом би га тек смелошу проповедали у Персии?
3. Кад то чу цар Ирод, уплаши се, и сав ерусалим са им.
Ирод се уплашио да као странац не изгуби царску власт, ер е знао да е ние био
достоан. Али, евреи, зашто се они плаше? Требало би пре да се радуу, ер се код
их поавио цар коме се клаау персиски цареви. Али е ихова злоба заиста
била неразумна.
4. И сабравши све првосвештенике и кижевнике народне, питаше их где е
се Христос родити.
Кижевници[8] су били народни учитеи, као они кое ми (данас) називамо
граматицима. их Ирод пита по промислу Божем, да би исповедили истину; стога
е и бити осуени што су распели Онога кога су напре исповедили.
5. А они рекоше: у Витлеему удескоме; ер е тако пророк написао.
Кои пророк? Михе,[9] ер он каже:
6. И ти Витлееме, земо удина, ни по чем ниеси намаи меу кнежевима
удиним.
На Витлеем су, као мали град, гледали с презиром. Сада е, меутим, он постао
славан ер е из ега произишао Христос, па многи, из свих краева света, долазе да
се поклоне томе светом Витлеему.
ер е из тебе изаи Воа.
Добро е рекао: "Изаи е", а не: "У теби е остати", ер Христос ние остао у
Витлеему, ве е по Свом роеу отишао из ега и навише времена провео у
Назарету. евреи говоре да се ово пророчанство односи на Зоровавеа,[10] али се
варау у томе, ер Зороваве ние роен у Витлеему, него у Вавилону. Погледа
егово име:[11] "Зоро" означава "семе" или "роее", а "Вавел" Вавилон; дакле,
"она кои е зачет или роен у Вавилону". еврее отворено изобличава и само
пророштво у коме се каже: "Коему су исходи од почетка, од дана века." Чии су,
дакле, исходи "од почетка и од дана века" ако не Христови? Он е имао два
"исхода", то ест, роеа. Прво роее било е "од почетка" (у вечности) од Оца, а

13
друго (у телу) "од дана века (овога)", то ест, од Пресвете Богородице у времену.
Нека сада кажу евреи да ли е Зороваве постоао од вечности?Али, они немау
ништа да кажу.
Кои е напасати.
Каже "напасати", а не "тиранисати" или "прождирати", ер други цареви нису
пастири, ве вукови. Али, Христос е пастир, као што то сам каже: "а сам пастир
добри... "
Народ мо Израи.
Израиским народом назива оне еврее и незнабошце кои су поверовали, ер
"Израи" у преводу значи "она кои види Бога"[12]. Зато су Израици сви они
кои виде Бога, па чак и они кои су рание били незнабошци.
7. Онда Ирод, тано дозвавши мудраце.
Позвао их е тано, због евреа, плашеи се да се они не забрину за дете, те
покушау да Га избаве као свог будуег ослободиоца. Зато е и тано спремао заверу
против ега.
Сазнаде од их кад се поавила звиезда.
Дакле, питао е и тачно сазнао. Звезда се поавила мудрацима пре него што се
Господ родио. Будуи да им е требало много времена за пут, звезда се много пре
поавила како би мудраци стигли да Му се поклоне док е ош био у пеленама.
Други, меутим, говоре да се звезда поавила чим се Христос родио, и да су
мудраци дошли након две године, те Господа нису нашли у пеленама, нити
положена у асле, него у куи са своом маком, када Му е било две године. Ти
ипак сматра прво тумачее боим. [13]
8. И пославши их у Витлеем, рече: Идите и распитате се добро за диете.
Ние рекао "за Цара", него "за дете" ер ние могао да поднесе ни име егово. То
(асно) показуе колико е био гневан на Христа.
8-9. Па, када га наете, авите ми, да и а доем да му се поклоним. А они
саслушавши цара, пооше.
Мудраци су били незлобиви, па су мислили да и он говори искрено.
И гле, звиезда, коу су видели на Истоку, иаше пред има.


14
Звезда се била сакрила на неко време, по Божем промислу, да би мудраци питали
еврее и да би се Ирод уплашио, те на та начин истина постала очигледниа. Али,
када су мудраци изашли из ерусалима, звезда се опет поавила, показууи им пут.
Отуда се види да е звезда била нека божанска сила.
Док не дое и стаде одозго где беше диете.
И ово е чудесно, ер се звезда спустила са висине и, дошавши близу земе,
показала им место (где е било дете). Како би иначе могли тачно да сазнау где се
налазио Христос, да е звезда остала на висини? Небеска тела (своим саем)
обухватау широко пространство, тако да ти, можда, видиш месец изнад свое куе,
док се мени чини да е он изнад мое, и уопште, свако е реи да месец или нека
звезда стое изнад ега. Ова звезда не би могла да покаже Христа да ние сишла и
стала тачно изнад детие главе.
А кад видеше звиезду, обрадоваше се веома великом радости.
Обрадовали су се ер нису били изневерени, ве су нашли оно што су тражили.
10. И ушавши у куу, видеше диете са Мариом Матером еговом.
Чим се дете родило, Дева Га е положила у асле, ер тада ош нису били нашли
куу. Касние су, вероватно, нашли неку куу где су их мудраци затекли. осиф и
Мариа су отишли у Витлеем да би се тамо пописали, како каже Лука[14], али,
пошто се сабрало много народа на попис, нису одмах нашли куу ве се дете
родило у пеини. Потом су нашли куу, у коо су мудраци угледали Господа.
И падоше и поклонише му се.
Каквог ли озареа душе! Угледали су пред собом сиромаха и поклонили Му се, ер
им е било речено да е Он Бог. Зато су Му и принели дарове, као Богу и као
човеку. Слуша, дае!
Па отворивши ризнице свое принесоше му даре: злато, таман и смирну.
Злато су Му принели као цару, ер цару ми, као поданици, приносимо злато; таман
као Богу, ер Богу кадимо таманом; а, смирну као Ономе кои е окусити смрт, ер
евреи пре погреба умрле помазуу смирном да би тело остало нетрулежно.
Смирна, коа е сува, исушуе влажност тела и не дозвоава црвима да га растачу.
Видиш ли веру мудраца, кои су се из Валаамовог пророштва научили да е Господ
и Бог и цар, и да е умрети ради нас? Послуша пророштво: "Легао е и отпочинуо
као лав и као лави... Кои тебе благосиау, бие благословени." [15] Разуми да
"лав" означава царско достоанство, а "легао е" смрт. Ето и божанства, ер само
божанска природа има силу благослова.


15
12. И примивши у сну заповиест да се не враау Ироду, другим путем
отидоше у зему своу.
Обрати пажу на редослед догааа! Прво их е Бог помоу звезде привео вери.
Затим, када су дошли у ерусалим, научили су од пророка да е се Христос родити
у Витлеему. Напослетку (су примили Божу заповест) преко анела. Послушали су
пророштво, то ест реч Божу. Примивши, дакле, божанско откровее, преварили
су Ирода и нису се уплашили да е он за има послати потеру ве су храбро ишли
у сили Роеног (Богомладенца), као истински сведоци.
13. А кад они отидоше, а то анео Господи ави се осифу у сну и рече:
Устани, узми диете и матер егову.
Видиш ли сада разлог зашто е Бог допустио да Дева буде обручена? Овде ти се
каже: Зато да би осиф могао да се брине о о и чува е. (Анео) ние рекао: "Узми
жену своу", ве "матер егову." Он е више не зове женом осифовом, пошто е
нестало подозреа и праведник се од чудеса при детием роеу уверио да е све
било од Духа Светога.
Па бежи у Египат.
Чак и Господ бежи, како би се сви уверили да е заиста прави човек, ер да е пао у
Иродове руке и чудом избегао смрт, изгледало би да се привидно оваплотио. Зато
бежи у Египат да би и ту зему осветио.[16] Две су земе (у оно време) биле
радионице свакога безакоа: Вавилон и Египат. Поклоее Вавилона Господ е
примио преко мудраца, док е Египат осветио Своим доласком.
И буди онамо док ти не кажем.
Каже: "Буди онамо", а не "биеш онамо", док те Бог не позове. Тако и ми не бисмо
ништа смели да чинимо мимо вое Боже.
ер е Ирод тражити диете да га погуби.
Погледа безуме човека кои се труди да победи воу Божу. "Ако дете кое се
родило ние од Бога, зашто га се онда плашиш? Али, ако есте, како еш га
погубити?"
14-15 И он уставши, узе диете и матер егову ноу и отиде у Египат. И би
тамо до смрти Иродове - да се испуни што е Господ рекао преко пророка кои
говори: Из Египта дозвах сина своега. [17]
евреи говоре да е то казано за народ кои е Мосе извео из Египта. А ми,
одговарамо: Шта е чудно у томе да е за народ речено оно што е у стварности
испунио Христос? Запитамо се, ко е Син Божи? еврески народ кои се клаао
идолима и кипу Велфегора или Она кои е заиста Син Божи?

16
16. Тада Ирод, видев да су га мудраци преварили.
Као што е Бог преко Мосеа преварио фараона, тако е Ирода преварио преко
мудраца, ер су обоица, и фараон и Ирод, били децоубице. Фараон е поклао
мушку евреску децу у Египту, а Ирод у Витлеему.
Разгеви се веома и посла те погуби сву децу по Витлеему[18] и по сво
околини егово до двие године и ниже, по времену кое е тано сазнао од
мудраца.
Сво бес према мудрацима Ирод искауе на деци коа му ништа нису учинила.
Али зашто е Бог дозволио да деца пострадау? Зато да би се показала Иродова
злоба. Ти еш можда реи: шта е то? Зар е деци нанесена неправда само зато да се
обелодани Иродова злоба? Чу, дакле: Ние им нанесена неправда него су се
удостоили венаца, ер сваки кои страда овде на земи, страда или ради
отпуштеа грехова или ради умножеа венаца. Тако е и ова деца (на небесима)
ош више бити овенчана.
17. Тада се испуни што е рекао пророк еремиа говореи.
Како неко не би помислио да су деца побиена без Божег допуштеа, еванелиста
показуе да е то Господ унапред знао и предсказао.[19]
18. Глас у Рами чу се.
Рама е едно место у палестинском гору и ено име означава узвишицу[20].
Припала е у наслее племену Вениаминовом, кои е био син Рахие, сахраене у
Витлеему. Зато уместо "Витлеема", пророк спомие "Рахиу", ер е она тамо
сахраена. Он говори да е се с висине чути ридае и плач. Послуша, дакле, шта
каже пророк.
Плач и ридае и нарицае много, Рахиа оплакуе децу своу.
То ест, Витлеем плаче за децом своом, и нее да се утеши, ер их нема.
Нису више у овоме животу, али су душе ихове бесмртне.
19. А по смрти Иродово.
Ирод е доживео горку смрт. Разболео се од грознице, болова у стомаку и свраба.
Ноге су му покрили чиреви, а стидни делови тела почели су да труле и по има су
гамизали црви. Дисао е тешко, дрхтеи, а све егове удове стезали су грчеви, да
би напослетку извргнуо своу нечастиву душу.


17
19-20. Гле, анео Господи ави се у сну осифу у Египту, и рече: Устани и
узми диете и матер егову и иди у зему Израиеву.
Не каже "бежи" него "иди" ер више ние било разлога за страх.
ер су помрли кои су тражили душу детета.
Где е сада Аполинарие кои е говорио да Господ ние имао човечиу душу[21].
Ове га речи авно изобличавау.
21-22. А он уставши, узе диете и матер егову, и дое у зему Израиеву.
Али чувши да Архела царуе у удеи уместо Ирода, оца своега, побоа се
онамо ии.
Ирод е оставио три сина: Филипа, Антипу и Архелаа. Архелаа[22] е наименовао
за цара (удее), а другу двоицу за тетрархе. осиф се плашио да иде у зему
Израиеву, то ест у удеу, ер е Архела био сличан Ироду, своме оцу. Антипа е
био млаи Ирод кои е погубио Претечу.
Него, примивши у сну заповиест, отиде у краеве Галилеске. [23]
Галилеа ние била израиска, ве незнабожачка зема, те су зато евреи са
гнушаем гледали на Галилеце.
23. И дошавши настани се у граду званом Назарет.
Како то да Лука каже да е Господ у четрдесети дан после Свог роеа држан у
наручу Симеоновом, па онда отишао у Назарет, а овде Мате говори да е у
Назарет отишао тек након повратка из Египта? Разуми, дакле, да е Лука говорио о
ономе што е Мате преутао. Шта заправо хоу да кажем? У четрдесети дан пошто
се родио, Господ е отишао у Назарет (када е бежао у Египат). То нам каже Лука.
Мате говори о ономе што се десило после тога, то ест, да е побегао у Египат и да
се после из Египта вратио у Назарет. Они, дакле, не противрече едан другоме, него
Лука говори о одласку из Витлеема у Назарет, а Мате о повратку из Египта у
Назарет.
Да се испуни што су рекли пророци да е се Назареанин назвати.
Кои е пророк то рекао? Сада се то не може сазнати, ер су многе (пророчке)
киге изгубене, како због непаже евреа, тако и због честих одвоеа у
ропство. Можда е ово меу евреима било неписано пророштво. Реч
"Назареанин"[24] значи "освеен". Пошто е Христос свет, с правом се назива
Назареанин ер многи пророци Господа називау "свецем Израиевим". [25]


18


НАПОМЕНА:
1. Поред Витлеема удеског постоао е и Витлеем у племену Завулоновом,
близу Галилеског езера (Ис. Нав. 19, 15). Како сазнаемо из Лукиног
Еванеа (Лк. 2), осиф и Мариа су пошли из Назарета у удеу у град
Витлеем да би се пописали у своо постобини, пошто е осиф био из
племена Давидова. Када се осиф приближи граду, дое време да Пречиста
роди, и он стаде тражити куу за преноиште где би Мариа могла да се на
миру породи. Не нашавши места у гостионици због мноштва иарода кои се
скупио у Витлеему, осиф и Мариа су се склонили у едну пеину у коо су
овчари ноу затварали овце. Пресвета е, по предау, у поно родила
Богомладенца без бола и сама Га повила и сместила у асле, како каже Лука.
Из апокрифа сазнаемо да су у пеини били везани во и магарац да би се
испунило Исаиино пророчанство: "Во познае господара свога и магарац
асле господара свога" (Ис. 1, 3). их е осиф повео из Назарета; магарца
због бремените Деве, да би е носио за време пута, док е во поведен да би
га продали и тако исплатили данак цару и купили себи све што е потребно.
Према учеу Шестог Васеенског Сабора, Господ се родио у нои измеу
суботе и недее (уп. Прем. Сол. 18,14-15). Зато се недеа слави као дан у
кои е Господ створио светлост, у кои се родио, примио крштее, васкрсао
из мртвих и ниспослао Духа Светога на свое ученике (уп. Житиа Светих,
25. децембар, "Повест о роеу Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа",
стр. 722, Београд 1977)
2. ев. Beeyt - Laachem
3. Од ев. yadah - исповедае Бога
4. 1.Мос. 49:10; види фусноту за Мт.1:17
5. Види горе
6. Цар Ирод Велики био е оснивач Идумеске династие. Владао е Галилеом
и удеом од 40. год. пре Христа све до Христовог роеа. Своу царевину
поделио е измеу своих синова: Архелаа (Мт. 2, 22), Ирода Антипе и
Филипа. Ирод Антипа био е тетрарх Галилее и Перее, и то е она Ирод
кои е погубио ована Претечу (Мт. 14, 1-12). У Делима Апостолским
спомиу се каснии представници Идумеске династие: Ирод Агрипа I (Д.
ап. 12) и Ирод Агрипа II (Д. ап. 25; 26)
7. Звездари, мудраци. То е назив кои е код Халдеаца, Миана и Персианаца
био уобичаен за мудраце, учитее магие, свештенике, научнике, астрологе,
тумаче снова и врачаре. Обично су били саветници царева и имали су
огроман утица. По мишеу Св. ована Златоуста, Св. Кирила
Александриског и неких других отаца, мудраци су били из Персие коа е
била позната по науци звездочатаца. Св. устин Философ, Св. Киприан и
Св. Епифание Кипарски мисле да су они били из Арабие коа е била богата
златом, таманом и смирном. Бл. ероним е, меутим, сматрао да су

19
мудраци дошли из Етиопие. У каснием предау Цркве се спомие да су
имена троице мудраца била: Валтазар, Каспар и Мелхиор.
8. Кижевник, писмозналац. (ев. sofer). ош се називау законицима или
учитеима Закона. Ословавани су титулом рабина. Они субили
познаваоци Мосеевог Закона и свештених списа, тумачи и народни
учитеи Посебно су се бавили тумачеем тешко разумивих законских
одредаба, па су уводили разна правила коа би требало да омогуе потпуние
испуавае Закона. Пошто е ихово мишее било изузетно цеено
приликом судских расправа, били су заступени и у Синедриону
(Санхедрину). Меу има е било и свештеника, иако су веином били
лаици Господ их често сврсгава у исту групу са фарисеима зато што нису
разумевали духовни смисао Закона, ве су га тумачили буквално и
легалистички
9. Мих. 5:2
10. Види кигу пророка Агеа и Мт. 1:12
11. ев. Zerubbabel потиче од речи (zarab - потицати однекле, бити роен) и речи
(babbel - помета, Вавилон).
12. Yisra'el начеше се преводи у значе "владае као Бог." Етимолошки се
изводи од речи (sarah - иамти мо, силу) и речи (El - Бог). Блажени
Теофилакт овде проналази везу са одеком 1.Мос. 32:28-30, где се говори
како е аков видео Бога лицем у лице и борио се с им. Они кои виде (т.
познау) Бога заиста су народ Божи.
13. О времену поаве звезде постое различита мишеа. едни кажу да се она
поавила у саму но и сами час Спаситеевог роеа од Деве, што не
изгледа логично, ер како су онда мудраци из такве даине могли стии до
ерусалима у тако кратком року? Св. Епифание е сматрао да се звезда
поавила у време роеа Христовог и да су мудраци дошли на поклоее
након две године (зато е по еговом мишеу ирод наредио да се побиу
сва деца од две године наниже). Таквог е мишеа и Бл. ероним.
Меутим, ово е по веини тумача тешко прихвативо, ер су осиф и
Мариа с Богомладенцом након поклоеа у Храму одмах отишли у
Назарет, одакле су отпутовали у Египат. асно е да их мудраци никако нису
могли наи у Витлеему након две године. Ипак е навероватние мшнее
Св. Златоуста кои тврди следее. "Звезда се авила мудрацима пре Роеа
Христовог. Пошто су имали провести много времена на путу, зато им се
звезда авила дуго времена пре роеа Спасова да би оии могли
благовремено стии у Витлеем и поклонити се Христу док е ош био у
повоу до данас е раширено веровае по коме се звезда поавила у сам дан
Благовести, т. зачепа Господа у утроби Мариино (види: архим. устин
Попови, Житиа Светих, "Повест о Поклоеу мудраца", стр. 738., Београд
1977.)
14. Лк. 2
15. 4. Мос. 24:9
16. У Еванеу се не наводи место где е осиг отишао са Мариом и
Богомладенцем. Предае спомие село Матареу, близу Леонтопоа, на

20
само делти Нила. О боравку Богомладенца Христа у Египту постои веома
богато апокрифно предае.
17. Ос. 11:1
18. У богослужбеним кигама спомие се бро од 14 000 младенаца побиених
у Витлеему.
19. По учеу Православне Цркве не постои предодреее (praedestiantio), ве
само Боже предзнае (praecognitio). Према томе Бог преко пророка
предсказуе по предзнау, а не предодрееу, ер ничим не ограничава
човеков слободни избор (уп. Фусноту за Мт. 26:23-25). Свети Дамаскин
пише: "Треба знати да Бог све унапред зна, али не предодреуе све; унапред
зна и оно што е у нашо власти, али га не предодреуе, ер нитти жели да
буде зла, нити насилно изнууе врлину. Према томе, предодреее е дело
божанске прогностичке заповести. Меутим, оно што ние у нашо власти
Бог предодреуе по Свом предзнау; ер, по Своме предзнау, Бог е ве
предрасудио о свему, по мери Свое доброте и праведности, (Тачно
изложее Православне вере, глава 44, стр. 98; Никши. 1985).
20. ев. ramah - узвишица, висина, брежуак.
21. Погрешно учее Аполинариа лаодикиског осуено е као ерес на Другом
Васеенском Сабору одржаном у Константинопоу 381. године. Реч коа се
Еванеу преводи речу "душа" означава дословно "животни дах", па се
може превести и као "душа" и као "живот" у зависности од контекста.
Упореди тумачее на Мт. 6:25; и Мт. 22:37
22. Архела е тако сурово и тирански владао удеом да га е император Август
лишио престола и послао на заточее у Галиу где е и умро (види белешку
за Мт. 2:1)
23. У Галилеи су тада живели и евреи и незнабошци. ерусалимски евреи су
на свое сународнике из Галилее гледали са презиром зато што су ови
живеи у ихово средини прихватили много паганских обичаа. Сматрало
се да из Галилее ништа добро не може дои (уп. ован 1:46)
24. Назареанин - означава становника града Назарета, али истовремено има
старозаветно значее назореа, лица издвоеног од других посебним заветом
кои узима на себе.
25. Уп. Ис. 1:4












21
Глава треа
Проповед ована Крститеа и крштее Христово
1. У оне пак дане. Не онда када е Господ био дете и живео у Назарету, ве просто
тако каже "у оно време" кое е претходило данашем времену.
Дое ован Крстите.
Бог е послао ована да прекори еврее и да их приведе познау своих грехова
како би тако прихватили Христа. Ако човек ние свестан своих грехова, не може се
покаати. Зато е ован послан.
1-2. И проповиедаше у пустии удеско. И говораше: Покате се.
евреи су били горди, па их зато позива на покаае.[1]
ер се приближило Царство небеско.
Царством небеским назива први и други долазак Христов, као и врлински живот.
ер ако ми, странствууи по земи, живимо као на небу, далеко од страсти, онда
имамо Царство небеско (у себи).
ер то е она за кога е рекао пророк Исаиа говореи: Глас вапиуег у
пустии, припремите пут Господи, поравните стазе егове. [2]
"Путем" се назива Еванее, а "стазама" законске одредбе, кое су овештале и
старе. Стога каже: "Припремите се за еванелски живот, и законске одредбе
'поравните', то ест, испуните их духовно", ер е Дух "прав". Када, дакле, видиш
евреина кои телесно разуме заповести Закона, можеш да кажеш: "Ова ние
поравнао свое стазе", то ест, духовно не разуме Закон. [3]
4. А сам ован имаше хаину своу од камие длаке.
На покаае е позивао самим своим изгледом, ер е носио одеу жалости. За
камилу кажу да е негде измеу чисте и нечисте животие. Пошто прежива, она е
чиста животиа, али нема раздвоене папке, и по томе е нечиста.[4] Тако е ован
носио хаину од камие длаке, ер е Богу приводио еврески народ, кои е
сматран чистим, и нечисти народ незнабожаца, те е био посредник измеу Старог
и Новог Завета. Зато е и носио одеу од камие длаке.
И поас кожни око бедара своих.


22
Сви светитеи кои се спомиу у Писму били су опасани поасом око бедара, ер
су стално радили, док су леивци и доколичари распоасани, као што е то данас
случа са Сараценима. Светитеи су били опасани кожом зато што су умртвили
страсти телесне пожуде, пошто се кожа добиа од тела мртвих животиа.
А храна му биаху акриде и диви мед. [5]
Неки кажу да су акриде врста бике коа се ош назива мелагра, други опет, да е
то врста ораха или дивих плодова. Диви мед производе диве пчеле и може се
наи у дрвеу и стенама.
5-6. Тада излажаше к ему ерусалим и сва удеа, и сва околина орданска.
И он их крштаваше у ордану, и исповиедаху гриехе свое.
Иако су крштавани, ованово крштее[6] ние давало опроштее грехова. ован е
само проповедао покаае и приводио опроштеу грехова, то ест, Христовом
крштеу, коим се добиа опроштее грехова.
7. А кад виде многе фарисее.
"Фарисеи"[7] у преводу значе "издвоени", ер су се они понашали као издвоени
од других своим животом и знаем, мислеи да су виши од осталих.
И Садукее [8]
Они нису веровали ни у Васкрсее, ни у анеле, ни и (постоае) духа. "Садукеи"
у преводу значе "праведни", ер е "седек" праведност. Не зна се да ли су сами себе
звали "праведнима" или су тако названи по оснивачу ихове секте Садоку[9].
Где долазе да их крсти, рече им.
Они нису долазили са искреном намером као остали, те их зато прекорева:
Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гева кои иде?
Оштро им се обраа, познавауи ихову изопаченост, али их и похвауе када
говори: "Ко вам каза да бежите", ер се чудио како се десило да се ихов нечастиви
род кае. Назива их "породи аспидини", ер се прича да као што аспиде излазе из
свое маке прождируи ену утробу, тако су они побили свое очеве, то ест, свое
учитее и пророке. "Гнев кои иде" озна-чава пакао.
8. Родите, дакле, род достоан покааа.


23
Видиш шта говори? Не треба се само уклаати од зла, ве и приносити плодове
врлине, ер е писано: "Клони се од зла и чини добро." [10]
9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама.
Они су се уздали у свое племенито порекло и то им е било на погибао.
ер вам кажем да може Бог и од камеа овога подигнути децу Аврааму.
Под "камеем" се подразумевау незнабошци, од коих су многи поверовали. Осим
тога, ован дословно каже да Бог може и од камеа подигнути децу Аврааму[11].
Као камен е била и Сарина материца, због ене неплодности, па е она ипак
родила.[12] А када е Господ од камеа подигао децу Аврааму? У оно време када
су Га распели и када су многи, видевши како се распада камее, поверовали. [13]
10. А ве и секира код кориена дрвеу стои.
"Секиром" назива Христов суд, а "дрвеем" свакога од нас. Тако се она кои ние
поверовао ош одавде у корену сече и у ога баца.
Свако, дакле, дрво, макар водило порекло од Авраама, кое не раа добра рода.
Ние рекао "кое ние родило", ве "кое не раа", ер увек треба раати плодове
врлина. Ако си уче дао милостиу, а данас отимаш, ниси благоугодио Богу.
Сиече се и у ога баца, то ест, у ога паклени.
11. а вас крштавам водом за покаае; а она што долази за мном , ачи е од
мене.
Прво им е рекао: "Раате род", а сада им показуе какав род - да веруу у Онога
кои долази за им, ер е за им дошао Христос. Као што се Христос родио само
шест месеци после ована, тако се исто (након шест месеци) после ована и поавио
пред удима. Прво се, дакле, поавио Претеча, а тек онда е дошао Христос, за кога
е ован сведочио.
а нисам достоан ему обуе пониети.
"а нисам", каже "чак ни намаи од егових слуга, да би Му понео обуу." Под
"обуом" се подразумевау два силаска Господа. Прво са неба на зему, и друго
са земе у ад. "Обуа" означава кожу тела и умртвее. Претеча, дакле, не може
да "понесе" тану ова два силаска, то ест, ние у стау да разуме како су се она
десила.


24
Он е вас крстити Духом Светим и огем.
То ест, обилно е излити на вас благодатне дарове Духа. "Мое крштее", говори
ован, "не дае ни благодат Духа Светога, ни опрашта грехова, али Он е вам
опростити (грехове) и дати Духа у изобиу." [14]
12. ему е лопата у руци.
Немоте мислити да е вам Он опростити ако будете грешили пошто примите
крштее од ега, ве знате да е у еговим рукама "лопата", то ест суд и истрага.
Па е отриебити гумно свое - Цркву, у коо е много крштених као пшенице на
гумну. Меутим, неки од оних кои су крштени лакомислени су попут плеве, коу
као ветар разносе зли духови, док су други као пшеница и доносе корист другима
хранеи их учеем и (врлинским) делима.
И скупие пшеницу своу у житницу, а певу е сажеи огем неугасивим.
Та ога е неугасив. Зато Ориген празнослови када говори да е пакленом мучеу
дои кра. [15]
13-14. Тада дое Исус из Галилее на ордан овану да га ова крсти. А ован
му брааше
"Иако си чист, Господе мо, крстиш се да би нас опрао (од греха), и показао нам да
се пре крштеа морамо очистити, како не бисмо оскрнавили свое крштее тиме
што емо се после ега лако упрати по раво навици". ован Му брааше, да они
кои су ово гледали не би помислили да се и Христос крштава ради покааа, као
остали.
Говореи: ти треба мене да крстиш.
Претеча е имао потребу да га Господ очисти, ер е и он сам, као потомак Адамов,
био заражен нечистотом непослушности, а оваплоени Христос е очистио све.
А ти ли долазиш мени?
Ние се усудио реи: "Зар да те а крстим?", ве говори: "А ти ли долазиш к
мени?". Тако е био благочестив.
15. А Исус одговори и рече му: Остави сада:
Каже: "Остави сада, ер е дои време да примимо заслужену славу, иако сада
изгледа да е немамо."


25
ер тако нам треба испунити сваку правду.
Под "правдом" подразумева Закон. "удска природа е", каже, "била проклета зато
што ние могла испунити Закон. Зато сам а испунио све остало што Закон захтева.
Само ми ош остае да се крстим. А када и то испуним, тада у ослободити природу
од проклетства. Ето, то ми ваа чинити."
15-16. Тада га остави. И крстивши се Исус.
Крштава се у тридесето години, ер у тим годинама човек упознае све грехове. У
раном узрасту се деца понашау лакомислено, у другом, младиком узрасту,
распауу се телесном пожудом и гневом. Код одраслих уди много е
среброуба. Чекао е, дакле, та узраст како би испунио Закон за све узрасте и све
нас осветио. [16]
Изае одмах из воде. [17]
Манихеци кажу да е Господ Свое тело оставио у ордану и потом се привидно
показао у неком другом телу. Али, ове их речи оповргавау, ер каже: "Исус изае."
Нико други ние изашао, ве управо Он кои е сишао у воду.
И гле, отворише му се небеса.
Адам их е затворио, али Христос их опет отвара како би и ти научио да своим
крштеем отвараш небеса.
16-17. И виде Духа Божиега где силази као голуб и долази на ега. И гле,
глас са неба кои говори.
Дух силази да би посведочио да е Она кои се крштава веи од онога кои крстк
евреи су ована сматрали за великог човека, док на Христа нису толико обраали
пажу. Сви су видели да Дух силази на Исуса како не би помислили да е глас -
"Ово е Син мо убени" - био ради ована, него да би сви, видеи Духа,
поверовали да се та глас односи на Исуса. (Дух се авио) "као голуб", ер е то
незлобива, кротка и врло чиста птица коа се не задржава тамо где е нечисто. Тако
е и са Светим Духом. Као што е у време Ноа голуб обавио кра Потопа, доневши
маслинову гранчицу[18], тако и овде Свети Дух обавуе ослобоее од греха.
Тамо е (знак) био маслинова гранчица, а овде е то милост Божа.
Ово е Син мо убени кои е по моо вои.
То ест, кои ми е мио и благоугодан.



26

НАПОМЕНА:
1. Реч покаае означава промену начина мишеа, промену ума, преумее.
Покаае се не састои само у жаеу за учиеним грехом, ве
подразумева истовремено и активан труд у стицау врлине, промену живота
и начина мишеа.
2. Ис. 40:3
3. По тумачеу Зигабена, путем Господим и стазама еговим пророк назива
душе, коима е имала дои проповед Еванеа. Он саветуе да се душе
припреме, то ест, очисте путем покааа: да се почупа тре страсти, избаци
камее греха и тако начине здравима и глаткима за примае Еванеа (Ibid,
c.3, v.3; col. 160 A).
4. евреи су имали детане прописе на основу коих су животие делили на
чисте и нечисте. (уп. 1.Мос. 8:20; 3.Мос. 7:21; 3.Мос. 20:25; 5.Мос. 14:3-
20)
5. Ова реч може да се преведе и као скакавци, мада Блажени Теофилакт, као и
веина тумача сматра да е реч о бино храни. По древно палестинско
традиции Свети Претеча се хранио неком врстом дугуастих и тврдих
плодова кои су личили на скакавце, по коима су и добили име. Акриде
такое могу означавати и овршке (краеве) гранчица и лиша са пустиске
траве и чкаа. Диви мед, по мишеу Светог Атанасиа Великог био е
"веома горак и неприатног укуса".
6. ованово крштее вршено е погружеем у реци. При овановом крштеу,
уди су исповедали грехове и добиали опрошта и на та начин се духовно
припремали за долазак Христа. Ово е било едино крштее водом кое су
примили апостоли и нигде ние забележено да су поново крштавани до
Педесетнице.
7. Реч е о секти коа е настала након Вавилонског ропства. Поред свих кига
Старог Завета, фарисеи су веровали да е усмена традициа основно мерило
вероваа и живота. Посебно су се трудили у споашем вршеу законских
правила и побожности, као што су церемониална праа, постови, молитве,
даватбз милостие, али су своим лицемерем били далеко од духа истинске
побожцости. Били су веома поносни на своа дела и зато и данас поам
фарисества означава лицемере. Чврсто су веровали у постоае добрих и
злих анела и чекали су долазак Месие. Веровали су, такое, да душе
умрлих по своим делима одлазе у стае блаженства или казне и да е их
Месиа на крау васкрснути и узвратити им по иховим делима. Насупрот
власти Ирода узурпатора и Римско тирании залагали су се за теократиу.
Имали су велики утица на прост народ. Према осифу Флавиу, у Христово
време било их е око 6.000. Били су егови велики противници ер их е
редовно прекоревао због ихове похлепе, славоуба, самопоуздаа и
лажне побожности коом су хтели да задобиу популарност у народу
8. Верска секта чии су чланови одбиали усмено предае и кои су сматрали
да е едино писани закон обавезан. Одбацивали су Васкрсее мртвих,

27
бесмртност душе, постоае духова и анела и друго. То е била секта
свештеничке аристократие и по предау е потицала од Садока. Вероватно
е реч о првосвештенику из времена Давида и Соломона или о неко друго
личности из касниег периода
9. 2. Цар 8:17
10. Пс. 34:14
11. Поводом ових Претечиних речи Евтимие Зигабен каже: "Деца су Авраамова
стварно они кои подражавау егове врлине. И они е се удостоити са им
Царства нбеског, па били од евреа или незнабожаца, ер е сродство по
врлини вее од сродства по крви, онолико колико е душа драгоцениа од
тела." (Ibid, c.3, v.9; col. 165 Ab)
12. 1.Мос. 18:11-12; 21:1-2
13. Мт. 27:51
14. По Зигабену крштее ованово се састои у уздржау од грехова, а
Христово у задобиау Духа Светога. Дух Свети е сишао на апостоле у
облику огених езика (уп. Д.Ап. 2:1). Тада су се они крстили Духом
Светим и огем (Ibid, c.3, v.11 col. 168 BC)
15. Блажени Теофилакт овде мисли на Оригеново учее о "васпоставеу"
(свега) кое е осуено на Петом Васеенском Сабору у Константинопоу
553. године (види опширние у фусноти за Мт. 25:41-46)
16. Оваплотивши се, Господ се поавио у "обличу тела греха" по свему сличан
нама осим по греху, да би нас целе спасао, као што Свети Григорие
Богослов каже: "Оно што (Христос) ние узео (оваплоеем на Себе), то
ние исцелио" (Epistula 101 ad Cledonion PG, t.37, 177-180).
17. Исус е одмах изишао из воде, то ест, ние се у о задржао. Постои
предае да е Свети ован Крстите свакога човека кога е крштавао.,
погружавао до гуше у воду и држао га док све грехе свое исповеди, а онда
га пуштао да изае из воде. Христос, пошто ние имао греха, ние се
задржавао у води, због чега Еванее и каже да одмах изае из воде (уп.
Архим. устин Попови, Житиа Светих, ануар 6., "Реч на Богоавее
Господе", стр. 217, Београд. 1977.)
18. 1. Мос. 8:11














28
Глава четврта

Кушае Христа у пустии, почетак проповеди у Галилеи,
позив првих Апостола, прва чудеса

1. Тада Исуса одведе Дух у пустиу.

Да би нас научио да после крштеа ош више треба да очекуемо искушеа, Дух
Свети одводи Исуса у пустиу, ер (Господ) ништа ние чинио без Духа. А у
пустиу[1] Га одводи желеи да нам покаже како нас аво искушава онда када
види да смо сами и немамо никога да нам помогне. Зато не смемо да живимо без
савета, уздауи се у себе.

Да га аво куша.

аво се назива "клеветником" зато што е Бога оклеветао пред Адамом када му е
рекао: "Бог вам завиди." Чак и сада, аво пред нама клевее врлину.

2. И постивши. Постио е како би нам показао да е пост[2] ако оруже против
искушеа, као што е стомакоуга ае почетак сваког греха.

Дана четрдесет и нои четрдесет.

Постио е онолико колико су постили Мосе и Илиа,[3] ер да е постио дуже од
их, онда би егово оваплоее изгледало привидно.

Напосетку огладе.

29

Огладнео е онда када е то сам допустио Своо (удско) природи, како би дао
прилику аволу да Га искуша глау, и Своим га трпеем савладао и поразио, те
нама даровао победу.

3. И приступи к ему кушач и рече: Ако си Син Божи, реци да камее ово
постану хебови.

Нечастиви е чуо глас с неба ("Ово е Син Мо..."), а потом е видео да е Господ
огладнео, па се збунио, чудеи се како Син Божи може да огладни. Зато Га и куша
да би то сазнао. Ласка Му говореи: "Ако си Син Божи...", желеи да Га превари.
Али питаш се: "Какав е то грех претворити камее у хлебове?" Онда зна:
(по)слушати авола ма у чему - грех е. Уосталом, видиш да он ние рекао: "Реци да
ова камен постане хлеб", ве каже "ово камее", желеи тако да наведе Христа у
неумереност, ер е гладноме и едан хлеб сасвим довоан. Зато га Христос ние
(по)слушао.

4. А он одговори и рече: Писано е: Не живи човек о самом хебу, но о свако
риечи коа излази из уста Божиих.

Ово сведочанство е узето из Старог Завета, ер су то речи Мосееве. евреи су се
такое хранили маном, коа ние била прави хлеб, ве е, по речи Божо,
задовоавала све потребе евреа и постаала она храна коу су уди желели да
еду. Када би евреин, наиме, пожелео рибу, ае, или сир, мана е у устима
добиала укус те хране.

5-6. Тада га аво одведе у Свети град и постави га на крило храма. Па му рече:
Ако си Син Божи, скочи дое, ер е писано: Анелима своим заповиедие
за тебе и узее те на руке, да како не запнеш за камен ногом своом.

Говореи му: "Ако си Син Божи...", аво као да хое да каже: "Не веруем гласу с
неба, али ако си Ти заиста Син Божи, покажи ми то." "Али, адниче, ако Он и есте
Син Божи, зар да се баци са Храма по твоо речи? Твоо суровости е своствено

30
да баца у провалиу оне кои су опседнути, а Боже е да их спасава." Речи: "узее те
на руке..." не односе се на Христа, ве на свете коима е потребна помо анела.[4]
Христу, као Богу, ние потребна таква помо.

7. А Исус му рече: И ово е написано: Немо кушати Господа Бога своега. [5]

Христос мирно одгони авола и тако нас учи да демоне треба побеивати
кротошу.

8-9. Опет га узе аво и одведе на гору врло високу и показа му сва царства
овога свиета и славу ихову. И рече му: Све ово дау теби ако паднеш и
поклониш ми се.

Неки мисле да е "гора врло висока" - страст среброуба коом е неприате
желео да победи Исуса. Али, они нису у праву. Господ ние примао помисли,
далеко било, ве Му се аво отворено авио, и на гори Му у видивом облику, пред
очима, представио сва царства овога света рекавши: "Све ово дау теби..." У своо
гордости аво сматра свет своим поседом. Ово и данас аво говори похлепним
удима, па е они кои му се поклоне заиста имати у своо власти свет.

10. Тада му Исус рече: Иди од мене, Сатано,[6] ер е написано: Господу Богу
своме клаа се и ему единоме служи!

Господ се разгневио на ега, видевши да он присваа оно што е Боже и говори:
"Све ово дау теби...", као да е то егово. Видиш каква е корист од Светог Писма,
ер е име Господ затворио уста неприатеу.

11. Тада га аво остави, и гле, анели приступише и служаху му.


31
Господ е победио три искушеа: стомакоугаае, славоубе и среброубе,[7]
то ест убав према богатству, ер су то главне страсти. Победивши их, далеко е
лакше савладати и остале. Зато Лука и каже: "Кад сврши аво све кушае...",[8]
мада е Господ победио само главна искушеа. Анели Му служе како би се
показало да е они и нама слу-жити када победимо (страсти), ер Христос све чини
и показуе ради нас, пошто ему, као Богу, анели увек служе.

12-13. А кад чу Исус да е ован предан, отиде у Галилеу. И оставивши
Назарет дое и настани се у Капернауму при-морскоме, у краевима
Завулоновим и Нефталимовим.

Исус одлази како би нас научио да се (непотребно) не излажемо опасностима. А
одлази у Галилеу,[9] зему "палих", ер су незнабошци, кои су тамо живели, пали
у грех. Настауе се у Капернауму, кои у преводу значи "дом утехе" ер е Христос
сишао с неба да би од незнабожачких народа начинио дом Духа Утешитеа -
(Цркву). Завулон значи "нони", а Нефталим "ширина". Тако е и живот
незнабожаца био мрачан и широк, ер нису ишли уским путем, него путем кои
води у пропаст.

14-16. Да се испуни што е рекао пророк Исаиа говореи: Зема Завулонова и
зема Нефталимова, на путу к мору с оне стране ордана, Галилеа
незнабожачка; Народ кои седи у тами виде светлост велику, и онима кои
седе у области и сени смрти, светлост засиа.

"Светлост велика" е Еванее. И (старозаветни) Закон е такое био светлост, али
мала. "Сена смрти" е грех, ер е грех слика и прилика смрти. Као што смрт
обузима тело, тако и грех обузима душу. Светлост нам е засиала, не зато што смо
е тражили, ве нам се она сама авила као да нас е прогонила.

17. Од тада поче Исус проповиедати и говорити.

Исус е почео да проповеда онда када е ован затворен у тамницу, ер е чекао да
ован први посведочи о ему и да Му припреми пут коим е имао ии, онако како
то слуге чине за свое господаре. Будуи еднак Оцу, Господ е такое имао свога

32
пророка, ована, као што е егов Отац и Бог имао пророке пре ована, иако су сви
они, у ствари, били заеднички пророци и Оца и Сина.

Покате се, ер се приближило Царство небеско.

Царство небеско е сам Христос, али исто тако и врлински живот. Када неко живи
као анео на земи, зар тада ние небески човек? Зато е Царство небеско у свакоме
од нас када живимо као анели.

18-19. А идуи покра мора Галилеског виде два брата, Симона, званога
Петар, и Андреа, брата егова, где бацау мрежу у море, ер биаху рибари. И
рече им.

Ова двоица су били ованови ученици, и док е ован ош био у животу, долазили
су Христу.[10] Али, када су видели да е ован затворен, опет су се вратили
риболову. Тада дое Господ да их улови, говореи им:

19-20. Хадете за мном и учиниу вас ловцима уди. А они одмах оставише
мреже и пооше за им.

Погледа послушне уде - одмах су пошли за им. Из овога се асно види да е то
био други позив. Господ их е поучио првом приликом и после тога су Га оставили.
Када су Га опет видели одмах су кренули за им.

21. И отишавши одатле, виде друга два брата, акова Зеведеева, и ована
брата егова, у лаи са Зеведеем, оцем иховим.

Велика е врлина када се деца брину о своим родитеима у ихово старости и
када се хране од свог поштеног труда.

33

Где крпе мреже свое, и позва их.

Били су сиромашни и пошто нису могли да купе нове мреже, крпили су старе.

22. А они одмах оставише лау и оца своега и пооше за им.

Изгледа да Зеведе ние поверовао и зато су га оставили. Видиш ли, дакле, када
деца треба да оставе свое родитее? Онда када их они ометау у врлини и
богопоштовау. Видевши прву двоицу како одлазе за Христом, и аков и ован су
се угледали на их и кренули за Господом.

23. И прохоаше Исус по сво Галилеи учеи по синагогама иховим, и
проповиедауи еванее о Царству.

Исус е улазио у евреске синагоге[11] да би показао да се не противи Закону.

И исцеууи сваку болест и сваку немо у народу.

Он почие са знаковима и чудесима како би (лакше) поверовали ономе чему их
учи. Под "болешу" подразумева хронично обоее, а под "немои" привремену
слабост тела.

24. И отиде глас о ему по сво Сирии; и приведоше му све болеснике, разним
болестима и мукама обузете, и бесомучне, и месечаре, и богае, и исциели
их.


34
Христос ние тражио веру ни од едног болесника кои Му е доведен, ер е и сама
чиеница да су доношени из далека била довоан знак ихове вере. "Месечарима"
Мате назива оне кои су били опседнути од демона. аво е, наиме, желео да
посее у човеку суму да небеска тела проузрокуу зло, тако да су демони чекали
на пун месец и онда нападали уде. То су чинили да би уди за узрок свое
болести сматрали месец и тако оклеветали Божу творевину. У ову заблуду су
веровали и манихеци.

25. И за им иаше народа много из Галилее, и из Декапоа,[12] и из
ерусалима, и удее, и испреко ордана.





НАПОМЕНА:
1. По предау Господ е кушан на тзв. Гори кушаа, на месту пустом и
безводном с коег се као на длану види цела плодна ерихонска оаза и
долина ордана у позадини.
2. Реч "Пост" означава неедее, добровоно уздржавае од хране.
3. 2.Мос. 34:28 и 3.Цар. 19:8
4. Пс. 91:11-12
5. 5.Мос. 6:16
6. Сатана е еверски назив за авола, а иначе, значи противник, неприате.
7. Господ Христос е, по учеу Светих Отаца, као Нови Адам победио главна
три искушеа коима су подлегли прародитеи (1 Мо. 3, 6: "А жена видеи
да е род на дрвету добар за ело и да га е милина гледати и да е дрво врло
драго ради знаа, узабра рода с ега и окуси, па даде и мужу своему, те и
он окуси.") Сластоубе (т. стомакоугаае) победио е тако што ние
претворио камее у хлебове, иако е био гладан; славоубе, тако што ние
скочио са крила Храма да би Га народ прославио и среброубе, тиме што
ние прихватио понуду авола кои Му е понудио сва царства овога света.
Поред тога, Господ е Своим подвигом на Гори кушаа показао како се
могу излечити све три душевне силе: умна, бдеем и молитвом; страсна,
противеем аволу и вона, постом и уздржаем (уп. Калист
Ангеликудис, Добротоубе т. 5, со1. 36.).
8. Лк. 4:13

35
9. Галилеа е област у северно Палестини. На северу граничи се са Сириом,
на западу са Сидоном, Тиром, Птолемаидом и кармилским ртом, на угу са
Самариом, а са источне стране е омеуе ордан. Дели се на Гору и Доу
Галилеу. Галилеа е позната под именом "Галилеа незнабожачка" (Ис. 9:1),
ер су незнабошци, дакле становништво неевреског порекла, чинили
веину еног становништва.
10. ован 1:35-42
11. Реч "синагога" (зборница) потиче од речи окупати, сабирати. Она у ужем
смислу означава молитвену заедницу евреског народа. Синагогом се звало
и место где су се евреи у едном граду или селу окупали ради читаа и
тумачеа Светог Писма, као и ради молитве. За разлику од синагога, где е
народ непосредно учествовао у молитви и читау светих списа, храмовно
богослужее било е искучива привилегиа свештенства кое е едино
имало приступ унутар ерусалимског Храма (народ се окупао по
тремовима и двориштима ради приношеа жртава, молитве и поучеа).
Зато су синагоге, кое су у Исусово време биле броне, постале центри не
само духовног ве и друштвеног живота евреа. Оне су такое имале
функциу судова и школа.
12. Десет градова, грчки: Декаполис, налазили су се са оне стране ордана,
североисточно од Палестине. Веим делом су их насеавали Грци и Сирци.
Ови су градови сачиавали савез, били су под непосредном управом
Римана и уживали су нарочите привилегие.
























36
Глава пета

Беседа на Гори: блаженства, о достоанству Апостола,
о Закону старозаветном и Заповестима Христовим

1. А кад он виде народ многи, попе се на гору.
На гору се пее како би нас научио да ништа не чинимо ради показиваа пред
удима. Будуи да е намеравао да поучи народ, показуе нам како треба да се
удаимо од многоудне вреве када учимо друге.

И седе и приступише му ученици егови.

Народ Му прилази ради чуда, а ученици ради поука. После чудесних исцелеа
тела, Он лечи и душе, како бисмо научили да е он Творац и душа и тела. [1]

2. И отворивши уста своа.

Зашто еванелиста каже: "Отворивши уста своа"? Зар ове речи нису сувишне?
Нису, ер е Он учио и не отварауи уста. Како е то чинио? Своим животом и
чудесима.[2] А сада е отворио Своа уста и учаше их говореи.

Ние учио само ученике ве и народ. Почео е с блаженствима, као што е и Давид
свое псалме започео с блаженством. [3]

3. Блажени сиромашни[4] духом, ер е ихово Царство небеско.


37
На почетку као теме постава смирее. Пошто е Адам пао због гордости,
Христос нас подиже смиреем. Док се Адам понадао да е постати бог,
"сиромашни духом"су они кои су скрушени у души.

4. Блажени кои плачу, ер е се утешити.

"Блажени су кои плачу" због своих грехова, а не због ствари овога света. "Кои
плачу" непрестано, а не повремено, и то не само због своих властитих грехова ве
и због грехова своих ближих. "ер е се утешити" и у овоме животу, ер се она
кои плаче због своих грехова духовно радуе, а ош више у будуем.

5. Блажени кротки, ер е наслиедити зему.

Неки под "земом" разумеу духовну зему, то ест, небо. Али, треба ра-зумети и
ову зему. Пошто кротке обично сматрау за презрене и убоге уде, то Спасите
каже да управо они имау све. А кротки, то нису они кои се никада не гневе, ер су
такви уди безосеани и равнодушни, ве они кои умеу да се разгневе, али се
уздржавау, гневеи се онда када е потребно. [5]

6. Блажени гладни и жедни правде, ер е се наситити.

Желеи да говори о милостии, прво показуе да човек мора да задобие
праведност, како не би давао милостиу од онога што е стекао краом и преваром.
Праведност треба са усрем тражити, ер такви су "гладни и жедни правде". Иако
се користоупци хвале да су богати и сити, Исус каже да е се праведници ош у
овоме животу наситити ер имау непропадиво богатство.

7. Блажени милостиви, ер е бити помиловани. Милосре се не указуе само
новцем и стварима, ве и речу, а ако баш ништа немаш, онда сузама саосеаа.
Милостиве е помиловати и уди у овоме животу, ер ономе кои е уче био
милостив, данас е и самом затребати помо и сви е према ему бити милостиви,
док е га Бог ош више помиловати (у будуем веку).

38

8. Блажени чисти срцем, ер е Бога видети.

Много е оних кои нису похлепни, и ош дау милостиу, а опет живе у блуду и
свако нечистоти. Зато нам Христос заповеда да уз друге врлине треба да будемо
чисти и целомудрени,[6] и то не само у телу него и у срцу,[7] ер нико без светости
и целомудриа нее видети Бога. Као што само на чистом огледалу можемо да
видимо сво лик, тако само чиста душа може да види Бога и разуме Свето Писмо.

9. Блажени миротворци, ер е се синови Божи назвати.

"Миротворци" нису само они кои живе у миру с другима, него и они кои мире
посваане. "Миротворци" су и они кои своим учеем обраау неприатее Боже.
А назвае се синови Божи, ер е нас единородни (Син Божи) помирио с Богом.
[8]

10. Блажени прогнани правде ради, ер е ихово Царство небеско.

Прогоне не само мученике, ве и многе друге, зато што помажу невонима и
уопште због сваке врлине, а свака врлина и есте "правда". Лопове и убице такое
прогоне, ипак они нису блажени.

11. Блажени сте када вас срамоте и успрогоне.

Назад, Господ говори Своим апостолима, показууи, да е учитеима на првом
месту своствено да буду срамоени.

И лажуи говоре против вас свакоаке раве риечи, због мене.

39

Ние, дакле, блажен сваки кои подноси срамоту, ве она кога срамоте ради
Христа, и то лажуи. У противном случау, такав е заиста адан и бедан, ер многе
саблажава.

12. Радуте се и веселите се, ер е велика плата ваша на небесима.

Господ ние говорио о "велико плати" за друге врлине, а овде говори о о,
показууи тиме да е трпее увреда велики и тежак подвиг, ер су многи сами
себи одузели живот (не могуи да га претрпе).[9] Чак се и ов, кои е издржао сва
друга искушеа, нашао на муци када су га приатеи вреали како он, тобож,
страда због грехова.

ер су тако прогонили и пророке прие вас.

Да апостоли не би помислили да их прогоне због учеа кое е противно Богу, Он
их теши говореи: "Чак су и пророке пре вас прогаали због врлине, зато у
иховом страдау имате утеху."

13. Ви сте со земи.

"Пророци су били послани само едном народу (евреима), а ви сте со цело земи,
со коа крепи слабе учеем и прекорима, да се у има не би стално легли црви (то
ест, страсне помисли). Имауи то у виду, не одустате од своих оштрих прекора,
макар вас мрзели и гонили." Зато каже:

Ако со обутави, чиме е се осолити? Она ве нее бити ни за што, осим да се
проспе напое и да е уди погазе.


40
Ако учите "обутави", то ест, престане да опомие и прекорава, те постане
сувише благ и попустив, "чиме е се осолити" душе? Ко е их исправити? Таквог
учитеа тада лишавау егове дужности и он бива "погажен", то ест, презрен.

14. Ви сте светлост свиету.

Прво "со", а затим "светлост", ер светлост изобличава тана дела. Светлост е та
коа све обелодауе. Апостоли су просветили не само едан народ, ве читав свет.

Не може се град сакрити кад на гори стои.

Господ их учи да буду ревносни и строгог живота, ер е сви гледати на их.
"Немоте мислити", каже Он, "да ете се сакрити у неки ошак, него е на вас авно
гледати и посматрати вас." Стога гледате да живите врлински и непорочно, да не
бисте постали саблазан за друге.

Нити се ужиже светика и мее под суд, него на свиеак, те свиетли свима
кои су у куи:

"а сам", каже Христос, "у вама запалио неугасиву светлост благодати. На вама е
да се ревносно потрудите да и другима засиа светлост вашега живота." Стога им
говори:

Тако да се свиетли светлост ваша пред удима, да виде ваша добра дела, и
прославе Оца вашега кои е на небесима:

Ние им рекао: "Показуте врлину пред удима", ер то ние добро, ве нека она
сама светли, тако да е вам се чак и ваши неприатеи дивити и прославае, не
вас, ве Оца вашега. Када чинимо добро, то смо дужни да чинимо ради славе
Боже, а не ради свое славе.

41

17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да
укинем, него да испуним.

Будуи да е дошао да постави нове законе, Христос ние желео да евреи помисле
како се Он противи Богу. Стога, да би отклонио суме кое су многе смуивале,
говори им: "Нисам дошао да укинем Закон, него да га испуним." Како га е
испунио? Прво, испунио е све што су пророци о ему прорекли, и зато
еванелиста често говори: "Да се испуни што е речено преко пророка..." Такое е
испунио све законске одредбе, "ер Он греха не учини, нити се нае превара у
устима еговим."[10] И на други начин е испунио, односно допунио Закон, ер
оно што е Закон само зацртао, Христос е довршио. Закон каже: "Не уби!", а
Христос: "Не гневи се ни за што." Тако и сликар не уништава своу скицу, ве е
допууе и довршава.

18. ер, заиста вам кажем: Док не прое небо и зема, нее нестати ни
намаега словца или едне црте из Закона, док се све не збуде.

Овде показуе да свет пролази и меа се. Дакле, док постои свет, нее нестати ни
намаег словца из Закона. Неки кажу да словце и црта[11] означавау десет
Божих заповести, а други да представау крст, при чему е словце усправни, а
црта попречни крак. Христос е, дакле, рекао да е се испунити све што е било
речено о крсту.

19. Ако, дакле, ко укине едну од ових намаих заповиести, и научи тако
уде, назвае се намаи у Царству небескоме:

"Намае заповести" су оне кое нам е Сам намеравао предати, а не оне из
Мосеевог Закона. Назива их "намаим" због смиреа, да би и ти научио да
смирено поучаваш друге. "Назвае се намаи у Царству Небескоме", дакле, при
Васкрсеу е се наи последи и бие бачен у пакао. Такав никако нее уи у
Царство Небеско. Под "царством" разуми Васкрсее.


42
А ко изврши и научи, та е се велики назвати у Царству небеском:

Прво каже "изврши", а затим "научи"; ер како могу да водим друге путем коим
сам нисам прошао? Осим тога, ако извршавам заповести, а не учим друге, немам
такву награду, него у ош и бити кажен ако због зависти или немара не учим
друге.

20. ер вам кажем да, ако не буде правда ваша веа него правда кижевника и
фарисеа, неете уи у Царство небеско:

Под "правдом" подразумева сваку врлину, као што е речено за ова да "беше
праведан и непорочан".[12] Задрхти од страха, човече, када схватиш колико се
много тражи од нас. Затим нас учи како да наша правда буде веа од правде
кижевника и фарисеа, те набраа врлине.

21. Чули сте како е казано старима: Не уби; ер ко убие бие крив суду:

Христос не спомие ко е ово казао,[13] ер, да е рекао: "Ово е заповедио старима
мо Отац, а а вама кажем..." изгледало би да Он установуе законе противеи се
Оцу. А да е, опет, рекао: "а сам казао старима", то би уди тешко прихватили.
Зато говори неодреено: "Казано е старима", показууи тиме да е Закон застарео.
А пошто е застарео и треба да буде укинут, ми смо дужни да га оставимо и
окренемо се новим заповестима.

22. А а вам кажем да е сваки кои се геви на брата свога (ни за што), бити
крив суду.

Када су прорицали, пророци су говорили: "Тако говори Господ", а Христос вели:
"а вам кажем", показууи тиме ауторитет Свога божанства. Пророци су били
слуге, док е Он Син Божи кои има све што има и Отац. Она "кои се гневи на
брата свога ни за што" бие осуен; ако се пак неко гневи с разлогом и ради поуке
или из духовне ревности, та нее бити осуен. Чак се и Павле разгневио на Елиму

43
врачара, а касние и на првосвештеника (Ананиу), али не без разлога, ве из
ревности.[14] Али, када се гневимо због новца или славе, тада се гневимо "ни за
што".

А ако ли ко рече брату своме: "Рака!" бие крив синедриону.

"Синедрион"[15] е еврески суд, а "рака" (погрдан) израз за "ти"; као када некога
хоемо презриво да отерамо, па по обичау кажемо "хе ти, бежи одавде". Господ
нам ово говори с намером да нас научи да будемо паживи и у намаим стварима,
те да поштуемо едни друге. Неки говоре да е "рака"[16] сириска реч коа
означава презреног човека, ништариу. Она, дакле, кои вреа свога брата
називауи га ништариом бие крив пред Сабором светих Апостола када седну да
суде дванаест племена.

А ко рече: "Будало!" бие крив паклу огеноме. [17]

Многи говоре и мисле да е ова осуда тешка и сурова. Али, ние тако. ер како ние
достоан пакла она кои брата свога лишава разума и памети, то ест, онога чиме се
ми разликуемо од животиа? Ко вреа и понижава, та убав разара, а са
разараем убави нестау и све друге врлине, кое едино на убави опстау. Кои
вреа (брата свога), уништавауи убав руши све врлине, зато е достоан пакла
огеног.

23-24. Ако, дакле, принесеш дар сво жртвенику, и онде се сетиш да брат тво
има нешто против тебе, остави онде дар сво пред жртвеником, и иди те се
напре помири са братом своим, па онда дои и принеси дар сво.

Бог се одриче Свое властите части, само да бисмо ми живели у убави. Зато каже:
"Ако брат тво има нешто против тебе", и не додае ништа више. Дакле, имао он
оправдано нешто против тебе или не, помири се с им. Ние рекао: "Ако ти имаш
нешто против ега", ве "ако он има нешто против тебе", постара се да га учиниш
своим приатеем. Заповеда ти да оставиш сво дар како би те обавезао да се
измириш, ер ако хоеш да принесеш дар, мораш се прво помирити с братом.
Истовремено, Господ показуе да е убав истинска жртва.

44

25-26. Мири се са супарником своим брзо, док си на путу с им, да те
супарник не преда судии, а судиа да те не преда слуги и у тамницу да те не
вргну. Заиста ти кажем: Нееш изии оданде док не даш до последега
новчиа (кодранта).

Неки мисле да е "супарник" аво, а "пут" живот.[18] Према томе, Господ нас
опомие: "Док си ош у овоме животу раздужи се са аволом, како касние он не би
могао да те као свог дужника оптужи због греха и не преда те на мучее, где еш
одговарати и за намау погрешку, ер едан кодрант вреди две лепте." Ра-зуми,
такое, да се ове речи односе и на супарнике у овоме свету, те да нас Господ
упозорава да се не судимо с има и не уда-авамо од божанских дела. Па чак и да
ти се учини неправда, не иди на суд, ве се измири "на путу", како не би горе
пострадао од мои свога супарника.

27. Чули сте како е казано старима: Не чиии преубу. [19]

едно е преуба, а друго блуд. Преуба е грех са удатом женом, а блуд са
неудатом.

28. А а вам кажем да сваки кои погледа на жену са жеом за ом, ве е
учинио преубу с ом у срцу своме.

То значи да е у своме срцу ве учинио зло она кои стои и знатижено посматра
жену, распаууи пожуду гледаем, па е опет гледа како би е ош више желео.
Али, шта ако своу жеу не спроведе у дело, ер му се ние пружила прилика?
Кривица се тиме не умауе, ер да е имао прилику, одмах би остварио своу злу
намеру. Добро зна, да ако смо пожелели жену, а потом били спречени да учинимо
грех, асно е да нас е сачувала благодат. Али и жене, ако се уреде да би привукле
друге, чак и ако у томе не успеу, криве су зато што су налиле отрова у чашу, иако
га нико ние попио.


45
29-30. Ако те око твое десно саблажава, ископа га и баци од себе; ер ти е
бое да погине едан од удова твоих него ли све тиело твое да буде бачено у
пакао. Ако ли те десна рука твоа саблажава, одсиеци е и баци од себе; ер
ти е бое да погине едан од удова твоих него ли да све тиело твое буде
бачено у пакао.

Када чуеш за "око" или "руку", немо ми-слити да се говори о деловима тела, ер у
том случау не би рекао "десно око" и "десна рука". Господ овде говори о онима за
кое мислимо да су нам приатеи, а наносе нам штету; на при-мер, неки млади
има приатее блуднике и ихов лош утица наноси му штету. Такве, дакле,
"одсеци" од себе, ер еш можда тако спасити и их, ако се уразуме и познау сво
грех. Не успеш ли да спасеш их, спасиеш барем себе. Ако, меутим, наставиш да
се дружиш с има пропашеш и ти и они.

31. Тако е казано: Ко отпусти жену своу, нека о да кигу отпусну.

У Закону свом Мосе нареуе[20]: ако ко мрзи жену своу, да се одвои од е, да
се не би десило нешто горе, ер ко мрзи може у мржи убити жену своу.
Отпуштауи своу жену муж е био дужан да о да отпусницу, коа се (овде) зове
"отпусна кига", како се после развода она никада не би вратила ему, као и да не
би настао раздор када муж стане да живис другом (женом).

32. А а вам кажем да сваки кои отпусти жену своу, осим због преубе,
наводи е да чини преубу; и кои се ожени отпу штеницом, преубу чини.
[21]

Господ не нарушава Мосеев Закон, ве исправа, забраууи мужу да без
разлога мрзи своу жену. Ако е отпусти због вааног разлога, то ест, због
преубе, нее бити осуен. Ако ли е пак отпусти не због преубе, бие осуен, ер
е тиме наводи на преубу. Но и она кои е узме к себи такое е преубник, ер
да е ние узео, она би се можда вратила своме преашем мужу и покорила му се.
Хришанин мора да буде миротворац према другим удима, а поготово према
своо жени.


46
33. ош сте чули како е казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се
Господу заклео.

Другим речима, када даеш заклетву говори истину.

34-35. А а вам кажем: Не куните се никако; ни небом, ер е приесто Божии;
ни земом, ер е подноже ногама еговим; ни ерусалимом, ер е град
великога Цара.

Пошто су евреи чули да е Бог рекао: "Небо е престо мо и зема подноже
ногама Моим",[22] имали су обича да се заклиу небом и земом. Забраууи
им то, Господ не каже: "Не куните се тако, ер е небо прекрасно и величанствено, а
зема корисна", ве им уместо тога вели: "Не куните се има, ер е небо престо
Божи, а зема подноже ногама еговим." Он их опомие како не би пали у
идолопоклонство и направили богове од ових стихиа коим се куну, као што се то
рание дешавало.

36. Ни главом своом не куни се, ер не можеш ни длаку едну биелом или
црном учинити.

Сам Бог се куне Собом, зато што никоме ние подреен. Али како ми, кои немамо
власт над собом, можемо да се кунемо своом главом? Она е власништво другога.
Ако мислиш да теби припада, промени онда, ако можеш, едну длаку на о!

37. Дакле, нека буде риеч ваша: да, да; не, не.

Да не би говорио: "Како е ми онда поверовати?" Христос каже: "Веровае ти ако
увек будеш говорио истину и никада се не будеш клео." ер, нико не изазива
толико неповерее као она кои се олако куне.


47
А што е више од овога, од злога е.

Господ каже да све што е у заклетви внше од "да" или "не", долази од авола. Али,
реи еш: "Да ли е онда Закон Мосеев, кои нареуе да се кунемо, био рав?[23]
" Зна да у оно време ние било зло заклети се, али после Христа есте. Тако е и са
обрезаем и уопште са свим евреским обичаима. Одочету приличи да сиса на
грудима маке, док е то срамота за одраслог човека.

Чули сте да е казано: Око за око, и зуб за зуб.[24]

Закон е из снисхоеа допуштао одмазду, како уди не би чинили зло едни
другима због страха да им не буде узвраено.

А а вам кажем да се не противите злу, него, ако те ко удари по десном образу
твом, окрени му и други.

Када каже "зло", мисли на авола, кои делуе кроз уде. Зар не треба да се
противимо аволу? Да, треба, али не тако што емо истом мером узвратити своме
ближем, ве трпеем. Ватра се не гаси ватром него водом. Немо мислити да е
овде реч само о ударцу у образ, ве о свако врсти неправде.

40-41. И кои хое да се суди с тобом и кошуу твоу да узме, пода му и
хаину.

Ако те одвуче на суд и стане ти досаивати, уз оно што тражи, пода му и хаину.

И ако те ко потера едну миу,[25] иди с им двие.


48
"Али, шта то говорим", каже Господ, "какву кошуу и хаину? И само тело свое
пода ономе кои те неправедно вуче на суд, те учини и више од онога што од тебе
тражи.

42. Кои иште у тебе, пода му; и кои хое од тебе да позами, не одреци му.

