НЕКОЛИКО РЕЧИ О "ДОБРОТОУБУ"
"еванее Божие то е посланство Божие удима кроз Сина оваплоеног, Кои онима кои Му веруу
даруе награду - вечно обожее". Овим речима Свети Максим Исповедник и Свети Григорие Палама
изражавау садржа еванеа Христовог: вечно добро, благе и радосне вести за сваког од нас уди и за
читав род човечански. То и такво еванее доживели су и у себи остварили Свети Оци Православне
Цркве Христове, од Светих Апостола до Светог Антониа и Максима, до Светога Саве и Григориа
Паламе, и до наших дана живе га и остваруу сви истински православни хришани, сваки по мери вере"
свое, по "мери дара Христова".
Као што су Дела Апостолска наставак еванеа Христовог, тако су и дела Светих Отаца наставак
еванеа и Дела и Посланица Апостолских. А све што су Свети Оци написали, напре су сами испунили
и испуавауи онда друге научили, како каже Свети Симеон Нови Богослов, потврууи тако
еванелску реч Спаситееву (Мт.5,19). ер, Свети Антоние Велики е рекао: "Нема веег безобразлука
и дрскости него тражити од других оно што сам ниси испунио". Зато су Свети Оци писали само оно што су
сами у личном и саборном искуству доживели и практично на делу испунили. Отуда су они, уз Свете
Апостоле и Пророке, наши стални учитеи и духовни оци у Христу Богу и Спасу свиу.
Кига коа е пред нама, а зове се Добротоубе, есте продужетак и остварее Светог еванеа
Христа Човекоупца, единог Спаситеа рода удског и вечног Обожитеа човека. Шта садржи
Добротоубе? Ево одговора еднога од преводиоца Добротоуба на руски език, Светитеа
Теофана Затворника: "Добротоубе садржи у себи изашее (= излагае и тумачее) скривенога
у Господу Исусу живота (Кол. 3,3). Скривени у Господу нашем Исусу Христу истински хришански живот
зачие се, раскрива се, и до савршенства доходи, у своо за свакога мери, по благовоеу Бога Оца,
деством присутне у хришанима (у Цркви) благодати Пресветога Духа, под воством самога Христа
Господа, Кои е обеао да е бити са нама у све дане неодступно (Мт.28,20). У Добротоубу е
изнето и изражено све што се збива у духовном животу хришанина: аволски напади и искушеа, борбе
и одолеваа (=победе), падови и устааа, зачиаа и утвриваа различитих проава духовног
живота, ступеви општег напредоваа и своствено сваком ступу стае ума и срца, узаамно у свему
дествовае слободе удске и благодати Божие, осеае близине и удаености Божие, осеае
промисаоног сведржитества Божиег и свога предаваа - коначно и неповратно - у десницу Господу,
са одлагаем свих своих начина дествоваа, а при сталном, усиеном дествовау (= подвизавау)".
Како то бива, то ест како се хришански иститински живи и подвизава, и како та живот напредуе и
усавршава се до мере раста и висине Христове сходно Добротоубу? - Пре свега:
вером и молитвом, подвигом и дуготрпеем, смелом надом и смерном убаву, умртвеем у себи
и свлачеем са себе старога палоадамовског човека и оживаваем у себи боголика и облачеем у
новог човека кои се обнава по лику Христовом (Кол.З, 5.9.10), благодау Духа Светога Утешитеа,
Кои се у нама моли уздасима неисказаним (Рм.8,26). "Ништа силние од вере, ништа равно молитви",
вели Свети ован Златоусти. "Вера е, вели исти Светите, почетак и теме нашег новог биа и
ипостаси у Христу, ер смо оме постали у Христу и сединили се са име", а то седиавае и есте
истински хришански живот - живот са Христом и у Христу. Христос е "Началник (=3ачетник) и
Савршите вере" наше (ев.12,2-3), а вера се, по Добротоубу, испоава као живот и живее, као
дело и делае по Христу и у Христу, ер без подвижничког живеа и делаа вера е мртва (ак.2,17-
20).
Вера, пак, по Добротоубу, испоава се првенствено кроз молитву, као живот у молитви и молитвом.
"Молити се Богу треба вема неголи дисати", вели Свети Григорие Богослов. А егов каснии имеак,
познати учите и духовни во православних исихаста на Балкану у 14. веку (када е и настао зборник
светоотачких текстова кои данас зовемо Филокалиа = Добротоубе), Свети Григорие Синаит, овако
описуе шта е молитва Исусова, позната у Добротоубу као умносрдачна молитва: "Молитва е код
почетника: као ога радости кои избиа из срца, а код савршених: као миомирисна делотворна светлост.
И опет: молитва е проповед Апостола, енергиа (=деловае) вере, или бое реи сама непосредна
вера, основа и стварност онога у шта се надамо (ев.11,1), дествууа убав, покрет анелски, снага
1
Бестелесних Сила, ихова делатност и радост, еванее Божие, уверее и испуеност срца, нада
спасеа, знамее освееа, обележе светости, познае Бога, проава светог Крштеа, баа
очишеа, залог Духа Светога, радост Исусова, весее душе, милост Божиа, знак помиреа (с Богом и
удима), печат Христов, зрак духовног Сунца, звезда Зорача у срцу, потврда Хришанства, знамее
измиреа с Богом, благодат Божиа, премудрост Божиа, или бое реи почетак самомудрости, Божие
авае, делатност и занимае истинског хришанина, а особито монаха, начин живеа тиховатеа
(=усаменика, исихаста), повод молитвеног самоваа и тиховаа, доказ анелског живота на земи. И
шта ош треба много говорити? Молитва е сам Бог, Кои чини све у свему (1.Кор.12,6), и Кои све делуе у
Христу Исусу, ер е една енергиа и дество Оца и Сина и Светога Духа" (Добротоубе, Главе о
молитви, 113).
Саставач и издавач грчке Филокалие, Свети Никодим Светогорац, назива Добротоубе:
"ризницом духовног бдеа и трезвеа, чуварем чистоте ума, мистичком школом умне молитве, кигом
образаца праксе и подвига, необаманивим воом духовног созрецаа, раем Светих Отаца, златном
плетеницом светих врлина, кигом препуном Исусовог радоваа и уживаа, трубом коа нам поново
дозива благодат; и збирно речено: самим органом обожеа" - благодау Духа Светог (Предговор
Филокалии).
Свети писци Добротоуба наглашавау свуда у своим списима, сабраним у овом чудесном Саборнику-
Зборнику раских цветова и плодова: да е вера и молитва, права (=православна) вера и искрена
умносрдачна молитва истовремено делатност речу и мишу, срцем и умом, душом и телом, воом и
снагом, "теориом" {=духовним созерцаем и прозреем) и праксом, т. саможртвеним живеем и
подвизаваем, личном аскезом и делатном убаву, оном коа се испоава као христоубе и
богоубе и оном коа се проавуе као делатно братоубе и човекоубе. ер само живот и дело,
у свеживотоном и свеличном саборном единству, чине пуноу православног духовног Предаа,
забележеног и засведоченог у Добротоубу. И ош нешто: Добротоубе е настало у монашким
срединама, али ние ни из далека намеено само монасима, него свима хришанима, па ма где они били
и ма коим се послом бавили. ер, по Светом Писму, свима нам е едан посао и едно дело и една
служба: живети, радити и служити Богу на славу и себи и удима на спасее. Зато е у Православно
Цркви на Истоку, од од ерусалима до Месопотамие, од Сирие и Мале Азие до Балкана и до
православног Запада, од Египта до Моравске и Заволожа, Добротоубе било тако саборно,
свеправославно прихваено и читано и практиковано, као примено еванее, као наука и пракса
Православа, као Ортодоксиа и Ортопраксиа.
Реч филокалиа (=добротоубе) у хришанско литератури сретамо напре код Климента
Александриског (2-3 век,) у еговом Педагогу, коие у ствари означава Христа: "Човек е по природи
узвишено и делатно живо бие кое жено тражи добро, ер е створее Доброга (Бога), и зато е
истинском добротоубу и прелепим задовоствима ту она неславни живот у уживаима кои
многи уде проводе" (Педагог, 3,7). убав, дакле, према истински лепом и добром есте
добротоубе, ер у грчком и словенском езику лепо и добро скоро су синоними. Истинска лепота увек
е и доброта, и право добро увек е и лепо. Навеа Лепота и навее Добро и есте убени Син Божии
и Син Човечии, Богочовек Исус Христос. Зато е Он краа мета сваког добротоуба.
Меутим, израз Добротоубе у значеу збирке лепих и добрих текстова употребен е први пут од
Светих Кападокиаца, Василиа и Григориа, када су, половином 4. века, подвизавауи се кра реке Ириса
у Понту, правили кижевно-богословски избор из дела мудрог и ученог Оригена полетно се учеи на
добротоубивим делима младог Александрица, но вешто избегавауи потмуле елинске замке у
философии и заблуде у неделатно и неспасоносно пракси.
Филокалиа е, дакле, убав према лепом и добром. Но за Свете Оце Кападокице, а онда и за све
касние истинске хришанске мислиоце и подвижнике, као усоталом и за еванее Христа Богочовека и
егових Апостола и Пророка, увек су нераздвоно споени и седиени словенсност делатна и дело
словесно. Зато су за вое и учитее хришанског живота узимани, читани, преписивани и у зборнике
сабирани, само умно-срдачни, созерцатено-практични подвижници мисли и делатности еванелске и
православне, какви су били велики Оци хришанског Истока, како они учени богослови у свету, начеше
на епископским службама у народу Божием по градовима, тако и они "граани пустие", кои су своим
богоугодним животом и подвизима пустиу "анелима у телу" настанили и "зему онебесили", као што
су били Свети Антоние и Макарие и плеаде египатских, палестинских, сириских, малоазиских,
цариградских и ужноиталианских подвижника, све до свештених исихаста Свете Горе и Балкана у 14.
веку.
2
Зборници слични нама данас познатом Добротоубу настаали су ве у 4. и 5. веку, као што е
Отечник, па све до 11. века, као што е тада настали Евергетинос, саставен од монаха Павла,
оснивача манастира Богородице Евергетиде у Цариграду, оног манастира у коем е касние боравити
Свети Сава Хиландарац, филокалиски молчалник кои е постати Архиепископ свих Српких и
Приморских земаа и у себи споити пустиу и град, молитву и праксу, лепо и добро, умно делае и
делатно созерцае.
Данаша, пак, Филокалиа=Добротоубе, као богата збирка текстова "светшених трезвеака",
саставена е навеим делом у време процвата православног исихастичког покрета у Свето Гори и
Балкану, нарочито после триумфа исихазма, и као православног богослова и као правилне
подвижничке праксе, на великом сабору у Цариграду 1351. г. О томе сведоче брони светогорски и други
грчки и словенски рукописи из 14. и 15. века (напр. у Хиландару и другде по Свето Гори и по
библиотекама Балкана, Русие и Западне Европе). Ову збирку е из рукописа пребрао, сабрао и проширио
Епископ Коринтски Макарие Нотарас (1731-1805), па у е године 1777, када е посетио Свету Гору,
предао тада ош младом но ученом и искусном подвижнику Никодиму Светогорцу (1749-1809) дае он
среди, допуни и преписане текстове упореди са светогорским рукописима, те тако припреми за штампу,
што е Свети Никодим и учинио у току свега две године. Потом е тако среени Зборник Свети Никодим
вратио Светом Макариу Коринтском, а ова е, сретнувши у Смирни благочестивог кнеза Молдовлахие
оаниса Маврокордата, успео да од ега добие сагласност и новац, те грчка Филокалиа буде први пут
буде штампана у Венеции 1782. г. Са овог грчког издаа превео е на словенски език (вероватно
користеи и ве постоее словенске преводе многих светоотачких текстова кои су ушли у грчку
Филокалиу) цео зборник Добротоуба (без нарочитих измена) Свети Пасие Величковски (1722-1794)
и штампао га у Петрограду 1793. г.
Непун век касние, 1876. г. велики руски богослов и професор теологие, епископ и исихаста, Свети
Теофан Затворник (Говоров), превео е на руски и издао I том Добротоуба, и дае до 1890. сваке
године издавао по едну кигу овог петотомног проширеног (скраеима, изоставаима и додаваима
измееног) капиталног дела. (Укратко: у руском Добротоубу, за разлику од грчког и словенског,
скраена су Поглава Максима Исповедника; изоставени: Петар Дамаскин, Силогистичке главе
Калиста Катафигиота, Практична и теолошка поглава Григориа Паламе, итд; али е зато додат велик
бро дела ефрема Сирина, Варсануфиа и ована, Лествичника, Аве Доротеа, Теодора Студита и др).
Наши вредни монаси Хиландарци, кренули су овом првом кигом, у превод са руског и издавае на
српском езику овог Теофановог Добротоуба, ништа мае значаног и чак обимниег од грчког и
словеског. Тиме оци Хиландарци наставау свештено живо предае светих Хиландараца: Светог Саве,
Доментиана, Старца Исаие, и других Богу познатих светих исихаста и добротоубаца рода нашег
крстоносног и христочеживог. Нека ово штампано обавивае српског Добротоуба наших српских
Светогораца, као оно Светог Макариа и Никодима Светогорца буде на општу ползу православних
хришана.
Свети Иларион Велики
22. 3. 1996 Ман. Тврдош
Еп. ЗХП Атанасие
3
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕДГОВОР[1]
Предлажуи убитеима духовног штива свима познато Добротоубе, сматрамо потребним да
кажемо неколико речи о чему се ради.
Речу "добротоубе" преводимо грчку именицу "Филокалиа", коа значи: убав према прекрасном,
узвишеном, добром. Нанепосредние, оно садржи обашее сакривеног живота у Господу Исусу
Христу. Тани истински хришански живот у Господу нашем Исусу Христу се зачие, развиа и усавршава
по благовоеу Бога Оца, деством благодати Пресветог Духа коа е, по мери свакога понаособ,
присутна у Хришанима, под воством самог Христа Господа, кои е обеао да е бити са нама у све
дане, и то нераздвоно.
Благодат Божиа све призива таквом животу. Он не само да е свима доступан, ве е и обавезан, будуи
да се у ему налази суштина Хришанства. У ему не учествуу сви кои су позвани, као што ни сви кои
у ему учествуу нису егови причасници у исто мери. Изабраници дубоко улазе у ега, високо се
пеуи по еговим степеницама.
егови облици, као и богатство области у коима се он раскрива, нису мае обилни и разноврсни од
проавиваа обичног живота. И када би било могуе асно схватити и изразити све што се у ему
дешава и све што е нераздвоно од истине живота по Богу: неприатеске нападе и искушеа, борбу и
противее, падове и устаае, ницае и укрепее разних поава духовног живота, степене општег
напретка и стае ума и срца кое одговара сваком од их, узаамно дество благодати и слободе,
осеае близине и удаености Божие, осеае сведржитеског промишаа и потпуног и
неповратног предаваа себе десници Господо, уз одрицае од свих властитих начина деловаа и уз
непрестано и напрегнуто дество - добила би се колико привлачна толико и поучна слика, слична
представи светског путоваа.
Путници обично пишу забелешке приликом путоваа о свему што е вредно паже. Свое забелешке су
оставили и изабраници Божии кои су у свом многотрудном путовау у разним смеровима проходили све
путеке духовног живота. Свакако, знача обе врсте путописа ние подеднак.
Они кои немау могуности да путуу могу да стекну приближно тачне представе о далеким земама и не
покреуи се са места, т. посредством читаа путних забелешки других путника будуи да су облици
живота читаве творевине мае или више слични меу собом, ма у коо земи се проавивали.
Меутим, тако нешто не важи за искуство духовног живота. ега могу да схвате само они кои и сами
путуу. За оне кои нису ступили на ега, он остае потпуно непозната наука. Па чак ни они кои су ступили
на егово поприше, не могу га одмах схватити. ихови помови и представе постау аснии сагласно са
напредоваем у путовау и удубиваем у области духа. Саобразно са умножаваем личних опита
духовног живота, код их постау асниа и схвативиа указаа светих отаца.
Уосталом, приказивае разних поава духовног живота, кое садрже светоотачки списи, ние без значаа и
за све Хришане уопште. Из ега свако може да схвати да постое ош виши облици живота од оног на
коме се човек може наи и са коим се егова хришанска савест иначе може мирити, наиме да постое
ош виши ступеви савршенства коима треба тежити и ка коима се човек може успиати. Пружауи
такво схватае, оно е свакако побудити на ревност ка напредовау, привлачеи ка боем од онога што
човек поседуе.
За оне кои су ступили на пут ка боем и савршением, оно пружа неопходна указаа у сумивим и
двосмисленим случаевима, када недостае одговарауе духовно руководство, или када и оно само
наилази на неодлучност коа не омогуава да се да одлучно решее кое би одстранило свако колебае
код путника. Како се не би учинила погрешка врло е важно знати како и где ступити ногом у одрееном
случау. И шта! Засиавши слично светлости муе усред нои одреена отачка изрека разгони таму.
Уопште, оно е духовни расадник у кои верууи, читауи поуке о поавама духовног живота, улази
свешу и срцем. Осеауи приметне утицае снажних сагледаваа, он запажа да се налази у едно
посебно, светло и животворно атмосфери. То су утешни тренуци у коима се обично зачиу и сазревау
разни изданци на дрвету духовног живота. Због тога ние чудно ако она кои е то осетио жури да сваки
слободни тренутак посвети изучавау искусних описа духовног живота, као што она кои воли добитак
4
трчи ка месту где га може стеи, и као што она кои воли задовоства иште место за уживае. Он често
у има хое да удахне оживавауи и ободравауи духовни ваздух. Ту заиста нема празне знатижее.
Не, то е дело од суштинске потребе за напредак и добро стае нашег духа.
Ето због чега е истинским Хришанима увек било неопходно да у рукама имау светоотачке списе о
духовном животу. Да би се похвалном осеау такве потребе изашло у сусрет, на онима кои су имали
могуности и способности за такав посао лежао е дуг да припреме светоотачке списе. Због тога су се и
поавивала издаа у поптунием обиму, као на пример, Светог Макариа, Светог Исаака, Светог
ефрема Сирина, Светог Лествичника, и многих других, или, пак, ихови зборници. У такве зборнике, и
то набое, спада и свима познато Добротоубе.
Сада е асно шта е то Добротоубе. Оно нам пружа речи и поглава свештеног трезвоума, т.
потпуно расуивае и кратке изреке о унутрашем духовном животу, у свим еговим поавама и
делима. Та кига е саставена за духовне потребе ревнитеа духовног развиаа. Они кои су е
читали, знау каква се ризница духовне мудрости у о налази: они е читау и наслауу се.
Приреивач садашег издаа Добротоуба е у почетку имао у виду едноставно да провери
претходне преводе и да преведе непреведено, како би читаоцима понудио целокупан текст грчког
оригинала. Меутим, током рада он се убедио да е нама корисние да увеамо Добротоубе. Иако е
грчко Добротоубе потпуние од словенског, ипак ни оно не садржи све што су нам свети оци пружили
као руководство за духовни живот и што бисмо хтели да пружимо на корист и утеху онима кои воле такво
штиво. Због тога е зборник кои предлажемо знатно порастао по обиму.
Наш нови зборник иде по трагу раниег Добротоуба. Меутим, ми смо у ега унели и текстове кои
се не налазе у претходном, уколико смо приметили да их одреени свети отац поседуе. Такое, ми смо
наш зборник обогатили и списима других отаца кои су писали о духовном животу. Тако е, на пример, у
претходни зборник Добротоуба од Светог Антониа укучено едино 170 поглава о добро
наравствености и светом животу, док нови зборник садржи и остале егове текстове. Свети Макарие
е био изоставен (укучен е био едино кроз 150 поглава, у ствари Метафрастова препричаваа),
док е код нас заступен у извесном систематском поретку, и то еговим властитим речима. Од Светог
Исаие Отшелника тамо се налазе само 27 поглава, егових кратких изрека, док се код нас налазе сва
егова позната Слова, укупно 27, у новом преводу са грчког. Слично е учиено и у вези са Евагрием и
преподобним Марком. Сличан поступак е се применити и на остале томове Добротоуба.
Такав е начин саставаа новог Добротоуба. Оно е ии по примеру првобитног, уз допуну оних
текстова кои е убитеима таквог штива пружити потребно руководство у животу по Богу.
Све списе неемо наводити у целини, будуи да е много лакше мисли износити кроз изреке. Понегде
емо их наводити у извесном систематском виду, а понегде без ега. Меутим, саме отачке поуке е се
увек предлагати речима самих отаца.
Читаоцима предлажемо први том Добротоуба у новом облику. У ега улазе:
1. Списи Светог Антониа;
2. Изреке из Беседа Светог Макариа;
3. Слова преподобног Исаие Отшелника;
4. Поуке преподобног Марка Подвижника;
5. Списи Евагриа монаха.
Исти редослед постои и у грчком Добротоубу. Код нас е Свети Касиан, кои е смештен измеу
Евагриа и преподобног Марка, свое место наи у другом тому.
Епископ Теофан
5
НАПОМЕНЕ:
1. Свети Теофан Затворник, преводилац и приреивач Добротоуба на руском езику, у овом
кратком предговору обашава разлоге кои су га навели не само да првобитни старии словенски
превод грчког текста учини разумивиим и доступниим на руском езику, ве да и сам првобитни
грчки зборник знатно прошири, измени и допуни - Прим. прев.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ АНТОНИЕ ВЕЛИКИ
Неколико речи о животу и списима
Светог Антониа Великог
Положивши теме усаменичком пустиачком подвижништву, Свети Антоние Велики своим животом
представа идеал богоугааа и уедно пут коим и свака вона душа треба да иде према хришанском
савршенству кое е удима на земи доступно.
Живот Светог Антониа е описао Свети Атанасие Велики. Овде емо указати само на егове опште
црте.
Божие избрае Светог Антониа на дело кое е касние остварио, проавило се ош у еговом детиству.
Тиха, осетива нарав, склона усамености, удаавала га е од дечиих несташлука и шала егових
другова, задржавауи га у дому пред очима родитеа кои су га чували као зеницу ока. У такво
одвоености од уди он е и одрастао, излазеи из куе едино до цркве. При таквом настроеу и
поретку у животу, благодат Божиа добиена на крштеу слободно деловаше на изграивау духа и без
посебних напора са егове стране. Природное што е он рано осетио сладост живота по Богу и што се
разгорео божанственом жеом, како говори Свети Атанасие.
Не налазеи смету за такав живот у куи, будуи да су и родитеи били истог духа, Свети Антоние
ние показивао никакву намеру да се од ега одвои, све док су му родитеи били живи и избавали га
од неизбежних животних брига. Меутим, кад су они отишли Богу, као старии, он е био дужан да
преузме бригу око управаа домом и издржаваа сестре. Нове околности су му одмах пружиле
могуност да осети разлику измеу живота по Богу и многобрижног стараа о житеском, што е у ему
брзо породило жеу да све остави и живи едино за Бога. Са таквим настроеем чувши у цркви реч
Господу: Ако хоеш савршен да будеш, иди прода све што имаш и пода сиромасима; и имаеш благо
на небу (Мт.19,21), и затим другу: Не брините се за сутра (Мт.6,34), егова жеа се запечатила
божанственим печатом. У тим речима он е чуо Божии одговор на питаа свое савести, а уедно и
Божие нареее и благослов за испуее скривених жеа и стремеа свог срца. Он е донео тврдо
решее и, раздавши све, почео да живи едино за Бога.
Прве године свог живота по одрицау од света Свети Антоние е проводио исто као и други тада познати
подвижници. Од их се он свему учио. Познатое да се подвижништво, кое се састоало у одрицау од
света и свих житеских брига и ревновау едино око тога како да се угоди Господу (уп.Кор.7,32), у Цркви
Божио установило од самог еног осниваа као насушна потреба еног устроства. Оно е од светих
апостола добило прве темене законе. У почетку су аскети - како су се звали уди кои су се
посвеивали том облику живота - одваауи се од света, остаали у своим домовима, усамууи се у
неком споредном кутку и предавауи се молитви, богомислиу, посту, бдеу и свим подвизима. Током
времена, по просторном и броном ширеу Хришанства, многи подвижници почеше да напуштау свое
породице и да се удауу из градова и села, проводеи живот у усамености. Користили су природне
пеине, запуштене гробове, или особито направене омае келие. У време Светог Антониа су
наревноснии подвижници живели баш на такав начин. И он е пожелео да им подражава.
Основа подвижничког живота е послушае. Свети Антоние га се држао, подражавауи друге
6
подвижнике. Суштина послушаа се састои у утвривау срца хришанским врлинама и у усваау
поредака подвижничког живота под руководством опитних [стараца]. Хришанске врлине е Свети
Антоние усвоио ош кроз [куно] васпитае. Преостало муе да сазна какви подвизи су неопходни ономе
кои е решио да ревнуе у животу по Богу, и како да их врши. Ради тога е одлазио код тада познатих
подвижника. Сазнавши шта како да ради, он би се као са неким добитком враао у свое усамено
пребивалиште. На та начин он е, као што примеуе Свети Атанасие, слично мудро пчели са свих
страна сабирао духовни мед, слажуи га у свое срце као у кошницу. Од еднога е примао строгост у
уздржау од хране, спавае на голо земи и дуготрано бдее, од другога се учио неуморно молитви,
пажи према помислима и богомислиу, треи му е био пример трудоуба, верности правилима и
трпеа, док е од свих заедно позамивао едан исти дух тврде вере у Христа Господа и братске
убави према свима. Он се старао да у себи сакупи све оно у чему се сваки од отаца кое е видео
одликовао понаособ.
Без провере свог живота животом других и без руководства са стране нико ние достизао виши степен
подвижничког живота. Поменутим старцима Свети Антоние е поверавао сво живот. иховим
руковоеем он е био упуиван на непоколебиви пут савршенства. У том послушничком васпитау он е
провео петнаест година, живеи изван села у гробници, напре у близини, а затим нешто дае, где му е
долазио едан приате, сеак, и доносио хлеб - единствену храну коу е користио. Сеак би тада
узимао егово рукодее, будуи да се Свети Антоние издржавао трудом сопствених руку. Све свое
време он е делио измеу рукодеа, молитве и размишаа о Божанским истинама Писма. У такво
делатности га е утврдио и анео Божии кои му се авио када га е едном мучио дух униниа.
Како е тада текао егов живот, види се из сведочанства кое наводи Созомен (Црквена историа, к. 1,
гл. 13): "Схвативши да добар живот може постати приатан када се претвори у навику, премда у почетку и
есте тежак, он е измишао све строжие облике подвижничког опита, сваким даном постауи све
уздрживии. Он као да е свагда тек започиао, додауи нову силу ревности. Телесна задовоства е
обуздавао трудом, док се против душевних страсти наоружавао богомудром мржом. егова хранае
био хлеб са соу, пие - вода, а време обеда - залазак сунца. Често би по два или више дана остаао без
хране. Може се реи да е у бдеу проводио целе нои и да е на молитви сусретао дан. Ако би и
одспавао, радило се о минутима. Веином е спавао на голо земи, коа му е служила као постеа.
Себи ние дозвоавао мазае уем, купае и друге угодности да се тело не би разнежило. Леост ние
могао да подноси, тако да посао из егових руку ние излазио готово цео дан".
Таквим тесним путем е ишао Свети Антоние. Као што е познато, меутим, такав живот не може прои
без борбе, као што ни светлости нема без сенке. Кад у нама не би било греха и кад не бисмо имали
неприатеа, едино би се добро развиало и несметано расло. Меутим, пошто и едно и друго постои,
неопходна е борба. Потребно е учинити их немоним и победити их, како бисмо могли слободно ии
дае. Све дотле, они е везивати руке и ноге ономе кои хое да иде право, па ма ко он био.
Пребивауи у духу Светог Антониа, благодат Божиа е допуштала да се у ему развие борба како би га
испитала као злато у огу и утврдила егове наравствене силе, давши простор иховом деству.
Неприатеу е дат приступ, а подвижника подржавала сакривена помо.
Свети Атанасие е опширно описао ту борбу. Вражие стреле су, говори он, биле врло приметне. Храбри
борац их е, меутим, одбиао, нимало се не колебауи.
Напре е враг покушао да га поколеба жалошу што е оставио свет, приводеи му на мисао са едне
стране - пренебрегавае племенитог рода, узалудно напуштае знатног богатства и бескорисно
одбацивае свих удобности живота, а посебно напуштену сестру без подршке, збринутости и утехе, и са
друге стране - тежину и суровост започетог безутешног живота, ненавикнутост и неиздрживост тела
кое, наводно, нее поднети таква лишаваа и дуготраност таквог живота коме се кра не види,
удаеност од уди, одсуство свих утеха и непрестано самоумртвавае. Тим подсеаима
неприате е изазивао силну буру помисли. Меутим, он не само да е био одбиен непоколебивошу
Светог Антониа, кои се тврдо држао свое намере и свог решеа, ве и оборен еговом великом вером
да е све што е оставио и што трпи ништавно у порееу са бесконачним благом кое е Бог припремио
подвижницима. Свети е знао да се Богу може налакше угаати ако е човек слободан од свих житеских и
вeштаствених брига. еговим непрестаним молитвама, кое су у егово срце привлачиле наслае
духовне утехе, неприате е бачен у прах.
Побеен са те стране, аво е на младог борца нападао са друге, са кое е навикао да обара младост:
започео е да га искушава телесном похотом, смуууи га ноу и узнемирууи дау. Борба е била тако
жестока и дуготрана да ние могла да се сакрие од других. Враг е подметао нечисте помисли, а Свети
7
Антоние их е одбиао молитвом; први е распаивао удове, а други их хладио постом, бдеем и
сваковрсним замараем; први е ноу на себе узимао женски изглед, на сваки начин се трудеи да
изазове греховну примамивост, а други се мишу узносио на небо, сагледавао тамоше красоте и
подсеаем на благородство коим Господ Исус Христос удостоио нашу природу, разгонио вариву
обману; нечастиви е изазивао осеа сласти кое долази од задовоства, а блажени му е
супротставао страшну горчину мука у вечном огу и сеаем на неуспавивог црва остаао
неповреен. Упорност и ружноа напада назад су у нападаном образовали такву одвратност према свим
нечистим покретима и такав гнев са снажном раздраженошу, да се неприате лишио могуности чак и
да му прие или да га издалека искушава и узнемирава са те стране. ер, осеаа мрже и одвратности
према страсним покретима есу огене стреле кое опауу неприатеа. На та начин е и у томе
свелукави био побеен од младости коа носи страсну плот. Он е одступио посрамен зато што е слузи
Божием садествовао сам Господ кои е ради нас понео тело и у ему сатро сву силу вражиу. Сваки
истински подвижник стога са апостолом исповеда: Не а, него благодат Божиа коа е са мном
(1.Кор.15,10).
Меутим, човекомрзац ош ние истрошио сву своу снагу. Видеи покров Божии над младим борцем, и
знауи да он осеуе само смирене, неприате е замислио да га, навевши га на високоуме и
надменост, лиши небеске помои. Због тога се авао са изгледом малог црног дечака, са притворним
понижаваем говореи Светом Антониу: "Победио си ме". Тиме е мислио да светога наведе на мисао
да победу припише себи, чиме би пао у гордост и од себе одбио Бога кои му е помагао. Меутим, Свети
Антоние га е питао: "Ко си ти?" Он е одговорио: "а сам дух блуда кои изазива телесну похоту и
подстиче на телесни грех. а сам преварио многе од оних кои су дали завет целомудрености. а сам
довео до пада многе од оних кои су дуго времена умртвивали своу плот. Ти си, пак, развалио све мое
замке и све стреле поломио, тако да сам оборен". Тада е Свети Антоние, благодареи Бога, Спаситеа
свог, ускикнуо: Господ ми е помоник, и а у погледати на неприатее свое (Пс.117,7). Погледавши
затим без страха на неприатеа, он е рекао: "Бог е допустио да ми се авиш црн ради обелодаеа
таме твоих злоумишаа, а као дечак - ради изобличеа твое немои. Због тога си и достоан сваког
презира". Од тих речи нечисти та дух е побегао као паен огем и ве се више ние приближавао
блаженом Антониу.
Победа над страстима приближава бестрашу. У мери у коо се утвруе, бестраше са собом доноси и
душевни мир. Мир, пак, душевни, заедно са сладосним осеаима, коа долазе са молитвом и
богомислием, у срцу раа духовну топлоту коа, сабирауи у себи све силе духа, душе и тела, човека
уводи у ега самог. Тада се код ега ава снажна потреба да буде насамо са Богом единим. Та
неодоива унутара тежа ка Богу представа други степен на путу духовног напредоваа. Свети
Антоние е управо ступао на ега.
И до тадае он веином био усамен. До ега е ретко долазио приате из еговог села, а и сам би
понекад одлазио старцима или до сеоске цркве на богослужее - особито на литургиу. Све е то било
повезано са своеврсним расеаваем, ма колико се иначе чувао. Тежеи ка унутрашости, дух Светог
Антониа е захтевао потпуну усаменост, без икаквих виеа и сусрета.
Као што е указано, до те жее душа долази сама по себи, ходеи правим путем подвижништва. Ипак, та
преврат убрзава и дае му одлучууи подстица известан снажан порив самоодрицаа. Могуност да
проави такав порив Светом Антониу е пружио случа отвореног напада демона. Лишивши се могуности
да кроз помисли делуу на душу коа се очистила, демони почиу да наступау у сну, да се авау
видиво и да подвижнику подмеу искушеа, надауи се да му нашкоде и да поколебау егове добре
намере. Благодат Божиа е такве нападе допуштала ради подвижниковог напретка, ради еговог
усхоеа на виши степен [духовног живота], снабдевауи га уедно и влашу над самим духовима-
кушачима.
Наважнии моменат у коме се [проавила одлучност] светитеа показао се у жеи да и поред жестоке
борбе са демонима буде враен у егово усамено пребивалиште. ега су, наиме, по попуштеу
Божием, демони претукли до те мере да е изгубио свест. У таквом стау га е нашао егов приате и
донео у црквену припрату. Дошавши себи, он муе рекао: "Носи ме опет у мое усамено место". Тиме е
он изразио да се предао на смрт ради живота по Богу. То е значило на делу умрети за Господа. егова
готовост е била очигледна.
Готовост на смрт ради Господа и ради угааа ему есте свепобедно оруже. Онога кои у поседуе
више ништа не може искушати, нити уплашити. Она се и сматра почетним начелом подвижништва и
снагом коа га подржава у целокупном еговом траау. У све дане Свог земаског живота наш
8
Подвигоположник, Господ и Спасите, виаше смрт пред собом, да би е у Гетсиманском врту, за време
молитвене борбе, коначно победио Своом човечанском [природом]. Страдаа и крсна смрт су на делу
испунили оно што е ту изречено. Томе е следило тридневно суботовае [смртолико мировае] пред
славним васкрсеем. Исти пут пролазе све душе кое следе Господа. Први корак на томе путу е
самоодрицае. Ма како да е незнатно, оно увек поседуе известан степен готовости на смрт. Затим
самоодрицае расте, а расте и та готовост. Заправо, ова готовост есте душа самоодрицаа. Ономе ко
дое до мере спремности коу е имао Спасите у врту, брзо предстои успиае на крст, а затим
духовно суботовае, за коим следи духовно васкрсее у слави Господа Исуса. Све се то остварило у
духу Светог Антониа. Своим речима приатеу да га врати тамо где су га измучили, он е показао да е у
еговом духу било исто као у духу Спаситеа у тренутку кадае у врту рекао Своим ученицима: Хадемо!
Ево, приближио се изданик мо. После тога е следило егово удаавае у надау пустиу и
двадесетогодише пребивае у безмолвиу - као неко распиае и суботовае у духу.
Тек што се опоравио од страдаа кое су му приредили демони, свети се упутио у пустиу удаену два
или три дана пута од насеених места. Ту се настанио у напуштеном идолишту у коме се налазио бунар
са водом. Хлеб му е два пута годише доносио егов приате. Какав подвиг и какав труд е ту поднео и
шта се са им дешавало, нико не зна. Меутим, судеи по томе какав е изашао из затвора, мора се
закучити да се радило о времену еговог изграиваа Духом Светим. Дешавало се нешто слично
ономе што се дешава са гусеницом када се увие у ларву: нико е не види и она као да е замрла.
Меутим, свеоживавауа сила природе делуе у о и у свое време из лавре излее прекрасан
разнобоан лептир. Тако е било и са Светим Антонием. Нико ние видео шта се са им дешавало.
Меутим, Дух Божии е, веим делом неприметно и за ега самог, у ему изградио новог човека, по
образу Онога кои га е саздао. По истеку времена изграиваа, било му е нареено да изае на
служее верууим. Он е и изашао, обучен разноликим благодатним даровима Светога Духа. Као што е
Христос устао из мртвих у слави Очево, тако е сада Свети Антоние изашао у живот обновен духом.