Пода му, макар он био неприате, приате или неверник, било да тражи новац
или какву другу помо. "Позамити" овде мисли едноставно без камате, ер су и у
Закону давали без камате. [26]

43-44. Чули сте да е казано: уби ближега своега, и мрзи неприатеа
своега.[27] А а вам кажем: убите неприатее свое.

Овде е Господ дошао до врхунца врлина, ер шта е вее од убави према
неприатеима? То ние немогуе постии. Мосе и Павле убили су више од себе
самих еврее кои су беснили против их, а и сви светитеи имали су убави
према своим неприатеима.

Благосиате оне кои вас куну, чините добро онима кои вас мрзе и молите се
за оне кои вас вриеау и гоне.

их треба да сматрамо своим доброчинитеима, ер сваки кои нас прогони и
куша, олакшава нам казну коа нас чека због наших грехова. Осим тога, Бог е нам
зато дати велику награду. Зато послуша шта каже:

Да будете синови Оца своега кои е на небесима; ер Он своим сунцем
обасава и зле и добре; и дае дажд на праведне и неправедне:


49
Видиш ли колико ти благо доноси она кои те мрзи и злостава, само ако хоеш да
претрпиш? Под "даждом" и "сунцем" разуми знае и учее, ер Бог све
просветуе и учи.

ер ако убите оне кои вас убе, какву плату имате? Не чине ли тако и
цариници?

Задрхтимо од страха, ер нисмо слични чак ни цариницима,[28] пошто мрзимо и
оне кои нас убе.

47-48. И ако поздравате само брау своу, шта одвише чините? Не чине ли
тако и незнабошци? Будите ви, дакле, савршени, као што е савршен Отац
ваш небески. [29]

Она кои едне уби као приатее, а друге мрзи, ние савршен. Савршенство е
убити све уде (еднако)





НАПОМЕНА:
1. По учеу Светих Отаца, тело ние само привремено обиталшпте душе, нити
тамница у коо е душа након пада заробена и кое се треба ослободити,
ве е и оно позвано на преображее, обожее и вечни живот. Без
Васкрсеа тела, душе не би могле да осете пуноу блаженства будуег века.
У Светом Писму се асно види да су телесне болести последица духовне
раслабености и греха. Господ, као истински лекар, не лечи само болест
тела ве исцеуе и главни узрок телесне болести, огреховеност душе
2. Блажени Августин каже да е Господ сада сам отворио уста, док е у Старом
Завету обичавао да отвара уста пророка (О беседи на Гори, Migne, P.L. t. 34)

50
3. Пс.1:1
4. Блажени су, дакле они кои су "богобоаживи и смирени духом."
5. Свети Оци нас уче да су страсти наше природне, богомдане енергие, кое су
деформисане грехом. Ци нашег духовног живота ние, дакле, постизае
стаа неосетивости, ве бестраша, кое не подразумева одсуство страсти,
ве преусмеравае наших природних енергиа према богомданом циу и
стиацу врлина (Евагрие Понтиски сматра да е бестраше неодвоиво од
убави, док Диадох Фотички говори о "огу бестраша"). Према томе,
добро е богатити се, али не материалним благом, ве Богом. Добро е
гневити се, али на на ближега свога, ве на грех и греховне помисли.
Добро е волети славу, али не пролазну и суетну славу овога света, ве
небеску славу коа се стиче смиреем и служеем другима.
6. Преп. устин елиски у свом тумачеу Еванеа од Матеа пише:
"Целомудрие е врлина коа не допушта да се у души човеково задржи и
настани рава мисао, раво осеае, рава жеа. Од свега тога душа треба
да е здрава, цела, чиста. Стога е набое превести са здравоуме,
целоуме. Златоуст ову врлину назива - свеопшта врлина", (Ibid, стр. 145).
7. У Светом Писму поам "срца" има много шире значее него што то има у
данаше време. Срце е духовно средиште човековог биа. Оно ние само
орган емоциа, ве и гносеолошки орган. У Библии можемо видети да срце
може да "мисли", "разуме", "замиша", "памти". Срце може да "одлучуе".
Светоотачка, традициа срце сматра и главним органом богопознаа. Отуда
се у Еванеу и каже: "Блажени чисти срцем, ер е Бога видети", пошто
познае Бога у библиско традиции ние ствар интелектуалне спознае
рационалног ума, ве "виее" Бога чистим срцем, Онаквог какав есте и
седиее са им.
8. Уп. 2.Кор. 5:18
9. У Светом Писму иамо неколико случаева самоубистава: Саула, цара
израиског (уп. 1.Цар. 31:4-5; 1 Дн. 10:4-5); Ахитофела (уп. 2. Цар 17:23);
цара Зимриа (уп. 3.Цар. 16:18) и уде (уп. Мт. 27:5; Д.Ап. 1:18).
10. 1. Пет. 2:22
11. Грчко слово "ота" (евр. jodh). То е намае слово евреског алфабета и
символ е нечег малог и незнатног. У грчком систему броева, ота праена
акцентом - означава бро 10 кои е символ десет Божиих заповести.
12. ов. 1:1
13. Уп. 1.Мос. 9:5-6; 2.Мос. 20:13; 5.Мос. 5:17
14. Д.ап. 13:6-12; 23: 2-3
15. Синедрион, скупштина (ев. Санхедрин); састоао се од 71 члана и чинили су
га кижевници, старешине, истакнути чланови свештеничких породица и
првосвештеник кои е био председавауи. Синедрион е имао улогу суда
пошто су Римани евреима оставили судску аутономиу и могао е да
донесе све пресуде, укучууи и смртну казну, иако е за ено извршее
била потребна сагласиост римског прокуратора. Синедрионом се ние
називао само Санхедрин ве и сваки локални савет кои е имао улогу
месног суда.
16. ев. reyk. Реч е о увреди коа е била уобичаена у то време.

51
17. У Новом Завету се пакао начеше назива речу "геена".То е реч евреског
порекла, коа означава долину (сина) Хиномова (ев. ge-henna, Ge-Hinnom).
Ова долина се налази ужно од ерусалима где е бацано убре и спаиване
мргве животие. Отуда е ова долина постала символ вечне казне.
18. Бл. Августин сматра да реч "супарник" означава "Божу заповест", коа се
противи онима кои желе да греше. Дакле, треба се помирити са Божом
заповешу док е време, да не бисмо били предани на вечно мучее.
Преподобни Дороте Гаски у своим поукама (3, 3) супарником назива
савест ер се стално супротстава нашо зло вои. Ипак, веина древних
тумача сматра да е супарник - аво, како се и каже у 1.Пет. 5,8.
19. Уп. 2.Мос. 20:14; 4.Мос. 20:10; 5.Мос. 5:18
20. Упореди 5 Мо. 24, 1-4. По евреским законима едино е муж могао
отпустити жену, док жена ние имала право да самовоно остави свога
мужа. Приликом развода жена би добиала тзв. отпусну кигу. Ова закон е
омогуавао жени да се преуда, и правно е штитио од еног бившег мужа,
ако би он пожелео да е поново узме к себи
21. У Христово време меу кижевницима постоали су различити ставови о
овом питау. Раби Шама е тврдио да е преуба едини разлог за развод,
док е раби Хилел био либералнии и сматрао е да речи из 5 Мо. 24:1 могу
односити на више разлога. Измеу осталог, тврдио е да се жена може
отпустити ако лоше кува.
22. Ис. 66:1
23. 5.Мос. 6:13; 10:20
24. 2.Мос. 21:22-27; 3.Мос. 24:19-20; 5.Мос. 19:19
25. една римска миа износила е око 1.5 километара
26. Уп. 2.Мос. 22:25; 3.Мос. 25:36-37; 5.Мос. 23:19-20
27. 3.Мос. 19:18; 5.Мос. 23:6
28. Царинике су у оно време презирали не само евреи ве и други народи, зато
што су често били похлепни, сурови и непоштени у вршеу свога посла.
29. Код Луке (6: 33-36) налазимо на допунске поуке кое су у вези са овим
поменутим.















52
Глава шеста

Наставак Беседе на Гори: о милостии, о молитви Оче наш, о праштау,
посту, истинском богатству, служеу Богу и уздау у Оца Небеског

1. Пазите да милостиу своу не чините пред удима да вас они виде; иначе
плате немате од Оца своега кои е на небесима.

Пошто их е довео до убави као навее врлине, Господ сада говори о суети коа
се прикрада добрим делима. Погледа шта каже: "Пазите"; као да говори о неко
страшно звери и упозорава те да пазиш да те она не растргне. Ако даеш
милостиу "пред удима", и то не радиш да би те они видели, нееш бити осуен.
Али, ако то чиниш ради суете, биеш осуен чак и ако подаш милостиу тано у
своо соби, ер Бог кажава или награуе нашу намеру.

2. Када, дакле, даеш милостиу, не труби пред собом, као што чине лицемери
по синагогама и по улицама да их уди хвале.

Лицемери нису имали трубе, ве овде Господ исмева ихову намеру, пошто су они
желели да раструбе (пред удима) свое милосре. "Лицемери" су они кои настое
да се представе другачиим него што заправо есу. Тако се они показуу као
милостиви, иако нису такви.

Заиста вам кажем: Примили су плату своу:

Сва е им плата бити похвала коу су примили од уди.

3. А ти кад чиниш милостиу, да не зна евица твоа шта чини десница твоа.


53
Желеи да нагласи свое речи, Господ каже: "Ако е могуе, сакри и од самог себе
да си дао милостиу." У другом смислу, "левица" означава суету, а "десница"
милостиу. Дакле, "да не зна суета за твоу милостиу".

4. Да би милостиа твоа била у таности; и Отац тво кои види тано,
узвратие теби авно.

Када? Када све буде откривено и авно, и тада еш ош више бити прославен.

5. И када се молиш Богу, не буди као лицемери, кои радо по синагогама и на
раскршу улица стое и моле се да их видеуди. Заиста вам кажем: Примили
су плату своу.

Лицемерима назива и оне уде кои мисле да служе Богу, а у ствари служе удима.
Од их е зато и примити своу плату.

6. А ти када се молиш, уи у клиет своу, и затворивши врата своа, помоли се
Оцу своме кои е у таности; и Отац тво кои види тано, узвратие теби
авно.

"Шта, дакле; зар не треба да се молим у цркви?" И те како треба, али са исправним
настроеем срца, а не ради показиваа. Не смета молитви место, ве начин и
намера с коом се молимо. Много е и оних кои се тано моле да би угодили
удима. [1]

7. А када се молите, не празнословите као незнабошци. "Празнословити" значи
тражити у молитви светске ствари, као што су слава, богатство или победа. Ова
реч[2] (на грчком езику означава неразговетан, дечии говор. Зато пази да не
празнословиш (у молитви).


54
ер они мисле да е за многе риечи свое бити услишени. Нису нам потребне
дуге молитве ве крае и учесталие. Бое е изговорити мае речи, али зато бити
истрании у молитви.

8. Не будите, дакле, слични има; ер зна Отац ваш шта вам треба прие но
што заиштете од ега. Ци молитве ние да научимо Бога шта нам е потребно,
ве да одвоимо сво ум од житеских ствари и да добиемо духовне користи од
разговора с Богом.

9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш кои си иа небесима.

едно е завет, а друго молитва. Завет е обеае кое даемо Богу, на пример, када
се заветуемо да емо се уздржавати од вина или нечег другог. Молитва е,
меутим, тражее неког добра од Господа. Када каже: "Оче", Христос ти показуе
каквог си се блага удостоио, поставши син Божи (по благодати). А када каже: "на
небесима" показуе ти отабину твоу и очински дом. Ако хоеш да Бога имаш за
Оца, онда гледа у небо, а не у зему. Не говори "Оче мо", него "Оче наш", ер си
дужан да на све уде гледаш као на своу брау, децу едног Оца (небеског).

Да се свети Име Твое:

Ово значи: учини нас светим да би се и Ти прославао кроз нас. ер, као што се Бог
хули преко мене, тако нека се кроз мeне и "свети", то ест, нека се слави као Свет.

10. Да дое царство твое, то ест, други долазак (Господи).

Само она кои има чисту савест моли се да дое Васкрсее и суд.

Да буде воа твоа и на земи као на небу.

55

"Научи нас да вршимо воу Твоу као што е врше анели на небу."

11. Хеб наш насушни да нам данас.

Каже: "насушни",то ест, хлеб кои нам е потребан за одржае живота и телесног
здрава. Овим нас учи да одбацимо сваку бригу за сутра. "Хлеб насушни" е такое
Тело Христово, па се зато молимо да се име причешуемо без осуде.

12. И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима своим.

Пошто грешимо и после крштеа, молимо се Богу да нам опрости, и то да нам
опрости као што и ми опраштамо "дужницима своим". Ако будемо злопамтили,
Господ нам нее опростити, ер Он гледа на нас, и како ми чинимо другима, тако е
и Он учинити нама.

13. И не уведи нас у искушее.

Ми уди смо слаби и зато не треба да трчимо у искушеа. Ако смо ве пали, треба
да се молимо да нас искушее потпуно не савлада. За онога кога е искушее
победило и савладало кажемо да е пао у "аму искушеа". То се не односи на
онога кои е пао, али е ипак успео да победи искушее.

Но избави нас од злога:

Ние рекао од злих уди, ер нам зло не чине уди, ве аво.


56
ер е твое царство и сила и слава у виекове. Амин. [3]

Господ нас храбри, ер ако е наш Отац Цар, силан и славан, тада емо сигурно
победити злога и напослетку бити прославени.

14. ер ако опростите удима сагрешеа ихова, опростие и вама Отац ваш
небески.

Опет нас учи да не памтимо зло. Подсеа нас на Оца, како би се постидели ега,
ер смо деца таквога Оца, а понашамо се као диве звери.

15. Ако ли не опростите удима сагрешеа ихова, ни Отац ваш нее
опростити вама сагрешеа ваша: Ништа толико не мрзи кротки Господ као
немилосре.

16. А кад постите, не будите суморни као лицемери; ер они натмуре лица
своа да се покажу удима како посте. Заиста вам кажем: Примили су плату
своу.

"Натмурити лице" значи побледети у лицу, како оно не би изгледало онакво какво
есте, ве суморно и мрачно.

17-18. А ти када постиш, намажи главу своу,[4] и лице свое уми, да те не
виде уди где постиш, него Отац тво кои е у таности; и Отац тво кои
види тано, узвратие теби авно.

Некада су се уди у знак радости мазали уем после купаа. Тако и ти чини и
буди радостан када постиш. "Уе" ош означава милосре, а наша "глава" е
Христос, кога треба помазивати делима милосра, а "лице", то ест, чула, омивати
сузама покааа. [5]

57

19-21. Не сабирате себи блага на земи, где моац и ра квари, и где лопови
поткопавау и краду; него сабирате себи блага на небу, где ни моац ни ра
не квари, и где лопови не поткопавау и не краду.

Пошто е изобличио болест суете, сада говори о нестицау, ер уди управо због
суете скупау више него што им е потребно. Показуе нам да су земаска блага
бескорисна, ер одеу и храну кваре моац и ра, док злато и сребро краду лопови.
А онда, да Му нико не би приговорио како не бивау сви уди покрадени од
лопова, Господ каже: "Па чак и да се ништа од тога не догоди, само то што сте
заробени бригом о богатству, велика е мука." Зато им каже:

ер где е благо ваше, онде е бити и срце ваше.

22-23. Светика тиелу е око. Ако, дакле, око твое буде здраво, све е тиело
твое свиетло бити. Ако ли око твое кварно буде, све е тиело твое тамно
бити. Ако е, дакле, светлост коа е у теби, тама, колика е тек тама!

То значи ако оптеретиш сво ум бригом о пролазним стварима угасиеш светику
и помрачити своу душу. Као што здраво око просветуе тело, а кварно и болесно
га помрачуе, тако и бриге (овога света) ослепуу ум. А када се ум помрачи,
помрачуе се и цела душа, а с ом ош више и тело.

24. Нико не може два господара служити.

Двоицом господара назива оне кои дау меусобно противне заповести. Такви су
господари Бог и мамон.[6] Ми од авола правимо свога господара, као што од свога
стомака правимо себи бога, иако е у ствари Господ наш едини и истинити Бог и
господар, док е мамон неправда.


58
ер или е еднога мрзити, а другога убити; или е се еднога држати, а
другога презирати. Не можете служити Богу и мамону:

Видиш ли да е немогуе богатом и неправедном човеку да служи Богу, ер га
егово користоубе удауе од Бога?

25. Зато вам кажем: Не брините се душом своом шта ете ести, или шта ете
пити; ни тиелом своим у шта ете се оденути.

Зашто нам ово говори? Зато, што брига о пролазним стварима удауе човека од
Бога. Душа не може да еде ер е бестелесна, али Господ ово каже држеи се
уобичаеног начина говора. Очигледно е да душа не може да борави у телу, ако се
оно не храни. Господ нас не спречава да радимо, ве нам забрауе да се потпуно
предамо своим бригама и тако занемаримо Бога. Треба обраивати зему, али и
радити на своо души.

Ние ли душа претежниа од хране, и тиело од одиела?

Зар нам нее дати храну и одеу Господ, кои нам е дао оно што е претежние од
тога, створивши нам душу и тело.

26. Погледате на птице небеске како не сиу, нити жау, ни сабирау у
житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнии од
их.

Иако е могао да наведе пример Илие и ована (Претече), Он спомие птице, да би
нас постидио, ер смо постали бесловеснии од их. Господ их храни тако што им
е дао природни нагон да сакупе храну.

27. А ко од вас бринуи се може придодати расту своме лакат едан!

59

Ово значи да иако се много бринеш, ништа не можеш учинити, ако то ние по вои
Божо. Зашто онда себе мучиш без разлога?

28-29. И за одиело што се бринете? Погледате на кринове у поу како расту;
не труде се нити преду. Али а вам кажем да се ни Соломон у сво слави своо
не одену као едан од их.

Господ нас посрамуе не само преко бесловесних птица ве и преко кринова кои
вену. Када е Бог тако украсио цвее коме то ние потребно, колико е тек пре
задовоити нашу потребу за одеом? Он нам показуе да колико се год ми
бринули, никада се неемо тако лепо обуи као кринови у поу. Чак ни премудри и
преславни Соломон, за све време свога цареваа, никада се ние тако обукао.

30. Па кад траву у поу, коа данас есте а сутра се у пе баца, Бог тако
одиева; а камоли вас, маловерни?

Из овога можемо да научимо да се не треба бринути о споашо лепоти, ер то
приличи пролазном цвеу. Зато су они кои себе украшавау налик на траву. "Али,
ви сте, каже, словесна створеа коима е Бог саздао душу и тело." "Маловерни" су
сви они кои се брину (за пролазне ствари), ер када би имали савршену веру у Бога,
не би се о томе толико бринули.

31-32. Не брините се, дакле, говореи: шта емо ести, или шта емо пити, или
чиме емо се оденути? ер све ово незнабошци ишту.

Не забрауе нам, дакле, да едемо, ве да говоримо: "Шта емо ести!" Богати
увече говоре: "Шта емо сутра ести?" Видиш да забрауе преедае и
неумереност.


60
32-33. А зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите наприе
Царство Божие, и правду егову, и ово е вам се све додати.

Царство Боже е уживае (вечних) блага. Оно се стиче праведношу. Ономе кои
тражи духовна блага, Господ, у своо великодушности, дае и телесна.

34. Не брините се, дакле, за сутра; ер сутра бринуе се за се. Доста е свакоме
дану зла свога;

То ест, невое и муке свое. Доста ти е да се трудиш и мучиш за данас. Ако се ош
будеш бринуо за сутра, и стално себе оптереивао телесним стварима када еш
имати времена за Бога?





НАПОМЕНА:
1. Свети Оци често пишу о страсти човекоугодништва коа подразумева
чиее врлинских дела да би се допали удима и од их добили похвалу
или неку материалну корист. (уп. Гал. 1:10)
2. Реч означава брз и неартикулисан говори и често понавае, дакле,
брбае, празнослове. У религиама незнабожачких народа молитве су
често биле декламоване брзо и неартикулисано.
3. Постои мишее да су ове речи накнадно ушле у текст Еванеа. их не
налазимо у нараниим рукописима Вулгате. Биле су непознате Тертулиану,
Киприану, Оригену, Кирилу ерусалимском, ерониму, Августину,
Григориу Ниском и другим оцима. Евтимие Зигабен е мишеа да су их
додали тумачи или преписивачи, пошто их у црквеном богослужеу
изговара свештеник након прочитане молитве Господе.
4. Уп. Ис. 61:3

61
5. Овде Господ показуе да пост ние само телесно уздржавае од хране и
пиа, ве истовремено подразумева труд у делима милосра , очишее
чула покааем, као и одсуство сваког лицемера и суете.
6. Реч арамеског порекла коа означава богатство и похлепу. Реч е о
персонификации среброуба.









































62
Глава седма

Кра Беседе на Гори: о неосуивау ближих,
чувау светие и постоаности у молитви,
о уским вратима и тесном путу, о лажном извршеу заповести Христових

1. Не судите, да вам се не суди. [1]

Господ не забрауе да исправамо друге, ве да их осууемо. Док е исправае
на корист ближих, осуиваем их исмевамо и презиремо, ер сами имауи
велике грехове, осууемо друге кои су мае грешни од нас и кое е судити Бог.

2-5. ер каквим судом судите, онаквим е вам се судити; и каквом мером
мерите, онаквом е вам се мерити. А зашто видиш трун у оку брата своега, а
брвно у оку своме не осеаш? Или, како еш реи брату своему: стани да ти
извадим трун из ока твога; а ето брвно у оку твоме? Лицемере, извади
наприе брвно из ока свога, па еш онда видети извадити трун из ока брата
своега.

Она кои жели да исправи друге мора сам да буде беспрекоран. Ако он има
"брвно" у оку своме, то ест велике и авне грехове, а прекорева другога, кои у оку
има само "трун", учиние га ош бестидниим у своме греху. Господ нам показуе
да она кои много греши ние у стау да асно види грех брата свога, ер како е
човек кои има "брвно" у оку видети (грехове) човека кои е мае сагрешио.

6. Не дате светие псима; нити бацате бисера своих пред свие, да их не
погазе ногама своим, и окренувши се не растргну вас. [2]

"Пси" су неверници, а "свие" верници кои воде нечист и сраман живот. Зато не
треба причати о танама вере пред неверницима, нити говорити прекрасне и

63
скупоцене речи богослова пред нечистима. "Свие" е презрети и погазити оно
што смо рекли, а "пси" е се окренути и растргнути нас. То раде такозвани
философи, ер када чуу да е Бог распет, растржу нас своим силогизмима,
мудрууи да тако нешто ние могуе.

7-8. Иштите, и дае вам се; тражите, и наи ете; куцате, и отворие вам се.
ер сваки кои иште, прима; и кои тражи налази; и кои куца, отворие му се.

У претходним поукама, Господ нам е предао велике и тешке заповести. Овде нам
показуе како се оне извршавау уз помо непрестане молитве. Рекао е: "Иштите",
дакле, непрестано тражите, а не "едном затражите". После тога, Свое речи
потвруе примером из свакодневног живота:

9-10. Или кои е меу вама човек у кога ако син егов заиште хеба, камен
да му да? Или ако рибе заиште, да му да змиу?

Овде нас учи да ние потребно само да упорно тражимо, ве и да тражимо оно што
нам е на корист. "Када вам деца", каже, "траже оно што им е потребно, хлеб и
рибу, ви им даете оно што желе. Тако и ви, тражите оно што е духовно, а не
телесно."

11. Када, дакле, ви зли будуи, умиете даре добре давати деци своо, колико
е више Отац ваш небески дати добра онима кои му ишту?

уде назива злим, упореууи их са све добрим Богом. Наша е природа добра, ер
е Бог такву створио, али зли постаемо своом слободном воом.

12. Све, дакле, што хоете да чине вама уди, тако чините и ви има: ер то е
Закон и Пророци.


64
Укратко нам показуе пут ка врлини. Ми, уди, сами по себи знамо како треба да
се понашамо према своим ближим. Ако желиш да ти други чине добро, чини и ти
има добро. Ако желиш да те твои неприатеи воле, воли и ти их, ер нас Закон
Божи и Пророци уче исто оно што нам налаже и природни закон.

13. Уите на уска врата; ер су широка врата и широк пут што воде у пропаст,
и много их има кои име иду.

"Уским вратима" назива подвиге кое добровоно прихватамо, дакле пост и друго,
као и искушеа коа нам долазе мимо наше вое, на пример, затвори и прогони.
Као што крупан човек, или она кои носи велики терет, не могу да проу кроз уска
врата, тако исто кроз их не може да прое ни сластоубац или богаташ. Такви
улазе на широка врата. Да би показао како е тескоба краткотрана, а ширина
пролазна, користи речи "врата" и "пут". Кроз "уска врата", то ест, злострадаа
пролази она кои се злопати, док сластоубем, као "широким путем", иде човек
кои живи без уздржаа. Пошто су оба пута пролазна, треба изабрати она кои е
бои.

14. ер су уска врата и тиесан пут што воде у живот, и мало их е кои га
налазе.

Ове речи изражавау чуее, као да говори: "Ава, како е тесан та пут." Али, како
то да Господ на другом месту каже: "Мое бреме е лако"?[3] Оно е заиста лако,
ако имамо у виду награде кое нас чекау.

15-16. Чувате се од лажних пророка, кои вам долазе у одиелу овчием, а
изнутра су вуци грабиви. По плодовима иховим познаете их.

еретици су лукави и варалице, и зато Господ каже: "Чувате се!" Они говоре
слатким речима и претварау се да живе часно, али у томе и лежи замка. "Одело
овчие" е кротост у коу се они преоблаче како би нам ласкали и преварили нас.
Познаемо их по иховим "плодовима", то ест, по иховим делима и животу.
Иако су у стау да се лицемерно прикриу за неко време, ипак е их изобличити
они кои имау расуиваа.

65

16-17. Еда ли се бере с тра гроже, или са чичка смокве? Тако свако дрво
добро плодове добре раа, а зло дрво плодове зле раа.

"Трем" и "чичком" назива лицемере. Они су као тре ер нас изненада убоду, а
као чичак, због свое лукавости и превеаности. "Зло дрво" есте сваки човек кои е
искварен нечистим и распусним животом.

18. Не може дрво добро плодове зле раати, ни дрво зло плодове добре раати.

"Дрво зло" не може родити добра плода док год е болесно, али ако оздрави, може.
Видиш, дакле, да ние рекао "нее мои", ве само док е болесно не може (да роди
добра плода).

19-20. Свако дрво кое не раа добра плода, сиече се и у ога баца. И тако,
дакле, по плодовима иховим познаете их.

Господ се обраа евреима, и говори исто што им е ован говорио.[4] Дрво е
слично човеку ер се може прицепити од бесплодног греха на врлину. [5]

21. Нее сваки кои ми говори: Господе, Господе, уи у Царство небеско; но
кои твори воу Оца моега кои е на небесима.

Христос нам овим речима показуе да е Он сам Господ и Бог. Такое нас учи да
неемо имати користи од свое вере, ако е не потврдимо делима. "Она кои твори
воу Оца моега" ние она кои е само едном извршио воу Божу, ве она кои
е непрестано врши до смрти. Ние рекао: "кои твори Моу воу", да не би
саблазнио свое слушаоце, ве "воу Оца Моега", ер е увек една воа оца и
еговог сина, осим ако се син одметне од оца.


66
22-23. Многи е ми реи у она дан: Господе, Господе, ниесмо ли у име твое
пророковали, и твоим именом демоне изгонили, и твоим именом чудеса
многа творили? И тада у им авно казати: Никад вас нисам знао; идите од
мене ви кои чините безакое!

На почетку проповеди, многи кои су били недостони изгонили су демоне. Они су
бежали од имена Исусовог, ер е благодат деловала чак и у недостонима, исто као
што ми примамо освеее и од недостоних свештеника. И уда е чинио чудеса,
чак и синови Скевини.[6] Када Исус каже: "Никад вас нисам знао", Он жели да
каже, да их у време када су чинили чудеса ние познавао, то ест, ние их убио, ер
се овде под "знаем" подразумева "убав".

24-25. Сваки, дакле, кои слуша ове риечи мое и извршуе их, упоредиу га са
човеком мудрим кои сазида куу своу на камену; и удари дажд, и дооше
воде, и дунуше ветрови, и навалише на куу ону, и не паде; ер беше
утемеена на камену.

Ниедна се врлина не може задобити без помои Боже, те зато Христос каже:
"Упоредиу га са човеком мудрим." "Камен" е Христос, а "куа" е душа. Дакле,
ништа нее поколебати човека кои изгради своу душу на делау заповести
Божих; ни "дажд", то ест, аво кои е пао са неба, ни од дажда нарасле "воде",
кое представау зле и неправедне уде кои се од толиког "дажда" умножавау,
ни "ветрови", односно, зли духови, ни било какво друго искушее, не могу да
оборе таквог човека.

26-27. А сваки кои слуша ове риечи мое и не извршуе их, бие сличан
човеку лудом кои сазида куу своу на пиеску; и удари дажд, и дооше воде,
и дунуше ветрови и ударише на куу ону, а паде, и пад езин биаше
страшан.

Говореи о човеку кои веруе, али не извршава заповести Христове, Господ ние
рекао: "Упоредиу га са човеком лудим", него: "бие сличан човеку луду", дакле,
сам е му се уподобити. Такав човек гради куу свое душе на песку, од лошег
материала, (то ест, без врлинских дела коа су чврст теме). Зато и пада под
искушеима. Када претрпи непогоду, то ест, када се на душу обруши искушее,
она пада "страшним падом". Неверници не падау, ер они стално леже на земи,

67
ве верник (кои не живи по заповестима Божим). Зато е и егов пад страшан,
будуи да е хришанин.

28-29. И кад заврши Исус риечи ове, диваше се народ науци егово. ер их
учаше као она кои власт има, а не као кижевници и фарисеи.

Нису се дивиле старешине, ер како би Му се дивили они кои су Га презирали?
Дивило Му се незлобиво мноштво уди, и то не егово речитости, ве
одважности и ауторитету еговог говора. Он е говорио са веом влашу него
Пророци. Док су они говорили: "Тако говори Господ", Христос се народу обраао
као Бог: "а вам кажем".




НАПОМЕНА:
1. Уп. Лк. 6:37; Рм. 2:1-2; 14:3-4; 14:10-13
2. Уп. Пр. 23:9
3. Схолиа у словенском преводу гласи: "Бреме, арам и пут означавау
заповести. Оне су лаке и добре за све кои искрено желе да обрету вечне и
неизрециве благослове, али су тешке и мучне за немарне и лее и све оне
кои са сладострашем уре за стварима овога века. Зато е мало оних кои се
спасавау. Гледа да се и ти наеш меу има."
4. Мт. 3:10
5. Ако се накалеми плодном младицом и бесплодно дрво може да донесе
плода. Тако исто и грешан и бесплодан човек накалемен Христом, може да
донесе плодове врлине. (уп. Рим. 11:19-24).
6. Д.Ап. 19:14-17









68
Глава осма

О исцееу губавога, слуге капетановог, таште Петрове и других болесника,
о условима идеа за Христом, стишавае буре на мору
и исцеее гадаринских бесомучника

1-2. И кад сие с горе, за им пое много народа. И гле, дое губавац и
клааше му се говореи: Господе, ако хоеш, можеш ме очистити.

Као разборит човек, губавац[1] се ние попео на гору да не би прекинуо проповед.
Али, када е Исус сишао с горе, он Му се поклонио. Губавац ние рекао: "Ако
замолиш Бога, исцелиеш ме", ве е показао веу веру и рекао: ,Ако хоеш." Зато
га е Христос и исцелио.

3-4. И пруживши руку Исус, дохвати га се говореи: Хоу, очисти се. И одмах
се очисти од губе свое. И рече му Исус: Гледа, никоме не казу, него иди и
покажи се свештенику, и принеси дар кои е заповедио Мосе ради
сведочанства има.

Дотакнувши се губавца, Христос е показао да не подлеже Закону кои е
забраивао дотицае губавих, ве да е Он сам господар Закона.[2] Такое е
показао да за ега, као чистог, ништа ние нечисто, и да од еговог светог тела
долази освеее. Избегавауи славу, заповеда губавцу да никоме не говори, ве да
се покаже свештенику, ер док свештеник не каже да е губавац очишен, он е
морао да остане ван града.[3] Поред тога му заповеда да принесе дар ради
сведочанства евреима, као да хое да каже: "Када ме оптуже да нарушавам Закон,
ти еш ми бити сведок да сам ти заповедио да принесеш дарове кои се траже по
Закону."

5-6. А кад уе у Капернаум приступи му капетан[4] молеи га и говореи. Ни
он Му ние пришао на гори, да не би прекинуо егову проповед. То е она исти
човек кога спомие Лука. Иако Лука каже да е капетан послао Исусу као

69
посреднике друге уде (евреске старешине),[5] ипак не противречи Матеу кои
говори да е капетан сам дошао Исусу. Вероватно е прво послао друге, а потом е,
видевши да е егов слуга умрети, сам дошао и рекао:

6-7. Господе, слуга мо лежи дома одузет, и страшио се мучи. А Исус му рече:
а у дои и исциелиу га.

Капетан ние донео свога слугу на постеи, ер е веровао да га Он може и у
одсуству исцелити. Зато:

8-10. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достоан да под кров мо
уеш; него само реци риеч, и оздравие слуга мо. ер и а сам човек под
влашу, и имам под собом вонике, па речем едноме: иди, и иде; и другоме:
дои, и дое; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече
онима што иду за им: Заиста вам кажем: ни у Израиу толике вере не
наох.

"Ако а", каже, "као царев слуга, заповедим воницима кои су ми подреени, (и они
ме слушау), Ти ош више можеш да заповедиш смрти и болестима, да они оставе
еднога човека и преу на другога." Телесне болести су воници Божи и
извршитеи казне. Христос се удивио овим речима, па каже: "Нисам нашао толико
велику веру ни меу Израицима, као код овога незнабошца." [6]

11-12. А кажем вам, да е многи од истока и запада дои и сеше за трпезу с
Авраамом, и Исаком, и аковом у Царству небескоме; А синови царства бие
изгнани у таму накрау; онде е бити плач и шкргут зуба.

Господ ние отворено рекао: "Многи незнабошци е сести...", како не би огорчио
еврее, ве е то казао на прикривен начин: "Многи е од истока и запада дои..."
Авраама е споменуо како би показао да се Он не супротстава Старом Завету.
Говореи о "тами на-крао" научио нас е да постои и нека друга тама коа е
мае страшна, ер у паклу постое различити степени мучеа. О евреима говори
као о "синовима Царства", ер су старозаветна обеаа била има упуена. Зато и
назива Израи своим првенцем. [7]

70

13. А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави
слуга егов у та час.

Исцеливши слугу само Своом речу, показао е да е говорио истину када е рекао
да е евреи бити изгнани из Царства.

14-15. И дошавши Исус у дом Петров виде ташту егову где лежи и грозница
е тресе. И дотаче се руке ене, и пусти е ватра, и устаде и служаше му.

Исус е дошао у Петров дом да би тамо обедовао. Када се дохватио женине руке, не
само да е у оставила грозница, него е и потпуно оздравила. Одмах о се
повратила снага, тако да е могла да Му служи, иако знамо да е потребно дуже
времена да се болесник опорави и оача. Други еванелисти кажу да су Га укуани
прво молили за у, па е тек онда Исус исцелио жену. Мате ово не спомие ради
краткое излагаа. Ве сам ти рание рекао да оно што едан еванелист изостави,
други спомене. Научи из овога такое да брак ние препрека за врлину. И врховни
апостол имао е ташту. [8]

16-17. А кад би вече доведоше к ему бесомучних много, и изагна духове
риечу, и све болеснике исциели, да се збуде што е казао Исаиа пророк
говореи: Он немои наше узе и болести понесе.

Увече, све до касних часова,[9] доводили су Му болеснике и Он их е као
човекоубив све исцеивао. А како ти не би посумао да е у тако кратком
времену исцелио толико болести, еванелиста за сведока наводи пророка Исаиу.
Иако пророк говори о гресима, Мате спомие болести, по-што веина болести
настае услед грехова.

18. А када виде Исус много народа око себе, заповиеди да преу на ону
страну.


71
Он ние био славоубив, ве е хтео да се уклони од зависти евреа.

19-20. И приступивши едан кижевник рече му: Учитеу, ии у за тобом
куд год поеш. Рече му Исус: Лисице имау аме и птице небеске гниезда; а
Син Човечии[10] нема где главу заклонити.

"Кижевником" назива онога кои познае слово Закона. Када е ова видео многе
знаке кое е Исус учинио, помислио е како е Он од тога зарадити много новца, па
е зато пожелео да иде за им не би ли и он нешто зарадио. Али Господ као да
одговара на егову помисао овим речима: "Хоеш да идеш за Мном да би зарадио
новац. Зар не видиш да сам бескуник? Такав треба да буде и она кои иде за
Мном." Ово е рекао како би га убедио да се обрати и крене за им. Али,
кижевник е отишао. Неки говоре да "лисице" и "птице" означавау демоне. Исус,
дакле, каже: "Демони су нашли свое обиталиште у теби, зато нема покоа за Мене
у срцу твоме."

21-22. А други од ученика егових рече му: Господе, допусти ми наприе да
одем и укопам оца своега. А Исус му рече: Хаде за мном, а остави нека мртви
укопавау свое мртве.

Када човек себе преда Господу, не треба да се окрее светским стварима. Свакако,
треба поштовати свое родитее, али Бога треба поштовати више од их. Отац
овога човека био е неверууи што се види из Исусових речи: "Нека мртви, дакле,
неверууи, укопавау свое мртве." Када овоме човеку ние дозвоено да сахрани
свога оца, тешко онима кои су кренули дутем монашког живота, па се окреу
светским стварима.

23-24. И кад уе у лау, за им уоше ученици егови. И гле, бура велика
настаде на мору, тако да се лаа покри валовима; а он спаваше.

Са Собом е повео само Свое ученике да би видели чудо. Допушта валовима да
бацау лау по мору, како би их научио да трпеиво подносе искушеа, али и да би
видевши ово чудо ош више поверовали. Господ спава да би они, када се уплаше,
познали своу немо и призвали Га у помо. Стога каже:

72

25-26. И пришавши ученици егови пробудише га говореи: Господе, спаси
нас, изгибосмо! И рече им: Зашто сте страшиви, маловерни?

Ние их назвао "невернима", ве "маловернима". Када су рекли: "Господе, спаси
нас" - показали су у томе веру, но реч: "изгибосмо" - ние била од вере, ер е Исус
био с има у лаи, те ние било разлога за страх. Видиш ли како их прекорева због
страшивости, желеи да им покаже да сама страшивост са собом доноси
опасност. Зато прво стишава немир у иховим душама, а потом буру на мору.

26-27. Тада уставши заприети ветровима и мору, и настаде тишина велика. А
уди се зачудише говореи: Ко е ова да га слушау и ветрови и море?

Зачудили су се, ер е по изгледу био човек, а по делима - Бог. [11]

28. А кад он дое на ону страну у зему Гергесинску, [12] сретоше га два
бесомучника.

Док су се уди у лаи чудили говореи: "Ко е ова да га слушау и ветрови и
море", демони долазе да дау одговор. Иако Марко и Лука говоре о едном човеку
кога е опсео легион демона, ти разуми да е ова човек едан од двоице коу
спомие Мате, и то она кои е по злу био чувении. Христос е к има дошао сам,
ер су толико били страшни да се нико ние усуивао да их доведе к ему.

Излазеи из гробова, тако опака, да не могаше нико прои путем оним.

Живели су у гробовима зато што су демони желели да убеде уде како удске
душе после смрти постау демони. Али, нека никоме такво нешто не пада на памет,
ер када душа напусти тело, не задржава се више у овоме свету. Душе праведника
су у руци Божо, а душе грешника одлазе у ад, тамо где е отишла и душа оног
немилостивог богаташа.

73

29. И гле, повикаше говореи: Шта хоеш од нас, Исусе, Сине Божии? Зар си
дошао амо прие времена да нас мучиш?

Гле, прво изражавау свое неприатество, а потом Га исповедау као Сина Божег.
Демонима е мучее ако их неко онемогуи да чине зло удима. Разуми да ихове
речи "пре времена" значе да су они мислили да Христос, не могуи више да
подноси ихову велику злобу, нее чекати време мучеа. Али, ние тако, ер е
демонима дозвоено да се боре с нама до краа света.

30-32. А далеко од их пасиаше велико крдо свиа. И демони га моажу
говореи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиа. И рече им:
Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиа. И гле, навали све крдо свиа
с бриега у море и утопише се у води.

Демони су молили Исуса да уу у свие, како би погубеем свиа огорчили
ихове газде да не приме Христа. Христос им е учинио по вои желеи да покаже
колика е ихова злоба према удима, али и да би се видело колико би нама
учинили ош вее зло, само да имау власт и да их у томе Господ не спречава. Зато
Господ чува бесомучнике да се не убиу.

33-34. А свиари побегоше и дошавши у град казаше све, и за бесомучнике.
И гле, сав град изае у сусрет Исусу; и видевши га молише да би отишао из
ихова краа.

Будуи ожалошени, становници града су се плашили да е им се после нешто ош
страшние догодити, па су зато молили Исуса да оде из иховог краа. А ти научи,
да тамо где се живи "свиским животом" не обитава Христос, него демони.[13]




74


НАПОМЕНА:
1. Губа или лепра, есте врста тешке кожне болести коа е била
распростраена у подручу Средег Истока. Делови коже на болеснику
постепено су се претварали у ране, трулили и отпадали. Болеснима од лепре
су такое испадали и зуби. Код евреа она е сматрана непосредном Божом
казиом и постоало е веровае да она долази само од Бога и да е едино Бог
може излечити. Отуда е лекари нису лечили, ве су губавци изоловани ван
насеа по строгим одредбама Закона и сматрани су нечистим, те их се нико
ние смео дотицати. едино им е преостаало да се надау у Божу милост и
чекау егово исцелее. Када би дошло до исцелеа, болесник се морао
показати свештенику кои би потврдио да е здрав и очишен. Потом е
приношена жртва и оздравеник е могао да се укучи у заеднички живот
(уп. 3 Мо. 13; 14).
2. Свети Златоуст каже да га додируе руком како би показао да исцеуе не
као слуга, ве као Господ", (уп. Ibid.Homil 25,1; c.328)
3. Уп. 3.Мос. 2:59
4. Centurion, капетан, стотник. Вони заповедник единице коа брои измеу 50
и 100 уди. една римска легиа броала е до 60 кентуриа.
5. Ова капетан е могао бити евреин у римско воно служби. Можда е због
тога и сматрао себе недостоним да прими Господа у своу куу и да оде к
ему (уп. Лк. 7: 6-7). евреи су, по сведочеу осифа Флавиа, свое
сународнике у римско воно служби сматрали грешницима и горим од
цариника. Меутим, вероватние е био у питау странац обраеник
(прозелит). У Капернауму су до данас сачувани остаци синагоге коу е по
предау изградио едан римски официр.
6. Схолиа у грчком тексту каже: ,Други су ове речи овако тумачили: Када е
аков, чувени патриарх, угледао лествицу коа е досезала до небеса и
анеле Боже како се пеу и силазе низ у, разумео е да е Господ био
присутан на том месту, али не и да е свугде присутан. Тако е рекао: 'Како е
страшно место ово! Овде е заиста куа Божа, и ово су врата небеска', (1
Мо. 28, 16-17). Господ се сада диви велико и натприродно вери едног
незнабошца, те каже: 'Ни у Израиу...', дакле, ни код акова, 'толике вере не
наох; ер аков е веровао да се а могу поавити на едном месту, али ова
човек веруе да сам а свуда присутан, на сваком месту, и да речу могу све
да извршим.' Зато е казао: 'Само реци реч и оздравие слуга мо'." Ех
collatione codd. Venet S.Marci
7. 2.Мос. 4:22
8. Св. апостол Петар као и неки други апостоли били су ожеени. У то куи е
поред Петра, егове жене (коу еванелист не спомие) и болесне таште,
живео и Петров брат Андре. Када ован каже да су Петар и Андре били
родом из Витсаиде, тиме не противречи Матеу. Наиме, постоале су две

75
Витсаиде. Витсаида - улиа на североисточно страни Галилеског езера и
ова Витсаида у коо е живео Петар и коа е била рибарско село у предграу
Капернаума. И данас се може обии место на коме е била Петрова куа,
недалеко од чувене капернаумске синагоге.
9. На основу Марковог и Лукиног Еванеа можемо да закучимо да су
болесници доведени увече онога дана када е Исус говорио у капернаумско
синагоги. Пошто е то био суботи дан, логично е да болесници нису
долазили пре вечери, пошто е у суботу било забраено лечити болеснике.
10. Син Човечии - ова назив е Христос за Себе начеше користио. Само на
едном месту Га неко други назива овим именом (Д.Ап. 7:56)
11. По мишеу Оригена, Господ кои е чинио чудеса на копну, учинио е и
ово чудо на мору како би показао да е Господар и копна и мора.
12. У тексту изворника Мате спомие зему Гадаринску, док Марко (Мк. 5, 1-
6) спомие "зему Герасинску", а Лука (Лк. 8, 26.27) "зему Гергесинску"
(иако у зависности од рукописа кои су узимани за основу превода има
разлика). У Христово време су у то области постоала три града по коима
се она и називала. Били су то:
1.) Гераса, мало подае од Галилеског езера, затим
2.) Гадара коа е била веином насеена Грцима, па е осиф Флавие
назива "грчким градом", припадала е тзв. Декаполису (десетограу);
3.) По сведочанству Оригена и Евсевиа Кесариског постоала е и Гергеса,
док други веруу да су Гераса и Гергеса едан исти град. Описани догаа се
вероватно десио у близини ових градова.
13. "Обрати пажу", каже Свети Златоуст, "на кротост Исуса Христа седиену
са силом. Када е становницима те земе учинио добро они су Га принудили
да се удаи, а Он е, без икаквог противеа, отишао и оставио их кои су
себе показали недостоним еговог учеа, оставивши им за наставнике оне
кое е ослободио од демона и свиаре, да би од их сазнали о свему што се
догодило." (Ibid, Homil. 28,3; c.354)

















76
Глава девета

Лечее одузетога, позивае Апостола Матеа, о гриешницима, покаау и
посту, васкрсее аирове кери, лечее болесне жене, двоице слепаца и других,
о жетви и посленицима

1-2. И ушавши у лау, прее и дое у сво град. И гле, донесоше му одузетога
кои лежаше на одру.

"Своим градом" Исус назива Капернаум, ер е тамо живео. У Вителеему е, дакле,
роен, у Назарету е одрастао, док е у Капернауму живео. Ова одузети ние она
исти кога спомие ован,[1] ер е она живео у ерусалиму код Овчие бае, а ова
е био из Капернаума. Она ние имао човека (да га спусти у бау), док су овога
носила, како каже Марко,[2] четворица уди, и спустила га кроз (откривени) кров
од куе, што е Мате изоставио.

И видевши Исус веру ихову.

Дакле, веру оних кои су одузетог донели, ер е Господ често чудотворио по вери
оних кои су доносили болеснике; или пак видевши веру самог болесника,

рече одузетоме: Не бо се, чедо, опраштау ти се гриеси твои.

Назива га "чедом" као створее Боже или као онога кои е поверовао (у ега). Да
би показао да е човекова болест последица греха, Исус му прво опрашта грехове.

3-5. И гле, неки од кижевника рекоше у себи: Ова хули на Бога. А Исус
видевши помисли ихове, рече: Зашто ви зло мислите у срцима своим? ер
шта е лакше, реи: Опраштау ти се гриеси; или реи: Устани и ходи?

77

Тиме што е видео ихове помисли, Он показуе да е Бог. Потом их прекорева као
да говори; "Ви мислите да а хулим на Бога зато што присваам Себи право да
опраштам грехове, што е велико дело, и сматрате да то чиним како бих избегао
прекор. Али, када исцелим тело, увериу вас да е и душа исцеена. Учинивши оно
што е мае, иако то изгледа теже, потврдиу да су грехови отпуштени, што е
заиста много вее, иако вама то изгледа лакше, ер ние видиво за око."

6-8. Али да знате да власт има Син Човечии на земи опраштати гриехе;
Тада рече одузетоме: Устани, узми одар сво и иди дому своме. И уставши
отиде дому своме. А народ видевши задиви се и прослави Бога, кои е дао
такву власт удима.

Заповедио му е да понесе одар, како егово исцелее не би изгледало као
привиее, али и да би народ видео чудо, пошто се мислило да е Исус обичан
човек, иако е био веи од свих.

9. И одлазеи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеа,
и рече му: Хаде за мном. И уставши отиде за им.

Матеа ние позвао заедно са Петром и ованом, ве онда када е видео да е он
поверовати. Тако е и Павла позвао касние, у свое време. Задиви се како
еванелиста открива сво рании начин живота, док други еванелисти прикривау
егово име, називауи га Левие. Матеево обраее, и то само на реч Господу,
дело е Боже.

10-11. И кад еаше у куи, гле, многи цариници и гриешници дооше и
еаху са Исусом и са ученицима еговим. И видевши то, фарисеи рекоше
ученицима еговим: Зашто са цариницима и гриешницима Учите ваш еде
и пие?

Радостан, ер е у сво дом примио Христа, Мате е позвао царинике. Христос е ео
с има ради ихове користи, иако су Га опту-живали због тога. Фарисеи су хтели

78
да егове ученике одвое од ега, те су Га клеветали зато што еде с цариницима.
[3]

12-13. А Исус чувши рече им: Не требау здрави екара него болесни. Него
идите и научите се шта значи: Милости хоу, а не жртвоприношее. ер
нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покаае:

"Нисам", каже, "сада дошао као судиа, ве као лекар те зато подносим смрад и
правштину." Прекорева их као неуке, говореи: "Идите и научите се", што значи:
"Ако до сада нисте успели да се научите, онда барем од сада идите и научите се да
е Богу милост према грешницима дража од сваке жртве".[4] Господ са ирониом
говори: "Нисам дошао да зовем праведнике", желеи да каже: "Нисам дошао да
зовем вас кои себе сматрате праведнима, ер нико од уди ние праведан. Дошао
сам да зовем грешнике, не да остану грешници, ве да се покау."

14. Тада му приступише ученици ованови говореи: Зашто ми и фарисеи
постимо много, а ученици твои не посте?

ованови ученици су завидели Христово слави и зато су Га прекоревали што не
пости. Вероватно су се и чудили како е Он без подвига побеивао страсти, што
ован ние могао. Они нису знали да е ован, као обичан човек, био праведан због
своих врлина, а да е Христос, као Бог - сам Врлина.

15. А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док е с има женик?
Него е дои дани када е бити отет од их женик, и онда е постити.

"Ово време", каже, "док сам а са Своим ученицима, време е радости." "Жеником"
назива Себе, ер се обручуе ново заедници, пошто е стара (синагога) умрла.
"Сватови" су апостоли. Господ, дакле, каже: "Дои е Време, после Мога страдаа
и вазнесеа, када е они постити у гдади, жеи и прогонима." Да би показао да
егови ученици ош нису савршени, додае:


79
16-17. ер нико не мее нове закрпе на стару хаину; ер е се закрпа
одадриети од хаине, и гора е рупа бити. Нити се сипа вино ново у мехове
старе; иначе се продру мехови, а вино се пролие, и мехови пропадну. Него се
сипа вино ново у мехове нове, и обое се сачува. "Пошто

Мои ученици ош нису оачали", каже, "потребно им е снисходити и не
оптереивати их тешким бременом заповести". Исус е ово рекао да би и ученике
научио да сами буду снисходиви када касние буду учили целу васеену.
"Закрпе" и "вино ново" означавау пост, а "стара хаина" и "мехови стари" су
слабост учечника.

18-19. Док он тако говораше има, гле, кнез едан дое и клааше му се
говореи: Ки моа сад умрие; него дои и стави на у руку своу, и оживее.
И уставши Исус пое за им, и ученици егови.

Види се да е ова човек имао вере, мада ние била тако велика (као капетанова).[5]
Он моли Исуса, не само да каже реч, ве и да дое и стави руку (на егову керку).
Иако Лука каже да она ош ние умрла,[6] кнез овде говори да е егова керка ве
умрла. То е мислио зато што е дете оставио на последем издисау, или да би
преувеличао несреу, те тако подстакао Христа на милосре.

20-22. И гле, жена коа е дванаест година боловала од течеа крви приступи
састраг и дохвати се скута хаине егове. ер говораше у себи: Ако се само
дотакнем хаине е-гове, оздравиу. А Исус обазревши се и видевши е, рече:
Не бо се кери, вера твоа спасла те е. И оздрави жена од онога часа.

Жена е била нечиста због свое болести[7] и зато се ние усуивала да Му
слободно прие, плашеи се да е не отерау. Иако е мислила да се прикрие,
понадала се да е добити исцелее ако се дохвати само скута егове хаине. Али,
Спасите е разоткрива, не зато што е волео славу, ве да би показао ену веру
ради наше користи, и да би оачао веру старешине синагоге. Исус о говори: "Не
бо се", зато што се уплашила да е украла дар, и назива е "кери", као верууу.
Тиме нам показуе, да она не би примила благодат, да претходно ние дринела веру,
иако су егове хаине биле свете. Прича се да е ова жена направила статуу
Христову, и у еном подножу гаила бику коа е помагала свима кои су

80
боловали од крвотечеа. Неки безбожници су уништили ова кип у време цара
улиана Одступника. [8]

23-24. И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и народ ускомешан,
рече им: Одступите, ер девока ние умрла, него спава. И подсмиеваху му се.

Будуи да е девока била неудата, за ом су туговали уз свадбене фруле, што е
било противно Закону. Господ е рекао да спава зато што е за ега, кои е лако
могао васкрснути девочицу, смрт била као сан. Немо се чудити што су Му се
подсмевали, ер то ош више потвруе чудо, пошто е Он васкрсао девочицу коа
е заиста била умрла. Сви присутни су тако посведочили да е она била мртва, како
касние нико не би могао да каже да е она само изгубила свест.

25-26. А кад истера народ, уе и ухвати е за руку, и уста девока. И пронесе
се глас о овоме по сво земи оно.

Христос ние чинио чудеса у гужви и метежу. Девочицу узима за руку да би о дао
снагу. И тебе, умртвеног гресима, Господ е такое васкрснути када одагна гужву
и помету и узме те за руку делатног подвига.

27. А кад е Исус одлазио оданде, за им иаху два слиепца вичуи и
говореи: Помилу нас, сине Давидов!

Слепци Му као Богу вапиу: "Помилу нас", а као човеку говоре: "Сине Давидов",
ер се код евреа говорило да е Месиа дои од семена Давидова.

28. А кад дое у куу, приступише му слиепци, и рече им Исус: Веруете ли да
могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе.


81
Допушта да слепци иду за им све до куе, како би показао ихову чврсту веру и
тако посрамио еврее. Пита их да ли веруу како би нас научио да се вером може
све постии.

29-30. Тада се дохвати очиу ихових говореи: По вери вашо нека вам буде.
И отворише им се очи.

Исцеуе их у куи, насамо, уклаауи се од суетне славе. Господ на сваком
месту уде учи смиреу.

30-31. И заприети им Исус говореи: Гледате да нико не дозна! А они
изишавши разгласише га по сво земи оно.

Видиш ли Христово смирее! Они су разгласили егову славу због захвалности, а
не због непослушаа. На другом месту каже: "Иди и казу славу Божу".[9] У овоме
нема ништа противречно, ер Он жели да они ништа не говоре о ему него да
исповедау славу Божу.

32-33. Кад они пак излажаху, гле, доведоше му човека ниема и бесомучна. И
пошто изагна демона, проговори ниеми.

То ние била природна болест, ве од демона. Зато га и доводе други. Сам болесник
ние могао да призове Исуса, ер му е демон везао език. Отуда Господ и не тражи
веру од ега, ве га одмах исцеуе, истерууи демона кои му е онемогуио
говор.

И диваше се народ говореи: Никада се то ние видело у Израиу.


82
Народ се дивио Христу уздижуи Га изнад пророка и патриараха, ер е Он
исцеивао са влашу, за разлику од оних кои су то чинили молитвом Богу.
Погледамо шта су на то рекли фарисеи:

34. А фарисеи говораху: Помоу кнеза демонског изгони демоне.

Ове су речи врхунац безума, ер ниедан демон нее истерати другог демона. Али,
претпоставимо да е Он тобож истеривао демоне као слуга кнеза демонског,
помоу магие. Како е онда исцеивао болести, опраштао грехе и проповедао
Царство Боже? Демон чини оно што е супротно томе: изазива болести и удауе
човека од Бога.

35. И прохоаше Исус по свим градовима и селима учеи по синагогама
иховим и проповиедауи еванее о Царству, и исцеууи сваку болест
и сваку немо у народу.

Као човекоубац, Господ не чека уде да доу к ему, ве сам иде к има, како
не би имали изговор да кажу: "Нико нас ние научио." Окупао их е око Себе
речу и делом, поучавауи и чудотвореи.

36. А гледауи мноштво народа сажали се на их, ер биаху сметени и
напуштени као овце без пастира.

Они нису имали пастира, ер ихове вое не само да их нису исправале ве су их
квариле. Прави се пастир познае по саосеау и самилости према своме стаду. [10]

37-38. Тада рече учеиицима своим: Жетве е много, а посленика мало. Молите
се, стога, господару жетве да изведе посленике на жетву своу.


83
"Жетвом" назива народ коме е било потребно исцелее, а "посленицима" оне кои
су дужни да га поучавау, а таквих тада ние било у Израиу. "Господар жетве" е
сам Христос кои е Господар пророка и апостола. То се види када изабира
дванаесторицу, а да то не тражи од Бога. Почу, дакле, шта каже:


НАПОМЕНА:
1. н. 5:2-9
2. Мк. 2:3-12
3. Цариници су били скупачи пореза за потребе римске управе коа е од
евреског народа убирала неколико врсти пореза. Били су презрени од уди
зато што су често узимали више новца него што е било прописано, али и
због тога што су радили за омражену римску валст.
4. Ос. 6:7
5. Мт. 8:8
6. Лк. 8:42
7. 3.Мос. 15:19
8. Ову причу спомие чувени црквени историчар из 4. века, Евсевие
Kесариски у своо "Црквено истории", гл. 8,8; (Eusebius, The History of the
Church from Christ to Constantine, Penguin Books, London 1988).
9. Уп. н. 9:24
10. Уп. н. 10:11-18





















84
Глава десета

Имена Дванаесторице Апостола, давае власти и упутстава Апостолима
и предсказиаве страдаа због Еванеа

1. И дозвавши своих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим
да их изгоне, и да исцеуу од сваке болести и сваке немои.

Изабрао е дванаесторицу ученика према броу дванаест племена израиских, и
пошто им е дао силу, послао их е на проповед, иако их е било мало. Дакле, мало
е оних кои иду уским путем. Господ им дае силу да чудотворе, како би уди,
задивени чудесима, лакше поверовали иховом учеу.

2. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, кои се зове Петар, и Андре
брат егов.

Мате набраа имена апостола због оних кои су се лажно представали као
апостоли. Прво спомие Петра и Андреа, ер су они први позвани, а потом синове
Зеведееве. акова става пре ована, не ради части, ве напросто помие ихова
имена редом, како долазе. Дае настава:

2-4. аков Зеведеев и ован брат егов; Филип и Варто-ломе; Тома и Мате
цариник; аков Алфеев и Леве прозвани Таде; Симон Кананит и уда
искариотски, кои га и издаде.[1]

Видиш ли Матеево смирее, како себе става иза Томе. Када е дошао до уде,
ние рекао: "проклети уда, неприате Божи", ве га назива искариотски по
егово постобини. Постоао е, наиме, и други уда кога су ош звали Леве или
Таде. Дакле, била су два акова: едан Зеведеев и други Алфеев; двоица уда:
Таде и изданик; као и три Симона: Петар, Кананит и изданик уда Искариотски,
кои се такое звао Симон.

85

5-7. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповиеди им говореи: На пут
незнабожаца не идите, и у град самарански не улазите. Него идите наприе
изгубеним овцама дома Израиева! И ходеи проповиедате и казуте да се
приближило Царство небеско.

"Ова дванаесторица"... Ко су они? Рибари, прости уди и цариници. Господ их
прво шае евреима, како после не би могли да кажу: "Апостоли су прво послани
незнабошцима и зато ми, евреи, нисмо поверовали." Зато евреи немау никаквог
изговора за свое неверовае. Самаране убраа у незнабошце, зато што су они били
Вавилонци,[2] кои су се населили у удеи и нису признавали Пророке, него само
пет Мосеевих кига. Под "Царством небеским" разуми будуе блаженство.
Господ им дае силу да чине чудеса говореи:

8. Болесне исцеуте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар
сте добили, на дар и дате.

Ништа толико не приличи учитеу као смирее и добровоно сиромаштво.[3] Он
указуе управо на ове две врлине када говори: "На дар сте добили." Немоте се,
дакле, гордити, као да имате нешто велико да дате другима, ер сте и ви то примили
на дар, благодау Божом. Будите, зато, смирени и не трчите за богатством, ер
Господ каже: "На дар и дате." Напослетку, желеи да у има одсече корен свакога
зла, говори:

9-10. Не носите злата ни сребра ни бакра у поасима своим, ни торбе на пут,
ни двие хаине ни обуе ни штапа; ер е посленик достоан хране свое.

Господ их вежба у строгости и зато им не дозвоава да поседуу ишта сувишно,
учеи их да буду без суетних брига. Не да им чак да понесу ни штап, ер е сила
добровоног сиромаштва у томе, да они кои га виде на делу лако поверуу речима
онога кои га проповеда. А, онда, да не би питали: "Како емо се прехранити," каже
им да е "посленик достоан свое хране", то ест, да е их хранити ихови ученици.
Господ каже "достоан свое хране", а не стомакоугааа, ер учитеи не смеу да
живе у изобиу и уживаима.

86

11. А кад у кои град или село уете, испитате ко е у ему достоан и онде
останите док не изиете.

Заповеда им да не иду свима, како их не би клеветали да се друже с недостонима.
Ако буду ишли само достонима, они е подмирити све ихове потребе. Заповеда
им да не прелазе из едне куе у другу, ве да остану тамо где су прво ушли док не
изау из села, да их уди не би осуивали као прождривце и да не би увредили
оне кои су их први примили.

12-13. А улазеи у куу, поздравите е говореи: Мир дому овоме! И ако буде
куа достона, нека дое мир ваш на у; а ако ли не буде достона, нека се мир
ваш вама врати.

Под "поздравом" и "миром" разумите благослов, кои остае само на достонима.
Научи, дакле, из овога да су наша дела та коа нам доносе благослов Божи.

14-15. Ако вас ко не прими нити послуша риечи ваших, излазеи из куе или
из града онога отресите прах с ногу своих. Заиста вам кажем: Лакше е бити
земи содомско и гоморско у дан Суда него ли граду ономе.

Заповеда им да отресу прах с ногу своих како би показали да ништа нису примили
од тих уди због иховог невера, али и као знак сведочанства дугога пута кои су
апостоли прешли ради их, од чега ови нису извукли користи. Лакша е бити казна
Содоманима него онима кои апостоле нису примили, ер су Содомани примили
казну ош у овоме животу,[4] па е у будуем бити мае мучени.

16. Ето, а вас шаем као овце меу вукове.

Господ е апостолима дао силу чудотвореа и ослободио их бриге о храни
отворивши им врата достоних уди. Сада им пак говори о невоама кое е их

87
снаи, показууи тиме Свое предзнае, па их теши речима: "Ето, а, свемони
Бог, вас шаем, и зато се не плашите, ер вас нее савладати." Припрема их за
страдаа, "ер, као што е немогуе да не буде нападнута овца окружена вуковима,
тако е немогуе да и ви не пострадате, окружени евреима. Али, ако и пострадате,
не гневите се, ер а хоу да ви будете кротки као овце и да тако задобиете ош
веу победу."

Будите, дакле, мудри као змие и безазлени[5] као голубови!

Господ такое жели да егови ученици буду мудри, зато да ти, када чуеш да их
назива овцама, не би помислио да хришани треба да буду глупи и наивни. Отуда
Христос говори да хришани морау бити мудри и знати како треба да живе
окружени многим неприатеима. Као што змиа дозвоава да е ударау по целом
телу, али главу чува, тако и хришанин треба да разда сва своа имаа, па чак и
тело свое да преда онима кои хое да га туку, само да би сачувао своу "Главу", а
то е Христос и вера у ега. Као што се змиа провлачи кроз уске рупе да би свукла
своу стару кожу, тако и ми ходеи уским путем, свлачимо старог човека. Но,
пошто е змиа такое отровна, Господ нам заповеда да будемо "безазлени", то ест
простодушни и незлобиви, као голубови, и да никоме не наносимо зло. Када неко
одвои младе голубие и отера их, они се опет незлобиво враау своим
господарима. Буди, дакле, "мудар као змиа", како те аво не би исмеао у овоме
животу, али и у свему беспрекоран. Према удима од коих страдаш буди као
голуб, простодушан и незлобив. [6]

17-18. А чувате се од уди; ер е вас предати судовима, и по синагогама
своим туи е вас. И пред старешине и цареве изводие вас мене ради за
сведочанство има и незнабошцима.

Ево шта значи бити мудар: треба да пазиш да не даеш повода онима кои желе да
те угетавау и да се према има понашаш мудро. Ако прогоните тво тражи
новац или част, пода му, како он не би имао разлога да те прогони. Али, ако хое
да ти одузме веру, чува "Главу". Христос намерава да пошае свое ученике не
само евреима ве и незнабошцима. Зато каже: "За сведочанство има и
незнабошцима", то ест, за прекор онима кои не веруу.


88
19-20. А кад вас предаду, не брините се како ете или шта ете говорити; ер
е вам се у она час дати шта ете казати. ер неете ви говорити, него Дух
Оца вашега говорие из вас.

Да ученици не би питали: "Како емо ми, прости уди, уверити мудре", Господ им
заповеда да буду храбри и да се о томе не брину. Када намеравамо да разговарамо
са верууим, морамо претходно добро промислити и спремити одговор, како нам,
уосталом, Петар саветуе.[7] Али, када се наемо у маси уди и меу
незнабожачким владарима, Господ нам обеава да е нам Он дати Своу силу да се
не уплашимо. Наше е да исповедимо Бога, а Боже да нам помогне да мудро
одговоримо. Но да ти не би помислио да е реч о нашо природно способности,
каже: "Неете ви говорити, него Дух..."

21. А предае брат брата на смрт и отац сина; и устае деца на родитее и
побие их.

Предсказуе им оно што е се догодити, како се не би уплашили када их снау
невое. Такое им показуе силу проповеди, коа побууе уде да презру и саму
своу природу. Такво е хришанство. Христос своим ученицима открива и
нечовечност оних кои нее поштедети чак ни свое наближе.

22. И сви е вас мрзити имена мога ради; али кои претрпи до краа та е се
спасти.

"Сви е вас мрзети" значи да е их многи мрзети. Нису их мрзели сви, ер е било и
оних кои су примили веру. Вечног живота е се, дакле, удостоити, она кои
претрпи искушеа до краа, а не она кои само у почетку покаже трпее.