Тиме се завршило образовае духа Светог Антониа. Читав преостали егов живот ние био ништа друго
до доношее плода зачетог у прва два периода еговог трудоуба. Треи период еговог живота
представа егово служее Цркви, егово апостолство. Свако ко прочита егов животопис од Светог
Атанасиа може да се увери колико е то служее било плодно. Он е служио свим благодатним
даровима. И кое од их он ние имао? Имао е дар чудотворства, дар власти над демонима, над силама
природе и над животиама, дар прозираа мисли, дар виеа онога што се дешава у даини, дар
откривеа и виеа. Меутим, наплоднии и напримеении био е свакако дар речи. име е он своо
мало братии наобилние послужио.
Свети Атанасие пише да е Бог Светом Антониу дао снажну реч, коа продире до дубина срца. Он е
умео са таквом силом да говори на корист свакоме да су многи од знатних уди - воводе и граани,
уди са значаним иметком - са себе збацивали све житеске бриге и постаали монаси. Ко се од оних
кои су му долазили са тугом ние враао развесеен? Ко од оних кои су му долазили са сузама у очима
због смрти ближега ние одмах оставао плач? Ко од оних кои су му долазили са гневом ние своу
србу претварао у кротост? Кои од немарних монаха ние, посетивши га, постаао ревностан и одлучан у
подвизима? Кои се од младиа кои су видели Светог Антониа ние одрекао утеха и кои ние заволео
целомудреност? Колико е девоака, кое су ве имале свое заручнике, прешло у чин невеста Христових
само зато што су издалека виделе Светог Антониа?
Из тог сведочанства е очигледно да Свети Антоние ние затварао извор свог Богом дарованог знаа.
ему су углавном и долазили због тога да би чули и примили реч истине и да би нашли потребно
руководство. По апостолу, он е све поучавао, изобличавао, молио. Понекад се егова реч изливала као
обилан поток (као што се види у животопису Светог Атанасиа), а понекад е изговарао краа слова (као
што видимо у егових 20 кратких поука). Меутим, начеше се он ограничавао на кратке изреке, пуне
смисла и силе. Те кратке изреке у великом броу су затим прелазиле из уста у уста, сачиавауи
известан покретни подвижнички устав, да би назад ушле у зборнике светоотачких бисера. Понекда е
Свети Антоние писао посланице своим духовним чедима, монасима разних обитеи, и у има
изображавао опште црте живота у Христу Исусу или лечио поединачне слабости братие.
Све што е изашло из уста Светог Антониа и што е записано пружие богату храну души коа тражи
поуку. До нас е осим опширног слова кое се налази у житиу, дошло 20 посланица, 20 кратких речи о
врлинама и пороцима, 170 поглава о добро наравствености, правило за монахе са два додатка, и
мноштво изрека и повести о ему, увек поучних и душекорисних, размештених по разним Отачницима.
9
У овом зборнику се пажи читалаца предлаже следее:
1) Изводи из посланица и слова. Поглава од 1-15 су узета из животописа Светог Антониа кое е
саставио Свети Атанасие. Поуке од 16-68 су узете из писама светог оца. Поуке од 69-82 су узете из
егових 20 слова монасима.
2) 170 поглава о добро наравствености.
3) Устав отшелничког живота. У 40. тому Patrologiae graecae, Migne, на стр. 1065 налазе се Praecepta
Antonii у 80 поглава. После их следе Spiritualia documenta regulis adjuncta и Admonitiones et documenta
varia. И едно и друго е очигледно допуна правила. Будуи да су све изреке исте врсте, и по садржау и
по облику речи, ми их седиуемо и размештамо по одееним одломцима, следеи природан ток
подвижничког живота.
4) Изреке Светог Антониа Великог и изреке о ему. Те изреке се веим делом налазе у Изрекама отаца.
Осим их, постое и друге кое се налазе у истом 40. тому Патрологие, затим у Алфавитном отачнику, и
назад код преподобног Касиана. их емо такое дати у одрееном поретку, сличном претходном.
Напре се наводе изреке кое се односе на напуштае света, чиме подвижништво и почие, а затим иду
остале, по реду отшелничког живота.
5) Питаа ученика и одговори [едног] старца о поединим изрекама Светог Антониа Великог.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ АНТОНИЕ ВЕЛИКИ
I
ПОУКЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ АНТОНИА O ЖИВОТУ У ХРИСТУ, ПРЕУЗЕТЕ ИЗ ЖИВОТОПИСА КОИ
Е САСТАВИО СВЕТИ АТАНАСИЕ И ИЗ 20 ПОСЛАНИЦА И 20 СЛОВА ПРЕПОДОБНОГА
1. Сви заедно имате првенствено бригу да, почевши, не слабите, да не падате духом трудеи се и да не
говорите: "Ве дуго времена пребивамо у подвизима". Напротив, умножавате ревност своу, као да сваки
дан почиете. Цео живот удски е веома кратак у порееу са будуим веком, и све наше е ништа
пред вечним животом. У овом свету се свака ствар продае по цени, и сви размеуу ствари исте
вредности, док се обеае вечног живота купуе за неку незнатност. ер, написано е: Дана нaших година
е - седамдесет година, а при вео снази - осамдесет година. И веина их е у труду и муци
(Пс.89,10). И тако, за осамдесет, или чак и сто година проведених у подвигу ми неемо царовати едино
сто година, ве у векове векова. Уз то, наше наслее нее бити на земи, ве на небу, иако смо се
подвизавали на земи. И ош: оставивши трулежно тело, добиемо нетрулежно. Немомо падати у
униние, и немомо мислити да смо дуго проборавили (у подвигу), или да смо учинили нешто велико:
страдаа садашег времена нису ништа према слави коа е нам се открити (Рим.8,18).
2. Исто тако, гледауи на свет, немомо мислити да смо се одрекли нечега великог, будуи да е и цела
зема мала у односу на небо. Због тога, чак и да смо свет напустили као господари над целом земом,
ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског. Она ко се одриче целе
земе као господар над ом, сличан е ономе ко баца едну драхму од бакра да би добио сто драхми у
злату - он остава мало да би добио сто пута више. Кад ни сва зема ние вредна колико небо, онда
она кои остава неколико десетина [земе], као да не остава ништа. Он не треба да се хвали, нити
да е малодушан чак и ако би оставио и куу и много злата. Са друге стране, треба помислити на то да
бисмо оно (што имамо) у [часу] смрти свакако морали да оставимо, и то [можда] баш онима коима бисмо
намае желели, како ош Проповедник помие (Проп.4,8), чак и да га нисмо напустили ради врлине.
Зашто га, онда, не бисмо оставили ради врлине, како бисмо наследели Царство (небеско)?
3. Из тог разлога нико не треба да гаи жеу за стицаем. ер, каква е корист стицати оно што се [по
смрти] не може узети са собом? Зар ние бое да стичемо оно што емо мои понети са собом:
благоразумност, правичност, целомудреност, храброст, расуивае, убав, сиромаштвоубе, веру у
Христа, безгневе и гостоубивост? [Врлине] кое овде стекнемо, ии е пред нама и у земи кротких
10
нам припремити пристаниште.
4. Таквим мислима нека свако убеуе себе да не би био малодушан. Свако треба да расууе о томе да
е слуга Господи и да е дужан да служи своме Владици. Као што се роб не усууе да каже: "Пошто сам
радио уче, неу радити данас", ве, рачунауи протекло време (труда), не престае (да се труди) у
остале дане свакодневно, по писаном у еванеу, показууи исту ревност да би угодио свом господару
и да не би допао беде, тако и ми свакодневно пребивамо у подвигу, знауи да нам (Господ) нее
опростити уколико едан дан проведемо у леости, иако смо пре тога показивали (трудоубивост), ве
се расрдити на нас због немарности. Тако смо и код езекиа чули: Ако праведник одступи од свое
правде и учини безакое те због тога умре, умрее због безакоа кое е учинио (18,26). Тако е и уда
за едну но погубио труд читавог прошлог времена.
5. И тако, латимо се подвига и немомо падати у униние. ер, у томе нам помаже и Господ, као што е
написано: онима кои убе Бога све помаже на добро (Рим.8,28). Ради тога, т. да не будемо малодушни,
треба да се сеамо и следее изреке апостола: Сваки дан умирем (1.Кор.15,31). ер, ми неемо
сагрешити уколико будемо живели као они кои сваки дан умиру. Ево шта значи та изрека: свако утро кад
се пробудимо треба да мислимо да неемо дочекати вече, и пре него што легнемо у кревет треба да
мислимо да се неемо пробудити. По природи [ствари] ние позната граница нашег живота, нити се зна
колику нам меру свакодневно остава промисао. Живеи свакодневно са таквим расположеем ми
неемо ни грешити, ни имати похоту, нити се на кога гневити, нити гомилати богатство на земи.
Свакодневно очекууи смрт, стеи емо сиромаштвоубе и свима емо све праштати. Похоту за
женом или какво друго нечисто задовоство ни едног тренутка неемо задржавати у себи, ве емо их
брзо одбиати, увек заузети (предсмртним) борбама и очекиваем судег дана. ер, велики страх и
боазан од мука уништава приатност задовоства и подиже душу коа е близу пада.
6. И тако, почевши (дело спасеа) и ве ступивши на пут врлине, пружамо се ка ономе што е напред,
како бисмо га и достигли (уп.Фил.3,14). Нека се нико не окрее уназад, као Лотова жена, погово стога што
е Господ рекао: Ниедан кое метнуо руку своу на плуг па се обазире назад, ние приправан за Царство
Божце (Лк.9,62). Обазирати се назад значи раскаати се (што смо оставили свет) и опет почети
размишати по светски.
7. Немоте се чудити слушауи о врлини и не чудите се због тог имена. ер, то дело ние далеко од нас и
ние изван нас, ве у нама. елини иду у туе краеве и плове преко мора да би изучили науке, а нама
ние потребно да идемо у туе краеве ради Царства небеског, нити да пловимо преко мора због врлина.
Господ е показао да е то излишно, говореи: Гле, Царство Божие унутра е у вама (Лк.17,21). Према
томе, да бисмо имали врлину, потребно е само да е пожелимо, будуи да е у нама и да се у нама
образуе. ер, уколико е словесна душа у свом природном стау, врлине е бити у нама. (Душа) се
налази у свом природном стау уколико е онаква каква е створена: веома добра и праведна. Зато е
Исус Навин и говорио народу: Привите срца своа Господу Богу Израиеву (Ис.Нав.24,23), а ован:
Поравните стазе егове (Мт.3,3). Душа е праведна када о е словесност [разумност] сагаласна
природи. Злом у души се назива ено скретае са [пута] кои захтева природа. Према томе, (врлина)
ние неко тешко дело. Уколико останемо онакви какви смо саздани, биемо у врлинском стау, а уколико
замишамо зло - са правом е нас назвати злим. Дело (врлине) би било тешко кад би било потребно да
га стекнемо негде изван себе. Меутим, пошто е [врлина] у нама, потребно е едино да се чувамо од
равих помисли, те да своу душу припремимо за Господа, као залог кои смо примили од ега. Он е е
признати за Свое створее, уколико види да е онаква каквом у е саздао.
8. Боримо се (са собом) како гнев не би господарио над нама и како нама не би владала похота. ер,
писано е: Гнев човеков не твори правду Божиу, и: Жеа затрудевши раа грех, а грех учиен раа
смрт (ак.1,20.15). Водеи такав живот, чвсто се држимо трезвоума, као што е написано: Више од
свега чува срце свое (Прич.4,23). Ми, наиме, имамо страшне и свелукаве неприатее, зле демоне.
9. Ми са има водимо борбу, као што е рекао апостол: Не ратуемо против крви и тела, него против
поглаварстава, и bлаsти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесу (Еф.6,12).
Они се у гомилама налазе у ваздуху кои нас окружуе и нису далеко од нас. Меу има постои велика
разноликост. Меутим, говор о ихово природи и ихово разноликости би био веома опширан, и више
би приличио онима кои су виши од нас. Ми за сада имамо велику потребу да сазнамо замке кое нам
спремау.
10. И тако, напре знамо да демони нису саздани у стау по коме се називау демонима. ер, Бог ние
створио ништа зло. И они су саздани као добри. Отпавши, меутим, од небеског мудроваа и вртеи се
11
око земе, они су елине преварили привидима. Нама, пак, Хришанима завидеи, они све приводе у
покрет у жеи да нам спрече усхоее на небо, одакле су они отпали. Због тога нам е потребна велика
молитва и подвиг да бисмо од Духа добили дар разликоваа духова (1.Кор.12,10), коим бисмо могли
сазнати кои од их е мае зао а кои више, о чему се сваки од их стара и како е могуе да се
савладау и прогнау. ер, они имау многе замке и ихови напади су превртиви. Знауи то, блажени
апостол и егови следбеници су говорили: егове намере нам нису непознате (2.Кор.2,11). И ми едан
другог треба да опомиемо у ономе у чему смо сами били искушани. Ето, и а вама као чедима говорим о
(замкама) кое сам сам делимично искусио.
11. Чим примете неког Хришанина, и утолико пре монаха, да пребива у труду и напредовау, они напре
покушавау и смишау како да му на пут поставе саблазан, Саблазни, пак, есу зле помисли. Меутим,
не треба да се боимо ихових подметаа с обзиром на то да се молитвом, постом и вером у Господа
неприатеи одмах савлауу. Ипак, и побеени, они се не смиравау, него одмах поново приступау са
лукавствима и подмуклошу. Уколико срце не могу да обузму очигледно нечистим жеама, они опет на
други начин нападау: приреуу разна привиеа да би изазвали страх, услед чега се претварау у разне
облике и на себе узимау изглед жене, зверова, гмизаваца, дивова, читаве воске. Меутим, ни таквих
привида не треба да се боимо зато што су ништа и што ишчезавау чим се оградимо вером и знамеем
крста. Уосталом, они су дрски и крае бестидни. Стога они, побеени и у томе, нападау на други начин:
узимау на себе изглед пророка и предсказуу шта е бити кроз неколико дана. Такое се показуу као
веома високи, само да би барем некога преварили преко помисли и уловили привиеима. Немомо
слушати демоне ер су нам туи, немомо их слушати чак и да нас подстичу на молитву, чак и да нам
говоре о посту, него паживие гледамо на ци нашег подвижништва. Немомо да нас варау, ер они
све чине са лукавством. Не треба ни да их се боимо, чак и да наступау на нас, чак и да нам прете смру,
зато што су немони и зато што не могу остварити ништа ве едино прете.
12. Главну бригу треба посветити души, а не телу. Телу можемо посветити само неопходно време, док
све остало време треба да посветимо души и иштемо оно шта о е на корист, т. да се не поводи за
телесним страстима, ве да себи потчини тело. То и значе Спаситееве речи: Не брините се душом
своом, шта ете ести, или шта ете пити; ни телом своим, у шта ете се оденути (Мт.6,25). И ви
не иштите шта ете ести или шта ете пити, и не узнемиравате се. ер све ово траже
незнабошци овoга света; а Отац ваш зна да вама треба ово. Него иштите Царство Божие, и све ово
е вам се додати (Лк.12,29-31).
13. Веру у Господа и уби га! Чува себе од нечистих помисли и од телесних задовостава, као што е
написано у Причама - не претовару стомак (Прич.24,15). Избегава суету, непрестано се моли, чита
Псалме пре и после спаваа, изучава заповести кое су ти дате у Светом Писму, држи на уму примере
светитеа, да би душа твоа, памтеи заповести, могла да се угледа на ихову ревност. Нарочито гледа
да испуниш апостолски савет: Сунце да не зае у гневу вашему (Еф.4,26). Сматра да е то речено
уопште за сваку заповест, т. да нас залазак сунца не затекне не само у гневу, него ни у било каквом
другом греху. ер е и добро и неопходно да нас не осуде, ни сунце за дневну погрешку, ни месец за
ноне грехе, па чак ни за раве помисли.
14. Да бисмо сачували себе од тога, добро е да чуемо и сачувамо апостолску реч: Сами себе испитуте
(2.Кор.13,5). Ради тога нека свако дае себи рачуна за свое дневне и ноне поступке. Ако е сагрешио,
нека престане грешити, а ако ние сагрешио, нека се не хвали, него нека истрае у добру, нека се не
предае немарности, нека не осууе ближега, нека себе не сматра праведником, докле не дое Господ
(1.Кор.4,5), кои испитуе тане. Често пута е и од нас самих сакривено оно што радимо. Но, ако ми не
видимо, Господ види све. Због тога оставимо Господу нека суди, а ми саосеамо едан другоме, и
носимо бремена едан другога (Гал.6,2). Испитумо сами себе и поправимо се у ономе у чему смо
неисправни.
15. Да бисмо се сачували од греха, обратимо пажу и на следее: нека свако од нас пази и записуе свое
поступке и душевне покрете са намером да их саопшти другоме. Будите уверени да емо, стидеи се
откриваа, неизоствано престати да грешимо и чак да мислимо на било шта раво. ер, ко е та кои
жели да га остали виде кад греши? Или, ко после греха нее радие слагати, само да прикрие сво грех?
Као што нико нее чинити блуд ако га неко гледа, тако емо лакше сачувати себе од нечистих мисли,
уколико их записуемо са намером да их саопштимо другоме, стидеи се од тога да постану познате. И
нека то записивае замени присуство наших сатрудника, да бисмо, осеауи при записивау исти стид
као да нас гледау, и из мисли прогонили оно што е раво. Ако се будемо сродили са таквим навикама,
успеемо да укротимо свое тело, угаауи Господу и кидауи вражие замке.
12
16. Изгледа ми да благодат Светога Духа брже испуава оне кои од свег срца ступау на подвиг, и од
самог почетка решавау да се држе чврсто и да не уступау аволу ни у едно борби све док га не победе.
Уосталом, призвавши их, Свети Дух им у почетку пружа многе олакшице, да би им осладио ступае на
подвиг покааа. Он им тек касние открива та пут у сво истини (тешкои). Помажуи им у свему, Он
запечауе у их какве напоре покааа да носе и одреуе границе и понашае како у погледу тела,
тако и у погледу душе, све док их не доведе до савршене обраености ка Богу, иховом Творцу. Ради
тога, Он их непрестано побууе да оптереуу и тело и душу, како би се и едно и друго равномерно
осветило, и подеднако постало достоно наслеа вечнога живота: тело (да обремеуу) сталним постом,
трудом и честим бдеима, а душу - духовним напорима и маривошу у извршеу свих служби
(послушаа) кое се врше телом. O томе (да ништа не треба радити немарно, ве са маривошу и
страхом Божиим) треба да мислимо при сваком телесном делу, уколико желимо да буде плодоносно.
17. Изводеи поканика на подвиг на кои га позива, Дух Божии му пружа Своу утеху и учи га да се не
враа назад, и да се не приубуе ни за какву ствар овог света. Ради тога Он отвара очи душе и дае о
да увиди красоту чистоте ка коо води поканички труд, загревауи у о ревност за потпуно очишее и
себе и тела - како би и едно и друго постало нераздвоно у погледу чистоте. У томе лежи ци обуке под
руководством Светога Духа: да се и душа и тело потпуно очисте, и да се доведу до првобитног стаа у
коме су били до пада, уз искореивае свега што е додала аволска завист. Тада у има нее остати
више ништа аволскога, и тело е почети да се у свему покорава захтевима ума. Ум е тада са влашу
одреивати и егово пие и храну, и сан, и сваку другу делатност, учеи се непрестано од Духа Светога,
по примеру светог апостола Павла: Изнуравам тело свое и савлауем га (1.Кор.9,27).
18. Познато е да се у телу одигравау три врсте телесних покрета: На првом месту долазе природни,
уроени покрети, кои у ствари не производе ништа без сагласности душе, него само дау да се осете
присутним у телу. Друга врста покрета произилази од обилне хране и пиа, кои раау нарочиту
зажареност у крви, и подижу борбу противу душе, наводеи е на нечисту похоту. Због тога и каже
Апостол: Не опиате се вином, у чему е разврат. Исто тако и Господ заповеда Своим ученицима у
еванеу: Пазите на себе да срца ваша не отежау преедаем и пианством (Лк.. 21,34). Монаси кои
су решили да достигну пуну меру светости и чистоте, нарочито су дужни да се владау тако да и они са
апостолом могу реи: Изнуравам тело свое и савлауем га (1.Кор.9, 27). Треа врста покрета долази од
злих духова, кои из зависти вас кушавау и пробау да раслабе (монахе) кои теже ка чистоти, или да
скрену са пута оне кои желе да уу на врата чистоте (т. да ступе у монаштво).
19. Уосталом, ако се човек наоружа трпеем и непоколебивом верношу заповестима Божиим, Дух
Свети е егов ум научити како да очисти душу и тело од таквих покрета. Уколико, пак, ослаби у
осеаима и допусти немарност у односу на заповести и наредбе о коима е слушао, зли духови е
почети да га побеуу, да опседау читав састав тела и да га оскрнавуу покретима до те мере да
измучена душа нее знати где да се дене, у очаау не видеи помо ни откуда. И тек када, отрезнивши
се, поново стане на страну заповести и, узевши ихово бреме (или схвативши силу обавезе), преда себе
Духу Божием, она е се изнова испунити спасоносним настроеем. Тада е схватити да е дужна да
спокоство тражи едино у Богу, и да е едино на та начин о доступан мир.
20. Треба сагласно и равномерно носити поканичке напоре и душом и телом, у стремеу ка савршено
чистоти. Када се ум удостои благодати да може без саможаеа и попуштаа себи да ступи у борбу са
страстима, значи да у себи има надахнуе, упутства и потпору Духа, помоу коих успешно почие да од
душе одсеца све нечисте покрете, кои произилазе од похоте срца. Сединивши се са умом (или духом
човека) ради решености за строго испуавае указаних заповести, ова Дух га упууе да прогони све
страсти из душе, како оне кое су се помешале помоу тела, тако и оне кое су се уселиле у душу
независно од тела. И Дух га учи да цело тело, од главе до ногу, држи у поретку: очи, да гледау са
чистотом; уши да слушау у миру, не наслаууи се повижаваем, осуиваем и увредама; език, да
говори само оно што е добро, мереи сваку реч, и не допуштауи да му се у говор умеша било шта
нечисто и страсно; руке, да су спремне на покрет едино ради молитве и дела милосра и штедрости;
стомак, да се држи мере у примау хране и пиа, сагласно потреби одражаваа тела и не допуштауи
похоту и сластоубе; ноге, да ступау право и да се ходе по вои Божио, увек идуи на вршее
добрих дела. Потчиавауи се власти Светога Духа, тело се меа, навикава на свако добро, и, до
извесне мере, унапред узима учеше у своствима духовног тела, коа е примити приликом васкрсеа
праведних.
21. Као што е речено, душа има властите страсти: гордост, мржа, завист, гнев, униние [чамотиа] и
слично. Души коа му се свом снагом преда, Свештедри Бог дае дух истинског покааа и чисти е од
13
свих тих страсти, учеи е да не иде за има и пружауи о силу да их савлауе и да побеуе
неприатее, кои не престау да о плету замке, старауи се да е посредством искушеа поново вежу
за себе. И уколико се она покаже одлучна у свом обраеу и у добром повиавау Духу Светом, кои е
учи покаау, милосрдни Творац е се сажалити над ом ради ених напора (дугих постова, честих
бдеа, поучаваа у Речи Божио, непрестане молитве, одрицаа од свих светских утеха, служеа
свима чистим срцем, смиреа и сиромаштва духа), кое предузима са сваком тескобом и невоом.
Уколико, дакле, истрае у свему томе, Свештедри е на у погледати милостивим оком, избавауи е
од свих искушеа и Своом милошу е извлачеи из руку неприатеа.
22. Бог Отац по Своо благости ние поштедео (Рим.8,32) Сина Свог единородног, него га е предао ради
нашег избавеа од грехова и неправди наших. Смиривши Себе ради нас, Син Божии нас е исцелио од
душевних болести наших и омогуио нам спасее од грехова наших. Молим вас именом Господа нашег
Исуса Христа да знате и увек у мислима држите то велико дело Божие, т. да е Бог Слово ради нас у
свему постао сличан нама осим у греху. Онима кои су обдарени разумом приличи да ово знау разумно,
да буду ревносни у томе да и на делу постану слободни (од греха) силом доласка Господег. Они кои су
ово дело применили као што треба, постали су егове слуге. Меутим, то ош ние савршено звае.
Савршенство доводи до синовства, до освееа, кое долази у свое време. Видевши да су егови
ученици ве доспели до синовства и да су га познали, научени Духом Светим, Господ наш Исус Христос
им е рекао: Више вас не називам слугама, ер слуга не зна шта ради господар егов; него сам вас
назвао приатеима, ер све што чух од Оца свога, обавих вам (н.15,15). Они кои су познали шта су
постали у Исусу Христу, подигоше глас говореи: Не примисмо духа ропства, да се опет боимо; него
примисмо Духа усиновеа, коим вичемо: Ава, Оче (Рим.8,15). Она ко не проави пуну и усрдну
спремност да устане (из греха), нека зна да е долазак Господа Избавитеа ему бити на осуду. Због
тогае у почетку Симеон запевао: Гле, ова лежи да многе обори и подигне у Израиу, и да буде знак
против кога е се говорити (Лк.2,34). Затим су и апостоли узвикнули: Ми смо еднима мирис смрти за
смрт, а другима мирис живота за живот (2.Кор.2.16). 23. Ние вам непознато да се неприатеи истине
непрестано труде да потру истину. Бог е од самог почетка саздаа света у свако време посеивао твар
Своу и оне кои су му као Саздатеу приступали од свег срца учио како треба да га поштуу. Меутим,
када су, услед страсности плоти и злобе неприатеа кои нас нападау, добра стремеа душе
изгубила силу и када уди не само да нису могли да се избаве од грехова и да се врате у првобитно
стае, него ни да схвате шта им е своствено по природи и назначеу, Бог е учинио милост и научио их
истинском богопоштовау кроз писани Закон. Када, меутим, ни то ние помогло и видеи да се рана
шири и да захтева одлучно лечее, Бог е одлучио да пошае Сина Свог единородног, кои и есте
единствени Лекар наш.
24. Гледауи на наше време и побеиван убаву према Исусу Христу, понекад осеам радост, а
понекад жалост или чак плач. Многи су се у нашем поколеу обукли у одеу благочеша (монаштво).
Меутим, само неколицина од их су то учинили из свег срца, удостоивши се да стекну избавее кое
е донето доласком Господа Исуса. То су они због коих се радуем. Други, пак, презревши силу (свог
завета), делуу по вои плоти и наклоностима свог срца, због чега е долазак Господи за их постао
изобличее. То су они због коих сам жалостан. Неки су, назад, помишауи на дужину времена
подвига, пали духом, збацили са себе одеу благочеша и постали као бесловесни. То су они због коих
плачем, будуи да долазак Господи за их представа осуду.
25. Свим своим силама се молим Богу за вас како би вам у срца положио она ога кои е Господ наш
Исус Христос бацио на зему (Лк.12,49), да бисте могли правилно да управате своим намерама и
осеаима и да разликуете добро од зла.
26. Када ветар дува у едном правцу, сваки морепловац може да помисли високо о себи и да се похвали,
Меутим, тек се при изненадно промени ветрова открива искуство опитних крманоша.
27. Слуга Божии е она кои се Бои Господа и кои чува егове заповести. То ние ропство у коме се ми
налазимо, ве праведност коа води ка синовству. Господ наш е изабрао апостоле и поверио им
благовест еванеа. Заповести кое су нам они дали установиле су прекрасно ропство у коме ми
господаримо свим страстима и обавамо прекрасно служее врлинама. Меутим, кад се ош више
приближимо благодати, Господ наш Исус Христос е и нама, као Своим апостолима, реи: Више вас не
називам слугама, ер слуга не зна шта ради господар егов; него сам вас назвао приатеима, ер све
што чух од Оца свога, обавих вам (н.15,15). Они кои приступе благодати из опита е познати покрете
Духа Светог и схватити свое духовно стае. Схвативши и познавши то, они е узвикнути: Не примисмо
духа ропства, да се опет боимо; него примисмо Духа усиновеа, коим вичемо: Ава, Оче (Рим.8,15).
14
28. Бог свима руководи деством Свое благодати. Због тога се не леите и не предавате униниу, ве
зовите Бога дан и но да бисте умолили благост Бога Оца, и да би вам послао помо одозго ради
познаа онога шта треба да чините. Не дате сна очима своима, ни веама своима дремаа (Пс.131,4),
ревнууи да принесете сами себе Богу као чисту жртву, и да бисте га видели. Без чистоте, наиме, нико
не може видети Бога, као што вели апостол (ев.12,14).
29. Сви светитеи жале, плачу и тугуу кад нас виде да смо леи и немарни. Кад нас, пак, виде да смо
исправни и да напредуемо у савршенству, радуу се, и у радости и весеу не престау да приносе
Творцу молитве за нас. И Господ се тада теши нашим добрим делима, исто колико и сведочеу и
молитвама светих, укрепууи нас разним даровима.
30. Она ко из свег срца не омрзне оно што е своствено вештаствено и земно плоти и свим еним
покретима и дествима, и ко сво ум не уздигне горе ка Оцу свих - не може достии спасее. А над трудом
оног ко то учини, Господ е бити милостив и дати му невидиви и невештаствени ога кои е у ему
сагорети све страсти и савршено очистити егов ум. Тада е се населити у ему Дух Господа нашег
Исуса Христа и остати у ему, учеи га доличном поклоеу Оцу. Меутим, све док ми саучествуемо у
сластима свое вештаствене плоти, остаемо неприатеи Богу, еговим анелима и свима светима.
Молим вас именом Господа нашег Исуса Христа да будете мариви за живот сво и спасее свое, и да
не дозволите овом времену да због тренутка отме од вас вечност коо нема краа, ни том земаном телу
да вас лиши Царства светлости кое нема краа и кое се не може описати. Заиста се смууе душа моа и
обамире ум мо због тога што нам е дата слобода да изаберемо и чинимо дела светих, а ми, опиени
страстима, слично пианим од вина, неемо ум сво да уздигнемо горе и потражимо вишу славу, неемо
да подражавамо дела светих и следимо ихове стопе, како бисмо постали и наследници ихових дела и
заедно са има добили вечно наслее.
31. Ви сте се удостоили великог добра стекавши благодат коа е у вама. Ипак, дужни сте и да се без
леости подвизавате у име Онога кои вас е посетио, Истока с висине (Лк.1,78), како бисте му постали
света и непорочна жртва. Ми знамо како е пала наша природа са висине свое у дубину понижеа и беде
и како у е посеивао милосрдни Бог Своим законима преко руку Мосиевих и осталих пророка, како е у
последе време посетио преко единородног Сина Свог, кои е врховни Началник наших
првосвештеника и истински Лекар наш, едини кои може да исцели болести наше, кои се обукао у наше
тело и самог себе предао за наше грехе. еговом смру смо ми спасени. Схватате и приежно
испитуте наредбе нашег Творца. [Запазите] егове посете и споашег и унутрашег човека и то
пошто смо, премда словесни, постали неразумни, будуи да смо се привезали за воу неприатеа,
злотвора и оца лажи.
32. Колико е милиарди злих бесова, и како су безброни облици ихових замки! Чак и кад виде да смо
познали свое страсти и срамоту, да избегавамо зла дела на коа нас наводе, да склаамо свое ухо од
равих савета кое нам дошаптавау, они не одустау, него са очаним напором наставау свое дело,
знауи да е ихова судбина коначно решена и да е им ад пасти у наследство, због ихове
прекомерене злобе и отпадништва (од Бога). Нека Господ отвори очи срдаца ваших да видите колико су
безброне мреже демонске, и како нам чине много зла свакога дана. Нека вам даруе бодро срце и дух
расуиваа како бисте сами себе принели Богу као живу и беспрекорну жртву! Чувате се у свако време
демонске зависти и ихових злих савета, скривених замки и притаене злобе, превртиве лажи и хулних
помисли и тананих наговараа коа сваког дана убацуу у наша срца! [Клоните се] гнева и клевете на кое
нас они подбадау да бисмо се
борили меу собом, себе правдауи а друге осуууи, да бисмо вреали едни друге, да бисмо говорили
ласкавим езиком, скривауи горчину у своим срцима, да бисмо осуивали споашост ближега,
скривауи у себи отимачину, да бисмо се сваали ме:у собом и ишли едан насупрот другоме, са
жеом да истраемо на своме и да се покажемо честитии од других. Сваки човек кои се наслауе
греховним помислима пада своевоно, ер му е мило оно што у ега сее неприате и зато што мисли
да се оправда само видивим делима, премда е изнутра станиште злог духа кои га учи сваком злу.
Тело егово е се испунити срамотом, будуи да име владау демонске страсти кое он не одгони од
себе. Демони нису видива тела. Меутим, ми постаемо ихова тела када нам душе примау ихове
тамне помисли. ер, примивши те помисли, ми примамо саме демоне, те чинимо да се препознау у
телима.
33. Умна и бесмртна природа сакривена е у трулежном телу нашем да би кроз ега проавивала своа
дества. И тако, чинивши ово тело кадионим олтаром, принесите на ега све ваше помисли и раве
савете, и, поставауи их пред лице Господе, узнесите к ему сво ум и срце, молеи га да вам свише
15
пошае Сво ога, кои е спалити и очистити све што се налази на ему. И побоае се противници
ваши, свештеници Ваалови, и погинуе од руке ваше, као од руке Илие пророка (3.цар.18,25). Тада ете
угледати човека кои излази из божанствене воде и кои е учинити да на вас сие духовна киша, т. роса
Духа Утешитеа.
34. Отпавши од свог небеског чина због гордости, аво непрестано покушава да наведе на пад и све оне
кои од свег срца желе да приступе Господу, и то истим путем коим е и сам пао, т. гордошу и убаву
према суетно слави. Тиме нас нападау демони, и тиме и другим сличним мисле да нас одвое од Бога.
Осим тога, знауи да она ко воли свог брата, воли и Бога, они у наша срца полажу мржу према
ближему и то у то мери да не можемо ни да погледамо на брата свога, нити да проговоримо са им.
Дешавало се да су многи предузимали заиста велики труд у врлини, али су услед неразумности опет
погубили себе. То се може десити и меу вама уколико, на пример, охладневши за дела, будете мислили
да поседуете врлине. ер, ето, ве сте упали у ту аволску болест (надменост), мислеи да сте блиски
Богу и да боравите у светлости, иако се, у само ствари, налазите у тами. Шта е побудило Господа нашег
Исуса Христа да сложи Свое хаине, да опаше Своа бедра убрусом, наспе воду у умиваоник (н.13,4) и
опере ноге онима кои су нижи од ега, ако не [намера] да нас научи смиреу? Да, Он га нам е на
примеру тада показао. И заиста, сви кои хое да буду примени у првобитни чин, успее едино преко
смиреа, с обзиром да е у почетку покрет гордости био разлог свргнуа са неба. И тако, човек нее
наследити Царство Божие уколико се у ему не нае крае смирее, смирее свим срцем, свим умом,
свим духом, свом душом и телом.
35. Ако желимо да се искрено приближимо своме Саздатеу, треба да се, по духовноме закону,
подвизавамо да се душа ослободи од страсти. ер, због наших равих дела, због наслаиваа
страстима, због многих демонских искушеа, наша умна снага е ослабила, док су добре побуде наших
душа замрле. Ми ве не можемо да познамо лепоту (и потребе) наше духовне природе због страсти у
кое често упадамо. Али, нема нама спасеа ни од кога до од Господа нашег Исуса Христа, по речима
апостоловим:
ер као што у Адаму сви умиру, тако е и у Христу сви оживети (1.Кор.15,22). Наш Господ Исус
Христос есте живот свих словесних створеа, сазданих по еговом образу.
36. Ми смо добили имена светих и обукли се у ихово одело, коим се хвалимо пред неверним, али
немамо усрдности да их подражавамо у делима. Боим се да се и на нас не примени оно што е рекао
апостол: Кои имау изглед побожности, а силе ене су се одрекли (2.Тим.З,5). Нека вам Господ да да
схватите шта е живот кои сте прихватили како бисте, делауи у еговом духу, постали достони
невидивог наслеа. Ми смо дужни да сагласно своим силама чинимо дела коа одговарау вои
Господо! То е, наиме, своствено нашо природи, и осим тога више ништа не треба захтевати од наше
врлине. Она ко служи Богу и тражи га из свег срца свог, дествуе сагласно са своом природом, а ко чини
грех, достоан е прекора и казне, зато што [чини] оно што е страно егово природи.
37. Од времена кад е Господ благодау Своом пробудио мо ум од смртног сна, стекао сам прекомерени
плач и неутешно уздисае. Помишао сам у себи шта бисмо узвратили Господу за све што е урадио за
нас! Анелима Своим наредио е да нам служе, пророцима да предсказуу, апостолима да обавуу
еванее. Изнад свега, послао е Сина Свог единородног ради нашег спасеа. Због тога, побууте
срца своа на страх Божии, Знате да е Свети ован Крстите и Претеча крштавао водом ради покааа
и ради припремаа за крштее Господа нашег Исуса Христа, кои крсти Духом Светим и огем, т. огем
ревности за добра дела. Покажимо усрдну готовост за свое душевно и телесно очишее, и, примивши
крштее Господа нашег Исуса Христа, будимо ревнитеи добрих дела, како бисмо му принели сами
себе као приатну жртву. Дух Утешите, примен на крштеу, дае нам силу да делуемо свето, како би
нас опет уздигао до првобитног славног стаа, и учинио нас достоним да добиемо вечно наслее.