23. А кад вас потерау у едном граду, бежите у други. ер вам кажем заиста:
Неете обии градова Израиевих док не дое Син Човечии.


89
Страшне прете кое горе помие: "Предае вас", "Сви е вас мрзети", односе се
на догаае кои е уследити после Вазнесеа, док е оно што се говори у
садашем времену у вези са догааима пре Христовог страдаа. "Дакле, будуи
прогаани, ви неете стии да обиете све градове Израиа, а а у ве дои к
вама." Заповеда им да беже када их прогоне. аволско е дело када човек отворено
сра у опасност те тако постае узрок осуде своим убицама, а с друге стране
наноси штету онима кои би могли да имау користи од егове проповеди. "Док не
дое Син Човечии." Ове речи се не односе на Други долазак Господи, ве на
утеху коу им е дао када су били заедно пре еговог Страдаа, ер након што их
е послао на проповед, апостоли су се опет вратили Христу и били заедно с им.

24-25. Нема ученика изнад учитеа своега, ни слуге изнад господара своега.
Доста е ученику да буде као учите егов и слузи као господар егов.

Овде их учи да трпеиво подносе увреде. ер ако сам их а", каже, "као Учите и
Владика, поднео, колико пре треба да то чините ви, ученици и слуге." Но питаш ли,
како то да нема ученика над учитеем, када ми видимо да има много ученика кои
су бои од своих учитеа? Зна, дакле, да док су ученици, они су маи од
учитеа; но када постану бои од их, онда ве нису ученици; као што и слуга док
е слуга, не може бити над господаром своим.

25-26. Ако су домаина назвали Веелзевулом,[8] колико е прие домае
егове? Не боте их се дакле; ер нема ништа сакривено што се нее открити,
ни тано што се нее дознати.

"Утешите се", каже, "гледауи Мене, ер ако су Мене назвали кнезом демонским,
шта е страшно у томе да зло говоре о вама, Моим домаима?" Назива их
"домаим Своим", а не слугама, показууи тако Своу блискост према има. "Не
боте их се, дакле", ер се истина нее сакрити, ве е време показати вашу врлину
и злобу оних кои вас клевеу, пошто ништа ние сакривено што се нее открити.
Они сада могу да вас клевеу, али е касние дознати ко сте.

27. Што вам говорим у тами, казуте на видику; и што вам се шапе на уши,
проповиедате са кровова.


90
"Оно што сам вам говорио насамо и на едном месту, ер то значи 'на уши' и 'у
тами', проповедате смело и гласно да вас сви чуу." А пошто смело проповеди
следуу опасности, додае:

28. И не боте се оних кои убиау тиело, а душу не могу убити; него се више
боте[9] онога кои може и душу и тиело погубити у паклу.

Учи их да презиру чак и смрт, ер е мучее у паклу страшние од смрти. Они кои
нас убиау, само тело предау трулежи, а души често чине добро. Али Бог кажава
и душу и тело оних кое баца у пакао.[10] Он каже "у паклу", желеи да покаже да
е мучее непрекидно, ер е пакао вечан.

29-31. Не продау ли се два врапца за едан новчи? Па ни едан од их не
падне на зему без Оца вашега. А вама е и коса на глави сва изброана. Не
боте се, дакле; ви сте бои од много врабаца.

Како се ученици не би уплашили да су оставени, Господ им говори: "Ако чак ни
врабац не бива уловен без Мога знаа, како у оставити вас кое убим?" А да би
показао да о нама има тачно знае и промисао, каже да нам е чак и коса на глави
изброана. Немоте мислити да се врапци лове Божом помоу, ве схватите да ни
ихов улов не прое без еговог знаа.

32-33. Сваки кои призна мене пред удима признау и а ега пред Оцем
своим кои е на небесима. А ко се одрекне мене пред удима, одреи у се и
а ега пред Оцем своим кои е на небесима.

Подстиче их на исповедништво.[11] Ние, дакле, довона само вера у души, ве
Бог тражи и исповедае вере устима. Ние рекао "сваки кои Мене исповеди", него
"кои у Мени исповеди", то ест, "Моом силом", ер она кои исповеда веру то
чини потпомогнут благодау Бо-жом. За онога кои Га се одриче, Господ ние
рекао "ко се Одрекне у Мени", ве "Мене", показууи тиме да се он одриче зато
што нема помои одозго (то ест, зато што се ние поуздао у Бога). Сваки човек
кои исповеди да е Христос Бог, наи е Христа кои ега исповеда као истинског
слугу пред Оцем. Али они кои се одричу Христа чуе речи: "Не познаем вас."

91

34-36. Не мислите да сам дошао да донесем мир на зему; нисам дошао да
донесем мир[12] него мач. ер сам дошао да раставим човека од оца егова и
кер од матере езине и снаху од свекрве езине и неприатеи човеку
постае домаи егови.

Ние увек добро остати у слози и понекад е бое раздвоити се. "Мач" е, дакле,
реч вере кои нас одсеца и растава од веза с нашим ближим и роацима, када
они ометау нашу побожност. Господ нам не говори да се од их одвоимо без
оправданог разлога, ве само онда када они не желе да прихвате нашу веру и труде
се да нас омету у о.[13]

37. Кои уби оца или матер вема него мене, ние мене достоан; и кои уби
сина или кер вема него мене, ние мене достоан.

Видиш ли да смо дужни да "мрзимо" свое родитее и децу само онда када они
траже да их вема убимо него Христа.[14] Али, зашто да говорим о оцу, маци и
деци? Послуша оно што е ош вее од тога:

38. И кои не узме крст сво и не пое за мном, ние мене достоан.

Кои се, дакле, не одрекне свог садашег живота, и не преда себе на срамну смрт,
ер су тако звали крст у старини, "ние Мене достоан." Али, пошто е било много
разбоника и лопова кои су распиани на крст, Он додае: "и не пое за Мном", то
ест "живи по Моим законима".

39. Кои чува живот сво, изгубие га, а кои изгуби живот сво мене ради, наи
е га.


92
Она кои чува телесни живот, мисли да "налази своу душу", мада е он у ствари
губи и наслеуе вечно мучее. А она кои "погуби своу душу"[15] и умре, али не
као разбоник или самоубица, ве Христа ради, спасава своу душу.

40-41. Кои вас прима, Мене прима; а кои прима Мене, прима Онога кои Ме
е послао. Кои прима пророка у име пророчко, плату пророчку примие; и
кои прима праведника у име праведничко, плату праведничку примие.

Подстиче нас да примимо оне кои су са Христом, ер она кои поштуе Христове
ученике, поштуе и самог Христа, а кроз ега и (Бога) Оца. Треба, дакле, да
примамо праведнике и пророке у име праведничко и пророчко, зато што су
праведници и пророци, а не ради неке заштите или помои од царева. Ако се деси
да неко има изглед пророка, али делом то не потвруе, ти и таквога прими као
пророка и Бог е ти узвратити као да си примио праведника, ер то значе речи:
"плату праведничку примие". Али ово можеш разумети и на други начин. Она
кои прими праведника, сам е бити сматран за праведника и примие плату коу
праведници примау.

42. И ако неко напои еднога од ових малих само чашом студене воде у име
ученичко, заиста вам кажем, нее му плата пропасти.

Како се нико не би изговарао на сиромаштво, Господ каже: "Ако подаш коме барем
чашу хладне воде зато што е Мо ученик, примиеш и егову плату." Чашу хладне
воде дае и она кои учи другог, запаеног огем гнева и пожуде, и чини га
учеником Христовим. Ни таквоме нее пропасти плата.





НАПОМЕНА:

93
1. Ст. 2-4, уп. Мк. 3,13-19; Лк. 6,12-16
У сва три синоптичка Еванеа и Делима апостолским налазимо списак
апостола. Разлике кое се уочавау последица су чиенице да су поедини
апостоли имали по два имена, тако да се у едном списку спомиу под
едним, а у другом под другим именом. Поред тога и редослед имена е
различит:
1.) (Мт. 10,2-4): Симон Петар, Андре, аков, ован, Филип, Вартоломе,
Тома, Мате, аков Алфеев, Леве, Симон Кананит и уда Искариотски;
2.) (Мк. 3, 16-19): Симон Петар, аков, ован, Андре, Филип, Вартоломе,
Мате, Тома, аков Алфеев, Таде, Симон Кананит, уда Искариотски;
3.) (Лк. 6, 14-16): Симон Петар, Андре, аков, ован, Филип, Вартоломе,
Мате, Тома, аков Алфеев, Симон Зилот, уда аковев, уда
Искариотски;4.) (Д. ап. 1, 13-26): Петар, ован, аков, Андре, Филип, Тома,
Вартоломе, Мате, аков Алфеев, Симон Зилот, уда аковев и
новоизабрани Матиа.
Натанаил, кои се спомие у овановом Еванеу (н. 1, 46-50; 21,2), ние
поброан ни на едном од ових спискова. Св. Златоуст и Августин су
сматрали да Натанаил ние ни био едан од Дванаесторице. Неки новии
тумачи сматрау да се ради о апостолу Матеу, иако нигде на наилазимо на
потврду ове претпоставке. Навероватние е, ипак, да е реч о апостолу
Вартоломеу, ер се то име у овановом Еванеу нигде не спомие. По том
тумачеу, Вартоломе ние име, ве назив и значи "син Толмеа".
2. Самариа е од поделе царства до 8. века пре Христа припадала израиском
царству и насеавала су е племена ефрема и Манасие. ачаем мои
Асирие, главни град Северног царства, Самариа, пада у руке незнабожаца
722 - 721. год. После тога, веи део евреског становништва из целе ове
области депортован е у Асириу и Вавилон, док е цар Саргон тамоше
незнабожачко становништво населио у Самарии. Они су се измешали
женидбеним везама са тамошим преосталим евреским староседеоцима (4
Цар. 17, 24), прихвативши многе ихове обичае. Нови талас незнабожачке
колонизацие наступа у време царева Есархадона и Асурбанипала (Езр.
4,10). Самарани су изградили неку врсту синкретистичког култа, те иако
поштуу Тору, код их су приметни аки утицаи незнабожачких религиа.
евреи су на их гледали с презиром као на незнабошце и када су из удее
ишли за Галилеу радие су путовали уз оеку оодан него ли кроз краеве
самаранске
3. Нестицае, нестажание, добровоно сиромаштво. Свети Оци сматрау
похлепу за стицаем и поседоваем материалних ствари едном од главних
препрека у духовном животу. Светитеи су се супротставали ово страсти
нестицаем и добровоним сиротоваем, како се не би везивали ни за шта
пролазно и тако лакше стекли истинску убав према Богу и ближима.
4. Уп. 1.Мос. 19:1-29
5. Господ нас, дакле, учи да е потребно да будемо и мудри и безазлени, ер е
мудрост без безазлености - лукавство, док е безазленост без мудрости -
наивност.

94
6. Свети Василие Велики каже: "Мудар е као змиа она кои са обазривошу
и разборитошу предлаже учее, како би успешние привео слушаоце
усваау учеа. А безазлен е као голуб она ко и не помиша да се освети
ономе кои му зло мисли." (Свети Василие Велики, Epist. 125,3).
7. 1 Пет. 3:15
8. Име филистеског божанства из Акарона (уп. 4.Цар. 1:2,3,16). У преводу
значи "бог мува". У неким рукописима се ава и облик "Веелзевув". То е и
назив за Сатану, кнеза демонског.
9. Евтимие Зигабен каже на овом месту: "Страх побеуте страхом - страх од
уди побеуте страхом Божим" (Ibid с. 10, V. 28, со1. 340 С). Под страхом
Божим не подразумева се само страх од Боже казне и вечног мучеа, ве и
страх да не ожалостимо Бога своим гресима, да се не удаимо од ега и
изгубимо заедницу с им. Зато код савршених, убав изгони страх.
10. По учеу Светих Отаца пакао, ад е место самоизгнанства где, по своме
сопственом избору, одлазе они кои су изабрали дела таме у овом животу.
Пакао ние казна коом Бог кажава човека да би задовоио свое увреено
достоанство (како е тврдио средевековни римокатолички теолог Анзелмо
Кентербериски).
Св. Ирине Лионски каже: "Онима кои се удае од Бога по свом личном
избору, Бог допушта одваае од ега, кое су они своевоно изабрали.
Али одваае од светлости е тама..." (Contra Haereses, 5, 27:2). Другим
речима, Бог ние мучите, ве човекоубац, али они кои су одступили од
Бога, у оном свету и егову убав и светлост е доживавати као мучее и
казну, ер е Бог после Свеопштег Васкрсеа бити свуда и у свему.
Зато Св. Василие каже: "Зла у паклу не долазе од Бога, него од нас самих."
(ЕПЕ 7, 92).
Св. Исак Сирин мисли управо на то када каже: "Кажем, они кои се муче у
паклу, муче се ер не могу да поднесу да их неко жарко воли... Потпуно е
нетачно мишее да су грешници у паклу лишени Божие убави. убав е
плод познаа истине, према томе убав е подарена свима еднако. Али
убав има двоаки учинак: она е мучна за грешнике, док е уживае за оне
кои су живели у складу са ом".
11. Грчка реч значи сведочее али и мучеништво.
12. Господ ние проповедао пацифизам, мир по сваку цену, мир кои настае као
компромис измеу истине и лажи, Бога и авола.
Говореи о рату Св. Златоуст каже: "единомислие ние увек добро, ер и
разбоници бивау сагласни. Тако рат ние последица Христовог
опредееа, ве дело вое самих уди. Сам Христос жели да сви буду
едногласни у делима побожности, али како су се уди меу собом
поделили, отуда е и настао рат", (Ibid, Homil. 35, 1). Зато е Господ Христос
едини "мир наш , мир до кога се долази кроз рат и победу над грехом,
смру и аволом (уп. Еф. 2, 14-16).
Имауи ово у виду, Св. Григорие Богослов каже: "Бои е похвални рат од
мира кои од Бога одваа", (Homil. 2, 82. РС 35, со1. 488).
13. "Ове речи из Михеевог пророштва (Мих. 7, 6) изоставене су код Матеа.
Он (пророк) каже: "Ки устае на матер своу, снаха на свекрву своу,

95
неприатеи су човеку домаши егови." Ова пророчка реч, да е
неприатеи човеку постати сви домаи егови, опет е речена за еврее,
кои су се меусобно разделили. Христос е, дакле, благовремено предсказао
присутним да е сви домаи оних кои е поверовати, постати напослетку
ихови неприатеи." Ex. Collatione codd.Venet. S. Marci
14. "Овим Господ не заповеда", каже Златоуст, "просто мрзети, ер би то било
супротно Закону, ве ако неко узажели да ега вема убиш него Господа
Христа, мрзи на ега због тога, ер то уништава и оног кои уби и онога
кои е убен". (Ibid, Honil. 35,1; col. 407).
15. По Светом Макариу Великом, човек своим грехоубем просто образуе у
себи, у своо боголико души, другу душу, душу греха. И када Спасите
тражи од Своих следбеника да мрзе и саму душу своу, Он тражи да ми
мрзимо ту другу душу у себи, душу греха (уп. Лк. 14:26). (Види Духовне
беседе Светог Макариа, 15, 35; P.G. t.34, col. 600).
































96
Глава еданаеста

Изасланство ована Крститеа и сведочанство Исусово о ему,
прета непокааним галилеским градовима, прославае Бога Оца,
позив уморнима и натоваренима


1. И кад заврши Исус заповиести Дванаесторици ученика своих, отиде оданде
да учи и проповиеда по градовима иховим.

Када е разаслао ученике на проповед, Господ се повукао у тишину и ние чинио
чудеса, ве е само проповедао у синагогама. Да е тада сам исцеивао болеснике,
нико не би ишао еговим ученицима. Зато се и повукао како би има дао прилику
да исцеуу.

2-3. А ован чувши у тамници[1] дела Христова, посла двоицу ученика
своих. И рече му: еси ли ти Она што е дои,[2] или другога да чекамо?

ован ово ние литао зато што сам ние знао ко е Христос, ер како е могао да не
познае Онога за кога е сведочио говореи: "Гле, аге Боже?"[3] Он е послао
свое ученике, кои су завидели Христу, да би се сами уверили и видевши чудеса
поверовали да е Христос веи од ована. Зато он тобоже у незнау пита: еси ли
Ти Она што е дои";[4] дакле Она кога чекамо да дое у телу, како кажу Писма?
Неки, меутим, говоре да речи "Она што е дои" означавау силазак у ад и да
ован, као да не зна одговор, пита Господа: ,еси ли ти Она кои е сии у ад, или
да чекамо другог?" Али, то е неразумно, ер како е могуе да ован, кои е био
веи од свих Пророка, ние унапред знао за распее Христово и егов силазак у
ад,[5] када Га е претходно ве назвао "агетом", зато што е бити заклан за нас?
ован е добро знао да е Господ душом сии у ад, да би чак и тамо, како каже Св.
Григорие Богослов, спасао оне кои би поверовали у ега да се оваплотио у
ихово време. Дакле, ован ово не пита зато што не зна одговор, ве да би егови
ученици сазнали ко е Христос преко егових чудеса. Гледа, дакле, како Христос
одговара на ово питае:

97

4-6. А Исус одговарауи рече им: Идите и авите овану ово што чуете и
видите: Слиепи прогледау и хроми ходе, губави се чисте и глухи чуу, мртви
устау и сиромашнима се про повиеда еванее.[6] И благо ономе кои се не
саблазни о мене.

Ние рекао: "Кажите овану да сам а Она што е дои", ве знауи да е ован
послао свое ученике да виде чудеса, говори: "Кажите овану ово што видите и
даете му прилику да вам ош више посведочи за Мене." Речи: "Сиромашнима се
проповеда еванее" могу се односити на оне кои проповедау еванее, дакле
апостоле, кои су били сиромашни рибари и презрени као прости и неуки уди, или
пак на оне кои слушау еванее и проповед о вечном блаженству. А да би
показао овановим ученицима да Му нису промакле ихове помисли, Христос им
говори: "Благо ономе кои се не саблазни о Мене", ер су ученици били обузети
многим сумама према Господу.

7. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о овану: Шта сте изишли да
видите у пустии? Трску коу повиа ветар.

уди су се вероватно саблазнили када су чули ованово питае, помисливши да
чак и ован сума да е Он Христос, и да е Крстите тако лако променио свое
мишее,иако е рание сведочио о ему. Одбацууи ову суму, Христос каже да
ован ние непостоан као трска. "Када би он заиста био такав зашто бисте онда
изишли к ему у пустиу? Сигурно не би изишли да видите "трску", превртивог
човека, ве мужа великог и постоаног. Он е и сада онакав каквог сте га
познавали."

8. Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаине обучена? Ето, кои
меке хаине носе по царским су дворовима.

Како не би могли да кажу да се ован предао раскоши и погордио, Он их разуверава
говореи да сама егова хаина од камие длаке асно показуе да е он противник
угааа телу. Да е носио меке хаине, живео по царским дворовима и волео
раскош, не би се нашао у затвору. Из овога и ти научи да истинском хришанину
не приличи да носи раскошну одеу.

98

9. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам и више од
пророка.

ован е био више од пророка, зато што су други пророци само предсказивали
Христа, а он Га е сам видео своим очима, што е заиста велика част. Други
пророци су прорицали после свог роеа, а ован е препознао Христа и заиграо
док е ош био у мачино утроби. [7]

10. ер он е та о коем е писано: Ето, а шаем анела свога пред лицем
твоим, кои е приправити пут тво пред тобом.

ован е назван анелом због свог анелског и бестелесног живота, али и зато што
е био гласник[8] кои е обавивао Христа. Он е Христу припремио пут
сведочеи о ему и крштавауи за покаае, ер после покааа долази опрошта
грехова, кои дае Христос. Господ е све ово рекао када су ованови ученици ве
били отишли, како не би изгледало да им ласка. Пророштво кое се спомие
прорекао е Малахиа.

11. Заиста вам кажем: Меу роеним од жена ние се поавио веи од ована
Крститеа.

Господ са сигурношу изавуе да нико ние веи од ована. "Меу роеним од
жена" каже, да би искучио Себе, пошто е Он роен од девице, а не од жене коа е
ступила у брак.

А намаи у Царству небескоме веи е од ега.

Како ученици не би помислили да е ован веи од ега, пошто е казао многе
похвалне речи о овану, Христос ош асние говори: ,а сам маи од ована и по
годинама и по вашем миш-еу, али сам веи од ега у Царству небеском, то ест,

99
у духовним и небеским стварима. Овде сам маи од ега, ер се он родио пре Мене
и зато што вам се он овде чини великим, али тамо, у Царству небеском, ипак сам а
веи од ега".

12. А од времена ована Крститеа до сада, Царство небеско с напором се
осваа, и подвижници[9] га задобиау.

Изгледа као да Господ прекида ток Своих мисли. Али, ние тако. Пази дакле!
Говореи за Себе да е веи од ована, Христос их подстиче да веруу у ега,
показууи да многи с напором задобиау Царство небеско, то ест веру у ега.
Потребан е, заиста, велики подвиг да би човек оставио оца и маку и презрео сво
живот.

13. ер су сви Пророци и Закон прорицали до ована.

Христос дае настава своу мисао, говореи: ,а сам 'Она што е дои', ер се
испунило све што су Пророци предсказали. Пророштва се не би испунила да а
нисам дошао. Немоте, дакле, ништа више да чекате."

14. И ако хоете веровати, он е Илиа што е дои.

"Ако хоете", каже, "веровати"; то ест, "ако праведно и непристрасно расудите,
видеете да е ован она кога е пророк Малахиа назвао "Илиом што е дои".[10]
И ован и Илиа имау исту службу. ован е био претеча првог доласка Господег,
а Илиа е бити претеча другог. А потом, да би показао да е поистовеее ована и
Илие тана и да е потребна духовна мудрост да би се она разумела, дае говори:

15. Кои има уши да чуе, нека чуе!

Дакле, подстиче их да питау, како би научили.

100

16-17. Али са киме у упоредити род ова? Сличан е деци коа седе по
трговима и довикуу друговима своим говореи: Свирасмо вам, и не играсте;
нарицасмо вам, и не ридасте.

Овде говори о тврдоглавости евреског народа, ер им као таквим ние био по вои
ни ованов подвижнички живот, нити Христова едноставност. Они су били као
распуштена деца коо се ничим ние могло угодити. Када неко плаче, не свиа им
се; када свира и весели се, ние им по вои.

18-19. ер дое ован, кои нити еде нити пие, а они кажу: аво е у ему.
Дое Син Човечии, кои и еде и пие, а они кажу: Гле човека изелице и
винопие, друга цариницима и гриешницима.

ованов живот Христос упореуе са "ридаем", ер е ован показивао велику
строгост на речи и делу, док Сво живот на земи упореуе са "свираем фруле",
ер е био милостив и снисходив према свима да би их придобио и благовестио им
Царство небеско. Код ега ние било такве строгости живота као код ована.

И би оправдана премудрост од деце езине.

Ево, дакле, шта каже: "Пошто вам се не свиа ни ованов ни Мо начин живота, и
презирете све путеве спасеа, то се а, Премудрост Божа, авам праведан, а ви
неете имати изговора за ваше неверовае и биете потпуно осуени. а сам са
Свое стране све испунио, и ви своим невероваем сами показуете да сам а
праведан, ер ништа нисам пропустио."

20. Тада поче Исус корити градове у коима су се догодила многа чудеса
егова, што се не покааше.


101
Пошто су евреи и дае остали непокаани, иако им е претходно показао да е
учинио све што е требало учинити, Господ почие да их укорева.

21. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо!

Како би разумео, да они кои нису поверовали, нису били зли по природи ве по
своо слободно вои, Христос спомие Витсаиду, одакле су били Петар, Андре,
Филип и синови Зеведееви. Зло, дакле, не долази од природе ве од слободне
вое. Да долази од природе, онда би и ови апостоли били зли.

21-22. ер да су у Тиру и Сидону била чудеса коа су била у вама, давно би се у
вреи и пепелу покаали. Али вам кажем: Тиру и Сидону[11] лакше е бити у
дан Суда него вама.

Господ говори како су евреи били гори од Тираца и Сидонаца, ер су незнабожни
Тирци преступали само природни закон, док су евреи преступали и Мосеев.
Незнабошци нису видели чудеса, а синови Израиа су их видели и похулили на
Бога. "Вреа" е символ покааа, ер су се они кои су били у жалости облачили у
вреу и посипали по глави пепелом и прашином. [12]

23-24. И ти, Капернауме, кои си се до неба подигао, до пакла еш сии; ер да
су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до данашег дана.
Али вам кажем да е земи Содомско[13] лакше бити у дан Суда него теби.

Капернаум се узвисио, ер е у ему живео Исус, па е био прославен као град
еговог завичаа. Ипак ему то ние било од користи, ер ние поверовао.
Штавише, зато е и осуен на пакао, ер ние извукао никакву корист од тога што е
имао таквог житеа. Капернаум значи "место утехе". Из тога можеш да видиш да
ако се неко удостои да постане обиталиште "Утешитеа", то ест Светог Духа, а
потом се погорди, превазносеи се до небеса, паше напослетку због свое
гордости. Зато, човече, ужасни се и задрхти!


102
25. У то вриеме одговори Исус, и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земе,
што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.

Дакле, шта каже? "Хвалим Те" - уместо "благодарим Ти" - "Оче, што евреи кои
себе сматрау мудрим и искусним у Светом Писму нису поверовали, док су неуки и
безазлени[14] поверовали и познали тане". Бог е сакрио Свое тане од оних кои
су се правили мудрим, не зато што им е завидео или што е желео да их остави у
незнау, ве зато што нису били достони, ер су сами себе сматрали мудрим. Она,
дакле, кои себе сматра мудрим и узда се у свое знае, не призива Бога. А Бог
ономе кои Га не призива, не помаже и не открива му се. Поред тога, Бог из Свога
човекоуба многима не открива тане, како после не би били ош више мучени
зато што су их познали, а потом презрели.

26. Да, Оче, ер е тако била блага воа твоа.

Овде Христос показуе Очево човекоубе, ер е Он открио тане безазленима
иако то нико ние тражио од ега, зато што е ему тако било угодно од почетка.
Реч "благовоее" означава "(добру) воу" и "задовоство".

27. Све е мени предао Отац мо.

Христос е горе рекао Оцу да е Он открио (тане безазленима). Како ти не би
помислио да Христос ништа Сам не чини и да е све од Оца, Он каже: "Све ми е
предао Отац, а Отац и а имамо исту власт." Када чуеш реч "предао", немо
мислити да Му е предао као слуги или подрееном, ве као Сину, ер се Он родио
од Оца и зато Му е "све предао" (у наслее). Да се Он ние родио од Оца и да ние
исте природе са им не би Му све ни било предато. Зато пази шта говори: "Све е
Мени предао", не Господар, ве "Отац Мо." Када се, на пример, лепом оцу роди
лепо дете, дете касние каже: "Добио сам, односно наследио сам, лепоту свога оца."

И нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако хое Син коме
открити.


103
Овде говори о ош веим стварима. "Ништа ние чудно што сам а Господар свега,
ер имам нешто што е ош вее од тога, а то е да знам Оца, и тако Га знам, да Га
могу открити другима." Размисли добро. Горе е рекао да е Отац открио тане
безазленима, а овде да Син открива Оца. Зар не видиш едну силу Оца и Сина, ер и
Отац и Син (заедно) откривау (тане)?

28. Ходите к мени сви кои сте уморни и натоварени и а у вас одморити.

Христос позива све уде, не само еврее ве и незнабошце. Под "уморним"[15]
разуми еврее кои су строго следовали Закону и трудили се у вршеу егових
заповести. "Натоварени" су незнабошци, кои су били обремеени тешким теретом
грехова. Све их одмара Христос, ер какав е напор поверовати, исповедити и
крстити се? Зар то ние одмор када ош у овоме животу живиш без брига кое си
имао пре крште-а, а у будуем те чека (вечни) поко.

29-30. Узмите арам мо на себе, и научите се од мене; ер сам а кротак и
смирен срцем, и наи ете поко душама своим. ер е арам мо благ, и бреме
е мое лако.

"арам Христов" е смирее и кротост. Ко себе смири пред сваким човеком, има
поко у души и остае миран, док е славоубив човек и гордеивац увек у
бригама, ер не жели да буде маи од других и увек мисли о томе како е се вема
прославити и победити свое неприатее. Зато е "арам Христов", смирее, лако
носити, ер е нашо понижено природи лакше да се смирава него ли да се
преузноси. Али, и све Христове заповести такое су "арам", и оне су лаке због
награде коа нас очекуе, иако понекад изгледау тешке.


НАПОМЕНА:
1. Мате е ве споменуо да е ован био затворен (4:12). Он се налазио, како
пише осиф Флавие, у тврави Махерон. Како сазнаемо од других
еванелиста, ован е био затворен зато што е цару Ироду рекао да "не може
иамти жене брата свога."
2. У Христово време месианска очекиваа меу евреима била су на врхунцу.
Народ е очекивао Божег Помазаника (Месиу, Христа) кои е избавити

104
народ сво и успоставити свое царство. Неки су мислили да е ован
Претеча Месиа (н. 1:20). Други су говорили да е Месиа дои из
Витлеема (н. 7:42). Ипак, навеи бро евреа е очекивао да е Месиа
бити политички воа кои е срушити римску тираниу и обновити Давидово
царство. Да су месианска очекиваа била жива и меу простим народом
видимо и из одговора Самаранке на аковевом бунару (н. 4, 25-26).
Господ е авно избегавао да Га зову Месиом (иако е то открио Своим
ученицима Мт. 16,16-17), зато што егово Царство ние од овога света, ве
е духовно (н. 18, 36). Да се авно представао као Месиа, народ би
помислио да е Он цар кои подиже устанак притив Римана. Ово е управо
био главни камен спотицаа (1 Кор. 1, 23) за еврее кои су очекивали
восковоу, а добили Онога Кои на Себе узима грехе света и страда за све
уде (Ис. .52, 13-53, 12), зато су се многи разочарали и оставили Га. Може
се претпоставити, дакле, да су ованови ученици имали другачие представе
о Месии. Зато их ован шае Исусу да би им Он одговорио пророштвом
кое открива ци и смисао Христовог доласка на зему.
3. н. 1:29
4. Ово мишее заступау и остали познати тумачи: Златоуст, ероним,
Иларие, Зигабен и други.
5. ев. Sheol - тамно обиталиште душа после смрти. Пре Христовог доласка у
ад су ишле душе и праведника и неправедника. Своим Васкрсеем, Господ
е разбио двери ада и омогуио излазак праведних душа, кое би поверовале
у ега да е дошао у време у коме су они живели. Ад е место незнаа и
невиеа Бога.
6. Господ одговара пророштвом пророка Исаие (уп. Ис. 61:1).
7. Лк. 1:44
8. У православно иконографии Свети Претеча се често изображава са
крилима, као анео - Свети ован Крилати
9. Она кои себе присиава, подвижник, аскета.
10. Мал. 4:5: "Ево, а у вам послати Илиу пророка прие него дое велики и
страшни дан Господи."
11. Тир и Сидон су били древни феничански градови на обали Средозема, у
данашем Либану, познати по идолопоклонству и разврату.
12. Уп. 1.Мос. 37:34; ои 1:8; ест. 4:1-4; ов. 16:15; 3. Цар. 21:27
13. Содом и Гомор су били древни градови на обали Мртвог мора. Пошто су
ихови становници непокаано живели у противприродном блуду, Господ
их е уништио огем.
14. Грчка реч етимолошки означава онога кои не уме да говори, дакле дете,
безазлено створее. Уп. 1.Кор. 14:20 где апостол Павле каже: "Брао не
будите деца умом, него злоом детиите, а умом будите савршени."
15. Они кои се труде




105
Глава дванаеста

О тргау класа у суботу, лечее сухоруког,
испуее пророштва о слуги Господем, исцеее бесомучника,
о хули на Духа Светога и знаку пророка оне, Мати и браа Исусова.


1-4. У то вриеме иаше Исус у суботу кроз усеве; а ученици егови
огладеше, и почеше тргати класе и ести.

У намери да разреши законска правила, Господ води ученике кроз усеве, како би
они ели и тако нарушили закон о суботи.

А фарисеи видевши то рекоше му: Гле, ученици твои чине што не ваа
чинити у суботу.[1] А он им рече: Нисте ли читали што учини Давид кад
огладе, он и кои биаху с им? Како уе у дом Божии и хебове
предложеа поеде, коих ние ваало ести ему ни онима што су били с
им, него само свештеницима.

Фарисеи опет налазе кривицу у природно потреби за храном, док сами живе у
много тежим греховима. Господ их посрамуе причом о Давиду кои се, каже,
усудио да због глади учини ош тежи преступ. "Хлебови предложеа"[2] били су
дванаест хлебова кои су сваки дан поставани на храмовну трпезу, шест са десне
стране, а шест са леве. Иако е Давид био пророк, ему по Закону ние било
дозвоено да их еде, ве само свештеницима. Поготово их нису смели ести они
кои су били с им? Он се ипак због глади удостоио (Божег) опроштаа. Тако е и
са ученицима.

5-6. Или нисте читали у Закону[3] како суботом свештeници у храму суботу
обесвеуу, па нису криви? А а вам кажем да е овде веи од храма.

106

"Закон e забраивао рад суботом и зато су свештеници кои су цепали дрва и
палили ватру (приликом жртвоприношеа), обесвеивали, то ест, скрнавили
суботу, како ви сматрате". Али, ти еш реи: "Они су били свештеници, а ученици
то нису." "А а вам кажем, да е овде веи од Храма. а сам, дакле, Господар кои е
веи од Храма, и пошто сам овде са Своим ученицима, они имау вее право од
свештеника да нарушавау суботу."

7-8. Када би сте пак знали шта е то: Милост хоу а не жртвоприношее, не
бисте осуивали иевине. ер е Син Човечии господар и суботе.[4]

Христос им ош показуе да су незналице кое не познау пророчке списе.[5] Зато
им говори: "Зар се ние требало смиловати гладним удима? Уосталом, а сам Син
Човечии и Господар сам суботе, као Творац свега, па и дана Зато а, као Господар,
нарушавам суботу." Разуми ово и у пренесеном смислу: Пошто су апостоли
"посленици", а верници "жетва и класе житно", апостоли су их "брали" и "ели", то
ест, ихова храна е била спасее уди. Ово су чинили у суботу коа е била
одреена за дан "одмора", то ест, уздржаа од сваког зла. Фарисеи су негодовали.
Тако и у Цркви има оних кои су фарисески пуни зависти и незадовоства према
учитеима кои их уче и чине им добро.

9-10. И отишавши оданде, дое у синагогу ихову. И гле, ту биаше човек са
руком сухом; и запиташе га говореи: Ваа ли суботом лиечити? - да би га
оптужили.

Други еванелисти кажу да е Исус ово питае поставио фарисеима. Ипак, може
се реи да су фарисеи из зависти прво питали ега, како каже Мате. А онда их е
то исто упитао сам Христос како би их исмеао и наругао се ихово
неосетивости, о чему говоре други еванелисти. Фарисеи су Му поставили ово
питае да би имали повода за клевету.

11-12. А он им рече: Кои е меу вама човек кои има овцу едну, па ако она у
суботу упадне у аму, да е нее узети и извадити? А колико ли е човек
претежнии од овце? Дакле, ваа суботом добро чинити.

107

Показуе им да су они ради користоуба, да не би изгубили овцу, нарушавали
суботу, а то нису допуштали када е требало исцелити болесног човека. Овим
речима их Господ изобличава као користоубиве и немилостиве уде, кои
презиру и самога Бога, ер они презиру суботу да не би изгубили едну овцу, а
немилосрдни су ер не желе ис-целее болесника.

13. Тада рече човеку: Пружи руку своу. И пружи. И постаде здрава као и
друга.

Многи уди и данас имау "сухе руке", то ест, немилостиви су и тврдице, али када
чуу реч Еванеа, пружау свое руке да би дали милостиу. Они то чине, иако
фарисеи, горди демони кои су одвоени од нас,[6] не желе, у своо мржи према
нама, да пружамо руку ради даваа милостие.

14-15 А фарисеи отишавши начинише виеае против ега како да га
погубе. Но Исус, дознавши то, уклони се оданде.

О, какве ли зависти! Када им неко чини добро они се разбесне. Исус се уклаа
одатле ер ош ние било дошло време еговог страдаа, али и зато да би поштедео
Свое неприатее да не падну у грех убиства. Неразумно се излагати опасности,
ние, дакле, богоугодно. Обрати пажу на реч "отишавши", ер су фарисеи
начинили веае како би убили Исуса тек пошто су "отишли", то ест удаили се
од Бога, ер нико ко обитава у Богу не би пожелео да нешто тако учини.

15-16. И за им идоше уди многи, и исциели их све, и заприети им да га не
разглашуу.

Христос не жели да Га разглашуу, како би смирио завист фарисеа, ер е на сваки
начин желео да их исцели.


108
17-19. Да се испуни што е речено преко Исаие пророка: Гле, Слуга мо, кога
сам изабрао, убени мо, кои ми е по вои душе мое: метнуу Дух сво на
ега, и суд незнабошцима авие. Нее се сваати ни викати.

Мате наводи пророка (Исаиу)[7] као сведока Исусове кротости. Он е, каже,
учинити све што евреи буду желели. Ако они не буду хтели да се егово име
разгласи, Он га и нее разглашавати, и нее им се супротставати, као што то чине
славоубиви уди, нити е се с има сваати. Он е говорити удима да Га не
разглашуу, али е такое обавити суд незнабошцима и научити их да е суд -
учее, знае и расуивае добра.[8] Он е обавити и будуи суд незнабошцима,
кои никада нису чули за ега.

Нити е ко чути по трговима гласа егова,

ер Он ние поучавао народ по трговима, као што то чине славоубиви учитеи,
ве у Храму, синагогама, на гори и обалама мора.

20. Трску стучену нее преломити и жижак тиауи нее угасити.

Он е, каже, могао да сломие еврее као "трску стучену" и да угаси ихов гнев као
"жижак тиауи", али то ние желео, док не испуни сав домостро спасеа и
победи их у свему[9], ер то значе речи кое следе:

20-21. Докле не доведе правду до победе, и у име егово уздае се народи.

Како евреи не би имали никаквог изговора, Христос е све претрпео да би касние
могао да осуди и победи оне кои ништа нее имати да кажу у своу одбрану. Шта
све Он ние учинио да их придобие? Али, евреи то нису желели, и зато е се у
име егово уздати незнабожачки народи.


109
22-23. Тада доведоше ему бесомучног кои беше слиеп и нием; и исциели
га тако да слиепи и ниеми прогледа и проговори. И диваху се сви уди
говореи: Ние ли ово Син Давидов?

Демон е у човеку затворио путеве вере: очи, уши и език, али Исус их исцеуе.
уди Га називау Сином Давидовим, ер се очекивало да е Христос дои од
семена Давидова. Тако и сада, ако видиш човека кои не разуме шта е добро, нити
прихвата речи другога, сматра га за "слепог и немог", кога нека Бог исцели
дотакнувши се еговог срца.

24. А фарисеи чувши то рекоше: Ова другачие не изгони демоне до помоу
Веелзевула, кнеза демонског.[10]

Мада се Господ удаио ради их, фарисеи су, чувши издалека за ово чудо, почели
да Га клевеу зато што е чинио добро удима. Из овога се види да су они били
неприатеи природе, као што е то и аво.

25-26. А Исус знауи мисли ихове рече им: Свако царство кое се раздиели
само у себи, опустее; и сваки град или дом кои се раздиели сам у себи, нее
се одржати. И ако сатана сатану изгони, сам се у себи раздиелио; како е
дакле, опстати царство егово?

Изобличавауи авно ихове помисли, Христос е показао да е Бог. Он се брани
од их примерима из свакодневног живота и показуе безуме фарисеа. ер, како
демони могу да изгоне сами себе, када се они труде да помогну едан другоме?[11]
Реч "сатана" значи "противник".

27. А ако а помоу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чиом помоу
изгоне? Зато е вам они бити судие.

"Нека сам а", каже, "онакав каквим ме ви сматрате. Чиом силом, онда, ваши
синови, то ест мои ученици, изгоне демоне? Ние вада да их и они изгоне

110
помоу Веелзевула? Ако их они изгоне Божом силом, колико пре то а чиним, ер
они чудотворе у Мое име. Зато е вам они бити на осуду, ер их видите како
чудотворе у Мое име, а ипак ме и дае клевеете." ,

28. А ако ли а Духом Божиим изгоним демоне, онда е дошло к вама Царство
Божие.

Господ хое да каже: "Ако а демоне изгоним Божом силом, онда сам а Син
Божи, и дошао сам ради вас и ради вашег добра. Тако е "дошло к вама" Царство
Боже, кое е само Мое присуство. Зашто ме онда клевеете када сам дошао ради
вас?"

29. Или како може ко уи у куу акога и покуство егово отети, ако
наприе не свеже акога? - и онда е куу егову оплиенити.

"а", каже, "не само да не сматрам демоне Своим приатеима ве се борим против
их и 'везуем' оне кои су пре Мога доласка били 'аки' (због вашег нехата)." Када
е, дакле, Христос дошао у "куу", то ест, у свет, отео е "сасуде" демона, дакле,
уде.

30. Кои ние са мном, против мене е; и кои не сабира са мном, расипа.

"Како е", каже, "Веелзевул сараивати са Мном, када се он више од свих осталих
противи Мени? а уде учим врлини, а он злу. Како, онда, он може да буде са
Мном? а 'сабирам' уде за спасее, а он их 'расипа'". Овим речима указуе и на
фарисее, ер док е Он учио народ и чинио му добро, они су уде "расипали" и
смуивали да не би отишли к ему. Дакле, показуе им да су заправо они били
опседнути од демона.

31-32. Зато вам кажем: Сваки гриех и хула опростие се удима; а хула на
Духа Светога нее се опростити удима. И ако рече ко риеч против Сина

111
Човечиега, опростие му се; а кои рече против Духа Светога, нее му се
опростити ни у овоме виеку ни у будуем.

Овде каже да човек може наи какво-такво оправдае за сваки други грех учиен у
удско слабости, као што е блуд, краа и слично, и лакше му е од Бога добити
опрошта. Али, када неко види чудеса коа су учиена Духом Светим и похули на
их говореи да су она од демона, какво е наи оправдае? асно е да такав
човек добро зна да е све то од Духа Светога, а ипак намерно говори зло. Како се
таквом човеку може опростити? Када су евреи видели Господа како еде и пие и
дружи се са цариницима и блудницима и све друго чини као Син Човечии,
осуивали су Га као изелицу и винопиу, што се може опростити, а да се нее од
их ни тражити покаае, ер су се (по слабости) оправдано саблажавали. Али,
када су Га видели да чудотвори и опет Га клеветали и хулили на Духа Светога,
говореи да Он то чини уз помо авола, како да им се опрости такав грех ако се не
покау? Стога зна да она кои хули на Сина Човечиега, гледауи Га како живи
као човек и називауи Га приатеем блудника, изелицом и винопиом због онога
што е радио, такав нее одговарати за сво грех, чак иако се не покае. Опростие
му се, ер ние познао Христа као Бога скривеног у телу.
Али, она кои хули на Духа Светога или на духовна дела Христова, и назива их
демонским, ако се не покае,[12] нее му се опростити, ер он нема оправдан разлог
да Га клевее, као она кои Га е видео са цариницима и блудницима. Нее му се
опростити ни у овом ни у оном свету и на оба места бие кажен. Многи се муче у
овоме свету, али су тамо поштеени мука, као убоги Лазар; док су други кажени и
овде и тамо, као Содомани и они кои хуле да Духа Светога. Али, неки, као што
су апостоли и Претеча, нису кажени ни овде ни тамо. Иако изгледа да они кои су
овде прогоени бивау кажени од Бога, то нису казне за грехове, ве куше кое
доносе венце.

33. Или усадите добро дрво, и род егов бие добар, или усадите раво дрво, и
род егов бие рав; ер се по роду дрво познае.

Како евреи нису могли да оклеветау сама чудеса као зла дела, похулили су на
Христа кои их е чинио, говореи да е опседнут од демона. Зато им Он каже:
"Можете реи да сам а 'добро дрво' и тада е сва моа чудеса коа су Мо род
такое бити добра, или пак да сам 'раво дрво', и тада е асно да е онда и мо род,
дакле, чудеса бити рава. Али пошто кажете да су чудеса, коа су Мо род, добра,
онда сам и а 'добро дрво'. И заиста, као што се дрво по роду познае, тако ете и
Мене познати по чудесима коа чиним."

112

34. Породи аспидини, како можете добро говорити и када сте зли?

"Гле", говори им, "ви кои сте 'рава дрвета', носите рав род када говорите зло о
Мени. Тако бих и а да сам рав доносио рав род, а не оваква чудеса.""Породима
аспидиним" их назива зато што су се хвалили Авраамом. Господ им е показао да
не потичу од Авраама, ве од своих предака кои су достони ихове злобе.

34-35. ер од сувишка срца уста говоре. Добар човек из добре ризнице износи
добро; а зао човек из зле ризнице износи зло. Када видиш човека злоречива, зна
да он у своме срцу нема исто онолико зла колико на устима, ве много више.
Сувишак се прелива из срца, и она кои има скривено благо, открива тек мали део.
Тако она, кои говори добро, ош више добра има у срцу своме.

36-37. А а вам кажем, да е за сваку празну риеч коу рекну уди дати
одговор у дан Суда. ер еш због своих риечи бити оправдан и због своих
риечи бити осуен.

Овде нас Господ испуава страхом, говореи да емо дати одговор за сваку
"празну реч", то ест, за лаж, клевету и за сваку непримерну и подсмешиву реч.
Потом наводи сведочанство из Светога Писма како не бисмо мислили да говори
нешто од Себе, па каже да е свако због своих речи бити оправдан или због своих
речи осуен.

38. Тада одговорише неки од кижевника и фарисеа говореи: Учитеу,
хоемо од тебе знак да видимо.

Еванелиста у чуеу додае реч "тада", ер када е требало да Му се потчине због
егових претходних чудеса, они траже знак. Хтели су да виде знак с неба, како
каже други еванелиста, зато што су мислили да Он ова чудеса на земи чини
силом авоом, ер е аво кнез овога света. Шта на то каже Спасите?


113
39-40. А он одговарауи рече им: Род зли и преуботворни тражи знак; и нее
му се дати знак осим знака оне пророка. ер као што е она био у утроби
китово три дана и три нои; тако е бити и Син Човечии у срцу земе три
дана и три нои.

Назива их "родом злим", ер су били варалице и лукави уди, али и "родом
преуботворним" зато што су отступили од Бога и сединили се са аволом.
"Знаком" назива Свое Васкрсее. Оно е заиста преславан знак, ер е Он сишао у
срце земе, у преисподу, дакле, у сам ад, а потом васкрсао у треи дан. "Три дана
и три нои" схвати не као целе дане и нои ве ихове делове. Христос е умро у
петак, и то е едан дан; у суботу е лежао мртав, ето другог дана; у нои измеу
суботе и недее ош е био у гробу. Отуда имамо непуна три дана и три нои, ер
имамо обича да тако рачунамо време.[13]

41. Ниневани е устати на Суд са родом овим, и осудие га; ер се покааше
ониним проповиедаем; а гле, овде е веи од оне.

"она е", каже, "изашавши из утробе кита, про поведао (у Ниневии) и уди су му
поверовали. Али, ви ми неете поверовати чак ни после Васкрсеа, и зато ете
бити осуени од оних Ниневана кои су поверовали Моме слуги они и то без
чудесних знакова, иако су били варвари. Ви, кои сте одрасли уз пророке и видели
толике знаке, нисте поверовали Мени, вашем Господару, ер то значе речи: "Гле,
овде е веи од оне"."

42. Царица ужна устае на Суд са родом овим, и осудие га; ер оиа дое с
краа земе да слуша премудрост Соломонову; а гле, овде е веи од
Соломона.

"Краица (Савска) е," каже, "дошла из далека, иако е била слаба жена, да би чула
о стаблима, дрвеу и другим природним поавама. А ви, нисте примили Мене када
сам сам дошао к вама, и говорио вам о неизрецивим танама."

43-45. А кад нечисти дух изие из човека, иде кроз безводна места тражеи
покоа, и не налази. Онда каже: Да се вратим у дом сво откуда сам изишао; и

114
дошавши нае празан, пометен и украшен. Тада отиде и узме са собом седам
других духова горих од себе, и ушавши борави онде; и буде потое горе
човеку ономе од првога. Тако е бити и овоме роду зломе.

Показуе им како су себе довели до потпуне пропасти зато што Га нису
прихватили. "Као што они, кои су се ослободили од демона, ош страшние
страдау ако западну у леост и немар, тако се и ваш род нашао у власти демона
када сте се поклонили идолима. Али, овога демона сам истерао помоу Пророка и
сам сам дошао желеи да вас ош више очистим. Ипак, пошто сте Ме отерали и ош
се трудите да Ме убиете, ваш грех е тим веи, па е зато и ваша казна бити веа,
тако да е последе ропство ваше бити много страшние од претходних."
Ти разуми и ово - да се нечисти дух истеруе крштеем и одлази меу "безводне" и
некрштене душе, али у има не налази покоа. За демоне е поко да искушавау
равим делима крштене душе, будуи да ве некрштене држе у своо власти. Зато
се демон враа у крштеног са седам других духова.[14] Као што постои седам
дарова Духа Светога, тако насупрот има постои седам духова зла. Када демон
поново уе у крштену душу, несреа бива ош веа, ер е рание постоала нада да
се душа очисти крштеем, али сада више не постои нада у друго крштее, ве
едино у "крштее покааем", кое е веома тешко и напорно.

46. Док он ош говораше народу, гле мати и браа егова стааху напоу
тражеи да говоре с име.

егова мака е по извесно удско слабости хтела да покаже да има власт над
своим дететом, пошто ош ние познавала егову величину. Зато е она, док е Он
ош говорио народу, затражила да дое к о, желеи да у свом частоубу свима
покаже да о е син послушан. Шта, дакле, чини Христос, ен син, пошто е
разумео намеру Свое маке? Послуша добро шта каже!

47-50. И неко му рече: Ево мати твоа и браа твоа стое напоу, тражеи да
говоре с тобом. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко е мати моа, и ко
су браа моа? И пруживши руку своу на ученике свое, рече: Ево мати моа и
браа моа. ер ко изврши воу Оца моега кои е на небесима, та е брат мо
и сестра и мати.


115
Господ не вреа Своу маку, ве исправа ену славоубиву помисао своствену
удско слабости. Он ние рекао: "Она ми ние мака", ве: "Ако не чини воу
Божу, ништа о не помаже што Ме е родила." Господ не пориче сродство по
природи, ве му присаедиуе сродство по врлини, ер ономе ко е недостоан не
користи телесно сродство. Када е, дакле, исправио, болест суете, опет е послушао
Своу маку коа Га е звала, као што о томе дае говори еванелиста.





НАПОМЕНА:
1. У Талмуду е брае класа и одваае зрна пшенице едан од 39 послова
кои су строго забраени суботом.
2. 3.Мос. 24:5-9
3. 4.Мос. 28:9-10
4. Уп. Рим. 14:4,5,17; Кол. 2:16-17
5. Ос. 6:6; Ис. 1:11-17; Мих. 6:6-8
6. Реч "фарисе" на евреском значи - "она кои е одвоен".
7. Ис. 42:1-4; уп. Еф. 1:3-6; ев. 10:5-10
8. "И суд народима ава, то ест правду, ер пророк обично правду назива
судом" (Свети ован Златоусти, Ibid. Homil. 40,2; c.441).
9. "Сматрам", каже Василие Велики, ,да 'трска стучена' оаначава човека кои
са неком страшу врши заповести Боже, и кога не вреди преломити и
посеи, ве радие исцелити, како нас е, уосталом, Господ учио говореи:
'Пазите да милостиу своу не чините пред удима да вас они виде', (Мт. 6,
1). И Апостол нам заповеда: 'Све чините без гунаа и двоумеа... Ништа
не чините из пркоса или за празну славу' (Фил 2,14.3). 'Жижак што тиа' е
она кои заповести Боже врши без искреног расположеа и праве ревности,
ве то чини леиво и немарно.Таквога не треба 'угасити', ве радие подии
и подсетити на судове Боже и егова обеаа.
10. Веелзевул (ев. Baal-Zebub) у преводу "Господар мува" био е "бог Екрона"
(3.Цар. 1:2-3; 6:16). То е било име под коим су филистеци у граду Екрону
поштовали бога Вала. Сматран е богом кои кажава тако што наводи муве
на уде, али уедно и као бог кои штити од ове пошасти. У Новом Завету
Веелзевула су евреи сматрали за старешину злих духова (Мт. 10:25; 12:27;
Лк. 11: 18-19). Фарисеи су га називали "кнезом демонским", а Господ га
поистовеуе са Сатаном.

116
11. Тумачеи ове речи Св. Златоуст каже: "Ако а, имауи у себи демона,
помоу ега изгоним друге демоне, то значи да меу демонима постои
несагласност и сукоб и да устау едан на другога; а ако устау едан на
другога, онда се ихова сила губи и пропада." (Ibid, Homil. 41,1; c.446).
12. Дакле, нема греха кои се нее опростити, осим греха непокааног.
13. По евреском и византиском рачунау времена, кое е преузела и Црква
Христова, "дан" почие заласком сунца. Тако е "недена но", у ствари
оно што ми зовемо "субота но". Отуда у богослужбеном циклусу дневна
богослужеа почиу вечером службом (уп. Фусноте за Мт. 28:1-8).
14. По Зигабену, дух нечисти кои доводи седам других духова есте
стомакоугаае, а седам духова су седам страсти: блуд, среброубе, гев,
чамотиа, нехат, гордост и завист. (Ibid. c. 12, v. 43-45; col. 276).

































117
Глава тринаеста

Приче о Царству небеском: о Сеачу и семену, о пшеници и кукоу,
о зрну горушичином, о квасцу, о сакривеном благу, о трговцу бисера, о мрежи,
Исус презрен у постобини Своо.

1-2. А онога дана изишавши Исус из куе сеаше кра мора. И сабра се око
ега народ многи, тако да е морао уи у лау и сести; а народ сав стааше на
обали.

Сео е у лау да би могао да свое слушаоце гледа у лице и да би Га сви чули. Тада
Он као рибар, с мора лови оне кои су на земи.

3. И он им казива много у причама говореи:

Простом народу на гори говорио е без прича,[1] али пошто су овде били и лукави
фарисеи, обраа им се у причама, како би они кои не разумеу могли да Га питау
и науче. Поред тога, ние добро авно износити учее пред онима кои су
недостони, ер не треба "бацати бисере пред свие". Почео е с причом коа е
привуи пажу слушалаца. Зато почу шта каже:

Гле, изие сиач да сие.

Себе назива "сеачем", а Своу реч "семеном". Изишао е, дакле, не из едног места,
ер е био свуда присутан, ве е дошао к нама у удском телу. Зато и каже:
"изие", ер е изашао из наруча Очевог. Изишао к нама, зато што ми нисмо мргли
да доемо к ему. А зашто е изишао? Да очисти зему од тра? Или, можда, да
нас казни? Не, него да сее. Христос каже "Свое семе", ер су и пророци сеали, али
Он ние сеао ихово семе, ве Боже. Будуи Бог, Он е сеао Свое властито семе.

118
ему ние била дата мудрост благодау Божом, далеко било, ве е сам био
Премудрост Божа.

4-7. И кад сиаше, една зрна падоше покра пута и дооше птице и позобаше
их. А друга падоше на каменита места, где не биаше много земе, и одмах
изникоше, ер не биаше зема дубока. И кад обаса сунце, увенуше; и будуи
да немаху жила, посахнуше.

Они "покра пута" су леи и немарни, кои уопште не примау реч (Божу). ихов
ум е као утабан пут, тврд и нимало обраен. Од таквих уди реч Божу грабе
"птице небеске", то ест, духови поднебеса, демони. Они "на каменитим местима",
есу уди кои су чули и примили реч, али због свое слабости нису издржали
искушеа и невое, ве су оставили свое спасее. "Сунце кое е засиало" есу
искушеа, ер она попут сунца показуу уде онаквима какви есу и као сунце
обасавау оно што е сакривено.

А друга падоше у тре и нарасте тре и подави их.

Овде се говори о удима кои светским бригама гуше реч Божу, ер иако богатом
човеку изгледа да чини неко добро дело, то дело не узраста и не напредуе, будуи
да га спречавау (светске) бриге.

8. А друга падоше на зему добру, и доношаху род, едно по сто, а едно по
шездесет, а едно по тридесет.

Три четвртине семена су пропале и само е една сачувана, ер е мало оних кои се
спасавау. После тога, Господ говори о "земи добро", како би у нама пробудио
наду за покааем. Наиме, уди кои су налик на утабан пут, каменито место или
иву зараслу у коров, могу само покааем да постану "добра зема". Ипак, сви
кои су примили реч не доносе еднак род, ве едан доноси "стотину", то ест, она
кои живи у потпуном сиромаштву и краем подвигу; други "шездесет", дакле
општежитени монах и подви жник делатних врлина, а треи "тридесет", дакле
она кои живи у честитом браку, и усрдно, колико може, проходи пут врлине.

119
Видиш ли Божу доброту, како све прима, и оне кои чине велике врлине, и оне кои
чине среде, па и оне кои чине намае? [2]

9. Ко има уши да чуе, нека чуе!

Господ показуе да они кои су стекли духовни слух ове речи треба да разумеу у
пренесеном смислу. Многи имау уши, али их не користе за слушае. Зато е додао:
"Ко има уши да чуе, нека чуе."

10-12. И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама. А он
одговарауи рече им: Зато што е вама дано да знате тане Царства небескога,
а има ние дано. ер ко има, дае му се, и претеи е му; а ко нема узее му се
и оно што има.

Ученицима много тога што е Христос говорио ние било асно, те су зато дошли да
Га, као представници народа, упитау за обашее. А Он им каже: "Вама е дано
да знате тане", то ест, "дано вам е, пошто у себи имате жеу и ревности да
сазнате. А онима кои немау ревности то ние дано". Она кои тражи, налази, па
зато и каже: "Тражите и дае вам се".[3] Видиш, како е овде Господ испричао
причу, али су само ученици затражили (обашее) и добили (одговор). Зато смо
добро рекли да се ономе кои има ревности дае знаа у изобиу. А од онога кои
нема духовне ревности, ни достоан ум, узее се чак и оно што мисли да има. То
значи да ако има и намау искрицу добра у себи, угасие е, ако на у не дува и не
распали е Духом, и духовним делима.
13. Зато им говорим у причама, ер гледауи не виде, и слушауи не чуу,
нити разумиу.

Обрати пажу, ер се овде дае одговор онима кои кажу да су неки уди зли по
природи или од Бога. Они говоре да е и Христос казао: "Вама е дано да познате
тане, а евреима ние дано." Онима кои ово тврде одговарамо, уз помо Божу, да
е Господ све уде створио таквим да по природи могу да разумеу оно што е
потребно, ер Он "обасава сваког човека кои долази на свет",[4] али нас е
помрачила наша слободна воа. То се и овде каже, ер Христос говори да они
гледауи по природи, то ест, будуи створени од Бога такви да могу да разумеу,
ипак не виде по свом слободном избору и слушауи, то ест, од Бога створени

120
такви да чуу и да разумеу, они ипак не чуу нити разумеу по свом слободном
избору. Кажи ми, зар они нису видели чудеса Христова? есу, али намерно су
покрили очи и осудили га. Ово е, дакле, значее речи: "гледауи не виде..." Затим
Господ наводи пророка као сведока.

14-15. И испуава се на има пророштво Исаиино, кое говори: Ушима ете
чути, и неете разумети; и очима ете гледати, и неете видети! ер е
отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чуу, и очима своим зажмурише
да како очима не виде, и ушима не чуу, и срцем не разумиу и не обрате се да
их исциелим.

Видиш шта каже ово пророштво? Ви не разумете, не зато што сам а отврднуо ваше
срце ве зато што е оно само отврднуло (од греха), иако е претходно било
осетиво и меко, ер оно што е отврднуло, некада е морало бити меко. А када им
е отврднуло срце, они су "зажмурили" очима. Пророк не каже да им е Бог
затворио очи, ве да су то они сами учинили, по своо властито вои. "А, то су",
каже, "учинили како се не би обратили да их исцелим." Дакле, они су се по зло
вои потрудили да остану неисцеени и непокаани.

16-17. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чуу. ер заиста
вам кажем, да су многи пророци и праведници жеели видети што ви видите,
а не видеше; и чути што ви чуете, и не чуше.

Чак су телесне очи и уши апостола блажене. Али су ош више достоне блаженства
ихове душевне очи и уши, ер су препознале Христа. Он апостоле става изнад
пророка, зато што су они и телесно видели Христа, а пророци само мислено и што
се пророци нису удостоили толиких тани и таквог знаа као апостоли. У две
ствари, дакле, апостоли превазилазе пророке: напре тиме што су Христа видели
телесним очима, а затим што су научени духовнием разумевау божанских тани.
Потом Господ обашава причу своим ученицима:

18-19. Ви пак чуте причу о сиачу! Свакоме кои слуша риеч о Царству и не
разумие, долази нечастиви и краде посиано у срцу еговом; то е оно поред
пута посиано.


121
Подстиче нас да разумемо оно што говоре учитеи, како се не бисмо уподобили
онима кои су "поред пута", ер ако е Христос "пут", онда су они "покра пута" ван
Христа, пошто нису на путу, ве изван ега

20-21. А на камениту месту посиано, то е кои слуша риеч и одмах е с
радошу прима, али нема корена у себи, него е непостоан, па кад буде до
невое или га потерау због риечи, одмах се саблазни.

Говори о "невоама" ер многи кое притисну (неверууи) родитеи или неке
друге несрее, одмах похуле на Бога. Спомие и прогоне, због оних кои падау у
руке тирана.

22. А посиано у тру то е кои слуша риеч, но брига овога свиета и обмана
богатства загуше риеч и без рода остане.

Не каже да "ова свет" загушуе семе, ве "брига овога света", и не каже "богатство"
ве "обмана богатства",[5] ер богатство када се раздае убогим не загушуе реч ве
о помаже да ош више узрасте. "Тре" су светске бриге и уживаа, ер они
распауу пламен пожуде и вечне муке. Као што е тре оштро, пробада тело и с
муком се вади, тако е и са уживаима.Ако овладау душом и уу у у, с великом
се муком искореуу.

23. А посиано на добро земи, то е кои слуша риеч и разумие, кои, дакле,
и род раа, и доноси едан по сто, а едан по шездесет, а едан по тридесет.

Различите су врсте врлина, као што су различити они кои у има напредуу.
Видиш ли како у причи постои поредак? Прво морамо да чуемо и разумемо реч
(Божу), да не бисмо били као "они покра пута"; затим, да чврсто држимо оно што
смо чули; и на крау, не смемо да будемо среброубиви, ер каква е корист ако
чуем и држим реч Божу, а среброубем е загушим.


122
24-30. Другу причу каза им говореи: Царство небеско е као човек што
посиа добро семе на иви своо. А кад уди поспаше, дое егов
неприате, и посиа куко по пшеници па отиде. А када ниче усев и род
донесе, онда се показа куко. Тада дооше слуге домаинове и рекоше му:
Господару, ниси ли ти добро семе сиао на иви своо? Откуда, дакле,
куко? А он им рече: Неприате човек то учини. А слуге му рекоше: Хоеш
ли, дакле, да идемо да га почупамо? А он рече: Не; да не би чупауи куко,
почупали заедно с име и пшеницу. Оставите нека расте обое заедно до
жетве; и у вриеме жетве реи у жетеоцима: Саберите наприе куко и
свежите га у снопе да се сажеже; а пшеницу одвезите у житницу моу.

У претходно причи Господ е рекао да е четврти део семена пао на "зему добру",
док у ово причи показуе да неприате чак ни оно семе штопе пало на добру
зему не остава чистим и непоквареним зато што смо поспали и разленили се.
"ива" е, дакле, свет или човечиа душа. "Сеач" е Христос. "Добро семе" су
добри уди или добре мисли. "Куко" су ереси или раве мисли, а она кои га е
посеао е аво. "уди кои су поспали" есу они кои су у своо леости и немару
дали места еретицима или равим мислима. "Слуге" су анели кои негодуу зато
што су се поавиле ереси или раве мисли у души човеково и желе да искорене и
посеку из овога живота еретике и оне кои мисле о злу. Али, Бог не дозвоава да
се еретици истребуу насием, како заедно с има не би страдали и били
истребени праведници. Такое, не жели ни да посече човека због егових равих
мисли и грехова, како се не би заедно с има упропас-тила и "пшеница" (то ест
оно што е добро у има).
Да е, на пример, Мате посечен док е ош био "куко", била би почупана са им и
"пшеница" речи коа е касние нии из ега. Слично е и с Павлом и (покааним)
разбоником. Док су били "куко" нису посечени, ве су оставени у животу, да
би касние узрасла ихова врлина. Зато Господ каже анелима да е на крау света
сакупити "куко", то ест еретике. Али, како? У окове, то ест, свезавши им руке и
ноге, пошто у то време човек ништа нее мои да уради ве е свака егова
делатна сила бити свезана. Дотле е "пшеницу", дакле светитее, анели жетеоци
сабрати у небеске житнице. Тако е и са равим мислима кое е имао Павле када е
прогаао (хришане). Оне су изгореле у огу Христовом кои е Он дошао да баци
на зему, док е "пшеница", дакле, егове добре мисли, сабрана у црквене
"житнице".

31-32. Другу причу каза им говореи: Царство небеско е као зрно горушично
кое узме човдек и посие на иви своо. - Оно е, истина, намае од свиу
семена, али кад узрасте, вее е од свега повра, и буде дрво да птице небеске
долазе,4и настауу се на гранама еговим.

123

"Зрно горушично" означава и проповед и апостоле, ер иако их е на изглед било
мало, обухватили су целу васеену, тако да "птице небеске", уди одуховеног
ума кои се уздиже ка висинама, долазе и налазе поко меу има. Буди и ти, дакле,
као зрно горушично, мали по изгледу, ер ние добро хвалити се врлинама, али
загреан, ревностан, оштар и строг (у подвигу). Тако еш своим савршенством
бити веи од "свега повра", то ест од уди слабих и несавршених. "Птице
небеске", анели, почивае на теби, кои живиш авфелским животом, ер се и они
радуу праведницима. [6]

33. Другу причу каза им: Царство небеско е као квасац кои узме жена и
метне у три копае брашна док све не ускисне.

"Квасцем" назива апостоле, као што их е пре тога назвао "зрном горушичним".
"Као што квасац, незнатан по количини (брзо) закваси сво брашно, тако ете и ви
преобразити цео свет, иако вас е мало." "Копаа" (сатон), [7] била е мера код
евреа, као што и ми (Грци), примера ради, имамо "хиникс" и "декалитру". Неки
сматрау да е "квасац" проповед, а "три копае" три душевне силе: умна, страсна и
вона.[8] "Жена" е душа коа е у све три свое душевне силе сакрила проповед,
учее апостола, и онда све то име замесила, заквасила и осветила, ер сви ми
треба да будемо заквашени и преображени божанским делима. Зато и каже: ,док
све не ускисне".

34-35. Све ово у причама говори Исус удима, и без прича ништа им не
говораше. Да се испуни што е речено преко пророка кои говори: Отвориу у
причама уста своа, исказау сакривено од постаа свиета.

Како ти не би помислио да е Господ пронашао неки нови начин поучаваа, Он
приводи за сведока пророка (Давида), кои е пророковао да е Исус поучавати и у
причама.[9] Речи: ,да се испуни" немо схватити у узрочном смислу, ве као
последицу ствари. Христос ние поучавао на ова начин да би се испунило
пророштво, ве самим тим што е поучавао у причама догодило се да се на ему
испунила реч пророка. "Без прича им ние говорио" само тада, ер ние увек говорио
у причама. Господ е изрекао оно што е било сакривено од постаа света, ер нам
е Сам обавио небеске тане.


124
36. Тада отпусти Исус народ и дое у куу.

Народ е оставио онда, када он ние извукао никакву корист од еговог учеа.
Говорио им е у причама да би Га питали (за обашее). Меутим, они нису
марили за то, нити су тражили да нешто науче. Зато их е и оставио.

И приступише му ученици егови говореи: Протумачи нам причу о кукоу
на иви.

Питали су Га само за ову причу, ер су им друге изгледале асние. Куко су разне
штетне бике кое расту меу пшеницом.

37-42. А он одговарауи рече им: Кои сие добро семе то е Син Човечии; а
ива е свиет; а добро семе синови су Царства, а куко синови су зла. А
неприате кои га е посиао есте аво; а жетва е свршетак виека; а
жетеоци су анели. Као што се, дакле, куко сабира и огем сажиже, тако е
бити на посетку овога виека. Послае Син Човечии анеле свое, и сабрае
из царства егова све саблазни и оне кои чине безакое. И бацие их у пе
огену; онде е бити плач и шкргут зуба.

Оно што е требало да се каже, ве смо рекли горе. Казали смо, дакле, да Господ
овде говори о ересима кое су оставене да постое до краа света. Када бисмо
убиали и истребивали еретике, настали би сукоби и борбе и вероватно би многи
верни настрадали у има. Чак су и Павле и (покаани) разбоник имали "кукоа" у
себи пре него што су поверовали, али тада нису били посечени због "пшенице" коа
е касние израсти у има. Они су тек после донели род Богу, а "куко" су
попалили огем Светога Духа и топлином свое вере.

43. Тада е се праведници засати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши
да чуе нека чуе!


125
Пошто сунце изгледа саие од других звезда, Господ упореуе славу праведника
са сунцем. Они е засиати чак аче од сунца. Пошто е Христос "Сунце Правде",
праведници е засиати као сам Христос, ер е и они бити богови (по
благодати).[10]

44. ош е Царство небеско као благо сакривено у поу, кое нашавши, човек
сакри и од радости свое отиде и све што има продаде и купи пое оно.

"Пое" е свет, а "благо" проповед и познае Христа. Оно е сакривено у свету, као
што каже Павле: "Говоримо премудрост Божу у тани сакривену".[11] Она кои
тражи познае Бога, наи е га. А када га нае, све оно што поседуе, било да су то
елинска учеа, зли обичаи или богатства, одмах одбацуе и купуе "пое", то ест
свет, ер ономе кои поседуе познае Христа припада цели свет. Немауи ништа,
он поседуе све. Природне стихие Му служе и он им заповеда, као Исус Навин и
Мосе.[12]

45-46. ош е Царство небеско као човек трговац кои тражи добра бисера. Па
кад нае едно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи
га.

Ова живот е као море. "Трговци" су они кои име плове у потрази за знаем.
Многи мисле да су бисери мисли разних философа. Ипак, само е едан
"многоцени", ер постои само една истина, а то е Христос. Прича се да бисер
настае у шкоци чии су краеви отворени. Када муа уе у шкоку, она се опет
затвори и тако се од светлости муе и капице росе зачне бисер. Отуда му такав
са. Тако се и Христос зачео у утроби Деве, од небеске муе, Светога Духа. И као
што човек кои има бисере често пребира рукама свое благо, знауи какво велико
богатство поседуе, док други то не знау, тако е исто проповед Христова скривена
меу неприметним и неугледним удима. Потребно е да продамо све што имамо,
да бисмо стекли та бисер.

47-50. ош е Царство небеско као мрежа коа се баци у море и сабере рибе од
сваке врсте. Кад се напуни, извуку е на обалу и, поседавши, изаберу добре у
судове, а лоше избаце на-пое. Тако е бити на свршетку виека: изаи е
анели и одлучие зле од праведних, и бацие их у пе огену; онде е бити
плач и шкргут зуба.

126

Страшна е ова прича, ер нам показуе да емо бити бачени у ога паклени ако
само веруемо а не живимо добрим животом. "Мрежа" е учее рибара апостола,
исплетена од чудеса и сведочанстава пророчких, ер оно што су апостоли учили
потвривали су чудесима и речима пророка. У ово мрежи су се сабрали уди свих
врста: варвари, елини, евреи, блуднице, цариници и разбоници. Када се она
напуни, то ест, када дое кра света, тада е бити раздвоени они кои су у мрежи.
Иако смо поверовали, а наемо се рави, биемо избачени. Они кои нису такви
ставау се у "судове", то ест у вечна обиталишта. Свако дело, било да е оно
добро или раво, назива се душевном храном. И душа има мислене зубе. Тада е,
дакле, грешна душа шкргутати има, сатируи свое делатне силе зато што е
чинила грех.

51-52. Рече им Исус: Разумиете ли све ово? Рекоше му: Да Господе! А он им
рече: Зато е сваки кижевник кои се научио Царству небескоме као домаин
кои износи из ризнице свое ново и старо.

Видиш ли како су постали паживии после ових прича? Ето, они кои су рание
били неразумни и неуки, сада с лакоом разумеу тешке ствари кое им говори.
Зато их Спасите похвауе и каже: "Сваки кижевник..." и друго. Назива их
кижевницима као уде научене Закону, али кои, будуи научени Закону, нису
остали ограничени Законом, ве су се научили "Царству (небеском)", то ест
познау Христа па су могли да говоре и из Старог и из Новог Завета. "Домаин" е
Христос. У ему су ризнице мудрости. Док е учио о новим стварима, наводио е
сведочанства из старине. На пример, рекао е: "За сваку празну реч коу рекну уди
дае одговор у дан Суда."[13] То е ново. Затим е навео сведочанство из старине:
"Због своих речи биеш оправдан и због своих речи биеш осуен".[14] Овакви су
били и апостоли, ер Павле каже: "Молим вас дакле угледате се на мене", као а на
Христа.

53-54. И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде. И дошавши на постобину
своу, учаше их у синагоги ихово.

Мате каже "приче ове", ер е Господ убрзо намеравао да исприча и друге. Одлази
оданде, како би и другима помогао Своим доласком. Под еговом постобином
разуми Назарет, ер е тамо одрастао. Учио е у синагоги и авно говорио са
смелошу, како касние не би могли да кажу да е учио нешто противно Закону.

127

54-57. Тако да му се диваху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и мои?
Ние ли ово дрводеин син? Не зове ли се мати егова Мариа, и браа
егова аков, и осиа, и Симон, и уда? И сестре егове нису ли све код нас?
Откуд ему све ово? И саблажаваху се о ега.

Назареани су били неразумни када су мислили да неплеменито порекло и
сиромаштво родитеа спречавау човека да благоугоди Богу. Претпоставимо да е
Исус био обичан човек, а не Бог. Шта би га спречавало у томе да постане велики
чудотворац? Они су се, дакле, показали не само неразумни ве и пуни зависти, ер
су Му завидели, уместо да се хвале и радуу што е се иховом граду поавио такав
добар човек. Господ е имао брау и сестре, децу осифову, коа су се родила од
осифа и жене еговог брата Клеопе. Пошто е Клеопа умро без деце, осиф е узео
егову жену, по Мосеевом закону, и са ом изродио шесторо деце: четири мушка
и два женска детета, то ест, Мариу, коа се (по Закону) зове Клеопина, и
Саломиу.[15] Кажу: "Нису ли све код нас", што значи: "Не живе ли овде са нама?"
Назареани су се саблажавали о Христа и вероватно су они били ти кои су
говорили да е Он изгонио демоне уз помо Веелзевула.

57-58. А Исус им рече: Нема пророка без части осим на постобини своо и у
дому своме. И не учини онде чудеса многа због невера ихова.

Видиш, како их Христос не укорава, ве им кротко говори да "нема пророка без
части осим на постобини своо". Ми, уди, често имамо обича да омаловажавамо
свое ближе, а да приатески дочекуемо странце. Додае: "и у дому своме" ер су
Му завидела и браа егова кои су били из исте куе. "И не учини онде чудеса
многа због невера ихова", желеи да их из сажаеа поштеди вее казне ако
остану у неверу и после чудеса коа е тамо могао да учини. "И не учини онде
чудеса многа", ве само неколико, како касние не би могли да кажу: "Да е учинио
чудеса поверовали бисмо у ега." Схвати да ове речи ош значе да е до данашег
дана Исус без части у своо постобини, то ест, меу евреима, док Га ми,
странци, поштуемо.




128


НАПОМЕНА:
1. Тако су називане еванелске приче коима е извесним фиктивним и
дидактичким садржаем слушалац навоен на духовне закучке и поуке.
2. Неки тумачи заедно са Блаженим Августином сматрау да "семе кое
доноси до сто" означава мучеништво за Христа. "Семе кое доноси по
шездесет" означава врлину еванелског сиромаштва, док "по тридесет"
доносе они кои се труде у испуавау еванелских врлина. По мишеу
Евтимиа Зигабена, Спасите "под стотином" подразумева савршену
плодоносност врлине, под шездесет - среду, а под тридесет - малу. Ibid
3. Мт. 7:7
4. н. 1:9
5. "Зато", каже Златоуст, "не треба кривити саме ствари, ве (нашу) искаврену
воу. Човек може поседовати богатство, али остати непреварен име, и
може живети у овоме свету, а не предавати се бригама." (Ibid, Homil 44,4;
c.469)
6. Зигабен благовести: "Неки веле да под гранама ваа разумети уде
верууе, у коима бораве птице небеске, то ест, анели, чувари ихови. А
други веле да под гранама треба разумети врлине, а под птицама уде, кои
узлеу над свим земаским стварима и крилима ума дижу се у висину
богопознаа и стреме к небу". (Ibid, ad loc. col. 408 B)
7. ев. seah - евреска мера. Три "сатона" чине едну "ефу", т. око 14 литара.
8. Реч е о три душевне силе кое одговарау Платоново троделно подели
душе (уп.Република, к. 4) и коу су прихватили грчки Свети Оци.
9. Пс. 78:2
10. Постое два аспекта с коих се може сагледати тана Оваплоеа. Први, да е
Син Божи, узевши наше тело, сединио божанску природу са удском.
Други аспект есте да е удска природа оних кои су се усавршили у
Христу подвигом охриствеа, не губеи своа своства, бити преображени
божанском благодау. Тако е они постати богови по благодати.
11. 1.Кор. 2:7
12. Ис.Нав. 10:12; 2.Мос. 14:21
13. Мт. 12:36
14. Мт. 12:37; уп. Лк. 19:22; ов. 15:6; Пр. 13:3
15. По неким другим тумачима то су биле естира и Тамара.







129
Глава четрнаеста

Погубее ована Крститеа, Исус умножава хлебове, иде по мору,
исцеуе болесника у Генисарету

1-2. У то вриеме дое глас до Ирода четверовласника о Исусу. И рече слугама
своим: То е ован Крстите, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.

Ова Ирод е био син онога Ирода кои е побио витлеемске младенце.[1] Из ових
речи можеш разумети у какво гордости живи тиранин. Видиш, колико е времена
требало Ироду да чуе за чудеса Христова. До светских моника овакве вести споро
долазе, пошто их не занимау они кои живе врлинским животом. Ирод се, изгледа,
плашио Крститеа. Зато се не усууе да то каже икоме другом, осим своим
слугама. Пошто ован ние чинио никакве знаке за време свога живота, Ирод е
помислио да е он после свога васкрсеа од Бога примио и та дар - да чини чудеса.

3-5. ер Ирод ухвати ована, свеза га и баци у тамницу због Иродиаде, жене
Филипа брата свога; ер му ован говораше: не можеш ти у имати. И хтеде
да га убие, али се побоа народа; ер га држаху за пророка.

У претходним причама Мате ние помиао ована, зато што е намеравао да пише
само о Христу. Ни сада га не би споменуо да се ова догаа ние односио на
Христа. ован е прекорио Ирода зато што е противзаконито узео жену свога брата.
Закон е одреивао да човек узме жену брата свога само ако он умре не оставивши
порода.[2] У овом случау Филип ние умро без деце, ер е егова керка била она
девока коа е плесала на пиру. Неки чак говоре да е Ирод ош за време Филиповог
живота узео од брата не само тетрархиу ве и егову жену. Било овако или не, то
што е учинио било е противзаконито. Ирод се ние усуивао да одмах убие
ована, не зато што се плашио Бога ве због народа. Ипак, аво му е нашао
погодну прилику (за злочин).

6-8. А кад биаше дан роеа Иродова, игра ки Иродиадина пред има и
угоди Ироду. Зато са заклетвом обеа о дати што год заиште. А она,

130
наговорена од матере свое, рече: Да ми овде на таиру главу ована
Крститеа.

Какве ли дрскости! Принцеза игра, и што лепше игра, то страшние зло спрема.
Заиста е срамно за едну принцезу да своу вештину користи за нешто тако
недолично. Али, погледа опет безума Иродовог, кои обеава да о да што год
заиште. "Па, да е затражила твоу главу, Ироде, да ли би о дао?" Али, она му
каже: "Да ми овде главу ованову!" Зашто е рекла "овде"? Зато што се плашила да
е се Ирод опаметити и предомислити, па е зато пожурила да каже: "Да ми овде
главу".

9-12. И сневесели се цар; али због заклетве и оних кои се гошаху с им,
заповеди дати о. И посла те посекоше ована у тамници. И донесоше главу
егову на таиру, и дадоше девоци и однесе е матери своо. И дошавши
ученици егови, узеше тиело егово и сахранише га.

Сневеселио се због ованове врлине, ер се чак и неприате у рату диви врлини
(свога противника). Ипак због заклетве дае девоци нечовечни дар. Научимо из
овога да е некада бое погазити заклетву него учинити безакое у намери да е
испунимо. Тело Крститеево ш било сахраено у Севастии Кесариско, док е
егова часна глава напре положена у Емеси.

И дооше те авише Исусу.

Шта су авили Исусу? Сигурно не да е ован умро, ер се вест о егово смрти
одмах прочула. авено Му е, дакле, да Ирод за ега каже да е Он ован.

13. И чувши Исус, отиде оданде лаом у пусто место насамо.

Исус одлази због злочина кои е Ирод починио, како би нас научио да се
неразумно не излажемо опасности,[3] али исто тако да не би изгледало да се
привидно оваплотио. Да Га е Ирод ухватио, покушао би да Га убие. Када би се

131
Христос избавио из те опасности, будуи да ош ние дошло време егове смрти,
изгледало би да Он ние прави човек, него утвара. Го-спод, дакле, одлази на пусто
место да би тамо учинио чудо са хлебовима.

13-14. А кад то чу народ, пое за им пешице из градова. И изишавши Исус
виде многи народ, и сажали се на их, и ис-циели болеснике ихове.

Народ показуе своу веру, ер иде за Исусом чак и када Он одлази. Зато као
награду за своу веру добиау исцелеа. ихова вера се ош види у томе што су
ишли за им пешке и без хране.

15-16. А пред вече[4] приступише му ученици егови говореи: Овде е пусто
место, а ве е доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. А
Исус им рече: Нема потребе да иду; подате им ви нека еду.

Као човекоубиви, ученици се брину о народу и не желе да га оставе гладног. Шта
тада каже Спасите? "Подате им ви нека еду", говори им, свакако не зато што
ние знао колико су апостоли били си ромашни; далеко од тога, ве да би они сами
рекли да немау ништа, те да би се видело да Он чини чудо по потреби, а не из
славоуба.

17-19. А они му рекоше: Немамо овде до само пет хебова и двие рибе. А он
рече: Донесите иж мени овамо. И заповеди народу да поседау по трави, па
узе оних пет хебова и двие рибе, и погледавши на небо благослови.

"Донесите ми хлебове овамо, иако е вече, ер сам овде а, творац времена. Иако е
ово пусто место, а сам Она кои дае храну свакоме телу." Из овога учимо да и оно
мало што имамо треба да употребимо за гостоубе, ер су и апостоли мало
имауи, да-вали народу. Као што се оно мало ихове хране умножило у изобиу,
тако е се умножити и оно што е твое без обзира колико га мало имао. Господ
заповеда народу да поседа по трави да би нас научио простоти, да се и ти не би
излежавао на скупоценим креветима и покривачима. Погледао е на небо и
благословио хлебове, вероватно да би нам показао да се не противи Богу, ве да е

132
дошао од Оца, с неба, али исто тако да би нас научио да прво заблагодаримо Богу
када седамо за трпезу, па тек онда да едемо.

19-21. И преломивши даде ученицима, а ученици народу. И едоше сви и
наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. А
оних што су ели беше уди око иет хиада, осим жена и деце.

Ученицима дае хлебове да би се увек сеали овога чуда и да оно никада не би
избледело у иховом сеау, иако су га они убрзо заборавили. Како не би
помислио да е Господ само привидно учинио чудо, хлебови су се (заиста)
умножили. Дванаест котарица е претекло, како би уда могао да понесе едну и да,
сеауи се овога чуда, не би поурио главом без обзира у издаство. Господ
умножава хлебове и рибе, желеи тиме да покаже да е Он Творац земе и мора и
да нам Он дае и умножава храну коу сваки дан едемо. Ово чудо е учинио на
пустом месту, како неко не би помислио да е купио хлебове у оближем граду и
поделио их народу, ер е место било (сасвим) пусто. Ово е дословно тумачее
догааа. У пренесеном смислу разуми да, када е Ирод, кои представа телесни и
површни ум евреа (ер то у преводу значи егово име), одсекао главу ована, кои
е био глава пророка, он е тиме показао да ние поверовао онима кои су
пророковали о Христу.
Зато, дакле, Исус одлази на пусто место, меу незнабошце, кои су били
"напуштени" од Бога, и исцеуе болесне душом, па их затим храни. ер, да Он
ние Крштеем опростио наше грехове и исцелио наше болести, не би нас могао
нахранити причешем Своих пречистих тани, ер се нико некрштен не може
причестити. "Пет хиада уди" су пет човекових чула коа тешко болуу и могу се
излечити са "пет хлебова". Пошто е пет чула оболело, требало е толико мелема
колико е било рана. "Две рибе" су речи рибара (апостола): една е Еванее, а
друга Апостол.[5] Неки мисле да су "пет хлебова" - пет кига Мосеевих:
Постае, Излазак, Левитска кига, Броеви и Поновени закон. "Дванаест
котарица" су узели и понели са собом апостоли, ер оно што ми прости уди не
можемо да поедемо, то ест да разумемо, апостоли су понели и сачували (то ест,
примили и разумели). "Осим жена и деце" значи да сваки хришанин, било човек,
жена или дете не сме бити детиаст, женоподобан и немужеван (ве храбар и
савршен у свему).

22. И одмах принуди Исус ученике свое да уу у лау и иду прие ега на ону
страну док он отпусти народ.


133
Мате каже "принуди", желеи да покаже да су ученици били нераздвони од Исуса,
пошто су хтели да стално буду уз ега. Он отпушта народ, ер ние желео да Га
прате, како се не би показао частоубив.

23-24. И отпустивши народ попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече,
и биаше онде сам. А лаа беше ве насред мора, угрожена од валова, ер
биаше противан ветар.

Пее се на гору да би нам показао како се треба нерасеано молити. Све то чини
ради нас, ер Он (као Бог) ние имао потребу за молитвом. Молио се све до вечери
дауи нам пример да одмах не оставамо молитву ве да се посебно молимо ноу,
пошто тада влада велика тишина и мир. Христос (затим) допушта да егови
ученици западну у опасност како би се научили да храбро подносе искушеа и
познау егову силу. Чамац е био насред мора да би страх био ош веи.

25-27. А у четврту стражу нои отиде к има Исус ходеи по мору. И видевши
га ученици где иде по мору, узнемирише се говореи: то е утвара; и од страха
повикаше. А Исус им одмах рече говореи: Не боте се, а сам, не плашите се!

Ние одмах отишао к има да утиша буру (ве тек у "четврту стражу"), како би
ученике научио да не траже одмах избавее из искушеа ве да их уначки
подносе. Воници кои су чували стражу су по воничком обичау но делили на
четири страже. Свака стража траала е три сата. Господ е, дакле, дошао тек после
деветог часа нои,[6] ходеи по води, као Бог. Када су видели ова необичан и
чудан призор, ученици су помислили да е реч о утвари, ер Га нису препознали по
изгледу, како због нои, тако и због страха. Господ их напре храбри говореи им:
,а сам она коме е све могуе, не боте се."

28. А Петар одговарауи рече му: Господе, ако си ти, реци ми да доем теби по
води. Пошто е Петар имао наватрениу убав према Христу, одмах е пожелео да
Му прие, ош пре других. Он не само да е поверовао да Христос иде по мору ве
да е и ему дати ту силу. Зато Петар ние рекао "нареди ми да ходам" ве "реци
ми да доем Теби". Оно прво би било знак суете, док друго показуе убав коу е
имао према Господу.


134
29-30. А ои рече: Ходи! И изишавши из лае Петар иаше по води да дое
Исусу. Но видеи ак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говореи:
Господе, спаси ме!

Господ е учврстио море под Перовим ногама и тако показао Своу силу. Обрати
пажу како е Петар савладао море кое е било веа опасност, да би се после
уплашио ветра. Толико е слаба удска природа. Чим се уплашио, почео е да
пропада у воду, ер када е вера ослабила, Петар е почео да тоне. Господ е ово
допустио како се Петар не би погордио, али и да би утешио друге ученике кои су
му можда завидели. Овим е Христос такое показао колико е Он веи од Петра.

31-33. И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловерни, зашто
посума? И кад уоше у лау, преста ветар. А они у лаи приступише и
поклонише му се говореи: Ваистину ти си Син Божи.

Показууи да узрок Петровог потонуа ние ветар ве егова малодушност,
Христос не запреуе ветру ве малодушном Петру. Зато га е, ухвативши, извукао
из воде, а ветар пустио да дува. Ипак, Петар ние потпуно посумао, ве само
делимично. Када се уплашио, показао е одсуство вере, али е завапивши: "Господе
спаси ме", излечио свое невере. Зато га Господ назива "маловерним", а не
"неверним". И они кои су остали у лаи такое су се избавили од страха, ер е
ветар утихнуо. А тада су, препознавши у свему томе Исуса, исповедили егово
божанство, ер ние своствено човеку да иде по води, ве (едино) Богу, како Давид
каже: "По мору беаше пут тво, и стазе твое по велико води." [7]
У духовном значеу "лаа" е зема; "валови" су човеков живот узбуркан злим
дусима; "но" е незнае. Христос се поавуе у "четврту стражу нои", то ест на
крау века. У прву стражу е склопен завет са Авраамом; у другу е предат
Мосеев закон; у треу су дошли Пророци. Четврта стража означава долазак
Христов, ер е Он спасао уде захваене буром овога света. Дошао е и поживео с
нама, како бисмо Му се поклонили познавши у ему Бога. Такое можеш видети
да е ово што се десило Петру на мору био наговешта еговог одречеа Христа, а
потом еговог обраеа и покааа. Као што е после смело говорити: "Неу те се
одреи", тако и овде каже: "Реци ми да доем Теби по води." И као што е Господ
допустити да Га се он одрекне, тако овде допушта да он потоне у воду. Овде му
Господ дае руку и не да му да потоне, а тамо е га, преко еговог покааа, извуи
из понора одречеа.


135
34-36. И прешавши дооше у зему Генисаретску. И познавши га уди из
онога места, послаше по сво оно околини, и донесоше му све болеснике. И
моаху га да се само дотакну скута од хаине егове; и кои се дотакоше
оздравише.

Пошто е Исус дуго времена живио у земи генисаретско, уди су Га познавали
не само по изгледу ве и по еговим чудесима. Они су показали чврсту веру, ер су
хтели да се дотакну барем "скута од хаине егове". Они кои су то учинили (с
вером), одмах су бивали исцеени. Тако се, дакле, и ти дотакни "скута од хаине
Христове", кои е кра еговог живота у телу, ер ако поверуеш да се вазнео,
биеш спашен. "Хаина Христова" означава егово тело, а ен "скут" есте кра
еговог живота на земи.





НАПОМЕНА:
1. Види фусноту за Мт. 2:1. Иродова мака била е Малтака Самаранка. Владао
е Галилеом и Переом. Био е ожеен керком арапског цара Арете, коу е
отерао да би узео Иродиаду, жену свога брата Филипа.
2. Тзв. закон левирата, уп. 5.Мос. 25:5-10 (1.Мос. 38:8,11)
3. "Бога куша она", каже Зигабен, "кои без икакве нужде сра у очигледну
опасност уздауи се у Бога." (Ibid).
4. Вече е по евреском рачунау времена наступало око три сата поподне.
5. Апостолом се назива кига у коо су сабране све апостолске посланице
Светог Писма Новог Завета
6. По евреском и византиском рачунау времена девети час нои био е пред
свитае.








136
Глава петнаеста

Христос критикуе фарисее за ихова удска предаа, шта погани човека,
вера жене Хананеке, лечее многих болесника, друго умножее хлебова.

1-2. Тада приступише Исусу кижевници и фарисеи од ерусалима говореи:
Зашто ученици твои преступау предае старих?[1] ер не умивау руке свое
кад хеб еду. Иако е кижевника и фарисеа било у свим краевима, они у
ерусалиму уживали су вее поштовае (од осталих). Зато су ош више завидели
Христу, пошто су били веома частоубиви. евреи су, по старом предау, имали
обича да хлеб не еду неопраних руку.[2] Када су видели ученике како нарушавау
ово предае, помислили су да они презиру старе (учитее). Шта тада чини
Спасите? Не одговара им на ихове речи, ве их прекорева говореи:

3-6. А он одговарауи рече им: Зашто и ви преступате заповиест Божу за
предае свое? ер Бог заповеди говореи: Пошту оца и матер; и кои ружи
оца или матер смру да умре. А ви кажете: Ако кои рече оцу или матери:
прилог е оно чиме бих ти а могао помои. Може и да не поштуе оца свога
или матер. И укидосте заповиест Божу за предае свое.

Фарисеи су оптуживали ученике да лреступау заповест старих учитеа, али им
Христос показуе да они преступау Закон Божи,[3] ер су учили младе да ништа не
дау своим родитеима, ве све што имау да приложе у ризницу Храма. У Храму
е, наиме, постоала скривница у коу е свако ставао колико е хтео и она се звала
"газа". Све што се тамо нашло раздавано е сиромашнима. Фарисеи су, дакле,
наговарали младе да ништа не дау своим родитеима, ве да то приложе у
ризницу Храма. Учили су их да говоре: "Оно што тражиш од мене, оче, е дар, то
ест приложено е Богу." Тада су они и фарисеи делили новац, а родитеи су
остаали незбринути у своо старости. На исти начин су посту-пали и замодавци.
Ако би неки од их позамио сиромаху новац, а дужник касние ние имао да врати
дуг, замодавац би говорио дужнику да е оно што му дугуе "корван", то ест дар
посвеен Богу. Тада би дужник, кои е тако дуговао Бог, био присиен да и против
свое вое плати дуг. Ето, чему су фарисеи учили младе.


137
7-9. Лицемери, добро е за вас пророковао Исаиа говореи: Приближава ми
се народ ова устима своим; и уснама ме поштуе; а срце им е удаено од
мене. Но узалуд ме поштуу учеи наукама и заповиестима удским.

Речима пророка Исаие,[4] Господ показуе да су се фарисеи и кижевници
односили према ему на исти начин као према еговом Оцу. Будуи зли, своим
злим делима удаили су се од Бога и само су устима говорили речи Боже. Зато
они кои Бога руже своим делима узалуд Га поштуу и праве се да Му служе.

10-11. И дозвавши народ, рече им: Слушате и разумите. Не погани човека
што улази у уста; него оно што излази из уста оно погани човека.

Господ се више не обраа фарисеима, кои су били неизлечиви, ве народу.
Позивауи их, Он им указуе поштовае, како би примили егово учее, па им
зато говори: "Слушате и разумите", побуууи их да буду паживи. Пошто су
фарисеи ве оптуживали ученике да еду неопраним рукама, Господ говореи о
храни учи да ниедно естиво не чини човека нечистим, то ест, не погани га. Ако
нас не погани храна, онда нас ош мае погани едее неопраним рукама? Оно што
пра унутрашег човека есу неприличне речи. Овим речима хое да покаже да су
фарисеи опогаени, ер говоре речи пуне зависти. Обрати пажу на егову
мудрост, ер авно не установава да се еде неопраним рукама, али то и не
забрауе, ве нас учи нечем другом - да не дозволимо да из нашег срца излазе зле
речи.

12. Тада приступише ученици егови и рекоше му: Знаш ли да фарисеи,
чувши ту риеч, саблазнише се?

Ученици за фарисее кажу да су се саблазнили, иако су и они сами били збуени.
То се види из тога што е Петар пришао Исусу и упитао Га за обашее. Када е
Исус чуо да су се фарисеи саблазнили рекао е:

13-14. А он одговарауи рече: Свако дрво кое ние усадио Отац мо небески,
искориение се. Оставите их, слиепи су вои слиепима; а слиепи слиепога
ако води, оба е у аму пасти.

138

Каже да е бити искореена древна предаа и евреска учеа, а не заповести
Закона, као што мисле еретици манихеци.[5] Закон е засадио сам Бог и он нее
бити искореен. егов "корен", то ест, скривени дух остае, док "лише", видиво
слово Закона, опада. Зато ми више не разумевамо Закон по слову, ве по Духу.
Пошто су фарисеи били у безнадежном стау и неизлечиви, Господ говори:
"Оставите их." Из овога можемо да научимо да нам не доноси штету ако се о нас
саблазне они кои се своевоно саблажавау и кои су (духовно) неизлечиви.
Господ их назива слепим учитеима слепаца. Ово говори како би народ одвратио
од их.[6]

15. А Петар одговарауи рече му: Растумачи нам причу ову. Иако е Петар
знао да Закон не дозвоава да се еде свака врсте хране, плашио се да каже Исусу:
"Твое речи ме саблажавау ер ми се чини да су против Закона." Зато Га он пита
за обашее правеи се да ние разумео егове речи.

16-20. А Исус рече: Бда ли сте и ви неразумни? Зар ош не знате да све што
улази у уста иде у трбух, и избацуе се напое? А што излази из уста излази из
срца, и оно погани човека. ер из срца излазе зле мисли, убиства, преубе,
блуд, крае, лажна сведочеа, хуле. И ово е што погани човека, а
неумивеним рукама ести не погани човека.

Спасите прекорева ученике као неразумне зато што су се саблазнили и нису
разумели оно што е асно и разумиво. Тако им говори: "Оно што е разумиво и
очигледно за све, ви не разумете. Храна не остае унутра ве се избацуе вани и не
пра човекову душу, ер се не задржава у човеку. Али, (зле) мисли се раау у
души и у о остау. Када изау вани, то ест, када се спроведу у дело, тада скрнаве
човека." Блудна помисао раа се у души и боравеи у о пра душу. Меутим,
када помисао изае из душе и спроведе се у дело, скрнави и душу и тело.

21-23. И изишавши оданде Исус отиде у краеве тирске и сидонске. И гле, жена
Хананека изие из оних краева и повика му говореи: Помилу ме, Господе,
сине Давидов, кер моу врло мучи аво! А он о не одговори ни риечи.


139
Зашто е Господ ученицима забраивао да иду на пут незнабожаца,[7] а Он сам
одлази у Тир и Сидон, кои су били незнабожачки градови? Зна, дакле, да тамо
ние ишао да би проповедао ве се скривао од уди, како пише Марко.[8] Осим
тога, одлази незнабошцима када е видео да фарисеи нису примили егово учее
о храни. Жена говори: "Помилу, не моу кер коа ние свесна шта о се догаа,
ве мене коа патим и страдам гледауи е како се она мучи." Ние рекла: "Дои и
исцели е", ве "Помилу". Господ о не одговара ни речи, не зато што е презире,
ве да би показао да е пре свега дошао ради евреа и да после не би могли да кажу
како чини добро (само) незнабошцима. То е такое учинио да би се показала
чврста вера женина.

23-24. И приступивши ученици егови моаху га говореи: Отпусти е, ер
виче за нама. А он одговарауи рече: а сам послан само изгубеним овцама
дома Израиева.

Ученицима е досадио женин плач, те су зато молили Христа да е отпусти, то ест,
отера. То су учинили не зато што су били немилостиви, ве како би приволели
Господа да се смилуе на у. Господ на то одговара да Он ние послан никоме
другом осим евреима, кои су изгубене овце због покварености оних коима су
били поверени. Тиме ош више авно показуе женину веру.

25-27. А она приступивши поклони му се говореи: Господе, помози ми! А он
одговарауи рече: Ние добро узети хеб од деце и бацити псима. А она рече:
Да, Господе! али и пси еду од мрва што падау са трпезе господара ихових.

Када е жена видела да ени заступници, апостоли, нису успели, она опет сама
прилази и са чврстом вером обраа се Господу. Христос о о говори као о псу,
зато што су незнабошци водили нечист живот и учествовали у идолским крвним
жртвама, док еврее назива "децом". Али, она Му одговара паметно и сасвим
мудро: "Иако сам пас кои ние достоан да добие парче хлеба, то ест, неко чудо и
велики знак, ипак пода ми, ер е то ситница према оном што можеш да учиниш,
док е за мене то велики дар. Они кои се хране хлебом не сматрау мрвице
низашта, а за псе оне много значе и има се хране."

28. Тада одговори Исус и рече о: О жено, велика е вера твоа; нека ти буде
како хоеш! И оздрави ки ена од онога часа.

140

Сада Исус открива зашто одмах ние хтео да е исцели. Желео е да свима покаже
ену веру и мудрост. Зато ние пристао да о одмах на почетку помогне, ве у е
чак терао од Себе. Али сада, када е ена вера откривена, она слуша речи похвале:
,3елика е вера твоа." ош додае: "Нека ти буде како хоеш", како би показао да
она не би добила оно што е тражила, да ние имала вере. Тако и нас, када нешто
пожелимо, ништа не спречава да то добиемо. Обрати пажу, да чак и када
светитеи посредуу за нас, као што су то учинили апостоли за жену, ипак емо
много пре бити услишени ако сами затражимо милост од Господа.
Хананека е символ Цркве од незнабожаца. Незнабошци, кои су напре били
одбачени, после су унапреени у ред синова и удостоени да еду "Хлеб", то ест,
Тело Христово, док су евреи постали "пси" кои су се хранили "мрвицама", то
ест, ситним и безначаним словима Закона. "Тир" означава "опсаду", "Сидон" -
"ловце", а "Хананека" е "припремена смиреем". Дакле, незнабошци, кои су
били обузети злом и чие су душе ловили демони, припремени су смиреем (да
приме Христа), ер само су праведници спремни за висину Царства Божег.

29-31. И отишавши Исус оданде, дое мору Галилеском, и попевши се на гору
седе онде. И приступи му народ многи кои имаше са собом хроме, слиепе,
ниеме, богае и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исциели их.
Тако да се народ диваше, видеи глуве где чуу, ниеме где говоре, богае
исциеене, хроме где иду, слиепе где гледау; и хвалише Бога Израиева.

Христос ние често боравио у удеи као у Галилеи, зато што е невере удеаца
било велико, док су Галилеци били вернии од их. Погледа само ихову веру,
како се пеу на гору хроми и слепи и не оклевауи се бацау пред ноге Исусове,
верууи да е Он више од човека. Зато су и добиали исцелеа. Попеи се, дакле, и
ти на "гору" заповести где седи Господ. Ако си "слеп" и не можеш сам да видиш
оно што е добро; или "хром", ер видиш добро, али не можеш да доеш до ега;
или си пак "глувонем", те ниси у стау да чуеш поуке других, нити да сам друге
поучиш; или "бога", ер не умеш да пружиш руку и подаш милостиу; или си на
било кои други начин болестан - ако припаднеш ногама Исусовим и дохватиш се
скута еговог, биеш исцеен.

32. А Исус дозвавши ученике свое рече: Жао ми е народа, ер ве три дана
стое код мене и немау шта ести; а нисам рад отпустити их гладне да не
малакшу на путу.

141

уди се нису усуивали да траже хлеба, ер су били дошли ради исцелеа. Али,
човекоубиви Господ ипак брине о има. Како нико не би могао да каже да су
имали хране, Он говори: "Чак и да су имали, потрошили су е, ер е ве прошло три
дана." Да би показао да су дошли из далека каже: "Да не малакшу на путу." Све ово
говори ученицима да би их подстакао да кажу: "Ти можеш да их нахраниш као што
си ве нахранио пет хиада уди." Али, ученици то ош нису схватали.

33. И рекоше му ученици егови: Откуда нам у пустии толико хеба да се
насити толики народ?

Требало е да разумеу како е рание ош више уди било нахраено у пустии.
Али, апостоли су овде остали неосетиви, како би се ти задивио благодати
Христово када их касние видиш испуене таквом премудрошу.

34-38. И рече им Исус: Колико хебова имате? А они рекоше: седам и мало
рибица. И заповеди народу да поседау по земи. И узевши оних седам
хебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима своим, а
ученици народу. И едоше сви и наситише се; и накупише комада што претече
седам корпи пуних. А оних што су ели биаше четири хиаде уди, осим жена
и деце.

Намеравауи да их научи смиреу и простоти, заповеда им да поседау по земи,
а да би нас научио да заблагодаримо Богу када седнемо за трпезу да едемо, Он и
сам благодари. Вероватно се питаш како е тамо било пет хлебова, пет хиада
нахраених уди и дванаест преосталих котарица, док овде има више хлебова,
мае уди е нахраено, а преостало е само седам корпи? Треба реи да су
"корпе" биле вее од "котарица", или Господ ние желео да се чудо заборави због
брочане еднакости. Да е и овом приликом преостало дванаест котарица, због
брочане еднакости било би заборавено да е Он учинио чудо са хлебовима и по
други пут. Али, такое зна, да е четири хиаде уди, то ест, оних кои су
савршени у четири врлине,[9] нахраено са седам хлебова, дакле, духовниим и
савршениим речима, ер е бро седам символ седам духовних дарова. Седау на
зему, пошто су испод себе оставили све земаско, као што е рание пет хиада
уди село на траву, то ест, бацило под себе тело и егову славу, ер е "свако тело
трава и свака слава човеча као цвет поски".[10] Овде е преостало седам корпи,
ер су то биле духовние и савршение ствари кое нису могли да "поеду" (то ест,

142
разумеу). Онога што е преостало било е толико да стане у седам корпи, то ест
онолико колико само Свети Дух зна, "ер Дух све испитуе и дубине Боже". [11]

39. И отпустивши народ уе у лау, и дое у краеве Магдалске.

Исус одлази због тога што е ово чудо са хлебовима, више од свих других чуда
привукло велики бро уди да крену за им, тако да су неки чак хтели да Га
прогласе за цара, како то каже ован.[12] Зато Он одлази на друго место да би на та
начин избегао подозрее тиранина Ирода





НАПОМЕНА:
1. Реч е о усменом предау за кое се веровало да садржи прописе и учеа
кое е Мосе усмено оставио и коа су била поштована као и писани Закон.
2. Ова обича ние био установен Законом, ве се авио у усменом предау
евреи су се толико строго придржавали овога обичаа да по едно
евреско причи извесни рабин Акиба, будуи затворен у тору с тако
малим залихама воде да е имао тек толико да се одржава у животу, радие
био спреман да умре од жеи него да еде неумивених руку.
3. Уп. 2. Мос. 20:12; 21:16
4. Ис. 29:13
5. Манихеска ерес настала е у 2. веку после Христа и заступала е
дуалистичко учее. По учеу манихеаца Бог Старог Завета ние Бог Новог
Завета и, према томе, старозаветне заповести нису за их имале никакву
вредност ер долазе од "злог" бога. По учеу Цркве, старозаветне заповести
дао е сам Бог и Отац Господа Исуса Христа заедно са своим Сином и
Духом Светим, али само као предобразац будуих заповести чии е нам
пуни смисао открити оваплоени Син Божи.
6. "Велико е зло бити слеп", каже Златоуст, "но при слепои немати руковоу
и заузимати дужност воа - двоаки е или чак троаки злочин, ер ако е
погубно при слепои немати воа, далеко е погубние узимати водити
друге." (Ibid. ad. loc).

143
7. Мт. 10:5
8. Мк. 7:24
9. Св. Теофилакт мисли на храброст, мудрост, целомудреност и праведност.
10. Ис. 40:6; Пс. 103:15
11. 1.Кор. 6:15
12. Очигледно да су евреи у очекивау Месие као земаског цара и
ослободитеа Израиа од римске тирание поверовали да се Исус ради тога
поавио меу има, па су одмах хтели да Га прогласе за цара. Ипак, Господ
ниедном речу не спомие потребу ослобоеа од римске окупацие.
Напротив, Он позива народ на обраее срца и борбу против тирание
греха. Оваквим ставом су посебно били разочарани зилоти кои су
очекивали да е Исус позвати народ на устанак.


































144
Глава шеснаеста

Тражее знака са неба, о квасцу фарисеском и садукеском,
Петрово исповедае Христа као Сина Божег,
Исусов наговешта о страдау,
смрти и васкрсеу, о идеу за Христом и ношеу крста.

1. И приступивши фарисеи и садукеи, кушауи га искаху да им покаже знак
с неба.

Иако су фарисеи и садукеи имали различита учеа, ипак су сагласно деловали
против Христа. Тражили су знак с неба, као на пример да стане сунце или месец,[1]
ер су сматрали да су знаци на земи били од демонских сила и Веелзевула. У
своме безуму они су заборавили да е чак и Мосе у Египту учинио многе знаке
на земи, а да е ога са неба, кои е спалио овова стада, био од авола.[2] Дакле,
нису од Бога сви знаци што долазе с неба, нити е све што се дешава на земи од
демона.

2-4. А он одговарауи рече им: Увече говорите: бие ведро; ер е небо црвено.
И уутру: данас е бити непогода, ер е небо црвено и мутно. Лицемери, лице
небеско умиете распознавати, а знаке времена не можете?

Господ их прекорева због иховог лукавог захтева и назива их лицемерима
говореи: "Као што се при ваздушним променама разликуе знак олуе од знака
лепог времена, и као што она кои види знак олуе не очекуе лепо време, нити она
кои види знак лепог времена не очекуе олуу, тако и ви треба да расууете о
Мени, ер е едно време Мога првог доласка, а друго време будуег. Сада су
потребни знаци на земи, док се небески знаци чувау за оно време када е
угаснути сунце и месец се сакрити и када е се небеса променити."


145
Род зли и преуботворни тражи знак, и знак нее му се дати осим знака оне
пророка. И оставивши их отиде.

"Злим родом" их назива зато што Га кушау, а "преуботворним" ер су одступили
од Бога и приклонили се аволу. Иако су тражили знак с неба, Он им дае само знак
онин: три дана е бити у утроби "кита" - смрти, и тада е васкрснути. Можда еш
реи да е и ова знак са неба, ер се по егово смрти помрачило сунце и сва твар
изменила. Обрати пажу на речи: "Нее вам се дати знака, осим знака оне
пророка", има су давани знаци, то ест, бивали су ради их, иако они нису
веровали. Зато их остава неизлечене и одлази.

5-6. И ученици егови полазеи на ону страну, заборавише узети хеба. А
Исус им рече: Пазите и чувате се квасца фарисеског и садукеског.

Као што е квасац кисео и устаао, тако е и учее фарисеа и садукеа, с иховим
застарелим древним предаима, киселошу изедало душе уди. И као што е
квасац мешавина воде и брашна, тако е и учее фарисеско измешано од ихових
речи и порочног живота. Господ ние отворено рекао ученицима да се чувау учеа
фарисеског, како би их подсетио на чудо са хлебовима.

7-12. А они помишаху у себи говореи: То е што нисмо хеба узели. А Исус
разумевши рече им: Шта помишате у себи, маловерни, што нисте хеба
узели? Зар ош не разумиете, нити памтите пет хебова на пет хиада, и
колико котарица накуписте? Ни оних седам хебова на четри хиаде, и
колико кошара накуписте? Како не разумиете да вам не рекох за хебове,
него да се чувате квасца фарисеског и садукеског? Тада разумеше да не рече
да се чувау квасца хебнога, него науке фарисеске и садукеске.

Апостоли су мислили да им е то рекао како би се чували од нечисте евреске
хране. Зато су помишали у себи говореи: "То е што нисмо хлеба узели".
Прекорева их као неразумне и маловерне. Неразумни су били ер су ве заборавили
колико Му е хлебова требало да нахрани толики бро уди, а маловерни зато што
нису веровали да не морау да купе хлеб од евреа, ер га сам Христос може
умножити. То су разумели тек када им е тако оштро запретио. Зато ние увек добро
говорити са кротошу. Одмах су, дакле, разумели да "квасац" означава учее
фарисеа. Ето шта бива од благовременог прекора.

146

13. А кад дое Исус у краеве Кесарие Филипове, запита ученике свое
говореи: Шта о мени говоре уди ко е Син Човечии?

Еванелиста спомие оснивача града (Филипа), пошто е постоала и друга,
Кесариа, Стратонова.[3] Дакле, у оно прво, а не у друго, Христос пита свое
ученике. Он их одводи далеко од евреа, како би могли да говоре смело и без
страха. Прво их пита за мишее народа да би ученике узвео на виши степен
разумеваа, како не би пали у приземни начин расуиваа масе. Не пита их: "Шта
о мени говоре фарисеи", ве "Шта о мени говоре уди", мислеи на прост и
безазлен народ.

14. А они рекоше: едни говоре да си ован Крстите, други да си Илиа,
други опет еремиа, или кои од пророка.

Они кои су Га називали ованом, мислили су као Ирод да е ован васкрсао из
мртвих и добио дар чудотворства. Други су Га називали Илиом зато што е
опомиао народ, а очекивало се да се Илиа врати. Треи су мислили да е
еремиа, због егове природне мудрости коу е стекао без учеа, пошто е
еремиа ош као дете био позван на пророчку службу.

15-16. Рече им Исус: А вишта велите ко сам а? А Симон Петар одговори и
рече: Ти си Христос, Син Бога живога.

ош едном Петар ревносно иступа и исповеда да е Христос заиста Син Бога
живога. Ние рекао: "Ти си Христос син Божи", мислеи на било коег "сина
Божег", ве користи одреени члан и каже: "Син Божи", то ест едан едини, не
син по благодати ве Она кои е роен из саме суштине Очеве. Било е много
"христоса" (помазаника), то су били сви старозаветни свештеници и цареви, али е
само едан "Христос".

17. А Исус одговарауи рече му: Блажен си, Симоне, сине онин! ер тиело и
крв[4] не открише ти то, него Отац мо кои е на небесима.

147

Христос Петра назива блаженим зато што е познао Бога помоу божанске
благодати. Саглашууи се с Петром, Он е показао да су мишеа других уди
била по-грешна. Назива га "сином ониним" (Вар она), као да му говори: "Као што
си ти син онин, тако сам и а Син Оца Мога кои е на небесима и едносуштан сам
ему." Знае назива "откровеем", ер Му е сам Отац открио скривене и
непознате тане.

18. А и а теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидау Цркву своу, и
врата пакла нее е надвладати.

Христос награуе Петра великом наградом и обеава да е на ему сазидати
Цркву.[5] Пошто Га е Петар исповедио као Сина Божега, Господ му говори да е
ово исповедае кое е изрекао бити теме онима кои веруу, тако да е сваки
човек кои жели да сагради дом вере поставити као теме ово исповедае. Можемо
да изградимо хиаде врлина, али ако немамо теме правилног исповедаа, улудо
градимо. Рекавши "Цркву Своу ", Христос показуе Себе као Господара свега, ер
све служи Богу. "Врата пакла" су прогонитеи Цркве кои су хришане слали у
смрт. И еретици су такое "врата коа воде у пакао". Црква е, дакле, победила
многе прогонитее и еретике. Такое, сваки од нас кои е постао дом Божи
рредстава Цркву, ер ако смо чврсто утврени у исповедау Христа, "врата
паклена", то ест грехови, нее нас надвладати. Тако е и Давид, и сам будуи
уздигнут изнад тих врата, роворио: "Ти кои ме подижеш од врата смртних".[6] Од
коих врата, Давиде? Од врата убиства и преубе."[7]

19. И дау ти кучеве од Царства небескога: и што свежеш на земи бие
свезано на небесима; и што раздриешиш на земи бие раздриешено на
небесима.

Исус говори са влашу као Бог: "Дау ти..., ер као што е Отац теби дао откровее
(то ест обавио ти е да сам а Син егов), тако у ти и а дати кучеве." Под
"кучевима" разуми власт коом му е дао да свезуе и разрешава грехове, то ест да
их опрашта или кажава, ер сви они, кои су као Петар удостоени епископске
благодати, имау власт да опраштау и свезуу (грехове). Иако е Господ само Петру
рекао: "Дау ти", ову власт дао е свима апостолима. Када? Онда када е рекао:
"Коима опростите грехе, опраштау им се."[8] Такое се и речи "Дау ти" односе
на будуе време, дакле на време после Васкрсеа. "Небеса" такое означавау и

148
врлине, а "кучеви од Царства небеског" есу подвизи, ер се Царство небеско
подвизима отвара. Нема тих кучева коима се може задобити нека врлина без
подвига. Ако само знам шта е добро, а не трудим се, имам само кучеве знаа,
али остаем ван (Царства небеског). На "небесима", то ест у врлинама, свезуе се
она кои не живи врлински, док она кои е ревностан у иховом стицау бива
разрешен. Немомо, дакле, живети у греховима, да не бисмо били свезани иховим
оковима.

20. Тада заприети ученицима своим да ником не казуу да е он Христос.

Христос е желео да пре крста сакрие Своу славу, ер да су уди пре еговог
страдаа чули да е Он Бог, а потом Га видели како страда, сигурно би се
саблазнили. Зато Он скрива Себе од народа, да би Га после Васкрсеа познали без
саблазни, ер е тада Свети Дух одагнати сваку суму чудесима коа су учиена.

21. Од тада поче Исус казивати ученицима своим да ему ваа ии у
ерусалим, и много пострадати од старешина и првосвештеника и
кижевника, и убиен бити, и треи дан да е устати.

Господ им предсказуе Свое страдае, како се не би догодило да их оно изненади
и саблазни, па да помисле да е Он страдао против Свое вое, не знауи шта Га
чека. Пошто су у Петровом исповедау чули да е Христос Син Божи, Он им
открива да е пострадати. Али после тужних вести, наавуе радост, ер е треега
дана устати.

22. И узевши га Петар поче га одвраати говореи: Боже сачува, Господе; то
нее бити од тебе!

Петар е правилно исповедио оно што му е било откривено, али е погрешио у
ономе што му ние било откривено, како бисмо и ми научили да ту велику истину
ние изговорио без надахнуа Божег. Он говори "Боже сачува, то нее бити од
Тебе" зато што ние желео да Христос пострада, нити е познавао тану Васкрсеа.


149
23. А он окренувши се рече Петру: Иди од мене сатано! Саблазан си ми, ер не
мислиш што е Боже него што е удско.

Када е Петар говорио исправно, Христос га е назвао блаженим, али када се без
разлога уплашио, не желеи да Христос пострада, строго га е прекорио рекавши
му; "Иди од Мене сатано." Сатана значи противник. Према томе, речи: "Одлази од
Мене сатано" значе: "Немо се противити, ве следу Моо вои." Господ овако
назива Петра зато што ни сатана ние желео да Христос пострада. Он му, дакле,
говори: "Ти размишаш на удски начин да Мени не приличи да пострадам, али
не разумеш да Бог преко овога страдаа устроава спасее свету, и зато Ми оно
заиста и приличи."

24. Тада Исус рече ученицима своим: Ако хое ко за мном ии, нека се
одрекне себе, и узме крст сво и за мном иде.

"Тада" - када? Онда када е прекорио Петра. Желеи да покаже да е Петар
погрешио зато што Га е хтео спречити да пострада, говори: "Ти ме спречаваш да
пострадам, а а ти кажем да Мое страдае не само да теби нее нанети штету
(пошто без ега нема спасеа), ве се и ти не можеш спасти уколико сам не
умреш, као и нико други, било да е мушкарац или жена, богаташ или сиромах."
Господ каже: "Ако хое ко...", да би показао да врлина долази од слободне вое, а
не од нужности. Она кои иде за Исусом ние само она кои Га исповеда као Сина
Божег ве и она кои трпеиво подноси све невое и искушеа. "Нека се одрекне
себе", значи да е потребно потпуно одречее, то ест да немамо ништа заедничко
с телом, ве да презремо и саме себе, као што постои обича да кажемо: "Одрекао
се тога и тога", уместо "Нема приатеа ни познаника". Зато не треба имати
никакве убави према телу,[9] како бисмо могли понети крст, то ест смрт, и то са
ревношу затражити насрамниу смрт, каква е у старини била смрт на крсту. Али,
додае: "И за Мном иде, ер се на крсту разапиу многи разбоници и лопови, али
ипак нису Мои ученици. Нека, дакле, иде за Мном и нека покаже све друге
врлине." Себе се одриче и она кои е уче живео у блуду, а данас живи
целомудрено. Такав е био и Павле кои се толико одрекао себе да е говорио: "А не
живим не више а, него живи у мени Христос."[10] Сво крст узима она кои себе
умртви и разапне свету.[11]

25. ер ко хое живот сво да сачува, изгубие га; а ако ко изгуби живот сво
меве ради, наи е га.

150

Христос нас подстиче на мучеништво. Она кои се одрекне Христа налази, дакле,
"сво живот" у овоме свету (то ест избава се од телесне смрти), али е после
"изгубити душу".[12] Меутим, она кои изгуби живот Христа ради и мученички
пострада за ега, наи е своу душу у нетрулежности и вечном животу.

26-27. ер каква е корист човеку ако сав свиет задобие, а души своо
науди? Или какав е откуп дати човек за душу своу? ер е дои Син
Човечии у слави Оца своега с анелима своим, и тада е узвратити свакоме
по делима еговим.

"Претпоставимо", каже, "да си задобио цели свет. Каква ти е корист од тога ако е
тело твое здраво, а душа тешко болуе. То би било исто тако као када би
господарица куе носила поцепане рите, а служавке се обукле у прекрасне
хаине". Ни у будуем веку човек не може да да откуп за своу душу. Овде може
да принесе сузе, уздахе и милостиу, а тамо ништа од тога. Тамо нас чека
непоткупив Судиа, кои свакога суди по еговим делима. Али, Он е такое и
страшан, ер е дои у слави са свим своим анелима, а не у смиреу и понижеу
(као рание).

28. Заиста вам кажем: Има неких меу овима што стое овде кои нее
окусити смрт док не виде Сина Човечиега где долази у Царству своме.

Рекао е да е Син Човечии дои у Своо слави. Како они, дакле, не би посумали,
Христос им каже да е неки од их, по своим моима, видети славу еговог
другог доласка у Преображеу. Истовремено, показуе у какво е слави бити они
кои пострадау ега ради. Као што е егово преображено тело засиало као
муа, тако е засиати и светитеи у дан еговог Другог доласка. Овде мисли на
Петра, акова и ована, кое е узео са собом на гору и показао им "Царство Свое",
то ест будуу славу у коо е Он дои и заедно с им праведници, блистауи у
светлости. Такое говори да неки од оних кои су овде нее умрети док Га не виде
преображеног. Видиш ли, дакле, да е они кои су чврсти и непоколебиви у
добру, видети Исуса преображеног у светлости и стално узрастати у вери и
заповестима (Божим).


151




НАПОМЕНА:
1. Свети Златоуст говори да су фарисеи и садукеи тражили од Исуса да
заустави сунце као Исус Навин (Ис,Нав. 10:12-13) или да учини месец
невидивим, или да низведе муу, учини неку промену у ваздуху, или
нешто слично томе. Ibid.
2. Уп. 2 Мос. 7:12; ов: 1:16
3. Кесариа Филипова се налазила северно од Галилеског езера у подножу
планине Ермон. Она се у Новом Завету спомие само у овом догаау (в.Мк.
8:27). Друга (Стратонова) Кесариа е била на облали Средоземног мора и
спомие се неколико пута у Делима Апостолским.
4. "Телом и крву" евреи су фигуративно називали удску природу, човека.
5. Навеи бро Светих Отаца сматра да е "камен" на коме е Христос
сазидати Цркву "Петрово исповедае вере у Сина Божег", дакле егова
вера. Ово место тако тумаче Св. Иларие, Амвросие, Августин, Златоуст,
Григорие Назианзин, Атанасие и многи други велики Оци Истока и Запада
(Св. Киприан Картагински нпр. у свом делу "De unitate ecclesiae" отворено
тврди да се "Петрова катедра" налази у свако помесно Цркви, а Св.
Григорие Ниски да су преко Петра свим епископима дати кучеви Царства
Небеског). Према томе, по древном предау Католичанске Цркве, Петрови
наследници су сви правоверни епископи кои исповедау Христа као Сина
Божег. Првенство римских епископа у првим вековима била е институциа
искучиво историског порекла, пошто е Рим био престоница Царства и
Римска Црква наугледниа по броу своих Мученика и Исповедника. Отуда
е са светоотачког, Православног становишта потпуно неодрживо учее о
тобожо божанско институции примата римског папе и егово
непогрешивости.
6. Пс. 91:3
7. Овде се мисли на Давидову преубу са Витсавеом, женом Уриа Хетеина
(Давидовог верног ратника) и на убиство Уриево, кое е Давид организовао
како би прикрио сво грех (уп. 2.Сам. 11:2-25)
8. Да е ова власт дата само Петру онда би Господ рекао: "Коима опростиш
грехове, опраштау им се." Пошто е глагол у множини асно е да е ова дар
предат свим апостолима, а преко их и свим носиоцима апостолског
преемства.
9. Ци хришанског подвига ние биолошко уништее тела. Свети Оци нас
уче да морамо бити убице страсти, а не убице тела. У том смислу треба
разумети и ове речи, ер се у аскетско литератури често говори о презреу

152
и умртвеу тела, а мисли се на уздржае од свих сувишних телесних
потреба и борбу против греха кои се телом спроводи у дело (уп. 1.Кор.
6:18).
10. Гал. 2:20
11. Уп. Гал. 6:14
12. Овде видимо да ние исто изгубити живот (Христа ради) и изгубити душу,
ер душу е наи она кои изгуби живот за Христа.







































153
Глава седамнаеста

Преображее Христово, исцеее бесоумчнога дечака, мо вере,
друго предсказае страдаа, смрти и васкрсеа, порез храму.

1. И послие шест дана узе Исус Петра и акова и ована, брата егова.

Ово не противречи ономе што каже Лука: "А би око осам дана после ових речи".[1]
Лука, наиме, рачуна и први и последи дан од када су се попели на гору, док Мате
брои само оне дане кои су прошли у меувремену. Са Собом е, дакле, узео Петра,
зато што Га е ова силно волео; ована, као омиеног ученика, и акова, ер е и он
био ревните.[2] егова ревност се види из обеаа да е испити чашу коу пие
Христос,[3] као из еговог страдаа, ер га е Ирод погубио мачем да би угодио
евреима.

1-2. И изведе их на гору високу саме. И преобрази се пред има, и засиа се
лице егово као сунце, а хаине егове постадоше биеле као светлост.

Изводи их на "гору високу"[4] како би нам показао да се човек нее удостоити
таквих божанских виеа, ако се претходно не узвиси (духом). На "гору високу",
каже, "саме", ер е Христос често чинио надивниа чуда у таности, како народ,
видеи Га као Бога, не би помислио да се Он само привидно оваплотио. Када чуеш
да се преобразио, не-мо мислити да е Он тада одбацио тело, ер е оно остало у
свом ранием облику, пошто се спомиу егово лице и хаине. Али, оно се
показало ош сание, ер е божанство проавило на ему дели свое славе,
колико су апостоли били у стау да е виде.[5] Зато е Господ ош и рание говорио
о преображеу као о Царству Божем, ер е оно разоткрило неисказиво
величанство егове мои и показало да е Он истински Син Очев. Преображее е
наговестило и славу еговог другог доласка еизрецивим саем лица Исусовог.

3. И гле, авише им се Мосе и Илиа кои с им говораху.


154
О чему су говорили? О "еговом исходу", каже Лука, то ест о еговом крсном
страдау у ерусалиму. Зашто су се по авили баш Мосе и Илиа? Да би се
показало да е Христос Господар Закона и Пророка, живих и мртвих. Илиа е
пророк кои е ош жив,[6] а Мосе законодавац кои е (давно) умро. Али, то е
било такое и зато да би се видело да се Он не противи ни Закону ни Богу, ер
Мосе не би говорио с оним кои се противи еговим одредбама, нити би
ревните Илиа трпео противника Божег. Мосе и Илиа су се авили, такое да би
се ослободили суме они кои су за Исуса говорили да е он Илиа или едан од
пророка.
Како су ученици познали да су то били Илиа и Мосе? Сигурно не са икона, ер е
у то време било противзаконито изображавати ликове уди. Изгледа да су их
препознали по иховим речима. Мосе е вероватно говорио: "Ти си она чие сам
страдае наговестио заклавши аге и свршивши Пасху";[7] а, Илиа: "Ти си Она
чие сам Васкрсее предназначио васкрснувши сина удовичиног",[8] или нешто
слично. Показууи им Мосеа и Илиу, Христос учи свое ученике да их
подражавау; Мосеа у кротости и пожртвованости према народу, а Илиу у
ревности и непоколебивости, када е то потребно, да би као ова двоица били
неустрашиви борци за истину.

4. А Петар одговарауи рече Исусу: Господе, добро нам е овде бити; ако
хоеш да начинимо овде три сенице: теби едну, и Мосеу едну, и едну
Илии.

Петар, кои због велике убави ние желео да Христос пострада, говори: "Добро е
да останемо овде и да не силазимо (са горе) како нас не би убили; ер ако неко и
дое овамо, имамо Мосеа и Илиу па нам помогну. Мосе е ратовао са
Египанима, а Илиа е низвео ога са небеса. Такви е они бити и када овамо доу
неприатеи." Петар е ово говорио из великог страха "не знауи, како каже Лука,
шта говори." Он или е занемео пред овим необичним догааем, или заиста ние
знао шта говори ер е хтео да Исус остане на гори, да не силази и не пострада за
нас. У страху да се не покаже дрзак, он каже: "Ако хоеш да на-чинимо овде три
сенице?"

5. Док он ош говораше, гле, облак саан заклони их, и гле, глас из облака
кои говори: Ово е Син мо убени, кои е по моо вои; ега слушате.


155
"Ти Петре желиш рукотворене сенице, али Мене е Отац овде окружио облаком као
нерукотвореном сеницом, показууи тако да, као што се Он у старини сам као Бог
поавио у облаку, тако исто бива и са еговим Сином." Овде е облак светао, а не
мрачан као некада, ер Он ние желео да их уплаши, ве да их поучи. Из облака се
зачуо глас да би се показало да е Он од Бога. "Кои е по моо вои" значи Она у
коме почивам и кои ми е угодан. Он их учи: "ега слушате, и ако хое да буде
распет немоте Му се противити."

6-8. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома. И приступивши
Исус дохвати их се и рече: Устаните и не боте се. А они, подигнувши очи свое
никога не видеше, до Исуса сама.

Ученици су пали ничице, ер нису били у стау да издрже са облака и силину
гласа. ихове очи су биле отежале од сна (како каже Лука).[9] Овде "сном" назива
замор од преаке светлости виеа. Како не би дуго остали у страху и заборавили
оно што су видели, Господ их подиже и храбри. Остае Он сам, како ти не би
помислио да е глас сведочио за Мосеа или Илиу, ве за ега, ер е Он Син
(Божи).

9. И кад силажаху са горе заповиеди им Исус говореи: Ником не казуте што
сте видели док Син Човечии из мртвих, не васкрсне.

У Свом смиреу заповеда да никоме не казуу што су видели) због тога да се они
кои то чуу не би саблазнили када Га после виде распета на крсту. Они би (тада)
могли помислити да е Он преварант кои е сва Своа чудеса привидно учинио.
Добро научи да е созерцае Бога дошло након шест дана, за колико е свет
створен. Ако, дакле, не превазиеш ова свет и не попнеш се високо на гору, нееш
видети славна виеа: ни "лице Исусово", кое е егово божанство, нити "одеу" -
тело егово. Али, ако се попнеш на "гору високу" тада еш видети Мосеа и Илиу
како говоре са Христом, ер Закон, Пророци и Христос едно говоре и у свему се
слажу. Када видиш човека да асно тумачи значее Писма, зна да он асно гледа и
лице самога Исуса. Ако ош и обашава речи Писма и расветуе ихов смисао,
зна да он гледа и "белу одеу Исусову", ер су речи одеа мислима. Али немо да
кажеш као Петар да нам е "добро бити овде", ер увек треба да напредуемо и не
задржавамо се на едном степену врлине и созерцаа, ве да се ош више пеемо у
висину.


156
10. И запиташе га ученици егови говореи: Зашто, дакле, кижевници кажу
да Илиа наприе треба да дое?

Обмаууи народ, кижевници су говорили да Он ние Христос, ер би у том
случау прво дошао Илиа. Они нису знали да Христос треба да дое и други пут.
Претеча првог доласка био е ован, док е другог бити Илиа, што уосталом,
Христос обашава ученицима. Послуша, дакле.

11-13. А Исус одговарауи рече им: Илиа е заиста дои наприе и уредити
све. Али кажем вам да е Илиа ве дошао, и ие познаше га, него учинише с
име што хтедоше; тако е и Син Човечии пострадати од их. Тада
разумеше ученици да им рече за ована Крститеа.

Када каже: "Илиа е заиста дои", Христос показуе да он ош ние дошао, али е
дои као претеча другог доласка, и све еврее кои се покажу послу-шним
привеше вери у Христа и тако их вратити иховом отачком наслеу од кога су
отпали. Али, када Христос каже да е "Илиа ве дошао", мисли на ована Претечу.
Они "учинише с им што хтедоше", ер су га (сами) убили тако што су дозволили
Ироду да га погуби, иако су то могли спречити. Од тада су ученици постали
оштроумнии и разумели су да он ована зове "Илиом", ер е ован био Претеча
првог доласка, баш као што е Илиа бити претеча другог.

14-15. И када дооше народу, приступи му човек и паде на коена пред им
говореи: Господе, помилу сина моега; ер е месечар и мучи се уто; ер
много пута пада у ватру, много пута у воду.