Знате, кои се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте, примауи благодат Светога Духа, као
што вели апостол (Гал.3,27-28). Телесне разлике роба и слободака, мушкарца и жене одмах престау
чим се прими ова благодат. Поставши за их залог наслеа вечног Царства небеског, Свети Дух их учи
како да се поклаау Оцу у духу и истини (н.4,23).
38. а сам се молио за вас да се и ви удостоите да примите великог огеног Духа, коег сам а добио. Ако
ви желите да га добиете и да остане у вама, принесите напре телесни труд и смирее срца, те узносеи
дан и но свое помисли на небо, иштите са искреним срцем дар Духа огеног - и, дае вам се. На та
начин су га добили Илиа Тесвианин, елисе и остали пророци. Ономе ко себе обрауе на та начин (т.
указаним подвигом) дае се ова Дух за свагда и занавек. Истрате у молитвама са упорним искаем из
свег срца - и дае вам се, ер та Дух борави у праведним срцима. Пришавши вам, открие вам велике
16
тане, одагнае од вас страх од уди и зверова, и небеска радост е бити у вама дан и но. У овом телу
ете бити као они кои се ве налазе у Царству (небеском).
39. Ако човек жели да стекне убав Божиу, дужан е напре да задобие страх Божии. Од страха се раа
плач, а од плача храброст. Душа у коо све ово сазре, почее да доноси плодове у свему. Видевши у
души те дивне плодове, Бог е привлачи себи као мирис одабраног тамана и због е се радуе са
анелима у свако доба. Он и у испууе радошу, чувауи е на сваком путу еном, како би без
опасности достигла место свог спокоства. Видеи како е навиши Чувар опкоава, аво е више не
напада. Шта више, због ове велике силе, не сме ни близу да о прие. Стеците ову силу да би вас се
боали демони, па е вам се олакшати напори кое предузимате, и осладити вам се све Божанско.
Сладост Божанске убави е далеко слаа од саа меда. Многи од монаха и девственица, кои су живели
у заедници, мишаху да поседуу сладост Божанске убави, иако е нису окусили. Бог им е ние
подарио будуи да нису уложили никакав труд да би е стекли. у е, пак, по милости Божио, свакако
стеи она ко се стара да е достигне, ер Бог не гледа ко е ко. Бог удостоава таквом силом човека кои из
жее за светлошу Божиом и еговом силом презире и увреде и част овога света, мрзи све светско и
поко тела, чисти срце свое од свих равих помисли, непрестано приносеи Богу пост, данонони плач и
чисте молитве. Потрудите се да добиете такву силу, па ете сва своа дела вршити споконо и лако, и
добити смелост у обраау Богу. Тада е Он испуавати све ваше молбе.
40. Бог слуша оне кои га убе и кои га траже из свег срца свог и снисходи им у свим иховим молбама.
Молбе, меутим, оних кои му приступау са подееним а не целовитим срцем, са жеом да добиу славу
и похвалу од уди, Он не слуша, ве се на их гневи, будуи да су им дела споаша [само да их уди
виде]. На има се испуава реч Псалма кои говори: Бог расипа коти човекоугодника (Пс.52,6). Сила
Божиа не дествуе у има зато што нису истрани у делима коих се прихватау. Они не познау
божанствену сладост, ену мирноу и весее. Много е у нашем роду оних кои нису добили силу коа
дае сладост души, и из дана у дан е испуава све веом радошу и весеем, разбуктавауи у о
божанствену топлоту. их вара зли дух зато што своа дела врше да би се показали удима. Ви, пак,
плодове трудова своих приносите пред лице Господе, старауи се да се удаавате од духа суете.
Непрестано се борите да водите борбу против ега како би Господ примио ваше плодове кое приносите
пред егово Лице, и како би вам послао силу коу дае изабраним Своим. Немоте престаати да се
противите том злом духу. Кад човек приступа добром делу или прекрасном подвигу, та зли дух одмах
прилази, желеи да има удео са им или да га потпуно одвои од тих намера. Он не трпи да неко поступа
праведно и противи се свима кои желе да су верни Господу. Многима он не допушта да приступе врлини,
а другима се меша у делатност, поништавауи ихове плодове. Он их учи да упражавау врлине и
чине дела милосра са суетом. О таквим удима мисле да су богати плодовима, иако их уопште немау.
Они личе на смокву о коо се, када се гледа издалека, мисли да е пуна слатких плодова, иако се, када се
прие ближе, на о ништа не може наи. Зато што на има не налази ни едног доброг плода, Бог не
само да их лишава неупоредиве сладости Свог Божанства, ве их и исушуе. Ви се, пак, ступивши на
подвиг, старате око противеа духу суете. Противите му се и савлауте га. Приступие вам сила
Божиа, указае вам помо и остати са вама. У свако време е вам пружати ревност и топлину, од кое
ништа ние драгоцение. Она меу вама кои увиди да ние обдарен том топлином, нека се потруди да е
стекне - и она е му дои. Она личи на ога кои се разгорева и поприма своу природну силу, диже увис
и пламти када уди дувау у ега, желеи да загреу уе. На исти начин, ако увидите да вам се душа,
услед немара и леости, хлади - пожурите да е пробудите, проливауи сузе над ом. Без суме е да
е дои та ога и сединити се са вашим душама, те е они кои га стекну изобиловати добрим делима.
Ето и Давид е, приметивши да му е душа отежала и охладнела, рекао: Сетих се древних дана, поучих
се из свих дела Твоих, и из творевине руку Твоих се научих. Подигох Теби руке свое, и душа моа ти е
као осушена зема (Пс.142,5,6). Видите, Давид е био крае забринут кад му е срце отежало, све док се
опет ние разгорео ога у еговом срцу. Тада е он узвикнуо: Готово е срце мое, Боже, готово е срце
мое (Пс.107.2). На основу такве данононе бриге и стараа, он е поново враен у сво чин. Исто тако
поступате и ви како бисте били еднодушни у припремау срца, уз помо Божанствене светлости и ога.
41. Молите се да вам Бог да благодат да све асно видите и разумете, да бисте асно разликовали шта е
добро, а шта зло. Код апостола Павла е написано: ака храна е за савршене (ев.5, 14). То су они кои
су дугим и маривим подвигом своа чула и намере обучили да [разликуу] добро и зло, постали синови
Царства и изабрани за божанствено усиновее. Бог им е даровао мудрост и расуивае у свим
делима иховим, да их не би преварио ни човек ни аво. Треба да знате да неприате искушава верне
под видом добра, и многе вара зато што немау расуиваа и мудрости. Сазнавши о том богатству
разума кое е одреено за верне и кое нема граница, блажени Павле е писао Ефесцима: Да вам Бог
17
Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривеа да га познате, и
просветее очи срца вашега да бисте знали у чему е нада позива егова, и какво е богатство
славе наслеа егова у светима (Еф. 1,17-18). То е он чинио по Своо безмерно убави према нама,
знауи да они кои то буду постигли нее имати никаквог труда и да се нее ничега боати, те да е их
радост Господа тешити дан и но. Труд е им тада бити сладак у свако време. Многи од монаха и
девственица кои живе у општежиима не достижу до те мере. А ви, ако хоете да достигнете меру у коо
се налази врхунац савршенства, одступите од свих кои носе таква имена (т. монаштва и девствености),
а немау тог прозреа и расуиваа. ер, уколико ступите у општее са има, нее вам дати да
напредуете, ве е угасити и ваш жар, будуи да сами немау никаквог жара. Код их е хладноа, ер
иду за своим жеама. И тако, немоте се саглашавати са има кад доу код вас и поведу разговор
светским речима, сагласно са своим жеама. ер, код апостола Павла е написано: Духа не гасите,
пророштва не презирите (1.Сол.5,19-20). Знате да се Дух ничим тако не гаси као суетним разговорима.
42. У свим словесним створеима, била мушка или женска, налази се орган убави, коим су у стау
обухватити и Божанско и човечанско. Божии (духовни) воле Божанско, а телесни воле телесно. Први
чисте своа срца од сваке нечистоте и од дела овог пролазног света. Омрзнувши и свет и своу сопствену
душу и носеи крст, они иду за Господом, у свему вршеи егову воу. Због тога се у их усеава Бог,
дае им сладост и радост, кое душу хране и обнавау. Као што дрвее не може да расте ако се не
залива природном водом, тако ни душа не може да напредуе без небеске сладости. Само оне душе кое
су примиле Духа и кое су напоене небесном сладошу могу да расту.
43. Говорите да сте грешници и оплакуте све што сте учинили у стау немарности. Због тога е
благовоее Господе бити са вама и деловае у вама. ер, Он е благ и отпушта грехе свих кои му се
обраау, ма ко они били, и то тако да их више ни не помие. Ипак, Он хое да се (помиловани) сами
сеау опроштаа грехова кое су до тада учинили, како се не би десило да, заборавивши, опет у свом
понашау допусте нешто због чега е бити дужни да дау одговор и за она сагрешеа коа су им ве
били опроштена - као што се десило са слугом коме е господар опростио сав дуг кои му е био дужан.
ер, кад е, заборавивши на милост, неправедно поступио са другим слугом, господар е од ега тражио
читав претходни дуг кои му е ве био опроштен. То [се десило] стога што се ние сажалио над другим
слугом и што му ние опростио сто динара, суму коа е била ништавна у порееу са оном коа е ему
опроштена (Мт.18,23). Погледамо и на Давида пророка. Чим га е пророк Натан изобличио за грех са
Уриином женом и за грех кои е са самим Уриом учинио, он се одмах покаао и смирио. Због тога му е
пророк Натан рекао: Ве ти е Бог отпустио грехе твое (2.Цар.12,13). Меутим, Давид их ние
заборавио, иако е добио опрошта, ве е спомен на их предао и потомству. То е оставено на спомен
свим поколеима, од рода у род. Научиу безаконике путевима Твоим (Пс.50,15), говори он, како би се
сви грешници научили из еговог примера и како би се, слично ему, каали због грехова своих, никада
их не заборавауи, чак и кад добиу опрошта. Слично е рекао сам Бог преко пророка Исаие: а сам
Она кои заглауе грехе твое, и неу их поменути. Помени их ти (Ис.43,25-26). Он е и преко пророка
еремие рекао: Обрати ми се доме Израиев... и неу утврдити лице свое на вама, ер сам
милостив. Неу се гневити на вас довека. Само види безакое свое, ер си преступила Господу Богу
своме, и развратила си путеве свое (ер.3,12-13). Према томе, грехе кое нам Господ отпушта ми смо
дужни да задржавамо и да их се увек сеамо, обнавауи и каае за их.
44. Пуно е славе духовно подвижништво, али има много противника. Ко жели у ему бити савршен, не
треба да робуе ничем равом. Она ко е роб било чему равоме, налази се далеко од, граница
савршенства.
45. По Своме недостижном смиреу, Господ наш Исус Хрвстос е Свое Божанство покрио човештвом.
Тако да су сви на ега гледали као на човека, иако ние био само човек, него Бог кои се очовечио, као
што е писано: Слово постаде тело и настани се меу нама (н.1,14). Меутим, Господ Своим
оваплоеем, кое му е било неопходно ради домостроа нашег спасеа, ние изишао изван Свога
Божанства.
46. Многи у глупости своо говоре: "Ми смо такое видели Господа Исуса Христа, као и апостоли".
Меутим, они су се заплели у самообману и превару, и немау очи да виде Господа, као што су га видели
апостоли. Апостол Павле е видео Господа као што су га видели апостоли, кои су били с им и кои су
поверовали у ега у време кад е ходио по земи, опкоен гомилама света, кои е на ега гледао као
на човека. Видевши га очима и поверовавши да е Он Бог, крвоточива е са вером додирнула кра егове
хаине, и одмах оздравила од дуге болести. Он е питао: Кое то што ме се дотаче, не због тога што
ние знао, него да би открио ену веру. Апостол Петар е одговорио: Народ те опколио и гура те, а ти
18
говориш: Ко е то што ме се дотаче.
Меутим, жена е сама казала и признала да се исцелила. Тада о е Господ рекао: Вера твоа спасла
те е; иди у миру (Лк.8,45-48). Видели су Господа и Пилат, и Ана, и Каафа, али као и сви остали кои су
гледали на ега без вере, а не као што су га видели апостоли. Због тога нису имали никакве користи што
су га видели. Апостол Павле га е видео очима свога срца и своом jaком вером, као што га е видела
крвоточива, коа е с вером дотакла егове хаине и добила исцеее.
47. Кад у телу престане да царуе грех, у души се ава Бог и чисти е заедно са телом. Ако, пак, царство
греха живи у телу, човек не може видети Бога, ер се егова душа налази у телу, и у о нема места за
светлост коом се види Бог. Давид каже: У Твоо светлости емо видети светлост (Пс.35,10). Шта
представа та светлост у коо човек види светлост? То е она светлост коу Господ наш Исус Христос
помие у еванеу. оме човек треба да буде осветен и да нема никаква тамна уда (Лк.11,36).
Господ е такое рекао: Нико не зна сина до Отац, нити Оца ко зна до син и ако коме син хое казати
(Мт.11,27). Син, пак, не открива Оца Свога синовима таме, него онима кои бораве у светлости, и кои су
синови светлости, чие очи срца е просветио познаваем заповести.
48. У Псалму пише: Прои у до дивног насееног места, чак до дома Божиег (Пс.41,5). То "прои у"
означава дуготрано пролажее и указуе на извршени раст душе. Ту се она ве приближила Богу, док е
рание ен пут био ош врло удаен од ега. Немомо се чудити што е наш пут врло удаен - ми се
налазимо у духовном детиству. Видимо да е и оном великом пророку Илии било речено: "Устани, еди
и пи и окрепи се, ер е тво пут ош дуг" (З.Цар.19,7), (а он хоаше ка боговиеу). O то дужини е и
Давид рекао: Ко е ми дати голубиа крила да полетим и починем (Пс.54,7). Због тога ова пут треба
проходити са пажом и ревношу, а не са немарношу, раслабеношу и леошу. Учите васеене,
Павле нам саветуе: Тако трчите да... добиете, и додае: Изнуравам тело свое и савлауем га
(1.Кор.9,27). Трчимо, дакле, док имамо времена у овом телу, како бисмо достигли савршенство кое е
достигао сам апостол Павле, кои говори: Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека
венац правде (2.Тим.4,7;8).
49. Као што тело, док у ему борави душа, пролази кроз три узраста, наиме: младост, зрелост и старост,
тако и душа, скривена у телу, пролази кроз три узраста, наиме: почетак вере, напредак у вери и
савршенство. У првом, почиуи да веруе, душа се раа у Христу, као што се говори у еванеу.
Свети ован апостол нам е навео обележа тог новог роеа, као уосталом и средег стаа и
савршенства, говореи: Пишем вам. дечице... пишем вам младии... пишем вам, оци (1н.2,12-14). Он не
писаше телесним приатеима, него верууим, изображавауи три стаа коа проходе они кои стреме
ка духовно области, т. да достигну савршенство и удостое се пуноте благодати.
50. Она ко заволи духовни живот треба да подражава осифову чистоту и уздржае. Дужан е да почне
да се доводи у ред сагледаваем и да се наоружа против свих равих похота, кое су снажне услед
подршке неприатеа, о коме ов говори: Снага е егова у бедрима еговим, и сила е егова у
мишиима стомака (ов 40,11). Због тога е свако ко се подвизава и наоружава против ових телесних
похота, кое се обично разгоревау од претеране хране и пиа, дужан да опаше бедра своа строгим
уздржаем, како би истраао у чистоти. Написано е да е анео, кои се борио са аковом, снажно стегнуо
жилу еговог стегна, услед чега е увенуло и ослабило егово тело, а он назван Израи, т. она кои
види Бога (Пост.32,25; 32). На исти начин и ми треба да учинимо да увене наше тело, како бисмо
умртвили и угасили похоту. ер, увенуе тела нам дае могуност да доемо до савршенства у врлини
чистоте. Душа постае снажна када е тело измождено. И тако, стаимо тела своа како бисмо имали
снаге да се држимо у поретку. ер, уколико савладамо тело и предамо га у ропство души, телесне
помисли е бити умртвене. убав према телесним помислима есте неприатество према Богу.
ихово умртвее се остваруе преко умртвеа тела. Тада е се душа просветити и постати храм
Божии. Истински духовни подвижник е она кои се стара да е чист у свим удовима своим. Он, е она
кои е обучио своа чула и кои им не дозвоава да владау име. Он их држи на узди и великом
чистотом их подводи под иго Господе. Он своим очима не дозвоава да виде шта лоше, или да са
жеом гледау на жену; своим ушима не дозвоава да слуша осуивае, или аволске савете и
помисли кое подмеу аволи; на своа уста полаже печат а езику не дае да говори празне речи; руке
свое пружа на вршее прекрасних дела милосра и помои; егове ноге су брзе на испуее речи
Господих: И ако те ко потера едну миу, иди с им две (Мт.5,41); стомак сво и груди држи тако да не
падне на зему и да не почне да пуже слично змии, коа гамиже на свом стомаку и грудима. Такав е,
братио, изглед живота подвижника.
51. Свако ко жели да буде истински духован подвижник треба да се постара да се удаи од бучне гомиле
19
и да о се не приближава, како би и телом и умом и срцем био изван смуеа и удског вртлога. ер, где
су уди, тамо е и смуее. Господ наш нам е показао пример удааваа од уди и усамиваа тиме
што е сам засебно одлазио на гору ради молитве. У пустии е Он такое, победио и авола, кои се
усудио да са им ступи у борбу. Свакако, Он е могао да га победи и усред мноштва, али е то учинио [у
пустии] да би нас научио да е у усамености и безмолвиу лакше победити неприатеа и постии
савршенство. Ни Своу славу Господ ние показао Своим ученицима меу удима, него тек пошто их е
извео на гору. И ован Претеча е био у пустии све до дана свог аваа Израиу. У свету нас
неприате лакше притешава своим оруима, и споашим и унутрашим. Ту он преко неких уди,
кое е привукао и кои су му послушни, као преко помоника и сарадника, води борбу против верних: нека
бестидна жена може код ега бити веома снажно оруже, кое широко распростире свое вариве замке.
Када е видео четири животие кое су показивале славу Божиу, езеки ние био у граду или селу, ве
напое - на поу, ер му е Бог рекао: Изаи на пое и видееш славу моу (ез.3,22). И уопште, виеа
и откривеа такве врсте била су светима показивана едино на горама и у пустиама. Знауи како е
Богу угодна усаменост, пророк еремиа е такое рекао: Благо човеку кои од младости узме арам
сво, седне усамен и заути (Плач ер.3,27-28). Знауи, опет, добро колико штете може удска врева
да нанесе онима кои хое да угоде Богу, он се ние суздржао, ве е рекао: Ко е ми дати последе
станиште у пустии, да оставим уде свое и да одем од их? (ер.9,2). И пророк Илиа се удостоио
да храну добиа од анела у пустии, а не усред народне гомиле, не у граду или селу. Све ово и слично
што е било са светима, написано е ради тога да бисмо се убедили.да подражавамо оне кои су волели
усаменост, зато што она и нас може привести Богу. Због тога се старате да се утврдите у о као што
треба, да би вас привела виеу Бога, што и есте духовно сагледавае.
52. Хоу да вам кажем на шта личи душа у коу се уселио ога Божански. Слична е двокрило птици коа
се уздиже по небесном ваздуху. Од свих створова само птице имау крила као нешто нарочито. А крила
душе коа се повинуе Богу састое се од чеже ога Божиег, коим се она уздиже горе к небу. Уколико се
лиши ових крила, она нема силе коом би се уздигла у висину, ер нема удела у огу кои уздиже у
висину, и постае слична птици коа, лишена своих крила, више не може да лети. Осим тога, душа
човечиа личи на птицу ош и у том смислу што е топлота средство рааа птица. ер, уколико птице не
загревау аа, нее се излеи живи пилии, будуи да се они другачие не могу да се пробуде у живот
осим топлотом. Тако и Бог обухвата и загрева душе кое су му послушне, побуууи их на духовни живот.
Видеи тако да е душа, коа се прилепуе уз Бога и коа му е послушна, слична птици коо е топлота
извор постоаа, никако немоте себи дозволити да се лишите овога ога. Знате да су вам због тог ога
кои вам се од Бога даруе, од авола припремене многе борбе са цием да га се лишите. ер, он
добро зна да вас не може победити све док е у вама та ога.
53. Противите се аволу и старате се да распознате егове замке. Он своу горчину обично скрива под
видом сласти, како не би био откривен. Он припрема разне привидности, лепе на изглед, али сасвим
другачие [по деству], да би заварао срца ваша лукавим опонашаем истине, коа е иначе привлачна. Ка
томе е усмерена сва егова вештина, т. да се свима силама одупре свако души коа добро служи Богу.
Демон души нуди многе страсти, како би има угасио божанствени ога у коем е сва сила. Велики успех
постиже он помоу телесног покоа и онога што е са им повезано. Назад, ако види да се [верни] од
свега тога чувау, да ништа не примау од ега, нити дау каквог знака да е га икад послушати, он са
стидом одступа. Тада се у их усеава Дух Божии, дауи им спокоство или мир у свим делима
иховим. И само ношее арма Божиег постае им слатко, по речима еванеа: Наи ете поко
душама своим (Мт.11,29). [Они имау поко] иако су узели и носе иго егово. Тада постау неуморни како
у вршеу врлина, тако и у вршеу послушаа и ноних бдеа; више се не гневе због удских увреда и
не бое се ни човека, ни звера, ни [каквог] духа, зато што радост Господа пребива у има дан и но,
оживавауи ихов разум и хранеи их. Том радошу душа расте и постае погодна за све или
савршена. У то радости се и узноси на небо.
54. Видимо да дете расте примауи у почетку само мачино млеко, а затим другу какву [мекану] храну, и
назад сваку храну коу обично употребавау уди. Тако оно постае снажно, храбро, и егово срце
смело излази у сусрет неприатеима кои хое да га нападну. Меутим, ако га у детиству снае каква
болест, егова исхрана и ачае нису довоно успешни, због чега постае слабо и сваки га неприате
савлауе и побеуе. Да би оздравило и добило мо да одоли неприатеу, треба да нае помо и бригу
искусног лекара. Тако и душа човечиа, у коо нема радости Божие, осеа слабост и прима многе ране.
[Стога она треба] да се постара да нае Божиег слугу, кои има искуства у духовном лечеу, и да му
прие са преданошу. Он е е прво исцелити од страсти, а затим васкрснути и научити како е, уз помо
Божиу, задобити радост коа е ена права храна. Тада е се она успротивити своим неприатеима,
20
злим духовима, и победити их, а ихове савете згазити, и узрадовати се савршениом радошу.
55. Чувате се од савета злог авола кои прилази као правдоубив, како би вас преварио и обмануо.
Макар вам пришао и у облику светлог анела, не веруте му и не слушате га. Он верне обично очарава
привлачном споашношу [наводне] истине. Несавршени не познау та егова лукавства ни оно што им
упорно подмее. Савршени их, пак, знау, као што вели апостол: А ака храна е за савршене, чиа су чула
навиком извежбана за разликовае и добра и зла (ев.5,14). их неприате не може преварити.
Меутим, верне кои су непаживи, он лако хвата и обмауе своим наводно слатким мамцем, слично
рибару кои рибу лови помоу оштре удице покривене мамцем. Риба не зна да е удица покривена
мамцем, него допливава, гута мамац и пада у плен. Кад би риба знала да е тим мамцем бити уловена,
без сваке суме му се не би приближила, ве би бежала од ега. На исти начин и несавршене вернике,
као што смо рекли, неприате лови, и то из потпуно истих разлога, као што говори Соломон: Неки се
пут човеку чини прав, иако егов кра гледа у адово дно (Прич.16, 25). И код пророка Амоса пише: Шта
видиш Амосе?0н е одговорио: Сасуд (замку) за ловее птица (Амос 8,2). Из страха да не буде
ухваена на земи, птица лети ваздухом и прави себи гнездо ради одмора и сна на навишим местима.
Ту она спава безбрижно, знауи да е нико не може достии и ухватити. Меутим, познато е како се
ловац много довиа да е превари: долази до тог места, разастире мреже, и баца зрневе на видна
места. Том храном он мами птицу са висине, те она слее и постае плен. На сличан начин делуе и аво,
ловеи неискусне Хришане своим подвалама, и збацууи их са ихове висине. Тако е он урадио кад
се сакрио у змиу и казао Еви: Неете ви умриети... У она дан кад окусите отворие вам се очи, па
ете постати као богови (Пост.3,4-5). Чувши те речи, Ева му се предала срцем, мислеи да е то
истина. О томе ние размислила као што е требало. Она е окусила [плод] и дала и Адаму да проба и их
е задесила велика несреа: обое су пали са свое висине. Тако аво поступа са несавршеним
Хришанима кои се, не разликууи добро од зла, управау по своим склоностима, задовоавауи се
своим расуиваем и мишеем. Мислеи да су достигли савршенство, и да су стекли благослов отаца
своих, они не [сматрау да е потребно да] питау свое савршене оце кои умеу да разликуу добро од
зла, ве иду за жеама свога срца. Такви су слични птицама кое су саградиле гнездо на висини, па
затим слетеле на зему, пале у замку и постале плен. Слично се дешава и има, ер у своо
самоуверености дествуу увек по наклоности свог срца и испуавауи свое жее, не слушауи свое
оце и не саветууи се са има. аво им стога намешта разна виеа и привиде, пунеи ихово срце
гордошу. Понекад им ноу дае снове кои се дау испуавау, како би их погрузио у веу прелест. И ош
више: понекад им ноу показуе светлост тако да место на коме се налазе постае обасано. И много
другог сличног чини, чак и наводна чуда. Све он то чини да би они били спокони у вези са им, мислеи
да е анео и да га приме. Чим га приме на та начин, он их сурвава са висине помоу духа гордости кои
е има овладао. Он се стара да их држи у убееу да су духовно постали велики и славнии од других, и
да немау више потребе да се обраау своим оцима и да их слушау. Они су, меутим, по Писму, слични
саном грожу кое е незрело и опоро. Поуке отаца има су тешке, зато што су уверени да ве сами све
знау.
56. Знате насигурно да неете мои ни да напредуете, ни да узрастете, ни да постанете савршени, нити
да асно разликуете добро од зла, уколико се не будете повиавали своим оцима. Оци наши су и сами
тако поступали: повиавали су се оцима своим и слушали ихове поуке. Због тога су напредовали,
узрасли и постали учитеи, као што е написано у Премудрости сина Сирахова: Не одваа се од повести
стараца, ер су они научили од отаца своих. Од их еш се научити разуму и у потребно време дати
одговор (Сир.8,11-12). И тако, ви сте дужни да подражавате оне кои су били послушни своим оцима, и у
свему их слушали. их су оци, уз помо Божиу, научили свему чему су се сами научили од своих отаца.
То су и предали своим послушним синовима. Тако е Исаак слушао Авраама, аков Исаака, осиф
акова, елисе Исаиу, Павле Ананиу, Тимоте Павла. Сви они и има слични слушали су свое оце и
испуавали ихову воу, следууи ихове савете. Стога су познали истину, научили се правди и
назад се удостоили Духа Светог, поставши проповедници истине у свему, као што е написано код
пророка езекиа: Поставих те за стражара дома Израиева, да чуеш реч из уста моих и да им
запретиш од мене (ез.3,17). Према томе, ако желите да напредуете и да потпуно узрастете, да
постанете безметежни у срцу свом и да ни у чему нисте исмеани од врага, повинуте се оцима своим и у
свему их слушате. [На та начин] никада неете пасти.
57. а Хоу да вам укажем на едно дело кое едино може да утврди човека у добру и да га одржи у
таквом [стау] од почетка до краа: убите Бога свом душом своом, свим срцем своим, и свим умом
своим, и ему единоме служите. Тада е вам Бог дати велику силу и радост, и сва дела Божиа бие
вам слатка као мед. Сви телесни напори, умна занимаа и бдеа, и уопште, цео арам Божии, бие вам
21
лак и сладак. Из убави, уосталом, понекад Господ попушта и изненаеа на уде да се не би
величали, него да би истраали у подвигу. Тада уместо храбрости они осеау тешкое и слабост, уместо
радости - тугу, уместо спокоства и тишине - узбуее, уместо сладости - горчину. То и много друго
слично бива онима кои убе Господа. Али, бореи се са тиме и побеууи, они све више ачау. Када,
назад, у свему победе, Дух Божии почие у свему да их прати. Тада немау више ничега равог да се
плаше.
58. Дух Свети непрестано вее наприатниим и наслаим благоухаем, кое не може да се изрази
удским езиком. И ко познае ову приатност Духа и егову сладост, осим оних кои су се удостоили да
се Он усели у их? Дух Свети улази у душе поканика, и то после много уложеног труда. Много сличног
видимо и у овом свету: драго камее се не налази без великих напора. Свети су тражили овог Духа и
налазили га. Он е она многоцени бисер о коме се говори у еванеу (Мт.13,45-46), у причи о трговцу
кои е, тражеи добре бисере, наишао на едан многоцени бисер, продао све и купио га. О ему се
говори и у причи о благу у скривеном поу, кое е нашао едан човек, поново га сакрио, те отишао и
продао све свое да би купио то пое (Мт.13, 44). Искушеа ни на кога тако не нападау као на оне кои
су стекли Духа Светог. И сам Господ наш е, пошто е при крштеу на ега сишао Дух Свети у облику
голуба, био одведен Духом у пустиу да га аво куша. Он га е искушао свим своим искушеима, али ни
у чему ние могао успети против ега, као што пише у еванеу од Луке: И када заврши аво све
кушае, отиде од ега за неко вриеме (Лк.4,13). И Господ Исус се вратио у Галилеу у сили Духа. Тако
и све кои се, по приему Духа, боре и побеуу, Дух Свети укрепуе и дае им силу да победе свако
искушее.
59. Серафим кога е видео пророк езки (ез.1,2; 9) есте изображее верних душа, кое се подвизавау
да достигну савршенство. Он е имао шест крила пуних очиу, затим четири лица коа гледау на четири
стране: едно, кое личи на лице човека, друго - на лице телета, трее - на лице лава, и четврто - на лице
орла. Прво лице серафимово, лице човека, означава верне кои живе у свету и испуавау заповести кое
важе за их. Ако неко од их оде у монаштво, поприма изглед телета стога што почие да носи теже
напоре у испуавау монашких правила и вршеу телесних подвига. Ко излази у усаменост,
усавршивши се у поретку општежиа, и ступа у борбу са невидивим демонима, постае сличан лаву,
цару дивих звери. А када победи невидиве неприатее и завлада над страстима, потчинивши их
себи, бие уздигнут на горе Духом Светим и видее божанствена виеа. Тиме е постати сличан орлу:
егов ум е тада видети све што са им може да се деси са шест страна, постауи сличан оним
шесторим крилима - пуних очиу. Тако е он постати у потпуности духовни серафим и наследити вечно
блаженство.
60. Чистота, непрестани и непромеиви мир, потпуно милосре и остале прекрасне врлине, кое се
венчавау благословом, сачиавау заповести Божие. Старате се да испуните све наредбе Духа, коима
е оживети душе ваше, и коима примате Господа у себе. Оне су сигуран пут. Без чистоте тела и срца
нико не може бити савршен пред Богом. Зато е и речено у светом еванеу : Благжени чисти срцем,
ер е Бога видети (Мт.5,8). Савршенство се раа од чистоте срца. У срцу се налази и природно добро и
неприродно зло. Од зла се раау душевне страсти: осуиваа, мржа, самоувереност и томе слично.
Од (природног) добра (срца) раа се познае Бога (страх Божии) и светост или чистота душе од свих
страсти (савест). Човеку кои се реши да се исправи и почне да избегава свако зло, наоружавши се
подвигом п.лача, скрушеношу, уздасима, постом, бдеем, сиромаштвом и многим молитвама, помои
е Господ Своом благодау и избавити га од свих душевних страсти. Многи монаси, ни после дуго
времена проведеног у девствености и чедности нису стекли науку о чистоти због тога што су се,
презревши савете своих отаца, поводили за жеама свога срца. Из тог разлога их су савладали зли
духови - душегупци, погаауи их скривеним стрелама дан и но, и не дауи им мира ни на каквом
месту. ихова срца су заузета час гордошу, час таштином, час нечистом завишу, час осуиваем, час
гневом и арошу, час свадивошу и многим другим страстима. ихов удео е бити са пет лудих
девоака, зашто су неразумно проводили све свое време. Они не обуздавау език, не чувау чистим очи
свое, ни тело од похоте, ни срце од правштине и сличних мана достоних плача. Због тога се они
нечисти задовоавау само едном ланеном хаином, коа е само слика девствености. Због тога се и
лишавау небеског елеа, неопходног за паее светилника. Женик им у свое време нее отворити
врата Свое брачне одае. Он е им, као што е речено у причиичи о лудим девокама, реи: Заиста вам
кажем, не познаем вас (Мт.25,12). Ово вам пишем из жее да се спасете, и да постанете слободни и
верни - чиста невеста Христова, ер е Он Женик свих душа, како вели апостол Павле: ер вас обручих
мужу единоме, да девоку чисту приведем Христу (2.Кор.11,2).
61. Злато се много пута чисти огем како би постало што чистие. На исти начин и Господ, по благости
22
Своо, чисти човека многим искушеима, испитуе га и чини искусним у борби срца како се више не би
враао на мисли и сеаа о неправдама и понижеима коима су га уди подвргавали, ве се смиравао
пред Богом и на ега полагао сву своу наду, будуи свагда готов на свако добро дело пред Богом, као
што е рекао пророк Давид: Готово е срце мое, Боже, готово е срце мое. Запевау и певау у слави
моо (Пс.107,2). Имате на уму да ете бити испитивани извесном братиом, посредством увреда и
неправди, или будуи подвргавани вреау од стране своих сатрудника. Стога, кад вам се деси нешто
слично, стоте чврсто, не боте се и немоте падати у униние, ве узносите благодарност Господу за све,
зато што без ега ништа слично не бива. Он то попушта зато што е неопходно да слуге Божие окусе
борбу. ер, ко не буде испитан искушеима, трудом, скорбима и невоама од благости Божие, све док
се не навикне да истраава у добру у свим случаевима - од ега се нее удостоити части.
62. Стрпиво подносите беде и невое на кое год наиете, и благодарите за их Господу са великим
смиреем, да бисте окусили радост свога труда - слично блажено Сузани коа е показала уначки отпор,
одолела похоти двоице безаконих стараца, претрпела многе беде и муке од ихових клевета: у е,
назад, сам Бог узвисио на крау еног подвига, и поразио све ене неприатее; слично Текли коа е
имала у себи ош више уначког духа, и ние се плашила ни рана кое су о нанели ени родитеи, ни
ога, ни кидаа тела, ни зверова: о е назад Бог даровао радост у срцу и награду за труд, ер е вером
угасила пламтеи ога, затворила уста крвожедних лавова, и посрамила све неприатее; слично
осифу, смиреном и пред Богом и пред удима, кога су браа гонила из зависти што им е био
претпоставен по жеи иховог оца: кад су хтели да пролиу егову крв, Божиа помо га е сачувала,
кад су подлегли мржи и продали га као роба, жена господара код кога е служио га е много мучила, да
би због ених клевета допао и тамнице. Али, Бог га ние оставио. ер, он е био уздржив, кротак, чист,
непорочан душом и телом. По Божием благоволеу он ние пао под притиском свих тих незгода, ве их
е стрпиво сносио, полажуи сву наду на Господа. И Бог га е назад узвисио, поставивши га главом
Египта и свих егових области. Он е и брау своу, кои су га мрзели, покорио под ноге свое. Сва ова
поменута лица и има слична нису никада у почетку свога подвига и борбе одбиали част од Бога, него
после, пошто их е опробао, очистио помоу беде и пате, и научио како треба бити истраан за време
борбе. Тек пошто е видео да уначки подносе беду и пате полажуи наду на ега, Господ им указуе
част Своом Божанском помоу, а ихове мрзитее посрамуе и има их покорава.