Изгледа да е ова човек био потпуно без вере, чим му Христос говори: "О роде
неверни." То се види и из тога што он окривуе (Исусове) ученике. Узрок болести
(еговог сина) ние био месец, ве демон кои е нападао болесника када би видео
да е месец пун, како би уди похулили на творевину Божу као узрок зла. ош зна,
да се сваки безуман човек меа попут месеца, како е написано;[10] час се показуе
великим у врлини, а час пада и постае ништаван. Он е као месечар кои се баца у
"ога" гнева и пожуде, а потом у "воду" - валове брига овога света, у коима
обитава Левиатан[11] - аво, кои царуе у водама. Зар нису бриге богаташа као
узбуркани валови?

157

16-18. И доведох га ученицима твоим и не могоше га исциелити. А Исус
одговарауи рече: О роде неверни и цокварени! Докле у бити с вама? Докле
у вас трпети? Доведите ми га амо. И заприети му Исус; и демон изие из
ега; и оздрави момче од онога часа.

Видиш ли како ова човек пребацуе грех свога невера на ученике кои нису могли
исцелити егово дете. Зато га Господ посрамуе, ер е окривио егове ученике,
те му говори: "О роде неверни", што значи: "Узрок неуспеха ние толико у слабости
апостола, колико у твом неверу,[12] ер е оно будуи велико, превагнуло над
еднаком мером ихове силе." Укоравауи овога човека, Господ укорава и све оне
кои су стаали унаоколо, говореи им: "Докле у бити с вама." Христос тиме
показуе да жели да пострада на крсту и да оде од их. Он као да говори: ,Докле у
живети с вама подругивим и неверним". "И запрети му Исус" - коме?
Месечару.[13] Из овога се, дакле, види да е и он био неверан и да е своим
неверем дао места демону да уе у ега.

19-21. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не
могосмо изагнати? А Исус им рече: За неверовае ваше. ер заиста вам
кажем: Ако имате вере колико зрно горушично, реи ете гори ово: преи
одавде тамо, и преи е, и ништа вам нее бити немогуе. А ова се род не
изгони осим молитвом и постом.

Апостоли су се уплашили да можда нису изгубили благодатну силу коа им е била
дата против демона, па су зато узнемирени насамо питали Исуса (зашто нису могли
изагнати демона). Господ их укорава као ош несавршене у вери, одговарауи им:
"За неверовае ваше, ер да сте имали аку и чврсту веру учинили бисте велике
ствари без обзира колико мале оне изгледале." Нигде ние записано да су апостоли
премештали горе. Они су их можда и премештали, али о томе нигде не пише, ер
ние све записано. По другом тумачеу, они их нису премештали ер за то ние
било прилике, али су, уместо тога, чинили веа чудеса. Обрати пажу како Господ
говори: "Реи ете гори ово: преи одавде тамо...", дакле: "Када о кажете, тада е
и преи". Према томе, апостоли никада нису рекли неко гори да се премести, ер за
то ние било прилике нити потребе, па стога и нису премештали горе. Али, да су то
рекли, оне би се сигурно преместиле. "Ова се род", демона, "не изгони осим
молитвом и постом".[14] Дакле, поготово они кои су у власти демона, али и они
коичнамеравау да их исцеле, морау прво да посте, а тек онда да се помоле, ер
молитва не долази од ситости и пианства, ве од поста. Разуми да е ака вера као
зрно горушично. Она изгледа ништавна због "лудости проповеди", [15]али ако

158
наие на добру зему разрасте се у велико дрво на коме е се настанити "птице
небеске", то ест, мисли кое узлеу ка висини. Дакле, сваки човек кои има аку
веру може реи "ово гори", то ест, (у овом случау) демону: "Иди одавде" и он е
отии. Овде Христос мисли на демона кога е истерао.

22-23. А кад су ходили по Галилеи, рече им Исус: Син Човечии бие предан
у руке удске; И убие га, и треи дан устае. И веома се ожалостише.

Господ опет говори о Свом страдау како не би помислили да страда против Свое
вое. На та начин е припремао свое ученике, да се они неочекивано не би
смутили када оно дое. Ипак, ономе што е тужно додае и радосно, и обеава им да
е васкрснути (у треи дан).

24. А кад дооше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и
рекоше: Зар учите ваш не дае дидрахме? Петар рече: Дае.

Бог е желео да на место првороених синова евреских посвети Себи племе
Левиево. Оно е броило само двадесет две хиаде уди, док е првороених
синова од свих дванаест племена било двадесет две хиаде двеста седамдесет и
три.[16] Зато е Бог одредио да се свештеницима дау две драхме за свакога од
првороених синова евреских кои прелази бро племена Левиа. Од тада се
усталио обича да се за свакога првороеног сина плати порез од две драхме, кое
су вредиле пет сикала или две стотине овола.[17] Пошто е Господ био првенац,
такое е плаао порез свештеницима. Осеауи срам пред Христом због егових
чуда, порезници се нису обратили ему, ве Петру. Можда су то учинили у
лукавству говореи: "Да ли ваш учите, кои се противи Закону, пристае да плати
дидрахму?"

25-26 И кад уе у куу, претече га Исус говореи: Шта мислиш, Симоне?
Цареви земаски од кога узимау порез или царину, од своих синова или од
туих? Рече му Петар: Од туих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобоени.

Као Бог, Христос е знао шта су они говорили Петру, иако их ние чуо. Зато га е
претекао говореи му: "Ако земаски цареви не узимау порез од своих синова ве

159
од туих, како е небески Цар примити дидрахму од Мене, Сина Своега?" Ова се
порез плаао, као што е горе речено, свештеницима и прилаган е Храму. "Ако су
синови земаски ослобоени и ништа не пла-ау, колико тек онда а имам разлога
да не платим порез?"

27. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу и коу рибу прву
ухватиш, узми е; и кад о отвориш уста наи еш статир; узми га те им пода
за мене и за себе.

"Плати им порез", говори Исус, "како се не би саблазнили помисливши да се
гордимо и презиремо Закон, иако им не даем као дужник, ве снисходеи ихово
слабости." Научимо се на овоме примеру да никога не саблажавамо због онога
што нам не наноси штету. Али тамо, где имамо (духовне) штете од некога делаа,
не треба да се бринемо због оних кои се без разлога сабла-жавау. Да би показао,
дакле, да е Он Бог и да има власт над морем, послао е Петра да узме статир из
рибе. Истовремено, можемо да се научимо и скривеном значеу овог догааа, ер
е наша природа као риба коа е погружена у дубини невера. у е уловила
апостолска реч и у нашим устима нашао се "статир" - речи Господе и исповедае
Христа. Наиме, она кои исповеда Христа у своим устима има статир, кои вреди
две дидрахме. Како Христос има две природе, будуи истовремено Бог и човек,
тако е исто "статир" - Христос предан (на смрт) за два рода: еврески и
незнабожачки; за праведнике и грешнике. Ако видиш неког среброупца кои у
своим устима нема ништа осим злата и сребра, зна да е та човек као риба коа
плива у мору живота, и ако се може наи неки учите попут Петра, он е уловити
ову "рибу" и узети из ених уста злато и сребро. Неки кажу да е "статир"
драгоцени камен кои се може наи у Сирии, а други, да е реч о четвртини
златника.





НАПОМЕНА:
1. Лк. 9:28

160
2. "Зашто Христос ние узео и извео на гору своих дванаест ученика, ве само
Петра, ована и акова? Зато што уда ние био достоан да изданичким
очима созерцава славу Господу. Али, неки е казати: "Када е тако, зашто
онда ние доле оставио самог уду, а еданаесторицу повео са Собом?" Ми,
ипак, нисмо разумнии и мудрии од Господа Христа. Да се, наиме, десило
да е уду самога оставио доле, а остале ученике повео са Собом на гору,
неко би можда могао да каже да е због тога уда издао Господа и продао Га
евреима. Како ми нешто тако не бисмо могли да кажемо, Господ, не
желеи да нам даде повод за такав закучак, остава са осталом осморицом
апостола и уду, да би, на та начин, троица ученика спознавши виеем
била прославена, а друга деветорица поверовавши чувеем били названи
блаженим, ер за их Господ каже: "Блажени кои не видеше, а
повероваше." (н. 20, 29) Осим тога, са Собом е узео само троицу: Петра,
акова и ована, да би се испунило оно што е било речено: ,Да на устима
два или три сведока остане свака реч:" (Мт. 18.16) Троица сведока су:
Петар, аков и ован, а двоица: Мосе и Илиа на коима почива стуб
Закона. Ово не противречи..." Ex collatione codd. Venet. S. Marci
3. Мт. 20:22
4. Док неки од старих тумача (Златоуст, Иларие, Зигабен и други) уопште не
помиу о коо се гори ради, Ориген и Кирило ерусалимски (из 5.века)
тврде да се раде о гори Тавору, узвишеу кое доминира североисточним
делом Езралонске долине, десетак километра од Назарета у Галилеи. У 6. и
7. веку ве е постало општеприхваено да е реч о ово гори.
5. По учеу Св. Григориа Паламе из 14. века, апостоли су видели "нетварну
светлост". Пошто човек не може видети божанску суштину, Бог му се
саопштава путем нетварних божанских енергиа. Учее о нетварним
божанским енергиама и нетварно светлости едан су од основних темеа
православне вере и учеа о обожеу човека. Победивши рационалистичко
умовае еретика Варлаама, Православна Црква е на чувеним
"паламитским саборима" у 14. веку потврдила и догматски обаснила
вековно уверее да е Бог непосредно доступан човеку и да се Бог може
"видети Онакав какав Он есте." (1 ов. 3, 2)
6. Пророк Илиа ние умро природном смру, ве е узнесен на небо у
ватреним колима. (уп. 4. Цар. 2:11)
7. Види фусноту за Мт. 26:1
8. 3.Цар. 17:17-24
9. Лк. 9:32
10. Сирах 27:1
11. Морско чудовиште кое е представено као сурови неприате кога е
победио Бог (ов 3, 8). Неки тумачи виде Левиатана као символ сурових
неприатеа Божег народа: нпр. Египат (Пс. 74, 13-14) и асирско-
вавилонско Царство (Ис. 27,1). Левиатан е и символ авола кои се крие у
води и кога е Господ савладао крштеем у ордану осветивши суштаство
вода.
"Тада е Господ покарати Левиатана... кривуасту змиу и убие змаа кои
е у мору", (Ис. 27,1).

161
12. Свети ероним Иларие, Златоуст и други старии Православни тумачи
заедно са Блаженим Теофилактом сматрау да су Христове речи прекора
упуене оцу болесног детета, док новии тумачи на Западу мисле да се оне
односе на Апостоле кои нису били у стау да исцеле дете.
13. Господ е ипак запретио демону што се асно види из паралелних места у
друга два Еванеа (уп. Мк. 9:25; Лк. 9:42).
14. Нема молитве без поста, ни правога поста без молитве. Свети Оци нас уче да
су ове две врлине узаамно неодвоиве. Као што на земи коа претходно
ние оплевена и узорана подвигом делатне врлине не може изнии
посеано семе молитве, тако е и "обраено тло", делатна врлина одлична
подлога за сваку врсту корова гордости, ако се на време не засее духовним
семеном молитве.
15. 1.Кор. 1:21
16. 4.Мос. 3:43-50
17. Као што се види из 2.Дн. 24:6; 4.цар. 12:12; Неем. 10:33, било е
установено да сви еврески мушкарци кои су напунили двадесет година
старости плаау сваке године две атичке драхме за потребе Храма и
богослужеа. Ова порез су плаали чак и евреи у диаспори.




























162
Глава осамнаеста

Навеи у Царству Небеском, о саблазни, прича о изгубено овци,
црквени начин исправаа ближег, мо апостолске власти,
о заедничко молитви и праштау, прича о немилосрдном слуги


1. У она час приступише ученици Исусу говореи: Ко е, дакле, навеи у
Царству небескоме?

Када су апостоли видели да е Христос указао част Петру (тиме што му е запове-
дио да пода статир за ега и за себе), подлегли су удско слабости, те
подстакнути завишу, притворно прилазе Господу и питау ко е навеи (у Царству
небеском).

2-4. И дозва Исус диете, и постави га меу их, и рече: Заиста вам кажем, ако
се не обратите и не будете као деца, неете уи у Царство небеско. Кои се,
дакле, понизи као диете ово, она е навеи у Царству небеском.

Видеи Свое ученике савладане страшу славоуба, Господ их умируе,
указууи им на пут смиреноума преко едног безазленог детета.[1] Морамо да
будемо као деца по смиреу духа, а не детиасти умом;[2] дакле, незлобиви, а не
неразумни. Каже им: "Ако се не обратите", да би им показао да су с пута
смиреноума отишли у славоубе. "Зато е потребно да се опет вратите
смиреноуму од кога сте се удаили."

5-6. И кои прими едно такво диете у име мое, мене прима. А кои саблазни
еднога од ових малих кои веруу у мене, бое би му било да се обеси камен
воденички о врат егов, и да потоне у дубину морску.


163
"Не треба", каже, "само ви да будете смирени, ве ако Мене ради будете поштовали
оне кои су смирени, примиете своу плату, ер Мене примате када примате 'децу',
то ест оне кои су смирени."[3] Насупрот томе, каже: ,А кои саблазни еднога од
ових малих", дакле увреди оне кои се чине малим и смиравау се иако су велики,
"бое би му било да се обеси камен воденички о врат егов". Ову телесну казну
помие како би показао да уде кои вреау и саблажавау смирене Христа ради,
очекуе велика казна. И ти, добро зна, да е бити кажен не само човек кои
саблазни онога ко е заиста "мали", дакле слаб, ве и она кои не учини све како би
понео терет егове слабости, ер се "велики" не саблажава тако лако као "мали".

7. Тешко свиету од саблазни; ер потребно е да доу саблазни, али тешко
човеку оном кроз кога долази саблазан.

Господ, као човекоубив, оплакуе свет, ер е га задесити нскушеа и саблазни.
Али, ако неко каже: "Зашто плакати када е потребно помои и пружити руку", ми
одговарамо да и плачем[4] можемо помои другима.Често е, наиме, добро да
плачем помогнемо онима коима не можемо помои утехом и саветом, не би ли се
некако привели разуму и освестили. Али, ако е "потребно да доу саблазни", како
их можемо избеи? Оне морау да доу, али ми нисмо дужни да пострадамо од
их, ер им се можемо супротставити.[5] Под "саблазнима" разуми уде кои нас
спречавау у чиеу добра, а под "светом" оне кои су приземни, кои се вуку по
земи, и кое на путу добра лако заустава свака препрека.

8-9. Ако ли те рука твоа или нога саблажава, одсиеци е и баци од себе;
бое ти е уи у живот хрому или касту него ли да имаш двие руке или
двие ноге, а да те баце у ога вечни. И ако те око твое саблажава, извади
га и баци од себе; бое ти е с едним оком у живот уи него да имаш два ока, а
да те баце у пакао огени.

Под "руком", "ногом" и "оком" разуми приатее кои су као удови нашег тела.
Дакле, ако се ови наши блиски приатеи покажу као штетни за нашу душу,
потребно е да их презремо као сатрулеле удове и одсечемо од себе, како не би
штетили другима. Из овога е асно да ако ве треба да доу саблазни, дакле они од
коих трпимо штету, не морамо и да пострадамо од их. Али, ако учинимо оно што
е Господ рекао и одсечемо од себе оне кои нам причиавау штету, макар они
били и наши приатеи, неемо ништа изгубити.


164
10-11. Гледате да не презрете еднога од малих ових; ер вам кажем да анели
ихови на небесима стално гледау лице Оца мога небескога. ер Син
Човечии дое да спасе изгубено.

Заповеда им да не презру оне кои себе сматрау "малим", дакле смирене духом, ер
су они велики пред Богом. их Бог, каже, толико воли да им е дао анеле чуваре
кои не допуштау демонима да их повреде. Сваки верник и, штавише, сваки
(крштени) човек има свога анела чувара. Меутим, анели "малих" и смирених у
Христу толико су блиски Богу да увек стое пред им и гледау егово лице. Из
овога се види да иако сви имамо анеле, анели грешника као да се стиде због
иховог маловера и немау смелости да гледау лице Боже и да се моле за их,
док анели смирених са смелошу гледау лице Боже. "Али, шта а то говорим да
такви имау анеле", каже Господ, "када сам а дошао да бих спасао оно што е
изгубено и да оне кое уди сматрау ништавним учиним своим наближим."

12-14. Шта вам се чини? Кад има едан човек сто оваца па залута една од
иж, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу?
И ако се догоди да е нае, заиста вам кажем да се о радуе више него оним
деведесет и девет што нису залутале. Тако ние воа Оца вашега небескога да
пропадне едан од ових малих.

Ко е та човек кои е имао стотину оваца? Христос, ер е читава словесна
творевина, анели и уди, стадо од стотину оваца чии е пастир Христос. Он ние
ни овца ни створее, ве Син Божи. Он е, дакле, оставио деведесет девет (оваца)
на небу (то ест, анеле) и, узевши обличие слуге, дошао да потражи едну овцу -
(палу) удску природу, и (када е нае) радуе о се више него ли постоаности
анела. Све у свему, ово показуе колико се Бог труди око обраеа грешника и
више се радуе иховом обраеу, него ли онима кои су чврсти и постоани у
врлини.

15-17. Ако ли ти згриеши брат тво, иди и покара га меу собом и им
самим; ако те послуша, добио си брата своега. Ако ли те не послуша, узми са
собом ош еднога или двоицу да т устима два или три сведока остане свака
риеч. Ако ли их не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву,
нека хи буде као незнабожац и цариник.


165
Оштро укоривши оне кои саблажавау своу брау, сада исправа и оне кои су
саблажени. Како ти, будуи саблажен, не би потпуно пао у заблуду мислеи да
се речи "Тешко онима..." односе само на оне од коих долази саблазан, Господ
говори: "Желим да ти кои си саблажен, то ест повреен, покараш оне кои ти
чине неправду и наносе штету, ако су они хришани".[6] Пази шта каже (на другом
месту): "Ако ли ти згреши брат тво...", то ест хришанин. Меутим, ако ти
сагреши неверник, онда му да чак и оно што е твое. Али, ако ти е брат, покара
га. Ние рекао "понизи га", ве "покара га".[7] "Ако те послуша" значи ако дое к
себи и призна своу погрешку. Господ жели да грешника прво насамо покарамо,
како не би постао ош бестиднии (у греху) ако то учинимо пред другима. Али, ако
се он не застиди ни када га покарамо и пред два или више сведока, тада изнеси
егов грех пред црквене старешине. Пошто ние послушао двоицу или троицу, ер
Закон каже да иза сваке речи стое два или три сведока,[8] нека га уразуми Црква.
"Ако ли не послуша ни Цркву", нека буде искучен из Цркве како не би преносио
свое зло на друге. Такву брау Господ упореуе с цариницима, ер су цариници
сматрани нечистим удима. За онога коме е учиена неправда довона е утеха
да се егов увредилац назове "цариником" или "незнабошцем", то ест грешником
и не-верником. Да ли е то едина казна за оне кои другима наносе неправду? Ние,
зато послуша шта дае каже:

18. Заиста вам кажем: Што год свежете на земи бие свезано на небу, и што
год раздриешите на земи бие раздриешено на небу. "Ако ти", каже, "коме е
учиена неправда, сматраш онога кои ти наноси зло за цариника и незнабошца, он
е такав бити и на небу. Ако га 'разрешиш', то ест, ако му опростиш, бие му
опроштено и на небу." Дакле, ние само разрешено оно што свештеници разрешуу,
ве е и све оно што ми, коима е нанесена неправда, свежемо или разрешимо (на
земи) бити свезано или разрешено (на небу).

19-20. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земи у било коо
ствари за коу се узмоле, дае им Отац мо кои е на небесима. ер где су два
или три сабрана у име мое, онде сам и а меу има.

Овим речима нас Господ заедно сабира у убави. Пошто нам е (претходно)
забранио да саблажавамо едни друге и заповедио да не вреамо ближе, али и да
не примамо увреде к срцу, сада говори о меусобно слози. Сложним се називау не
они кои се сложе у злу, ве у добру. Погледа шта каже: "Ако се два од вас
сложе...", дакле, вас кои сте верни и врлински уди, ер су се сложили Ана и
Каафа, али у ономе што е достоно осуде. Ето зашто се често молимо, а не
добиамо - ер нисмо меусобно сложни. Господ не каже: ,а у бити меу има",
ер Он нее бити тамо у неко будуе време или тобоже касни, ве каже: "Онде сам

166
и а меу вама", што значи да е тамо у исти час присутан. Разуми такое да када се
сложе тело и дух, и тело не жели оно што е противно духу, тада е Господ меу
има. Ово се исто тако односи и на три душевне силе: умну, страсну и вону. И
Стари и Нови Завет се слажу и меу има се налази Христос, будуи да га оба
сложно проповедау.

21-22. Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута ако ми згриеши
брат мо да му опростим? До седам ли пута? Рече му Исус: Не велим ти до
седам пута, него до седам-десет пута седам.

Петар, дакле, пита: "Колико пута да опростим брату своме ако ми згреши, а потом
се покае, те дое и затражи ми опрошта".[9] ош каже: "Ако ми згреши", ер ако
сагреши Богу, а као обичан човек не могу му опростити, ве едино свештеник
кои има ту власт дату му од Бога. Али, ако сагреши мени, онда у му а и
опростити и бие му опроштено иако нисам свештеник, ве обичан човек. Господ
каже: "До седамдесет пута седам",[10] не желеи да ограничи бро опроштаа, ер
би било бесмислено да човек седи и брои случаеве док их не буде четири стотине
деведесет (колико износи седамдесет пута седам). Дакле, овде жели да каже
"безбро пута", као да говори: "Колико год пута да ти згреши брат и покае се,
опрости му." Такое нас учи кроз следеу причу како треба да будемо милостиви.

23. Зато е Царство небеско слично човеку цару, кои захте да се прорачуна са
слугама своим.

Ци ове приче есте да нас научи да опраштамо своо браи с коима заедно
служимо (Богу) и коа су сагрешила према нама, посебно ако они доу и падну пред
нама тражеи опрошта. Да би се, меутим, ова прича детано протумачила,
потребно е имати ум Христов. Ипак, покушаемо. "Царство" е Логос Божи, али
то ние нечие мало земаско царство, ве небеско. Логос е сличан "човеку цару"
ер се оваплотио нас ради, поавивши се у обличу човека, па се прорачунава са
своим слугама као добри судиа. Он не кажава без суда, ер би то било сурово.

24-25. И кад се поче рачунати, доведоше му еднога дужника од десет хиада
таланата. И будуи да он немаше чиме вратити, заповиеди господар егов да
продаду ега и жену егову и децу и све што имаше, и да се наплати.

167

Ми смо они кои су дужни десет хиада таланата,[11] ер сваки дан примамо
доброчинства Божа, а ничим добрим Му не узвраамо. Она кои е дужан десет
хиада таланата есте такое и човек коме е Бог поверио власт над народом и
многим удима (од коих е сваки човек едан таланат, по речи: "Велико е дело
човек"), а кои дату му власт потом не користи паметно. Продаа дужника заедно
са еговом женом и децом означава отуее од Бога, ер она кои е продат постае
слуга другог господара. Зар "жена" ние и тело кое е удружено с душом, а "деца"
зла дела коа су починила душа и тело? Господар заповеда да се тело преда Сатани
на мучее, то ест, да се преда болести или демонском мучеу, док се "деца", то
ест, учиена зла дела, предау на истазае, слично као што Господ осуши руку
коа е украла или е учини непокретном деловаем демона. Видиш ли како су
"жена", дакле тело, и "деца" коа су зла дела, предани мучеу како би се дух
спасао, тако да такав човек више не може да краде.

26-27. Но слуга та паде и клааше му се говореи: Господару, причека ме, и
све у ти вратити. А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му
опрости. Видиш ли силу пока-аа и Божег човекоуба. Слуга е, дакле, у
покаау пао ничице пред господарем и престао са злоделима, ер она кои е
упоран у злу ние достоан опроштаа. Бог е у Свом човеко-убу слуги потпуно
опростио дуг, иако он уопште ние тражио потпуни опрошта, ве само продужее
рока. Зна, дакле, да нам Бог дае и више него што тражимо, ер е толико егово
човекоубе да чак и оно што нам изгледа сурово, мислим на заповест да се слуга
прода, Бог ние изговорио у немилосру, ве у намери да заплаши слугу и
подстакне га да Му се обрати у молитвеном вапау.

28-30. А кад изие слуга та, нае еднога од своих другара кои му биаше
дужан сто динара, и ухвати га, и стаде давити говореи: Да ми што си дужан!
Паде другар егов пред ноге егове и моаше га говореи: Причека ме и све
у ти вратити. А он не хтеде, него га одведе и баци у тамницу док не врати
дуг.

Она коме е малопре опроштен дуг, излази на слободу и ве дави свога другара.
Човек кои е тако немилостив и неосетив не пребива у Богу, ве е одступио од
Бога и отуио се од ега. Толика е била нечовечност слугина да, иако му е
опроштен тако велики дуг (од десет хиада таланата), он ние био спреман да
своме другару опрости и намаи дуг (од сто ди-нара), па чак ни да му продужи
рок и поред тога што е егов другар говорио оно исто што и он, подсеауи га
тако на речи кое су и ега самога спасиле: "Причека ме и све у ти вратити."

168

31. Видевши пак другари егови та догаа, ожалостише се веома, и
отишавши обаснише господару своему све што се догодило.

"Другари егови" су анели кои се овде авау као мрзитеи зла и убитеи
добра. Они ово не говоре Господу зато што то Он ние знао, ве како би ти научио
да се анели брину о нама и да негодуу због наше нечовечности.

32-34. Тада га позва господар егов, и рече му: Зли слуго, сав дуг она
опростио сам ти, ер си ме молио. Ние ли требало да се и ти смилуеш на свога
другара, као и а на те што се смиловах? И разгеви се господар егов, и
предаде га мучитеима док не врати све што му е дуговао.

Господар у своме човекоубу суди слугу како би показао да опрошта бива
повучен не због ега самог ве због окрутности и неблагодарности егове. Коим
га мучитеима предае? Вероватно казненим силама (таме) на вечно мучее. "Док
не врати све што му е дуговао", значи да е се мучити све до тада док не исплати
сав сво дуг. Али, пошто он никада нее мои да врати оно што е дужан, то ест,
дужну и заслужену казну, вечно е бити мучен (у паклу).

35. Тако е и Отац мо небески учинити вама, ако не опростите сваки брату
своему од срца своих сагрешеа ихова.

Ние рекао "Отац ваш", него "Отац мо", ер су такви уди недостони да имау
Бога за Оца. Жели да од срца опростимо ближима, а не само речима. Помисли
само, колико е злопамее зло кад е оно одвратило и Божи дар. Иако се Бог не
кае због своих дарова, они ипак могу бити повучени.





169

НАПОМЕНА:
1. Од старина се преноси предае да е ово дете биио Игатие Богносац, кои
е касние као епископ Сирие мученички пострадао у Риму.
2. Уп. 1.Кор. 14:20
3. Угледауи се на Богочовека Христа, по Зигабену, уди еванелске вере иду
путем добровоног врлинског смиреноума, путем богочовечанске
смирености: они подвижништвом стичу оно што деца имау по своо
природно безазлености.
4. Овде е реч о посебно врсти аскетског подвига, у коме подвижник свестан
свое властите немои и човековог пада узноси молитву и вапа Господу.
5. Евтимие Зигабен каже: "Потребно е да долазе саблазни због постоаа
демона, али уди предани врлинама нису присиени неопходношу да
праве саблазни, зато што е удима своствена слободна воа. Од нас не
зависи да ли е се саблазни авити, али у потпуности зависи да ли емо их
прихватити." (Ibid).
6. Реч "покара", по речима Златоуста, значи овде: "подсети га на грех и
исприча му све што си претрпео од ега. Урадиш ли то како треба, обавио
си две ствари: извршио си своу дужност и приволео увредиоца на
помирее." (Ibid; Homil. 60, 1; c. 584).
7. "И лекар", каже Св. Златоуст, "видеи да болест не престае, не остава
болесника и не гневи се на ега, ве ош више улаже труда. То исто и
Спасите заповеда да овде чинимо," (Ibid.Homil. 60,1; с. 585). Свети Оци су
сматрали човекомржом и отпадништвом од божанске убави када неко из
тобоже убави остава брата неисправеног у греху. Меутим, право да
изваде "трун из ока брата своега" имау само они кои су ве "извадили
брвно из свога ока", дакле, они кои су победивши свое страсти у стау да с
убаву прекоре ближег, а да му тим прекором не нанесу ош веу штету.
Зато се присетимо незаборавних речи Св. Григориа Богослова: "Прво треба
себе очистити, па затим очишавати (друге); себе умудрити, па тако
умудривати; сам постати светлост, па просвеивати; приближити се Богу, па
(тек онда) друге приводити; осветити себе, па освеивати."
8. 5 Мос. 17:6; 2 Кор. 13:1
9. Петар Га ово пита зато што су евреи имали у свом предау прописе
колико се пута могла опростити увреда. Тако у талмуду налазимо следее
правило: "Човеку кои сагреши против тебе, први пут опрости, други пут
опрости, треи пут опрости, али четврти пут не опрости." (Vavil. Joma, lib.
LXXXVI, 2), уп. Ам. 1:3).
10. Тертулиан и ероним ова бро доводе у везу са речима у 1.Мос. 4:24 где
Ламех говори: "Кад е се Каин осветити седам пута, Ламех е седамдесет и
седам пута."
11. Талант е код евреа била мера за тежину. Талант сребра е вредео 45
килограма сребра, а талант злата 91 килограм злата. Дакле, реч е о изузетно
велико и неисплативо вредности дуга.

170

Глава деветнаеста

О браку, разводу и безбрачном животу, Исус благосиа децу,
о богатом младиу, о награди Апостолима за преданост Христу

1-2. И кад сврши Исус риечи ове, отиде из Галилее, и дое у краеве удеске
преко ордана.[1] И за им иаше народ многи и исциели их онде.

Опет иде у удеу како неверууи меу житеима удее, не би имали изговора да
кажу како код их ние долазио тако често као код Галилеаца. После поучеа и
беседе, следе чудеса. Тако и ми не треба само да поучавамо, ве и да деламо.
Меутим, безумни фарисеи, видевши чуда, уместо да поверуу, опет Га кушау.
Послуша дае.

3-6. И приступивши му фарисеи да га кушау, и рекоше му: е ли допуштено
човеку отпустити жену своу за сваку кривицу. А он одговарауи рече им:
Нисте ли читали да е их Творац од почетка створио мушко и женско?[2] И
рекао: Због тога е оставити човек оца своега и матер, и прилиепие се
жени своо, и бие двое едно тиело. Тако да нису више двое, него едно
тиело; а што е Бог саставио човек да не растава.

Каквог ли безума! Мислили су да е збунити Христа своим питаима, ер да е
Он рекао да е допуштено отпустити жену из било коег разлога, могли би Му реи:
"Зашто си онда рекао да е не треба отпустити, осим због преубе."[3] А да е рекао
да ние законито отпустити жену, оптужили би Га да учи противно ономе што е
Мосе установио. Мосе е, наиме, одредио да човек може отпустити своу жену
ако е омрзне, и без оправданог разлога.[4] Шта на то, дакле, одговара Христос? Он
показуе да е Бог, кои нас е створио, од почетка установио еднобрачност, ер, "од
почетка е Бог", каже, "саставио едног човека с едном женом, тако да ние право
да едан човек узима више жена, нити да една жена узима више мужева, ве треба
да остану онако како су саставени од почетка и да се не раставау без разлога".
Ние рекао: "а сам их створио мушко и женско", како не би саблазнио фарисее,
ве неодреено говори: "Она кои их е створио." Толико е, дакле, Богу угодно

171
добро брачне заеднице да е женама допустио да оставе родитее и да крену за
своим мужевима. Али, зашто е у кизи Постаа написано да е Адам рекао: "Зато
е оставити човек оца своега и матер своу",[5] када овде Христос каже да е то
рекао Бог? Зато што е Адам говорио од Бога, и речи Адамове су уедно и речи
Боже. Пошто су они тако постали едно тело, меусобно седиени природном
убаву, ние праведно да се муж растава од жене, као што ние праведно одсеи
човеку део тела. Господ не каже: "Нека их Мосе не растава", да их не би
саблазнио, ве каже: "Нека их човек не растава", показу уи тако разлику измеу
Бога кои их е саставио и човека кои их растава.

7-9. Рекоше му: Што онда Мосе заповиеди да се даде кига отпусна и да се
она отпусти? Рече им: Вама е Мосе допустио по окорелости срца вашега да
отпуштате жене свое; а из почетка ние било тако. А а вам кажем: Ко отпусти
жену своу осим за преубу, и ожени се другом, чини преубу; и ко се ожени
отпуштеницом чини преубу.

Када су фарисеи видели да их е Господ ууткао, били су принуени да се позову
на Мосеа кои наводно противречи Христу и кажу: "Зашто е Мосе заповедио да
се жени даде отпусна кига и да се отпу-сти?" Тада Господ окрее оптужбу против
их и брани Мосеа говореи: "Мосе то ние установио желеи да озакони оно
што е противно Богу, ве због ваше покварености, како не бисте убиали свое
прве жене с намером да у своо похоти узмете друге." Израици би у свом гневу и
суровости убиали свое жене да су били присиени да их задрже. Зато е Мосе и
установио да се даде отпусна кига женама кое су ихови мужеви омрзнули. "Али
а вам кажем", продужуе Господ, ,да као пре-убницу треба отпустити ону жену
коа е учинила блуд, али она кои остави жену коа ние учинила блуд, узима
удела у ено преуби ако се поново уда." Разуми и ово да "она ко се седини с
Господом едан е дух с им",[6] и душа верника улази у брак са Христом. Сви смо
постали са им едно тело и представамо удове тела Христовог. Нико, дакле, не
може раскинути такву заедницу, како Павле каже: "Ко е нас одвоити од убави
Христове?" Оно, дакле, што е Бог сединио ништа не може раставити, како каже
Павле,[7] ни човек, ни било кое друго створее, ни анели, ни поглаварства, ни
силе.

10. Рекоше му ученици егови: Ако е тако човеку са женом, ние добро
женити се.


172
Ученици су били смуени и зато говоре: "Ако су муж и жена седиени да би били
нераздвони цели живот, и муж не сме отерати жену ако е она раве нарави, онда е
бое не женити се. Лакше е, дакле, не женити се, и борити се против природних
жеа, него ли трпети раву жену." Када кажу: "Ако е тако човеку са женом",
мисле на нераскидиву супружанску заедницу. Неки то тумаче и на ова начин:
"Ако е човеку тако, то ест, ако човек кои незаконито отпусти своу жену изазива
такав прекор и осуду, онда се ние добро женити."

11. А он им рече: Не могу сви примити ту риеч до они коима е дано.

Пошто су ученици рекли да е бое не ступати у брак, Господ говори да е
девичанство велика врлина, коу сви не могу да сачувау, ве само они коима
помаже Бог, ер речи: "Они коима е дано" овде се односе на оне коима помаже
Бог.[8] Дае се, дакле, онима кои то траже, ер Господ говори: "Тражите и дае вам
се, ер сваки кои тражи добиа." [9]

12. ер има ушкопеника кои су се тако родили из утробе материне; а има
ушкопеника кое су уди ушкопили; а има ушкопеника кои су сами себе
ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити нека прими.

Мало е оних, каже, кои постижу врлину девичанства. Неки су ушкопеници од
утробе маке свое, другим речима, такви су по природи и не привлачи их телесно
седиее са женом, те живе у целомудриу без награде. Има и оних кое су уди
ушкопили.[10] Али, ушкопеници кои су сами себе ушкопили "Царства ради
небеског" нису они кои су себе осакатили, ер то заслужуе проклетство, ве они
кои живе у уздржау. Ово разуми и на следеи начин. Ушкопеник по природи
есте она кои нема природне наклоности према телесно убави; од уди е
ушкопен она кои по савету уди одсеца пламен телесне пожуде; а сам е себе
ушкопио она кои томе ние научен од других, ве сам тежи целомудрености. Ова
последи е и на-бои, ер га не руководи други, ве сам себе руководи ка
Царству небеском. Христос жели да своом слободном воом живимо врлински, те
каже: "Ко може примити нека прими", ер не захтева на силу девичанство, нити
забрауе брак, али девичанство више цени.


173
13-15. Тада му приведоше децу да стави руке на их, и да се помоли; а
ученици им брааху. А Исус рече: Пустите децу, и не браните им да долазе к
мени, ер е таквих Царство небеско. И положивши на их руке отиде оданде.

Маке су доносиле своу децу да би их Христос благословио положивши Свое руке
на их. Али, пошто су стварале гужву, ученици "им брааху" да приу. Они су
такое мислили да деца умауу егово учи-теско достоанство. Како би показао
да су Му намилии сми-рени, Христос им каже: "Пустите децу да долазе к Мени,
ер е таквих Царство небеско". Ние рекао "ових", ве "таквих", што значи да
Царство небеско припада онима кои имау простоту, безазленост и незлобивост.
Зато, када будеш поучавао и неко ти прие с простим дечим питаима, прими и
таквог и немо га одбити.

16-17. И гле, неко приступи и рече му: Учитеу благи, кое добро да учиним да
имам живот вечни? А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико ние благ осим
еднога Бога.

Млади[11] ние дошао да искушава Христа, ве е хтео да нешто научи, будуи
жедан вечнога живота. Ипак, Христу прилази као простом човеку, па му Господ
зато каже: "Што ме зовеш благим? Нико ние благ осим еднога Бога." То значи,
ако ме зовеш благим мислеи да сам едан од учитеа, погрешио си, ер ниедан
човек ние добар сам по себи, зато што смо промениви и лако одступамо, али и
зато што е у порееу са Божом добротом удска доброта равца злои.

17-19. А ако желиш уи у живот држи заповиести. Рече му: Кое? А Исус рече:
Не уби; не учини преубу; не укради; не сведочи лажно; пошту оца и матер;
и уби ближега своега као себе самога.

Господ упууе младиа на заповести Закона, како евреи не би могли да кажу да
Он презире Закон. Шта се затим догодило?

20. Рече му млади: Све ово сачувах од младости свое; шта ми ош недостае?


174
Неки кажу да е млади био горд и хвалисав, ер како е могао да задобие убав
према ближем, ако е био богат, пошто ниедан од оних кои воли свога ближега
не може да буде богатии од ега. Други, опет, то разумеу на ова начин:
"Претпоставимо", каже он, "да сам све ово сачувао. Шта ми ош недостае?"

21-22. Рече му Исус: Ако хоеш савршен да будеш, иди и прода све што имаш
и пода сиромасима; и имаеш благо на небу; па хаде за мном. А када чу
млади риеч, отиде жалостан; ер имааше многа имаа.

"Све, дакле, што кажеш да си сачувао, постигао си удествууи (испуавауи
само слово Закона). Али, ако желиш да будеш савршен, то ест Мо ученик и
хришанин, иди и прода све што имаш и све разда, ништа не задржавауи за себе
под изговором да би стално могао да даеш милостиу." Ние му рекао "дава
милостиу сиромасима", ве "пода" едном за свагда и наготу. Али пошто има
оних кои дау милостиу, а притом воде живот пун сваке нечистоте, додае: "Па
хаде за мном", што значи: стеци и све друге врлине. Ипак, млади се ожалостио,
ер иако е желео вечни живот и "зема" еговог срца беше дубока и плодна,
гушило га е "тре" богатства, ер "имааше", како каже, "многа имаа". Онога
човека кои мало има, то мало ничим не спутава, док су окови веег богатства
много ачи. Док е разговарао с богатим младием, Господ му е рекао да е имати
благо на небу ер е ова био среброубив.

23-24. А Исус рече ученицима своим: Заиста вам кажем да е тешко богатоме
уи у Царство небеско. И опет вам кажем: Лакше е камили прои кроз иглене
уши него ли богатоме уи у Царство Боже.

Док е човек богат и живи у изобиу, а други немау чак ни оно што им е
неопходно (за живот), нее уи у Царство небеско. Али, чим разда све свое
богатство, тада више ние богат и може слободно да уе. За човека кои има много
богатства толико е немогуе да уе у Царство небеско, колико е немогуе и
камили да прое кроз иглене уши. Видиш, дакле, како е Христос прво рекао да е
богатом тешко уи, док овде каже да му е то потпуно немогуе.[12] Неки говоре да
"камила" ние животиа, ве дебели конопац коим морнари везуу своа сидра.


175
25-26. А кад то чуше ученици, чуаху се веома говореи: Ко се, дакле, може
спасти? А Исус погледавши на их рече им: удима е ово немогуе, а Богу е
све могуе.

Као човекоубиви, ученици ово не питау ради себе, ер су били си-ромашни, ве
ради свих уди. Господ их, меутим, учи да не мере спасее удском слабошу,
ве силом Божом. Ако се човек остави похлепе, све е више раздавати сувишак, да
е на крау раздати и оно што му е неопходно и тако се спасити уз помо Божу.

27. Тада одговори Петар и рече му: Бто ми смо оставили све и за тобом пошли;
шта е, дакле, нама бити?

Иако изгледа да Петар ние оставио нешто особито велико, пошто е био сиромах,
ипак треба да знаш да е заиста и он много оставио, ер се дешава да што мае
имамо, то смо више за то везани. Петар е презрео свако светско уживае и
природну убав према родитеима, ер се са овим страстима[13] не боре само
богати ве и сиромашни уди. Шта му, дакле, одговара Господ?

28. А Исус им рече: Заиста вам кажем да ете ви кои поосте за мном, у новом
животу, кад седне Син Човечии на приесто славе свое, сести сами на
дванаест приестола и судити над дванаест племена Израиевих.

Зар е они тамо заиста седети? Сигурно да нее. Господ жели да помоу престола
укаже на велику част коа е им бити дата. А да ли е тамо седети и уда? Нее, ер
Христос каже: "Кои поосте за Мном", што значи: "Кои сте Ми остали верни до
краа", а уда Му ние био веран до краа. По другом тумачеу, Бог често обеава
награду онима кои су достони. Али, ако се они промене и постану недостони, као
што е случа с удом, Он повлачи и награду. Слично е и с претама. Господ често
прети али не остваруе прете, ако се покаемо. Под "новим животом"[14] разуми
Васкрсее.

29. И сваки, кои е оставио куу, или брау, или сестре, или оца, или матер,
или жену, или децу, или зему, имена мога ради, примие сто пута онолико, и
наслиедие живот вечни.

176

Како неко не би помислио да се Христове речи односе само на ученике, Господ
прошируе свое обеае на све кои буду тако чинили. Уместо са телесним
сродницима, они е бити у сро-дству и братству са самим Богом. Уместо ива,
наследие ра; уместо куа од камена, небески ерусалим; уместо маки, часне
старице; уместо очева, свештенике; уместо супруге, све побожне жене, али не у
браку - не било тога - ве у убави и духовном сродству. Господ нам не нареуе да
се само тек тако одвоимо од своих ближих ве тек онда када нас они спу-тавау
у побожности. На исти начин нас учи да презремо сво живот и тело, али не да
убиамо себе, ве страсти. Видиш ли, како е Бог добар? Он не само да нам све ово
дае ве нам обеава и вечни живот. Потруди се, дакле, и ти да продаш све свое
"имае" и раздаш га сиромасима. А имае е: за гневивца - гнев, за блудника -
жеа за блудом, за злопамтивца - злопамее. Све то, дакле, прода и пода
"сиромасима" - демонима, кои оскудевау у сваком добру. Окрени свое страсти
против узрочника страсти и тада еш стеи благо, то ест, Христа на своим
"небесима", дакле, високо у своме срцу, ер у себи има небеса она кои е сам
постао налик Богу небеском.

30. Али е многи први бити поседи и поседи први.

Христос овде мисли на еврее и незнабошце, ер су евреи кои су били први,
постали последи, док су незнабошци као последи поставени на право место
(ер су поверовали у Христа). Али, да би ти ово бое разумео, Господ казуе
следеу причу





НАПОМЕНА:
1. Господ е ишао из Галилее у удеу преко ордана, дакле заоблилазеи
Самариу.
2. Евтимие Зигабен пише: "Бог е створио едног мушкарца и едну жену како
би едан муж имао само едну жену. Да е Он хтео да муж остави своу жену,

177
а другу узме себи, то би испочетка створио многе жене, али пошто ние
створио многе, асно е да Он хое да се муж не разводи од свое жене". Ibid
3. Уп. Мт. 5:32
4. Уп. 5 Мос. 24:3
5. 1 Мос. 2:24
6. 1.Кор. 6:17
7. Рим. 8:38-39
8. Грчки глагол овде дословно значи садествовати, заедно деловати. Божа
благодат и сила, дакле, садесвуу човеково вои и труду. Господ речима:
"... до они коима е дано", по Светом Григориу Богослову, "не искучуе
никога, ер се то дае свакоме кои хое, кои се труди, подвизава". (Слово 2,
P.G. t. 35, 172). Према томе, сваки хришанин позван е на бестраше, т.
Природно и богоздано стае удске природе, ер, како каже преподобни
Отац устин елиски: "бестраше, и кроз ега обожее и охристовее, и
есте ци свих христочеживих подвига хришанинових на земи". (Ibid,
стр. 420).
9. Мт. 7:7-8
10. Ово е била честа поава у стара времена. На источачким дворовима било
е много евнуха, кои су вршили разне дворске функцие. Евнуси су били
познати као чувари харема. (4.Цар. 9:32)
11. Лука спомие кнеза
12. Препрека за спасее ние у самом богатству, ве у себичном односу богатих
уди према Христу и Еванеу. По учеу Светих Отаца, грех не лежи у
материи коу е Бог створио, ве у ено злоупотреби и неправилном
коришеу. Авраам е био богат сребром и златом (1 Мо. 13, 2), али то
богатство га ние спречило да задобие Царство Небеско (Лк. 13, 28; н. 8, 56
и др.). Човек кои поседуе велико материално богатство тешко може да
уби Бога целим срцем и седини се са им, ер лако постае поклоник
свога блага. Безбрижност и убав према Богу замеуе непрестана брига о
томе како сачувати и умножити свое богатство.
13. Природна убав према родитеима и сродницима постае страст када е
претежниа од убави према Богу.
14. Васпоставее првобитног и савршеног поретка кои е постоао пре
прародитеског пада, кое су евреи очекивали у вези са доласком Месие,
а хришани очекуу као Други долазак Христов и Васкрсее мртвих. Ова е
реч у новом Завету употребена ош едино у Тит. 3:5.










178
Глава двадесета

Прича о посленицима у винограду, пут у ерусалим и трее предсказае
страдаа, молба маке синова Зеведеевих и о првенству,
исцеее два ерихонска слепца

1-7. ер е Царство небеско слично човеку домаину кои уутро рано изие да
нами посленике у виноград сво. И погодивши се с посленицима по динар на
дан, посла их у виноград сво. И изишавши око треега часа,[1] виде друге
где стое на тргу беспослени. И има рече: Идите и ви у виноград мо, и што
буде право дау вам. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога
часа, учини тако. А око еданаестога часа изишавши, нае друге где стое
беспослени и рече им: Што стоите овде циели дан беспослени? Рекоше му:
ер нас нико не нами. Рече им: идите и ви у мо виноград, и што буде право
примиете.

"Царство небеско" е Христос, кои се уподобио човеку примивши на себе наше
обличие.[2] ош се назива "домаином", ер е Он господар куе, то ест, Цркве.
Христос е, дакле, изашао из наруча Очевог да нами посленике у "винограду", то
ест, у проучавау Писма и испуавау заповести. Он такое унамуе сваког
човека да ради у винограду свое душе.[3] еднога унамуе "уутро", дакле, у
дечем узрасту, другог у "треи час" - у младости. Треег, опет, у "шести" и "девети
час", када им е двадесет пет, тридесет година или више, или едноставно у доба
зрелости. Последе унамуе у еданаести час као старце, ер е много оних кои
су поверовали и у старим годинама. Ову причу можеш разумети и на други начин:
,дан" означава време у коме живимо, ер у ему радимо као у току дана. Господ е,
дакле, позвао у "први час" оне кои су живели у време Еноха[4] и Ноа;[5] у "треи
час" оне из времена Авраама; у "шести час" уде из времена Мосеа; у "девети
час" Пророке, а у "еданаести час", дакле, на крау времена, Господ е позвао
незнабошце, кои су били лишени сваког доброг дела. их нико ние био унамио,
ер незнабошцима ние био послан ниедан пророк.

8-16. А кад би увече, рече господар винограда приставу своему: Дозови
посленике и пода им плату почевши од поседиж до првих. И дошавши
кои су око еданаестога часа надоени, примише по динар. А кад дооше
први, помислише да е више примити, и примише и они по динар. И
примивши роптаху на домаина, говореи: Ево ови поседи едан час

179
радише, па их изедначи са нама кои подниесмо тегобу дана и жегу. А он
одговарауи рече едноме од их: Приатеу, не чиним ти неправду; ниси ли
погодио са мном по динар? Узми свое па иди; а а хоу и овоме поседему
да дам као и теби. Или зар а нисам властан у своме чинити шта хоу? Зар е
око твое зло што сам а добар? Тако е бити поседи први и први
поседи; ер е много званих а мало изабраних.

"Вече" означава кра света. Дакле, на крау свако прима по едан динар. "Динар" е
благодат Светога Духа коа преображава човека по лику Божем и чини га
заедничарем божанске природе. Они кои су живели пре Христовог доласка више
су се трудили, ер ош ние била побеена смрт, нити аво савладан, него е ош
владао грех. Али ми, кои смо благодау Христовом оправдани Крштеем,
добиамо силу да побеуемо нашег неприатеа авола, кога е Христос ве
победио и савладао. Према првом тумачеу, они кои су поверовали у младости
имау пред собом веи труд него они кои су поверовали у старости, ер млади,
бореи се са страстима, мора да носи бреме гнева и ога по-жуде, док старац живи
у спокоу (ер су се егове страсти примириле). Ипак, сви су удостоени едног
истог дара и благодати Светога Духа. Ова прича нас учи да се и у старости могуе
покаати и задобити Царство небеско, ер е то "еданаести час". Светитеи не
завиде онима кои примау исту нагараду. Не било тога. Овде се, меутим, види да
су блага коа е наследити праведници таква, да би чак и светитее могла да
подстакну на завист.

17-21. И полазеи Исус горе у ерусалим узе насамо на путу Дванаесторицу
ученика, и рече им: Ево идемо горе у ерусалим, и Син Човечии бие предан
првосвештеницима и кижевницима; и осудие га на смрт; и предае га
незнабошцима да му се ругау и да га шибау и разапну; треи дан васкрснуе.
Тада му приступи мати синова Зеведеевих са синовима своим клаауи му
се и молеи га за нешто. А он о рече: Шта хоеш? Рече му: Реци да седну ова
моа два сина, едан са десне стране теби, а едан с лиеве стране теби, у
царству твоему .

Синови Зеведееви (аков и ован), мислили су да ако Господ иде у ерусалим да е
тамо завладати земаским и пролазним царством, ер су Га често слушали да
говори: "Идемо у ерусалим". Будуи побеени удском слабошу, наговорили су
своу маку[6] да она умоли Христа, ер су се они плашили да Му сами авно приу.
Зато Му и прилазе кришом, како то каже Марко,[7] кои пише да дооше пред ега
аков и ован, желеи да каже да су дошли тано и насамо.


180
22. А Исус одговарауи рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коу
у а пити и крстити се крштеем коим се а крштавам? Рекоше му: Можемо.

Оставивши маку, Господ се обраа синовима, желеи да покаже како Му ние
непознато да су они наговорили своу маку. Он им говори: "Не знате шта иштете",
то ест, тражите оно што е велико и страшно и анелским силама. Како би их
одвратио од таквих помисли, предочава им опасности кое их чекау. Постава им
питае не зато што ние знао одговор ве да би они своим одговором спознали да
су раени гордошу, те се потрудили да испуне свое обеае. Зато им каже:
"Пошто нико не може да има удела у Моме Царству, ако не буде имао удела у
Моме страдау, кажите ми да ли сте спремни да пострадате на исти начин као и
а"? "Чашом" назива Свое страдае и смрт, ис-товремено показууи да е умрети
лако као што е лако испити чашу вина. Зато и ми увек треба да будемо спремни на
стра-дае. Овим такое показуе да Он добровоно иде у смрт. Као што онога кои
испие чашу вина лако савлада сан, тако и онога кои испие "чашу страдаа"
обузима смртни сан. Своу смрт назива "крштеем", ер име сви бивамо
очишени. Апостоли су, дакле, олако дали обеаа, не знауи шта говоре, само да
би добили оно што траже.

23. И рече им: Чашу, дакле, моу испиете и крштеем коим се а крштавам
крстиете се; али сести мени с десне и с лиеве стране, ние мое да дам, него
коима е припремио Отац мо.

"Да ете пострадати", то знам. Тако се и десило, ер е акова убио Ирод, а ована е
осудио Траан због сведочеа речи истине.[8] "Али, да седнете (с десне и с леве
стране), ние Мое да дам, него онима коима е то припремено", то ест, онима
кои се нау да поред мученичког венца имау и све остале врли-не. Такви е
примити дар. Ова дар е припремен онима кои су се трудили, исто као што
победничке венце у играма добиау само такмичари. Замислите да се одржава трка
коу суди сам цар, те да она кои уопште ние трчао прие и каже судии: "Да и
мени венац, о судио, иако се нисам такмичио!" Цар е му свакако одговорити:
"Ние мое да ти без заслуге дам венац, ер он припада ономе за кога е
припремен", дакле, ономе кои е трчао и победио. Зато и овде Христос каже: "Не
могу вам дати на дар да седнете с десне стране Мога престола, ер то место припада
онима кои су се потрудили и за кое е то место припремено." Запитаеш: "Да ли
е тамо уопште неко седети?" Зна добро да тамо нико нее сести. То место
припада само божанско природи, ер коме е од анела Бог икада рекао: "Седи
мени с десне стране"?[9] Господ е наиме ово казао због ихове суме, ер они су
тражили да седну са десне и леве стране Господу не разумевши да е Она, кои им

181
е рекао да е сести на дванаест престола, желео да покаже каквом е славом бити
овенчани за свое врлине.

24-28. А чувши то десеторица, расрдише се на та два брата. А Исус дозвавши
их рече: Знате да кнезови народа господаре има и великаши владау над
има. Да не буде тако меу вама; него кои хое да буде велики меу вама,
нека вам буде служите. И кои хое меу вама да буде први, нека вам буде
слуга; као што ни Син Човечии ние дошао да му служе, него да служи и даде
живот сво у откуп за многе.

Када су десеторица видела како е Христос прекорио двоицу брае, и сами су
почели негодовати, показууи да е и има стало до такве части. Будуи ош
несавршени, аков и ован су желели да се уздигну над осталом десеторицом, док
су остали апостоли, опет, завидели двоици брае. Пошто су се десеторица
апостола смутила чувши ове речи, Господ их позива и умируе самим Своим
позивом пре него што им е ишта рекао. Синови Зеведееви су, наиме, насамо
говорили са Христом, одвоивши се одос талих. Сада км Господ свима заедно
говори. Будуи да е знао да е властоубе велики тиранин душе, те заслужуе
оштру казну, Христос их ош више смирава упореууи их са незнабошцима и
неверницима кои трче за пролазном славом. Он их посрамуе говореи: "Други
уди се хвале тиме што су кнезови и владари, ер е властоубе страст
незнабожаца, меутим, мои ученици добиау част по своме смиреу кое се
огледа у томе да она кои жели да буде веи треба да служи онима кои су му
потчиени, што е знак краег смиреа. а вам то сам показуем, ер сам Владар и
Цар на небесима кои се смирио и дошао да послужи вашем спасеу. Служиу вам
до те мере да у и душу Своу дати за откуп многих", то ест, за све, ер "многи"
означавау све уде.

29-34. И кад они излажаху из ерихона за им пое народ многи. И гле, два
слиепа сеаху кра пута, и чувши да Исус пролази повикаше говореи:
Помилу нас Господе, сине Давидов. А народ им приеаше да ууте; а они ош
вема повикаше говореи: Помилу нас Господе, сине Давидов! И ставши
Исус дозва их и рече: Шта хоете да вам учиним? Рекоше му: Господе да се
отворе очи наше. И смилова се Исус, и дотаче се очиу ихових, и одмах
прогледаше очи ихове, и отидоше за им.

До слепаца су биле дошле гласине о Господу, и зато, када су чули да пролази
путем, искористили су прилику, поверовавши да е Исус од семена Давидова по

182
телу и да их може исцелити. ихова вера е била толико ака да нису уутали ни
онда када су им претили, ве су ош гласние повикали. Зато их Он не пита да ли
имау вере, ве одмах шта желе, како нико не би помислио су едно желели, а Он
им друго дао. Господ показуе да нису викали да би добили сребреак, ве да буду
исцеени. Своим додиром их исцеуе како бисмо и ми научили да е сваки уд
еговог светог тела животворни уд Божи. Иако Лука и Марко помиу само едног
слепца, они, ипак, не противрече Матеу, ер су поменули оно што су сматрали
важниим. Друго обашее есте да Лука говори како е Христос исцелио едног
слепца пре него што е ушао у ерихон, док Марко помие друго исцелее, када е
Господ ве изашао из града. Да би сажео причу, Мате у едном догаау обухвата
оба случаа.
Под "слепцима" разуми незнабошце кое е Господ исцелио уз пут, ер Он ние био
дошао ради незнабожаца, ве ради синова Израиевих. Као што су слепци по
чувеу сазнали за Исуса, тако су и незнабошци по чувеу поверовали. Они кои су
претили слепцима, говореи им да не помиу име Исусово есу цареви-
прогонитеи (хришана). Они су покушали да ууткау Цркву, али е Она ош
гласние исповедала име Христово. Зато е и исцеена и ош асние гледа светлост
истине и иде за Христом подражавауи Му своим животом.





НАПОМЕНА:
1. По евреском броау то е девет часова уутро; и дае: шесте час е подне,
еданаести час е пет сати после подне. Пошто су часови одброавани од
изласка до заласка сунца, едан час е, у зависности од доба године, траао од
59-70 минута.
2. Уп. Рим. 8:3
3. Ориген е сматрао да "виноград" представа Цркву Божу, а оно што е ван
винограда есте оно што е ван Цркве. Златоуст е под виноградом разумевао
"наредбе и заповести Боже."
4. 1.Мос. 5:18-24
5. 1 Мос. 7:8
6. Неки тумачи сматрау да е мака синова Зеведеевих била Саломиа, сестра
Пресвете Богородице. И тога следи да су аков и ован били Исусови
роаци. Саломиа е, иначе, била меу женама кое су ишле за Христом у
Галилеи и служиле Му. (уп. Мт. 27:56; Мк. 15:41).

183
7. Мк. 10:35
8. Апостола акова, кои е био први ерусалимски епископ, евреи су бацили
са врха храма и потом га дотукли моткама. Апостол ован е протеран у
време цара траана на острво Аптмос, где е написао кигу Откровеа.
9. ев. 1:12; Пс. 110:1









































184
Глава двадесет и прва

Христов улазак у ерусалим, изгон трговаца из храма, неплодна смоква,
о власти Христово, прича о двоици синова и злим виноградарима,
о угаоном камену

1-5. И кад се приближише ерусалиму и дооше у Витфагу према Маслинско
гори, онда Исус посла два ученика говореи им: Идите у село што е према
вама, и одмах ете наи магарицу привезану и магаре с ом; одриешите е и
доведите ми. И ако вам ко рече што, кажите да они требау Господу; и одмах
е их послати. А ово е све било да се испуни што е казано преко пророка кои
говори: Кажите кери Сионово: Ево Цар тво иде теби кротак, и аше на
магарици, и магарету, младунчету товарне животие.

Господ е сео на магарицу не због неке друге потребе, него да би испунио
пророштво и показао нам како треба да будемо смирени. Управо зато ние сео на
оседланог коа ве на неугледну магарицу. Он испуава пророштво[1] и у
дословном и у пренесеном смислу: у дословном смислу, зато што е сео на
магарицу, што су сви могли да виде, а у пренесеном смислу зато што е сео на
магарицу коа означава натоварене еврее, и на магаре, то ест, на диве и
непокорне незнабошце.[2] Магарица и магаре су били везани уздом своих грехова.
Двоица (апостола) су послани да их разреше: Павле незнабошцима и Петар
обрезанима, дакле, евреима, као што нас све до данашег дана од наших грехова
разрешуу апостолске посланице и Еванее. Христос кротко долази, ер у Свом
првом доласку ние дошао да суди свету, ве да га спасе. Док су други еврески
цареви били грамзиви и неправедни уди, Христос е био кротки цар.

6-7. А ученици отидоше, и учинише како им заповеди Исус. Доведоше
магарицу и магаре, и метнуше на их хаине свое, и уседе на их.

Док Лука и Марко спомиу само магарца, Мате говори о магарици и еном
младунчету. Ипак, они едан другом не противрече, ер када су довели магаре, за
им е дошла и егова мака. Сео е "на их", не на обе животие, него на
прострте хаине. Или, по другом тумачеу, сео е напре на магарицу, а затим на

185
магаре, ер е напре живео у евреско заедници, а потом дошао меу
незнабожачке народе.

8-9. А народ веома многи простираше хаине свое по путу, а други резаху
грае од дрвеа и простираху по путу. А народ, кои иаше пред им и за
им, викаше говореи: Осана Сину Давидову! Благословен кои долази у име
Господе! Осана на висини.

У дословном значеу, простирае хаина израз е великог поштоваа, као што
ношее (палминих) грана показуе празнично расположее. Али, у пренесеном
смислу ра-зуми да су апостоли напре положили на магаре свое "хаине", кое су
ихове врлине, и тек онда е Господ сео на их. Душа, дакле, нее мои понети
Господа на себи докле се год претходно не украси апостолским врлинама. "Народ
кои иаше пред им" су пророци кои су живели пре Христовог оваплоеа, док
су "они кои су ишли за им", мученици и учитеи (из касниих времена). Они
простиру свое хаине по путу, то ест, покоравау тело духу, ер "хаина"
представа тело кое е покров душе. Хаине су, дакле простирали по путу, а "пут"
е сам Христос, ер Он каже: а сам Пут, Истина и Живот".[3] Дакле, докле год
човек не "простре свое хаине по путу", то ест, докле не смири свое тело и
остане на путу кои е Христос, уклаауи се од ереси, нее мои да понесе
Господа на себи. За речи "Осана" кажу да означавау "песму" или "псалам". Други
опет тачние говоре да то значи "Спаси (нас) сада".[4] "Она кои долази" е сам
Господ чии су долазак евреи одавно очекивали. Зато ован Претеча говари: "Ти
си Она кои долази" што значи "Она, чии долазак очекуемо". Осим тога, Господ
се назива "Оним кои долази", ер се сваки дан може очекивати егов долазак."
Према томе, сваки од нас мора стално да с надом очекуе и да се спрема за кра
света и долазак Господи.

10-11. И кад он уе у ерусалим, узбуни се сав град говореи: Ко е то? А народ
говораше: Ово е Исус, Пророк из Назарета Галилескога. Народ, као прост и
безазлен, ние осеао злобу према Христу, иако тачно ние разумевао ко е Он. Зато
Га сада и зову "Пророком". Али, пошто е реч "пророк" употребена са одрееним
чланом, може се разумети да народ говори о "дуго очекиваном Пророку" за кога е
Мосе рекао: "Пророка е вам Господ подигнути."[5] Они, дакле, нису рекли: "Ово
е (неки) пророк ве "Ово е (она) Пророк, то ест Она кога су с надом чекали.

12-13 И уе Исус у храм Божии, изгна све кои продаваху и куповаху по
храму, и испремета столове оних што миеаху новце, и клупе оних што

186
продаваху голубове. И рече им. Написано е:[6] Дом мо дом молитаве нека се
зове; а ви начинисте од ега пеину разбоничку.

Као господар куе, то ест Храма, Господ е избацио трговце, показавши да све што
припада Оцу еговом припада и ему самом. То е учинио у Своо бризи за
благоепие Храма, али и зато да би показао да е жртве бити промеене.
Истеравши телад и голубове, предска-зао е на та начин да више нее бити
потребна жртвоприношеа закланих животиа, ве молитве, ер е, како каже:
"Дом Мо, дом молитве, а ви начинисте од ега пеину разбоничку", пошто у
разбоничким пеинама бивау покои и крвопролиа. Храм е такое назвао
"пеином разбоничком" због оних кои су се бавили преваром, куповином и
продаом. Назива га тако и због тога што е похлепа разбоничка страст. Меачи
новца добили су назив по "коливосу", врсти ситног новца, као што ми имамо оволе
и сребреаке.[7] "Продавци голубова" су и они кои продау црквене чинове,[8] ер
продау благодат Светога Духа (кои се авио у виду голуба).[9] Такви бивау
избачени не само из вишега ве и из земаског Храма, пошто су недостони да
служе олтару. И ти пази да од "храма Божег", свога ума, не начиниш "пеину
разбоничку", то ест обиталиште демона. Наш ум е постати "пеина" уколико
будемо држали у срцу своме среброубиве помисли о продаи, куповини и
сакупау новца, па макар то били и намаи новчии (коливи). И храм нашега
тела е постати "разбоничка пеина" ако будемо куповали и продавали "голубове",
то ест, духовно учее и мисли (ради материалне добити).

14. И приступише му хроми и слиепи у храму, и исциели их.

Исцеууи болесне, Христос показуе да е Бог и да с правом користи своу власт
да истера недостоне из Свога дома. Из овога се асно види да су евреи кои су
приносили животиске жртве по Закону били истерани, а у Храм су ушли слепи и
хроми незнабошци и били исцеени.

15-16. А кад видеше првосвештеници и кижевници чудеса коа учини, и
децу где вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се. И
рекоше му: Чуеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада
читали: Из уста деце и одочади начинио си себи хвалу?


187
Када су фарисеи видели да деца Христу певау Давидову песму, коу е пророк
посветио Богу,[10] викали су разгневено на Исуса прекоревауи Га што допушта
да Му певау песму коа приличи само Богу. Али, Господ, да би заштитио децу
каже: "Да! а не само да неу да прекорим оне кои Ме тако хвале ве приводим и
пророка (Давида) за сведока, како бих показао да сте ви незналице и завидивци."
"Зар нисте", говори им, "прочитали речи: Из уста деце и одочади начинио Си Себи
хвалу?"[11] "Начинити хвалу" значи устроити савршену и достону песму, иако
деца и одочад изгледау несавршена и незрела у своме узрасту. Заправо, ове речи
нису ни говорила деца, ве е кроз ихова уста говорио сам Дух Свети користеи
их као Своа оруа. Зато и каже: "из уста деце", локазууи да то нису биле речи из
иховог ума, ве е само ихова уста покретала благодат Божа. Овим е Господ
предсказао да е Га благосиати незнабошци, кои су по уму били "деца и
одочад". Ово е била и утеха за апостоле, ер е се и има дати реч Божа иако су
били прости и неуки. Ако, дакле, и ти будеш "злобом детиио",[12] будуи
незлобив, и хранио се духовним млеком божанских речи, биеш удостоен да
певаш хвалу Богу.

17. И оставивши их изие напое из града у Витаниу и занои онде.

Христос их напушта као недостоне и одлази у Витаниу, коа у преводу значи
"куа послушности". Одлази, дакле, од оних кои су непослушни онима кои су Му
послушни и настауе се код их, ер каже: "Уселиу се у их и ходиу меу
има".[13]

18-20. А уутро враауи се у град огладе; и угледавши смокву едну кра
пута дое о, и не нае на о ништа осим лиша,[14] и рече о: Да никада не
буде од тебе рода до виека и одмах усахну смоква. И видевши то ученици
дивише се говореи: Како одмах усахну смоква.

Господ е често чинио чуда и она су увек била на добро и корист уди, ер ниедно
чудо ние учинио да би некога казнио. Ипак, како не би помислили да Он ние у
стау да казни, овде показуе и ту способност, али не примеууи е, будуи
човекоубив, на удима ве на дрвету, као што е то рание учинио са крдом
свиа. Учинио е да дрво усахне како би уразумио уде. Ученици су с правом били
зачуени, пошто смоква у себи има доста течности. Зато е и чудо било ош вее,
ер е она одмах усахнула. "Смоква" означава и евреску синагогу коа има само
"лише", дакле, видиво слово Закона, али не и плод Светога Духа. Меутим, и
сваки човек кои се преда сластима земаскога живота сличан е ово смокви, ер

188
такав нема духовног плода да би дао Христу када огладни, ве само лише кое
вене и опада као пролазна маштаа овога света. На таквог се односи проклетство,
ер Христос каже: "Идите од мене проклети у ога." [15]Такав е човек усахнути
као смоква, пржен у пакленом огу, и егов език е се осушити као език онога
богаташа (у причи о убогом Лазару).[16]

21-22. А Исус одговарауи рече им: Заиста вам кажем: Ако имате веру и не
посумате, учиниете не само оно што се зби са смоквом, него и гори ово ако
речете: Дигни се и баци се у море, догодие се. И све што узиштете у молитви
верууи, добиете.

Велико е обеае кое Христос дае своим ученицима. Обеава им да е
премештати горе, само ако не посумау. Све што будемо тражили, непоколебиво
верууи у силу Божу, примиемо. "Да, али ако затражим нешто што ми ние на
корист, и неразумно будем веровао да е ми то Бог дати, да ли е ми то Господ
услишити?" Како е човекоубиви Бог испунити моу некррисну молбу? Слуша
добро, када чуеш о вери, треба да разумеш да то ние неразумна вера, ве права
вера. Исто тако, под правом моливом сматра едино молитву коом се тражи оно
што нам е на (духовну) корист, ер нам е такву молитву, уосталом, Господ и
предао говореи: "Не уведи нас у искушее и избави нас од злога" и тако дае.
Затим, обрати пажу на речи: "и не посумате". Како може човек кои е
нераздвоиво седиен са Богом и едно е с им, тражити нешто што му ние на
(духовну) корист? Према томе, ако останемо у заедници са Богом и потпуно Му
предани, тражиемо само оно што е на корист и то емо добити.

23-27. И кад уе у храм стаде учити, приступише му првосвештеници и
старешине народне говореи: Каквом вла-шу то чиниш? И ко ти даде ту
власт? А Исус одговарауи рече им: И а у вас упитати едну риеч, коу ако
ми кажете, и а у вама реи каквом влашу ово чиним. Крштее ованово
откуда биаше? С неба, или од уди? А они размишаху у себи говореи: Ако
кажемо: с неба, реи е нам: Зашто му, дакле, не веровасте. Ако ли речемо: од
уди, боимо се народа; ер сви ована држе за пророка. И одговарауи Исусу
рекоше: Не знамо. Рече и он има: Ни а вама неу казати каквом влашу ово
чиним.

Пуни мрже што е истерао трговце из Храма, учитеи Закона пришли су и
упитали Га отприлике овим речима: "Ко си ти да истеруеш из Храма оне кои тамо
раде? Да ниси можда свештеник? Али, ти немаш свештенички чин. Можда си цар?

189
Али, ти ниси' ни цар, па чак и да еси, не би имао власт да тако чиниш, ер ни
царевима ние дозвоено да у Храму раде такве ствари." Овако су говорили
Господу, ер да е Он казао: "Ово радим по Своо власти", они би Га оклеветали
као побуеника зато што говори да Сам има власт. Да е рекао да то чини Божом
влашу, одагнали би од ега мноштво народа кое Га е славило као Бога, говореи
им: "Гледате, Он ние Бог и све ово чини Божом влашу, као слуга." Како, дакле,
одговара Христос, кои е истинска Премудрост Божа? Он хвата евреске мудраце
у иховом лукавству, те их исто пита за ована; ер ако кажу да е проповед
ованова с неба, наи е се као богоборци, будуи да е нису прихватили. Ако,
опет, кажу да е од уди, нашли би се у опасности од народа, ер су сви ована
држали за пророка. Овим примером нам Господ показуе да онима кои нас питау
са злобном намером не треба одговарати, ер ни Он ние одговорио евреима кои
су Га питали са лукавством, иако е то могао учинити. Истовремено, можемо
научити да ние хришански хвалити себе пред другима, ер е и Господ могао да
каже коом влашу чини све ово, а ипак ние рекао, да не би изгледало да се хвали
(пред евреима).

28-32. А шта вам се чини? Човек неки имаше два сина, и дошавши првоме
рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарауи рече: Неу!
И послие се раскаа и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он
одговарауи рече: Хоу, господару! И не отиде. Кои е од ове двоице
извршио воу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да е
цариници и блуднице прие вас уи у Царство Боже. ер вам дое ован путем
праведним, и не веровасте му; а цариници и блуднице повероваше му; а ви
видевши то, не раскаасте се затим да му веруете.

Господ нам овде показуе две врсте уди. Први од их су евреи кои су од
почетка обеавали говореи: "Учиниемо све што нам каже Господ и биемо му
послушни."[17] Друга врста уди су они кои нису одмах послушали, као што су
блуднице и цариници, али исто тако и народ незнабожаца, кои од почетка нису
хтели да послушау воу Божу, али су се касние покаали и постали послушни.
Видиш ли пре мудрости Боже? Ние им одмах у почетку рекао: "Цариници и
блуднице су бои од вас", ве их е напре навео да признау да е од двоице
синова оцу био послушнии она кои е испунио егову воу. А када су се они с
тим сложили, наставио е дае рекавши им: "ован е дошао путем праведним, то
ест, живео е врлинским и беспрекорним животом, и ви не можете да кажете да е у
еговом животу било ишта порочно, а ипак су га блуднице послушале, а ви нисте.
Зато е "ии пред вама", то ест, уи е пре вас у Царство небеско. Потрудите се и
ви да поверуете како би за има ушли у Царство". Ако не поверуете, уопште
неете ни уи (у Царство небеско). И данас многи обеавау Богу, своме Оцу, да е
постати монаси или свештеници и да е живети врлинским животом, али после
занемаруу свое обеае. Други, меутим, нису ни обеали да е водити монашки

190
или свештенички живот, а ипак живе врлински попут свештеника и монаха. Дакле,
послушни синови су они кои живе врлинским животом, иако ништа нису обеали.

33. Другу причу чуте: биаше човек домаин кои посади виноград, и огради
га плотом, и ископа у ему пивницу, и са-гради кулу, и даде га
виноградарима, и отиде. [18]

Господ евреима говори и другу причу како би им показао да се нису покаали и
постали бои, иако их е Бог удостоио Свое велике бриге и паже. "Човек
домаин" е сам Господ, кои Себе у Свом човекоубу назива "човеком".
"Виноград" е еверески народ кои е Господ засадио на обеано земи, ер каже:
"Одвешеш их и посадиеш их на гори свето Своо."[19] "Плот" е Закон кои им
ние дозвоавао да се мешау са незнабошцима, или свети анели кои су чували
Израи. "Пивница"[20] е жртвеник, а "кула" (ерусалимски) Храм. "Виноградари"
су учитеи Закона: фарисеи и кижевници. Домаин Бог е, дакле, отишао и ние
им више говорио из "стуба од облака".[21] Одлазак Божи е егово дуготрпее,
ер када е Господ дуготрпеив и не жури да узврати онима кои чине неправду,
изгледа као да спава или е отишао негде далеко.

34-39. А када се приближи вриеме бербе, посла слуге свое виноградарима да
приме плодове егове. И виноградари, похватавши слуге егове еднога
избише, а еднога убише, а еднога камеем засуше. Опет посла друге слуге,
више него прие, и учинише им тако исто. А назад посла им сина своега
говореи: Постидее се сина моега. А виноградари видевши сина рекоше
меу собом: Ово е наседник; ходите да га убиемо, и да присвоимо
наседство егово. И ухватише га, па изведоше напое из винограда, и
убише.

Време бербе се приближило у доба Пророка, ер су "слуге" кое е Бог послао били
пророци. Они су на разне начине пострадали од "виноградара", то ест, тадаших
лажних пророка и учитеа. едне су избили, као пророка Михеа кога е Седекиа
ударио у вилицу; [22] друге побили, као Захариу (оца Претечиног), убиеног
измеу Храма и жртвеника;[23] а неке су каменовали, као Захариу, сина
првосвештеника одаа.[24] Напослетку е послан сам Син Божи, кои се авио у
телу. Бог каже: "Постидее се Сина Моега", не зато што ние знао да е Га убити
ве да би показао како би ваало да поступе, ер су били дужни да барем
испоштуу достоанство сина ако су ве побили слуге. Меутим, виноградари су га
угледали и рекли: "Ово е наследник; ходите да га убиемо," као што су и евреи

191
(касние) говорили: "Ово е Христос" и распели Сина Божег. Извели су га ван
винограда ер е Господ наш Исус Христос распет ван града.[25] Пошто смо ве
рекли да "виноград" означава еврески народ, Господа су разапели фарисеи, зли
виноградари, ван "винограда", то ест, мимо вое простог и безазленог народа.

40-41. Када, дакле, дое господар винограда шта е учинити виноградарима
оним? Рекоше му: Злочинце е злом смру погубити, а виноград е дати
другим виноградарима, кои е му давати плодове у свое вриеме.

На кое се овде време мисли? Да ли на време другог доласка Господег? Изгледа
да се и тако може разумети, мада е бое да ове речи схватимо на следеи начин:
"господар винограда" е Бог Отац. Он е послао Свога Сина кога су евреи убили.
Када, дакле, Он дое, то ест, када погледа на безакое кое су евреи починили,
тада е "злочинце злом смру погубити" пославши на их римску воску,[26] а
Сво "виноград", дакле Сво народ, дае другим "виноградарима" - апостолима и
учитеима. Разуми да "виноград" означава и божанска Писма, у коима е "плот"
слово, а ископана "пивница" дубина Духа. "Кула" е узвишено богословско учее.
Дакле, ова Писма су напре имали "зли виноградари", фарисеи, а Бог их е предао
нама, ,добрим виноградарима" кои их добро обрауемо. Они су убили Господа
"ван винограда", то ест, и поред онога што е о Христу говорило (старозаветно)
Писмо.

42-44. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен кои одбацише
зидари, он постаде глава од угла; то би од Господа и дивно е у очима нашим.
Зато вам кажем да е се од вас узети Царство Боже, и дае се народу кои
доноси плодове егове. И ко се спотакне о ова камен, разбие се; а на кога он
падне, сатре га.

"Камен" означава' самога Христа, док су "зидари" еврески учитеи кои су Га
одбацили као непотребног, говореи: "Ти си Самаранин и у теби е демон."[27]
Али, када е Он васкрсао из мртвих поставен е као "глава од угла", то ест постао
е Глава Цркве коа обедиуе еврее и незнабошце у едно вери. Као што камен
поставен у углу граевине повезуе у едну целину едан зид са оним кои се од
ега настава, тако е и Христос све сединио и повезао у едно вери. Ова "угаони
камен" е чудесан и дело е Господе.[28] Дакле, Црква коа нас повезуе и
седиуе у едно вери есте дело Господе кое е достоно великог дивеа ер е
добро саграена. Она е чудесна и због тога што е осведочена чудесима и чудесно.
Од евреа е, дакле, узето "Царство Боже", односно заедница коу су они имали с

192
Богом, и дата е онима кои су поверовали. Они кои се спотакну о ова "камен"[29]
и саблазне се о Христа бие "разбиени" при другом доласку Господем, иако су
ош и овде расеани по цело васеени, као што сада видимо да е случа с
несреним евреима. То и значе речи: "сатре га", то ест расеае га (по целом
свету).

45-46. И чувши првосвештеници и фарисеи приче егове разумеше да о
има говори. И настоеи да га ухвате, побоаше се народа, ер га држаху за
пророка.

Видиш ли ош едном како народ, безазлен и незлобив, иде за истином, док
учитеи Закона чине зло. евреи све до данашег дана желе да ухвате Исуса, али
не успевау да га ухвате нити да га разумеу, ер е прихватити Антихриста[30] и
ему е се поклонити. А Христа нее примити, то ест, разумети.





НАПОМЕНА:
1. Зах. 9:9; Ис. 62:1
2. Уп. 1. Мос. 49:10-11
3. н. 14:6
4. Реч е о месианским речима хвале узетим из 118. псалма из тзв. великог
Халела (Пс. 113-118). С временом су код евреа ове речи изгубиле свое
првобитно значее и добиле су значее нашег "ура", "живео" (код Грка и
Римана постоали су одговарауи узвици).
5. 5 Мос. 18:18
6. Уп. Ис. 56:7; ер. 7:11
7. Новац из времена Светог Теофилакта.
8. Слично алегориско тумачее оставио нам е и Иларие, кои каже да
"голубови" означавау Духа Светога а "клупе" свештеничке столице
(катедре). "Према томе", каже он, "Господ е испреметао столице оних кои
тргуу даром Светога Духа". (Ennaratio in Matth. P.L. t.9). Продаа црквених
чинова за новац назива се "симониа", по Симону Магу кои е тражио од

193
Апостола Петра да му за новац подари власт да рукоположеем предае
благодат Духа Светога (Д.Ап. 8:18-23).
9. Мт. 3:16
10. Пс. 118:26
11. Пс. 8:3
12. 1 Кор. 14:20
13. 2 Кор. 6:16
14. У пролее смоква цвета и замее плодове пре него што се на о поаве
листови. Када е Исус видео лише на смоквином дрвету са правом е
очекивао на о плод. Очигледно е да е смоковница била неплодна.
15. Мт. 25:41
16. Лк. 16:19-31
17. 2 Мос. 24:3
18. Уп. Ис. 5:1-7
19. 2 Мос. 15:17
20. Посуда у коо се гечи гроже, преса.
21. 2 Мос. 13:21
22. 3 Цар. 22:24
23. Види Теофилактово тумачее на Мт. 23:35-36
24. 2 Дн. 24:21
25. Место Христовог распеа, Голгота, у Христово време се налазила изван
градских зидина.
26. Од 66. год. после Христа, евреи су устали против римске управе у
Палестини. Римска воска под командом императора Веспазиана и Тита е
убрзо е напала еврее и освоила ерусалим 70. године. Тада е до темеа
разрушен и спаен ерусалимски храм.
27. н.8:48
28. Пс. 118:22-23
29. Уп. Ис. 8:14,15 и Дан. 2:44
30. Лажни пророк кои е се поавити у последим данима пред Други долазак
Господи. Сама реч означава онога кои се противи Христу, али и онога
кои се постава уместо Христа (анти - значи и против и уместо). (уп. 1.н.
2:18-22; 4:3; 2 н. 7; 2 Дн. 7:8-7; 7: 11, 13-14; Отк. 13:1-4; 11-12; 16-17; 14:9-
11; 19:20; 20:10, итд.)












194
Глава двадесет и друга

Прича о свадби царева сина, Богу Боже, цару царево,
о васкрсеу мртвих и навео заповести, Христос Давидов син и Господ

1-7. И одговарауи Исус опет им рече у причама говореи: Царство небеско е
као човек цар кои начини свадбу сину своме. И посла слуге свое да зову
званице на свадбу; и не хтедоше дои. Опет посла друге слуге говореи:
Кажите званицама: Ево сам обед сво уготовио, унци мои и храеници
поклани су, и све е готово: доите на свадбу. А они не маривши отидоше, ова
у пое свое, а она у трговину своу; А остали ухватише слуге егове,
изружише их, и побише. И кад то чу цар она, разгеви се и пославши воску
своу погуби крвнике оне и град ихов запали.

И ова прича као и она о виноградарима говори о непослушности евреа. Меутим,
док се тамо говори о Христово смрти, овде е реч о свадбено радости коа
представа Васкрсее. Ипак, овде су се евреи показали као веи преступници
него у претходно причи, ер су виноградари побили оне кои су од их тражили
плодове, док уди у ово причи убиау оне кои их позивау на свадбу. Бог се овде
упореуе са "човеком царем", ер се Он не показуе у Своо божанско природи,
ве онако како Му приличи да се покаже пред удима. Када ми као уди умиремо,
будуи подложни удским манама, Бог нам се ава као човек, а када живимо "као
богови", тада и "Бог стае у сабору богова".[1] Када живимо као звери и Он за нас
постае оштар као пантер, медвед или лав. Бог, дакле, начини свадбу своме Сину
како би Га сединио са сваком благообразном душом, ер е "женик" Христос, а
"невеста" Црква и душа човекова. Слуге кое су прве послане есу Мосе и остали
са им кое евреи нису послушали, ве су гневили Бога четрдесет година у
пустии, не хотеи да прихвате реч Божу и духовну благодат. Затим су послане
друге слуге, Пророци, али неке од их евреи су побили, као пророка Исаиу,[2]
док су друге намучили, као еремиу, баченог у аму пуну смрадног глиба.[3] Они
кои су били умерении само су одбили позив; едан е отишао у "пое свое", што
е реи, определио се за живот у телесним пожудама и сластима, ер "пое свое"
означава тело; други е отишао у "трговину своу", то ест путем среброубивог
живота, пошто су трговци напохлепнии за зарадом. Прича, дакле, показуе да они
кои одбиау да оду на духовну свадбу и одбацуу седиее са Христом и духовно
наслаее, то чине начеше због телесног уживаа или због страсти
среброуба. У ово причи каже се да е припремен "обед", а на другом месту
(код Луке) спомие се "вечера".[4] То ние речено без разлога. "Вечером" се назива
зато што се свадбена свечаност у последим временима показала у савршеном

195
облику, дакле предвече, на крау времена, док Мате спомие "обед" желеи да
покаже да е ова тана и у претходним временима откривана, мапа само пелимично.
унци и храеници су Стари и Нови Завет. "унци", представау Стари Завет кои
е налагао приношее животиских жртава, док Нови представау "храеници",
то ест, пшеницом угоена телад, ер сада приносимо хлебове као истинске
"храенике" на жртвеник, пошто се хлебови праве од пшенице. Бог нас, дакле,
позива да едемо храну и Старог и Новог Завета. Када видиш да неко асно тумачи
божанске речи, зна да он храни оне кои Га слушау "пшеничним естивима", то
ест, простие душом мудри учите храни духовним хлебом. Сигурно се питаш,
како им каже да позову "позване", ер ако су позвани, зашто их опет зове? Зна,
дакле, да е сваки од нас по природи позван на добро, ер нас позива реч
унутрашег учитеа душе (разума). Али, Бог шае напое учитее да позову и
оне кои су природно позвани речу Божом. Цар е напослетку послао римску
воску и уништио непослушне еврее, те спалио ихов град ерусалим, како пише
истиноубиви осиф.[5]

8-10. Тада рече слугама своим: Свадба е готова, а званице не беху достоне.
Идите, дакле, на раскрша и кога год наете позовите на свадбу. И изишавши
слуге оне на путеве, сабраше све кое наоше, и зле и добре; и напуни се
свадбена дворана гостиу.

Пошто их старие слуге, Мосе и пророци, нису убедили, Господ шае друге слуге,
апостоле, да позову* незнабошце кои нису ишли путем истине, ве су лутали, ра-
зедиени и расеани по многим путевима светске мудрости. У ствари, они су се
могли наи по "раскршима", у велико заблуди и незнау. Живели су у
меусобно неслози ер нису ишли путем истине, ве споредним путевима
нечастивих учеа коа су проповедали. Они се чак нису слагали ни у тим учеима,
ер су едни учили овако, а други онако. Можда е ипак бое разумети ове речи на
следеи начин: "Пут" е живот и начин живота сваког човека, а "раскрша" су
(разна) учеа. Незнабожачки елини су ишли путевима нечастивих, то ест, водили
су живот достоан сваке осуде и у таквом нечастивом начину живота скренули су у
безбожна учеа, називауи бесрамне богове покровитеима своих страсти. Када
су, меутим, апостоли из ерусалима изишли меу незнабошце, све су их сакупили,
и "зле" и "добре", то ест, оне испуене сваким неваалством и оне кои су били
мае покварени од их, кое зато у порееу с првим Господ назива "добрим".

11-14. А ушавши цар да види госте угледа онде човека необучена у свадбено
рухо. И рече му: Приатеу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оута.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму

196
накрау; онде е бити плач и шкргут зуба. ер су многи звани, али е мало
изабраних.

На свадбу долазе сви уди без разлике, ер смо благодау сви позвани, и добри и
зли. Меутим, живот оних кои уу нее бити непроверен, пошто е Цар крае
паживо испитати све оне кои се нау нечисти после уласка у веру. Задрхтимо,
дакле, при помисли да ономе кои не живи чистим животом сама вера ништа не
користи, ер такав нее бити само истеран са свадбе, ве и бачен у ога. Ко е она
кои ние обучен у свадбено рухо? То е она кои се ние обукао у ми-лосре,
доброту и братоубе. Много е оних кои себе обма-уу залудним надама да е
наследити Царство небеско, и веруу да е бити приброани лику изабраних,
мислеи о себи да су нешто велико. Будуи оправдан у погледу овога недостоног
човека, Господ нам показуе две ствари: прво да е Он Бог човекоубац, и друго, да
и ми никога не смемо да осууемо, чак и ако авно греши, осим ако е ве прекорен
за сво грех. Дакле, Господ говори Своим слугама, анелима кое шае да казне
грешнике: "Свежите му руке и ноге", то ест делатне силе егове душе, ер е сада у
овоме веку време за практично делае, док е у будуем све делатне силе душе
бити "свезане" и човек нее мои учинити никакво добро дело да би умилостивио
Бога за свое грехове. "Шкргут зуба" е бескорисно раскаае кое е се онда авити
у иховим душама. "Многи су звани", ер Бог зове "многе", односно све, "али е
мало изабраних", то ест оних кои се спасавау и кои су достони да их Бог
изабере. Према томе, Боже е да нас зове, док од нас зависи да ли емо бити
изабрани или не. Он показуе да е ова прича испричана ради евреа, кои су били
звани, али нису изабрани због свог непослушаа.

15-16. Тада отидоше фарисеи и на виеау се договорише како би га
ухватили у риечи. И послаше к ему ученике свое с Иродовцима. [6]

У питау е било лукавство, зато их Лука и назива "уходама", ер су тано послани
да би Христа ухватили у речи. "Иродовци" су били или Иродови воници, или они
кои су сматрали да е Ирод Месиа. Будуи да е Иродовим доласком на власт
прекинута владавина удиног племена, неки су мислили да е он Месиа.[7] Заедно
с има дошли су и фарисеи да би Га ухватили у речи. Послуша, дакле, шта Му
говоре:

16-22. Говореи: Учитеу, знамо да си истинит и путу Божиему заиста учиш
и не обазиреш се ни на кога, ер не гледаш ко е ко од уди. Кажи нам, дакле,
шта ти мислиш: треба ли дати порез есару или не? Разумевши Исус

197
лукавство ихово рече: Што ме кушате, лицемери? Покажите ми новац
порезни. А они му донесоше динар. И рече им: Чии е ова лик н натпис?
Рекоше му: есарев. Тада им рече: Подате, дакле, есарево есару, и Боже
Богу. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.

Они су мислили да е Га ласкаем и похвалама натерати да каже како
(Риманима) не треба плаати порез и тако Га оптужити као бунтовника и
подстрекача побуне против есара.[8] Зато су са собом повели и Иродовце, како би
они, као цареви уди, могли одмах да Га ухапсе као побуеника. "Не гледаш ко е
ко од уди", кажу, то ест нееш ништа реи да би угодио Пилату или Ироду.
"Кажи нам, дакле, да ли треба да се покоравамо удима и плаамо им порез, као
што Богу даемо дидрахму, или само да плаамо порез Богу?[9] Не би ли требало да
плаамо порез и есару?" Ово су рекли, као што сам ве обаснио, зато да би Га
ухватили и убили ако би одговорио да не треба плаати порез есару, као што су
учи-нили са следбеницима Тевде и уде (Галилеца),[10] кои су говорили да се не
сме приносити жртва у име есарево. Показууи им есарев лик на новцу, Исус их
убеуе да есару треба дати оно што му и припада, дакле, оно што носи егов
лик,[11] и да се у телесним и споашим стварима треба покоравати цару, док се у
унутрашим и духовним стварима морамо покоравати Богу. Меутим, ово се може
разумети и на следеи начин: Сваки од нас мора одбацити од себе и предати
демону - "есару" подземног света - оно што му припада. На пример, када те
нападне гнев, кои долази од демона - "есара", узврати му истом мером и разгневи
се на ега. Тако еш мои и да подаш Богу оно што е Боже. Меутим, пошто се
удска природа састои од душе и тела, своме телу као "есару" дугуемо храну и
одеу, а ономе што е у нама узвишение[12] (т. души) дугуемо оно што о
приличи.

23-28. У та исти дан приступише му садукеи кои говоре да нема васкрсеа,
и упиташе га говореи: Учитеу, Мосе рече: Ако умре ко без деце; да узме
брат егов жену егову и подигне семе брату своме. У нас беше седам брае;
и први оженивши се умрие, и не имавши порода остави жену своу брату
своме. А тако и други и треи, све до седмога. А послие свиу умрие и жена. О
васкрсеу, дакле коега е од седморице бити жена? ер е за свима била.

Када е Господ ууткао фарисее и иродовце, опет су дошли садукеи да Га кушау.
ихова заблуда е била у томе што нису веровали у Васкрсее, у духа, и анеле, и
држали су се ставова супротним учеу фарисеа. Овде наводе едан невероватан
случа, ер ако и претпоставимо да су оба брата узела жену и потом умрла, зар
треи не би избегао брак с ом поучен искуством своих претходника? Садукеи су
измислили ова случа како би збунили Христа и тако доказали да нема Васкрсеа.

198
Они чак угашу и Мосеа као бранитеа свое измишотине.[13] Спомиу
седморицу брае како би ош више исмеали тану Васкрсеа. Они питау: "Коега
е од седморице бити жена?" Могли бисмо им одговорити: "О, бедни садукеи, ако
се узме да и по Васкрсеу постои брак, она е бити жена онога кои е први
оженио, ер су остали лажни, а не законски мужеви."

29-33. А Исус одговарауи рече им: Варате се, не знауи Писма ни силе
Божие. ер о васкрсеу нити се жене нити се удау; него су као анели Божии
на небу. А за васкрсее мртвих нисте ли читали шта вам е рекао Бог
говореи: а сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог аковев? Бог ние Бог
мртвих него живих. И народ чувши диваше се науци егово.

Спасите показуе да е бити Васкрсеа, али не у оном телесном смислу како су
они мислили, ве у узвишением и духовнием смислу.[14] "Зашто се варате",
говори им, "не знауи Писма ни силе Боже", ер да познаете Писма знали бисте
да Бог ние Бог мртвих него живих и разумели бисте да е Богу све могуе, па чак и
да учини да уди живе као анели. Видиш ли премудрости Господе! Позивауи
се на Мосеа они су хтели да одбаце учее о Васкрсеу, али Христос их
Мосеевим речима уверава говореи: ,а сам Бог Авраама, Исака и акова."[15]
Овим речима Христос жели да каже да Бог ние Бог онога што не постои, ве
онога што постои и што ест. Ние им рекао ,а сам био Бог...", ве а сам Бог".
Иако су они умрли, и дае живе у нади Васкрсеа. Али, ти ме питаш: "Како онда
на другом месту каже да е владати мртвима и живима?"[16] Зна добро да Он тамо
"мртвим" назива оне кои су умрли, али кои е опет оживети. Устауи против
ереси садукеа, кои су учили да не постои бесмртна душа, ве да она после смрти
сасвим ишчезава, Господ говори да Он ние Бог "мртвих", то ест оних кои вам се
чине да су потпуно ишчезли, ве Бог "живих", то ест, оних кои имау бесмртну
душу и кои е васкрснути, иако су сада мртви (телом).

34-40. А фарисеи чувши да уутка садукее, сабраше се заедно. И упита едан
од их, законик,[17] кушауи га и говореи: Учитеу, коа е заповиест
навеа у Закону? А Исус му рече: уби Господа Бога своега свим срцем
своим, и свом душом своом, и свим умом своим. Ово е прва и навеа
заповиест. А друга е као и ова: уби ближега своега као самога себе. О
овим двема заповиестима виси сав Закон и Пророци.

Ова човек долази са великом злобом да куша Исуса. Када су фарисеи видели да су
садукеи посрамени и да е народ Господа похвалио због мудрости, они Му

199
прилазе кушауи Га, да виде да ли е Он нешто додати прво заповести, не би ли
тако нашли повода да Га оптуже како исправа Закон. Али, Господ разоткрива
ихову злобу, ер они нису дошли да нешто науче, ве су као уди без убави
радие хтели да Му напакосте у своо зависти. Он им открива убав коа е веа од
других заповести и поучава их да Бога не треба убити половично, ве целог себе
предати Богу. Можемо разликовати три основне способности удске душе:
вегетативну, анималну и разумну. Када човек расте, храни се и раа себи слично
сличан е бикама. Када осеа гнев и пожуду сличан е животиама, а када
размиша назива се разумним. Погледа сада, како су ове три способности
заступене у ово заповести: "уби Бога свога свим срцем своим" - где мисли на
анималну способност удске душе; "и свом душом своом" - овде е реч о
вегетативно способности, ер су бике живе и покретне су; "и свим умом своим",
што се односи на разумну (словесну) способност душе.[18]
Другим речима, Бога морамо убити целом своом душом, то ест морамо Му се
предати свим деловима и силама душевним. "Ово е прва и навеа заповест", коом
се вежбамо у побожности. "А друга е као и ова"[19] и она подстиче уде да према
другима буду праведни. Заправо, постое две ствари кое човека одводе у пропаст.
То су нечастива учеа и порочан живот. Да не бисмо, дакле, пали у безбожна
учеа (то ест у ереси), треба да убимо Бога, а да не бисмо живели порочним
животом, треба да убимо ближега свога, ер она кои уби свога ближега
испуава и све друге заповести, а она кои испуава све заповести, истински уби
Бога.[20] Тако ове две заповести зависе една од друге и меусобно су повезане
пошто у себи садрже све друге заповести. Где сте видели да она кои уби Бога и
ближега свога, краде, злопамти, чини преубу, убиа или живи у блуду? Ова е
законик, дакле, у почетку хтео да искуша Господа, али после Христовог одговора
он се покаао и добио похвалу од Господа, као што наводи Марко, кои каже да га
е Господ с убаву погледао и рекао му: "Ниси далеко од Царства Божиега."[21]

41-45. А кад се сабраше фарисеи, упита их Исус говореи: Шта мислите за
Христа? Чии е син? Рекоше му: Давидов. Рече им: Како, дакле, Давид ега у
Духу назива Господом говореи: Рече Господ Господу моему: Седи мени с
десне стране, док положим неприатее твое за подноже ногама твоим?
Када, дакле, Давид назива ега Господом, како му е син? И нико му не
могаше одговорити ни риечи; нити смеде ко од тога дана да га запита више.

Пошто су фарисеи мислили да е Он само обичан човек, Исус их разуверава и
преко Давидовог пророштва открива им истину да е Он такое Господ и Бог,
обавууи тако Своу божанску природу. Када су фарисеи казали да е Христос
"Син Давидов", то ест, обичан човек, Он им е одговарио питауи их како Га онда
Давид назива Господом, и то не само да Га просто назива Господом него по
надахнуу, то ест, онако како му е откривено благодау Духа Светога? Овим

200
речима Господ не пориче да е Син Давидов, ве само показуе да ние обичан
човек кои потиче од семена Давидова. Господ им постава ово питае да би
фарисеи сами питали и научили оно што не знау, те да би правилно одговоривши
поверовали или пак да би, не знауи шта да кажу, отишли посрамени и више се
никада не усудили да Га питау о томе.





НАПОМЕНА:
1. Пс. 81:1: "Бог стаде на сабору богова, усред богова изрече суд". Упореди
фусноту за Мт. 13:43. дакле, онима кои су постали "богови по благодати",
уп. 81:6, Бог се ава "као Бог", док онима кои нису у стау да Га виде
"онаквог какав есте", Он снисходи и ава се као човек.
2. Према усменом предау пророк Исаиа е жив пререзан тестером.
3. ер. 38:6-13
4. Лк.14:16
5. осиф Флавие, роен е око 37 после Христа и био е богатог евреског
порекла. Заробили су га Римани у току евреског устанка измеу 66. и 70.
године. Касние е постао римски граанин и настанио се у Риму, где е и
написао своу познату "Историу удеског рата".
6. То су били евреи од утицаа и положаа кои су у новозаветно време били
присталице грчких обичаа и римског права. Мада их не треба
поистовеивати са садукеима, они су заедно с има делили симпатие
према Риму, насупрот фарисеима, кои су били антиримски расположени.
Ипак, иродовци су се придружили фарисеима против Господа Исуса
Христа. У Галилеи су иродовци и фарисеи организовали заверу против
Исуса (Мк. 3, 6). Господ зато упозорава свое ученике да се чувау од квасца
фарисеског и Иродовог (Мк. 8.15).
7. Иродовци су, изгледа, погрешно схватали пророчанство патриарха акова
еговом сину уди, 1 Мо. 49,10: "Палица владалачка нее се одвоити од
уде, нити од ногу еговиех она кои постава закон, докле не дое она
коме припада, и ему е се покоравати народи." (Погледа фусноту за Мт.
1,17).
8. есар (лат. Caesar) царска титула коу е носило неколико римских царева:
Август, Тиберие, Клаудие и Нерон.
9. Очигледно желеи да Га наведу да каже како не треба давати порез есару,
фарисеи и иродовци упореуу плаае државног пореза с плааем

201
"дидрахме" Богу, желеи да на та начин алудирау да она кои плаа есару
порез индиректно признае егово божанство, пошто су Римани свога
есара сматрали за бога.
10. Д. ап. 5, 36-37. Тевда е био лажни воа о коме е Гамалило говорио пред
Синедрионом око 32. год. после Христа. Према Гамалиловим речима, Тевди
се придружило у побуни око 400 уди, кои су после неуспеха заедно са
своим воом били погубени. Ние сачувано много података о Тевди. Лука
бележи да е уда Галилеац подигао устанак у време пописа. Претпостава
се да е ова уда био уда Голанац, кои е према евреском историчару
осифу, изазвао нереде у време пописа за управе Квирина, око 6. год. после
Христа. Тада осиф спомие извесног врача Тевду кои е као лажни пророк
убедио многе уде да преу реку ордан. Римани су га погубили
одсекавши му главу. Меутим, ова Тевда е живео у последим годинама
владавине Ирода Великог.
11. Код евреа на новцу ние било никаквих изображеа удских ликова, ер е
то сматрано идолопоклонством. Тако су Асмонеи сво новац ковали са
натписима на евреском и грчком езику са изображеима посуде са маном,
или жезла Ааронова и сл. Меутим, како се царски порез плаао римским
новцем, разумиво е како е на ему био лик есара. На римском новцу
цара Тибериа, дакле из времена Исусовог, стаао е натпоис: TI CAESAR
DIVI AVG F AVGUSTUS (Тиберие есар, божанственог Августа син,
Август), на друго страни новчиа писало е обично: PONTIF MAXIM (т.
pontifex maximus - врховни првосвештеник).
12. Бог е створио човека од праха земаског, удахнувши му ,дух живота", 1
Мо. 2, 7. Тумачеи ове речи Св. Григорие Богослов пише: "Логос Божи,
узевши део новостворене земе, своим е бесмртним рукама створио наше
тело и подарио му живот, ер дух кои е у ега удахнуо представа 'излив'
невидивог Божанства. Тако е човек створен по лику Бесмртнога... Будуи
(телом) ништа до прах морам да живим овде доле, али пошто такое имам и
божански удео у своим грудима чезнем за вечним животом... Душа е дах
Божи и мада е небеског порекла ипак допушта себи да се меша са земом.
Она е светлост затворена у пеини, али ипак ништа мае до божанска и
неугасива светлост", (Poemata dogmatica, VIII, PG. I. 37).
13. Мосе у Поновеном закону (5 Мос. 25:5-10) говори о тзв. закону
"левирата" по коме е човек морао да ожени удовицу свога брата уколико е
он умро без мушког наследника. Сама реч "левират" значи "мужев брат".
Сврха овог закона била е да обезбеди налседника умрлом брату и на та
начин оучва егово име и имае. Поред тога, левиратом су материално
обезбеиване удовице. Левират се спомие и у кизи о Рути (Рут. 4:5).
14. Бл.Теофилакт жели да каже да е приликом Васкрсеа тела бити
преображена и продуховена, те нее бити грубе тварне природе као у
овоме животу.
15. 2 Мо. 3, 6. Постое и друга места у Светом Писму у коима се наговештава
Васкрсее: ов 19, 25; Ис. 26,19; Ис. 66,14; езек. 37,1-14; Дан. 12, 12; 2 Мак.
7, 9; 12, 14 и др.
16. Рим. 14:9

202
17. Законици су били стручаци за питаа Мосеевог закона.
18. 5 Мос. 6:5
19. 3.Мос. 19:18
20. Свети Оци су увек наглашавали узаамну везу ове две заповести Господе,
говореи да се мера богоуба познае по мери човекоуба и обратно.
21. Мк. 12:34








































203
Глава двадесет и треа

Исусова осуда лицемера кижевника и фарисеа, жалост над ерусалимом

1-3. Тада Исус рече народу и ученицима своим говореи: На Мосееву
столицу седоше кижевници и фарисеи. Све, дакле, што вам кажу да
држите, држите и творите; али по делима иховим не поступате, ер говоре,
а не творе.

Када е Господ ууткао фарисее, и показао им да су неизлечиво болесни, почие
да говори о има, иховом животу и понашау. Он упозорава Свое слушаоце да
не презиру свое учитее иако живе порочним животом. Истовремено показуе да
се Он не супротстава Закону, ве, штавише, жели да се Закон поштуе, иако су
они кои га проповедау недостони. Поручуе им да све што говоре учитеи
прихвате као да говори Мосе или радие сам Бог. "Треба ли онда све чинити што
они говоре, чак иако нас уче злу?" Мислим да се прави учите никада нее
усудити да другога наводи на зло. Али, ако претпоставимо да се деси да неки
учите подстиче уде на рав живот, такав, очигледно, ние од "столице
Мосееве" нити говори од Закона. Господ говори о онима кои седе на "столици
Мосеево", то ест, о онима кои поучавау народ Закону.[1] Потребно е зато да
слушамо оне кои нас поучавау Закону Божем, чак иако они сами не творе оно
што говоре.

4-5. Него везуу бремена тешка и незгодна за ношее, и товаре на плеа
удска, а прстом своим нее да их помакну. А сва дела своа чине да их виде
уди; ер прошируу амалие свое, и праве велике скуте на хаинама своим.

Фарисеи су везивали тешка бремена удима присиавауи их да испуавау
ситничаве и тешке за вршее заповести Закона. Штавише, оптереивали су их све
веим броем заповести, позивауи се на предаа коа су надилазила границе
Мосеевог Закона, док они сами нису били спремни ни прстом да макну да би
испунили те заповести, нити су се усуивали да узму на себе таква бремена. Када
учите учи не само речима ве и делима, он тада сам носи бреме своих ученика и
труди се заедно с има. Али, када ми натовари бреме, а сам ништа не чини, тада
ме ош више оптереуе, показууи своим немаром да е немогуе испунити оно
што говори. Зато Господ окривуе фарисее да сами нее да носе бреме заповести

204
и да их испууу. Меутим, они не само што не чине никакво добро ве се
лицемерно претварау да то чине. Чак и да су учинили неко добро дело ради тога да
би их уди видели, остали би без награде. Зато су они заиста достони сваке осуде,
ер не чинеи ништа добро, хтели су да их уди прославау као делатнике врлине.
А шта они заправо раде? "Прошируу свое амалие и праве велике скуте на
хаинама своим". Ово има следее значее. У Закону пише: "И вежи их себи на
руку за знак и нека ти буду као почеоник меу очима."[2] Фарисеи би, дакле,
исписали на два комада коже десет заповести Закона и едан би привезали за чело,
док би други окачили за десну руку (то су називали амалиама).[3] "Велике
скутове" су правили тако што би на рубови ма своих хаина пришивали ресице
убичасте или црвене бое.[4] И за то су били нашли речи у Закону, кои е
прописивао ово правило да они не би заборавали заповести Боже. Али, Бог то
ние хтео. Када е рекао да на рукама своим носе амалие, желео е да каже да
треба испуавати заповести (Боже), док су као крв црвене ресице показивале како
треба да будемо обележени крву Христовом. Фарисеи су, меутим, правили
велике амалие и проширивали скуте како би уди кои их виде мислили да
ревносно држе Закон.

6-7. И воле зачеа на гозбама и прва места по синагогама, и да им се клаа
по трговима, и да их уди зову: учитеу!

Ава, шта то Господ говори? Осууе их само зато што воле зачеа? Када е, дакле,
осуен она кои само воли почасно место, колика тек казна очекуе човека кои
чини и више од тога? "На првим местима по синагогама"; управо тамо где е
требало да друге поуче смиреу, сами су показивали своу исквареност, ер су све
чинили ради (светске) славе. Они не само што нису због тога осеали срам ве су
ош више волели да их уди зову: "рави, рави!", што значи "учитеу!".

8-12. А ви се не зовите учитеи; ер е у вас едан Учите,[5] Христос, а ви сте
сви браа. И оцем своим не зовите никога на земи; ер е у вас едан Отац,
кои е на небесима. Нити се зовите наставници; ер е у вас едан Наставник,
Христос. А навеи измеу вас да вам буде слуга. ер кои се уздиже понизие
се, а кои се понизи узвисие се.[6]

Христос нам не забрауе да некога зовемо "учитеем", ве да сами са страшу
желимо да нас други тако зову и да се на све начине трудимо у томе. Учитеско
достоанство у суштини припада само Богу. Када каже "Оцем своим не зовите
никога", Он не забрауе поштовае кое смо дужни указати своим родитеима,

205
ер Господ жели да поштуемо свое родитее и посебно свое духовне очеве, ве
нас упууе да познамо истинског Оца, Бога, ер е наш Отац пре свега Бог. Наши
телесни родитеи нису виновници нашег роеа, ве Божи служитеи и
помоници.[7] Да би им показао каква е корист од смиреа, говори им да она кои
е велики меу има треба да им буде слуга и последи, ер она кои се уздиже,
мислеи да е нешто, бие понижен и Бог е га оставити.

13. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што затварате Царство
небеско пред удима; ер ви не улазите нити пуштате да уу они кои би
хтели.

"Ви", каже, "не само да сте неверници кои живите порочним животом ве и друге
учите да Ми не веруу и кварите их своим животом и примером." уди су склони
да се саображавау своим воама, посебно ако их виде наклоене злу. Видиш,
дакле, да су речи "тешко вама" прета коа следуе свакоме учитеу и владару кои
своим животом онемогуава остале да напредуу у добру.[8]

14. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што едете куе удовичке,
и лажно се молите дуго; зато ете вема бити осуени.

Лицемерима их назива зато што се пред другима показуу побожни, иако не чине
оно што приличи побожности, ве се притворно дуго моле и еду удовичке новце.
Они су заиста били обмаивачи кои су исмевали просте уде и поткрадали их.
"Зато ете вема бити осуени", ер сте поели сва удовичка имаа,[9] уместо да
сте им помогли у иховом сиромаштву. Постои ош едан разлог због кога е ош
вема бити осуени. Они су се, наиме, молили под изговором да чине добро дело,
док су у ствари чинили зло едуи имаа удовичка. Она, дакле, кои под изговором
добра наводи другога на зло, заслужуе навеу казну.

15. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што проходите море и
копно да бисте добили еднога седбеника, и кад га придобиете, чините га
сином пакла двоструко веим од себе.


206
"Ви не само", каже, "кварите еврее ве и оне кои из идолопоклонства прилазе
евреско вери, и кое зову прозелити.[10] Трудите се да обратите некога евреском
начину живота и обрезау, а када почне да живи као евреин, тада пропада
искварен вашом злоом." "Син пакла" означава онога кои заслужуе пакао и кои
му е душом толико близу да бива опаиван еговим пламеном.

16-22. Тешко вама вои слиепи кои говорите: Ако се ко куне храмом, то ние
ништа; а ко се куне златом храмовним, крив е. Безумници и слиепци! ер
шта е вее, злато или храм кои злато освеуе. И ако се ко куне жртвеником,
ништа е то, а кои се куне даром на ему, крив е. Безумници и слиепци! ер
шта е вее, дар, или жртвеник кои дар освеуе? Кои се, дакле, куне
жртвеником, куне се им и свим што е на ему, и кои се куне храмом, куне
се им и Оним кои обитава у ему. А кои се куне небом, куне се приестолом
Божиим и Оним кои седи на ему.

Назива их слепцима ер нису хтели да друге уче ономе што е било потребно. Мае
важним стварима указивали су поштовае, док су пренебрегавали оно што е
заиста вредно поштоваа. Храмовно злато, ликове херувима и златни сасуд ценили
су више од самога Храма. Зато су и учили народ да ништа ние заклети се Храмом,
ве да се треба заклиати храмовним златом, кое е управо и било поштовано зато
што се налазило у Храму. Говорили су да су дарови положени на жртвенику
часнии од самог жртвеника. Чак су учили да она кои се закуне златним сасудом,
волом или овцом принесеним на жртву, а потом погази своу заклетву, треба да
буде осуен тако што е платити цену у вредности дара. Фарисеи су више ценили
дар од самога жртвеника због зараде коу су имали од жртвоприношеа. Али, ако
се неко заклео Храмом, а потом погазио заклетву, бивао би ослобоен од дуга,
пошто ние могао да сагради ништа слично Храму. Зато су среброубиви фарисеи
заклетву Храмом сматрали мае важном. Христос ние допуштао да се дар сматра
веим од жртвеника, ер се код нас (у Цркви) жртвеник освеуе даровима, пошто
се принеше ни хлеб божанском благодау претвара у само Тело Господше, те тако
освеуе жртвеник на коме е положен.

23-24. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што даете десетак од
метвице и од копра и од кима, а остависте што е претежние у Закону: правду
и милост и веру; а ово е требало чинити и оно не оставати. Вои слиепи,
кои оцеуете комарца, а камилу прождирете.


207
Опет их прекорева као неразумне, ер су презирали вее заповести, а тражили
строго поштовае маих, не запоставауи чак ни десетак од кима кои су
давали. Када би их неко прекорио као ситничаве, одмах би говорили да тако
заповеда Закон.[11] Било би много бое и богоугодние да су од народа тражили
правду, милост и веру. Шта е правда? Не чинити ништа неправедно и неразумно,
ве све радити с расуиваем и разумом. Одмах после правде следи милост. Она,
наиме, кои све чини с расуиваем добро зна коме треба да удели милостиу. Иза
милости долази вера, ер она кои е милостив чврсто веруе да ништа нее
изгубити и да е све добити. Или, у другом смислу, треба бити милостив, али
такое и веровати Богу истинитоме. Многи су елини били милостиви, али пошто
нису веровали у живога Бога, нису ни поседовали милост коа се раа из вере.
Дакле сваки учите мора "узети десетак" од свога народа, то ест, тражити правду,
милост и веру од десет чула: пет телесних и пет душевних. Господ каже: "Ово е
требало чинити", не да би их пбдстакао да дау десетак од биа ве да не би
помислили да се противи Мосеу. Назива их "слепим воама", ер су се гордили
своим учеем мислеи да све знау, а никоме нису били од користи, ве су,
штавише, све кварили и гурали у понор невера. Каже им да "оцеуу комарца", ер
су се чували малих грехова, а да "прождиру камилу", то ест, превиау велике
грехове.

25-26. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што чистите споа
чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеу слиепи, очисти
наприе изнутра чашу и зделу да буду и споа чисте.

Држеи се отачких предаа,[12] они су прали чаше и зделе за естива, иако су пили
вино и ели храну коу су непоштено стицали и тако их ош више осквривали.
Зато им Господ каже: "Не стичите вино неправдом и тада е унутрашост чаше
бити чиста." По другом тумачеу, Он не говори о чашама и зделама, ве пореди
телесно и споаше стае са унутрашим и духовним. "Ти се", каже, "трудиш да
споашост чаше, то ест, твое споаше понашае, буде што достоанствение,
док си изнутра пун нечистоте, похлепе и неправде. Треба, дакле, прво очистити
унутрашост, дакле, душу, ер се са очишене душе огледа у достоанству
споашег понашаа."

27-28. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што сте као окречени
гробови, кои споа изгледау лиепи, а унутра су пуни костиу мртвачких и
сваке нечистоте. Тако и ви, споа се показуете удима праведни, а изнутра
сте пуни лицемера и безакоа.


208
И ово пореее има исто значее као претходно. Фарисеи су хтели да се у своо
споашости покажу достоанствени. Зато их пореди са окреченим гробовима,[13]
споа избееним кречом, а изнутра пуним сваке нечистоте, мртвих и трулежних
дела.

29-31. Тешко вама кижевници и фарисеи, лицемери, што зидате гробове
пророцима и красите споменике праведника. И говорите: Да смо ми били у
вриеме отаца своих, не бисмо с има пристали у крв пророка.[14] Тиме сами
сведочите за себе да сте синови оних кои су побили пророке.

Не сажаева их зато што зидау гробове пророцима, ер е то богоугодно, ве зато
што то чине лицемерно, и осууу свое очеве, иако су гори од их и далеко их
надмашуу у злу. Они отворено лажу када говоре: "Да смо били у време своих
отаца не бисмо убиали пророке", ер су намеравали да убиу самога Владику
пророка. Зато им Христос и каже:

32-33. Испуните и ви меру отаца вашиж. Змие, породи аспидини, како ете
побеи од осуде за пакао?

Када им каже: "Испуните и ви меру отаца ваших", Он им не нареуе нити их
принуава да Га убиу, ве намерава да им каже следее: "Пошто сте ви змие и као
пород таквих отаца тврдоглаво се држите иховог безума, будуи неизлечиви,
убрзо ете и ви пожелети да надмашите свое очеве и да ме убиете. Ви ете
достии краи степен злобе када испуните злочин кои су ваши оци пропустили да
почине. Како ете као такви избеи казну?"

34. Зато, ево, а у вам послати пророке и мудраце и кижевнике; и ви ете
едне побити и распети, а друге бити по синагогама своима и гонити од града
до града.

Прекорева их зато што су лажно рекли: "Да смо били у време своих отаца не
бисмо убиали пророке." "ер гле", каже, "а вам шаем пророк и мудраце и
кижевнике, али и их ете побити." Ово говори за апостоле, ер их е Свети Дух,
украсивши учеем, учинио истинским кижевницима, то ест, народним

209
учитеима, као и пророцима и мужевима испуеним сваке премудрости. Каже
"шаем" да би показао силу Свога божанства.

35-36. Да дое на вас сва крв праведна што е проливена на земи од крви
Авеа праведнога до крви Захарие сина Варахиина, коега убисте измеу
храма и жртвеника. Заиста вам кажем да е ово све дои на род ова.

Говори им да е сва неправедно проливена крв дои на еврее кои су тада живели
и да е они бити строжие кажени од своих отаца зато што се нису уразумели ни
после таквих примера. И Ламех е такое био строжие кажен од Каина, иако ние
убио свога брата, зато што се ние научио на Каиновом примеру.[15] "На вас е",
каже, "дои сва крв од Авеа до Захарие." С правом спомие Авеа,[16] ер е он
убиен из зависти, исто као и Христос. Али, кои се Захариа овде спомие? едни
кажу да е реч о едноме од дванаесторице пророка, други, опет, да е то отац
Претечин. У предау е остало да е у Храму постоало место на коме су стаале
девице. Када е, дакле, Захариа (Претечин отац) био првосвештеник, ставио е
Богородицу, после роеа Христовог, на место одреено за девице. То е
разгневило еврее кои су га убили зато што е с девицама уврстио жену коа е
родила. Ние никакво чудо да е отац Претечин имао оца по имену Варахиа, као
што е имао и едан од дванаесторице пророка кога су звали син Варахиин. Будуи
да су делили исто име, сасвим е могуе да су им и очеви били имеаци.

37-39. ерусалиме, ерусалиме, кои убиаш пророке и засипаш камеем
послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоа, као што кокош
скупа пилие свое под крила, и не хтедосте! Бто е вам се оставити куа
ваша пуста. ер вам кажем: Неете ме одсада видети док не речете:
Благословен кои долази у име Господе.

Два пута понава име ерусалима из милоште и сажаеа према ему. Као што се
заубени свесрдно труди да себе оправда пред своом драгом коа га е
изневерила, намеравауи да е казни, тако и Христос оптужуе ерусалим
(престоницу евреа) за убиство. Много е пута Он желео да о укаже милост, али
она то ние хтела, ве е веровала аволу кои е расипао ену децу и удаавао их
од истине коа седиуе с Богом, те ние прихватала Господа кои е ену децу
сакупао. Ништа толико не удауе од Бога као грех, нити нас тако седиуе с
им као чиста савест. Да би показао Своу родитеску убав, он наводи пример
кокоши. "Али пошто ви не желите Моу убав, оставам Храм празан." Из овога
учимо да Бог ради нас обитава у храмовима, и када ми напустимо Бога онда и наши

210
храмови остау пусти. "Неете Ме одсада видети до другог доласка. Али, тада ете,
хтели не хтели пасти ничице преда Мном и реи - "Благословен кои долази..."
Разуми да "одсада" значи "од распеа", а не од времена када е изговорио ове речи,
ер су Га они после тога много пута видели, док Га после распеа нису видели,
нити е Га видети до еговог Другог доласка.[17]





НАПОМЕНА:
1. Блажени ероним каже: "Под катердром (столицом) разуми учее Закона".
(Тумачее еванеа од Матеа, Migne, P.L. t. 26)
2. 5 Мос. 6:8
3. Филактери, амалиа, амулет, у Старом завету "totafot", код рабина "tefillin"
(2 Мос. 13:16; 6:8; 11:18). Филактерии су биле мале кожне кутиице у
коима су биле четири траке од пергамента са цитатима из Петокижа.
(често само десет заповести). У библиско време, филактерие су носили сви
мушкарци евреи изнад 13 године живота, али само за време утаре
молитве, осим суботом и празником. Правени су од коже обредно чистих
животиа. Причвршиване су, како спомие Свети Теофилакт, кожним
врпцама за чело или руку. Фарисеи, кои су се трудили да детано
испуавау Закон, вероватносу стално носили и чак проширивали
филактерие, да би се тако стално сеали Бога и пред удима показивали
своу побожност.
4. Уп. 2 Мо. 28, 33-34; 39, 24-26; 4 Мо. 15, 38-40; 5 Мо. 22, 12. Као што е то
случа са филактериима (амалиама), тако су фарисеи догаивали нове
ресице на свое "скутове" да би се тако показали пред удима као
побожнии и ревноснии за отачка предаа.
5. У нашем преводу се не види разлика коа постои на грчком езику. Зато би
прецизнии превод гласио: "А ви се не зовите рави, ер е у вас едан Учите
(Христос)." Христос, дакле, не жели да се егови ученици називау
равинима, што е био уобичаени почасни назив и титула за учитее Закона
код евреа, ве и самог Себе назива простом речу Учите. Када би ученик
успешно окончао свое студие, учите би га проглашавао за учитеа
полагаем руку. Тиме е био поставен за учитеа и као такав могао е
самостално да одговара на питаа и дели правду. Као "мастор" ословаван
е почасном титулом "рави". Рабини су носили посебну одеу, а, по Св.
Епифаниу Кипарском (Haeres.15), посебне огртаче и далматике. У синагоги

211
е имао почасно место. Народ га е с поштоваем поздравао. еврески
рабини су били често такви познаваоци Светог Писма да су у недостатку
кига могли и сами да их по сеау напишу до последег слова.
6. Уп. ов. 22:29; Пр. 29:23; ез. 21:26-27; 1Пет. 5:5
7. Блажени ероним пише: едно е бити отац или учите по природи (natura),
а друго по снисхоеу (indulgentia). Ако ми називамо човека оцем,
указуемо му част, према еговом узрасту, а не сматрамо га виновником
нашег живота", (Ibid, P.L. t.26). "То не значи", каже Златоуст, ,да никога не
треба називати оцем, ве да знамо кога заиста треба називати Оцем," (Ibid).
У православном монаштву од древних времена постои обича да се монаси
и свештеници ословавау речу "оче", из поштоваа. Христос, по
мишеу веине тумача, не забрауе почасне титуле, ве гордост и суету
кое се авау уз та зваа.
8. По Оригеновом тумачеу, кижевници и фарисеи сами не улазе у Царство
небеско и друге кои желе да уу не пуштау. Та два греха су природно
повезана и неодвоива едан од другога. "Многи учитеи", каже он, "кои не
допуштау онима кои желе да уу у Царство небеско, то начеше чине тако
што без расуиваа неке одлучуу не зато што они не дозвоавау грехове,
ве због зависти и неприатества, те често забрауу да уу и оним удима
кои су бои од их самих", (Тумачее Еванеа од Матеа, P.G. t.13)
9. Навероватние е реч о томе да су се у намери да тобож помогну удовицама
предлагали за ихове заступнике при управау имаем, при чему су
извлачили за себе велику новчану добит. Слична поава се осууе ош и у
време пророка Исаие (Ис. 10,1-2)
10. "Странац кои е пришао вери". У Новом Завету се односи на незнабошце
кои су потпуно примили удаизам или су на ега гледали са симпатиом.
Потпуно обраени прозелит примао е обрезае и учествовао е у
храмовном и синагогалном богослужеу равноправно са свим осталим
евреима. Они су такое држали суботу, прописе о чисто и нечисто храни
и све друге евреске обичае. Прозелита е било много у евреском
расеау. Чинили су их уди кои су разочарани паганским политеизмом и
неморалом тражили веру у едног Бога и живот посвеен светости, правди и
милосру. Велики бро их прихватао е еврески начин живота, али не и
све законске одредбе, урачунавауи обрезае. Касние су прозелити
масовно прихватали хришанство кое им е пружало могуност високо
моралног духовног живота, али без обавезе да се држе старозаветног Закона
(уп. Д. ап 2,10; 6, 5; 13,43).
11. Обича даваа десетка постоао е у евреско истории ош пре Мосеевог
закона. Праотац Авраам е платио десетак Мелхиседеку (1 Мос. 14: 17-20).
И аков се обавезао пред Богом да е Му давати десетак од свега што стекне
(1 Мос. 28:22). Мосеев закон детано прописуе давае десетка (3 Мос.
27:30-32). Десетак од земе е укучивао и бино семе и плодове. Поред
тога е давана свака десета животиа из стада. Правила о давау десетка се
сусреу и у 4 Мос. 18:21-32 и 5 Мос. 26:12-15. У Старом Завету десетак е
имао да подмири материалне потребе свештенства (левита), странаца,

212
сирочади и удовица. Био е израз благодарности Богу од еговог изабраног
народа.
12. У Талмуду е прописима очишеа посвеено целих 12 трактата кои се
баве разрадом прописа из старозаветног Закона. (3 Мос. 11:15; 4 Мос. 5:1-4
и посебно глава 19).
13. У Исусово време гробови имуниих уди су били у природним пеинама
(коих има много у Палестини, с обзиром на то да е то кречачко подруче)
или су дубени у стенама. Гробови сиромашних налазили су се у близини
путева и у поима и кречени су месец дана пре Пасхе како би пролазници
могли да их избегну и сачувау се од оскрнавеа додиром (уп. 4 Мо.
19,16).
14. ер. 2:30
15. 1 Мос. 4:23-24
16. 1 Мос. 4:1-15;25; 1 н. 3:12
17. После распеа и смрти на крсту Господ Христос се авао само Своим
ученицима. Они кои су Га распели нее Га видети све до еговог другог
доласка.





























213
Глава двадесет и четврта

О разореу ерусалима, поновном Доласку Христа, свршетку виека
и потреби будности


1-2. И изашавши Исус иаше од храма, и приступише му ученици егови да
му покажу граевине храма.[1] А Исус им рече: Не видите ли све ово? Заиста
вам кажем: Нее остати овде ни камен на камену кои се нее разметнути.

Своим изласком из Храма Господ е показао да напушта еврее. Као што е ве
рание рекао "Остава се куа ваша празна", тако е и учинио. Ученицима
предсказуе уништее Храма, ер су се они, размишауи на земаски начин,
дивили лепоти граевине, па су е зато показивали Христу говореи: "Гле какав
пре-красан дом Ти оставаш пуст." Господ их, меутим, ослобаа од привезаности
за земаске ствари и упууе ка небеском ерусалиму говореи: "Нее остати овде
ни камен на камену." Ово е рекао сликовитим езиком како би указао на потпуно
уништее Храма.

3. А када сеаше на гори Маслинско, приступише му ученици насамо
говореи: Кажи нам кад е то бити и какав е знак твога доласка и свршетка
виека?

Прилазе Му насамо с намером да Га запитау о ономе што е за их било
наважние. Питау га, дакле, две ствари: прво, када е то бити, мислеи на
разрушее Храма и пад ерусалима, и друго, какав е бити знак еговог доласка?

4-5. И одговарауи Исус рече им. Чувате се да вас ко не превари. ер е
многи дои у име мое говореи: а сам Христос. И многе е преварити.


214
"Многи е", каже, "дои и прогласити себе за Христа." ош е Досите Самаранин
говорио "а сам пророк кога е предсказао Мосе",[2] док е Симон Самаранин
себе називао "великом силом Божом." [3]

6-8. Чуете ратове и гласове о ратовима. Гледате да се не уплашите; ер треба
све то да се збуде. Али ош ние кра. ер е устати народ на народ и царство на
царство и бие глади и помора, и земотреса по свиету.

Говори о ратовима кои су водили Римани око ерусалима.[4] Али не каже да е
само бити ратова, ве и глади и помора, показууи да е се Бог разгневити на
еврее. Док се може реи да ратови настау због неприатества меу удима, глад
и помори не долазе ни од ког другога до од Бога. Како апостоли не би помислили
да е кра света дои пре него што проповеде Еванее, Христос им говори: "Не
смууте се, ош ние кра", пошто уништее ерусалима и кра света нее бити у
исто време. Ипак каже да е "народ устати на народ и царство на царство" због
несреа кое су имале задесити еврее и кое е бити почетак страдаа. Као што
породиа пролази кроз пороане муке и у има раа, тако е и ова садаши век
уз смуте и ратове породити будуи. [5]

9-13. Тада е вас предати на муке и побие вас, и сви е народи омрзнути на
вас због имена мога. И тада е се многи саблазнити, и издае друг друга и
омрзнуе едан другога. И изии е многи лажни пророци и преварие многе.
И зато што е се умножити безакое, охладее убав многих. Али ко до
краа претрпи, та е се спасти.

Предсказуе будуе невое, како би тим речима унапред охрабрио свое ученике,
пошто страх и помету обично изазива оно што е неочекивано. Он унапред
умируе ихов страх предсказууи им будуе невое кое е их задесити: мржу,
неприатества, саблазни, лажне пророке кои су претече Антихриста и кои е
обманути многе и суновратити их у сваку врсту безакоа. Када се услед
Антихристове обмане умноже безакоа, уди е подивати, да чак ни према
своим наближим нее имати нимало убави, ве е едни друге предавати на
смрт. Ко, дакле, све ово претрпи и храбро поднесе до краа не попустивши пред
искушеем, спасие се и показати као проверен борац.


215
14. И проповиедае се ово еванее о Царству по свему свиету за
сведочанство свима народима. И тада е дои кра.

Нико вас нее зауставити на путу проповеди, будите храбри. Еванее е бити
проповедано свим народима за сведочанство, то ест, на прекор и осуду оних кои
нису поверовали, и тада е дои кра, не света, ве ерусалима. Према томе,
Еванее е бити проповедано до пада ерусалима. Зато и апостол Павле говори о
Еванеу "кое е проповедано сво твари под небом".[6] Да говори о крау
ерусалима, асно е из онога што следи, ер каже:

15. Када дакле, угледате гнусобу опустошеа, о коо говори пророк Данило,
где стои на месту светоме - ко чита да разумие.

"Гнусоба опустошеа"[7] означава споменик осваачу града кои е поставен на
месту унутрашег светилишта Храма. Каже се "опустошеа" ер е град похаран и
опустошен, а "гнусоба" ер су евреи, кои су мрзели идолопоклонство, статуе и
слике уди називали гнусобама.[8]

16-18. Тада кои буду у удеи нега беже у горе; и кои буде на крову да не
силази да узме што му е у куи; и кои буде у поу да се не враа натраг да
узме хаине свое.

Желеи да нагласи да су те невое неизбежне, Господ говори да треба бежати не
окреуи се иза себе и не мислеи о имау, одеи или неко друго куно ствари.
Неки сматрау да е "гнусоба опустошеа" Антихрист кои е дои у време
опустошеа света и уништеа цркава, и сести у Храм. Они такое тумаче ове речи
на следеи начин: "она кои е на крову" есте она кои е достигао врхунац врлина
и кои не треба да силази са те висине да би узео са собом оно што припада телу.
Куа душе е тело. Али, човек такое мора да напусти "пое", то ест, оно што е
земаско, пошто е "пое" (земаски) живот, и да не носи са собом "хаине" -
нашу стару злоу коу смо свукли са себе.

19. А тешко трудницама и доиама у те дане.

216

Труднице нее мои да беже будуи оптереене бременом свое утробе. А доие,
због сажаеа према своо деци, нее их мои оставити, али ни понети са собом и
заедно се спасти. Оне нее успети да избегну тадаши гнев. Христос такое мисли
и на то да е маке ести своу децу. осиф, наиме, говори о жени коа е због глади
услед опсаде ерусалима скувала свое властито дете и поела га. [9]

20. Него се молите Богу да не буде бежае ваше у зиму ни у суботу.

Ово е рекао евреима у име апостола, ер е у то време апостоли ве бити ван
ерусалима. Дакле, евреима говори да се моле да бежае ихово не буде у зиму,
ер због временских потешкоа нее мои побеи, али ни у суботу, када е се по
Закону одмарати и нее се усудити да беже.[10] Ове речи можеш разумети и на
други начин: треба се, дакле, молити да наш "бег" из овога живота, то ест кра
живота, не буде у "суботу", када не чинимо добра дела, нити у "зиму", у време
нерааа плодова (врлине), ве у спокоу душе и миру.

21-22. ер е тада бити невоа велика каква ние била од постанка свиета до
сада нити е бити.[11] И ако се не би скратили они дани, нико не би остао; али
изабраних ради скратие се они дани.