63. Истрате у трпеу и не дате да ослабе ваша срца кад наие каква беда. За све благодарите да
бисте добили награду од Господа. Нека меу свима вама влада мир, истина, убав према Богу, узаамна
благонаклоност. Нека су далеко од вас раздор, клевета, спорови, зла завист, непослушност, гордост,
увреде, подсмевае, таштина, мржа, недружеубе. У обите у коо се поаве такви покрети,
усеава се гнев Божии. Знате да е наш живот на овом свету веома кратак. Штедите га и не трошите га
у нераду. Пазите да вас смртни час не затекне у време кад се гневите едан на другога, да се не бисте
уброали у човекоубице, по Писму: Сваки кои мрзи на брата свога есте човекоубица; а знате да
ниедан човекоубица нема вечни живот кои остае у ему (1.н. 3,15). Штедите едни друге да поштеди
и вас Бог. Опраштате, и опростие вам се (Лк.6,37). Ко претрпи клевете, нека се радуе, и нека све
свое преда Господу, кои е праведни Судиа и Наградодавац... А ко оклевета ближега, нека се пожури
да се смири пред Господом, и нека тражи опрошта од свога ближега, да би га Господ поштедео.
Чувате се да вас залазак сунца не затекне у гневу, као што нас учи Писмо (Еф.4,26). Зле помисли кое
вас муче са кореном вадите из срца, да бисте истребили сваки заметак недружеуба. ихов корен е
мржа и завист. Те две страсти поседуу навее зло, мрско и Богу и удима. Због тога верууем или
слузи Божием не приличи да их има. Нека се нико од вас не хвали по своо глупости, говореи: "а сам
надвладао тог брата и нема му милости". Она кои тако замиша и говори нека зна да е предао своу
душу у руке смрти. егово наслее бие место плача и шкргута зуба, неуспавивог црва и неугасивог
ога.
64. Пробудимо се из сна док се ош налазимо у овом телу. У здахнимо због себе самих, и оплакумо себе
из свег срца дан и но, да бисмо се избавили од оног страшног мучеа, стеаа, плача и туге коима
нее бити краа. Уклонимо се од широких врата и пространог пута кои води у погибао, мада многи име
иду. Уимо на уска врата и поимо тесним путем кои води у живот, иако име иду само малоброни. Они
кои иду овим путем прави су посленици и добие своу награду за сво труд са радош;у наследивши
Царство. Онога ко ош ние сасвим спреман за [Царство], молим да се не предае нераду све док ош има
времена, како се у време невое не би нашао без елеа. ер, тада га нее мои купити, као уосталом ни
пет лудих девоака. Оне су тада са плачем узвикнуле: Господару, Господару! Отвори нам. А он
одговарауи рече им: Заиста вам кажем, не познаем вас (Мт.25,11-12). То им се десило едино због
леости. И потом, премда се пробудише и растрчаше, не наоше никакве користи ер е господар дома
23
ве био устао и закучао врата, као што е написано. Навешу вам и други сличан пример. Ушавши у
ковчег са своим синовима и иховим женама, и са свим осталим што е било са им, Ное е закучао
врата због воде потопа коа е послана на оне кои чине зло, и више их ние отварао да синовима не би
допустио да виде ужасан призор кажаваа нечастивих. Исто тако ни зли, по закучавау врата, више
нису могли да уу и да буду са праведнима, ве су сви погинули од воде због свое леости и
непокорности. ер, Ное их е током триста година, све док е градио ковчег, призивао на бои живот, а
они не мараху нити га слушаху. Због тога су и погинули.
65. Држите братство на едном месту и уреуте га у миру, едномислиу, смиреу, страху Божием и
молитвама. Тада е се савршено меу вама проавити благо дома Божиег, и ви ете га имати са
радошу и весеем. Осим тога, красите се вером, надом, убаву, смиреем, страхом, расуиваем,
побожношу, миром, убаву према братии. ер, ко све ово има, обучен е у брачну одеу и ходи у
заповестима Духа. Истрате у сваком смиреу и трпеу, да би се од вас удаиле страсти.
66. Ко буде ходио по вои Божио, коа е слаа од меда и пуна сваке радости, бие крепен и помаган.
Она е егову душу упутити на дивна дела и пред им припремити пут кои е Господу угодан. Тада му
се нее мои успротивити ни едан неприате, зато што ходи по вои Божио. Ко се, меутим, управа
по своо вои, ни у чему нее имати Божиу помо, ве е бити оставен демонима кои е се настанити
у егово срце, ни дан ни но му не дауи мира. Они е га учинити слабим и немоним у свим делима,
како споим, тако и унутарим, и много другог погубног и штетног е навести на ега. аво понекад у
их уноси радост и весее. Меутим, у томе нема [праве] радости, ве само туге и жалости. У ономе
што личи на радост нема истине, ве се ради о привиду, будуи да ние од Бога. Воа коа дествуе у
човеку есте троака: прва е од авола, друга од човека, треа од Бога. Прве две Богу нису угодне, ве
само она коа долази од ега. Испитате сами себе, одбаците све што е туинско, и само воу Божиу
заволите. ер, ние мала ствар за човека да стално и у свему упознае воу Божиу. Уверавам вас да она
ко не остави воу срца свога, не одрекне се потпуно од самога себе, не одбаци од себе све свое имае
и богатство, и не покори се Господу кроз послушае своим духовним оцима - нее мои да спозна воу
Божиу, нити да е испуни, ве е бити лишен и последег благослова,
67. Господ нам ние рекао да емо овде бити награени, него да е овде бити искушеа, тескобе, муке и
пате, а тамо награда. Ова живот е пун подвига и искушеа.
68. Ако будете трпеиви, послушни и покорни своим оцима Господ е вас наградити прекрасним
уздарем. То е труд кои се помие пред лицем Господа. Ко се повинуе своим оцима, повинуе се и
Господу. А ко се повинуе Господу, и своим оцима се повинуе.
69. Пре свега, треба да веруемо у Господа нашег Исуса Христа да му се поклаамо и да смо му
послушни, твореи егову воу у свако време и у сваком тренутку.
70. Ходимо у страху Господем, као што нам е и наложено: Градите спасее свое са страхом и
трепетом (Фил.2,12). Страх Господи из душе искореуе сва лукавства и грехе. Ко се не бои Бога,
лако пада у многа зла. Страх Господи чува и ограуе човека, све док са себе не збаци ово тело, као
што е писано: Страха ради Твога примисмо у утробу, поболесмо и родисмо дух спасеа (Ис.26,18).
71. Ко е незлобив, савршен е и богоподобан. Он е испуен радошу и у ему борави Дух Божии. Као
што ога сагорева велике шуме уколико се занемари, тако и злоба коа се пусти у срце, погубуе душу,
оскрнавуе тело, и приноси много неисправних помисли: побууе на неприатество, раздор, метеж,
завист, мржу и сличне зле страсти, кое оптереуу тело и доносе му болест. Пожурите да стекнете
незлобивост и простосрдачност светих , да би вас Господ наш Исус Христос примио код себе, и да би
сваки од вас са радошу могао реи: Примио си ме због незлобивости и поставио ме пред лицем
Твоим занавек (Пс.40,13).
72. Бог преко пророка говори: На кога у погледати ако не на кротког и утивог и на онога кои се
бои речи моих (Ис.66,2). А, у еванеу Господ наш говори: Научите се од мене, ер сам а кротак и
смирен срцем, и наи ете поко душама своим (Мт.11,29). Према томе, стекните смирее и немоте
ходити са гордошу срца, своственом аволима. Она кои ходи са гордошу срца, судеоник е авола.
Високоуман човек е свима мрзак зато што су му дела разметива. Због тога он упада у многе грехе. Сви
греси су мрски пред Богом, али е од свих намрскиа гордост срца. Ко уразумуе или саветуе гордога,
личи на онога кои сипа воду у пробушени сасуд или кои прича птици у лету. уде горде срцем Бог
ненавиди, а смирена и скрушена срца нее понизити. Сама убав Божиа, коа нам е сишла одозго,
смирила се до краег степена. Заволимо смирее да бисмо могли узвикивати: Види смирее мое и
труд мо и остави све грехе мое (Пс.24,18).
24
73. Не идите за похотом очиу своих, нити се раслабуте срцем ер, зла похота развраа срце и
помрачуе ум. Идите дае од е да се на вас не би прогневио Дух Божии кои живи у вама.
Подвизавамо се за чистоту до смрти и на сваки начин се чувамо од скверне похоте: нарочито се чувамо
гледаа женске лепоте. Немомо бити робови нечистих страсти и срамне похоте, кое Бог ненавиди. Име
Бога напишите пред очима срдаца своих како би у вама непрестано одекивало: Ви сте храм Бога
живога (2.Кор.2, 16) и место обиталишта Духа Светог. Ко е обузет нечистом похотом, пред Богом е
сличан стоци лишено разума, по речи псалмопоца, Светог Давида пророка (Пс.48,13). Стога, замрзимо
непристоно око и тражимо чистоту, ер е она слава анела Божиих. Уколико, пак, по наговору авола и
паднемо, устанимо покааем и приступимо Ономе кои е дошао да тражи овцу коа е изгубена у греху
(Лк.15,4).
74. Ко не може да чува своа уста и език, нека се барем побрине да ние многоречит (ов.11,3). Чува се
човече, успостави власт над езиком своим и не множи речи, да не би умножио грехе. Положи прст на
уста своа и узду на език сво, зато што многоречити човек у себи не остава места Духу Светоме. Ако
те искушеник у разговору запита за нешто спасоносно за душу, одговори му; а ако пита о нечему од чега
нема користи, буди као глув кои не чуе и као нем кои не говори.
75. Натерамо се да поставимо аку стражу око своих уста, како ни о коме не бисмо говорили ништа
раво. ер, ружна реч е гора од отрова. Све се ране залече, а рана од езика е неизлечива, език
неопрезног оговарача покрее аво. Он е отровнии од змиског езика, зато што буди свау и огорчена
неприатества меу братиом, сее помету и злобу меу мирнима и растура великоброне заеднице.
Чувате се, дакле, осуиваа других и придржавате се утаа. Ко воли утае, борави близу Бога и
егових анела, и егово е место на висини. Господ е рекао да е чувати твое путеве уколико будеш
чувао своа уста (Прич.13,3).
76. Свето Писмо нас учи да има две врсте стида: од едног се раа грех, а од другога произилази слава и
благодат (Сирах 4,23-25). Стид од чиеа греха есте прави и спасоносни стид; а стид из кога се раа
грех омета испуавае заповести Божиих. Немо се стидети да чиниш оно што е сагласно са воом
Божиом, и немо крити дело истине. Не бо се обавивати учее Господе, или речи мудрости, и немо
се стидети да откриваш грехе свое духовноме оцу.
77. Побуен сажаеем према нашим душама, Господ наш у еванеу вели: Тешко вама кад стану
сви добро говорити о вама, а славу коа е од единога Бога не тражите (Лк.6,26, н.5,44). И тако,
подвизавамо се до саме смрти противеи се таштини и одсецауи ене уте изданке, како не бисмо
били доведени до погибли. Бежи од таштине, ер су многи пали због е. Она човека побууе на велики
труд: пост, молитве, учестана нона бдеа, давае милостие пред удима, и много слично томе.
Меутим, човек од свега тога не постиже ништа осим срамоте и прекора. Не старамо се да покажемо на
себи било шта значано, да не бисмо због тога погинули, или се заплели у мреже таштине. ер, демона
таштине има необично много. Више се трудимо да стекнемо славу светих и ихово сиромаштво, да
бисмо заслужили ону слатку похвалу Божиу: Блажени сиромашни духом, ер е ихово Царство небеско
(Мт.5,3).
78. Господ наш Исус Христос е у Свом еванеу рекао: Трпеем своим спасаватпе душе свое
(Лк.21,19), и ош: Кои претрпи до краа та е се спасти (Мт.10,22). Са каквом онда само ревношу
треба да се потрудимо и претрпимо да бисмо достигли оно што нам е припремено на небесима?
Уосталом, немомо се хвалити све док не доспемо до проливаа крви. ер, ниедан уметник се не хвали
своим делом пре него што га заврши. Блаженим треба називати само онога кои е победу стекао
трпеем. У свое време он е бити прославен горе, као и Лазар.
79. Псалмопоац Давид е рекао: Слатке су грлу моме речи Твое, слае од меда устима моим
(Пс.118,103), и ош: Одлуке Божие су драже од драгог камеа (Пс.18,10). Истински е блажен она кои
бди и испуава заповести Господа нашег Исуса Христа, све док не достигне истинско познае, на основу
кога може реи: Дивим се Твом познау о мени (Пс.138,6). Бо се невера, да се Она кои нас е саздао не
би прогневио. Ко истину проповеда неверноме, прекорева га или поучава, личи на човека кои драгоцене
перле баца у дубину мора. Насупрот томе, реч Господа улази у душу верууег као што вода брзо тече
по стрмо земи.
80. Будимо бодри и стално загревамо благу ревност у дому ума свога, да нас не назову немарним и
леивим. Над ревносним и бодрим страсти никад нее завладати. Уколико он понекад и посрне због
замки кушача, ревност и бодрост е га одмах подигнути. Безбрижни, пак, и немарни, кои нема ревности
за богоугаае, нее ни примеетити кад падне по аволском искушеу, зато што е срце егово жестоко
25
као камен. Он е сличан укроено и зауздано мазги, на коу сваки заседа без еног противеа. Над
таквом врстом уди аво извршуе све свое прохтеве и целокупну своу поквареност. Он их вуче где год
хое, све док се не преврши ихова неправда, и не умру са плачем и ецаем. Немаран личи на
разваени дом чии су становници растерани, кои е свима одвратан и проклет, будуи боравиште гуа,
скорпиа и зверова. О ему се нико не стара, ер е разваен и запустео. Такво е стае немарног.
Побрините се да очувате ревност и никада е не напуштате, да не бисте пали под власт неприатеа. Та
прекрасна ревност и брига човека подижу од свих падова и повреда и штите га, те он постае место
покоа Духу Светом. Он е срено довршити сво пут и удостоити се да у миру уе у поко светих.
81. Чули смо да е блажени Павле, дошавши до расуиваа о девствености, рекао: Немам заповести
Господе (1.Кор.7,25). Он ние имао заповести стога што не могу сви понети то тешко бреме. Оно е,
наиме, оставено слободном избору оних кои имау силе да га понесу. Нека се нико од девственика не
хвали девственошу зато што е она благодат самог Бога. Девственост од себе удауе женска осеаа,
телесне помисли, гордост срца и убав према свему што е аволско. Она далеко од себе одгони
непомириво роптае, мржу према удима и светску славу, будуи марива за богослужее и
уздржавог езика. Она стомак кажава постом. Украшена свим тим, она е жртва без порока и скверни.
Уколико се, пак, девствена душо, будеш старала о многим елима и ако се будеш дивила себи (будуи
заузета сама собом), биеш посрамена у свим делима своим. Уколико не будеш чувала сво език,
биеш пуста за све време свог живота, и тво велики труд е бити узалудан.
82. Праведно ходимо путем коим су ишли свети, о коима е написано: Блажени су непорочни на путу,
кои ходе у закону Господем (Пс.118,1), т. у чистоти тела, у чистоти езика, у чистоти очиу, у чистоти
руку, у чистоти ушиу, у чистоти ногу, са исправним помислима пред Богом и у чистоти срца у меусобном
односу, као што говоримо у молитвама: Срце чисто учини у мени, Боже, и дух исправан обнови у
унутрашости моо (Пс.50,12).
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ АНТОНИЕ ВЕЛИКИ
II
ПОУКЕ О ДОБРО НАРАВСТВЕНОСТИ И О СВЕТОМ ЖИВОТУ
У 170 ПОГЛАВА[1]
1. Ми обично погрешно употребавамо реч словесан (разуман) приликом примеиваа на уде.
Словесни нису они кои су изучили изреке и списе древних мудраца, него они кои имау словесну душу и
кои могу да разликуу добро од зла, те оно што е раво и по душу штетно избегавау, а оно што е добро
и за душу корисно усрдно ишту и чине уз велику благодарност Богу. едино их уистину можемо назвати
словесним удима.
2. Истински словесан човек има само едну бригу: како да буде послушан и како да угоди Богу свих. Он се
само едном учи - како да му благодари за егово промишае и управае свим што постои, ма шта
ега самога задесило у животу. И заиста, било би неумесно да лекарима, кои нам дау и горке и
неприатне лекове, будемо благодарни за наше телесно здраве, а да Богу због онога што нам изгледа
неприатно будемо неблагодарни и да не схватамо да се све збива по еговом промислу на нашу
корист. ер, познае Бога и вера у Бога есте спасее и савршенство душе.
3. Уздржае, незлобивост, целомудреност, уздрживост, трпее и слично, добили смо од Бога као
велике врлинске силе. Оне се супротставау и противе тешкоама кое нас сналазе и помажу нам. Ако
се будемо вежбали у има и увек их будемо имали при руци, ништа више неемо сматрати тешким, или
болним, или неподношвим, ве емо сматрати да све што доживавамо есте удско и да е све то
победити врлине кое су у нама. Овога се не сеау они кои су неразумни душом, и они кои не схватау
да све бива на добар начин, онако како треба, на нашу корист, да би заблистале врлине и да би нас Бог
увенчао.
4. Стицае новца и егово издашно коришее сматра кратковременом маштариом. Зна да е
врлинско и богоугодно живее изнад богатства. Будеш ли то неизоставно имао у сеау, нееш
уздисати, ни роптати, нити еш икога корити, него еш за све благодарити Богу, гледауи на оне кои су
гори од тебе како се ослаау на речи и новац. Нагоре страсти душе су похота, славо[убе] и
26
незнае.
5. Словесан човек посматра самог себе и проверава шта му приличи и користи, односно шта е
своствено и корисно души, а шта о е туе. Тако он избегава оно што шкоди души као туе, као оно што
е одваа од бесмртности.
6. Уколико е човек умерении у животу, утолико е срении, будуи да не мора да брине о многоме - о
робовима, сеацима и стицау стоке. ер, када се душом приубимо уза све то и када се уплетемо у
тешкое кое због свега тога настау, онда ропемо на Бога. Из наше самовоне жее напаа се смрт, а
ми остаемо заблудели у тами греховног живота, не препознауи сами себе.
7. Не треба говорити да човеку ние могуе да види врлински живот, него да то ние лако. И заиста, то
ние за све лако. Врлински живот имау побожни уди, чии е ум богоубив. Обичан ум е окренут свету
и измеив, поседууи и добре и раве мисли. егова природа се меа и он е склон тваро [убу].
Богоубив ум, напротив, кажава зло, кое се у уде усеава због самовоне немарности.
8. Невеспитани и незналице мисле да су речи [о врлини] смешне и нее да их слушау зато што се
помоу их обелодауе ихова неваспитаност, а они би хтели да сви буду слични има. Исто тако се и
они кои живе распусним животом упиу да сви буду гори од их, мислеи да е многоброност злих их
саме ослободити кривице. Слаба душа пропада и пра се од злое, коа у себи садржи блуд, гордост,
незаситу лакомост, гнев, непромишеност, бес, убиство, роптае, завист, похлепност, грабивост, бол,
лаж, уживае, леост, жалост, кукавичлук, болест, мржу, укоревае, немо, заблуду, незнае,
обману, заборав Бога. То и томе слично кажава бедну душу коа се одваа од Бога.
9. Оне кои хое да се подвизавау у врлинском, побожном и [по Богу] славном животу, не треба ценити по
извештачено наравствености или лажном живеу. Напротив, они, по угледу на уметнике, сликаре и
вааре, на основу самих дела, треба да показуу врлинско и богоубиво живее и да се као од замки
клоне свих равих уживаа.
10. По мишеу благоразумних уди, богаташ племенита рода, али без васпитане душе и без икакве
врлине у животу, ние друго до несреник, као што и случаан сиромах, па и роб, есте среан човек,
уколико е украшен васпитаем и врлином у животу. Као што странци лутау по путевима, тако и они кои
се не старау да живе врлинским животом пропадау, заведени жеама.
11. За онога ко е у стау да припитоми неваспитане и да их наведе да заволе поуку и васпитае, треба
реи да "ствара" уде. Исто тако морамо да кажемо да стварау уде и они кои развратнике преокрену
на врлински и богоугодни живот. Они, у ствари, на неки начин, пресаздау уде. ер, кротост и уздржае
душама удским есу среа и добра нада.
12. Заиста, човек треба да се подвизава у наравствености и да живи као што приличи. Успевши у томе,
он е лако спознати оно што се о Богу [да спознати]. Бог промиша о ономе ко га свим срцем и свом
вером поштуе и [дае му способност да] побеуе гнев и похоту. Похота и гнев, наиме, есу узрок свих
зала.
13. Човеком називамо или онога ко е словесан или онога ко се да поправити. Непоправивога,
напротив, обично називамо нечовеком, ер непоправивост и есте нечовечна. Такве треба избегавати.
Они кои су се саживели са злом, никако се не могу наи меу бесмртнима.
14. Словесност е нешто што нам заиста припада и чини нас достоним да се назовемо удима. Кад би
нас напустила словесност [умност, од бесловесних [животиа] бисмо се разликовали само по друкчио
телесно граи и по друкчием гласу. Нека, дакле, благоразумни човек схвати да е [назначен за]
бесмртност и нека омрзне сваку срамну похоту, узрочницу смрти меу удима.
15. Бавеи се неком вештином, човек украшава одговарауе вештаство и тако показуе сваку врлину -
едан обрауе дрво, други бакар, а треи злато и сребро. Тако и ми кои слушамо о добром, врлинском и
богоугодном владау, треба да се покажемо уди словесном душом, а не само телесним граом.
Уистину словесна и богоубива душа одмах препознае све што се тиче живота. Она убаву
умилостивуе Бога и истински му благодари. Све ено стремее и сав ен разум ка ему су
усмерени.
16. Као што кормилари паживо усмеравау брод да не удари о какав подводни камен или какву стену,
тако и они кои су ревнитеи врлинског живота нека бриживо разматрау шта треба да чине, а шта да
избегавау. Нека држе да су им истинити и Божански закони на корист, а рава сеаа нека одсецау од
27
свое душе.
17. Као што кормилари и кочиаши успевау у исправности, захваууи старау и приежности, тако и
они кои се труде да живе доличним и врлинским животом треба да пазе и да се старау да живе долично
и богоугодно. ер, она ко хое и ко е схватио да му е могуе, верууи напредуе ка непропадивости
[т. чистом животу].
18. Слободним удима немо да сматраш оне кои су неким случаем слободни, него оне кои су слободни
по начину свога живота. Не треба, наиме, називати уистину слободним зле или распусне началнике. Они
су робови страсти [везаних за] твар. Слобода и среа душе есте права чистота и презир према ономе
што е привремено.
19. Подсеа самог себе на то да треба непрестано да се показуеш [словесан], и то на основу честитог
живеа и делаа. И болесници откривау и препознау у лекарима свое спасиоце и добротворе, али не
на основу ихових речи него на основу ихових спасоносних и добротворних поступака.
20. Словесна и врлинска душа препознае се и по погледу, и по ходу, и по гласу, и по осмеху и по начину
провоеа времена, и по општеу. ер, у о се све изменило и попримило пристоан изглед. ен
богоубиви ум, као трезвоумни вратар, одлучно спречава улазак равим и срамним сеаима.
21. Истражи и испита, па еш установити да началници и властитеи имау власт само над телом, али
не и над душом. То увек има у виду. Стога се има не треба покоравати уколико нареуу да се учини
убиство или неко друго безакое и неправда на штету душе, па макар због тога и мучили тело. ер, Бог е
душу створио слободном и самовласном да чини добро или зло.
22. Словесна душа се труди да се ослободи распуштености, надмености, хвалисавости, преваре,
зависти, грабивости и сличног. То су дела демона и лукавог [човековог] произвоеа. Уз упоран труд и
старае човек то може постии, избегавауи жеу коа га вуче ка грешним уживаима.
23. Они кои живе са малим и скромним подвигом, нити западау у опасности нити имау потребе за
чуварем. У свему побеууи своу жеу, они лако проналазе пут ка Богу.
24. Словесним удима ние потребно да слушау многоброне разговоре, ве само корисне, кои воде
[познау] вое Божие. Тако уди поново доспевау у живот и у вечну светлост.
25. Они кои теже ка врлинском и богоубивом животу треба да се ослободе гордости, као и сваке празне
и лажне славе, и да се труде око исправке свог начина живеа и мишеа. ер, богоубиви и
непоколебиви ум есте успон и пут ка Богу.
26. Нема користи од изучаваа наука, уколико изостае долично и богоугодно делае душе. Узрок свиу
зала есте прелест, обмана, и непознавае Бога.
27. Истраживае набоег живота и старае за душу уде чини благим и богоубивим. Она ко тражи
Бога, наи е га, у свему побеууи похоту и не одустауи од молитве. Такав човек се не бои демона.
28. Они кои се заваравау овоземаским надама, а до детаа знау све што треба чинити да би се
живело набоим животом, пролазе као они кои поседуу лекове и лекарске инструменте, али нити умеу
да се има послуже, нити им е до тога стало. Према томе, кад е реч о гресима кое смо учинили, никада
немомо бацати кривицу на природу или на некога другога, ве едино на себе. ер, душа коа хое да
ленствуе, не може остати непобеена.
29. Ономе ко не уме да разликуе шта е добро, а шта зло, не доликуе да суди о томе ко е добар, а ко
рав. Добар човек е она ко познае Бога. А ко ние добар, ништа не зна, нити е га икада [Бог] познати.
Начин да се дое до богопознаа есте добро.
30. Добри и богоубиви мужеви коре уде за зло само када су присутни - у лице. Они не оговарау
одсутне, нити то дозвоавау онима кои од тога не презау.
31. У разговорима нека не буде никакве грубости! ер, словесне уде краси стидивост и
целомудреност вема него девице. Богоубив ум есте светлост коа обасава душу као што сунце
обасава тело.
32. Кад год те нападне нека душевна страст, сети се да уди кои исправно мисле и кои желе да
долично и безбедно очувау оно што се их тиче, и кои задовоством не сматрау стицае новца и
пропадивих ствари, ве праву и истинску славу. Богатство може бити покрадено и отето од силника,
28
док е врлина душе поуздан и неукрадив иметак. Она и по смрти спасава оне кои су е стекли. Ако овако
будемо размишали, нее нас обузимати маштареа о богатству и о осталим уживаима.
33. Несталнима и необразованима не доликуе да поучавау словесне уде. Словесан човек у ствари
есте богоугодан човек, кои понавема ути. Када, пак, говори, говори мало, само оно што е неопходно и
Богу угодно.
34. Они кои стреме врлинском и богоубивом животу, старау се да стекну душевне врлине. Оне за их
и есу права своина и вечна сладост. Оним што е привремено они се служе колико е потребно и колико
дае и хое Бог. Они све употребавау са много радости и благодарности, чак и када е посреди нешто
веома оскудно. ер, раскошна исхрана, као оно што е вештаствено, едино тело храни. Дотле познае
Бога, уздржае, благост, доброчинство, побожност и кротост обожуу душу.
35. Властодршци кои присиавау човека да врши нечасна и за душу штетна дела не могу да
загосподаре еговом душом, коа е створена самовласном. Они могу да вежу тело, али не и
произвоее. Словесан човек е господар [свое вое], ер га е [таквим створио] Бог, кои е ачи од
сваке власти, принуде и силе.
36. Они кои губитак новца, или деце, или слугу, или неког другог имаа, сматрау за несреу, ваа
напре да знау да треба да будемо задовони оним што нам Бог дае, а затим и да дато (уколико се
тражи од нас) треба радо и благодарно да враамо. Никакво лишавае, или бое реи враае, не
треба да нам пада тешко. Послуживши се, наиме, нечим што ние наше, опет га враамо [Ономе чие е].
37. Особина е доброга човека да своу слободну воу не продае за новац, па макар количина и била
знатна. ер, [све у овом] животу е слично сну, а машта богатства е неизвесна и краткотрана.
38. Истински уди треба да се труде да живе богоубиво и врлински, да би ихов врлински живот
засветлео меу удима. Као што парче порфире, пришивено на белу хаину као украс, блиста и
[издалека] се препознае, тако се и они ревносно старау да стекну душевне врлине.
39. Разборити уди треба да посматрау колико у себи имау снаге и приправности коу доноси душевна
врлина, па да се припремау и супротставау нападима страсти, у складу са унутрашом снагом, коа
им е по природи од Бога подарена. Тако према лепоти и свако по душу штетно жеи [треба да показуу]
уздржае, према болу и неимаштини - стрпивост, а према порузи и гневу - незлобивост. Тако треба да
буде и са осталим.
40. Немогуе е да човек одедном постане добар и мудар, ве едино упорним стараем, бавеем,
искуством, временом, подвигом и чежом за делаем добра. Добар и богоубив човек, кои уистину
познае Бога, непрестано и изобилно чини све што е Богу угодно. Такви уди се, уосталом, ретко налазе.
41. Неспособнии уди не треба да очаавау, да одустау од богоубивог и врлинског живота нити да га
занемаруу, сматрауи да е за их недосежан и недокучив, ве треба да испитау своу снагу и да се
постарау о себи. Ако и не буду могли да до краа стекну спасее на основу врлине, захваууи труду и
жеи постае бои, а никако гори. А ни то ние мала корист за душу.
42. Човек се по словесности [свое душе] седиуе са неизрецивом Божанском силом, док е по своме
телесноме [саставу] у сродству са животиама. Само малоброни, т. савршени и словесни уди, труде
се да и своим мишеем имау сродност са Богом и Спаситеем, што и показуу своим делима и
врлинским животом. Веина, пак, уди, неразумни душом, напуштауи божанско и бесмртно
усиновее, нагиу ка мртвом, несреном и кратковременом телесном сродству: они као бесловесни
мисле оно што е телесно, распаууи се уживаима, и одваауи се од Бога. Они душу своу због
прохтева свлаче са небеса у провалиу.
43. Мислеи на заедничарее и општее са Божанством, словестан човек никада нее заволети ништа
земаско и ниско, него е му ум бити усредсреен на оно што е небеско и вечно. Он [зна] да е воа
Божиа (као узрок свих добара и извор вечних блага за уде) да се човек спасе.
44. Када наиеш на некога ко се радо препире и противи истини и очевидности, одустани од препирке и
попусти му будуи да му jе ум окамеен. ер, као што лоша вода упропашуе изврсна вина, тако и лоши
разговори кваре уде чии живот и мишее красе врлине.
45. Кад улажемо свако старае и вештину да бисмо избегли телесну смрт, утолико више морамо да се
трудимо да избегнемо душевну смрт. ер, ономе ко хое да се спасе ништа ние препрека осим немара и
леости душе.
29
46. Сматрамо да су кои уди тешко схватау оно што е за их корисно и шта значе речи о добру, [у
ствари] болесни. Они, пак, кои схватау истину, али се ипак бестидно препиру, имау умртвену словесну
[способност]. има е начин [понашаа] постао зверски и они Бога не знау. ихова душа ние
просвеена.
47. Бог е животиске врсте произвео Словом Своим за разноврсне потребе. едне е створио да
удима послуже за храну, а друге да им служе. Самог, пак, човека створио е за гледаоца и благодарног
тумача егових дела. Стога, нека се уди потруде да не помру као бесловесне звери, не видевши и не
помивши Бога и дела егова. Човек треба да зна да Бог све може и да Свемогуем ништа ние
противно. Он е из небиа све што е хтео саздао и све твори Словом Своом удима на спасее.
48. Небеска биа су бесмртна услед доброте коа у има постои. Земаска, пак, биа постала су смртна
добровоном злоом коа у има постои и коа се у неразумнима умножава леошу и незнаем Бога.
49. Смрт за уде кои е [правилно] схватау есте бесмртност, док е за незналице кои е не схватау
заиста смрт. Али, не треба се боати те смрти, ве пропасти душе, т. незнаа Бога. То е за душу
страшно.
50. Зло е [постало] страст вештаства. Према томе, ние могуе да постои тело без зла. Схвативши то,
словесна душа са себе стреса бреме вештаства, т. зла. Опоравивши се од тога бремена, душа познае
Бога свих, те почие да гледа на тело као на неприатеа и противника, више му се не покоравауи.
Тако Бог венчава душу коа е победила страсти зла и вештаства.
51. Поставши свесна зла, душа га мрзи као какву насмрадниу звер. Напротив, зло воли она кои га не
схвата. Свог убитеа оно заробава, држеи га као сужа. Та несреник и адник нити увиа нити
схвата шта му е на корист, ве напротив, мисли да е зло нешто што га краси, те се радуе.
52. Чисту душу као добру Бог обасава и просвеуе, те ум тада размиша о добру и раа богоубиве
речи. А од душе коа се упрала злом, Бог се окрее или, бое речено, сама душа се одваа од Бога, а
зли демони се увлаче у помисао и наводе е на неподобна дела - на преубу, убиства, отимае,
светотатство и томе слично, т. на демонска дела.
53. Они кои познау Бога испуени су добрим и благим мислима, те желе оно што е небеско, а
пренебрегавау овоземаско. Такви уди нити се многима допадау, нити им се многи допадау. Услед
тога неразумно мноштво не само да их мрзи, ве им се и подсмева. Они, пак, радо трпе немаштину,
знауи да оно што многима изгледа зло за их представа добро. ер, она ко има на уму оно што е
небеско, веруе Богу и зна да све што постои представа творевину егове вое, док она ко то не
разуме - уопште и не веруе да свет предстваа дело Божие и да е настао ради човековог спасеа.
54. уди испуени злом и опиени незнаем не познау Бога, нити су трезвени душом. А Бог се умом
[познае]. Он, дакако, ние видив, али е очигледан у видиво [стварности], као душа у телу. Као што е
немогуе да тело постои без душе, тако е немогуе да све што се види и што есте постои без Бога.
55. Зашто е створен човек? Зато да, схвативши све што е Бог створио, сагледава и прослава
Саздатеа кои е све створио човека ради. А ум кои привлачи убав Божиу есте невидиво добро кое
Бог због благог живота даруе достонима.
56. Слободан е она ко не робуе уживаима, и ко разборитошу и целомудреношу господари над
своим телом, са великом благодарношу се задовоавауи оним што му Бог дае, па макар то било и
сасвим оскудно. Ако дое до сагласности измеу богоубивог ума и душе, читаво тело е мировати, чак
и мимо свое вое. Уколико душа усхте, сваки телесни покрет се гаси.
57. уди кои нису задовони оним што имау за опстанак, него стреме ка веем, предау се у ропство
страстима кое узнемируу душу и уносе у у помисли и маштарие, по коима оно што се има есте лоше.
И као што предугачке хаине ометау такмичаре при трчау, тако и жеа за прекомереним иметком
спречава душе да се подвизавау, па и да се спасу.
58. Налазеи се негде принудно, против свое вое, човек се осеа као каженик у затвору. Стога буди
задовоан оним што есте да не би, будуи неблагодаран, неосетно сам себе кажавао. Ту постои едан
едини пут - пренебрегавае овоземаскога.
59. Као што нам е Бог дао чуло вида да распознаемо видиве ствари, т. шта е бело и кое е црна боа,
тако нам е даровао и словесност да можемо да разликуемо шта е корисно за душу. Одвоивши се, пак,
од мисли, жеа раа уживае, не допуштауи души да се спасе, нити да се седини са Богом.
30
60. Нису греси оно што бива по природи, ве лукава [дела] коа чинимо по произвоеу. Ние грех ести
него ести без благодарности [Богу] и ести непристоно и неуздржано. ер, ело служи томе да се тело
одржи у животу, а не да изазива било какве раве мисли. Исто тако, ние грех безазлено гледати, него е
грех гледати завидиво, гордо и незаситно. Грех е, дае, не слушати мирно, ве гневно; не обуздавати
език и не подстицати га на благодарее [Богу] и на молитву, него на оговарае; и када руке не служе за
вршее милостие, ве за убиства и за пачку. Тако, сваки наш уд греши када по свом произвоеу - а
против вое Божие - чини зло уместо добра.
61. Ако посумаш у то да Бог види сваки тво поступак, размисли о томе како ти, будуи човек и прах,
можеш одедном истовремено да имаш у виду разна места и да размишаш о има. Колико ли тек то
важи за Бога кои све види као зрно горушично и кои све оживава и храни како хое.
62. Када затвориш куна врата и останеш у куи сам, зна да се поред тебе налази анео кога Бог
одреуе сваком човеку. ега елини називау куним демоном. Он никада не спава и не може се
преварити. Он е увек уз тебе, све види и мрак га не омета. Заедно са им и Бог е присутан на свакоме
месту. Не постои, наиме, ниедно место нити било каква твар, у коо ние присутан Бог као Она кои е од
свега веи и кои све држи у Своо руци.
63. Воници чувау положену заклетву верности кесару зато што их он храни. Колико ли тек ми треба да
се трудимо да непрестано, неуутним устима, благодаримо и угаамо Богу кои е све саздао човека
ради?
64. Благодарност Богу и честит живот есу плодови коима човек угаа Богу. Земаски плодови не раау
одедном, ве захтевау време, кишу и старае. На исти начин и удски плодови блистау тек после
подвига, стараа, времена, истраности, уздржаваа и стрпеа. Ако ли неким удима будеш изгледао
побожан, немо веровати самоме себи докле год си у телу, нити сматра да си ичим угодио Богу. Зна да
човеку ние лако да се до краа сачува од греха.
65. уди ништа не сматрау часниим од речи. Реч е тако силна да оме и благодареем служимо Богу.
Меутим, употребавауи непотребне или погрдне речи, ми осууемо душу своу. Дело неосетивог
човека е да, док самовласно користи раву реч или чини лукаво дело, за сво грех окривуе свое
порекло или неког другог.
66. Ако се старамо да уклонимо свое телесне мане да нам се не би смеали они кои су поред нас,
утолико више треба да се свом силом старамо да се исцелимо од душевних страсти, да не бисмо били
бешчасни и поругани пред лицем Божиим на будуем суду. Будуи самовласни, можемо, само ако
хоемо, да не извршимо рава дела, премда нас и привлаче. Можемо, и у нашо е власти, да живимо
богоугодно. Нико никада не може да нас против наше вое присили да чинимо зло. Тако се
подвизавауи, биемо уди достони Бога, живеи као анели на небесима.
67. Ако хоеш, можеш бити роб страстима, и ако хоеш, можеш бити слободан и неподложан страстима.
ер, Бог те е створио самовласним [слободним]. Ко победи телесне страсти, венчава се
непропадивошу. Уосталом, да не постое страсти, не би постоале ни врлине, а ни венци кое Бог даруе
достоним удима.
68. Душе оних кои не виде шта им е корисно и не знау шта е добро, пате од слепила, а расуивае им
е помуено. Стога има и не треба поклаати пажу, да и сами, хтели - не хтели, као какви слепци,
непромишено не бисмо доспели у исто стае.
69. Не треба се гневити на оне кои греше - чак ни онда када ихови поступци нису ништа друго до
злодела коа заслужуу казну. Дужни смо, напротив, ради саме правде, да кривце враамо [на прави пут],
па и да их, ако затреба, кажавамо, било лично, било преко других уди. Меутим, никако не треба да
се на их гневимо или утимо. Гнев, наиме, дествуе само по страсти, а не по расуивау и по правди.
Не треба, опет, ни да прихватамо поступае оних кои се [према кривцима односе] превише милостиво. У
ствари, зли треба да буду кажени ради самог добра и ради правде, а не ради властите страсти гнева.
70. едини безбедан и неукрадиви иметак есте [иметак] душе, т. врлински и богоугодни живот,
богопознае и вршее добрих дела. Богатство е, напротив, слеп водич и неразуман саветник.
Упропашуе своу неосетиву душу она ко богатство употребава на зло и на сласти.
71. уди не треба да поседуу ништа излишно. Уколико, пак, имау више но што им е потребно, треба
поуздано да знау да е све у овоме животу по природи пропадиво, отуиво, изгубиво и ломиво.
Знауи то, ипак, не смеу да падау у малодушност због оног што се дешава у животу.
31
72. Зна да су телесни болови природно своствени телу, будуи да е трулежно и вештаствено. Стога
васпитана душа треба да радо показуе уздрживост и стрпее у таквим страдаима, и нипошто да не
укорева Бога због тога што е саздао тело.
73. Они кои се такмиче на олимписким [играма] не добиау венац ако победе едног, или двоицу, или
троицу, него ако победе све такмичаре. Тако, дакле, и свако ко жели да од Бога буде овенчан, треба да
вежба душу своу у целомудрености, и то не само у односу на телесне страсти, него и односу на добитак,
и отимае и завист, и храну, и празну славу, и поруге, и убилачке [намере] и остало овакво.
74. Немомо се одлучити за честит и богоубив живот ради похвале човечие него, напротив, врлински
живот изаберимо ради спасеа душе. ер, сваког дана имамо смрт пред очима нашим: све што е удско
неизвесно е.
75. У нашо е власти да целомудрено живимо, али да се обогатимо ве ние. Шта дакле? Зар треба да
осудимо своу душу ради кратковременог привида богатства, чие стицае, уосталом, и ние у нашо
власти, или - ради жее за богатством? O, зашто ли безумно трчимо, не знауи да е смиреноуме
испред свих врлина, као што е испред свих страсти стомакоугаае и жеа за житеским [стварима].
76. Разборити уди треба непрестано да се сеау да емо се, уколико у животу претрпимо мале и
краткотране невое, после смрти наслаивати навеим уживаем и вечном сладошу - Стога борац
против страсти, кои жели да добие венац од Бога, не треба да буде малодушан ако падне и не треба да
очаава, остауи у паду, ве да устане и да се опет бори, старауи се да се овенча. И колико год да се
дешава да пада, нека се труди да се диже - све до последег даха. Телесни подвизи есу
душеспасоносна оруа врлина.
77. Животне муке чине да мужеви и достони подвижници од Бога добиу венац. ер, у животу нам ваа
умртвити удове у односу не све житеско. Мртвац се, наиме, никад нее бринути о било чему житеском.
78. Словесна и подвижничка душа не би смела одмах да клоне и да се уплаши због страсти коима е
подлегла, да не би била исмеана као плашива. Узнемирена овоземаским бригама и маштариама,
душа скрее са доличног [пута]. Наше душевне врлине нас воде ка вечним добрима, док добровона
удска злоа проузрокуе паклена мучеа.
79. Словесног човека нападау егова телесна чула и то помоу душевних страсти. Има пет телесних
чула: чуло вида, мириса, слуха, укуса и додира. Преко ових пет чула бедна душа пада у ропство своих
сопствених страсти. Постое четири душевне страсти: таштина, радост [у телесном покоу], гнев и
кукавичлук. Човек кои помоу разборитости и сталног размишаа добро воуе у духовном боу и
савлада и победи страсти, више нее бити нападан, ве е осетити мир у души. [Таковога] Бог овенчава
венцем победника.
80. Неки од гостиу у убогим крчмама добиау постеу за преноиште, а неки у недостатку постее
морау да спавау на поду. Али, и они хрчу у сну као и они кои спавау на постеи. А када прое но, у
зору устау и они кои су имали постеу и они кои е нису имали. [Тада] сви заедно излазе из крчме,
носеи само сво пртаг. Исто се збива и са свим удима кои долазе у ова живот: како са онима кои су
проживели умерено, тако и са онима кои су проживели у слави и богатству. Сви одлазе из овога живота
као из крчме, не односеи са собом ништа од животних уживаа и богатства, ве само дела учиена у
животу - било добра, било зла.
81. Имауи власт у рукама, немо никоме олако да претиш смру, знауи да си и ти по природи
подложан смрти и да душа свлачи тело као своу последу хаину. Схватауи то асно, поступа кротко
и, чинеи добро, стално благодари Богу. Она ко ние штедар, у себи нема [никакве] врлине.
82. Немогуе е и неоствариво избеи смрт. То знау истински словесни уди те, извежбани у врлинама и
богоубивим мислима, смрт прихватау без, уздисаа, страха и плача, сеауи се ене неизбежности и
избавеа од овоземаских зала.
83. Не треба мрзети оне кои су заборавили добар и богоугодан начин живота и кои не мисле у складу са
правим и богоугодним догматима. Напротив, према има треба бити милостив као према [удима]
обогаеног расуиваа и слепог срца и разума. Прихвативши зло као добро, они пропадау у незнау.
Ти трипут окаани и душом неразумни [уди] не познау Бога.
84. Не труди се да многима говориш речи о побожности и честитом животу! Ово не говорим из зависти,
ве зато што еш, чини ми се, непромишенима изгледати смешан. ер, слично се сличноме радуе.
32
Такве речи имау малоброне, па чак и сасвим ретке слушаоце. Отудае бое да утиш - осим [у случау
кад треба реи] о ономе што Бог жели ради човековог спасеа.
85. Душа састрадава телу, док тело не састрадава души. Тако, када се тело посече, и душа састрадава, а
када е ако и здраво - и осеаа душе уживау заедно са им. Меутим, док се душа премиша, тело се
не премиша. Оно, напротив, остае по страни, ер премишае есте болеиво осеае душе, као што
су то, уосталом, и незнае, гордост, неверовае, лакомост, мржа, завист, бес, безобзирност, таштина,
частоубе, двоумее, али и осеае за добро. Све се то дешава у души.
86. Размишауи о Богу, буди побожан, независтив, добар, целомудрен, кротак, дарежив по своим
могуностима, дружеубив, помирив и томе слично. ер, неукрадиви иметак душе есте угаае Богу
помоу сличног, при чему никога не треба осуивати, нити говорити: "Та човек, кои е сагрешио, есте
рав". Бое е трагати за злом у себи и разматрати сво сопствени начин живота, питауи се да ли е
Богу угодан. Шта нас се тиче да ли е неко други рав?
87. Истински човек се стара да буде побожан. А побожан е она ко не жели туе. Човеку е, пак, туе све
што е створено. Он, дакле, као образ Божии, презире све то. Човек постае образ Божии када живи
исправно и богоугодно. То, меутим, не може да оствари уколико се не ослободи [свега] житеског. Она
ко има богоубив ум зна колику душевну корист и побожност раа овакав животни став. Стога
богоубив човек никога не кори за оно у чему и сам греши. Такво држае е знак душе коа се спасава.
88. Они кои се свом силом упиу да стекну привремени иметак и, не мареи за смрт нити за губитак
сопствене душе, имау наклоност ка злим делима, нису друго до бедници кои не погаау оно што им е
на корист. Они не мисле о пати коу удима после смрти наноси зло.
89. Зло е страст твари. Бог ние узрочник зла. Он е удима дао знае и разумевае, способност
разликоваа добра и зла и самовласност [слободу]. Оно, дакле што раа зле страсти есте удски
немар и лакомисленост. Бог ни у ком случау ние ихов виновник. Демони су постали зли своим воним
избором, као уосталом и веина уди.
90. Човек кои живи побожно не допушта да му се зло увуче у душу. Душа, пак, у коо нема зла, налази се
изван опасности и повредивости. Такве ни дрски демон, ни случаност не држе у своо власти. их Бог
избава од зала и као богоподобне их чува неповреене. Ако га неко похвали, он е се у себи насмеати
онима коjи га хвале. Уколико га, пак, неко покуди, он се нее бранити пред оним кои га ружи, нити е
негодовати због онога што се о ему говори.
91. Зло прати човекову природу као ра бакар и као правштина тело. Али, као што мастор ние начинио
ру, ни родитеи правштину, тако ни Бог ние створио зло. Он е човеку дао знае и расуивае да
би избегавао зло, знауи да му оно наноси штету и мучи га. Гледа, дакле, паживо да, наведен
демонским привидом, не назовеш блаженим онога кога видиш како у обиу мои и богатства живи
срено. Нека ти одмах смрт изие пред очи, како никада не би пожелео ништа зло или житеско.
92. Бог наш е небеским биима подарио бесмртност, а земаска е саздао промеивим. Свему
[осталом] е дародао живот и кретае и све ради човека. Стога немо да се заведиш житеским
маштариама, када ти демон буде у душу убацивао лукаве помисли, ве сместа помисли на небеска
добра, говореи у себи: "Ако, хоу, до мене стои да победим ова напад страсти. Меутим, неу
победити уколико будем хтео да остварим сво прохтев". Подвизава се, дакле, у овоме, ер ти то може
спасти душу.
93. Живот е единство и свеза ума, душе и тела. Смрт, пак, ние ихов нестанак, ве раздваае иховог
знаа. ер, све то Бог чува и после раздвааа.
94. Ум ние душа, ве дар Божии кои спасава душу. Богоугодан ум предухитруе душу и саветуе е да
презире привремено, вештаствено и пропадиво, а да уби вечна, непропадива и невештаствена
добра. тако човек живи у телу, а умом схвата и сагледава оно што е на небесима и што е око Бога.
Према томе, богоубив ум е добротвор и спасее човекове душе.
95. Нашавши се у телу, душа се одмах помрачуе тугом и уживаем, те пропада. Туга и уживае су као
животни сокови тела. Богоубиви ум, меутим, делуе супротно. Он жалости тело, а спасава душу,
поступауи као лекар кои сече или сажиже [делове] тела.
96. Душе кое не обуздава словесност и коима не влада ум путем задржаваа, савлаиваа и
усмераваа ихових страсти, т. туге и уживаа, пропадау као бесловесне животие. Код их страсти
33
за собом вуку словесни [део душе], као што кои [понекад] савлауу кочиаша.
97. Навеа болест, погибаo и пропаст за душу есте непознавае Бога, кои е све саздао за човека и
даровао му ум и слово. Помоу их он узлее ка Богу, седиуе се са име, поима га и слави.
98. Душа е у телу, у души е ум, а у уму е слово. Преко их се поима и слави Бог. Преко их Он
обесмруе душу, дарууи о непропадивост и вечну сладост. Бог е, наиме, свим створеима даровао
бие едино по Своо благости.
99. Немауи у Себи никакве зависти и будуи благ, Бог е човека саздао као самовласног [слободног]. Он
му е дао могуност да му угоди, уколико жели. Човек угаа Богу кад у себи нема зла. Меу удима
добра дела и врлине преподобне и богоубиве душе задобиау похвалу, а срамна и лукава дела презир
и осуду. Колико пре е то бити случа код Бога кои свакоме човеку жели спасее.
100. Човек добиа добро од благог Бога. Због тога га е Бог и створио. Зла, пак, човек сам навлачи на
себе, наиме - од себе и од свое злое, похоте и неосетивости.
101. Душа е бесмртна и господствена над телом. Али, кад е бесловесна [неразумна], она робуе телу
кроз уживаа, не схватауи да о наслаивае тела наноси штету. Запавши у неосетивост и лудост,
она се стара за телесно наслаивае.
102. Бог е благ, а човек лукав. Нема ничега злог на небу, нити ичега доброг на земи. Стога словесан
човек бира оно што е бое: познае Бога свих, благодари му и песмопое га. Он се пре смрти гнуша тела
и не дозвоава да се остваре рава осеаа, знауи ихову погубност и [раво] дество.
103. Зао човек воли лакомост, а презире праведност, не мислеи на неизвесност, непостоаност и
краткотраност живота, нити се сеауи неподмитивости и неминовности смрти. Старац кои е
бестидан и безуман ние погодан ни за шта, ве е као гило дрво.
104. Тек искусивши тугу, ми осеамо [шта значи] уживае и радост. Ко ние жедан нее слатко пити, нити
е слатко ести ко ние гладан, нити е слатко спавати ко ние веома поспан. Ко ние напре туговао, нее
снажно осетити радост. Тако се неемо ни вечним добрима наслаивати уколико не презремо
краткотрана.
105. Слово е слуга ума. Слово тумачи оно што ум хое.
106. Ум сагледава све, па и оно што е на небесима. ега не помрачуе ништа осим греха. Чистоме
ништа ние несхвативо, као што ни речима ништа ние неизрециво.
107. Човек е телом смртан, а умом и словесношу бесмртан. утеи мислиш, а промисливши говориш.
ер, у утау ум раа слово. А благодарно слово принесено Богу есте човеково спасее.
108. Ко говори неразумно нема ума, будуи да говори ништа не мислеи. Ти, пак, гледа шта ти е корисно
да чиниш ради спасеа душе.
109. Умно и душекорисно слово е дар Божии, као што е реч пуна брбаа, реч коа трага за размерама
и растоаима неба и земе или за величином сунца и звезда - проналазак човека кои се узалудно
труди. [Такав човек] надмено и узалуд тражи оно што ничему не користи - као да хое ситом да захвати
воду. Човеку ние могуно да пронае такве [ствари].
110. Нико не види небо, нити може да разуме оно што е на ему, осим човека кои се труди да живи
врлинским животом, кои размиша и прослава Онога кои га [т. небо] е саздао за спасее и живот
човека. ер, такав богоубив човек сасвим извесно зна да без Бога нема ничега. Као неограничен, Бог е
свуда и у свему.
111. Душа [у часу смрти] из тела излази нага, слично као што човек излази из мачине утробе. една е
притом чиста и светла, друга укаана мрама сагрешеа, а треа е, опет, црна због многих преступа.
Сеауи се и помишауи на зла после смрти, словесна и богоубива душа живи побожно да не би
била осуена и да их не би допала. Они, пак, кои не веруу, кои су неразумни душом, поступау безбожно
и греше, презируи оно што е са оне [стране].
112. Изишавши из тела, [човек] се нее сеати онога [што е било] у телу, као што се, изашавши из
мачине утробе, више не сеа [онога што е било] у о.
113. Твое тело е по изласку из мачине утробе постало бое и вее. Тако еш и ти, изиеш ли из тела
чист и непорочан, постати бои и непропадив, пребивауи на небесима.
34
114. Као што е нужно да се тело роди када се доврши у утроби, тако е нужно да душа, дошавши до
границе коу о е Бог одредио, изие из тела.
115. Како си употребавао душу док е била у телу, тако е и она употребити тебе по изласку из тела.
Она, наиме, ко е овде на земи обасипао свое тело добрима и насладом, сам е себи учинио лошу
услугу за [стае] после смрти. Он е као безумник осудио своу сопствену душу.
116. Као што не може да буде отхраено тело кое из мачине утробе изие неразвиено, тако се не може
спасти нити сединити са Богом душа коа изае из тела пре него што е кроз честито живее постигла
богопознае.
117. Спаауи се са душом, тело из мрака утробе излази на дневну светлост. Душа пак, спаауи се са
телом, постае заточеница таме тела. Због тога треба да мрзимо и обуздавамо тело као неприатеа и
противника душе. Многа и слатка ела код уди изазивау зле страсти, док уздржае трбуха смирава
страсти и спасава душу.
118. Телесно чуло вида есу очи, а душевно чуло вида есте ум. И као што е тело без очиу слепо, те не
види сунце како обасава сву зему и море, нити може да ужива у светлости, тако е и душа без благог
ума и честитог живеа слепа, те не познае нити слави Бога, Саздатеа и Добротвора свега, и не може
доспети у наслаивае еговом непропадивошу и вечним добрима.
119. Безосеаност и лудост душе есте непознавае Бога. Зло се раа из непознаваа. Добро, пак,
удима бива од познаваа Бога кое спасава душу. Трезвоуман си и познаеш Бога, и ум ти е управен
ка врлинама уколико се трудиш да не поступаш по своим прохтевима. Уколико се, пак, упиеш да
остваруеш свое раве прохтеве ради уживаа - пиан си од непознаваа Бога, и пропашеш попут
бесловесних [животиа], не сеауи се зала коа е те снаи после смрти.
120. Промисао е све оно што се збива по нужности коа е од Бога - као на пр. свакодневни излазак и
залазак сунца и раае земаских плодова. Тако се и законом назива оно што бива по удско
нужности. Све е то постало ради човека.
121. Као благ, све што чини, Бог чини ради човека. Све што човек чини, било добро или зло - себи чини.
Да се не би чудио благостау злих уди, [треба да] знаш: као што градови издржавау елате, иако не
хвале ихово раво произвоее [наклоно убиау], ве их [држе] само ради кажаваа достоних,
тако и Бог злим удима допушта да владау како би били кажени безбожници. Касние, меутим, Он и
их предае суду, будуи да наносе пату удима не као служитеи Божии, ве као робови сопствене
равости.
122. Кад би идолопоклоници знали и срцем видели шта поштуу, не би, адници, скретали са пута
побожности, ве би, посматрауи красоту, поредак и промисао у ономе што е Бог учинио и што сада
чини, познали Онога кои е све чини ради човека.
123. Када е зао и неправедан, човек може и да убие. Бог, меутим, не престае да дае живот, чак и
недостонима. Као штедар и благ по природи, Он е усхтео да постане свет и свет е постао. И он постои
ради човека и ради еговог спасеа.
124. [Духован] човек е она ко е помио шта е тело, т. да е трулежно и краткотрано. Такав схвата и шта
е душа, т. да е божанстевна, бесмртна, од Бога удахнута и повезана са телом ради човековог
испитиваа и обожеа. Она ко разуме шта е душа, живее исправно и богоугодно, не покоравауи се
телу. Он е своим умом гледати Бога и умно сагледавати вечна добра коа Бог даруе души.
125. Будуи свагда благ и штедар, Бог е човеку дао власт да [бира измеу] добра и зла, подаривши му и
знае коим може да, сагледавауи свет и што е у ему, позна Онога кои е све саздао човека ради.
Непреподобном е, меутим, допуштено да хое и да не разуме. Допуштено му е и неверовае и
промаша [истине] и мишее супротно истини. Толика е човекова власт у односу на добро и зло.
126. Божие опредеее е да се душа утолико више испуава умом уколико расте тело, како би човек
измеу добра и зла изабрао оно што му е угодно. Душа, пак, коа не одабира добро, нема ума. Према
томе, сва тела имау душу, али се за сваку душу не каже да има ума. Богоубив ум се налази код
целомудрених, преподобних, праведних, чистих, благих, милостивих и побожних. Присуство ума има
помаже [да се приближе] Богу.
127. Само е едно човеку немогуе - да буде бесмртан. Сединити се, пак, са Богом, ему е могуе, само
уколико схвати да му е то могуе. Када хое, човек схвата, веруе и воли Бога, те живи честито, постауи
35
егов сабеседник.
128. Око посматра оно што се види, а ум схвата оно што е невидиво. Богоубиви ум е светлост душе.
[Човек] са богоубивим умом има просвеено срце. Он Бога гледа умом своим.
129. Она ко е добар, не [живи] срамно. Она, пак, ко ние добар, свакако е зао и телоубив. Прва
човекова врлина есте презирае тела. ер, одваае од привременог, пропадивог и вештаственог (и
то произвоно, а не због немаштине) чини нас наследницима вечних и непропадивих добара.
130. Она ко има ума зна шта е, т. да е пропадив човек. Она ко познае себе, познае све и зна да е
све творевина Божиа, постало ради човековог спасеа. ер, у човеково власти е да све поми и да о
свему исправно веруе. Такав човек извесно зна да они кои презиру овоземаско улажу намаи труд,
али од Бога после смрти добиау сладост и вечни поко.
131. Као што е тело без душе мртво, тако е и душа без ума неделатна, те не може да наследи Бога.
132. Бог само човека слуша. Бог се само човеку ава. Ма где био, Бог е увек Човекоубац и Бог.
едино е човек достоан поклоник Божии. Бог се ради човека преображава.
133. Бог е за човека створио небо украшено звездама. За човека е и зема. уди е обрауу за себе.
Они кои не осеау толико Божие промишае о човеку имау безумну душу.
134. Добро е попут небеске [стварности] - не види се. Зло е попут земаске [стварности] - види се. Са
добром се ништа не може упоредити. Човек са умом бира оно што е бое. ер, само е човеку познат
Бог и егова створеа.
135. Ум се показуе у души, а природа у телу. Ум е обожее душе, док е распадивост - природа тела.
Свако тело има природу, али ума нема у свако души. Стога се и не спасава свака душа.
136. Као роена, душа е у свету. Као нероен, ум е изнад света. Душа коа разуме свет и хое да се
спасе, свакога часа се држи непреступивог закона и мисли у себи: "Сада е [време] подвига и испита".
Зато и не допушта да е преузме Судиа. [Она зна] да се душа губи или спасава [сагласно свом односу
према] ситном и срамном уживау.
137. Бог е на земи успоставио раае и умирае, а на небу промисао и нужду. Све е постало ради
човека и еговог спасеа. Немауи потребе ни за каквим добрима, Бог е ради уди створио небо,
зему и стихие. Преко их Он им издашно нуди свако наслаивае у добрима.
138. Смртно е подложно бесмртноме. Али, бесмртно служи смртноме, т. стихие човеку, по
човекоубу и природно доброти Саздатеа Бога.
139. Сиромах кои не може да нашкоди другима не сматра се побожним (на делу). Она, пак, ко може да
нашкоди, али своу мо не користи на зло, ве због побожности пред Богом штеди слабие од себе,
задобиа добре награде и овде и по смрти.
140. По човекоубу Бога кои нас е саздао, удима на располагау стои мноштво путева ка спасеу,
кои душе враау [Богу] и узводе их на небеса. Душе удске за врлину добиау награде, а за сагрешеа
казне.
141. Син е у Оцу, Дух у Сину, а Отац у обоици. Вером човек познае све невидиво и духовно. Вера е
добровони пристанак душе.
142. Потребе или околности каткада приморавау уде да пливау и по навеим рекама. Они кои су [у
таквим приликама] трезни - спасавау се. Чак и ако се буду борили против силних валова кои су готови
да их прогутау, спаше се чим се дохвате било чега што расте на обалама. Буду ли, меутим, пиани, чак
и да су по хиаду пута до краности изучили [вештину] пливаа, вино е их надвладати, те е се наи
испод таласа и нестати из [броа] живих. Исто тако е и душа коа западне меу силне валове живота кои
е одвлаче у дубину и прете да е потопе, бити привучена телесним уживаем као валововима кои е е
одвуи у дубину пропасти, уколико се не отрезни од зла што е у вештаству и не позна себе, односно не
схвати да е божанствена и бесмртна, привезана за краткотрано, многострадално и смртно вештаство
тела ради испитиваа. Сама себе презируи, и духовним незнаем се опиауи, те сама себе не
схватауи, она пропада, нашавши се изван [броа] оних кои се спасавау. Тело нас, попут реке, много
пута увлачи у неприлична уживаа.
143. Држеи се непомично свог доброг произвоеа, словесна душа сво раздражани и желатени
36
[део] обуздава као коа. Побеууи, сузбиауи и савлаууи свое бесловесне страсти, она се
овенчава и удостоава пребиваа на небесима. То е награда за победу и напоре коу о додеуе Бог
кои у е саздао.
144. Видеи среу злих и благостае недостоних и предочавауи себи ихово уживае у овоме
животу, истински словесна душа се, за разлику од неразумних, не узнемирава. ер, она асно зна и
непостоаност срее, и неизвесност живеа, и краткотраност живота, и непоткупивост Божиег суда.
Таква душа веруе да Бог нее превидети да о пружи потребну храну.
145. Живот тела и уживае у великом богатству и у мои овог живота - смрт е за душу, док труд,
трпее, оскудица праена благодарношу и смрт тела представау живот и вечну сладост душе.
146. Презируи вештаствену твар и краткотрани живот, словесна душа изабира небеску сладост и вечни
живот. Она га и добиа од Бога због честитог живеа.
147. Они кои носе блатом укаану одеу, упрае и хаину онога кога се дотакну. На исти е начин
они са злим произвоеем и неисправним животом, говореи неприлично преко слуха као каквим
блатом каати душу едноставних уди са коима долазе у додир.
148. Почетак греха е жеа [похота]. Због е пропада словесна душа. Почетак, пак, спасеа и Царства
небеског за душу есте убав.
149. Као што занемарен бакар, без потребног одржаваа, услед дуготраног некоришеа и
запуштености, сасвим зара и постае неупотребив и ружан, тако и запуштену душу (коа се не брине о
честитом живеу и обраау к Богу, ве се кроз рава дела одваа од покрова Божиег) изеда зло кое
настае у вештаству тела од леости, чинеи е ружном и неприкладном за спасее.
150. Бог е благ, бестрасан и непромеив. У праву е и [поседуе] истину она ко мисли да се Бог не меа.
Он, меутим, може бити у недоумици због тога [што се каже] да се Бог радуе добрима, а одвраа од
злих, што се гневи на грешнике, а милуе оне кои се исправау [ему] треба реи да се Бог не радуе и
не гневи (радост и туга, наиме, представау неко страдае). ему се ни даровима не може угодити, ер
би [то значило] да е савладан уживаем. Ние исправно на основу удских ствари закучивати да
Божанство поступа добро или раво. Бог е благ и само користи удима. Он никада никоме не шкоди, ве
е увек исти. Ми, пак, или смо добри и седиуемо се са Богом због сличности са име, или постаемо
зли и одваамо се од ега због несличности. Живеи по врлини, ми имамо [образ] Божии. Прозливши се,
пак, чинимо да Он постае наш неприате, иако се Он не гневи ни за што. Наши греси не допуштау да
нас Бог изнутра, у нама самима, просвеуе, ве нас везуу за мучитее демоне. Задобивши разрешее
од грехова кроз молитве и доброчинства, ми не придобиамо и не меамо Бога, ве се своим
поступцима и своим обрааем ка Божанству исцеуемо од злое, и ве се опет наслауемо Божиом
добротом. Према томе, реи да се Бог окрее од злих, исто е што и реи да се сунце скрива од оних кои
су лишени вида.
151. Побожна душа познае Бога свих. ер, побожност ние ништа друго до вршее вое Божие. То и
есте богопознае, т. када е [човек] без зависти, целомудрен, кротак, дарежив према могуностима,
дружеван, када избегава препираа и, уопште, када се [држи] свега што е угодно вои Божио.
152. Познае Бога и страх Божии есте исцеее од страсти вештаства. У души коа е испуена
непознаваем Бога страсти остау неисцеене. Због окорелости у злу она труне као од каквог
дуготраног чира. Бог ние виновник [таквог стаа] будуи да е удима даровао расуивае и знае.
153. По своо доброти Бог е човека испунио расуиваем и знаем, старауи се да га очисти од
страсти и добровоно изабраног зла, и желеи да егову смртност преобрати у бесмртност.
154. Ум кои се налази у чисто и богоубиво души заиста види нероенога, несагледивога,
неизрецивога Бога, единога Чистога за оне кои су чистог срца.
155. Човеков венац непропадивости, врлина и спасее есте у томе да благодушно и благодарно
подноси оно што га задеси. Огромна е помо души када човек влада гневом, езиком, трбухом и
уживаем.
156. Промисао Божии одржава свет. Нема ни еднога места кое он не обухвата. Промисао е
самоделатно Слово Божие кое образуе вештаство што долази на свет, и кое е Творац и Уредите
свега што настае. И ние могуе да твар буде украшена без разлучууе силе Слова (Логоса), кои и есте
Образ, Ум, Премудрост и Промисао Божии.
37
157. Жеа [коа се раа] из присеаа есте корен страсти кое су сродне са тамом. Истраавауи у
присеау кое раа похоту, душа не зна за себе, заборавауи да у е Бог удахнуо [у човека]. Не
рачунауи на оно што е после смрти она, безумна, хрлиу грех.
158. Навеа и неизлечива болест за душу есте безбожништво и славоубе. Похота за злом
представа недостатак добра. [Човек] е благ када изобилно чини све што е добро, што е угодно Богу
свих.
159. Само е човек способан да прими Бога. Он е едино живо бие са коим Бог разговара - ноу преко
снова, а дау преко ума. Он удима кои су га достони свакоако предсказуе и наговештава будуа
добра.
160. Ништа ние тешко ономе кои веруе и кои хое да позна Бога. Желиш ли, пак, и да га сагледаш -
гледа на урееност и промишае о свему што е настало и што се збива Словом еговом. Све е
човека ради.
161. Светим се назива она ко е чист од зла и греха. Навеи успех душе есте одсуство зла у човеку. То
е Богу угодно.
162. Именом се означава едан од многих. Стога е бесмислено мислити да Бог, кои е едан и едини, има
друго име. [Реч] Бог означава Беспочетнога, кои е све саздао за човека.
163. Зла дела коа приметиш у себи одсеца од душе свое, са ишчекиваем добрих дела. ер, Бог е
праведан и човекоубив.
164. Бога познае и познат е Богу човек кои се свагда стара да е свагда поред Бога. Човек постае
неодвоив од Бога када е добар у свему и када се уздржава од сваког уживаа, и то не зато што нема
средства да га себи прушти, ве по сопствено вои и уздржау.
165. Чини добро ономе ко ти наноси неправду и Бог е ти бити приате. Ни пред ким не клевета
неприатеа свога! Вежба су у убави, целомудрености, трпеу, уздржау и сличноме. Познае Бога
се састои у следовау Богу путем смиреноума и других сличних [врлина]. Таква дела су своствена
умно души, а не било коме.
166. Ово поглаве написах да се упуте простодушни, због тога што се неки нечастиво усууу да говоре
да бике и повре имау душу. Бике имау природни живот, али не и душу. Човек се назива словесним
живим бием, ер има ум и ер е приемчив за знае. Друга жива биа на земи и у ваздуху имау глас,
ер имау дух и душу. Све што расте и смеуе се есте живо, ер живи и расте, али не значи и да има
душу. Меу живим биима разликуемо четири врсте. Прва су бесмртна жива биа коа имау душу, т.
анели. Друга, т. уди - имау ум и душу и дух. Треа, т. животие - имау дах и душу. А четврта, т.
бике - имау само живот. Живот биака е живот без душе, духа, ума и бесмртности. Ни друга биа не
могу постоати без живота. Свака, пак, удска душа увек е покретива и прелази са едног места на
друго.
167. Уколико прихватиш маштае о неком уживау, чува се и пази да те не обузме одмах. Одстранивши
га на кратко, присети се смрти и помисли како е бое да будеш свестан да си победио ту обману
уживаа.
168. Као што при роеу постои страдае, (наиме, све што почие да живи есте пропадиво), тако и у
страдау има зла. Али, немо реи да Бог ние могао да одсече зло. Тако говоре неосетиви и луди
уди. Ние ни било потребно да Бог одсече вештаство, пошто споменута страдаа есу страдаа
вештаства. Бог е, меутим, [гледауи] на корист, од уди одсекао зло, подаривши им ум, науку, знае и
распознавае. Тако ми можемо да бежимо од зла, знауи да нам наноси штету. Безуман човек иде за
злом и дичи се име. Он се отима као човек кои се уплео у мрежу, али никада не може да погледа
навише, да угледа и позна Бога, кои е све саздао за човеково спасее и обожее.
169. Смртна биа завиде будуи да предосеау смрт. Будуи добро, бесмртност припада преподобно
души, а смртност, будуи зло, сустиже безумну и окаану душу.
170. Са благодарношу [Богу] легавши на своу постеу, помисли на сва доброчинства Божиа и на
толико промишае егово, па еш се, испуен добрим мислима, ош вема радовати. Тво телесни
сан е се претворити у трезвее душе, склапае твоих очиу преобразие се у истинско виее Бога,
а твое утае, бременито добром, проговорие тако што е се, уз уздижуе осеае, из све твое душе
и снаге узнети славее Бога свих. Сама благодарност човека у коме нема зла, угодниа е Богу од било
38
какве скупоцене жртве. ему слава у векове векова. Амин.
НАПОМЕНЕ:
1. едино ово поглаве се налази у грчком издау Добротоуба, - Прим.прев.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ АНТОНИЕ ВЕЛИКИ
III
УСТАВ ОТШЕЛНИЧКОГ ЖИВОТА
1. Предаем ова правила, коа е кроз моа уста изрекао Господ, за оне кои желе да узму тешко иго
отшелништва. Они треба да се повинуу овим заповестима. Она, пак, кои наруши макар едну од их
назвае се намаи у Царству небеском (Мт.5.19).
I Споаше држае и споаши поредак живота
а) Удаавае од света и од саживота са удима
2. Ко хое да се спасе (у образу живота ван овога света) нека не остае у дому своме и нека не живи у
граду у коме е грешио. Исто тако он не треба да посеуе свое родитее и роаке по телу, будуи да е
то штетно по душу и нарушава плодове живота.
3. Не враа се у град у коме си некад грешио Богу.
4. Не иди да видиш како живе твои сродници, нити им дозвоава да долазе да виде како ти живиш.
Уопште, немо се виати са има.
б) Избор пустиожитества
5. Духовни оци наши тврде да е пустиа наприкладние место за размишае о смрти и наподесние
склониште од светских ствари кое пружау поко телу.
6. Она ко живи у пустии и безмолствуе, избавен е од три борбе: од борбе [коа долази преко] чула
слуха, од борбе [коа долази] преко езика и од борбе [коа долази] од виеа онога што може да рани
срце.
7. Чува се да те не обмане помисао да е пустиа место хладовине [т. немарности].
в) Келисна усаменост
8. Удаивиши се од светске гужве, усами се, па еш постати странац. За тебе е седее у келии бити
еднако путовау у туу зему.
9. Куда год да изиеш, постара се да се што пре вратиш у свое усамеништво како би се предао своим
молитвама.
10. Кад поеш на жетву, [т. на неки посао], не задржава се дуго, ве се што пре враа у своу самоу.
11. При посети брата, немо се дуго задржавати у егово келии.
г) Келина занимаа и поредак
12. Боравеи у своо келии бави се са ова три занимаа: рукодеем, читаем Псалама и молитвом.
13. Пребивауи у келии бави се читаем Писма, молитвом Богу и рукодеем.
14. Сваког дана пости до 9. часа[1], изузев суботом и недеом. Када настане 9. час уи
у своу унутрашу одау и пре ела сатвори своу молитву. После ела наизменично
мало чита, мало се моли.
39
д) Молитвослова и коленопреклоеа
15. Врши молитве у одреене часове и не пропушта ни едну, да не би дао одговор за то.
16. Врши своу нону молитву пре него што поеш у цркву.
17. (Свагда) се моли у своо келии пре него што поеш у цркву.
18. (Уопште), пре и после молитве с братиом свагда се моли у своо келии. Никада се не леи да то
чиниш.
19. Почеше пада на колена и немо се леити да то чиниш, да не би умро злом смру.
20. Кад се молиш, не буди ле, ер молитва леивца есте празнослове.
21. На молитви и сеау на Бога, сагласно завету монаштва и значеу свог одела, буди као птица коа
лако и високо узлее.