У то време (пада ерусалима) дошло е до неподношивог страдаа. Римским
воницима е нареено да никога не поштеде, али због оних од их кои е
поверовати или оних кои су ве поверовали, Бог ние дозволио да народ буде
потпуно уништен,[12] ве е прекратио пате и рат. Да се рат коим случаем и
дае наставио сви би у граду помрли од глади. Неки мисле да се ово односи на
дане Антихриста, ипак, овде ние реч о Антихристу, ве о паду ерусалима. О
Антихристу се говори после овога. Почу дакле:

23-25. Тада ако вам ко рече: Бво овде е Христос или онде, не веруте. ер е
се поавити лажни христоси и лажни пророци, и показае знаке велике и
чудеса да би преварили, ако буде могуе и изабране. Ето вам казах унаприед.
[13]


217
Ученици су Исусу поставили два питаа: о паду ерусалима и о доласку
Господем. Пошто им е одговорио о паду ерусалима, одавде почие да говори о
Свом доласку и крау света. Када каже: "Тада ако вам ко рече..." не мисли на време
одмах после пада ерусалима, ве на дане када е се десити оно што говори. Зато
каже да е се "тада", то ест онда, када буде дошао Антихрист, поавити многи
лажни христоси и лажни пророци, кои е демонским привиеима заваравати очи
оних кои их буду гледали, како би неке од их преварили. Ако не буду стражили
над собом, чак и праведници е бити преварени. "Али, ево", каже, "вама сам
унапред рекао. Немате изговора и можете се сачувати од преваре."

26-28. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустии, не излазите. Ево га у собама, не
веруте. ер као што муа излази од истока и сине до запада, тако е бити и
долазак Сина Човечиега. ер где е труп онде е се и орлови окупити.

"Ако", каже, ,доу варалице говореи: Дошао е Христос, али се крие у пустии
или у неко куи, одаама или пак неким скривеним унутрашим местима, немоте
да вас преваре." Нее бити потребно да неко обави Христов долазак, ер е Он
бити свима видив, као муа. Као што се муа изненада поави и сви е виде, тако
е и долазак Господи видети сви уди на свету. Када опет дое, Он нее ии од
места до места, као приликом првог доласка на свет, ве е се поавити у трен ока.
Као што се око мртвог тела одмах окупау орлови, тако е се тамо где буде
Христос окупити сви свети, кои лете у висинама и кои е се узнети меу облаке
као орлови. "Труп" овде означава Христа кои е легао за нас у гроб и умро, као што
Симеон Богопримац каже: "Гле, ова лежи да многе обори и подигне у Израиу."
[14]

29. И одмах е се по невои тих дана сунце помрачити, и месец своу
светлост изгубити, и звиезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.

После доласка Антихриста, кои е убрзо бити поражен, ер е Господ управо то
хтео да нагласи речу "одмах", "сунце е се помрачити ", то ест, потамние. Оно
нее нестати, ве е постати невидиво, будуи засеено светлошу Христовог
доласка. Тако е бити и са звездама и месецом, ер каква е потреба за
вештаственом светлошу када нои више не буде и поави се "Сунце правде"-
(Христос)? И силе небеске "е се покренути", то ест, бие задивене и задрхтае у
ужасу гледауи промену твари и све уде од Адама до тадашег дана како се
спремау да дау одговор (за своа дела).

218

30. И тада е се показати знак Сина Човечиега на небу; и тада е проплакати
сва племена на земи; и угледае Сина Човечиега где долази на облацима
небеским са силом и сла-вом великом.

Тада е се на небу поавити крст сании од сунца за прекор евреима. Када
Господ дое, Он е показати крст као наачи доказ против евреа, као што е
каменовани по-казати камен коим е каменован. Крст назива "знаком" као неки
трофе или царску инсигниу. Тада е, дакле, сва племена земе удеске
проплакати због свога невероваа и сви они чии е ум оземен, макар били и
хришани, проплакае са има. "Племенима на земи" могу се ош назвати и они
кои су везани за земаске ствари. Иако, дакле, Господ долази с крстом, такое
долази "са силом и славом великом".

31. И послае анеле свое с великим гласом трубним; и сабрае изабране
свое од четири ветра,[15] од краа до краа небеса.

Послае анеле да саберу свете и васкрсле из мртвих како би Га сусрели у
облацима. Господ им заиста чини част, ер их зове преко анела. Иако Павле каже
да е бити узнесени на облацима,[16] он не противречи овим речима, ер е они
бити узнесени на облацима тек када их анели претходно саберу. Тада е се зачути
"глас трубни" ради веег страха.

32-33. А од смокве научите поуку: Када се ве ене гране подмладе и олистау,
знате да е близу ето. Тако и ви кад видите све ово, знате да е близу пред
вратима.

"Када се", каже, "све ово збуде, ние ош много остало до краа света и Мога
доласка." ,Дето" означава будуи век и тишину после зимских олуа, али само за
праведнике. Грешнике, заузврат, очекуе мраз и ош веа помета. Зато, каже:
"Када видите гране и листове на смоквином дрвету, очекуте лето. Исто тако, када
видите оне знаке о коим сам вам говорио, сунце и месец промеене, очекуте Мо
долазак."


219
34-35. Заиста вам кажем: Ова нарашта нее прои док се све ово не збуде.
Небо и зема е прои, али риечи мое нее прои.

Овде не говори о "нараштау" кои е тада живео, ве о роду свих верника,[17] као
да каже: "Нее нестати верних, док се све ово не збуде." Али, када чуете за глади и
поморе немоте мислити да е род верних услед ових недаа изумрети, ве знате
да е он преживети и никакво га зло нее савладати. Неки су разумели да се речи
"све ово" односе само на пад ерусалима а не и на други долазак Господи, па су
их овако протумачили: "Нее прои ова нарашта, дакле, нарашта вас апостола,
док не види пропаст ерусалима." Потврууи оно што е речено, Господ каже да
е пре небо и зема, те чврсте и непокретне стихие нестати, него ли се егове
речи показати лажним.

36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анели небески, до Отац мо сам.

Овде учи ученике да не траже да сазнау оно што надилази удско знае. Када
каже "ни анели", упозорава их да сада не траже познае онога што ни анели не
знау, док их речима: "до Отац Мо сам", одвраа и од онога што е више од тога.
Да е рекао: "Знам, али не желим да вам кажем", били би ожалошени, као да их е
презрео. Али, сада када каже: "Чак ни Син не зна, него само Мо Отац", одвраа их
од даих питаа. Често се дешава да очеви нешто држе у рукама и када им то деца
затраже они им не дау говореи: "Немамо оно што тражите" и тада деца престану
да плачу. Тако чини и Господ желеи да успокои апостоле кои су хтели да сазнау
о дану и часу еговог доласка, па им каже: "Чак ни а не знам, до Отац Мо сам."
Да Он сам добро зна за та дан и час, сасвим е асно, ер све што има Отац, има и
Син.[18] Пошто Отац зна за та дан, то сигурно зна и Син. Ово се ош асние види
из следеег: Како е могуе да Син не зна за дан Свог другог доласка када Му е
познато оно што претходи томе дану (то ест знаци о коим е управо говорио)?
Она кои другог уводи у предворие сигурно добро зна где су врата. Али, ова врата
(знаа) нама Христос ние отворио због нашег добра, ер нам ние на корист да
знамо када е дои кра света, како се не бисмо оленили. Неизвесност тога часа
чини нас бодриим.

37-39. ер како е било у дане Ноа, тако е бити и долазак Сина Човечиега.
ер као што у дане пред потопом еаху и пиаху, жеаху се и удаваху до онога
дана кад Ное уе у ковчег. И не схватише док не дое потоп и однесе све; тако
е бити и долазак Сина Човечиега.

220

Да би потврдио истинитост Своих речи помие догаае из времена Ноа.[19] Као
што е тада било уди кои су се ругали гради ковчега, све док их ние задесило
страдае и све их погубило, тако се и сада неки ругау речима о крау света. Али,
Христос каже да е их изненада задесити погибиа. Он показуе да е се у време
када дое Антихрист, уди предавати уживаима и са охолошу пировати по
свадбама и весеима као што су то чинили дивови[20] у време Ноа.

40-41. Тада е бити два на иви; едан е се узети, а други оставити. Двие е
мети на жрвевима; една е се узети, а друга оставити.

Тада, каже, када сви буду живели безбрижно, бавеи се своим домаим пословима,
"едан" дакле праведник, "е се узети", то ест, бие узнесен у ваздух у сретае
Господу, док е се "други", грешник, оставити доле (на земи). Чак и од оних кои
као слуге буду млели у млину, едни, кои су достони е се узети, док е се
недостони оставити. Из овога можемо ош да научимо да ни слуге ни жене ништа
не спречава на путу врлине. [21]

42-44. Стражите, дакле, ер не знате у кои е час дои Господ ваш. Али ово
знате: Кад би знао домаин у кое е вриеме дои лопов, стражио би и не би
дао да му провали куу. Зато и ви будите спремни; ер у кои час не мислите
дои е Син Човечии.

Господ нам заповеда да стражимо и да будемо спремни, те да имамо врлинска дела
унапред спремена, да бисмо имали шта да дамо Господу када Он дое и затражи
оно што буде хтео. Видиш како ние рекао: "Не знам у кои е час дои лопов", ве:
"Ви не знате...". "Лоповом" назива кра света и смрт сваког човека. Овде
наговештава да е егов долазак бити ноу. "Као што, дакле, лопов долази
неприметно, такав е бити и Мо долазак. Зато не будите немарни, ве стражите."
Када бисмо знали када е дои наш кра, трудили бисмо се тога дана да што више
благоугодимо Богу. Али сада, пошто, (та час) не знамо, непрестано стражимо у
врлинским делима.

45-47. Ко е, дакле, та верни и мудри слуга кога постави господар егов над
своим домаима да им дае храну на вриеме? Благо томе слузи кога господар

221
егов дошавши нае да чини тако. Заиста вам кажем: поставие га над свим
имаем своим.

Господ се пита ко е "верни и мудри слуга кога постави господар егов над своим
домаима", желеи да покаже да е такав човек редак и да га е тешко наи. Две
ствари се траже од сваког домоуправитеа: вера и мудрост. ер, ако е он веран и
ништа не краде, али му недостае мудрости и залудно троши имае, нема од ега
никакве ваде. Ако е и мудар, али краде, никакве користи нема ни од таквога. Кои
се, дакле, тада нае и веран и мудар обреше оно што е вее од имаа, мислим на
Царство небеско. Светитеи е бити наследници свега што припада Богу. "Веран и
мудар слуга" е такое сваки учите кои у право време дае одговарауу духовну
храну своим ученицима. Такав е био Павле кои их е час млеком поио, а час им
говорио мудрост (хранеи их тврдом храном). Он е био верни слуга Господи,
иако е пре тога био хулите, али е био и мудар, ер му нису биле непознате мисли
егових неприатеа. Зато, дакле, свако ко од Бога прими, било новац, мо или
власт, треба да оним што му е поверено верно и мудро управа, пошто е за то
Богу дати одговор.

48-51. Ако ли та рави слуга рече у срцу своме: Нее мо господар ош задуго
дои; и почне туи другове свое, а ести и пити с пианицама; дои е
господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час када не мисли, и расеи е га
напола, и дае му удио са лицемерима; онде е бити плач и шкргут зуба.

Будуи да е ве рекао да е верни слуга бити награен, сада говори како е зли
слуга бити кажен. Ако, дакле, она коме е поверен неки богомдани дар, презре
суд кои долази и каже: "Мо господар е задоцнио", што значи да Бог не шае брзу
и изненадну казну, Господ е га "расеи напола". Ако такав човек незлобивост
Божу искористи као прилику за своу злобу, и удари на своу брау,
саблажавауи их и повреууи ихову савест, што се дешава када поданици
виде свое претпоставене да злоупотребавау оно што им е поверено, тада е га
Господ такое "расеи напола", то ест, бие обнажен и лишен свог благодатног
дара. Тада е се асно показати какав е човек био та слуга и бие вргнут у таму.
Рание е могао да обмауе друге своом споашношу, као што то чине многи
архиереи кое сматрау светим због чина кои носе. Али, тада (на суду), од их е
бити одузета благодат и бие кажени као лицемери, кои су се будуи едно
претварали да су друго.



222



НАПОМЕНА:
1. Ирод Велики е почео са изградом огромног Храма у ерусалиму 19. год.
пре Христа. Главна граевина е завршена 9. год. пре Христа док су остале
граевине граене све до 64. год. после Христа. Простор Храма е обухватао
плато димензиа 446 х 296 м, док е цели комплекс граевина био е опасан
великим каменим зидом. Унутар овога простора налазила су се огромна
дворишта окружена високим тремовима, зборницама, свештеничким
становима' и другим помоним обектима. При самом уласку у комплекс
Храма налазило се тзв. ,двориште незнабожаца" у кое су могли улазити и
они кои нису били евреи. Унутраши део Храма, доступан само
евреима, делио се на три дворишта: "женско двориште" у кое су могле
улазити жене евреке, .двориште Израела" отворено за приступ само
мугакарцима и "свештеничко двориште" кое е окруживало саму граевину
Храма. Народ се окупао по пространим тремовима Храма где су читане
молитве, тумачена Писма и воени разговори о вери. Храм се састоао из
"Светие" и "Светие над Светиама". Био е тако величанствено ураен да
е своом лепотом привлачио уде из целога света. Године 70. римски
император Тит е са своом воском потпуно разорио и спалио Иродов Храм.
Од ега е остао само едан део подзиде кои се данас назива "Зид плача" и
навее е светилиште евреа.
2. 5 Мос. 18:18
3. Симон Маг, уп. Д.Ап. 8:9 и дае
4. Неки тумачи мисле да се ове речи односе на ратове кои су воени по целом
свету. Године 38. дошло е до велике побуне евреа против прокуратора
Флака у Александрии, док е отприлике у то време побиено око 50.000
побуених евреа у граду Селевкии.
5. У то време догодило се неколико катастрофа у коим су се испуниле
Христове речи: 45. или 47. год. био е велики земотрес на Криту, 51. год. у
Риму, 53. у Апамеи и Фригии, 60. год. у Лаодикии. Историчари наводе да
е много уди страдало од глади. Велика глад за времена императора
Клаудиа (Д. ап. 9, 28) однела е око 30.000 живота у Риму.
6. Кол 1:23
7. Дн 9, 27: "И на храму е бити гнусоба опустошеа. Постои веровае да се
ово Данилово пророштво испунило 165. год. пре Христа када е Антиох IV
(Епифан), елински владар Сирие, оскрнавио еврески Храм у ерусалиму
жртвоваем свие на главном олтару. Ово жртвоприногаее за еврее
нечисте животие био е нагори могуи облик профанацие кои се могао
десити. Неки Сиети Оци сматрау да се ово пророштво из Матеевог и
Марковог еванеа испунило 70. год. пре Христа када е римска воска

223
заузела ерусалим и порушила Храм. Други, опет, мисле да се оно односи на
лик "човека безакоа" - Антихриста, кои е бити поставен на место Боже
у Храму и коме е се уди клаати (уп. 2 Сол. 2, 3-4). По том тумачеу ово
е бити знак краег богохулства и почетак краа света. Блажени ероним
говори да е Понтие Пилат био поставио у Храму есарову статуу, док е
цар Адриан на месту некадаше Светие поставио своу статуу, коа е
тамо стаала све до еронимовог времена. Историчар осиф Флавие пише о
опустошеу кое е предсказао Данило и кое се десило када су Римани
опустошили Храм, (уп. Antiquitates X, 11, 7).
8. 5 Мо. 7,25; 27,15; 32,16. Правее "резаних ликова" и "слика" од онога
"што е горе на небу или доле на земи" било е строго забраено другом
заповешу Декалога (2 Мо. 20, 4-6). Ипак, Господ убрзо дае заповест
Мосеу да направи два херувима (анела) од злата над Ковчегом завета у
Светии над Светиама (уп. 2 Мо. 25, 17-22; 1 Дн. 28, 18; ев 9, 5). Ликови
ових анела били су извезени и на десет завеса шатора (2 Мо. 26, 1; 36, 8)
као и на порфирно завеси светилишта (2 Мо. 26, 31; 2Дн 3, 14). У време
цара Соломона направена су и два кипа херувима од маслиновог дрвета
обложеног златом. Сваки е био висок око 4, 6 метара са истим распоном
крила (3 Цар. 6, 23-28; 8, 6-7; 2 Дн. 3, 10-13; 5, 7-8). Они су такое били
смештени у Светии над Светиама. Поред тога, Храм е изнутра био
украшен изрезбареним ликовима херувима, дрвеа и цвеа (1 Цар. 6, 29-35;
7, 29, 36; 2 Дн. 3, 7). Да ли е у питау контрадикциа? Очигледно да ние,
ер е ци друге заповести био да спречи идолопоклонство у кое су евреи
лако западали, а не да потпуно забрани представае ликова чии е ци да
подстакну побожност и молитву. Отуда се у Цркви користе иконе, кое нису
идоли, ер поклоеем икони Господа или светитеа ми указуемо част и
поштовае прволику (архетипу), дакле, ономе кога те иконе представау, а
не само материи т. дрвету и бои (Св. ован Дамаскин, Ibid., гл. 89, стр 167;
Св. Василие Велики, О Светом Духу, гл. 18; ЕПЕ, к. 10, стр. 402.)
9. осиф Флавие, "удески рат", к. 6, глава 3, 4, Просвета, Београд 1967.
година (уп. 5 Мос. 28:53-57; Плач ер. 2:20).
10. Уп. 1 Мак. 2:32-37; 2 Мак. 5:25-26
11. Уп. ер. 30:7; 1 Мак. 9:27
12. По тврдама тадаших историчара, више од милион евреа е страдало у
опсади ерусалима. У ропство е одведено око 97. 000
13. Ове речи се, по Блаженом ерониму , могу троако протумачити: у вези са
опсадом ерусалима од стране Римана, у вези са краем света или у вези са
борбом еретика против Цркве.
14. Лк.2:34
15. Мисли се на четири стране света.
16. 1 Сол. 4:17
17. Тако мисли и Златоуст. ероним е мишеа да "ова нарашта" може да се
односи на удски род, али и на еврески народ.
18. н. 16:15
19. 1 Мос. 6:14; 9:29
20. 1.Мос. 6:1-7

224
21. "Они кои су на иви, дакле, уди у овоме свету, есу земорадници,
прости уди сиромашног порекла, они кои су богати имаем, али не и
славом. едни су (од их) праведни, а други неправедни. Праведни е се
узети, а неправедни е се оставити у огу. Оне кое меу (на жрвевима)
означавау жене, али делимично и удске душе кое носе арам ропства и
кое проводе живот у раслабености. Има праведних, али и неправедних
жена. Неки су уди раслабени, али праведни, као ов и Лазар. Други су
неправедни, као Каин и Гиезие (4 Цар. 4: 12, 29, 31). Да би показао ихову
слабост, каже: "Два е бити на лежау", и праведници е се узети док е се
грешици оставити. Како е се узети праведници, нека каже павле: "Ми
живи... биемо узнесени на облацима у сретае Господу у ваздуху, и тако
емо свагда с Господом бити", (1 Сол. 4:17). Како е бити оставени
неправедници? "Сабрае (анели) изабране свое од четири ветра (Мт. 24,
31), и (непобожне) е сажеи огем неугасивим', (Лк. 3,17). Немо мислити
да е у неугасивом огу пакленоме горети дрва и да е ога потпаивати
неке слуге, као што то многи мисле, ве погледа на Содом и видееш ога
без дрва. Сети се како се скаменила Лотова жена (1 Мо. 19, 26) и задрхти
пред ужасом ога. Иако су били заедно, Лот, егова жена и две кери, Лот
и егове кери нису изгорели, ве само жена (егова) ние избегла дество
ога. Свакоме е, дакле, дато по еговом уделу, тако да е се на Суду
праведници узети као Лот, док е се неправедници оставити као жена
егова. Стражите..." Ex collatione codd. Venet. S. Marci























225
Глава двадесет и пета

Прича о мудрим и лудим девокама, прича о талантима, о Страшном Суду


1-5. Тада е бити Царство небеско као десет девоака кое узеше светике
свое и изиоше у сретае женику. А пет их биаху мудре и пет луде. ер луде
узевши светике свое не узеше са собом уа. А мудре узеше уе у посудама
са светикама своим. А будуи да женик одоцни, задриемаше све, и
поспаше.[1]

У причи о девокама Господ говори о милостии, да би оне кои цене величину
девичанства научио да не теже стицау само ове врлине, а при том занемаре
остале. Зато разуми да ако не будеш био милостив, биеш избачен са блудницима
(из Царства небеског), иако живиш у девичанству, ер она кои нема саосеаа и
милосра с правом заслужуе да буде избачен иако е девствен. Блудника побеуе
сурова и природна страст, док немилостивог човека побеуе новац. Пошто се бори
с противником слабиим од демона блуда, човек кога савлада страст среброуба
тим мае заслужуе опрошта. Такав е човек заиста "луд", ер победивши
природну распаеност тела бива савладан ништавном страшу за новцем. Реч
"задремаше" означава смрт, док "одоцее женика" показуе да егов други
долазак нее брзо дои.

6-13. А у понои стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретае. Тада
устадоше све девоке оне и украсише светике свое. А луде рекоше
мудрима: Дате нам од уа вашега, ер се наше светике гасе. А мудре
одговорише говореи: Да не би недостаало и нама и вама, бое идите
продавцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дое женик, и спремне
уоше с им на свадбу, и затворише се врата. А послие дооше и оне друге
девоке говореи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарауи рече
им: Заиста вам кажем, не познаем вас. Стражите, дакле, ер не знате дана ни
часа у кои е Син Човечии дои.

У причи се каже да се вика зачула "у понои",[2] да би се показало да е Господ
дои изненада, ер у пола нои сви спавамо дубоким сном. Он долази уз "вику", ер

226
е егов други долазак огласити труба.[3] "Светике" су наше душе, ер е ум
свакога човека светило егове душе.[4] Светика гори онда када е напуена
"уем" врлина и милостие. Заиста су биле луде оне девоке и због тога што су
пошле да траже уе онда када за то ние било време. Мудре девоке кажу: "Да не
би недостаало и нама и вама", што значи да е врлина мога ближега едва
довона за егов одговор на Страшном суду, а камоли за мене, пошто е се сваки
човек оправдати своим делима, а не делима свога ближега. Ипак, луде девоке
одлазе "продавцима", то ест сиромасима. Шта то треба да значи? Оне су се
раскаале зато што (на време) нису давале милостиу и сада први пут схватау да е
"уе" требало набавити од сиромаха. На ово се мисли када каже да су отишле "да
купе уе од продаваца", то ест, мислено су отишле сирома-сима, размишауи
какво е добро дело милостиа. Али, врата су за их била затворена, зато што
после одласка из овога живота нема времена за покаае и делае. Зато им Господ
говори: "Не познаем вас", ер човекоубиви и милостиви Бог не познае
немилостиве. Како би и могао да позна оне кои Му нису слични и кои су Му
туи? Зна добро, да е свака душа добила "светику" и просветее од Бога и да
све душе устау у сретае Господу, ер желе да се сретну и седине с им.
Меутим, мудре душе од Бога им датом просветеу и "светици" наливау уе
своим добрим делима, док луде оставау свое светике без уа да се угасе, ер
немау добрих дела коима е у има запалити светлост. Ако, дакле, не будемо
чинили добро угасиемо светлост Божу коа е у нама.

14-19. ер као што човек полазеи на пут дозва слуге свое и предаде им благо
свое; и едноме даде пет таланата, а другоме два, а треему едан, свакоме
према егово мои: и одмах отиде. А она што прими пет таланата отиде те
ради с има, и доби ош пет таланата. Тако и она што прими два, доби и он
ош два. А кои прими едан отиде те га закопа у зему и сакри сребро
господара свога. А послие дугог времена дое господар ових слуга, и стаде
сводити рачун с има.

Пошто е горе рекао: "Не знате дана када е дои Господ", Го-спод додае и ову
причу како би показао да е дои изненада. Он е позвао свое слуге као човек кои
се спрема на далек пут, и поверио им своу имовину, нешто едном, нешто другом.
"Човек кои полази на пут" есте Христос кои е нас ради постао човек. Он е
"отпутовао" зато што е узишао на небеса, али и због свое дуготрпеивости, ер не
тражи одмах плодове наших дела, ве чека на их. егове "слуге" су они коима е
поверена служба речи Боже: архиереи, свештеници и акони, дакле, они кои су
примили духовне дарове, едни вее, други мае, али сваки према своо сили,[5] то
ест, по мери свое вере и чистоте (срца). Бог е положити Сво дар за мене у она
сасуд кои Му а принесем. Ако, дакле, принесем мали сасуд, мало у и примити;
ако, опет, принесем велики, добиу од ега и веи дар. Она слуга кои е примио
пет таланата одмах е отишао и умножио их. Погледа егово усре, како не

227
ленчари, ве се одмах дае на делае, удвостручууи оно што е примио. Када е
човек обдарен говором, богатством, угледом код цара, или било коом другом
способношу или умеем, он удвостручава оно што му е дато, и не користи само
себи ве жели да помогне и другима. Меутим, она кои се брине само о властито
користи, не мислеи на друге, закопава сво таланат, те зато бива и осуен. Ако
видиш човека паметног и способног, кои троши своу памет у разним суетним
занимаима, преварама и светским пословима, с правом можеш реи да е такав
човек за-копао сво таланат "у зему", дакле, у овоземаске послове. Али, након
много времена враа се Она кои е Своим слугама поверио "сребро", то ест свое
божанствене речи, кое су "чисте (као) сребро у ватри очишено",[6] или просто
сваки дар кои човека чини чувеним и славним. На крау их све сабира како би чуо
шта су учинили с талантима они кои су их примили.

20-30. И приступивши она што е примио пет таланата, донесе ош пет
таланата говореи: Господару, предао си ми пет таланата; ево ош пет
таланата кое сам добио с има. А госпо-дар егов рече му: Добро, слуго
добри и верни, у маломе си био веран, над многим у те поставити; уи у
радост господара своега. А приступивши и она што е примио два таланта
рече: Господару, предао си ми два таланта; ево ош два таланта коа сам добио
с има. А господар егов рече му: Добро, слуго добри и верни, у маломе си
био веран, над многим у те поста-вити; уи у радост господара своега. А
приступивши и она што е примио едан талант рече: Господару, знао сам да
си ти тврд човек: жаеш где ниси сиао, и скупаш где ниси виао; па се
побоах и отидох те сакрих талант тво у зему; и ево ти твое. А господар
егов одговарауи рече му: Зли и лиени слуго, знао си да жаем где нисам
сиао, и скупам где нисам виао: Требало е, зато мое сребро да даш
меачима; и дошавши а бих узео свое са добитком. Узмите, дакле од ега
талант, и подате ономе што има десет таланата. ер свакоме кои иМа дае се,
и претеи е му; а од онога кои нема, и што има узее се од ега. А
неваалога слугу баците у таму накрау; онде е бити плач и шкргут зуба.

Господар еднако похвауе оне слуге кои су се трудили и увеали предати им дар,
те сваки од их слуша речи: "Добро, слуго добри и верни." Реч "добар" овде
означава "човекоубивог и незлобивог" човека, онога, кои своу доброту преноси
на ближе. Они кои су се показали верни у малом бие поставени над великим.
Ако се у овоме животу удостоимо (неких) благодатних дарова, то ипак ние ништа
у порееу с будуим добрима. "Радост Господа" е бескрано весее Господа
кои се радуе Своим делима, како каже Давид.[7] Таквом радошу своим делима
радуу се и светитеи, као што и грешници тугуу због своих (злих) дела и кау се
због их. Светитеи као свое богатство имау Господа и радуу се ему. Видиш
како су обоица слуга удостоени истих блага, и она кои е примио пет таланата, и
она кои е примио два. Када, дакле, човек прими мало, али правилно користи

228
добиени дар, без обзира колико мали он био, добие исту част као она кои е
много примио и много постигао. Зато се сваки човек сматра успешним по томе
колико е постигао у ономе што му е дато. Такве су захвалне слуге, док зли и леи
слуга оправдава себе на ему своствен начин. Он свога господара назива "тврдим
човеком", као што данас тако многи називау свое учитее. Тешко е тражити
послушност од уди, кое Бог ние начинио послушним, нити у има засеао семе
покорности. Управо е то оно што мисли зли слуга када каже: "Жаеш где ниси
сеао"; другим речима, тражиш покорност од онога у коме ниси засеао семе
покорности. Називауи господара "тврдим", слуга осууе самога себе. Он е
управо зато био дужан да се ош више потруди, пошто е знао да му е господар
тврд и строг, ер ако он тражи уздаре од других ош више е тражити и од ега.
Зато е требало да умножи примени талант и начини себи ученике, од коих би
Господ могао да затражи оно што су дужни.[8] Христос свое ученике назива
"меачима", ер они строго одговарау за реч коа им е поверена. Какав "добитак"
(камату) Он очекуе од ученика? Да покажу своа дела, ер ученик кои прими реч
од учитеа, мора не само да е сачува и врати е у целости ве да уз у преда и
"добитак", то ест, добра дела. Тако Господ одузима дар од злог и леог слуге. Она
ко е примио дар да би име користио другима, а то не чини, и сам губи предати му
дар. Видиш да она кои се више труди добиа и веи дар (од Бога)? Ономе кои се
потруди дае се веа благодат и то у изобиу. Али, од човека кои се не труди
узее се и она дар кои мисли да има, ер она кои нема ревности и не тргуе са
оним што му е поверено заправо и нема дар ве само мисли да га има. Он га е
изгубио своим немаром и леошу.

31-33. А када дое Син Човечии у слави своо и сви свети анели с им, тада
е сести на приесто славе свое. И сабрае се пред им сви народи,[9] и
разлучие едне од других као пастир што разлучуе овце од аради. И
поставие овце с десне стране себи, а арад с лиеве.

Господ каже: "Када дое у слави Своо", пошто е егов први долазак прошао уз
бешаше и увреде. Када буде други пут дошао дои е у слави, праен анелима.
Напре е раздвоити светитее од грешника, избавауи их тако од пати, и
поставие их (Себи с десне стране) и говорие им. Светитее назива "овцама", због
ихове кротости и зато што нам они попут оваца дау свое плодове и служе нам,
као овце кое нам дау "вуну", то ест, божански и ду-ховни покров, и "млеко" као
духовну храну. ,арад" су грешници, ер они ходе по урвинама (греха) и неуредни
су и бесплодни као арад.[10]

34-40. Тада е реи Цар онима што му стое с десне стране: Ходите
благословени Оца моега; наследите Царство кое вам е припремено од

229
постаа свиета. ер огладех, и дадосте ми да едем; ожедех, и напоисте
ме; странац биах, и примисте ме; наг биах, и оденусте ме; болестан биах, и
посетисте ме; у тамници биах, и доосте ми. Тада е му одговорити
праведници говореи: Господе, кад те видесмо гладна, и нахранисмо? Или
жедна, и напоисмо? Кад ли те видесмо странца, и примисмо? Или нага и
оденусмо? Кад ли те видесмо болесна или у тамници, и доосмо ти? И
одговарауи Цар реи е им: Заиста вам кажем: кад учинисте едноме од ове
мое намае брае, мени учинисте.


Док прво не пресуди, Господ никога не награуе нити кажава. Будуи
човекоубив, Он и нас учи да не кажавамо друге док добро не испитамо ихову
кривицу. Тако они кои буду кажени, после суда нее имати никаквог изговора.
"Благословеним" назива светитее, ер их е Отац примио (у Царство небеско).
Назива их наследницима Царства како би показао да их Бог чини заедничарима
Свое славе, као Свое синове. Ние им рекао "примите" ве "наследите", као што
синови наслеуу имае свога оца. ,Дамаом браом" зове свое ученике, или
просто сиромахе, ер сваки сиромах е брат Христов пошто е и сам Христос живео
у сиромаштву. Видиш ли Божу праведност, како похвауе светитее, али и
ихову благомисленост, ер смирено поричу да су Му служили. Ипак, оно што е
учиено сиромасима Господ прима као учиено Себи.

41-46. Тада е реи и онима што му стое с лиеве стране: Идите од мене,
проклети, у ога вечни кои е приправен аволу и анелима еговим. ер
огладех, и не дадосте ми да едем; ожедех, и не напоисте ме; странац биах,
и не примисте ме; наг биах, и не оденусте ме; болестан и у тамници биах, и
не посетисте ме. Тада е му одговорити они говореи: Господе, кад те
видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници,
и не послужисмо ти? Тада е им одго-ворити говореи: Заиста вам кажем: кад
не учинисте едноме од ових намаих, ни мени не учинисте. И ови е отии у
муку вечну, а праведници у живот вечни.

Оне кои су с леве стране шае у ога припремен за авола. Пошто су демони
немилосрдни и према нама се понашау сурово и неприатески, разумиво е да
истом казном буду кажени и они кои су едномислени с има и кои бивау
проклети због своих власти-тих дела. Видиш да Бог ние припремио ога за уде,
нити е створио пакао за нас, ве за авола, али ми сами себе чинимо виновницима
пакла. Задрхти, дакле, о човече, и разуми из овога да ови уди нису кажени због
блуда, отимачине или неког другог злог дела, ве зато што нису чинили добро.

230
Заиста, ако добро размислиш, грабивац е она кои има много, а не дае
милостиу, чак иако авно никоме не чини неправду. Све што он поседуе преко
своих потреба отео е од оних кои су у оскудици и кои ништа од ега нису
примили. Да е с има поделио свое имае, они не би ни оскудевали. Али, пошто
е он свое благо закучао и присвоио за себе, они су се нашли у сиромаштву. Зато
е немилостив човек лопов и чини неправду свима онима коима е могао помои, а
ние помогао. Стога е он и ему слични отии у вечну муку без краа, а
праведници у вечни живот. Као што светитеи обитавау у бесконачно радости,
тако е неправедни наследити вечно мучее, иако Ориген[11] празнослови да е
пакленим мукама дои кра и да грешници нее бити вечно мучени, те да е дои
време када е и они уи у обиталишта праведних, очишени пакленим мукама.
Оригеново учее е овде асно оповргнуто када Господ говори о "вечно муци",
коа нема краа, и када праведнике упореуе са овцама, а неправедне с арадима.
Као што аре никада не може постати овца, тако се ни грешник (после Суда) никада
не може очистити и постати праведник. "Краа тама" (коа се спомие у
претходно причи о талантима) сасвим е далеко од светлости Боже, што мучее
чини ош тежим. Постои и други разлог кои би могао да се спомене: грешник е
ош у овоме животу у тами, пошто е отпао од "Сунца Правде", али како постои
нада за обраеа, то ош ние "краа тама". Меутим, када умре и када се испитау
зла дела коа е починио, тада га обузима "краа тама".[12]
Тада више нема наде за обраее и грешник остае потпуно лишен Божих блага.
Док е ош у овоме животу, човек донекле ужива добра Божа, мислим на
вештаствено благо, и веруе да е на неки начин слуга Божи и да обитава у овом
створеном свету као у дому Божем, храен и помаган Богом. Али, онда е потпуно
бити одсечен од Бога, и нее имати никаквог удела у еговим добрима. То е та
тама коа се назива "краом", у порееу са овдашом тамом коа ние "краа",
пошто грешник ош ние потпуно одсечен од Бога. Зато и ти бежи од
немилостивости и чини милостиу, не само телесно ве надасве духовно. Нахрани
Христа кои е "гладан" нашег спасеа. Ако нахраниш и напоиш онога кои е
гладан и жедан духовног учеа, нахранио си и напоио самог Христа, ер у сваком
хришанину живи Христос и егова вера се храни и ача учеем. Ако угледаш
некога ко се као странац отуио од небеске отабине, узми га са собом. Док ти
будеш узлазио на небеса, поведи и ега са собом да се не би проповедауи
другима сам показао неискушан. Ако неко збаци са себе одеу нетрулежности коу
е добио на крштеу, и остане наг, одени га, а раслабеном у вери помози, како
каже Павле.[13] Посеу онога кои е затворен у мрачно "тамници" овога тела и
саветом твоим обаса га као светлошу. Упражава, дакле, ових шест врста
убави, телесно и надасве душевно, ер будуи да смо саставени од душе и тела,
то обое могу да учествуу у овим делима убави.




231


НАПОМЕНА:
1. Уп. Пс. 44, Песму над песмама, 1 Мак. 9:37
2. Златоуст каже: "То Спасите говори или да би се саобразио причи или да би
показао да е се Васкрсее десити у поно", (Ibid). Бл. ероним иде ош
дае па тврди да постои евреско предае" по коме е "Христос дои у
поно, као што е био случа у Египту, када се славила Пасха и када е анео
казните долазио, и Господ пролазио над куама", (Ibid.) уп. 2 Мо. 12.
Постои древно предае у Православно Цркви да е Господ дои у нои
измеу суботе и недее, и зато е од давнина меу хришанима постоао
обича да верници у суботу вече остау дуже на молитви и бдениу у
очекивау свог Женика.
3. Уп. 1 Кор. 15:52; 1 Сол. 4:16
4. Уп. Мт. 6:22; Лк. 11:34
5. "Бог предвиа", пише преподобни Отац устин, "како е кои човек
употребити слободну воу своу и све силе свое, па му према томе и
поверава количину блага Свога, имовине Свое. Главно е да ни равог и
леог слугу Свог не остава без блага, ер и ему дае едан талант. А то е?
- Боголика душа са свима боголиким своствима своим: разумом, осеаем,
убаву, истином, правдом, молитвом, слободом". (Ibid, стр. 481).
6. Пс. 12:6
7. Пс. 104:31
8. "Слугама приличи да дау, док е на господару да тражи. Зато (леи) слуга
каже господару: 'Видевши да е твоа заповест тврда ер тражиш послушност
од уди, кое по природи ниси начинио послушним, уплашио сам се да не
останем немаран, па сам сачувао оно што ми е предато не трудеи се око
других..." Ех collatione Venet. S. Marci
9. Ово место е задало потешкоа тумачима, ер ние сасвим асно да ли се речи
"сви народи" односи само на хришане или на све уде, дакле и
незнабошце. Ориген пише: "Ние сасвим асно, да ли реч 'сви' значи 'од свих
покоеа' (ab omnibus generationibus) или од оних кои е остати до дана
суда, или пак од оних кои су поверовали у Бога кроз Христа", (Тумачее
Еванеа од Матеа, Migne P.G. t.13). Зигабен сматра да е овде реч само о
хришанима, што се асно може видети из разговора Цара са своим
поданицима. Тада се сасвим природно постава питае да ли е други
народи, осим хришанских, бити суени или не? Уколико нее, тада суд
нее бити свеопшти. Неки тумачи су мишеа да е суд заиста бити
свеопшти и ему е бити подвргнути сви уди, само е хришани на ему
бити суени на основу Христовог закона, док е незнабошци бити суени по
природном закону (уп. Рим. 2,12-16). У овановом Еванеу се може видети
да се не суди свима, ве само онима кои нису поверовали у единородног
Сина Божега, док они кои веруу у Христа и Оца кои Га е послао имау

232
живот вечни и не долазе на суд, ве прелазе из смрти у живот (уп. н. 3,18-
21; 5,24)
10. Уп. ез. 34:17
11. Ориген е био велики црквени писац и егзегета 3. века, чиа су погрешна
учеа (меу има и учее о апокатастази, васпоставеу свега осуена на
Петом Васеенском Сабору, одржаном у Константинопоу 553. год.
Ориген е, будуи под великим утицаем платонизма и гностицизма, учио да
Бог вечно ствара (а не само у времену, као што Црква учи). Сматрао е да
сви уди морау да проу кроз "очишее" после свое смрти, при чему
праведници одмах добиау очишее од Бога, док грешници пролазе кроз
процес своеврсне метемпсихозе и бивау очишавани кроз циклусе
очишеа (ихов бро зависи од степена грешности) у другим световима
кои е се наступити после овога. На крау е се сви очистити и бити
спашени, па чак и демони. Дакле, према еговом учеу пакао е своеврсно
чистилиште привременог карактера, иако га прости верници сматрау
вечном муком. На крау е наступити "васпоставее свега" с поновним
доласком Христа на свет и духовним васкрсеем тела.
12. Богомудро сагледавауи ову тану Преп. Авва устин каже: "Шауи га у
таму накрау, Бог е поступио као праведни и милосрдни судиа, ер га е
послао тамо куда е он свим своим бием хрлио и хитао. Бог би био
насилник и тиранин да га е на силу увео и настанио у Свом небеском
божанском Царству. Али и овде Он поступа као Бог убави; не приморава
слободно створее, човека, да силом уе у егово Царство. То би било и
неприродно и нелогично. ер да би се вечито живело у Царству Божем,
треба волети Бога: свим срцем своим, свом душом своом, свом мишу
своом, свом снагом своом, и свим бием своим добровоно припадати
Богу". (Ibid, стр. 486).
13. 1.Кор. 3:2


















233
Двадесет и шеста глава

Последе предсказивае страдаа, завера удеаца против Христа, помазае у
Витании, удино издаство, Пасхална вечера и Причеше,
молитва у Гетсимании, удин поубац,
хватае Христа и воее пред Каафу и Синедриоин,
Петрово одрицае и каае

1-2. И када сврши Исус све риечи ове, рече ученицима своима: Знате да е за
два дана бити Пасха[1] и Син Човечии бие предан да се разапне.

Пошто е ве споменуо Царство и награду, било е време да каже нешто и о Своме
страдау, па Исус као да говори: "Они кои ме разапну заслужие ога."

3-5. Тада се скупише првосвештеници и кижевници и старешине народне у
двор просвештеника по имену Каафа; и саветоваше се како би Исуса на
превару ухватили и убили. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ
побунио.

Иако е Закон предвиао само едног првосвештеника,[2] кои е доживотно
обавао своу службу, евреи су их имали много ер су мимо Закона бирали новог
првосвештеника сваке године.[3] Тако су те године они дошли првосвештенику да
би се с им посаветовали о убиству, пошто е дужност првосвештеника била да
кажава убице.[4] Овде се "првосвештеницима" називау они кои су ве били
испунили своу едногодишу службу. Намеравауи да почине безбожно убиство,
нису се боали Бога, ве народа. Плашили су се да убиу Исуса на дан празника, ер
би у том случау народ могао да устане у егову одбрану, или да због убиства не
учествуе у приносу прописаних жртава, због чега би првосвештеници остали без
зараде коу су добиали од жртвоваа. Вероватно су се такое плашили да Га убиу
на сам дан празника ер би тада егова смрт свима постала позната и славна, док
су они желели да потпуно избришу свако сеае на ега. Зато су се пре празника
договорили да Га убиу одмах по празнику. Меутим, Исус им дозвоава да Га
ухвате у време Пасхе, желеи тиме да покаже да иде на страдае не када то они

234
хое ве када сам то жели, како би се на дан предобразитене Пасхе свршила
истинска Пасха. Из овога такое можемо да разумемо колико су били крволочни,
ер иако нису намеравали да убиу Исуса на дан празника, када су нашли изданика,
починили су убиство баш на та дан, заборавауи чак и народ, само да би
испунили своу намеру.

6-7. А кад Исус беше у Витании у куи Симона губавога, приступи му жена с
алавастровом посудом мириса скупоценога, и изли на главу егову када
сеаше за трпезом.

Неки кажу да четворица еванелиста спомиу три жене кое су помазале Господа.
Други, опет, кажу да их е само две: Мариа, сестра Лазарова, из овановог
Еванеа, и ова коу сада овде спомие Мате, коа е, опет, она иста о коо говоре
Лука и Марко. Неки кажу да е ова Симон губави био Лазарев отац и да га е
Христос очистио од губе и потом обедовао код ега. Прича се да е Господ свое
ученике послао ему када им е рекао да иду човеку кои е им показати застрту
гору собу. Он е, како кажу, потом и примио Господа кои е код ега прославио
Пасху. Када е, дакле, жена[5] видела очишеног губавца, са смелошу е
поверовала да е и она примити опрошта грехова и очишее од душевне губе.
Она е исповедила велику веру када е без оклеваа излила тако скупоцено миро.[6]
Излила га е на егову главу, одауи почаст наважнием делу тела. Зато и ти,
човече, ако болуеш од душевне и фарисеске лепре коа горди и отууе од Бога,
прими Исуса у "дом" сво и помажи Га "миром" врлина, ер и ти можеш да набавиш
миро за Исуса кои те исцелио од лепре и да га излиеш на егову главу. Шта е
"глава" Христова ако не егово божанство коме се приноси миомирис врлина?
"Нека се исправи", каже Давид, "молитва моа као кад пред Тобом, Господе."[7]
Принеси, дакле, Христовом божанству миомирис мира, справеног од многих
врлина. Ако учиш да Христос ние само прост човек ве и Бог, тада си миром
помазао егову "главу", то ест, прославио си егово божанство речима
богослова.

8-11. А кад ово видеше ученици егови, негодоваше говореи: Чему ова
штета? ер се могаше ова мирис продати скупо и дати сиромасима. А
разумевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дело на мени.
ер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.

Пошто су ученици ве доста чули о милостии и разумели колико е она важна,
прекорили су жену мислеи да е Богу дража милост према другим удима него ли

235
част коа се ему самом указуе. Господ, меутим, замера ученицима што су
неправедно прекорили жену. Не треба очекивати узвишене ствари од оних кои су
се тек обратили Христу, посебно не од едне слабе жене, ве примити од их
онолико вере колико имау. Када неко принесе дар Богу немо га одвраати и
презирати егово усре, шауи га да сво дар пода сиромасима, ве му допусти да
испуни оно што е намерио. Ако затражи тво савет, да ли да пода (прилог)
сиромасима или да приложи Богу, савету га да помогне сиромасима. Меутим, ако
е ве принео дар Богу, нема разлога да га одврааш, ер част коа се указуе Богу
треба више ценити од свега другог, чак и од саме милостие. Иако знамо да
Христос у своме човекоубу прима милост указану другима као ему учиен
дар, ипак не треба презрети Бога и чинити само ми-лостиу. Када би тако било,
морали бисмо да крадемо драгоцености из храмова и украдено даемо сиромасима.
Али, ние тако, и да би могаода разумеш да ние исто бити милостив према
сиромасима и Указивати част самоме Христу и служити Му, почу следее речи:
"Сиромахе", каже, "имате свагда са собом, а Мене немате свагда." Видиш ли, дакле,
да е едно служити Христу, а друго указивати милост сиромасима, иако Христос у
своме човекоубу оно што е учиено сиромашним прима као Свое.

12-13. А она изливши мирис ова на тиело мое, учини то за мо погреб. Заиста
вам кажем: Где се год успроповиеда ово еванее по свему свиету, казае
се за спомен ен и ово што она учини.

Господ нас учи да е жена ово учинила по неком божанском надахнуу,
наговештавауи егову смрт и погреб еговог тела. Господ не би дозволио да Га
помаже миром да то дело ние скривало неку тану. Он е као Бог предсказао оно
што е се догодити - да е се о делу ове жене свуда казивати у ену похвалу.
Погледа Боже човекоубе, како награуе жену великим даром. Обеава о да
е се о о посвуда говорити, док год буде Еванеа. Како е миро символизовало
егово погребее? Код евреа е био обича да тела припремау за погреб тако
што су помазивана миром, као што су чинили Египани. То су радили да би
спречили распадае тела и ширее неприатаног задаха. Зато каже: "Изливауи
миро, жена показуе да е Мое тело бити погребено." Све ово говори како би
посрамио и прекорио уду кои е Га издати и предати на смрт. Разуми ово и у
пренесеном смислу. "Губавац" означава незнабожачки народ. "Жена грешница" е
синагога и Црква од незнабожаца, коа е излила "миро", то ест, веру на Христову
"Главу", коа е егово божанство. Свако ко веруе да е Христос Бог излива миро
на главу егову. Али уда, кои е прекорио жену, представа, како каже ован,[8]
еврее, кои до данашег дана гунау против Цркве.


236
14-16. Тада едан од дванаесторице по имену уда Искариотски, отиде
првосвештеницима, и рече: Шта ете ми дати и а у вам га издати? А они му
положише тридесет сребреника. И од тада тражаше згодно вриеме да га изда.

Када е жена странкиа и блудница указала Исусу такву част, тада егов ученик
одлази да Га изда. Еванелист не каже случано: "Тада отиде", ве с намером да
покаже удину бестидност. Он додае име "искариотски" како би што асние
показао о коме е реч, ер е постоао и други уда, кои се ош звао Леве.[9]
Изданик е, меутим, био из неког села по имену Искара.[10] "А они му
положише[11] тридесет сребреника", то ест, договорили су се и одлучили да му
дау толико новца, а не као што многи мисле да су толико новца ве одброали и
платили му. "(И од тада) тражаше згодно време", како би Га издао када буде сам.
Будуи да су се плашили народа, унамили су уду да их обавести када Исус буде
сам.

17-19. А у први дан бесквасних хебова, приступише ученици Исусу говореи
му: Где хоеш да ти уготовимо да едеш Пасху? А он рече: Идите у град томе
и томе, и кажите му: Учите каже: Вриеме е мое близу, код тебе у да
учиним Пасху са ученицима своим. И ученици учинише како им заповеди
Исус, и уготовише Пасху.

"Првим даном бесквасних хлебова" еванелиста назива дан уочи "бесквасних
хлебова". Пасху е требало да еду у петак увече, кои се зато и називао даном
бесквасних хлебова, али, Господ е послао ученике у четвртак, у дан кои
еванелиста назива "првим даном бесквасних хлебова",[12] зато што е претходио
петку, када су се увече, (по обичау) ели бесквасни хлебови. Тада Му прилазе
ученици и питау га: "Где хоеш да ти уготовимо да едеш Пасху?",[13] пошто ни
они ни Он нису имали своу куу. Исус их шае непознатом човеку кои ни их
ние познавао, као што е учинио онда када их е послао да пронау магарца. Тиме
им е показао да е у стау да само Своим речима приволи чак и оне кои Га
уопште не познау да Га прихвате. Господ е желео да отпразнуе Пасху како
евреи не би мислили да се противи Закону. "Своим временом" назива свое
заклае, да бисмо ми разумели да Он ние убиен не знауи шта Га чека и
противно Своо вои. Речима: "Код тебе у да учиним Пасху", додае: "...са
Своим ученицима", како би све било спремно за веи бро гостиу кои е дои.


237
20-22. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика и док еаху
рече им: Заиста вам кажем; едан од вас издае ме. И ожалостивши се веома
поче му сваки од их говорити: Да нисам а, Господе?

На основу ових речи неки мисле да те године Господ ние ео Пасху, ер кажу да се
пасхално аге ело само стоеи. Будуи да е Господ седео, ние, дакле, ни ео
Пасху. Ипак, можемо претпоставити да е прво ео Пасху стоеи, па е онда сео и
предао ученицима Свое Тане.[14] Прво е отпразновао (старозаветну) Пасху као
предобразац, а затим е извршио у стварности. Он предсказуе оно што е уда
учинити да би га исправио и посрамио ако ничим другим, онда заедничком
трпезом, али и да би га испунио страхом и ужасом што издае Бога кои познае
срца (уди). Други ученици били су ужаснути, ер иако су имали чисту савест,
више су наде полагали у Христа него ли у саме себе, пошто е Он бое од их
познавао ихова срца.

23-25. А он одговарауи рече: Кои умочи са мном руку у зделу она е ме
издати. Син Човечии, дакле, иде као што е писано за ега; али тешко ономе
човеку кои изда Сина Човечиег; бое би му било да се ние родио та
човек. А уда, изданик егов, одговарауи рече: Да нисам а, Учитеу?
Рече му: Ти каза.

авно укорава изданика, пошто се ова ние покаао када га е претходно тано
укорео. Зато га сада авно изобличава говореи: "Кои умочи са Мном руку у
зделу...", како би се барем у том тренутку исправио. Али, будуи бестидан, уда е
умочио руку у Христову зделу. Господ тада каже: "Син Човечии иде, као што е
писано за ега." Дакле, иако е предодреено[15] да Христос пострада за спасее
света, не треба за наше спасее сматрати заслужним и уду, ве га радие треба
сажалевати.
Оно што е урадио ние учинио као сарадник у Божо намери, ве из свое властите
злобе. Ако пак добро размислиш ни Христос рание ние желео да буде распет.[16]
Tо показуе када се (у Гетсимании) моли да Га мимоие чаша страдаа. Али,
будуи да е (по Своо божанско природи) знао пре свих векова како се уди због
злобе неприатеа не могу другачие спасти, оно што претходно ние била егова
намера сада то постае. Говореи да би бое било да се ние родио та човек кои е
Га издати, показуе да е бое не постоати него ли живети у греху. Обрати пажу
на речи "Син Човечии иде...", кое показуу да егово умирае нее бити смрт ве
одлазак на друго место.


238
26. И кад еаху, узе Исус хеб[17] и благословивши преломи га, и даваше
ученицима, и рече: Узмите, едите; ово е тиело мое.

Мате додае речи: "и кад еаху", како би показао удину нечовечност, ер да е
уда био звер постао би питомии кушауи храну са заедничке трпезе. Али, иако
изобличен, он не само да ние дошао к себи ве е остао непокаан окусивши и само
Тело Христово. Неки тумачи кажу да е Христос дао Тане другим ученицима, тек
пошто е уда изишао.[18] Тако би ваало да и ми чинимо и ускрауемо Тане
нечастивим удима. Пре него што е преломити хлеб, Господ е заблагодарио да
би и нас научио да Хлеб приносимо са благодарношу (Богу).[19] Истовремено,
овим показуе да Он добровоно прихвата ломее Свога Тела, то ест, Свое
умирае,[20] и не показуе горчину, као да е реч о нечему противном егово
вои, да бисмо и ми, на исти начин добровоно могли да прихватимо мученичко
страдае (ега ради). Говореи "Ово е Тело Мое", показуе да е хлеб кои е
освеен на жртвенику истинско Тело Господе, а не егова слика. Он не каже:
"Ово е слика (Мога Тела)", ве "Ово е Тело Мое". На неизрецив начин
(предложени) хлеб се меа, иако и дае задржава изглед (обичног) хлеба. Пошто
смо слаби и не можемо да поднесемо да едемо сирово месо, а понамае удско,
оно и дае изгледа као хлеб, премда е у ствари месо.

27-28. И узе чашу и заблагодаривши даде им говореи: Пите из е сви; ер е
ово крв моа Новога завета коа се пролиева за многе ради отпуштеа
гриехова.

Као што у Старом Завету постои жртва и крв, тако и у Новом Завету имамо крв и
жртву. Каже: "Коа се пролива за многе", што значи "за све", ер су "сви" такое и
"многи". Зашто горе ние рекао: "Узмите, едите сви", ве само овде каже: "Пите из
е сви?" Неки кажу да е то рекао због уде, ер е уда узео Хлеб и ние га поео,
ве га е сакрио, како би евреима показао Хлеб кои е Исус назвао Своим Телом.
Ипак, уда е испио чашу, иако против свое вое, пошто то никако ние могао да
сакрие. Зато е, дакле, Христос рекао: "Пите из е сви." У пренесеном смислу,
неки кажу да сви уди не могу да приступе тврдо храни, ве само они кои су
савршении, док сви могу да пиу. Због тога Он каже: "Пите из е сви", ер су сви у
стау да риме простиа учеа.

29. Кажем вам пак да неу одсада пити овога рода ви-ноградскога до онога
дана када у пити с вама новога у Царству Оца моега.

239

Пошто е испио чашу, Господ се одриче телесног пиа, али обеава неки други
начин пиеа у Царству, то ест, после Васкрсеа. Наиме, када е васкрсао, ео е и
пио на неки нови начин, не зато што Му е била потребна храна телесног укуса ве
да би потврдио истинску природу Свога тела.[21] Он с правом назива Свое
Васкрсее "Царством", ер када е победио смрт заиста се показао као Цар. Али ово
можеш разумети и на следеи начин: "ново пие" е откровее тани Божих, кое
е бити откривене у Царству Божем, то ест по другом доласку (Господем). Оне
су "нове", то ест, такве су природе да за их никада нисмо чули. Каже се да е их
Христос "пити" заедно са нама, зато што Он сматра да е егова храна и пие нама
на корист.

30. И отпоавши хвалу, изиоше на гору Маслинску.[22]

Када су вечерали, отпевали су хвалу, како бисмо и ми научили да тако чинимо.
Исус е отишао на Маслинску гору, а не на неко друго место, да не би изгледало да
бежи. Он не одлази на неко непознато место, ве на место кое е било (добро)
знано евреима.[23] Истовремено, одлази из крвожедног града, оставауи га и
препуштауи страдаима, како би касние могао прекорити еврее што су Га
гонили и онда када е отишао од их.

31-32. Тада им рече Исус: Сви ете се ви саблазнити о мене ову но; ер у
Писму стои: Удариу пастира, и овце стада разбеи е се. А по васкрсеу
своме отии у пред вама у Галилеу.

Он као Бог предсказуе шта е се догодити, а да се ученици не би саблазнили
помисливши да их оптужуе, говори им да е писано: "Удариу пастира и овце
стада разбеи е се." Овим жели да каже: ,а сам вас све заедно сабрао, а после
Мога одласка ви ете се разбеи." За Оца се каже да е "ударити" Сина, ер су
евреи по егово замисли, бое речено, еговом допуштеу, распели Господа.
Иако е био у могуности да их спречи у томе, Он то ние учинио, па се зато и каже
да е Отац "ударио" (пастира) по допуштеу.[24] Потом их теши благовестеи им
да е ва-скрснути и отии пред има у Галилеу. Овим показуе да е оставити
ерусалим и отии незнабошцима, будуи да су незнабошци живели у Галилеи.


240
33-34. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, а се неу
никад саблазнити. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноас, прие него пиетао
запева, три пута еш ме се одреи.

С великом самоувереношу Петар обеава да се нее саблазнити. Зато е Христос и
дозволио да падне како би га научио да се не узда у себе, ве у Бога, али и да би
више веровао Христовим речима него ли своо савести. Петрове речи: "Ако се и
сви саблазне..." показуу егову хвалисавост и непознавае властите немои.
Господ му тада предсказуе час кои е дои те нои пре него што петао запева, као
и бро одречеа, ер е Га се три пута одреи.

35-36. Рече му Петар: Неу те се одреи макар морао и умриети с тобом! Тако
рекоше и сви ученици. Тада Исус дое с има у место кое се зове
Гетсиманиа,[25] и рече ученицима: Седите ту док а одем тамо да се помолим
Богу.

Желеи да покаже своу истинску преданост Спаситеу, Петар Му противречи.
Ослободивши се страха да би он могао да буде изданик, Петар сада с великом
убаву, али и частоубем, почие да устае против других и чак да се противи
Христу. Потом су и остали ученици, и пре него што е их снаи искушеа, у
незнау обеали оно што нее мои испунити. Исус се удауе да би се помолио у
осами, ер молитва тражи мир и самоу.

37-39. И узевши Петра и оба сина Зеведеева поче се жалостити и туговати.
Тада им рече Исус: Жалосна е душа моа до смрти; останите овде и бдите са
мном. И отишавши мало паде на лице свое молеи се и говореи: Оче мо, ако
е могуе, нека ме мимоие чаша ова; али опет не како а хоу, него како ти!

Са Собом не узима све ученике, ве само ону троицу коима е показао Своу славу
на Тавору, како се остали не би саблазнили видеи Га да се моли с болом у срцу.
Али, Он чак и их остава и одлази да се моли на ош усамение место. Тугуе и
пати по Божем промислу како би показао да е ис-тински човек, ер е удско
природи своствено да се плаши смрти, пошто е смрт дошла противприродно, те
зато наша природа бежи од е. Истовремено, то чини желеи да превари авола, да
би Га ова напао као обичног човека и усмртио, али на та начин и сам био побеен.
Да е Господ, коим случаем, сам отишао у смрт, дао би евреима повода да

241
помисле како нису учинили грех убиауи онога кои е сам толико желео да
пострада. Из овога можемо да научимо како не треба да трчимо у невое и
искушеа, ве да се молимо како бисмо се избавили од их. Управо зато Он ние
отишао толико далеко од апостола, ве е остао близу троици ученика да би Га они
могли чути и сетити се егових речи када сами западну у искушеа и буду се тако
молили. "Чашом" назива Свое страдае, због сна кои после чаше долази, али и
зато што е она постала виновник наше радости и спасеа. Жели да Га мимоие
чаша да би показао да, као човек подложан природним законима жели да избегне
смрт, као што е горе речено, али можда и зато што ние желео да евреи почине
тако страшан грех због коега е Храм бити разорен и народ погубен. Ипак, Он
жели да буде воа Очева, како би онда, када нас природа одвуче од послушности,
и ми научили да се морамо покоравати Богу и испуавати егову воу.

40-41. И дошавши ученицима нае их где спавау, и рече Петру: Зар не
могосте едан час пробдети са мном? Бдите и молите се да не паднете у
напаст; ер е дух срчан, али е тиело слабо.

Пошто су Петар и други ученици били пуни самопруздаа и неопрезних обеаа,
Господ их прекорева због ихове слабости, посебно се обраауи Петру. "Када
ниедан час не могосте пробдети са Мном, како ете онда положити живот за
Мене?" Али, одмах пошто их е повредио Своим прекором, теши их говореи да е
дух срчан, али му се противи слабост тела. Другим речима, Он каже: "Сматрам вас
достоним опро-штаа зато што сте заспали, не због презира према Мени ве због
слабости тела. Али, пошто сте тако слаби, не уздате се у себе, ве се молите да не
паднете у искушее." Други мисле да речи: "Да не паднете у искушее" значе: ,Да
вас не победи искушее". Господ нам, дакле, кажу они, не заповеда да будемо без
искушеа, ер кроз искушеа задобиамо венце, него да нас она не савладау, те да
се не наемо прогутани као у утроби неке диве звери. Ето, зато заповеда да се
молимо, ер она кога е искушее савладало потпуно пада у егову власт.

42-44. Опет и други пут отиде и помоли се говореи: Оче мо, ако не може да
ме мимоие ова чаша да е не пием, нека буде воа твоа. И дошавши нае их
опет где спавау; ер им биаху очи отежале. И оставивши иж отиде опет те се
треи пут помоли говореи оне исте риечи.

Када чуеш да се Господ више пута молио, научи и ти, човече, да се често молиш у
искушеима. Када е нашао ученике где спавау, ние их преко-рио да их не би
ожалостио, ве их остава (на миру). Отишао е од их и молио се треи пут да би

242
нас уверио у Своу удску природу, пошто е бро три, бро истине и
веродостоности.

45-46. Тада дое ученицима своим и рече им: ош спавате н почивате! Ево се
приближи час, и Син Човечии предае се у руке грешника. Устаните,
хадемо! Ево, приближио се изданик мо.

Желеи да покаже како Му ние потребна ихова помо, чак ни у тренутку издае,
Господ им говори: ош спавате." Можда ово говори у иронии, намеравауи да
каже: "Ево, приближио се изданик, а ви, ако желите и време вам дозволи, ош
спавате." Тада их позива да оду с места где се молио и одлази у сусрет онима кои
е Га ухватити, прилазеи им као да Му доносе неку радост. Тако видимо да се Он
молио (као човек) да би потврдио божански Промисао. егова молитва такое
показуе и то да е желео да избегне страдае како би поштедео еврее пропасти
коа е их задесити због иховог греха према ему.

47-50. И док он ош тако говораше, гле, уда, едан од Дванаесторице, дое, и
са им уди многи с ножевима и с коем од првосвештеника и старешина
народних. А изданик егов даде им знак говореи: Кога а целивам, она е;
држите ега. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитеу! И целива
га. А Исус му рече: Приатеу, на то ли си дошао? Тада приступивши ставише
руке на Исуса и ухватише га.

Видиш ли чиме се служе првосвештеници? Коем[26] и ножевима! А тако су били
мирни и пуни духа кротости! Еванелиста каже: "едан од Дванаесторице", чудеи
се уди кои е предао себе аволу, иако е био изабран и поставен за еднога од
првих апостола. Зато се и ти побо, човече, макар био меу наближим Господу, да
се не олеиш и не отпаднеш од Бога. уда им е дао знак зато што е била но и у
мраку се ние асно видело. Наиме, они кои су дошли да Га ухвате нису били уди
из народа, ве слуге првосвештеникове, кое нису одмах могле да препознау
Исуса. Али, ученик им целивом показуе учитеа. Знауи да е Господ
човекоубив, уда се дрзнуо и целивао Га. Господ е био трпеив према ему све
до последег часа, надауи се да е га придобити Своим дуготрпеем. Ипак,
уда се ние уразумио, чак ни када е Господ оборио слуге првосвештеникове на
зему, како каже ован,[27] да би у томе познали егову силу. Видеи да они не
одустау од свое дрскости, Господ им се предае. уду назива "приатеем" да би
га посрамио и исмеао због еговог тобожег приатеског поупца. Каже му: "На
то ли си дошао", што значи, "Због чега си дошао овамо ? Као приате? Онда ние

243
требало да доеш с ножевима. Можда као неприате? Али, зашто ме онда
целиваш?" На ова начин га изобличава као лукавог преваранта.

51-54. И гле, едан од оних што биаху са Исусом машивши се руком извади
нож сво те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо. Тада му рече
Исус: Врати нож сво на место егово; ер сви кои се маше за нож, од ножа е
погинути. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошае више
од дванаест легиона анела? Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба
да буде?

Ученик кои е извадио нож био е Петар, како каже ован,[28] ер е он имао нож,
пошто е недавно жртвовао аге кое су ели (за Пасху). Али немомо окрививати
Петра, ер он ово ние учинио ради себе, ве ревнууи за свога Учитеа.
Обраауи Петра еванелском животу, Господ га учи да не користи оруже, чак
иако име жели да освети Бога. Одсецауи ухо првосвештениковом слузи, Петар
симво-лички показуе да су евреи боловали од непослушности. Тада Христос
наводи речи Закона по коем е сваки кои убие, сам бити убиен. Закон каже да
"сви кои се маше за нож, од ножа е погинути".[29] Овим речима Господ ош жели
да каже да е евреи кои су се ножем дигли на ега, сами бити погубени ножем
Римана. Господ не каже "а могу довести дванаест легиона анела", ве "могу
умолити Оца Свога...", говореи по Божем промислу каоч човек, снисходеи
ихово слабости. Он е Своу удску прирдду показао кроз зно, страх и на многе
друге начине, па егове речи не би биле увериве да е рекао: ,а сам могу довести
анеле." Уместо дванаест ученика, каже, "дванаест одреда анела дои е ако то
пожелим". Легион е навеа вона единица коа се састои од шест хиада
коаника.[30] Све ово, дакле, мора да се деси како би се испунила Писма коа су
ове догаае прорекла. евреи нису били зли зато што су Писма предсказала да е
бити такви, ве су ови догааи претходно описани у Писму по надахнуу Светога
Духа, ер су евреи имали намеру да ово учине по своо зло вои.

55-56. У та час рече Исус удима: Као на разбоника изишли сте с ножевима и
коем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седио учеи у храму, и не
ухватисте ме. А ово е све било да се збуду Писма пророчка.