) Читае и богоразмишае
22. Буди прижеан у читау Писма. То е те истргнути од нечистоте (т. разагнати нечисте помисли).
23. Божие милосре е бити са тобом уколико се са усрем будеш занимао читаем Писма и
испуаваем заповести.
24. Размиша о делима Божиим и не леи се за молитву.
25. Монах кои седи у своо келии затворених уста, а не сеа се Бога, личи на разваену куу ван
вароши коа е свагда пуна нечистоте. Свако ко помисли да изнесе убре из свое куе, [без
размишаа] га тамо односи. (То ест: он ути устима, а умом машта. Он попушта равим помислима и
заноси се срцем - што е све греховно убре кое демони бацау у душу).
е) Рукодее и труд уопште
26. Тело треба савлаивати и замарати дугим трудом.
27. Одреди себи неки умерени труд у келии, па е ти срце бити смирено.
28. Принуава себе на труд рукодеа, да би се у тебе уселио страх Божии.
29. Буди приежан на труду рукодеа, па е на тебе сии страх Божии.
30. Седеи у келии, приони на рукодее, а име Господе не пушта од себе, него га непрестано држи у
уму своме. Поучава се у том имену у срцу своме и хвали га езиком своим, говореи: Господе мо,
Исусе Христе, помилу ме, или: Господе мо, Исусе Христе, помилу ме, пошаи ми помо Своу,
или: Хвалим Те, Господе мо, Исусе Христе.
ж) Храна
31. едно (и исто време) одреди (за храну и обеду) ради поткрепеа тела свога, а не ради насладе.
32. Употребава напростиу и на ефтиниу храну.
33. Хлеб сво еди у безмолвиу и са уздржаем, пазеи да твое седее (за столом) буде скромно.
34. Немо ести до ситости.
35. Немо бити грамзив и лаком на ело да се у теби не би обновили преаши греси.
36. У среду и петак немо разрешавати поста[2]
37. Месо уопште немо ести.
38. Не прилази месту где се точи вино.
39. На саборе и гозбе (т. опште трпезе) се не жури.
40. Ако доеш на место где е припремеа општа трпеза, еди умерено и принеси благодарност Богу.
41. Вина не пи више од три чаше, изузев приликом велике болести.
42. Немо одмах пружати руку према ономе што се стави пред тебе.
40
43. Уколико си млад, немо пружати руке пре других, ер то ние скромно.
з)Сан
44. Спава мало и одмерено, па е те анели посетити.
45. Кад си здрав, не скида сво поас [за време сна].
46. Кад легнеш, не става руке унутра (меу ноге) да не би и не знауи грешио.
и)Одеа
47. Дан и но буди у свом кукуу и у мантии и у сво одеи своо као окован и затворен.
48. Не облачи хаину коом би се могао поносити и хвалити.
49. Чува своу одеу да се на дан суда не би нашао наг меу другима[3]
) Главна црта иметка треба да е - сиромаштво
50. Не стичи ништа преко онога што ти е потребно.
51. Сиромаштво монаха е умереност у свему или такво стае у коме си задовоан са малим.
52. Више воли укоравае него поштовае, умор тела него одмор, и недостатак (потребних) ствари него
изобие.
к) Црквено богослужее
53. Црквене дужности (т. бригу о цркви и богослужеу) треба поверавати верном човеку кои се бои
Бога.
54. Немо се леити да чим удари звоно одмах идеш у цркву.
55. Не остава богослужее, да се не би саплитао и пао у замку.
56. У цркви никако не говори.
57. Немо бити у цркви као на месту где се сабира много народа (да ти у души не би била смута и
гомила помисли).
58. У цркви не сахрау свог мртваца (т. не брини се о томе како еш уредити свое земаске послове)..
л) Меусобни односи
аа) Прво и главно - однос према ави, духовном оцу, према старцима и уопште према искусним
59. Никакав посао не почии, ма какав био, док се не посаветуеш са авом манастира.
60. Пред авом и пред веима од себе не говори много.
61. Стално држи у срцу своме да треба да слушаш оца свог, па е се у тебе уселити страх Божии.
62. Савршенство твог подвига састои се у послушности. Благо човеку кои од младости свое носи бреме
Господе, служи и повинуе се.
63. Немо бити непослушан, иначе еш постати оруе и сасуд свих зала и неправди.
64. Са смиреем и плачем моли оца свога да те научи ономе што ош не знаш, па се нееш постидети.
65. Свагда се сеа онога, кои те напаа добрим учеем. Постара се да од ега сазнаш животворне
заповести, па еш благоуспешно проводити живот сво по вои Господа, као што е иаписано код
блаженог апостола Павла: Ово проучава, у овоме сто, да се напредак тво покаже у свему (1.Тим.4,15).
66. Ако си искрено сагнуо врат сво под бреме послушности, онда паживо слуша што ти се говори, а
затим савесно извршу оно што ти е заповеено.
67. Немо од свог духовног оца сакривати грех кои си учинио.
68. Свакодневно се учи добро наравствености од своих стариих.
69. Свое духовне оце воли више него родитее по телу зато што се они старау о теби Бога ради.
41
70. Живи тако да би оце манастира, кои су те духовно родили, обрадовао због свое славе у сабору
светих.
71. Брини о томе да благослов манастирских стараца почива на теби.
72. Не открива свима помисли свое, него само онима кои могу излечити твоу душу.
73. Немо свима откривати свое мисли, да не би саблазнио свога брата.
74. Према свкоме буди приатески расположен, али нека ти не буде свако саветник.
бб) Узаамни однос
75. Стара се да доеш до тога да те сви уди благосиау.
76. Буди тужан са своим братом и укажи му саучеше [у болу].
77. Ако те брат замоли да му помогнеш, ради са им читав та дан.
78. Оне, са коима се дружиш напре опроба и испита какви су. Немо се свима поверавати, ер е свет
пун лукавства. Изабери себи еднога брата кои се бои Господа, па се са им дружи као са братом. А
набое е бити, ако се прилепиш уз Бога као син уз оца, ер су се сви уди, са малим изузетком,
предали лукавству. Зема е пуна суете, невое и скорби.
вв) Однос стариих према осталима
79. Ако си престао да служиш греху, онда говори у име Господе, поучавауи оне ради коих се хули име
егово. Пошто су они мртви и одсечени од живога Бога, постара се да оставе своа мртва дела и да се
удостое да стекну [вечну] славу.
80. Изобличава и (поправа) нештедимице своа (духовна) чеда, ер е се од тебе тражити одговор за
ихову осуду (т. уколико се покажу достони осуде на Страшном суду).
81. Кара не штедеи, али са страхом Божиим. Не гледа на лице и одлучу речима истине.
82. Ако кои брат дое и открие ти свое мисли, пази да их никоме не причаш, него се моли за себе и за
ега, да вас Господ обоицу спасе.
83. Не одбацу онога кои иште веру у Христа.
84. Не говори поуке ономе ко их не прима.
85. Не постава другоме правило кое ти сам на делу ве ниси испунио.
86. Крае е ружно препоручивати другоме нешто што сам не испуаваш. Од туих дела, наиме, немамо
користи.
гт) Однос према болеснима
87. Устауи изутра сваког дана, побрини се за болне коих има меу вама.
88. Посеу болеснике и ихове судове напуни водом.
89. Све што можеш, све што ти е сувишно, пода болеснима у манастиру.
90. Ако те ава одреди да послужиш болеснима, потруди се од свег срца, па еш од Бога добити двоаку
награду, т. за послушност коа е извршена са убаву.
дд) Однос према странцима
91. Ако ти какав брат дое у посету, чак и у невреме, прими га радосно како би он заблагодарио Богу и
како се не би увредио.
92. Ако ти ма кои брат дое у посету, у свему се смири пред им, покажи расположее према ему
Господа ради и бо се да се не узнесеш гордошу.
93. Изглед твог лица треба да е тужан, осим кад ти доу браа - путници. Тада узми на себе радостан
изглед.
) Узаамно општее
42
94. Буди скроман у свим своим делатностима.
95. У свему понашау твоме меу другима држи се као сиромах: не узноси се кад с ким разговараш, нити
када певаш химну или хвалебну песму Богу. Када се наеш у друштву, речи твое нека су просте.
96. Са дечаком и младием немо разговарати, нити се дружити. Такве не прима у заеднички живот да
не би аволу дао места.
97. Са дечаком уопште немо разговарати, ер е ти бити на саплитае.
98. Немо узимати за руку брата кои стои поред тебе, нити се дотичи егових образа, било да е старии
или млаи од тебе.
99. Свим силама удаава се од уди кои оскудевау у разуму и у савету.
100. Ако волиш спокоан живот, не улази у круг уди кои се брину само о суетним [стварима]. Ако се
случано наеш у иховом друштву, држи себе као да те и нема меу има.
м) Разговор и уопште, употреба езика
101. Не повишу (не пушта) глас (т. ути у келии), изузев у молитвама кое су уставом назначене.
102. Чува се препирки езиком (обуздава език).
103. Не говори много да се од тебе не би удаио Дух Божии.
104. Велико дело е бити утив, угледауи се на Господа, кои е утао пред Иродом без обзира на
егово звае.
105. Када се састанеш са вернима кои су ти слични, више слуша и пази шта буду говорили са готовошу
да испуниш оно што е спасоносно. То е бити много бое, него да се и сам уплееш у разговор.
106. Кад одеш у посету код некога, нека страх Божии буде у срцу твоме и чува уста своа да би се
спокоан вратио келии своо.
107. Мудар човек добро зна како е собом владати. Он не хита да говори, него добро мери када треба
говорити а када слушати. Напротив, неук човек не чува тану, не управа [езиком] и не зауздава език.
108. Кад си меу браом, не говори сувише. Твоа питаа нека буду кратка и [изговорена] са смиреем.
109. Речи твое нека су благе и поучне. Сеа се да од говора долази или слава или срамота.
110. Не говори раздраживо, него нека речи твое буду [обучене] у мудрост и у разум, као уосталом и
твое утае. Нека су ти углед мудри оци наши, чие речи беху пуне мудрости и разума, исто као и
ихово утае.
111. език тво нека е потчиен разуму, ер су речи противне разуму исто што и бодикави шици и
игле.
112. Клони се лажи, иначе е она од тебе одагнати страх Божии.
113. Уста твоа нека увек говоре само истину.
114. Нека предмет твоих разговора буду доброчинства Свевишег Бога. Тиме еш постати достоан да
од ега примиш ош веа добра.
115. Не распиту се о злим делима, ве своу пажу држи далеко од их.
116. Не покреи празне разговоре и оне кои их воде избегава како ти душа не би примила зло.
117. Презири пусте разговоре о свему што е светско.
118. Уздржава се што више можеш од шале и забавних речи.
119. Не вичи и не говори сувише ако и брзо, ер е писано: "Ко много говори нее избеи греха" (К. проп.
10,14).
120. Не буди упоран и не намеи свое речи, да у тебе не би ушло зло (злоа и препирае).
121. Не куни се ни у несумиво, а камоли у сумиво ствари.
43
н) У случау путоваа
122. Кад те потреба натера да идеш у град, немо ии сам.
123. Кад идеш по воду или путуеш чита (Псалме на памет) и размиша.
124. Идуи на пут са братиом, унеколико се одвои од их да би одржао утае.
125. Идуи путем не окреи се десно и лево, ве са пажом пребира Псалме свое и умом се моли Богу.
Немо се братимити са становницима места у ком се затекнеш.
126. У гомилу светских уди не иди, али немо ни фарисее подражавати, ер они све чиаху само да се
истакну.
127. Жени не дозвоава да ти се приближи. Не дозволи о да уе у твоу собу, ер за ом иде бура
помисли.
128. Са женом немо никада ести, и са дечаком се не дружи.
129. Када се ави потреба да негде ноеваш, пази да се не покриеш са неким другим под едним
покривачем.
130. Не лежи на едну рогожу са млаим од себе.
131. Не лежите по двое на едну рогожу, осим у случау крае потребе, па макар се радило и о твоме
оцу или брату. Па и тада са великим страхом.
132. У манастирским гостионицама не седи дуго.
II Устроство унутрашег живота
а) Исходно начело живота - ревност
133. Буди ревностан у стицау врлина, да се иначе не би навикао на немарност.
134. Чува се да не охладниш у убави према Богу.
135. Не одступа од добрих дела коа си започео.
136. Не свраа са пута свог усамеништва.
137. Не остава напоре кое носиш ради врлине да не би постао леив и немаран и да не би погрешио у
последи час, него уби Господа до самог краа, те еш стеи милост.
138. Као што рушевине ван града служе свима за [бацае] смрдиве нечистоте, тако и душа онога кои
леиво и млитаво проходи усаменички живот бива сметлиште свих страсти и греховне нечистоте.
б) Правило живота - воа Божиа у заповестима
139. Ако си се доиста предао Богу, извршу све егове заповести и све што ти се нареуе врши
мариво, ништа не изоставауи. ер, ако нешто будеш пропуштао, нее ти се опростити преаши
греси твои. Ако се, пак, тврдо решиш да све извршуеш (до полагаа живота) буди уверен да су сви
преаши греси твои ве опроштени.
140. Твое мисли треба непрестано да се баве заповестима Господим, око чиег извршаваа треба
свим силама да се постараш. Ни едну не треба да оставаш да ти се душа не би претворила у
сметлиште свих нечистота.
141. Ако си почео неки посао па видиш да ние по вои Божио, одмах га напусти.
в) Ци - слава Божиа
142. Непрекидно се стара да се (преко тебе) прослава Отац тво кои е на небесима (Мт.5,16).
г) Подсетници - подстицаи и подстрекачи ревности
аа) О завету и првобитном жару
143. Не одступа од Бога ради трулежних ствари, него се сеа шта си обеао када е у теби пламтео жар
44
стремеа ка богоугаау.
144. Стара се да не забораваш значее свое одее коу си обукао спочетка. Сети се суза свог
покааа кое си тада пролио и брзо одскочи од (лоших) помисли кое те тано поткрадау, како има не
би био увучен и у сама дела.
145. Непрестано и искрено се ка и ни на минуту се немо предати немарности и леости.
бб) О примерним ревнитеима
146. Не угледа се на оне кои су слабии од тебе, ве на оне кои су бои од тебе.
147. Нека ти буду образац и пример они кои убе Бога од свега срца свог и стално чине добра дела.
Немо се стидети да их питаш за животни савет будуи да су савршени у врлинама.
148. Уклаа се од светских уди, кои светски мисле и говоре само о земаских стварима.
вв) О обеаним добрима
149. Уколико испуаваш све (заповеено), добиеш наслее кое око ние видело, о коме ухо ние чуло и
на кое срце удско ние помишало (1.Кор.2,9).
150. Употреби светлост познаа да се удостоиш рода праведних, док ош има времена.
гг) О смрти и Суду
151. Сети се да е младост твоа прошла (да су се снаге истрошиле), а да су немои порасле и да е ве
близу време твог исхода, када еш имати да даш одговор за сва своа дела. Зна да тамо ни брат нее
мои брата да откупи, ни отац да избави сина.
152. Свагда се сеа изласка из тела и не испушта мисао о вечно осуди. Уколико будеш тако поступао,
нееш никада сагрешити.
153. Мисли у самом себи и говори: "Може бити да е ми ова дан бити последи у овом свету", и никада
нееш сагрешити пред Богом.
154. За сваки дан претпостава да ти е последи у овом свету, па еш се сачувати од грехова.
155. Своу келиу претвори у тамницу, помишауи да е за тебе ве све завршено и да е ве ударити
час твог одрешеа од овог света.
156. Пази на себе да не би био одбачен у будуем веку. Тешко небриживима, ер им се кра
приближава, а они немау наде на спасее, нити им има ко помои.
д) Узрочници успеха - благодатна помо Божиа и лично усре и подвиг
аа) Помо свише привучена молитвом
157. Нека би нам Господ наш Исус Христос помогао да чинимо све што му е угодно.
158. Пре свега излива непрестану молитву и свагда благодари Богу за све што се с тобом догаа.
159. Труди се да изливаш непрестане молитве са сузама како би се Бог сажалио над тобом и са тебе
свукао старог човека.
160. Немо престати да проливаш (молитвене) сузе и Бог е се сажалити на тебе, олакшавши ти невое
(због коих е тужна душа твоа).
161. еси ли рад да угодиш Богу, преда се Господу Исусу Христу и Он е те избавити и заштити.
бб) Лични подвизи и усрдност уопште
162. Потруди се да проходиш подвиге кое ти предлажем: труд, сиромаштво, странствовае, лишеност
(нестицае) и утае. Они е те учинити смиреним, а оно е ти донети опрошта грехова. Смирее се
састои у томе да човек себе сматра великим грешником и да мисли да ништа добро не чини пред Богом,
да воли утае и да се не рачуна ни у шта, да ние упоран ни пред ким и да не настои на своим речима,
да одлаже своу воу, да лице спушта доле, да смрт има пред очима, да се чува лажи, да не изговара
празне речи, да не приговара старешини, да трпеиво сноси увреде и да себе принуава на благодушно
подношее свих тешкоа и неприатности у животу. Постара се, брате, да испуниш ова правила да тво
45
живот не би био бесплодан.
163. Одбацимо све што пружа поко нашем телу. Ова живот не прецеумо да бисмо живели у Богу кои
е нас у дан Суда питати да ли смо гладовали ради ега, да ли смо жеали и трпели наготу, да ли смо
се скрушавали, стеали из дубине срца и испитивали сами себе о томе да ли смо достони Бога. И тако,
прионимо скрушености и туговау због грехова како бисмо обрели Бога. Презримо тело да бисмо спасли
душе свое.
164. Изабери труд и он е те заедно са постом, молитвом и бдеем избавити од сваке скверни. Телесни
труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод.
165. Заволи милосре, обуци се у веру, не попушта срцу да мисли зло, ве га нагони да за зло враа
добром, те тражи благост и ревну за сва дивна дела.
) Настроее душе кое доноси успех
аа) Пребивае у Богу са страхом, бодром пажом и удааваем од греха и света
166. Нека твоа душа буде са Господом у свако време, а тело твое на земи нека буде као статуа и
кумир [т. безживотно].
167. Сто увек пред лицем Господим са исправношу.
168. Нека е страх Божии вазда пред нашим очима, као [уосталом] и сеае на смрт и одвраае од
света и свега светскога.
169. Умири сваки дан да би живео. ер, ко се бои Бога живее у векове.
170. Буди бодар непрестано, да не би упао у леост и немар.
171. Све светско замрзи и одво од себе. У противном, оно е тебе удаити од Бога.
172. Омрзи све што е штетно за твоу душу.
бб) Трпее
173. Ма шта предузимао - буди трпеив, па е ти Бог помои у свим делима твоим, у свему што се деси
са тобом.
174. Пази да не будеш малодушан.
175. Буди благодушан у свему што чиниш по вои Божио.
176. Не тугу због равих помисли кое те нападау у келии, ер Господ нее заборавити никакав труд
(предузет ега ради). То е ти послужити на напредак и благодат Божиа е ти помои.
177. Храброст ние ништа друго до непоколебивост у истини и противее неприатеима. Уколико не
устукнеш, они е одступити и више се нее показати.
вв) Скрушеност и плач
178. И дау и ноу тугу због грехова своих.
179. Запали сво светилник уем суза.
180. Непрестано плачи због грехова своих, као да имаш мртваца у своо келии.
181. Нека ти лице вазда буде тужно, да би се у тебе уселио страх Божии.
182. Не сматра себе нечим [значаним], него се предава плачу због своих грехова.
гг) Смирее
183. Заволи смирее и оно е покрити све грехе твое.
184. Буди смирен у све дане живота свога и пружа се ка свему прекрасном.
185. Онога кои е слабии од тебе у добрим делима, сматра себи равним, а онога кои е раван теби,
сматра савршениим.
186. Не завиди ономе кои напредуе, ве све уде сматра боим од себе, како би са тобом био сам Бог.
46
187. Не дружи се с гордима, ве са смиренима.
188. Буди смирен у свему: у држау, у одевау, у седеу, у стоау, у ходу, на постеи, у келии и у
читаво ено опремености.
189. Не раду се и не наслау се ако те почну хвалити за твоа добра дела. Скрива своа добра дела што
више можеш. Немо себи дозволити да их коме износиш и уопште, потруди се да те уди не хвале.
190. Бо се да се не прочуеш због неког дела свог.
191. Ако би те ко невина укорео за какав грех, смири се и добиеш венац.
192. Навикни език тво да говори: "Опрости ми", па е се у тебе уселити смирее.
193. Навикни език сво да у свим случаевима, у свако време и свакоме брату говори: "Опрости ми". Ако
будеш увек говорио: "Опрости ми", убрзо еш достии смирее.
194. Буди спреман да при свако речи (увреде) коу чуеш кажеш: "Опрости ми", зато што такво смирее
руши све замке авое.
195. Зна да смирее ние ништа друго него све уде сматрати боим од себе. Чврсто у уму свом држи
[мисао] да си крив за многе грехе. Глава нека ти е спуштена, а език нека ти е спреман да увредиоцу
каже: "Опрости ми, господару мо". Нека стални предмет твог размишаа буде смрт.
196. Заволи труд, свима буди покоран, уста нек су ти закучана - па еш постии смирее. Смирее е,
пак, привуи опрошта свих твоих грехова.
197. Пре свега себе не сматра нечим [важним]. То е у теби породити смирее. Смирее е породити
науку (искуство и здравомислие), а наука - веру. Вера е родити наду, нада - убав, а убав е родити
повиавае. Повиавае е родити непромеиву постоаност (чврстину у добру).
е) Подвиг борбе са грехом
аа) Пре свега са помислима
198. Далеко одгони од себе раве помисли, предавауи се Богу, па е те Он покрити десницом Своом.
199. Не иди за сваком помисли своом.
200. Не испуава свое помисли и прохтеве.
201. Пази да се тво ум не бави сеаем на рание грехове. Иначе, може се десити да се они у теби
обнове.
202. Не обнава у уму своме преаше грехе свое да се не би повратили у тебе. Буди уверен да су ти
они опроштени у време твог предаваа Богу и покааа, и уопште не сума у то.
203. Престани да се сеаш и да говориш о задовоствима и уживаима коима си се предавао у време
свое немарности. Чак, немо говорити: "а сам то чинио", или: "То сам нарушавао", ер те то може
саплести.
204. Немо се сеати страсти коима си се предавао у свету да се похота [коу оне изазивау] не би опет
поавила и саблазнила те.
бб) Са разним порочним жеама
205. Апостол ован све похоте удске сажима у три ствари: све што е у свету: похота телесна, и
похота очиу, и надменост живеа (1.н.2,16). Телесна похота есте пуее стомака мноштвом
разних ела, после чега се ава блудна нечистота. Похота очиу се односи на вештаствена добра. Око
[човека] кои их стекне постае надмено и у егово срце се увлаче нечисти ликови. Надменост живеа
есте убав ка светско шумно слави (високо мишее о себи, самохвалисае, и же за похвалама од
других), коа се у нашем уму устоличуе услед суетних и пролазних споаших достоанстава.
206. Чува се грамзивости и непослушаа, а нарочито преедаа, да се не би завезао у замке своих
похота. Оне, наиме, из срца изгоне страх Божии и уклаау стид са лица, а свог убитеа предау
ниским и срамним делима коа отууу од Бога.
207. Свуци са себе гневивост и обуци се у кротост. Одбаци од себе развратно око и узми просто
47
(дечие, чисто) око.
208. Буди далеко од гева и чува се од похоте, као уосталом и од свих греховних жеа.
вв) Посебно - са сластоубем
209. Сластоубиви човек (кои само приатности тражи) ние погодан ни за какво дело.
210. Немо бити сластоубив, зато што Бог не слуша сластоубиве.
211. Замрзи тело и егове утехе зато што су пуне зла.
212. Тело свое исцрпи тако да постане слично телу кое лежи на болесничком одру.
гг) Са гневом и еговим породом
213. Ако те нападне гев, одмах га гони дае од себе, па еш се радовати кроз цео живот сво.
214. Ни на кога се немо срдити и свима опрашта.
215. Ако те неко неправедно прекори, немо се распаивати.
216. Буди мудар и уста оних кои раво о теби говоре затвара утаем.
217. Немо се чудити ако неко о теби раво говори зато што е то едно од лукавстава наших навеих
неприатеа, коим они покушавау да човека омету у познау истине.
218. Немо бити брз на гнев и не памти зло онога кои те е подстакао на гнев.
219. Доживевши увреду, немо породити неприатество према ономе ко ти е нанео, ве реци: "а сам
достоан да ме сва братиа презиру".
220. Не ропи и никога не вреа.
221. Не враа зло за зло, ни увреду за увреду, будуи да те Господ смирава, видеи да се ти сам не
смираваш.
222. Нека се моле и млаи и старии да не буде попуштено да падну под тираниу гнева.
223. Она кои окрее други образ ономе кои га удари по едноме, ве е обрадован у увреди. Господ Исус
Христос га никада нее напустити ер е благ и помаже душама кое трпе ради ега и кое га ишту. Он им
дае силу и крепост све док се не утврде у покоу (од страсти). И тако, раду се кад на тебе наилазе
невое и смуеа, ер после их долазе слатки плодови.
224. Немо се боати увреда од уди.
дд) Са осталим порочним покретима срца кои подривау успех - са осуиваем
225. Немо презирати брата кои е сагрешио, немо га се гнушати нити га осуивати, ер еш иначе сам
пасти у руке неприатеа своих.
226. Никоме не чини зло нити кога осууj.
227. Не окреи свое уво да (о другоме) чуеш зло, него буди снисходиво жалостив према удима и
биеш жив.
228. Никога не осуу, ер се у томе састои пад.
229. Не прекорева брата свога, чак и ако видиш да нарушава све заповести, ер еш иначе и сам пасти у
руке своих неприатеа.
230. Никога од смртних не осуу, да се Бог не би узгнушао твоих молитава.
231. Никоме и ни за шта не износи на очи било какве недостатке.
232. Никога не прекорева због егових немои.
) Са суетом и уображеношу
233. Не обаву када даеш милостиу.
234. Не хвали се ако се предаеш духовним подвизима.
48
235. Никоме унапред не говори о добром делу кое намераваш да учиниш, ве га изврши [утеи].
236. Учинивши неко врлинско дело, немо се надимати и не говори у себи: "а сам то и то учинио". ер,
ако овако будеш чинио, нееш бити мудар.
237. Не буди славоубив и у срцу свом не задржава самохвалисае [кое] говори: "а сам то и то
учинио. У томе и томе сам напредовао". Такве мисли дишу суетом. Ко е има испуен, постао е
обиталиште нечистих духова.
ее) Са човекоугааем и лицемерством
238. Не остава воу Божиу ради испуеа вое удске.
239. Не нарушава заповести из уважеа према удском приатеству.
240. Не буди лицемер, дволичан, а ош мае лаживац.
241. Стара се да будеш праведан не само пред удима, ве и сам у себи буди мудар, кротак,
благодушан, трпеив, ревностан и човекоубив.
жж) Са гордошу
242. Не узноси се своим делима, ма каква била.
243. Немо се узносити у гордости и не хвали се.
244. Гордост далеко одгони од себе. Сматра да су твои ближи и сви уди бои од тебе.
245. Нема веег безбожништва. него другога жалостити и уздизати се над другима.
246. Не сматра себе мудрим, иначе е твоа душа постати гордеива и ти еш пасти у руке неприатеа
своих.
247. Не сматра себе свезналицом и мудрим (т. не говори: "Знам и сам. Умем сам да радим"), иначе е
пропасти труд тво и тво брод е узалуд пловити.
Закучак
248. Ко се не буде држао свега што е прописано, побудие Бога на гнев. а, Антоние, истину ти говорим.
Према томе, саслуша ове мое речи, сакри их у срце и зна да те са тим заповестима предаем Творцу.
Ако их сачуваш, ликоваеш са анелима, а све зле духове еш ранити тугом. Извршу ове заповести па
е Бог бити с тобом, а анели е те пратити. Душа е ти се испунити мирисом светих и светлошу
блажених засиае лице твое. Постаеш светилиште Богу, као и сви свети и назад еш срести Господа
са весеем и радошу. Чуеш она глас кои говори: Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над
многим у те поставити; уи у радост господара свога (Мт.25,21).
249. Не одступа ни од едног од ових упутстава и Господ наш Исус Христос е те упокоити и у миру
довршити дело коме си приступио. Наши савршени оци и они кои их подражавау, постали су савршени
испуавауи их.
250. Уколико реченоме хоеш да додаш неко од добрих дела - дода, а Господу нашем Исусу Христу
непрестано узноси благодарност.
251. Сваке нои облива сузама сво кревет и натапа постеу своу, смиравауи се пред Христом
Господом како би Он изгладио грехе твое и обновио те, како би ти дао помо за вршее добрих дела и
наслее Свог вечног Царства. ему нека е хвала, част, слава и поклоее са Свеблагим Оцем и
Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
НАПОМЕНЕ:
1.
Т. до три поподне, по нашем рачунау времена, - Прим. прев.
2.
Т. чак и ако ти доу гости немо оставати пост на води до деветог часа,-Прим. првв.
3.
Наговештава се да треба живети у складу са значеем одее, т. умртвавати се за ова свет.
49
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ АНТОНИЕ ВЕЛИКИ
IV
ИЗРЕКЕ СВЕТОГ АНТОНИА И КАЗИВАА О ЕМУ
1. О одрицау од света
1. Ко хое да успешно проходи подвиг монаштва, треба у потпуности да рашчисти са светом, да сва
егова добра остави, да на самом делу изае из ега и да сваку пристрасност према стварима одсече.
Ту истину е упечативо саопштио Свети Антоние едном брату кои се одрекао света. Он е сиромасима
раздао све што е имао, изузев неке ситнице коу е задржао за случа невое. Свети Антоние е познао
шта е [учинио] старац кои е дошао код ега, те му е рекао: "Ако хоеш да будеш монах, пои до тог
села, купи меса, исеци га на мале комаде и, скинувши одело, обеси га о груди и руке. Онда дои овамо".
Брат е учинио како му е наредио старац. И одмах га наподоше пси, птице и стршени и ранама покрише
егово тело. По повратку, старац га е питао да ли е учинио што му е било наложено. Он е, жалеи се,
показао свое ране. Тада му е Свети Антоние рекао: "Тако бива са онима кои, оставауи свет,
задржавау макар и намаи део имаа: демони их покривау ранама и они, израавени, падау у
борби".
2. Истог предмета се дотиче и следее казивае, кое е сачувао Касиан (Разговори, 24,11). едан брат,
кои е сматрао да нема никакве користи од напуштаа света, дое код Светог Антониа. И поче он
говорити: "Више вреди она ко се подвизава у граду или селу и кои испуава све што е потребно за
духовно савршенство". Свети Антоние га е питао: "Где и како ти живиш?" Он е одговорио: "Живим у
дому родитеа, кои ми све набавау. То ме избава од свих брига и стараа, те се непрестано бавим
едино читаем и молитвом, не расеавауи дух ничим споредним". Свети Антоние га е опет запитао:
"Кажи ми, сине мо, да ли се ти жалостиш у иховим жалостима и радуеш у иховим радостима". Он е
признао да осеа и едно и друго. Тада му е старац рекао: "Зна да еш и у будуем веку имати удео са
онима са коима си у овом животу делио радост и жалост. За тебе е пут кои си изабрао штетан не само
због тога што се услед готово свакодневне промене животних случаности тво ум погружава у
непрестане помисли о земаском, ве и стога што те лишава плода кои би стекао да се своим рукама
трудиш око прехраиваа, по примеру апостола Павла кои е и усред труда проповеди еваеа своим
рукама себи и онима са им обезбеивао потребно, као што говори Ефесцима: Сами знате да
потребама моим и оних кои су са мном били послужише ове руке мое (Дап.20,24). Он е то чинио на
наше назидае, да би нам дао пример, као што е писао Солуанима: ер нисмо живели неуредно меу
вама, нити смо забадава ели хлеб у некога, но с трудом и муком, радеи дан и но, да не бисмо били
на терету некоме од вас. Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за пример, да бисте се
угледали на нас (2.Сол.З,8-9). Ето због чега и ми, премда имамо могуност да се користимо помоу од
сродника, претпоставамо да се издржавамо у зноу свога лица. Да е та помо корисниа, ми бисмо е
радо прихватили. Осим тога зна да едеш хлеб бедних и немоних уколико си здрав, а живиш на рачун
других.
2. Општи одговори на питае: "Шта чинити?"
Она ко напушта свет ступа у савршено нову област живота коа, премда и ние сасвим непозната, ипак на
многим своим странама изазива питае: "Шта да се ради? Како треба живети?" Светом Антониу су се
често обраали са тим питаем. Ево егових одговора:
3. Ава Памво га е питао о томе и он е одговорио: "Не узда се у своу праведност, истински се ка због
раниих грехова, обуздава език, срце и стомак".
4. Ево шта е после тог питаа рекао ави Пимену: "Дело славние од свих осталих кое може едан човек
да изврши есте - исповедае своих грехова пред Богом и своим старцима, осуивае самога себе, и
готовост за нападе свакоаких искушеа до последег издисаа".
50
5. Неко други е питао: "Шта да радим да бих угодио Богу?" Свети Антоние му е одговорио: "Куда год
идеш, увек има Бога пред очима; ма шта да радиш, има потврду у Светом Писму; и не напушта брзо
место на коме живиш. Сачува ове три заповести и спашеш се".
6. ош едном ученику он е саветовао: "Гнуша се свог стомака и захтева овога века, зле похоте и удске
части, како не би био у овоме свету, па еш обрести поко".
7. Ево шта е, по писау Светог Атанасиа, ава Антоние говорио братии кои су му долазили: "Увек
имате страх пред своим очима. Сеате се Онога кои умртвуе и оживава (1.Цар.2,6). Возненавидите
свет и све што е у ему. Омрзите сваки телесни поко, одреците се овог живота да бисте живели Богу,
сеате се онога што сте обеали Богу, ер е Он то од вас тражити на дан Суда. Гладуте, жеуте,
наготуте, бдите, плачите, ридате, уздишите у срцима своим, испитуте да ли сте достони Бога,
презирите тело да бисте спасли душе свое".
8. Слично опширно указае на оно што треба да чини монах наводи Свети Касиан. "Од давнина, - говори
он, - кружи дивна поука блаженог Антониа да монах, тежеи ка веем савршенству, ние дужан да се
ограничи на подражавае само едног од напредних отаца, зато што ни у коме не могу да се нау све
врсте врлина у савршенству. Напротив, едан е обдарен знаем, други е ак у здравом расуивау,
треи е непоколебив у трпеу; едан се одликуе смиреем, други уздржаем, треи опет благодау
простоте срца; едан превазилази остале великодушношу, а други милосрем, неки бдеем, неки опет
утаем или трудоубем. Због тога е монах, кои жели да састави духовно сае, дужан да, слично
мудро пчели, сваку врлину позами од онога кои е навише овладао оме. Он треба да е слаже у суд
срца своега, не обраауи пажу шта коме недостае, ве се старауи да усвои ихове врлине".
3. Сила коа подстиче на подвиг и подржава га
Ако се наброи све наведено, указае се довоно широко поприште за подвиге. Постава се питае коа
е то сила коа подвижника покрее и подржава у трудовима. Та сила е ревност за спасее, за славу
имена Божиег, коа е спремна на све. Има ли монах ову силу - присутни су и подвизи; нема ли е - све е
стало.
9. Стога е он едном брату, кои ние имао ревности и кои га е молио да се за ега помоли Богу,
одговорио: "Ни а, ни Бог, неемо се сажалити на тебе, уколико се ти сам не постараш о себи, и уколико
се не будеш молио Богу".
10. Из тог разлога он е саветовао да [монах] стално пребива у сеау на Бога и трезвоуму, хвалеи
као велику врлину неослабно и трано доживотно служее Господу, те стаае на стражи против сваког
искушеа до последег издисаа.
11. Стога е он [монахе] саветовао да себи не уступау ни у чему, него да са трпеем чувау увек исти
дух ревности: "Монах кои се неколико дана подвизава а затим угаа себи, па се опет подвизава и опет е
немаран - као и да ништа не ради. Он никада не достиже савршенство живота услед недостатка
постоаности ревности и трпеа".
12. О ономе кои иште уступке, он е говорио да не схвата сво позив и сво ци. Неуспех код монаха он е
обашавао недостатком усра за подвиг. "Ми не постижемо успех,- говорио е он, - због тога што не
познаемо сво позив, што не схватамо шта захтева дело кога смо се прихватили, и што хоемо без
напора да стекнемо врлине. Стога, чим сретнемо искушее на своме месту, прелазимо на друго,
мислеи да негде има места без авола. Меутим, она ко е познао шта е борба, не дае себи одушка,
ве се стално бори уз Божиу помо".
13. Знаменита е реч о ово теми Светог Антониа упуена онима кои едно нее, а друго не могу. Дошли
су едном нека братиа Светом Антониу и рекли му: "Да нам поуку како да се спасемо". Старац им е
одговорио: "Слушали сте Писмо? То вам е довоно". Меутим, они су рекли: "Ми бисмо и од тебе, оче,
хтели нешто да чуемо". Тада им е старац рекао: "У еванеу е речено: Ако те ко удари по десном
образу твом, окрени му и други (Мт.5,39)". Они му одговорише: "Ми то не можемо да извршимо". Старац
е рекао: "Ако не можете да окренете други образ, барем поднесите ударац у едан". "Ни то не можемо",
одговорили су они. "Ако ни то не можете, - рекао е старац, - у крао мери, немоте враати ударац за
ударац". Братиа су рекли: "Ни то не можемо". Тада е Свети Антоние рекао свом ученику: "Припреми им
мало варива. Они су болесни. Ако ви едно не можете, а друго неете, шта у вам а?" Потребна е
молитва (или ихова или других) да се у има пробуди дух ревности, т. наравствена енергиа.
4. Руководиоци ревности
51
Ревност сама по себи понекад бива слепа, тако да може да поприми смер кои ние сагасан са цием
започетог живота. Због тога треба да буде ограена руководиоцима. Ко су ти руководиоци? Свети
Антоние указуе на два: властито расуивае и савет искусних.
а) Сопствено расуивае
14. Сакупили су се еданпут оци око Светог Антониа, да би испитали коа е врлина насавршениа, т. коа
може да сачува монаха од свих аволских замки. Сваки е од их рекао шта му е изгледало набое.
едни су хвалили пост и бдее, пошто они усредсреуу помисли, доприносе лакои духа, и олакшавау
човеково приближавае Богу. Други су више ценили сиромаштво и презирае земаских ствари, зато
што има дух постае споконии, чистии и слободнии од светских брига, услед чега приближавае Богу
постае лакше. Неки су опет хтели дати првенство милосру, зато што е Господ милосрднима реи:
Ходите благословени Оца мога, примите Царство кое вам е припремено од постаа света
(Мт.25,34). Било е ош и других предлога. А Свети Антоние е рекао: "Све врлине кое сте споменули
веома су спасоносне и врло потребне онима кои траже Бога и кои горе жеом да му се приближе.
Меутим, видели смо да су многи изнуравали свое тело прекомереним постом, бдеем, самоваем у
пустии, да су усрдно ревновали у напорима, волели сиромаштво, презирали светске удобности до те
мере да нису оставали за себе ни онолико коликое потребно за едан дан, ве све раздавали беднима.
Па ипак се дешавало да су после свега тога скренули ка злу и падали, те се лишавали плода свих
врлина, поставши достони осуде. Узрок томе ние ништа друго до одсуство врлине расуиваа и
благоразумности. Они нису могли да се користе еном помоу. ер, баш е то врлина коа учи и побууе
човека да иде правим путем, и да не скрее у беспуа. Уколико идемо царским путем, никада нас нее
привуи наши клеветници, ни са десне стране - на прекомерено уздржае, ни са леве - на немар,
безбрижност и леост. Расуивае е око душе и ен светилник, као што су очи светилник телу: ако око
буде светло, онда е све наше тело (дела) бити светло; а ако буде тамно, и све тело наше бие тамно,
као што е рекао Господ у светом еванеу (Мт.6,22-23). Помоу расуиваа човек схвата свое жее,
речи и дела, и одустае од оних кои га удауу од Бога. Расуиваем он растура и уништава све замке
кое е аво спремио против ега, асно разликууи шта е добро, а шта зло".
15. На исти предмет односи се и следеа изрека: Узевши комад гвожа ковач унапред гледа шта може од
ега да начини - косу, мач или секиру. Тако и ми треба да расууемо какво врлини да приступимо да се
не бисмо узалуд трудили.
б) Савет искусних
16. У том смислу говори Свети Антоние: "Знам монахе кои су после многих напора пали и подвргли се
безуму зато што су се понадали на своа дела и презрели заповест Онога кои е рекао: Пита оца свог
и он е ти саопштити (Пон.Зак.32,7)".
17. И ош: "Свето Писмо говори: Кои немау воства, падау као лише (Прич.11,14) и заповеда да се
ништа не ради без саветоваа. Оно не дозвоава чак ни да се духовно пие кое весели срце човека
пие без савета, говореи: Без савета немо ништа чинити (Сир.32,21). И чак: Са саветом пи вино.
Човек кои без саветоваа обава свое дело личи на неограени град у кои улази ко год хое и разноси
егове ризнице".
18. Питати друге - Свети Антоние е сматрао толико спасоносним делом да се чак и као учите свих
[често] сам обраао своме, додуше напредном, ученику са питаем. И како би ученик рекао, тако би
светите и поступио. ер, прича се да е ава Антоние добио писмени позив од цара Констанциа да дое
у Цариград. Тада се он обратио Павлу Препростом са питаем: "Треба ли да идем?" Ова е одговорио:
"Ако одеш, биеш Антоние, а ако не одеш, биеш ава Антоние". Због таквог неодобраваа путоваа, он
е споконо остао на свом месту.
19. Тако е он и свима другима саветовао да чине, говореи: "Уколико е могуе, монах е дужан да старце
пита о сваком кораку кои чини у своо келии и о свако капи воде коу испиа. а познаем неколицину
монаха кои су пали стога што су мислили да самостално угоде Богу".
20. На та начин, Свети Антоние ние одобравао поверее у властито расуивае. Ние ли он због тога
похвалио аву осифа кои е на едно питае из Писма одговорио: "Не знам", чиме е осим смиреа
изразио и неповерее у сво ум? То е било овако:
Код Светог Антониа су дошли старци са коима е био и ава осиф. Желеи да их испита, старац им е
предложио изреку из Писма и започевши од млаих стао да се распитуе за ено значее. Свако е
52
говорио по своим силама, али е старац одговарао:
"Не, ниси схватио". После свих, он е рекао ави осифу: "Шта ти кажеш о то изреци?" "Не знам",
одговорио е осиф. [Тада] е ава Антоние рекао: "Ава осиф е нашао пут рекавши: "Не знам"".
21. Уосталом, он ние саветовао ни да се према другима има неограничено поверее. Напре е потребно
уверити се у правоверност и искуство старца, а затим ве са повереем примати егову реч и без речи
примати егове савете. Знак по коме се то може познати есте сагласност егових речи са Речу
Божиом. Треба пазити, говори он, на оно што се нареуе. Оно што ти неко каже у сагласности са
заповестима Господа нашег, прими са послушношу, како би се и на нама испунила реч апостолова:
Покоравауи се едан другоме у страху Божием (Еф.5,21). Напротив, саветодавцу кои те упууе на
нешто противно Божиим заповестима, кажи: е ли право пред Богом да слушамо еас више него Бога
(Дап.4,19). Богу се треба покоравати више него удима (Дап.5,29). Сеамо се и речи Господе: И
овце иду за им ер познау глас егов. А за туином нее пои, него е побеи од ега, ер не познау
глас туинаца (н.10,4-5). На исти начин и блажени Павле убеуе, говореи: Али ако вам и ми или
анео с неба проповеда еванее друкчие него што вам проповедасмо, анатема да буде?(Гал.1,3).
Повод за такво ограничее су вероватно дали арианци кои су друге привлачили под видом побожности,
а затим их напаали отровом свог лажног учеа. Други повод е могао бити та што су неки узимали на
себе да руководе друге без личног искуства. Поводом таквом случаа он е имао обича да говори:
"Древни оци су одлазили у пустиу и своим великим трудом су лечили своу душу. Тиме су научили како
да лече и душе других. Стога су, вративши се отуда, постаали спасоносни лекари другима. Ако неко од
нас и оде у пустиу, он и пре него што оздрави узима на себе бригу о другима. Због тога нам се враа
преаша слабост и потое нам бива горе од првобитног. Због тога се на нас односи реч: Лекару,
излечи се сам (Лк.4,23).
5. Чиме подгревати ревност?
У човеку се ништа не одржава на едно мери, него час ача, час слаби. И ревност час гори, час хладни. У
последем случау она треба да се загрева, да се не би сасвим угасила. Чиме и како? Прво, сеаем на
смрт. Свети Антоние е много пута покушавао да у уму и срцу свих уреже [мисао] да е дан кои живимо,
наш последи дан.
22. Друго, врааем на мисао о томе шта е бити после смрти. Да би у душу своих ученика урезао ту
мисао, он им е причао о ономе што му е самом било откривено, како приповеда Атанасие Велики у
еговом животопису.
еданпут, пред обед, око деветог часа [т. три сата по подне], уставши на молитву Свети Антоние осети у
себи да се узноси умом, и што е начудние, виде самога себе као изван тела, и као да га неко узводи по
ваздуху. У ваздуху су стоала некаква мрачна и страшна лица покушавауи да му спрече усходни пут.
Антониеве путовое су им се противиле, али су они су прилазили као са правом, тражеи одговор и
испитууи да ли Антоние у било чему подлеже ихово власти. Било е неопходно попустити, и они су се
спремали да изведу рачун. ихово намери да испитау [дела] Антониа све од [еговог] роеа су се
успротивили егови пратиоци, говореи: "Шта е било од роеа, изгладио е Господ кад е Антоние дао
монашки завет. Испитуте од дана кад се замонашио и заветовао Богу". Меутим, под тим условом
тужитеи га нису могли ни у чему изобличити. Стога су одступили и пут за Антониево усхоее е
постао слободан и без препрека. После тога, Свети Антоние осети да се опет враа у свое тело, и да е
опет постао рании Антоние. Меутим, тада он ве заборави на ело и остатак дана и целу но проведе у
молитви и уздисау, чудеи се са коликим неприатеима нам предстои борба и са каквим напором
човеку [предстои] да прое по ваздуху. Тада се сетио речи апостола Павла о кнезу кои влада у ваздуху
(Еф.2,2). ер, аво има власт да ступи у борбу са пролазницима по ваздуху, старауи се да им препречи
пут? Зато нас и саветуе апостол: Узмите све оруже Божие, да бисте се могли одупрети у зли дан
(Еф.6,13), да би се посрамио аво немаууи ништа лоше реи за нас (Тит.2,8).
23. Тако саопштава Свети Атанасие. И премда ние примеено да е Свети Антоние негде причао о томе,
нема разлога за суму, будуи да е знае о виеном било потребние другима него ему. О другом
виеу кое се тиче истог предмета он е и другима саопштавао. Свети Атанасие пише: еданпут Свети
Антоние поведе разговор са братиом кои су га посетили о стау душе после смрти, и о еном будуем
боравишту. Идуе нои позва га неко одозго, говореи: "Устани, изаи и разгледа". Антоние изие (ер е
знао ко му е наредио), уздиже поглед и угледа едног ина, грдног и страшног, кои е главом додиривао
облаке. Са земе су узлетала нека крилата [биа]. еднима е ин преграивао пут, а друга су пролетала
кроз ега, и прошавши га, мирно се узносила навише. ин е на их шкргутао зубима, а због првих се
53
радовао. Невидиви глас е приметио: "Антоние, схвати виено". Тада му се отвори ум и он разумеде да
се ради о одласку душе са земе. Страшни ин е наш исконски неприате, кои заустава леивце и
оне кои су се покоравали еговим наговорима. Ревносне, пак, и ему непокорне он не може да задржи:
они одлазе изнад ега. То виее е Свети Антоние схватио као опомену те е почео да прилаже ош
вее старае за подвиге противеа свему неприатеском. Са тим цием, т. ради побуиваа вее
ревности за чисти живот, он е о том виеу причао другима.
Ава Кроние говори да е едном Свети Антоние причао о том виеу пред великим збориштем. Уз то, он
е напоменуо да се Свети Антоние пре виеа читаву годину молио да му се открие шта бива после
смрти са душама праведних и грешних. [Он е додао] да су руке ина биле раширене по небу и да се под
им налазило езеро величине мора у кое су упадале птице кое е он ударао руком. У Латинском
отачнику у наведено причи се додае мисао да е ин ударао птице и да су оне падале у езеро едино
онда када су се саме задржавале у ваздуху испод егових руку, немауи снаге да се подигну навише. На
оне, пак, кое су имале снаге да се подигну изнад егових руку и главе, он е само шкргутао зубима,
гледауи их како се уздижу ка небу и како их примау анели.
24. Каквим узбудивим страхом су се испуавале душе слушауи о томе! Али, ево и утешног виеа
кое побууе на ревност надом на светло стае. То е виее о Светом Амону, не толико ученику,
колико приатеу и сабеседнику Светог Антониа. Свети Атанасие пише да е Свети Антоние, седеи
едном на гори, погледао на небо и видео да се неко по огеном зраку узноси на небо, док одозго ка
ему у сусрет силази збор радосних анелских ликова. Дивеи се виеноме, он е почео да се моли
Господу да му открие егово значее. И чу он глас: "То е душа Амона, нитриског монаха". Ова Амон е
до старости проживео у строгом подвижништву. Био е он код Светог Антониа као и свети Антоние код
ега. Растоае од Нитриских гора до горе светог Антониа износи 13 дана пута (650 врста). На питае
братие кои су се налазили код ега због чега се тако чуди, он е обаснио шта е видео и чуо о Амону.
Када су после 30 дана дошли братиа из Нитрие, запитали су их о Амону и сазнали да се упокоио оног
дана и часа у кои е старац видео како се егова душа узноси на небо.
25. И следее виее о коме е причао сам Свети Антоние такое има снагу да разгони леост и
побууе на ревност. "Молио сам се Богу, - говорио е он, - да ми покаже у чему се састои покров и
заштита монаха! И видео сам монаха, окруженог огеним светикама и мноштво анела како га чувау
као око у глави, ограууи га своим мачевима. Тада сам уздахнуо и рекао: "Ето шта е све дато монаху!
Па ипак га аво савлауе, и он пада!" И дое ми глас од милостивог Господа и а чух: "аво не може
никога оборити. Након што сам а примио удску природу и срушио егову власт, он више нема никакве
силе. Меутим, човек пада сам од себе кад се преда лености и кад попусти своо похоти и страстима". а
сам онда питао: "Дае ли се сваком монаху такав покров?" И мени би показано мноштво монаха
ограених таквом заштитом. Тада сам узвикнуо: "Блажен е род удски, а особито монашка воска, што
има толико милосрдног и човекоубивог Господа! Ревнумо за свое спасее, одгонимо сваку немарност,
подносимо усрдно напоре, да бисмо се удостоили Царства небеског, благодау Господа нашег Исуса
Христа"
26. Други пут е Свети Антоние своим ученицима открио да е због смаеа ревности ослабити
монаштво и потамнети егова слава. Видеи многе монахе у пустии украшене великим врлинама како
ревнуу за савршенство у светом отшелничком животу, неки од егових ученика га запиташе: "Оче, да ли
е дуго траати та жар ревности и та убав ка самои, сиромаштву, смиреу, уздржау и свим осталим
врлинама, коих се сада тако усрдно придржава мноштво монаха?" Човек Божии са уздисаем и сузама
одговори: "Дои е време, убена моа чеда, кад е монаси оставити пустиу и потеи у велике
градове, где е, уместо пустиачких пеина и тесних келиа, подизати горде палате, кое е се мои
поредити са царским дворовима; уместо сиромаштва пораше убав према сабирау богатства; гордост
е заменити смирее; многи е се гордити голим знаем без добрих дела коа одговарау знау; убав
е охладнети; место уздржаа завладае стомакоугаае; многи од их е се бринути о раскошним
елима, као и сами световаци, од коих е се разликовати само по оделу и капи; и поред тога што е
живети помешани са светом, они е сами себе називати усаменицима (монах значи усаменик). Осим
тога они е се величати говореи: а сам Павлов, а а Аполов (1.Кор.1,12), као да се сва сила иховог
монаштва састои у достоанству ихових претходника: они е се величати своим оцима као удеци
своим оцем Авраамом. Меутим, у то време е бити и таквих кои е се показати много бои и
савршении од нас. ер, блажении е она кои е могао згрешити, а ние згрешио, и она кои е могао
учинити зло, а ние га учинио (Сир.31,11), него ли она кои е био вучен ка добру мноштвом ревнитеа.
Због тога су Ное, Авраам и Лот, кои су проводили ревносан живот меу злим удима, са правом толико
прославени у Писму.
54
27. Таквим и другим напоменама, т. о смрти и о томе шта е бити после смрти, подгрева се страх Божии,
кои е треи будилац ревности. На страх Божии е призивао Свети Антоние, као што смо ве видели,
многосадржаном изреком: "Увек имате страх пред своим очима. Сеате се Онога кои умртвуе и
оживава". У друго кратко изреци он страх Божии истиче као извориште готовости и способности за све
врлине. "Страх Божии е, - говори он, - почетак свих врлина и почетак мудрости. Као што светлост
разгони мрак и осветуе мрачни дом у кои улази, тако и страх Божии, ушавши у срце човеково, прогони
таму и подстиче на ревност за све врлине".
28. Стога е он на сваки начин предупреивао губитак овог страха. "Не излази, - говорио е он, - из келие,
ер еш изгубити страх Божии. ер, као што умире риба коа се извуче из воде, тако замире страх Божии
у срцу монаха кои излази из келие и лута".
29. Меутим, сви ти подстицаи ревности делуу принудно, вуку споа, премда се и образуу унутра.
Потребно е стеи унутраше покретаче ревности како би она извирала из срца као извор воде. До тога
срце доводе: 1) осеае сладости живота по Богу. Све док се у нама не образуе то осеае, нема много
наде на нашу ревност. На питае едног брата: "Бог у читавом Писму души обеава виша добра. Због
чега она ние постоана у иховом тражеу, ве се приклаа пролазном, трулежном и нечистом?", свети
Антоние е одговорио: "Она ко ош ние окусио сладост небеских добара, ние се прилепио уз Бога свим
срцем своим. Због тога се и враа на трулежно. Све док не достигне такво савршенство, [човек] треба да
служи Богу из послушности егово свето вои, како би са пророком могао реи: Беах као стока пре
тобом (Пс.72,23), т. служих Ти као теглеа животиа".
30. Стога е 2) убав према Богу ош силнии подстица на ревност. Свети Антоние е по себи знао да е
убав снажниа од страха, будуи да е говорио: "а се више не боим Бога, него га волим" (т. убав, а
не страх, ме побууе на [побожно] држае). ер, убав изгони страх напое (1.н.4,18)".
31. И друге е он убеивао да изнад свега образуу у себи убав према Богу, коа е несавладива и
неуклоива сила. едном, кад су га братиа питали: "Чиме е налакше угодити Богу?", он е одговорио:
"Наугодние пред Богом есте дело убави. ега врши она ко непрестано хвали Бога у своим чистим
помислима, подржаваним сеаем на Бога, сеаем на обеана добра и на све што е Он изволео да за
нас учини. Од овог сеаа раа се потпуна убав о коо е писано: уби Господа Бога свога свим
срцем своим, и свом душом своом, и свом силом своом (Пон.Зак.6,5), и ош: Као што елен стреми ка
изворима воде, тако жели Тебе душа моа, Боже (Пс.41,2). Ето дела коим ми треба да угаамо Богу,
како би се на нама испуниле речи апостола: Ко е нас раставити од убави Божие? Жалост или
тескоба, или гоее, или глад, или голотиа. или опасност, или мач? Нико (Рим.8,35)".
32. Од е или заедно са ом долази 3) радост врлине и пребиваа у реду Божием, коа са свое стране
постае подстица ревности. На ово се односи следеа изрека Светог Антониа. ега су питали: "Шта е
радост у Господу?" Он е одговорио: "На делу испунити неку заповест са радошу у славу Божиу
представа радост у Господу. ер, када испуавамо егове заповести са радошу срца, треба да се
веселимо, а када их не испуавамо - треба да се жалостимо. Стога се постарамо да испуавамо
заповести са радошу срца, да бисмо се узаамно тешили у Господу. едино се, при томе, на сваки начин,
чувамо да нас радост не доведе до гордости, ве сву своу наду полажимо на Господа".
6. Подвизи и врлине поединачно
Тако усмеравано и подгревано усре устремуе се на телесне и душевне подвиге и на сваку врлину.
33. У коо мери е потребно исцрпивати тело свое; Свети Антоние е указао у општо поуци о
подвизима и у набраау узрока телесних покрета. Меу тим узроцима се налази и пружае телу хране
онолико колико тражи. Као средство против (таквих покрета тела) наводи се стаивае тела постом.
Свети Антоние е заповедао да према телу треба бити врло строг, прекоревауи свако попуштае. Он
се ние благонаклоно односио према онима кои су одлазили у купатило. "Оци наши, - говорио е он, - нису
ни лице свое никада умивали, а ми идемо у световна купатила".
34. После смираваа тела, он е велики знача придавао обуздавау езика. Та подвиг е ставао на
исту висину са странствоваем, говореи: "Наше странствовае се састои у томе да уста држимо
затворена".
35. Они кои говоре све што им долази у главу личе на двориште без капие у кое улази ко год хое, те
прилази штали и одвезуе магарца. Ту мисао ние изрекао Свети Антоние, али у е одобрио.
36. ош веи знача е придавао седеу у келии. "Као што рибе, - говорио е он, - кое дуго остану на суши
55
- умиру, тако и монаси кои се дуго налазе изван свое келие и пребивау са светским удима - губе
убав према безмолвиу. Због тога и ми треба да журимо у келиу као што се риба отима ка мору, како
остауи изван е не бисмо заборавили на унутаре бдее".
37. Уопште, он е саветовао да у келии треба [живети] тако строго како би она за монаха постала
Вавилонска пе коа сажиже сваку нечистоту.
38. Ипак, понекад е он допуштао извесно попуштае у напорним подвизима, као што се види из едног
еговог одговора ловцу. Причау да е едан ловац, ловеи у пустии диве звери, угледао аву Антониа
како се шали са братиом и саблазнио се. Желеи да га увери да е понекад потребно растеретити
братиу, старац му е рекао: "Узми лук и затегни га". Он е тако учинио. Старац му рече: "Затегни ош".
Ова затегну. Он му опет рече: "Затегни ош". Ловац му одговори: "Ако лук затегнем преко мере, пуи е".
Тада му е старац рекао: "Тако е и у делу Божием: силе братие е се растроити уколико их преко мере
будемо напрезали. Због тога е понекад потребно давати одушка братии". Чувши то, ловац е доспео у
умиее и од старца е отишао поучен. Укрепивши се, братиа су се вратили на свое место.
Уосталом, бое су се сачувале изреке и приче у коима се указуе на душевне подвиге или расположеа
срца коа доводе до успеха. Такви су:
39. Трпее. Оно е у то мери неопходно подвижнику да без ега он нема никакве вредности. Тако су
едном братиа светом Антониу хвалили едног монаха. Приликом егове посете, свети Антоние е хтео
да провери да ли е претрпети увреду. Увидевши да е ние поднео, он му е рекао: "Ти личиш на село
кое е спреда лепо, а од позади покрадено разбоницима".
40. Трпее е неопходно стога што су неопходна и искушеа. И Свети Антоние е говорио: "Нико без
искушеа не може уи у Царство небеско. Без искушеа се нико не би спасао".
41. Молитва. о е он учинио примером, зато што су сви знали колико дуго се молио. "Познато наме, -
говорили су егови ученици, - да се блажени старац понекад толико удубивао у мо-литву да би
престоао по целу но. Кад би излазее сунце прекидало ову егову пламену молитву усхиеног ума, ми
бисмо га чули како говори: "Зашто ми ти, сунце, сметаш? Као да због тога и излазиш да би ме одвратило
од божанствене умне светлости".
42. Сузе. На питае брата: "Шта да чиним са своим гресима?", Свети Антоние е одговорио: "Она ко
хое да се ослободи од грехова, треба да плаче и уздише. И ко хое да успе у врлини, треба да усвои
плач и сузе. Само псалмопоае есте плач. Сети се езекие, цара удеског, кои е, као што е написано
код пророка Исаие (гл.38), због плача добио не само исцелее од болести, ве и 15 година живота.
Божиа сила е ради суза кое е пролио смртно поразила 185 хиада неприатеске воске коа га е
напала. Свети апостол Петар е плачем добио опрошта због греха одрицаа од Христа. И Мариа се,
ради тога што е сузама орошавала ноге Спаситеа, удостоила да чуе да е се о томе разглашавати
заедно са проповеу еванеа".
43. Места смеху у животу монаха Свети Антоние ние налазио. Када су га ученици питали: "Да ли можемо
понекад да се насмеемо?", он е одговорио: "Господ наш осууе оне кои се смеу говореи: Тешко вама
кои се смеете сада, ер ете заридати и заплакати (Лк.6,25). Према томе, верни монах не треба да се
смее. Ми пре треба да плачемо због оних због коих се хули име Божие, ер преступау закон Божии и
сав сво живот проводе погружени у гресима. Ридамо и плачимо, непрестано молеи Бога да не допусти
да се учврсте у гресима и да их смрт затекне пре покааа".
44. Смирее, кое привлачи покров свише и штити од свих напада. "Видео сам едном,- говорио е Свети
Антоние, - све замке вражие распрострте по земи и са уздахом рекао: "Ко е их избеи?" Тада сам чуо
глас кои ми е рекао: "Смиреноуме"".
45. Због тога е касние саветовао: "Подвизавауи се добрим подвигом, треба да се крае смиравамо
пред Господом како би нас Он, знауи нашу немо, покривао Своом десницом и чувао. ер, уколико се
узнесемо гордошу, Он е повуи Сво покров од нас и ми емо погинути".
46. Други пут е рекао: "Као што су гордост и узношее ума са висине небеске авола сурвали у бездан,
тако смирее и кротост човека узвисуу од земе на небо".
47. Да подвиг не би довео до гордости, он е саветовао да му дамо понижавауи смисао. "Ако неко, -
говорио е он, - узме подвиг утаа, нека не мисли да врши врлину, ве нека у срцу сматра да ути стога
што ние достоан да говори".
56
48. Свети Антоние е такое напомиао да нас сам Господ унутраше руководи тако што од нас сакрива
наше добро, како бисмо задржали смирено мишее о себи. Он е говорио: "Када млинар не би
покриваo очи животие, егов посао се не би успешно одвиао. Од вртоглавице би животиа падала,
губеи способност да ради". Тако и ми, по Божием устроству, добиамо покривало, како не бисмо видели
своа добра дела и како се не бисмо, хвалеи се због их, погордили и погубили плод свих своих напора.
То се дешава када смо препуштени нападима нечистих помисли, због чиег присуства емо ми свакако
осуивати сами себе. У таквом положау помисао на наше добро нема места. Према томе, наше мало
добро се покрива и постае невидиво услед нечистих помисли.
49. Колико е погубно самоистицае, реско се показало падом младог подвижника после чуда кое е
учинио. Поред места где се подвизавао млади подвижник пролазили су старци кои су ишли Светом
Антониу и крае се уморили. Он е позвао диве магарце и наредио им да те старце на себи однесу до
Светог Антониа. Старци су о томе рекли Светом Антониу, а он е одговорио: "Чини ми се да е та монах
лаа пуна товара, премда не знам да ли е доспети до пристаништа". И заиста, упавши у високоуме, он
е кроз извесно време пао. Прозревши то, Свети Антоние е рекао ученицима: "Сада е пао млади
подвижник. Идите и погледате". Они су пошли и видели га где седи на рогожи, плачуи због греха кои е
учинио.
50. Колико е самоистицае погубно, толико е, напротив, самоукоревае спасоносно. То се види на
примеру обуара, о коме е Свети Антоние имао указае свише. Свети Антоние се налазио на молитви
у своо келии кад е чуо глас кои му е говорио: "Антоние, ти ош ниси доспео до мере обуара из
Александрие". Свети Антоние е пошао у Александриу, нашао обуара и убедио га да му открие шта е
то тако посебно у еговом животу. Ова е рекао: "а не знам да сам икад у животу учинио ишта добро.
Устауи изутра са постее и пре него што седнем за посао, а говорим: "Сви из овог града од малог до
великог е уи у Царство Божие због своих добрих дела, а едино у а због своих грехова бити осуен
на вечне муке". То исто са свом искреношу срца понавам и увече пре него што легнем да спавам".
Чувши то, Свети Антоние е схватио да заиста ние доспео до такве мере. у
51. Ние ли то био повод еговог касниег честог понаваа следее поуке: "Увек и у свему треба да се
прекоревамо и осууемо, и то сасвим искрено. ер, онога кои сам себе укорева - оправдава и
прослава Бог".
52. Узаамно служее и помагае. Братиа су питали светог Антониа: "Да ли е добро ако неко каже:
"а ништа неу узимати од братие, нити у им шта давати. Мени е довоно мое"?" Свети Антоние е
одговорио: "Чеда моа, такав е жесток срцем и душа му е као код лава. ега треба сматрати туим
сабору добрих уди".
53. Други пут су га питали: "Како треба служити братии?" Он е одговорио: "Братиа кои хое да служе
братии нека пружау услуге као што слуге служе своим господарима, и као што е Господ послужио
Петру, коме е указао крау услугу, иако е био егов Творац. Тиме е Господ показао да прекор
заслужуу чак и они кои одбиау услугу, а камоли они кои сматрау ниским да послуже братии. Ако први
нее имати части пред Богом, као што е Господ рекао Петру, шта реи о последима?"
54. Уопште, он е говорио: "Од ближег долази и живот и смрт. ер, уколико придобиемо брата, обрели
смо Бога, а ако саблазнимо брата, грешимо Христу".
55. Саосеае и снисхоее према онима кои падау. У обитеи аве Илие едан брат е имао
искушее. ега су истерали и он е пошао на Гору до аве Антониа. Задржавши га неко време код себе,
ава Антоние га е послао у обите из кое е изашао. Меутим, братиа су га опет истерали. Он е опет
отишао код аве Антониа и рекао му: "Братиа нису хтели да ме приме, оче!" Тада га е старац послао са
оваквим речима: "Бура е задесила брод на пучини. Он е изгубио сво товар и са напором се спасао. А ви
хоете да потопите и оно што е дошло до обале". Чувши да е брата послао ава Антоние, братиа су га
одмах примили.
56. У едно обитеи су оклеветали брата због блуда и он е пошао до аве Антониа. Дошли су и братиа
да би га излечили и опет узели код себе. Они су почели да га изобличавау због тога што е учинио.
Бранеи се, брат е говорио да ништа слично ние учинио. Десило се да е ту био и ава Пафнутие
Кефалос. Он им е изрекао следеу причу: "На обали реке сам видео човека кои е до колена упао у
блато. Неки су пришли да му пруже помо и погрузили га до самог врата". Ава Антоние е на то рекао:
"Ето заиста човека кои може да лечи и спасава душе". Дирнути речима старца, братиа су се поклонили
брату и, по савету отаца, опет га примили код себе.
57
57. Значана е мисао Светог Антониа о томе ко има истинско братоубе. Он е говорио: "Човек никад
не може бити искрено добар, ма колико желео, уколико се у ега не усели Бог. ер, нико осим Бога ние
добар".
7. Краи ци и врх савршенства
58. Усеее Бога или живот у Богу есте последи ци свих подвижничких напора, и врх савршенства.
Сам е Бог то показао Светом Антониу. Он се у пустии удостоио оваквог виеа: У граду постои едан
човек кои ти е сличан. По занимау е лекар. Он потребитима дае све што му претекне, и свакодневно
пева Трисвето са анелима (т. савршеном убаву према ближем живи у Богу и ходи пред Богом).
8. Савршенство Светог Антониа и егова слава на небу
59. Прича се да е ава Антоние био прозорив. Меутим, избегавауи удску гужву, он о томе ние
говорио. ему су били откривани и садаши и будуи догааи света.
60. едан свети старац се молио Богу да оце види (у небеско слави). И виде их он све, осим аве
Антониа. Он е запитао онога кои га е водио: "А где е ава Антоние?" Он му е одговорио: "Антоние е
тамо где е Бог".
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ АНТОНИЕ ВЕЛИКИ
V
ОБАШЕЕ НЕКИХ ИЗРЕКА СВЕТОГ АНТОНИА КОЕ Е ПОСЛЕ
ЕГОВЕ СМРТИ САЧИНИО ЕДАН СТАРАЦ
1. Питае монаха: Како треба схватити реч светог аве Антониа изречену ученику Павлу кои е,
напустивши свет, искао да живи поред ега: "Ако хоеш да будеш монах, иди у манастир где има много
братие кои могу да подрже твоу слабост"?
Одговор старца: Из тога се учимо да смо дужни да у манастир примамо и немоне
старце, болесне, слепе и раслабене, и да их волимо када се они са радошу и
усрдношу посвеуу стицау врлина, премда због своих немои не могу да понесу све
напоре. Због тога су достони великог прекора настоатеи манастира кои не примау
немоне старце, чак ни оне кои су познати по добро нарави, док радо примау снажне
младие ради вршеа разних служби у манастиру и ради споих послова, иако су
дрски и бестидни. Такве старешине блажени тумач[1]) у кизи O савршенству
управаа (манастиром) строго изобличава, говореи: Они дозвоавау да им
ученици остау немарни у делима врлине, док их на телесна и светска дела непрестано
подстичу. Онима кои су монаштво примили да би се трудили око врлина они не дау
одмора и покоа од светских дела, непрестано их терауи на рад. Они их укоревау,
грде, исмевау и осууу уколико они понекад, да ли због немои или због ослабелог
усра, не журе особито да испуне наложено им дело, премда и есу бриживи и усрдни
за духовна дела. Напротив, они великим похвалама обасипау оне кои читав труд и
старае посвеуу на светска дела, док су за стицае врлина леиви. То тудоубе
код их не произилази од врлине послушности, ве од тога што воле да се занимау
светским. А што е од свега гре - било да су леиви или мариви, држе их као робове.
Ава Пимене рекао: "Сва три општежитена монаха од коих едан прекрасно
58
безмолствуе (тихуе), други у болести благодари Богу, а треи радо испуава
послушае - врше исти подвиг". Тим речима ова свети показуе да у манастиру, где су
сабрани многи општежитени [монаси], нису потребни само снажни телом за
обавае разних послушаа, ве и немона братиа коа се предае непрестаном
безмолвиу. У супротном, сав ихов труд е суетан [т. празан].
2. Питае: Због чега е ава Антоние рекао свом ученику Павлу: "Иди, седи у усамености да би се
научио борби коа долази од демона"?
Одговор: (Желеи му савршенство). ер, савршенство монаха се састои у навици да у себи све
управа духом. Такво, пак, самоуправае духом долази заедно са чистотом срца. Срце е чисто кад
име управа ум, а умом непрестана молитва. Борба са демонима бива кроз помисли и привиеа коа
су у усамености и безмолвиу снажниа.
(Примедба: Смисао одговора. Усаменост стално пружа прилике за борбу са натананиим помислима
кое сеу демони. Траност овог духовног подвига уз разноврсност искустава борбе учи духовном
саморуковоеу и образуе навику у ему. У ему е, пак, сво духовно савршенство монаха и сваког
Хришанина).
3. Питае: Шта значи изрека аве Антониа: "Као што риба умире ван воде, тако е и монах кои дуго
пребива изван свое келие [у опасности]"?
Одговор: Живот душе се састои у непрестаном убавном богомислиу. Оно е заиста достоно да се
назове животом душе, обедиууи у себи и седиууи ум и срце. И тако, монах кои се буде шетао по
градовима, бие расеан виеним и разговорима, те е се лишити духовног живота и умрети. ер, он се
удауе од Бога и заборава га, и из свог срца изгони убав према Христу коу е стекао многим
напорима безмолствууи у келии. Осим тога, у ему слаби убав према лишаваима и тешкоама и он
се предае угаау телу и задовоствима. Чистота еговог срца се мути услед ликова кои му пролазе
[пред очима], кои улазе и излазе кроз чула вида, слуха, додира, укуса и мириса. едном речу, све то га
наводи на блуд и на друге страсти кое су истинска смрт и погибао монаха. И тако, добро е рекао
блажени Антоние: "Као што умиру рибе извучене на суво, тако умире и монах кои, оставауи келиу,
време проводи у градовима и насеима".
4. Питае: Ава Антоние говори: "Она ко живи у усамености, слободан е од три борбе, т. од искушеа
езика, вида и слуха. Код ега едино остае борба срца". Обасни нам речи блаженог.
Одговор: Он то ние рекао да би показао да е борба у безмолвиу и усамености маа од борбе коа
постои код братие коа се искушавау гледаем, слухом и езиком. Он тим речима показуе да они кои
живе у усамености немау борбу коа долази од чула, коом се остали искушавау више него они борбом
срца, коу у има подижу демони. Оци наши су на безмовлие одлазили ради тога да борба срца не би
била поачана искушеима са стране виеа, езика и слуха. ер, као што лако пада братиа (у
ошптежиима) коа час излази, час улази, час е ван манастира, час у манастиру, зато што се код их
борби срца присаедиуе и борба коа долази од телесних чула, тако лако падау и монаси кои живе у
безмолвиу и кое узнемирава само борба срца, уколико и има приступи борба са стране телесних чула.