Господ показуе колико е безуман ихов подухват, као и то да Га они нису
ухватили своом силом. "Док сам био у Храму", каже, "хтели сте да Ме ухва-тите,
али нисте могли зато што вам то нисам дозволио. Али сада добровоно предаем
Себе вама, ер знам да не лажу Писма коа су предсказала вашу злобу."

244

56-58. Тада га сви ученици оставише и побегоше. А они што ухватише Исуса
одведоше га првосвештенику Каафи,[31] где се кижевници и старешине
сабраше. А Петар иаше за им издалека до дворишта првосвештеникова и
ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.

Други ученици су побегли; само е Петар, кои е наискрение био одан своме
учитеу, ишао за има издалека. Ако е за има пошао и ован, то ние учинио као
ученик, ве као познаник првосвештеника. [32]

59-60.А првосвештеници и старешине и сав Синедрион тражаху лажна
сведочанства против Исуса да би га убили, и не наоше; и премда многи
лажни сведоци долазише, не наоше.

Исуса одводе Каафи кои е те године био првосвештеник. Тамо су остале
старешине с им проводиле но и чекали да убиу Господа, не едуи тада Пасху и
тако преступауи Закон. Док е Господ ео Пасху у Законом утврено време, они су
презрели Закон само да би убили Господа.

60-64. Напослие дооше два лажна сведока и рекоше: Он е казао: а могу
развалити храм Божи и за три дана саградити га. И уставши првосвештеник
рече му: Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче? А Исус
уташе. И првосвештеник одговарауи рече му: Заклием те живим Богом
да нам кажеш еси ли ти Христос, Син Божи! Рече му Исус: Ти каза.

Они су заиста били лажни сведоци. Христос ние рекао: "а га могу развалити", ве
"Развалите". Ние казао "Храм Божи", него "ова храм", то ест "Тело Мое", нити е
рекао "Саградиу га", ве "подиу га" (дакле, васкрснуу га).[33] Тако су они
заиста били лажни сведоци, пошто е Христос говорио едно, а они сведочили да е
говорио друго. Зато е Исус утао знауи да е ихов суд безакон, ер како их е
могао уверити речима опра-вдаа када нису веровали ни у знаке кое е чинио?
Првосвештеник Му постава питае с намером да Га наведе на богоху-лство, ер
да е Исус одговорио: ,а сам Син Божи", осудили би Га као богохулника. Да е,
меутим, порекао, сведочио би против самога Себе. Ипак, Господ е ухватио ове

245
"мудраце" у иховом лукавству, па зато одговара првосвештенику: "Ти каза", што
значи: "Твоа уста су исповедила да сам а Син Божи".

64. Али а вам кажем: одсада ете видети Сина Човечиега где седи с десне
стране Силе и долази на облацима небесним.

Говори ,им речима из Даниловог пророштва, кое каже: "Видех као Сина Божега
како долази на облацима."[34] Пошто су евреи мислили да е Он у заблуди,
видеи Га у смиреном обличиу, Он им одговара: "Од сада ете Ме видети како
долазим у сили и седим заедно са Оцем." Под "силом" подразумева Силу Очеву,
али и то да Син Човечи нее дои од земе, ве с неба.

65-66. Тада првосвештеник раздрие хаине свое говореи: Хули на Бога!
Шта нам више требау сведоци? Ево сад чусте хулу егову. Шта мислите? А
они одговарауи рекоше: Заслужио е смрт.

Код евреа е постоао обича да раздеру хаине кад год би их снашло нешто
неподношиво. Тако е учинио и Каафа, обмаууи народ да е реч о отвореном
богохулству. Он е желео да покаже како е Христос изрекао тешку хулу, те тако
наведе народ да каже да е заслужио смрт. Ипак, разуми да тренутак када е Каафа
раздерао свое хаине представа и символ кои означава да е "раздерано", то ест,
окончано првосвештенство Старог Завета.

67-68. Тада му попуваше у лице и удараху га, а други га биаху по образима
говореи: Прореци нам Христе, ко те удари?

Када су Га осудили, почели су да Га срамоте и ругау Му се, покривауи егово
лице хаином, како каже други еванелиста.[35] На ова начин су Га исмевали зато
што Га е народ сматрао за пророка. Ударали су Га стиснутим песницама и
шамарали.


246
69-75. А Петар сеаше напоу у дворишту и приступи му една слушкиа
говореи: И ти си био са Исусом Галилецем. А он се одрече пред свима
говореи: Не знам шта говориш. И кад изие к вратима угледа га друга, и рече
онима што биаху онде: И ова беше са Исусом Назареанином. И опет се
одрече са заклетвом: Не знам тога човека. И мало потом приступише они што
стааху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од их; ер те и говор тво издае.
Тада се поче преклиати и клети да не зна тога човека. И одмах запева
пиетао. И опомену се Петар риечи Исусове што му е рекао: Док пиетао не
запева, три пута еш ме се одреи. И изишавши напое плакаше горко.

Будуи обузет великим страхом, Петар е заборавио своа обеаа и поклекнуо е у
удско слабости, као да га е страх потпуно умртвио, па ние знао шта говори.
Разуми ово и у пренесеном смислу. Петра е (напре) оптужила една "слушкиа",
то ест, удска слабост коа е приземна и коу треба држати у покорности, док се
напослетку ние огласио певац и привео га разуму. "Певац" представа глас
савести коа нам не дозвоава да ленчаримо и спавамо, ве нам стално говори:
"Пробуди се и устани, спавалице." Петра е, дакле, пробудио глас савести као неки
певац. Излазеи из дворишта "куе првосвештеникове", то ест, из стаа
ослепеног ума и ослободивши се неосетивости срца, Петар почие горко да
рида. Док е био у "дворишту" ослепеног ума ние могао да плаче, ер е био без
осеаа, али, чим е изишао, дошао е к себи.





НАПОМЕНА:
1. "Пасха" е грчка транслитерациа евреске речи (Pesach), што значи
"пролаз". Овом речу се не назива само пролаз деце Израиеве преко
Црвеног мора и празник кои прослава ова догаа ве исто тако и заклано
аге као и цели обед кои е Бог заповедио да се еде на ова празник.
2. Првосвештеник, архиере. Првосвештеници су од настариих времена били
поставани да "приносе дарове и жртве" (ев. 8, 3). ош су иазивани и
"народним старешинама" (Д.ап. 23, 5). У новозаветном времену
првосвештеник е председавао Синедрионом, врховним управним телом код
евреа. У почетку е ова служба била наследна, да би у новозаветно време
постала предметом политичких манипулациа Рима. Верски утица

247
првосвештеника био е увелико ослабен све веим утицаем фарисеа и
кижевника, а познато е да су првосвештеници у то време били познати по
грамзивости и властоубу.
3. Види Евсевие кесариски, кига 1, 10. док Мате и Марко помиу само
првосвештеника Каафу, дотле Лука (3,2) и ован (18:13,24) спомиу и Ану
кои се био повукао са првосвештеничке дужности, али е и дае задржао
титулу коом га еванелисти ословавау. ега е заменио егов зет Каафа
(25-26 година после Христа) коме е лично име било осиф (Ibid).
4. Уп. 5 Мос. 17:8-13
5. "Постое различита мишеа о томе ко е могла бити ова жена. Зигабен, на
пример, тврди: "Три су жене помазале Господа миром. една о коо говори
Лука, бивша грешница... друга о коо говори ован, по имену Мариа.... а
треа , она о коо еднако приповедау Мате и Марко и коа е дошла
(Христу) два дана пре Пасхе, у дом Симона губавог".
6. Миро, миришаво маслиново уе помешано с разним ароматским
материама. Мосе е од Господа добио заповест да справи "уе за свето
помазае". Оно се састоало од смирне, мирисног цимета, иирота, касие и
маслиновог уа (уп. 2 Мо. 30, 22-25). Многи од ових састоака су били
веома скупоцени. Миро е начеше набавано из Финикие у малим
алавастарним кутиама ради очуваа ароме. Коришено е у ритуалне и
верске сврхе, као козметичко средство и мирис, за лечее неких рана, као и
за помазивае мртвога тела пре сахране.
7. Пс. 141:2
8. н. 12:4-6
9. Уп. Мт. 10:3; Лк. 6:16
10. Кариот (или Кириот) био е удески град у Негеву близу Едома (Ис. Нав.
15:25). Назив "Искариот" значи "човек из Кариота".
11. Иначе цена од 30 сребреника била е уобичаена цена роба у то време.
12. О Пасхи и празнику бесквасних хлебова може се прочитати у 2 Мо. 12, 1-
13,16; 23,15; 34,18-20,25; 3 Мо. 23,4-14; 4 Мо. 28,16-25; 5 Мо. 16,1-8; Ис.
Нав. 4,19-23; 5,10-12; 2 Дн. 30, 2.3.13.15. Пасха е био први од три велика
евреска празника. Она е подсеала еврее на жртвовае агета у Египту,
у време када су евреи били робови. Крву закланог агета обележавали
су врата на своим домовима како би Господ знао да "прое" (ев. pacach)
ихове куе када буде убиао све првенце у Египту и тако убедио фараона
да пусти егов народ. Пасха (пролаз) славила се 14. дана месеца Авива.
Славе е почиало вечером службом, ер су увече тога дана евреи
напустили Египат. Пошто су евреи у журби напустили свое домове и нису
имали времена да ставе квасац у хлеб, на пасхалну трпезу се поред жртвеног
агета износе и бесквасни (пресни) хлебови. У новозаветно време Пасха е
била ходочаснички празник. Велике масе уди окупале су се у ерусалиму
да би заедно прославили ова Празник. Пасхално аге е праслика агета
Христа кои е добровоно дао Себе на заклае да би Своом крву
искупио удски род од греха, смрти и авола. Зато е и пострадао о
празнику Пасхе. Пасха е иначе свршавана по закону у нои измеу 14. и 15.

248
нисана, да би 15. наступио сам празник кои е славен све до 21. нисана.
Све време празноваа ео се пресан хлеб.
13. Да би се припремила пасхална вечера, ученици су морали однети аге на
обредно клае и жртвовае у Храм, да би се оно могло испеи и послужити
на вечери уз бесквасне хлебове и горке траве.
14. Како сам Бл. Теофилакт каже, други православни оци и писци нису се
слагали са им када е, или бое речено, да ли е уопште те године Господ
ео стару Пасху, то ест старозаветну пасхалну вечеру. Према
Теофилактовом тумачеу, Господ е стару Пасху ео дан уочи законом
предвиенрг времена за пасхалну вечеру, ер "у први дан бесквасних
хлебова" заправо значи "у дан уочи празника бесквасних хлебова". Ово
становиште потвруе и ованово Еванее кое каже да е вечера Исусова
са апостолима била пре празника Пасхе н. 13,1. Пасхално аге с првим
бесквасним хлебовима ело се, дакле, у петак увече. Ово се такое може
разумети имауи у виду да су евреи 14. нисан (петак) ош од Вавилонског
ропства прибраали пасхално недеи ер се у петак вече ела пасха. Пошто
е, по евреском начину рачунаа времена дан почиао претходне вечери,
асно е да е 13. нисан увече (четвртак вече када е Господ ео пасху са
ученицима) такое припадао пасхално недеи, па се зато код синоптика
назива "првим даном бесквасних хлебова".
15. Златоуст ово место тумачи на следеи начин: "Неко може да каже: ако е
написано да е Христос тако пострадати, зашто се осууе уда? Он е само
испунио оно што е написано. Ипак е он ово учинио не са том намером (да
испуни пророштво) ве по своо злоби. Ако не будеш обраао пажу иа
намеру, онда еш и авола ослободити од кривице. Али и он (уда), и други
(аво) достони су безмерних мучеа, иако се преко их спасла васеена.
Нама ние удина издаа донела спасее, ве премудрост Христова коа на
чудесан начин обраа злодества других на нашу корист", (Ibid, Homil. 81,1;
с. 731). Евтимие Зигабен каже: "Неки говоре да е уда невин, ер се
извршило оно што е предодреено. Таквима одговарамо да е уда издао
(Господа) не зато што е то било предодреено, ве зато што е он издао, то
е било предодреено, пошто Бог унапред види све шта е се догодити",
(Ibid, ad loc.). Боже предодреее увек, дакле, стои у зависности од
еговог предзнаа. Другим речима, Бог е предвечно предодредио да у телу
пострада за спасее света, зато што е унапред знао да е Адам пасти у грех,
и да е едини начин да човекова природа победи власт греха, смрти и авола
и седини се с Богом та, да Он сам, као нови Адам у телу дое на свет и
пострада за нас, како би Своом смру и Васкрсеем победио смрт (уп.
фусноту за Мт. 2,17).
16. Као савршен Бог и савршен човек, Господ Христос поседуе две вое,
божанску и удску, при чему е удска воа слободно потчиена
божанско. Да би показао да егово страдае ние било против егове
удске вое и наметнуто као нужност, егова божанска воа слободно
допушта да се манифестуе природни страх пред смру егове удске
природе коа своом слободном воом, покоривши се вои Очево,
прихвата да пострада за спасее света. Свети ован Дамаскин нас учи: "Када

249
е егова удска воа одбила да прихвати смрт, егова божанска воа е
омогуила да се манифестуе егова удска природа и Господ е по Своо
удско природи проживавао страх и боазан и молио се да Га поштеди
смрт. Но пошто е егова божанска воа желела да егова удска воа
прихвати смрт, Христова удска природа добровоно е прихватила
страдае" (Ibid., III, 18, 1073 ВС).
17. На римокатоличком и протестантском Западу у Средем веку се поавило
мишее да е Господ на последо вечери користио бесквасан хлеб, па се
зато у западним литургиама ош од 9. века користи бесквасан хлеб. Ипак
грчка реч коа е овде употребена, као и единствена пракса ране Цркве да
за Евхаристиу користи квасни хлеб, асно показуу да су те нове теорие
неосноване и да су хришани од нараниих времена добро знали да е
последа вечера одржана дан уочи празника бесквасних хлебова (види
горе). Ово питае било е едно од оних коа су изазвала велике полемике
измеу православног Истока и римокатоличког Запада.
18. Блажени ероним пише: "После свршетка предобразитене Пасхе, и када е
(уда) ео месо агета са апостолима, примио е хлеб". (Ibid). С друге
стране, Иларие трврди да уда ние примио Тело Христово.
19. Зато се и приношее дарова на Свето Литургии назива Евхаристиом.
(благодареем).
20. Иако е Господ истински умро на крсту Своом удском природом, смрт
ние овладала име ве е еговим божанством била поражена. Свети
Григорие Ниски упореуе победу нед смру с риболовом. Удица е
Христова божанска природа, а мамац егова удска природа. аво се баца
на мамац, али га удица пробада - ние могао да прогута божанство и зато е
сам био побеен. Другим речима, смрт е дошла у додир са божанством и
потпуно изгубила своу силу. Зато у васкршем тропару певамо: "Христос
васкрсе из мртвих, смру смрт уништи..."
21. То ест, да би показао како егово тело ние привид.
22. Узвишее источно од ерусалима са кога се пружао видик на велики Храм и
цели град. Некада е цела маслинска гора била прекривена буном
вегетациом. ош и данас се на о могу наи старе маслине по коима е и
добила име.
23. Зах. 13:7; Ис. 53:10
24. Бог делуе у пуном поштовау човекове слободе. Често се, меутим, у
Светом Писму налазе места где изгледа да Бог тобоже врши насие над
удском воом или чини зло. У 2 Мо. 11,10 видимо да е по Божем
допуштеу фараоново срце остало тврдокорно како би Господ умножио
своа чуда у земи мисирско, иако се каже да "Господ учини да отврдну
срце Фараону". Тако е и овде. Када каже "Удариу пастира..." Господ у
ствари говори: "Допустиу евреима да ударе на Мога Сина, зато што то
они желе, али у ихово злодело окренути на добро и на спасее целога
света."
25. Гетсимански врт налазио се у подножу Маслинске горе, источно од
ерусалима, преко потока Кедрона, насупрот Храму. Сама реч "Гетсиманиа"
значи Лреса за маслине". Ни данас се тачно не зна где се заиста налазио

250
Гетсимански врт. По традиции се сматра да е то место на коме е царица
елена подигла велику базилику 325. године
26. Под коем се подразумевау штапови, батине.
27. н. 18:5-6
28. н. 18:10
29. Уп. 1 Мос. 9:6; ер. 15:2
30. Римске легие из Христовог времена чинило е 3 000 до 6 000 пешака и 100
до 200 коаника. Свети Теофилакт овде вероватно мисли на легие из
касниих византиских времена.
31. ован наводи да е Исус напре одведен првосвештенику Ани (н. 18:13-14),
док Лука спомие само "дом првосвештеника". Вероватно су оба
првосвештеника живела у истом двору.
32. н. 18:15
33. н. 2:19: "Развалите ова храм и за три дана у га подии."
34. Дн. 7:13
35. Лк. 22:64; Мк. 14:65






























251
Двадесет и седма глава


1-2. А кад би утро, учинише виее сви првосвештеници и старешине
народне против Исуса да га погубе. И свезавши га одведоше, и предаше га
Понтиу Пилату, намеснику.

Гледа, како е има овладао аво и тера их да почине убиство у те празничне дане
када е ваало да приносе многе жртве за грехове других, у дане непорочности и
чистоте. Уместо тога, они СУ везали Исуса и повели Га намеснику Пилату,[1]
пореклом са Понта, кои е, као поданик Рима, послан за намесника удее. Предали
су, дакле, Господа Пилату под оптужбом да е бунтовник и да спрема заверу против
цара. [2]

3-5. Тада видевши уда, изданик егов, да га осудише, раскаа се, и поврати
тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама говореи: Сагриеших
што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти еш
видети. И бацивши сребрнике у храму, изие, и отиде те се обеси.

Размисливши о ономе шта е учинио, уда се раскаао,[3] али не на прави начин.
Добро е себе осуивати, али е аволско дело обесити се. Не могуи да поднесе
срамоту коа га е чекала, уда е сам себе лишио живота, уместо да е заридао и
измолио опрошта од Онога кога е издао. Неки кажу да е уда, будуи
среброубив, мислио да е му пои за руком да добие сребрнике издаом Христа,
и да Христос нее бити убиен, ве е успети да побегне од евреа, као што е то
чинио у многим приликама. Али, када е уда видео да е Исус оптужен и ве
осуен на смрт, раскаао се, ер е све испало онако како ние очекивао. Зато се (по
мишеу тих тумача) уда обесио како би стигао у ад пре Ису-са и тамо Га умолио
за свое спасее. Ипак зна, да када е ставио омчу око свога врата и обесио се, дрво
се савило, те е остао у животу. Бог е желео да га остави у животу ради покааа
или да би га авно изобличио и посрамио. Кажу да се уда касние тако надуо од
водене болести да ние могао да прое онуда куда су и кола лако пролазила.[4]
Потом е, стрмоглавивши се, "пукао по среди", као што каже Лука у Делима
Апостолским. [5]


252
6-10. А првосвештеници, узевши сребрнике рекоше: Не ваа их метнути у
храмовну ризницу, ер су циена за крв. Него се договорише, те купише за их
лончареву иву за гробе странцима. Зато се и прозва та ива Крвна ива до
данас. Тада се испуни што е казано преко пророка еремие кои говори:[6] И
узеше тридесет сребрника, циену циеенога, кога су циенили синови
Израиеви; и дадоше их за иву лончареву, као што ми каза Господ.

"Корваном" се називала храмовна ризница, у коу су ставали дарове принешене
Богу. Погледа како их Бог изобличава, авно показууи ихову крвожедност. До
дана данашег, каже, та ива се зове "Крвна ива", како би уде стално подсеала
на то да су убили Господа. Такое научи и то да су се евреи толико трудили у
гостоубу да су и странцима купили неку иву на коо би се могли сахраивати.
Посрамимо се, дакле, ми кои мислимо да живимо савршениим животом, а
превиамо странце. Спомие "Цену цеенога", што значи цену Христа. евреи су
проценили ега кои се не може проценити, то ест синови Израиеви утврдили су
цену егову сложивши се да уди дау тридесет сребрника.

11-14. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говореи: еси ли
ти цар удески? А Исус му рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештеници
и старешине ништа не одговори. Тада му рече Пилат: Зар не чуеш колико
против тебе сведоче. И не одговори му ни на едну риеч, тако да се намесник
диваше веома.

Оптуживши Исуса за злочин против државе, доводе Га Пилату кои Га због тога и
пита да ли е намеравао да подигне устанак и покушао да се зацари над евреима.
Али, Исус му говори: "Ти кажеш", дауи му тако намудрии одговор. Ние, дакле,
рекао ни да есте ни да ние цар удески, ве нешто измеу - "Ти кажеш." Ове се
речи могу протумачити и на следеи начин: "а сам оно што ти кажеш", или: "То не
кажем а, ве ти." Ништа му друго, меутим, ние рекао, знауи да е егов суд
неправедан. Пилат се дивио Господу ер е Он презирао смрт, али истовремено и
зато што ништа ние одговарао нити се обазирао на Свое тужитее, иако е као
речит могао много тога да каже у Своу одбрану. Научимо се, дакле, и ми из овога
да ништа не говоримо када се наемо пред нечастивим судом, како не бисмо
створили веу помету и тако подстакли на ош ароснии гнев оне кои нее да
слушау нашу одбрану.

15-18. А о Празнику биаше обича у намесника да народу пусти по еднога
сужа кога они хое. А тада имаху познатога сужа по имену Вараву. И кад се

253
сабраше, рече им Пилат: Кога хоете да вам пустим? Вараву или Исуса
названога Христа? ер знааше да су га из зависти предали.

Пилат е гледао да ослободи Христа, иако се у томе ние трудио онолико колико е
био дужан као човек кои треба да заступа истину. Прво е упитао Господа: "Зар не
чуеш колико против Тебе сведоче?" То Га пита како би се Христос оправдао и тако
му дао повода да Га пусти. Али, пошто Господ ништа ние рекао у Своу одбрану,
ер е добро знао да Га не би ослободили ни да се бранио, Пилат иде другим путем
и прибегава обичау празника, говореи: "Чак ако и не ослободите Исуса као
невиног, барем Му као осуенику за празник подарите слободу." Откуда е Пилат
могао претпоставити да е евреи затражити да разапну Исуса кои е био невин, а
на слободу пустити кривог разбоника? Пилат е добро знао да Исус ние био крив,
ве да е предат из зависти, па е зато питао народ да изабере коег затвореника
желе да ослободе. Овде се асно види какав е он слаби био, ер е требало да себе
изложи опасности ради доброг циа. Зато и заслужуе осуду због прикриваа
истине. "Варава"[7] значи "син очев", пошто е "вар" син, а "ава" отац. евреи су,
дакле, затражили сина свог духовног оца - авола, а Исуса су разапели. Све до дана
данашег има има сличних уди, кои су пришли Антихристу, сину оца иховог,
а Христа се одрекли.

19-26. А када сеаше у суду, поручи му жена егова говореи: Не миеша се
ти ништа у суд тога праведника, ер данас у сну много пострадах због ега. А
првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да
погубе. А намесник одговарауи рече им: Кога хоете од ове двоице да вам
пустим? А они рекоше: Вараву. Рече им Пилат: А шта у чинити са Исусом
названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне! Намесник пак рече: А
какво е зло учинио? А они из гласа повикаше говореи: Да се разапне! А кад
виде Пилат да ништа не помаже, него ош веа буна бива, узе воду те уми
руке пред народом говореи: а сам невин у крви овога праведника; ви ете
видети. И одговарауи сав народ рече: Крв егова на нас и на децу нашу!
Тада им пусти Вараву, а Исуса шибавши, предаде да се разапне.

О, каквог ли чуда! Она Кога е Пилат судио, у сну е заплашио егову жену.
Виее у сну ние имао Пилат, ве егова жена,[8] вероватно зато што он сам ние
био достоан виеа, или зато што му евреи не би поверовали, ве би помислили
да брани Исуса. Или би можда он преутао да е имао виее у сну, пошто е био
судиа. Ова сан е био дело Божег Промисла, и он се ние авио да би Христос био
ослобоен, ве да би се жена спасла. Зашто га, онда, Пилат ние пустио на слободу?
Зато што е то било опасно, пошто е Исус био оптужен за злочин против владара.
Ипак, Пилат е требало да затражи доказе о томе да ли е Исус унамио вонике или

254
е ковао оруже. Уместо тога, Он е допустио да га заведу као мутавца и слабиа.
Зато он ние без кривице, ер када су затражили да пусти на слободу човека кои е
био озлоглашен, предао им е Вараву, а за Христа пита: "А шта у учинити са
Исусом?", дауи им тако власт да Му они пресуде. Пошто е био управите, могао
Га е избавити, као што е капетан избавио Павла.[9] Али, они су повикали: "Да се
разапне", не желеи само да Га убиу ве да Га тако оптуже као злочинца, пошто е
крст био казна за злочинце.[10] Пилат пере руке,[11] како би показао да е чист од
сваке мрже, иако су егове мисли биле раве. Он с правом Исуса назива
праведником, али Га ипак предае убицама. Народ на себе узима казну за егово
убиство и ова их е казна заиста сустигла када су Римани уништили их и децу
ихову. Али и све до данашег дана, евреи, као потомци оних кои су убили
Господа, носе егову крв на себи.[12] Због иховог невера сви их прогоне и пред
своим гонитеима они немау оправдаа због речи кое су рекли , пред Пилатом.
Пилат е ишибао Исуса да би угодио народу, или, можда, да би показао како е он
та кои е осудио Христа, и да нее распети невиног него осуеног човека. Тако се
испунило и Исаиино пророштво кое каже: "Леа своа подметах онима кои ме
биаху."

27-30. Тада воници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на ега
сву чету воника. И свукавши га обукоше му пурпурни огртач. И оплетавши
виенац од тра метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и
клекнувши на коена пред им ругаху му се говореи: Здраво, царе удески!
И пунувши на ега узеше трску и бише га по глави.

Овде се испунила реч Давидова: "Дао си ме безумноме на подсмех."[13] Пошто су
били безумни, воници су чинили оно што им е као таквим приличило. Обукли су
Му огртач уместо царске порфире, дали Му трску уместо скиптра и на главу
ставили трнов венац уместо круне. Клаали су Му се, ругауи се, ер то значе речи
"клекнувши на колена." Видиш, како су Му нанели сваку врсту срамоте: лице су
поругали пуваем; главу трновим венцем; руку трском; тело огртачем, а уши
егове, хулним речима. Иако су они ово чинили да би се наругали Христу, ипак,
ово можеш разумети и на едан тановитии начин, као слику понижеа кое е
претрпео Господ Своим оваплоеем.
"Пурпурни огртач" означава нашу природу, склону крви и убиству, коу е Он узео,
и обукавши е осветио. "Венац од тра" есу грехови кои долазе од наших
житеских брига. их е Христос уништио Своим божанством, ер глава означава
егово божанство. "Трска" е символ нашег слабог и немоног тела, кое е Господ
узео, како и Давид каже: "Десница Господа, узвиси ме."[14] Слушауи Своим
ушима хуле, избавио нас е од змииног нашаптаваа кое смо примили Евиним
ушима.[15]

255

31-32. И кад му се наругаше, свукоше с ега огртач, и обукоше га у хаине
егове и поведоше да га разапну. И излазеи наоше човека из Кирине по
имену Симона и натераше га да му понесе крст.

Три еванелиста кажу да е Симон носио Исусов крст, док ован тврди да га е
носио сам Господ. Вероватно е тачно и едно и друго. Напре е Господ сам носио
крст, ер нико други ние хтео да га носи, али успут су нашли Симона и крст
положили на егова леа. Такое научи да Симон значи "послушае". Према томе,
Христов крст носи она кои живи у послушау (Богу). Кирина е била едан од пет
градова Пентаполиса,[16] и (символички) означава пет наших чула коа морау да
понесу крст.

33-37. И дошавши на место кое се зове Голгота, то ест: Место лобае,
дадоше му да пие оцат помиешан са жучи, и окусивши не хтеде да пие. А
кад га разапеше раздиелише хаине егове бацивши коцку. И сеаху онде
те га чуваху. И ставише му изнад главе кривицу егову написану: Ово е Исус
цар удески.

Оно се звало "Место лобае", због тога што е тамо, по отачком предау, био
сахраен Адам. Као што сви умиремо у Адаму, било е потребно да тако сви
оживимо у Христу.[17] Немо се смуивати када чуеш Матеа да каже да е
Господу дат оцат са жучи, а потом Марка кои каже да е то било вино са
смирном.[18] ован, опет, говори о оцту помешаном са жучи и исопом.[19] Много
тога су учинили разни уди, пошто е на том месту била ускомешана маса народа,
те су едни чинили едно, а други друго. Могуе е да е едан Господу дао вино, а
други оцат помешан са жучи[20]. Постоале су разне врсте смртне казне, али
Христос е ипак пострадао на крсту да би осветио дрво преко кога нам е дошло
проклетство и крсном смру све благословио: небеса, коа означава гори крак
крста; подземе, као егово подноже,[21] и краеве земе, исток и запад, кое
представау попречни краци крста. Такое е тако пострадао како би, раширивши
руке на крсту, призвао и сабрао сву расеану децу Божу. Воници су разделили
егове хаине, пошто е био сиромашан и ништа друго ние имао. Оно што други
еванелист зове "натписом",[22] Мате назива "кривицом". Било е, дакле, написано
зашто е разапет, пошто е био оптужен као цар еврески и бунтовник. Назвали су
Га царем како би Га лажно представили (као побуеника против римске власти).
Ипак, ихово сведочанство било е верно, иако е долазило од неприатеа, ер
Господ е заиста Цар кои е управо ради тога дошао да спасе еврее. Меутим,
пошто евреи по телу нису желели да Он влада има, Христос е постао Цар

256
евреа" по духу, то ест, оних кои Га исповедау, ер евреин значи "она кои
исповеда". [23]

38-44. Тада распеше с им два разбоника, еднога с десне и еднога с лиеве
стране. А кои пролажаху хуаху на ега машуи главама своима и
говореи: Ти кои храм развауеш и за три дана саграуеш, спаси сам себе;
ако си Син Божи, сии с крста. А тако и првосвештеници с кижевницима,
старешинама и фарисеима, подсмиевауи се говораху: Друге спасе а себе не
може да спасе. Ако е цар Израиев, нека сие сад с крста, па емо у ега
веровати. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му е по вои; ер
говораше: а сам Син Божи. Тако исто и разбоници распети с им ругаху му
се.

Желеи да оклеветау Христа, распели су заедно с им и два разбоника,[24] како
би уди и ега сматрали за безаконика као и их. Ова двоица разбоника
представау два народа: еврески и незнабожачки, ер су оба преступила Закон и
наругала се Христу. Али, касние е едан од разбоника познао Христа и исповедио
Га као Цара, рекавши: "Помени ме Господе, у Царству Твоме."[25] Тако е и
незнабожачки народ исповедио Христа, док е "други разбоник", то ест, еврески
народ, похулио на ега. аво их е подстицао да говоре: "Ако си Ти Син Божи,
сии с крста", како би Га изазвао да сие и тако упропасти дело спасеа свих кое
се имало извршити на крсту. Ипак, Христос, кои е и Син Божи, ние послушао
неприатеа, како би и ти научио да не смемо попуштати пред авоим
лукавствима, ве чинити добро, без обзира колико е други лоше мислити о нама.

45-49. А од шестога часа би тама по сво земи до часа деветога. А око
деветога часа, повика Исус из свега гласа говореи: Или, Или, лима
савахтани? То ест: Боже мо, Боже мо, зашто си ме оставио? А неки од оних
што стааху онде чувши то говораху: Ова зове Илиу. И одмах отрча едан од
дох те узе сунер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га воаше. А остали
говораху: Остави да видимо хое ли дои Илиа да Га избави.

Тама коа е наступила ние била при-родна поава коа настае услед помрачеа
сунца, ер никада не долази до помрачеа сунца четрнаестог дана месечевог
циклуса, ве се такве поаве дешавау у време младог месеца. Распее е без суме
било четрнаестог дана месечевог циклуса, дакле у дан када евреи прославау
Пасху.[26] Зато е ова догаа био натприродан.[27] Тама е обузела цели свет и
ние била делимична као некада у Египту,[28] како би се на та начин показало да

257
читава твар плаче због страдаа свога Творца, и да е од евреа одузета светлост
(истине). Нека сада евреи, кои су тражили знак с неба, погледау помрачено
сунце. Пошто е човек створен шестога дана, и у шести час е окусио од забраеног
дрвета, ер е то било време ела,[29] Господ е прикован на дрво шестога дана
недее у шести час, како би пресаздао човека и исцелио га од прародитеског
греха. Исус говори пророчке речи (псалма) на евреском езику с намером да
покаже како се не противи Старом Завету. Он каже: "Зашто си ме оставио?",[30]
потврууи да е заиста, а не привидно био човек, ер човек има природну жеу за
животом и воли га. Пошто се Христос борио и мучио пред крстом, показууи
страх кои е своствен нашо природи, зато и сада говори: "Зашто си ме оставио?",
откривауи нашу природну убав према животу. Он е заиста био човек и по
свему сличан нама, осим по греху.[31] Неки су ово разумели у том смислу да е
Спасите у име евреа рекао: "Зашто си оставио еврески народ, о Оче, да почини
такав грех и буде предан на уништее?" Пошто е сам Христос био од евреа, Он
говори: "Зашто си ме оставио?" желеи да каже: "Зашто си оставио Мое сроднике,
Мо народ, да учини себи такво зло?" Не разумевауи егов вапа, уди из
народа, кои су били прости и неуки у пророчким кигама, мислили су да зове
Илиу. Сви евреи, дакле, нису познавали пророчанства, као што сада можда ни
сви хришани не познау Еванее. Напоили су Га оцтом да би брже умро, пре
него што дое Илиа и помогне му. Зато други кажу: "Остави, да видимо хое ли
дои Илиа да Га избави." Другим речима: "Не дате Му да умре, да бисмо видели
хое ли Му помои Илиа."

50-53. А Исус опет повика из свега гласа, испусти дух. И гле, завеса храма
раздрие се на двое, од горега краа до доега; и зема се потресе, и камее
се распаде; и гробови се отворише, и устадоше многа тиала светих кои су
помрли; и изишавши из гробова по васкрсееу егову уоше у свети град и
показаше се многима.

Исус е повикао из свега гласа да бисмо знали да е говорио истину када е казао:
"Власт имам положити живот Сво",[32] ер Он Своом влашу предае душу. Али
зашто е повикао: "Оче, у руке Твое предаем дух Сво".[33] Зато што Сво дух ние
испустио по принуди, ве добровоно. Отуда користи реч "предаем". Тиме
показуе да е га опет узети, ер залог се увек може узети натраг. Хвала Богу, што е
умируи дредао Сво дух у руке Очеве, ер се од тада душе светих такое предау у
Очеве руке, а не као рание у адске тамнице. Тако е Христова смрт постала наше
освеее. Зато Он громким гласом позива смрт, ер се она ние усуивала да Му
приступи док е сам ние позвао. Храмовна завеса састоала се од платна кое е
било повешено у средини Храма и одваала е унутраши део од споашег као
нека врста преградног зида.[34] Завеса се поцепала и тиме е Бог показао да е (до
тада) неприступни и невидиви Храм, чии е унутраши део (Светиа над

258
Светиама) био закриен завесом, толико понижен и оскрнавен, да е постао
свима приступачан и видив. Неки дау додатна обашеа.
Поцепана завеса е означила да е слово Закона укинуто како би се открила пуноа
Закона, коа е до тада била прикривена словом као неком завесом, и све оно што е
рание у Закону било неасно и тановито, сада е откривено будуи испуено у
Христу.[35] Може се реи и то да е код евреа постоао обича да раздеру свое
хаине када чуу хуле на Бога. Тако е сада божански Храм, озлоеен смру
Божом, раздерао свое "хаине", то ест храмовну завесу. О овоме се ош може
говорити, али ово е довоно. Природне стихие су се покренуле показууи
истовремено да е Она кои страда сам Творац, и да е наступити промена ствари,
ер се земотрес у Светом Писму спомие да би означио промену у току
збиваа.[36] И заиста е дошло до промене Боже наклоности, коа е прешла с
евреа на незнабожачке народе. Чак се и "камее", то ест, ка-мена срца
незнабожаца, распало да би примило семе Истине, док су они кои су помрли у
гресима устали и ушли у "свети град", виши ерусалим и авили се многима кои
ходе широким путем. авивши се има, они су се показали као образац доброг
живота и обраеа, ер она кои види човека кои е рание умро у страстима где
обраен узлази у свети небески град, и сам га у свему подражава и обраа се Богу.
Ови догааи су обашени прилично детано, али ти разуми да е васкрсее
мртвих кое се десило у време Господег распеа, такое показало и ослобоее
душа из ада. Оне кои су у то време васкрсли, многи су видели, како се ова догаа
не би сматрао привиеем. Они су васкрсли ради знамеа и очигледно е да су
после опет помрли. Неки кажу да су они васкрсли после Васкрсеа Христовог и да
ош нису умрли, мада не знам да ли се ово може прихватити.

54-56. А капетан и кои с им чуваху Исуса, видевши да се зема тресе и шта
би, уплашише се врло говореи: Заиста ова биаше Син Божии. И онде
биаху и гледаху из далека многе жене кое су ишле за Исусом из Галилее и
служиле му, меу коима биаше Мариа Магдалина и Мариа, мати
аковева и осиина, и мати синова Зеведеевих.

Незнабожачки капетан и они кои су били с им поверовали су због ових великих
знакова, док су евреи кои су слушали Закон и пророке остали у неверу. Толика
е била ихова злоба. Та капетан е касние мученички пострадао за Христа.[37]
Жене кое су посматрале ове догаае и кое су заиста навише састрадавале
Христу, иако су биле од осуеног рода (због Евиног греха), прве су удостоене
радосног виеа.[38] Ученици су се разбежали док су жене остале храбре и
устране. "Мариа, мака акова и осие" е Богородица Дева, Мака Божа, ер су
аков и осиа били осифови синови од егове прве жене. Пошто се Богородица
звала "женом" осифовом, с правом се назива "маком" егове деце, то ест

259
маехом. Мака синова Зеведе-евих звала се Саломиа. Каже се да е она такое
била и осифова керка.

57-61. А кад би увече[39] дое човек богат из Ариматее[40] по имену осиф,
кои е такое био ученик Исусов. Ова приступивши Пилату замоли за тиело
Исусово. Тада Пилат заповиеди да му даду тиело. И узевши осиф тиело
зави га у платно чисто. И стави га у сво нови гроб што е био исекао у
камену;[41] и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. А онде беше
Мариа Магдалина и друга Мариа, кое сеаху према гробу.

осиф се рание скривао, али сада се одважуе на велико дело, положивши своу
душу за тело Учитеево и примауи на себе гнев свих евреа. Пилат му дае Тело
као велики дар. Пошто е Христос погубен као бунтовник, било е вероватно да су
намеравали да егово тело оставе несахраено. Могуе е да е осиф, као богат
човек, дао Пилату и злата. Потом е узео Тело и одао Му част положивши Га у нов
гроб у коме нико рание ние био погребен. Био е то Божи промисао, како нико
после Христовог Васкрсеа не би могао да каже да е васкрсли био неки други
мртвац кои е тамо рание био сахраен. Зато е, дакле, положен у нови гроб.
Мариа Магдалина и "друга Мариа", то ест Богородица, коа е горе названа
"маком акова и осие", седеле су наспрам гроба и чекале да утихне бес евреа,
како би отишле, омотале тело погребним повоима.и помазале миром. Исаиа е
рекао за ове жене: "Ви жене кое долазите од призора овога, идите одавде, ер ово е
народ без разума."[42] Очигледно е да говори да разума нема еврески народ кои
е разапео Господа.[43] Он дакле, позива жене да оставе безумни народ и оду
апостолима и однесу им благе вести о Васкрсеу.

62-66. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеи код
Пилата говореи: Господару, сетисмо се да она варалица каза ош за живота:
Послие три дана устау. Зато заповеди да се утврди гроб до треега дана да
не доу како ученици егови ноу, да га не украду и не кажу народу: Уста из
мртвих; и бие поседа превара гора од прве. Рече им Пилат: Имате стражу
(кустодиу), идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са
стражом и запечатише камен.

Еванелист суботу не назива "Суботом" због тога што судеи по злоби евреа то и
ние била субота. Иако е Закон забраивао да се суботом иде из места у место,
законопреступни евреи су се сабрали код иноплеменика Пилата, уместо да буду
на Законом одрееном збору. Подстакнути своом злобом, они одлазе Пилату и

260
обезбеуу гроб. Ипак, то е био Божи Промисао, како би Васкрсее било
потврено сведочанством неприатеа, кои су запечатили гроб и пред им
поставили стражу. Занимиво е откуда су евреи знали да е Исус треи дан
васкрснути, пошто Господ то нигде ние рекао асно и отворено. Може се
претпоставити да су то сазнали из примера пророка оне, будуи да е рание
Христос рекао: "Као што е она био три дана у утроби кита, тако у и а бити у
утроби земе."[44] Могуе е да су то закучили и онда када е казао: "Развалите
ова храм и за три дана у га подии."
Пре нису разумевали ове речи, ве су мислили да говори о евреском Храму. На
основу тих речи су га и осудили. Али сада када су разумели да е под "храмом"
подразумевао Свое властито Тело, они су се уплашили и назвали Га обмаивачем,
не престауи са своом злобом ни после егове смрти. "Кустодиа" е римски
назив за стражу, и зато еванелиста кустодиом назива вонике кои су били
одреени да чувау гроб.





НАПОМЕНА:
1. Понтие Пилат (Pontius Pilatus) био е пети римски прокуратор (управите)
удее. Владао е од 26. до 36. год. после Христа. еврески историчар осиф
нам доноси неке податке о Пилатовом животу. Он претпостава да е Пилат
био Риманин пореклом из Италие, кои е пре преузимаа управе над
удеом вршио извесне воне функцие. (Бл. Теофилакт напротив заступа
мишее да е он био са Понта, из Мале Азие.) Био е ожеен Клаудиом
Прокулом, с коом е живео у Кесарии Палестинско, где е било оредиште
провинцие. Пилат е био потчиен Римском гувернеру у Сирии (Лк. 2, 2).
евреи га нису волели, ер ние показивао разумеваа према иховим
верским и националним осеаима. Посебно их е разгневио када е на силу
узео новац из храмовне благане да би саградио аквадукт за ерусалимски
водовод. Тада е избила побуна коа е угушена у крви (уп. Лк. 13, 1-2). Због
покоа Самарана на брду Герезиму, Пилат е смеен и изведен пред
есаров суд. Сматра се да е свое последе године провео у прогонству у
ужно Галии (Француско). евреи су Христа довели пред Пилата зато што
сами нису могли по Закону да погубе човека без дозволе римских власти.
Пилат е остао упамен као пример човека кои е, иако знауи за Исусову

261
невиност, ипак допустио евреима да Га погубе како би очувао сво углед и
кариеру.
2. Старешине су одвеле Исуса на римски суд, зато што е од евреа римска
управа одузела jus gladii (право мача) и jus vitae necisque (право живота и
смрти).
3. уда е осеао тугу и очаае због учиеног злодела, али не и истинско
покаае. Да се уда заиста покаао као Петар добио би опрошта. Истинско
покаае се, дакле, састои не само од признаа учиеног греха ве и од
признаа свое немои и исповедаа Боже свемои. Отуда е покаау
страно очаае и егов настрашнии плод - самоубиство.
4. "Не само да му се глава надула од тумора, ве су му и очи толико отекле, да
уопште ние могао да види светлост. Чак ни лекари нису могли да му своим
лекариама отворе очи, кое су толико биле упале у дупе. егови стидни
делови тела били су срамно изобличени и из свих делова еговог тела
цурила е сукрвица и гамизали су црви. Потом се након страшних мука
распукао по средини, како каже Лука у Делима апостолским. Од смрада кои
се од ега ширио све до данашег дана остало е пусто и ненасеено село у
коме е извргао своу скверну дунту, и чак ни данас нико не може прои
оним местом а да не зачепи рукама нос. Такву е казну примило егово тело
ош овде на земи." Ex collatione codd. Venet. S. Marci
5. Д.Ап 1:18. Навеи бро тумача сматра да е уда извршио самоубиство
вешаем и да е потом пао и пукао по среди. Тумачее Блаженог
Теофилакта може се разумети као егово лично мишее, кое е
очигледно у зависности од писаних извора и усмених предаа кое е
користио.
6. Ове речи не налазимо код пророка еремие, ве код Захарие 11, 12.13. Ние
сасвим асно зашто еванелист спомие еремиу а не Захариу. Вероватно
е у питау превид, или е, како мисли Ориген, текст узет из неког
непознатог еремииног списа. Бл. ероним е дословно ове речи нашао у
едном апокрифу пророка еремие, кои е добио од припадника назаренске
секте. Зигабен се такое слаже да е реч о тексту и апокрифне киге.
7. Варава се назива "познатим разбоником". "Еванелист", каже
Златоуст,"ние просто рекао: "Имали су разбоника", ве: "ПОзнатог
разбоника", чувеног по своим злоделима, кои е починио многа убиства.",
Ibid.
8. Пилатова жена, Клаудиа Прокула е приброана лику Светих под 27.
октобром.
9. Д.ап. 21:31-33
10. Распее на крст су као казну примеивали многи древни народи: Асирци,
Миани, Персианци. Александар Велики е након освааа Тира разапео
2.000 становника. евреи га никада сами нису примеивали, ве су свое
осуенике погубивали каменоваем (уп. 3 Мо. 20, 2; 5 Мо. 22, 24).
Касние су ова обича преузели Римани. То е био насуровии начин
погубеа кои е примеиван само над робовима и разбоницима. Римски
граани нису разапиани на крст, ве су кажавани одсецаем главе
мачем. Жртва е на крст разапиана потпуно нага и полако е умирала у

262
несносним боловима, пошто крв ние могла нормално да циркулише у том
пбложау. Такав положа тела изазивао е пад крвног притиска и постепено
гушее Жртве. Да би се муке продужиле, испод стопала често е поставана
летвица (супедане) на коу се осуеник могао ослаати и на та начин себи
олакшати болове. Пошто е распее Христа и двоице разбоника било уочи
самог празника, мучитеи су разбоницима пребили голени да би убрзали
ихову смрт. Римани су, иначе, имали обича да тела умрлих оставау да
труну на крстовима или да их еду лешинари. евреи, меутим, нису
дозвоавали да тела погубених висе на дрвету (5 Мо. 21, 22-23).
11. Ова обича е постоао код евреа што се види у 5 Мос. 21:6; Пс. 26:6;
73:13
12. ован Златоусти поводом ових речи каже следее: "Иако су евреи
поступили са толико безума према себи самима и своо деци, Господ,
Човекоубац, не само да ове речи сам ние упутио ихово деци ве ни
има самима, пошто е и од их и од ихове деце примао оне кои су се
каали и сматрао их достоним безброних блага. Зар ние и Павле био едан
од их, а такое и хиаде уди у ерусалиму кои су поверовали, ер се
каже: 'Видиш ли брате, колико е хиада удеаца кои повероваше (Д.ап.
21-20)?' Али, ако су и неки остали упорни у своме греху, нека им саме
ихове речи пресуде", (Ibid, Homil.86)
13. Пс. 38:9
14. Пс. 118:16
15. "Данас на дрвету виси Она, кои е на водама зему утврдио. Венцем од
тра се крунише Цар Анела. Лажном порфиром огре се, Она, кои небо
огре облацима. Ударце прима, Она, кои е у ордану (крштеем)
ослободио Адама. Клинцима би прикован, Женик Цркве, копем прободен
Син Деве..." (Стихира са деветог часа на Велики Петак, Посни Триод).
16. Област Пентаполиса названа е по пет градова кои су били грчка колониа
на северноафричко обали, измеу Картагине и Александрие, на подручу
данаше Либие.
17. 1 Кор. 15:22
18. Уп. Мк. 15:23. Смирна е уана смола биног порекла коа е коришена за
справае мира или мириса. Поседуе и своства анестетика. Добиа се од
дрвета Commiphora myrrha, кое расте у Етиопии, Арабии и Сомалии.
19. н. 19:29 (у ствари, ован уопште не спомие жуч).
20. Ове материе су даване страдалницима као анестетици, да би ублажили
ихове болове и пате.
21. Уп. Пс. 99:5; Пс. 132:7
22. н. 19:19
23. "Након што су се изругали над им", каже Златоуст, "повели су Га на
распее и обнажили Га, узели себи егову одеу и седнувши гледали када
е испустити дух. егову одеу су разделили како е то било уобичаено са
осуеницима ниског порекла, са одбаченим, незаштиеним и беспомоним.
Разделили су оне ризе кое су учиниле толико чудеса и кое тада нису
показивале никакво дество, као што е и сам Христос уздржавао своу
неизрециву силу", Ibid.

263
24. Код Матеа и Марка се види да су Господа вреала оба разбоника.
Меутим, код Луке (23, 39 и дае) говори се само о едном разбонику кои
е хулио. Тумачи су одавно обратили пажу на ову несагласност. Ориген,
Златоуст, Зигабен и, како видимо, Теофилакт, као и неки други тумачи,
говорили су да су у почетку Христа вреала оба разбоника, а потом се едан
од их покаао, видеи Христово дуготрпее, и почео да прекорева другог
разбоника. (Лк. 23:42).
25. Уп. Лк. 23:42
26. То ест, у дан када еду Пасху, 14. на 15. дана месеца нисана.
27. Пророштво о овом догаау налазимо код пророка Амоса (Ам. 8, 9.10).
Ориген е сматрао да тама ние обузела сву зему пошто не постое
историска сведочанства о овом догаау у другим краевима света. По
еговом мишеу, реч е о густим и тамним облацима кои су се надвили
над ерусалимом и удеом. У сваком случау био е то велики знак Божи,
ер док су небо и зема будуи неосетиве стихие "проживавали"
распее Сина Божега, окамеена и неосетива удска срца хулила су на
распетог Христа.
28. 2 Мос. 10:22
29. Шести час е 12 сати, т. подне.
30. Пс. 21:1
31. Христос е добровоно подвргао Своу удску природу последицама греха
и стау пале човекове природе, узевши на Себе грехе света - обукавши Се у
"обличие тела греха" (Рим. 8, 3). Он ние узео само удску природу коу е
Адам имао пре пада, ве и оно што е противприродно - последице греха, да
би у свему био сличан нама, осим по греху. Узевши на Себе последице греха
учинио е Своу бесмртну и нетрулежну удску природу способном да
пострада и прими смрт (уп. Св. Максим Исповедник: Quaestiones ad
Thalassium (21), PG, t.90, 312-13).
32. Уп. н. 10:17-18
33. Лк. 23:46
34. Овде се мисли на завесу од порфире, скерлета и црвца, на коо су били
извезени херувими. Ова завеса одваала е Светиу од Светие над
Светиама, у коу нико ние могао улазити осим првосвештеника (уп. 2 Мо.
26, 31-33). О чудесним знацима у то време говори се у апокрифима, Талмуду
и код историчара осифа Флавиа.
35. 2 Кор. 3:14-16
36. Уп. Мт. 24:7; 28:2; л. 2:10; Ам. 1:1; 3 Цар. 19:11; Ис. 29:6; ер. 23:19 и др.
37. Реч е о Светом Мученику Лонгину капетану, кога Црква прослава 16.
октобра.
38. И поред има своствене женске слабости, ове жене су до краа остале уз
Христа, док су се апостоли кои су сматрани ачим, разбежали у страху од
удеа. Управо зато су због свое храбрости прве удостоене виеа
Васкрслог Господа.
39. евреи су разликовали тзв. "прво и друго вече". Пошто е био петак увече,
дакле почетак суботе, нерадног дана, требало е што брже сахранити тело.
"Прво вече" е почиало ве око 9. часа поподне т. наших 3 сата поподне.

264
По Закону е било дозвоено да се до ,друге вечери" т. до 12 сати (наших 6
сати поподне) могу обавити само нанужнии послови. Због недостатка
времена нису се могли обавити сви погребни обичаи, набавити миро и
помазати тело. Зато е мироносице одмах по свршетку суботе да крену на
гроб и помажу тело Исусово.
40. Ариматеа е био град у удеском гору, северозападно од ерусалима. У
ему е живео осиф, кои е био члан Синедриона, и тани ученик Исусов,
као и Никодим (н. 3:1-11).
41. Због вруе климе у Палестини, тела умрлих су сахраивана убрзо после
смрти, накасние након 24 сата. Лице е било увезивано убрусом са
повезаним вилицама (н. 11, 44), а пошто е било опрано, (Д. ап. 9, 37) тело
е помазивано мирисима и умотавано повоима од ланеног платна (н. 19,
40). Тело е затим полагано, зависно од богатства умрлог, у плитки гроб
покривен камеем, у природну пеину или у гробницу усечену у стени.
Сматрало се великом срамотом да тело остане несахраено. За разлику од
Грка и Римана кои су кремирали умрле, евреи никада нису примеивали
ова начин сахране осим у изузетним случаевима (1 Цар. 31:13). Тела такое
нису балсамована нити полагана у саркофаге, као што су чинили неки
околни народи.
42. Ис. 27:11
43. Уп. Лк. 23:34
44. Уп. Мт. 12:38-39
























265
Глава двадесет и осма

Васкрсее Христово, авае мироносицама и ученицима,
Синедрион поткупуе стражу,
Васкрсли Господ шае Апостоле да проповедау и крштавау по свету


1-8. А пошто мину субота, на освитку првог дана недее, дооше Мариа
Магдалина и друга Мариа да осмотре гроб. И гле, зема се затресе веома; ер
анео Господи сие с неба и приступивши одвали камен од врата гробних и
сеаше на ему. А лице егово биаше као муа, и одиело егово бие-ло
као сниег. А у страху од ега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви. И
анео одговарауи рече женама: Не боте се ви; ер знам да Исуса распетога
тражите. Ние овде; ер устаде као што е казао. Ходите да видите место где
е лежао Господ. И идите брзо и реците ученицима еговим да устаде из
мртвих; и гле, он е пред вама отии у Галилеу; тамо ете га видети. Бто
казах вам. И изишавши брзо из гроба са страхом и радошу великом похиташе
да аве ученицима еговим.

"А пошто мину субота" значи исто што и код Луке: "рано уутро", или код Марка:
"врло рано, око изласка сунца".[1] Под сунцем овде треба разумети "утаре
сунчеве зраке", ер у осми час нои почие нови дан и то се ве сматра утром. Ово
се, дакле, десило "пошто мину субота" и почиаше недеа, коу еванелист назива
"првим даном суботе". Пошто су "суботом" називали целу седмицу дана, тако е
недеа "први дан суботе", то ест први дан недее (како ми данас кажемо). За
првим даном следе други, треи, четврти и пети дан. Када е Господ васкрсао,
камен е ош лежао на гробу. После Васкрсеа Господег долази анео како би
одвалио[2] гробни камен и пустио жене да уу у гроб. Зема се затресла да би се
пробудили стражари и разумели шта се догодило. Господ е васкрсао треег дана.
Како се рачунау ова три дана? Шестога часа, у петак, био е распет. Од тада до
деветог часа наступила е тама, што схва-там као "но".[3] Онда е опет после
деветог часа наступила светлост, што значи "дан". Ето, дакле, еднога дана и нои.
Затим, но уочи суботе заедно са суботим даном, чине други дан и но. И
коначно, имамо суботу но и утро недее, за кое Мате каже: "На освитку првог
дана недее", пошто се од утра рачуна цели дан. Ето, три дана и нои. Меутим,
ово можемо израчунати и на други начин. У петак е Господ предао Сво дух; то е
први дан. У суботу е био у гробу; то е други дан. У нои уочи недее е васкрсао;

266
недеа се ипак сматра треим даном, иако е тек почела. Ето, видиш, три дана.
Тако е и са упокоенима, ер ако неко умре у десети час дана (око 4 сата поподне),
а други првог часа истог дана (у 7 сати уутро) кажемо да су обоица умрли истог
дана. Реи у ти и друго обашее како се рачунау три дана и три нои.
Послуша, дакле. У четвртак вече Господ е вечерао и рекао своим ученицима:
"Узмите, едите Тело Мое". Будуи да е Он имао власт да положи своу душу,
асно е да е од тога тренутка дао Себе на заклае, пошто е поделио Свое Тело
ученицима. Нико, дакле, не може да еде месо ако оно претходно ние заклано.
Зато, рачуна три дана: у четвртак вече дао им е Свое Тело. Та но и дан петка до
шестог часа, чине први дан и но. Затим, од шестог часа до деветог часа била е
тама, а од деветог часа била е светлост све до вечери; ето и другог дана и нои. И
напослетку, имамо но после петка и суботи дан, дакле, треи дан и но. Након
што е прошла субота, Господ е васкрсао. То су цела три дана и нои. Мате каже
да е анео седео на камену, док Марко говори да е анео седео у гробу, с десне
стране, пошто е претходно одвалио камен. Да ли они противрече едан другом? Ни
намае. Изгледа да се анео напре авио седеи на камену, а када су жене ушле у
гроб, он е ишао пред има и опет се авио унутра у гробу седеи с десне стране.
Женама е рекао: "Не боте се", то ест: "Стражари имау разлога да се бое, а ви,
жене, ученице Господе, не боте се." Пошто их е охрабрио, благовестио им е
Васкрсее. Било е, дакле, потребно прво одагнати страх, а тек потом донети благе
вести. Он се не стиди да Господа назива "Распетим", ер се крстом хва-ли као
победним трофеем од кога су нам дошла сва добра.

9-10. А кад иаху да аве ученицима еговим, и гле, срете их Исус говореи:
Радуте се! А оне приступивши ухватише се за ноге егове и поклонише му се.
Тада им рече Исус: Не боте се; идите и авите браи моо нека иду у
Галилеу, и тамо е ме видети.

Исус каже женама "Радуте се!" Будуи да е женски род био осуен на тугу,
Господ е Своим Васкрсеем женском роду донео радост и благословио га. Зато су
се оне с краим поштоваем и страхом ухватиле за егове ноге, не усуууи се у
своме благочешу додирнути другог дела еговог тела осим егових удова. Неки
кажу да су се оне намерно ухватиле за егове ноге, како би сазнале да ли е заиста
васкрснуо и да ние привиее или дух, ер су посумале да е то дух. Ове две
Марие су се, дакле, ухватиле за егове ноге, док е, по овану, Мариа Магдалина
покушала да Га додирне у жеи да заувек остане с им као и пре, али о то ние
било допуштено.[4] Можда о ние било дозвоено да додирне Исуса, како каже
ован, зато што е била сувише знатижена. Будуи да е ве додирнула егове
ноге, како каже Мате, каква е била потреба да Га опет додируе? Зато е због свое
сувишне знатижее и задржана на одстоау.


267
11-15. А док оне иаху, гле, неки од стражара дооше у град и авише
првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старешинама
учинише виее, и дадоше воницима довоно новаца, говореи: Кажите:
ученици егови дооше ноу и украдоше га кад смо ми спавали. И ако то чуе
намесник, ми емо га уверити и вас ослободити бриге. А они узевши новце
учинише као што бише научени. И разгласи се ова риеч меу удецима до
данас.

Стража е о свему известила (првосвештенике): да се десио земотрес, да се камен
изненада одвалио и да су они престрашени обамрли. Меутим, еврее нису
посрамила ни чуда при Страдау Господем, а камоли чудесни догааи на гробу о
коим су им посведочили воници. Уместо тога, заразили су вонике своом
властитом страшу среброуба, наговарауи их да кажу оно што е крае
нечастиво и безумно - да е Господ украден. Како су, о безумници, могли да Га
украду ученици кои су се у страху били затворили, и уопште се нису усуивали да
изау напое? Како би, да су Га украли, касние пострадали за ега,
проповедауи да е васкрсао и због лажи били исечени на комаде.

16-20. А еданаест ученика отидоше у Галилеу, на гору куда им е заповедио
Исус. И кад га видеше, поклонише му се; а неки посумаше. И приступивши
Исус, рече им говореи: Даде ми се свака власт на небу и на земи. Идите,
дакле, и научите све нараоде крстеи их у име Оца и Сина и Светога Духа,
учеи их да све држе што сам вам заповедио; и ево, а сам с вама у све дане до
свршетка виека. Амин!

Према овану, Исуса су прво видели егови ученици истога дана Васкрсеа, када
су врата била затворена, а потом осам дана касние када е и Тома поверовао.
Меутим, када е требало да се с има нае у Галилеи, они се ош сви нису били
сакупили, па се показао само оно седморици рибара на Тивериадском мору. Тако
су се дога-аи кое е описао Мате десили касние, док су им претходила збиваа
из овановог Еванеа. У току четрдесет дана Исус се много пута авао
ученицима, долазеи и одлазеи, али ние боравио стално с има. Господу се
поклонило еданаест врхо-вних ученика, заедно са свим осталим кои су ишли за
им "али неки посумаше". Ово се може разумети можда на следеи начин:
еданаест ученика су отишли у Галилеу и еданаест Му се поклонило. "Али неки"
од седамдесеторице, вероватно су посу-мали у ега. Касние су се, меутим, и
они уверили.
Неки опет ово разумеу на други начин: Мате е пропустио да каже ко су били ти
кои су посумали, али ован е споменуо оно што е Мате изоставио, и казао да е

268
то био Тома.[5] Можда су и сви посумали, као што каже Лука.[6] Зато ово мораш
разумети тако да су Му се поклонили тек онда када су дошли у Галилеу. Али, они
ученици кои су Му се поклонили у Галилеи претходно су посумали у
ерусалиму, како каже Лука. Исус им е рекао: "Даде Ми се свака власт на небу и на
земи." То значи: "Као Бог и Творац увек сам имао власт над свим", ер "Све Теби
служи", како каже Давид Богу.[7] "Али ош нисам имао добровоног потчиеа.
Сада у и то имати. Све е Ми се потчинити, ер сам крстом победио онога кои
има власт смрти." Потчиее е двоако: едно е невоно, када сви служимо Богу
по невои, као демони. Друго е воно, као што се види код Павла кои е
добровоно постао слуга Божи. Рание е изгледало да е Спасите имао власт над
свим само половично, то ест, имао е само невоно потчиее свих.
Али, после крста, када е богопознае постало свима доступно и када су се сви
добровоно потчинили, Христос е могао да каже: "Сада сам примио сваку власт.
Рание е моа власт била делимична, док су ми служили невоно, пошто сам
Творац. А сада, када ми уди служе са познаем, дата Ми е свака и потпуна
власт." Од кога Му е дата? Од ега Самог и еговог смиреа. Да се Он ние
смирио и крстом победио неприатеа, не би нас спасао. Зато речи: "Даде Ми се
власт", разуми на следеи начин: "Своим властитим подвизима и трудовима
спасао Сам уде и они су постали Мо удео, изабрани народ." Господ на земи има
власт зато што Га е сва зема познала, а на небу зато што се награда оних кои
веруу у ега и ихово обиталиште налази на небесима. С друге стране, рание
осуена удска природа сада е ипостасно седиена са Богом Логосом, и седи на
небу примауи поклоее анела. Зато Он с правом каже: ,Даде Ми се свака власт
на небу."
Дакле, удска природа коа е рание била у ропском служеу сада у Христу влада
свима. Укратко речено, Христове речи: "Даде ми се свака власт", можеш разумети
на два начина: прво да сам Бог Логос говори: ,Дата Ми е свака власт, ер они кои
су Ми рание служили невоном потчиеем, сада Ме добровоно признау за
Бога"; и друго, да Он говори у име Свое удске природе: "а, природа, коа сам
рание била осуена, сада сам постала бог по несливеном седиеу са Сином
Божим,[8] и зато сам примила власт над свим, да ми се клаау анели на
небесима и прославау ме по свим краевима земе."
Због тога Господ више не шае ученике само евреима, ве будуи да е примио
власт над свима, и осветио у Себи сву удску природу, с правом их шае свим
народима, заповедауи ученицима да их крсте у име Оца, и Сина и Светога Духа.
Нека се посраме Арие и Савелие;[9] Арие зато што Христос ние рекао
крштавате "у имена", ве "у име", ер е име Троице едно, Божанство, и Троица
су едан Бог, а Савелие, зато што Господ говори о Три Лица, а не, као што та
човек празнослови, о едном лицу кое има три имена и понекад се зове Отац,
понекад Син, а понекад Свети Дух. Три Лица, дакле, имау едно Име,а то е Бог.
Пошто ние довоно бити само крштен, него се морамо трудити у добру и после
крштеа, Господ каже: "Учеи их да држе све што Сам вам заповедио; не само две
или три ве све Мое заповести." Задрхтимо брао, видеи да ако нам и една ствар

269
недостае нисмо савршене слуге Христове, ер се од нас тражи да држимо све
заповести.
Погледа како Господе речи обухватау два основна начела хришанства:
богослове и делатну врлину. Када е рекао да е потребно да крштавамо у име
Троице, предао нам е богослове. Рекавши, опет, да е такое потребно да учимо
уде да држе заповести, показао нам е пут делатне врлине.
Упуууи их меу незнабошце где е се суочити са смру и опасношу, Он их
храбри говореи: "Не боте се ер а у бити с вама до свршетка века." Видиш, како
им спомие свршетак века да би у има побудио презрее према опасностима.
"Не будите малодушни", говори им, "свему е дои кра, и бригама и радостима
овога света. Немоте да посустаете пред невоама, ер е оне прои, али не дате
да вас заведу ни добра овога света, ер е и она прои." Он ние само апостолима
обеао да е бити с има, ве свим своим ученицима. Свакако да апостоли нее
живети до краа света. Он обеава чак и нама, као и онима после нас, не да е бити
с нама само до краа и да е после краа одступити од нас - не било тога! Управо од
тада е Он бити с нама на едан аснии и очевиднии начин, ер реч "до", где год се
ава у Светом Писму, не искучуе оно што е се после десити.
Благодареи, дакле, Господу кои е овде с нама и дае нам свако добро и кои е на
савршении начин са нама пребивати по свршетку века, приведимо крау наше
Тумачее, ер ему приличи свако благодарее, слава и част у векове векова.
Амин!





НАПОМЕНА:
1. Лк. 24:1; Мк. 16:2
2. Употребена е баш ова реч ер су гробови у Палестини обично били у
удубеу и на ихов отвор докотраван е низ камени жлеб тежак камен
како би се гроб затворио и запечатио. На та начин су тела чувана од звери и
грабивица. Археолошка испитиваа су показала да е за едан просечан
гроб било потребно неколико ачих уди да одвале камен с гроба. У
еванелском тексту се каже да е камен био велики. То значи да би жене

270
едино уз помо неколицине римских воника успеле да одгурну камен од
гроба.
3. Господ е дакле, разапет "у шести час" - т. у 12 сати у подне, а тама е
траала све до "деветог часа" т. 3 сата поподне.
4. н. 20:17
5. н. 20:24-25
6. Лк.24:41
7. Пс. 119:91
8. То ест, у несливеном седиеу са божанском природом Бога Логоса.
9. еретик Арие е погрешно учио да Исус Христос ние едносуштан Оцу и
Духу Светоме и егово учее е осуено као ерес на Првом Васеенском
сабору у Никеи, 325. године. еретичко учее Савелиево е осуено на
црквеним саборима у Александрии 261. и у Риму 262. године.


271

Document Outline