То се показало код оне братие (отшелника) коима су, док су живели у усамености, из неког разлога
долазиле жене. Тада се код их борби срца присаединило виее тела и лепота лица и они су,
побеени оснаженом борбом срца, падали. Да е управо код оних кои живе у усамености борба срца
снажниа и жеша него борба са стране телесних чула, може се видети и из речи блаженог Евагриа кои
говори да са монасима кои живе у усамености демони сами воде борбу, непосредно, док против оних
кои живе у обитеима и ревнуу око напретка у врлинама, они побууу и подижу распуштене монахе, од
коих нема никог жешег, досадниег и лукавиег.
5. Питае: Шта означава следеа изрека светог аве Антониа: "Келиа монаха е вавилонска пе, место
три младиа, меу коима е био Син Божии, и стуб огени из коег е Бог говорио са Мосием"?
Одговор: Као што ога има два своства, од коих е едно болан жар, а друго - радосна светлост, тако и
трпеиво пребивае у келии има два дества, од коих едно оптереуе и узнемирава почетнике у
безмолвиу (час краим исцрпиваем, час борбом), а друго радуе успехом, чинеи споконим оне кои
су прешли страсти, постали савршени у чистоти и удостоили се светлих виеа. Смисао помиаа три
младиа кои су видели Сина Божиегесте следее: као што Ананиа, Азариа и Мисаил, будуи бачени у
Вавилону у огену пе, нису изгорели, па чак ни опекли зато што им е био послан анео Божии да им
59
скине узе и заштити од разорног дества ога, тако и братиу коа живи у усамености и у почетку
подноси тешку борбу са страстима коу подижу демони, благодатна помо Господа нашег Исуса Христа
никад не остава, ве их очиглено посеуе и пребива са има да би их, пошто победе страсти и
неприатее, удостоила благодати савршене убави и светле славе Свое.
6. Питае: Шта значи следеа изрека аве Антониа: "Не треба враати зло за зло. А уколико монах ош
ние достигао до тог степена, треба да се држи утаа и безмолвиа"? Како се то (т. безгневе) може
постии посредством безмолвиа?
Одговор: Немоног брата кои езиком вреа свог брата и у срцу гаи мржу према ему, кои се задржи у
келии и уздржи од разговора са удима, подавууи у себи зле помисли и постоано припадауи
молитвама и читау Писма, [назад] е посетити благодат мира, егово срце е се просветити и егов
дух е се обрадовати у Господу, стекавши слободу од страсти. Погледавши на Крст Господи, он е се
разгорети убаву према ему, и, целивауи га, стае да размиша о томе како е Бог, по Писму, тако
заволео свет да е Сина Свог единородног предао на смрт за ега (н.3,16), да е Бог Своу убав
према нама показао тиме што Христос умре за нас ош док беасмо грешници (Рим.5, 8). Кад Бог Сина
Свог ние поштедео, него га е предао на смрт, и то на срамну крсну смрт, како да нам с им све не
даруе (Рим. 8,32), или како да нам било шта откаже? Христова велика убав и милост побууе нас не
само да помислимо да никако не треба да живимо за свое прохтеве, ве за ега кои е умро за нас
(2.Кор.5,14-15), него и да на Исуса гледамо као на начело и образац трпеа, будуи да е Он за нас
поднео крсну смрт и претрпео такву срамоту, да би опет сео с десне стране Бога на висини. Тако, уколико
са им пострадамо, са им емо се и прославити (Рим.8,17), и уколико са им претрпимо, са име
емо се и задарити (2.Тим.2,12). Због чега нас апостол Павле саветуе, говореи: Гледамо, братио, на
Крст Господа нашег (ев.12,2)? Види колико е Он поднео за грешнике кои су били неприатеи душа
своих. Немоте бити малодушни и не слабите душама своим због тога што трпите тескобу, увреде,
срамоеа и смрт ради убави према ему. Иштите у молитвама своим опрошта онима кои вам чине
пакости, као што се и Господ молио за оне кои су га распиали, говореи: Оче, опрости им (Лк.23,34), и
као што е блажени Стефан од Господа нашег тражио опрошта онима кои су га засипали камеем,
говореи: Господе, не урачуна им грех ова (Дап.7,60). Монах кои седеи сам у своо келии буде тако
расуивао, оачае духом и у Господу е загосподарити над свим страстима. Он не само да нее никога
вреати нити се на кога гневити, ни враати зло за зло, него е се радовати великом радошу и сматрати
за почаст кад му се деси да претрпи увреду и срамоее. Ето до какве наравствене снаге долази монах
у своо келии услед безмолвиа, паже према себи и трпеивог испуаваа заповести Христових као
што су - пост, молитва, богомислие и друге врлине, кое су своствене безмолвиу. Због тога е блажени
ава Антоние врло добро рекао: "Ако монах не може да уздржи език сво од вреаа, роптаа и
причивости, и ако ние у стау да свое срце задржи од таквих падова, нека, у крао мери, притиче
безмолвиу и утау".
7. Питае: Дошли су едном братиа код аве Антониа и рекли му: "Да нам заповест коу можемо да
испунимо". Он им е одговорио: "У еванеу е написано: Ако те ко удари по десном образу твом,
окрени му и други (Мт.5,39)". Они су му одговорили: "Ми то никако не можемо испунити". Старац им е
казао: "Уколико не можете да окренете други образ, барем трпеиво поднесите ударац у едан [образ]".
Они су рекли: "Ни то не можемо учини". Он им е ош рекао: "Уколико ни то не можете, барем немоте
узвраати ударцима ономе ко вас удари". Они су рекли: "Ни то не можемо учинити". Тада е велики
старац рекао свом ученику: "Припреми братии мало ела будуи да су болесни". Шта значе те речи
светог оца?
Одговор: Он е хтео да каже да се са има ништа не може учинити, осим да се нахране и отпусте.
Меутим, пошто е старац на закучку рекао да им е потребна молитва, може се мислити да е под
храном подразумевао молитве стараца. Он као да е рекао: "Уколико не можете ниедно, ни друго,
потребна вам е молитва. Као што е болеснима потребна посебна храна због слабости иховог стомака,
кои не може да прима разноврсну храну, тако е и вама, кои имате тако слабу помисао да не можете ни
намаи део заповести Господе да испуните, потребно лечее и исцеее душе. Потребне су вам
молитве отаца кое е мои да вам их испросе".
8. Питае: Свети ава Антоние е рекао: "Видевши замке авола распрострте по земи, застеао сам и
рекао: "Тешко роду удскоме! Ко се може избавити од их!" И рекли су ми: "Смирее спасава од их.
Они га не могу спутати"". Како е свети видео те замке: чулно или мислено? И ко су ти кои су му рекли:
"Смирее спасава од их. Они га не могу спутати"?
Одговор: Ава Макарие Египатски, ученик аве Антониа, такое е у унутрашо скитско пустии видео
60
све аволске замке и то у исто време кад и ава Антоние, само у другом облику. Свети Макарие е видео
демоне у облику два човека од коих е едан био обучен у похабану одеу на коо су биле закрпе разних
боа. Тело другог е било покривено изношеном одеом преко кое е била пребачена некаква замка од
празних тикви. Уз их се налазио ош неко ко е био покривен крилима у облику покривача. их е
телесним очима видео ава Макарие. Свети Антоние е, пак, оком ума, као што се види виее, видео
све замке аволове, кое он увек припрема монасима, старауи се да их заплете, улови и омете да
успешно окончау сво ход путем врлина, као што е написано: Горди сакрише замку за мене и уже,
растегоше замку по путу (Пс.139,5). И тако, он е видео да су замке аволске раширене по земи исто
онако као што ловци припремау свое. Због виеног он се задивио и ужаснуо. Ту се налазило мноштво
замки и мрежа, омчи и окова да се ни звер не би могла извуи уколико би у их упала. Под таквим видом
су се Светом Антониу показале све телесне и душевне страсти, коима демони искушавау монахе.
Видео е он свете анеле кои су му поименице означавали замку сваке страсти: замку стомакоугааа
или преедаа, замку среброуба, замку блуда, таштине, гордости и осталих. Осим тога, они су му
показали сву препреденост и лукавство помоу коих аво припрема замке и заседе како би саплео
братиу, запетао их и зауставио ихов ход на великом путу убави Божие. Када е, поражен ужасом
због свих тих замки, застеао и рекао: "Тешко нама, монасима! Како емо се избавити и спасти од тих
замки? Како се не заплести у их?", анели су му рекли: "Смирее спасава од свих их. Ко га стекне,
никада се нее заплести, нити пасти". Меутим, они нису рекли да се едино смиреем побеуу страсти
и демони. Потребно е имати и друга дела и подвиге заедно са смиреем. Смирее само по себи нее
донети никакве користи, као што ни дела без смиреа не значе ништа. Дела без смиреа су као месо
посуто земом а не соу, кое се лако квари и пропада. И тако, телесни труд, унутари подвиг ума,
безмолвие и непрестана молитва са савршеним смиреем савлауу све страсти и демоне. Анели су
рекли ави Антониу да монаху кои то поседуе демони не могу чак ни прии.
9. Питае: Ава Антоние е рекао: "Уколико се подвизавамо добрим подвигом, треба да се стално боимо
и непрестано смиравамо пред Богом, како би нас, знауи немо нашу, покривао Своом десницом и
чувао. ер, уколико се понесемо гордошу, Он е Сво покров повуи и ми емо погинути". Какав е
смисао ове изреке блаженог?
Одговор: Ми треба да се увек смиравамо, како у време тескобе, скорби и борбе, тако и у време мира и
спокоства од борбе. У свако време нам е потребно смирее: у време борбе оно нам привлачи помо и
дае снагу да поднесемо тежину трпеа, а у време мира и покоа од борбе нас штити од гордости и
задржава да не паднемо. Ми треба да се смиравамо и због тога што се леимо и падамо у богозаборав.
Наша очигледна немо у овоме е нас сама по себи повести ка смиреу и натерати да одбацимо сваку
гордост. Бог нее да се ми увак налазимо у опасностима и неприликама. По Своо благости и
човекоубу, Он нас покрива те прекида нападе страсти и свирепост демона. И тако, уколико у време
борбе и подвига прибегавамо смиреу ради опасности и тешкоа, а за време спокоства и безбедности
од борбе заборавамо Бога и надимамо се гордошу - несумиво е да е Он удаити Сво покров, те
емо ми погинути побеени и очани. Због тога е у свако време потребно смирее. На сваком месту и
при свако делатности ми на сваки начин имамо потребу за им.
10. Питае: Неко од отаца е молио Бога да му покаже све оце. Било му е дато да
види све осим Светог аве Антониа. Она кои му их е показивао е рекао: "Ава Антоние
е тамо где е Бог". Како е он видео све оце и зашто ние видео аву Антониа?
Одговор: Или е ум старца био узнесен до раа, те е тамо видео оце, или су му сами оци дошли, или му
их е Антоние показао преко виеа. Аву, пак, Антониа он ние видео из два разлога: да би се показала
величина славе Светог Антониа, и ради тога да би се та старац смирио, т. да се не би узносио гордошу
што е видео све оце. Испуавауи егову молбу и [пружауи му] виее, Бог га е обавезивао да
подражава оце. Што се, пак, ние удостоио да види Светог Антониа - значило е да старац нема довоно
снаге да га подражава. И тиме се он подстицао да гази гордост и да се смирава.
11. Питае: едном е код аве Антониа дошао ава Амон девственик и рекао му: "Видим
да имам више дела него ти. Како то да се твое име више слави меу удима него
мое?" Свети Антоние му е одговорио: "То е стога што а више волим Бога него ти". Са
коом намером му е то речено?
Одговор: Нити се ава Амон хвалио своим делима, нити ава Антоние своом убаву. Ци ихових
речи е био ова: Као први оснивачи монаштва и зачетници пустиачког живота, ови светитеи су имали
61
у виду да меусобном сагласношу утврде и свим монасима покажу да е унутраше устроство ума
важние од телесних подвига. ер, ова унутраши став ума управа и одушевава душу монаха на
савршену убав према Богу, коа га чини достоним виеа и откривеа славе Божие. Телесни подвизи
монаха ослобаау од телесних страсти, утвруу у врлини, пружау силу за одбацивае похоте, те телу
доставау чистоту. Подвиг ума, пак, душу наоружава против демона и помисли кое они сеу, и пружа
чистоту срца. Само срце силу задобиа од убави, постауи достоно да буде управано Духом. Ние
потребно да се слава сваког ко напредуе у врлинама и уби Господа рашири меу удима. Тако е ава
Павле, зачетник пустиачког живота и првороени меу монасима (кога е ава Антоние понекад називао
пророком Илиом, понекад ованом Крститеем, а понекад апостолом Павлом) за живота био потпуно
непознат меу удима. Меутим, као што сам ве рекао, оба оца су хтели да нас утврде и науче кои е
начин подвижништва превасходнии - телесни или духовни. Достигавши савршенство, духовно
подвижништво (кое се састои од унутраше сакривене борбе ума, непрестане молитве и богомислиа)
ум монаха уздиже у духовно настроее кое сачиава духовна молитва, дивее Богу, сагледавае
Бога и гледае славе Господа Бога нашега, коме слава у векове векова. Амин.
12. Питае: Свети ава Антоние е рекао да Бог аволу не допушта да изазива велику
борбу против овог рода, зато што е немоан. Како то?
Одговор: Бог жали ова род и не допушта да буде превише притешен аволом, с обзиром да немамо
превише жара убави према Богу и ревности за добра дела. И тако, аво слабие напада на нас због
наше слабости и леости.
13. Питае: Шта значе следее речи аве Антониа: "Када млинар не би покривао очи
муле, не би могао ништа да стекне, будуи да би мула падала због вртоглавице и рад
се прекидао. Слично томе и ми бивамо покривани по Божием деству. И ми у почетку
чинимо добро и не видеи га, како не бисмо почели да се сматрамо блаженим и како
због тога не би пропао наш труд. Због тога понекад падамо и у срамне помисли да
бисмо се, видеи их, прекоревали. Те срамне помисли и есу покривач незнатног добра
кое чинимо. Човек кои себе прекорева нее изгубити своу награду"? Обасни нам, шта
е корисно у ово изреци.
Одговор: Не удостоавау се сви светитеи да виде виеа. Они чак не виде ни добро кое чине, нити
обеаа коа су им припремена, премда су препуни добрих дела и врлина. И то ние стога што се Бог
не радуе иховим врлинама или што се не теши иховим добрим делима. Свеблаги нее ништа
умаити од награде припремене добрима - не било тога! То, меутим, Он чини да се врлински уди не
би понели гордошу (чиме би пропала вредност ихових врлина), да се не би лишили добара коа су им
припремена и да не би постали туи благодати Божио. их Бог чува зато што су добри делатници и
што су приежни у врлинама, премда понекад и допушта да им се демони подсмехну сеуи у их
срамне помисли, наводеи на их страх, или наносеи им ране - све стога да би знали своу немо и да
би свагда били опрезни и паживи. ер, све док су у овом свету, ихов живот е промеив и превртив.
Као што их помисао на блага коа су им припремена за добра дела подржава у ревности и сталном
чиеу добра, тако их и свест о недостацима и немои удаава од гордости и чини да су спремни на
сваки облик смиреа и да пазе да не изгубе своу врлину [у тренутку] кад ве имау примити двоструку
радост од Господа нашег Исуса Христа у бесконачном Царству небеском.
14. Питае: Ава Еление из Сирие е дошао код аве Антониа. Угледавши га, ава
Антоние е рекао: "Добро дошао, Даницо кои излазиш изутра". Ава Еление му е
одговорио: "Здраво, светли стубе, кои красиш васеену". Ко е та Еление? И због чега
га е блажени тако назвао?
Одговор: Та Еление е живео у време аве Антониа и био му раван по степену савршенства и по
делима. ега е похвалио цар Константин Победник, говореи: "Благодарим Господа Исуса Христа што
за моих дана постое три божанствена светила: блажени ава Антоние, ава Еление и ава Евхин. Он е
тако рекао стога што су они много превазилазили све монахе кои су живели и били познати у то време.
Ава Антоние га е назвао Даницом ер е он светлошу благодати превазилазио све монахе свог времена,
као што Даница величином и светлошу надмашуе све друге звезде. Са свое стране и он е аву Антониа
назвао светлим стубом кои украшава васеену, хотеи да покаже да му ние непозната висина
62
савршенства и величина светлости благодати коа му е дана.
15. Питае: Ава Антоние е рекао: "Ми не успевамо због тога што не знамо своу меру
и своу дужност, што не знамо шта захтева дело коме приступамо, ве хоемо да
достигнемо врлину без труда. Стога, чим сусретнемо искушее на месту у коме
живимо, прелазимо на друго, мислеи да негде постои место у коме нема авола.
Меутим, она ко е познао шта е борба, истрано (свагде) воуе уз Божиу помо,
будуи да е Господ наш рекао: Царство Божие унутра е у вама (Лк.17,21)". На шта он
указуе овим речима?
Одговор: Смисао егових речи е ова: [Монаси] прелазе са едног места на друго у очекивау да е
наи место где нема авола. Меутим, сусреуи искушеа и тамо где су прешли, они се удауу на
друго место. Смисао реченог Господом нашим: Царство Божие унутра е у вама, есте да ми монаси,
кои смо напустили свет и, по заповести Господа нашег, узели крст сво, ходеи за им, треба да
боравимо на едном месту, бринуи се едино о спасеу свое душе, подносеи сваковрсне борбе кое
нас сусреу. Због убави према Богу и ради испуаваа вое егове (кое се састои у чувау
егових заповести) ми треба стрпиво да подносимо све борбе и искушеа коа долазе од страсти,
демона и уди. Они, меутим, као неискусни у борби и ненавикнути ни на какав терет, журе у друга
места, очекууи да нау спокоство од борбе и прибежиште од помисли. Зато се и селе од места до
места и од едне земе до друге. Ми, пак, останимо на своим местима. Уколико на нас наие борба или
искушее, прибегнимо посту, молитви, преклонимо колена биуи се у груди пред Крстом Господа
нашега, са сузама и срдачним вапаем иштуи помо и спасее од ега, будуи да е Он свагда близу и
обитава у нама, као што е написано: Господ е близу скрушених срцем, и смирене духом е спасти (Пс.
33,19), и као што е сам Господ рекао: Царство Божие унутра е у вама (Лк.17,21) - т. а у вама
обитавам. ер, Царство Божие есте Христос, кои увек у нама пребива. Блажени Павле такое говори:
Не знате ли да... Христос обитава у вама? (уп.1.Кор.З,16). И не само да Он живи у нама, ве и ми
пребивамо у ему, као што е сам рекао: Останите у мени, и а у у вама (н.15,4). И тако, уколико
пребивамо у Богу и уколико смо егово обиталиште, немомо оставати Господа нашег у време
искушеа, невоа и борбе и немомо се пресеавати, тражеи помо и прибежиште у местима и
земама, ве истрамо на своим местима, молеи Господа кои обитава у нама да нам пружи помо и
избави нас. При томе, откривамо свое помисли своим оцима, иштуи као помо ихове молитве.
Трпеи на своим местима, свагда прибегавамо покрову Спаситеа нашег и Он е нас несумиво
учинити победницима у свим нашим борбама.
НАПОМЕНЕ:
1. Вероватно се ради о изрекама и правилима уопште. Указивана кига ние дошла до нас.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
Сведочанства о животу и списима
Светог Макариа
Нанепосреднии преемник учитеског дара Светог Антониа био е Свети Макарие Египатски. Повест
сведочи само о два случаа посете Светог Макариа Светом Антониу, премда треба сматрати да се не
ради о единственим случаевима. Вероватно е Свети Макарие више пута имао прилику да слуша
дуготране беседе Светог Антониа кои е, излазеи из свог усамеништва, понекад по читаву но
разговарао са онима кои су се окупили ради поуке и кои су га очекивали у манастиру, по уверавау
Крониа (Лавсаик, гл. 23.). Због тога се у Беседама светог Макариа понекад дословно могу наи извесне
поуке Светог Антониа. Може се сматрати да е велики светилник, Свети Макарие, зажежен од ош веег -
63
Светог Антониа.
Казиваа о животу Светог Макариа до нас нису дошла у целости. Све што се могло сазнати о ему
налази се у еговом житиу кое е обавено у издау егових Беседа. Знаменити случа из еговог
житиа есте клевета [да е напаствовао девоку коа е родила дете] коу е претрпео док се ош налазио у
близини насеа. Какво е он само смирее показао том приликом, какво самоодрицае, какву преданост
вои Божио! Те црте су затим обележиле читав егов живот. Чак е и сатана гласно признао да га е
победило смирее Светог Макариа. Оно е било лествица и ка оним високим ступевима духовног
савршенства и дарова благодати кое видимо код ега.
Од списа Светог Макариа сачувано е 50 Беседа и Посланица. У нашем зборнику емо направити избор
из их. Он би сачиавао известан поредак поука Светог Макариа. ер, оне представау едну целину и
значане су због тога што подробно излажу главни ци Хришанства: освеее пале душе деством
благодати Светога Духа. То е главна тачка према коо су усмерене готово све егове поуке. Слично
чини и Грчко Добротоубе. Симеон Метафраст е направо избор из егових Беседа у 150 поглава.
Оно што е учинио, чинимо и ми, сачинивши из их седам слова.
Свети Макарие се не дотиче детаа у подвижништву. Они коима су упуене Беседе и без тога су ве
били усрдни подвижници. Због тога се он првенствено постарао о томе да пружи усмерее тим
подвизима, указууи им на последи ци коме треба тежити. А то е, као што смо ве поменули,
освеее душе благодау Светога Духа. Одуховее е душа душе. Без ега нема живота. Оно е залог
будуег светлог стаа.
Свети Макарие стално говори о пало души и учи е како да из стаа таме, искварености и мртвила изие
на светлост, да се исцели и оживи. Због тога егове поуке нису важне само за монахе кои су се одрекли
света, ве и за све Хришае. ер, Хришанство се и састои у томе да човек устане из палости. Због
тога е и Господ долазио; томе су управене и све спасоносне свештенораде Цркве. Он свагде као
услов за успех постава одрицае од света [т. монаштво]. Меутим, и световаци [Хришани] су
обавезни да се у извесно мери одрекну света. ер, убав према свету есте неприатество према Богу.
Где би ту било спасеа?
У избору поука држали смо се поретка кои се сам од себе поавуе у глави када читаш Беседе Светог
Макариа. Он е своу мисао често пута узводио до самог нашег почетка, изображавауи у каквом се
светлом стау налазио првобитни човек. То е истицао да би се што мрачниим показало стае палог
човека, кое он описуе у крае одбоним цртама. Самим тим се очигледние представа бескрана
милост Божиа, коа нам е авена у спасеу кроз оваплоее единородног Сина Божиег и благодат
Пресветог Духа. Све се то излаже да би се код уди изазвала жеа за граеем спасеа и да би се
подстакли на храбро прохоее читавог тог пута. Ова пут започие образоваем тврде решености да
се иде за Господом све до саме смрти, да се проходи подвиг у труду самопринуаваа и
самопротивеа, све док се не дое до приметног дества благодати, или, како е говорио свети, све док
се у срцу не открие сила и дество благодати Духа Светога. Та пут стиже до краег могуег
савршенства у Христу Исусу, Господу нашем, и завршава се двоаким стаем душа у будуем животу.
На та начин, мисли Светог Макариа емо сабрати под следеим насловима:
1. С
ветло стае првог човека
2. М
рачно стае палога
3. Н
аше единствено спасее - Господ Исус Христос
4. С
тварае чврсте решености за спасее у Господу
5. П
одвижничко стае
6. С
тае оних кои су осетили благодат
7. Н
авиши степен хришанског савршенства на земи
8. Б удуе стае по смрти и васкрсеу
64
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
1. ПРВОБИТНО СВЕТЛО СТАЕ
а) Последи ци и врховно благо човека есте богоопштее. Бог е благоволео да почие у
ему и човек нигде не налази покоа осим у Богу. У таквом сродству стои човек са Богом по
првобитном назначеу творевине.
1. Ниедна блискост ни узаамност ние веа од блискости душе са Богом и Бога са душом. Бог е створио
разну твар: небо и зему, сунце, месец, воду, плодно дрвее, разне врсте животиа. Меутим, ни у
едно од их Он не почива. Сва твар е у егово власти, па ипак ни у едно ние сачинио престо, нити е
ступио у општее. едино е према човеку имао благовоее, ступивши са им у општее и у ему
почивауи. Видиш ли какво е сродство Бога са човеком и човека са Богом?
2. Као што е Бог небо и зему створио за станиште човеку, тако е и тело и душу човекову саздао за
Свое станиште, т. да се усели и да почине у еговом телу као у Свом дому, и да му убена душа,
створена по еговом образу, буде прекрасна невеста.
3. Високо е достоанство човека. Погледа какви су небо и зема, сунце и месец, па ипак Господ ние
благоволео да у има почине, ве едино у човеку. Због тога е човек драгоцении од свих твари. Усудиу
се да кажем - не само од видивих, него и од невидивих, т. духова кои служе. ер, ни о архангелу
Михаилу, ни о архангелу Гаврилу Бог ние рекао: Створимо... га по образу и по подобиу нашем
(Пост.1,26), ве о умно природи човека, т. егово бесмртно души. Написао е, наиме: Анелске воске
су око оних кои га се бое (Пс.33,8).
4. Словесна и благоразумна душа нигде не налази покоа осим у едином Господу, иако е обишла сва
саздаа. И Господ Свое благовоее указуе едино човеку.
5. Богата заручена девока се не задовоава никаквим даровима до брака, све док се не оствари брачни
савез. Тако се ни душа ничим не успокоава све док не достигне савршено општее са Господом. Гладно
дете не обраа пажу на бисере и драгоцену одеу, ве само на доке кое му могу пружити млеко.
Слично расуу и о души (т. да она мимоилази све, желеи да окуси едино Бога, и едино тада се
успокоава).
б) Таквом циу е човек био припремен од самог ствараа. Приликом ствараа у ега е
заложен ци.
6. Душа е велико и дивно дело. При стварау, Бог е ену природу створио без порока. Он у е створио
по образу врлине Духа, положивши у у законе врлина - расуиваа, познаа, благоразумности, вере,
убави.
7. Он е у у положио разум, воу, владалачки ум, и у о зацарио и другу велику тананост, учинивши е
лако покретном, лакокрилом, неуморном, дарууи о да долази и одлази у едном трену, да му мишу
служи када то Дух усхте. едном речу, он у е саздао [са цием] да му постане невеста и да има
заедницу са им, да буде у единству са им, и да са им постане едан дух, као што е речено: А ко се
седини са Господом, едан е дух с име (1.Кор.6,17).
65
8. Као што човек мариво сабира у сво дом разноврсно благо, тако и Господ у Сво дом, т. душу и тело,
сабира и полаже небеско благо Духа.
в) Због тога су првосаздани били у Богу и поседовали велика преимуства и добра.
9. До преступа, они су били обучени у славу Божиу... Док е држао заповести, Адам е био приате
Божии. Са Богом е пребивао у рау.
10. У Адаму е пребивало Слово и он е у себи имао Духа Божиег.
11. У почетку чист, ум е пребивао у свом поретку, сагледавауи свог Владику. И Адам е, остауи у
чистоти и блаженствууи, царевао над своим помислима, покривен божанственом славом.
12. Само Слово, кое е пребивало у ему, за ега беше све: и знае, и осеае (блаженства), и
наслее, и учее. И у сну е на првосазданима пребивала слава, тако да они не виаху своу наготу.
13. Човек е био у части и чистоти, господар свега, почевши од неба, па до доле, имауи [способност да]
разликуе страсти, ту демонима, чист од греха и порока, образ и подобие Божие.
г) Меутим, то обие благодати ние поседовало ништа присилно. Човек е био слободан да
пребива са Богом и благодати, или да се одели од их. Он се одвоио и пао, као и пали духови.
14. Сва словесна биа - анеле, душе и демоне, Саздате е сачинио чистим и простим. Скретае,
меутим, неких од их ка злу произишло е од ихове самовласности [т. слободе]. Наиме, они су своом
воом скренули од доличне помисли.
15. Видиве ствари су свезане некаквом непокретном природом. Оне не могу да изау из стаа у коме
су створене, нити имау своу воу. А ти си саздан по образу и подобиу Божием. Као што е Бог
слободан и чини што хое, тако си и ти слободан. Ти си по природи лако измеив.
16. Наша природа е лако приемчива и за добро и за зло; и за Божиу благодат и за противничку силу.
Она не може да се приморава.
17. На та начин е Адам, по своо сопствено вои, преступио заповест и послушао лукавог.
18. ему е било припремено богатство и велико наслее. Меутим, стекавши раве помисли и мисли,
он е пред Богом пропао.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
2. МРАЧНО СТАЕ ПАЛОГА
а) Послушавши лукавог, Адам му се предао у ропство. Завладавши име, он га е напунио сваким
злом.
19. Преступивши заповест Божиу и послушавши лукаву змиу, Адам се продао и препустио аволу, тако
66
да се лукави обукао у душу, прекрасну твар. Душа се назива телом лукаве таме све док у о пребива
тама греха, зато што живи и бива држана у лукавом веку таме, као што и апостол говори, помиуи
греховно тело и тело смрти: Да се уништи тело греховно (Рим.6,6), и ош: Ко е ме избавити од тела
смрти ове? (Рим.7,24). Душа ние од природе Божие, нити е од природе лукаве таме, ве е умна велика
и дивна твар испуена лепотом, прекрасни образ и подобие Божие. Лукавство тамних страсти у у е
ушло као последица пада.
20. У почетку заробивши човека, лукави кнез (т. царство таме) е обложио и обукао душу влашу таме
као што иначе човека облаче кад га спремау за цара, давши му сву царску одору и омогуивши му да од
главе до ноктиу носи све царско. Лукави кнез е грехом обукао душу, целу ену природу, и целу е
оскрнавио, не оставивши без свое власти ни едан ен део, ни помисли, ни ум, ни тело. Он у е обукао у
порфиру таме. Када е (болесно), тело страда у целини, а не само едан егов уд. Тако е и сва душа
пострадала од лукавих страсти и греха. Лукави е читаву душу, коа е неопходни део човека, обукао у
своу злобу, т. грех. На та начин е тело постало страдално и трулежно.
21. Говореи: Свукосте старога човека са делима еговим (Кол.3,9), апостол мисли на савршеног
човека код кога очи одговарау очима, глава глави, уши ушима, руке рукама и ноге ногама. ер, лукави е
оскрнавио целог човека, душу и тело, обукао га у грех и начинио старим, упраним, нечистим,
богоборним, човеком кои се не покорава закону Божием, како више не би гледао како е пожено за
ега, ве како би и гледао лукаво, и слушао лукаво, и како би му ноге журиле на злочин и руке чиниле
безакое, и срце помишало на зло.
22. Стари човек е са себе скинуо савршеног човека и понео одеу царства таме, одеу хуле, невера,
дрскости, таштине, гордости, среброуба, похоте, као и другу одору царства таме, нечисте и скверне
подеротине.
23. Неприате се и трудио да Адамовим преступом рани и помрачи унутарег човека, т. владалачки ум
кои сагледава Бога. егове очи су прогледале за пороке и страсти када су му ве постала недоступна
небеска блага.
24. Духови злобе везуу душу оковима таме, тако да она не може да воли Господа колико би желела, нити
да веруе колико жели, нити да се моли колико жели. Од преступа, наиме, првог човека, ми при сваком
[добру] сусреемо очигледно и тано противее.
б) Видеи такво погубно стае, Бог и анели су се сажалили на палога.
25. Онога дана када е пао Адам, Бог е ишао по рау и, видевши га, са сажаеем рекао: "Како си
изабрао зло поред толиких добара! Какав стид те е покрио после толике славе! Зашто си сада тако
помрачен, тако изобличен, тако трулежан? Каква те е само тама покрила после онакве светлости!"
Творац се сажалио на Адама кои е пао и умро за Бога. Анели, све силе, небеса, зема и сва твар
оплакивали су егову смрт и егов пад. ер, твар е видела да е она кои им е дат за цара постао слуга
супротне и лукаве таме. Тако е он горком тамом обукао своу душу, зато што се над им зацарио кнез
таме. Управо е Адам она [човек] кога су израавили разбоници и полумртвог оставили на путу из
ерусалима у ерихон.
в) Правда га е ипак подвргла праведно казни. Он е напуштен као оставени дом.
26. Преступивши заповест, Адам е изгнан из раа, навукавши на себе гнев Божии. Као што е Бог некада,
разгневивши се на удеце, ерусалим предао на срам неприатеима, па су они кои су их мрзели
загосподарили над има, те е нестало и празника и приноса, тако се прогневио и на душу због преступа
заповести, предавши е неприатеима, демонима и страстима. Преваривши е, они су е потпуно
понизили, те е нестало сваког празника, тамана и приноса кои е душа пружала Богу. ер, сви путеви
кои су водили ка о испунише се дивим зверима, и у о се угнездише гмизавци, т. лукави духови.
Као што се куа у коо се не живи облачи у таму, бешчаше и поругу, пунеи се нечистотом и смрадом,
тако се и душа у коо не ликуе Владика са анелима, пуни греховном тамом, срамним страстима и
сваким бешчашем.
67
27. Пошто е човек због преслушаа примио клетву на клетву: Тре и чичак е ти давати зема
(Пост.3,18), и ош: "Зема коу обрауеш нее ти дати плодове свое", - на земи еговог срца су се
изродили и израсли тре и чичак. Неприатеи су преваром украли егову славу и обукли га у срамоту.
Отета е егова светлост и он е обучен у таму. Они су му убили душу, расули и разделили егове
помисли, свукли ум са егове висине. Тако е човек - Израи постао роб истинског фараона. Он е над
човеком поставио надзорнике и оне кои су га гонили, т. лукаве духове да би, хтео не хтео, вршио лукава
дела егова, да би припремао глину и опеке. Удаивши човека од небеског начина мишеа, он га е
низвргао ка вештаственим, земаним, смртним и лукавим делима, и ка суетним речима, помислима и
расуиваима. Павши са свое висине, душа е сусрела човекомрзно царство и сурове кнезове кои е
принуавау да им зида греховне градове порока.
г) Због пада, читава твар и сав удски род су подвргнути тирании неприатеа и страсти.
28. Замисли едног цара кои има наслее и чии поданици су спремни да му служе. Меутим, десило се
да су га неприатеи заробили. Чим е он ухваен и одведен, требало е да и егови поданици и слуге
поу за им. Тако е и Адама Бог створио чистим да би му служио и за услугу му е дата ова твар. Он е
поставен за господара и цара све твари. Лукаву реч, коа е нашла приступ ка ему, Адам е напре
примио споашим слухом, а затим е допустио да му проникне у срце и да овлада читавим еговим
бием. Са еговим заробаваем, поробена е и читава твар коа му е служила и коа му се
покоравала. Преко ега се смрт зацарила над сваком душом. Због преслушаа, она е толико изопачила
Адамов лик да су уди дошли и до поклоеа демонима. ер, и плодове земаске, кое е Бог
прекрасно саздао, [човек] е приносио демонима. На ихове олтаре су ставали хлеб, вино и еле, као и
животие. Чак су и синове и ерке свое приносили на жртву демонима.
29. Од времена Адамовог пада, душевне помисли су се, одвоивши се од убави Божие, расеале по
овом веку и помешале са вештаственим и земаским помислима. И као што е Адам, кои е преступио
заповест, у себе примио квасац штетних страсти, тако и они кои се родише од ега и читав род егов,
по наследству имау удела у истом квасцу. Постепено узрастауи и умножавауи се, греховне страсти су
до те мере нарасле да су се рашириле до преубе, разврата, идолослужеа, убистава и других
ругобних дела, све док читаво човечанство ние ускисло пороцима. Зло е до те мере порасло у удима
да су помислили да нема Бога. Стога они почеше да се клаау бездушном камеу. Квасац злих страсти
е до те мере обузео род старог Адама да [уди] чак ни поам Бога нису могли ни да прихвате.
30. После нарушаваа заповести и подвргаваа осуди гнева, човеком е овладао грех, ушавши унутар
ега као неки танани и дубоки бездан горчине и завладавши пасиштем душе до надубих ених
скривница. На та начин и душу и грех, кои се привио уз у, можемо упоредити са великим дрветом кое
е препуно грана и чии е корен у дубини земаско. Тако се и грех, кои е ушао у душу и овладао еним
пашацима до наскривениих дубина, претворио у навику и предубеее, узрастауи у свакоме од
младости и учеи га [свему] лошем.
31. Лазар, кога е васкрсао Господ и кои е одавао тако велики смрад да се нико ние могао приближити
еговом гробу, беше образ Адама кои е у своу душу примио велики смрад и кои се напунио мрака и
таме. Слушауи о Адаму, о раеном, разбоницима и о Лазару, немо дозволити да ти ум лута по горама,
ве се затвори у своу душу зато што и ти носиш исте ране, исти смрад, исту таму. Сви смо ми синови тог
помраченог рода, сви ми имамо удела у том смраду. Немоу коом е пострадао Адам, страдамо и сви ми
кои происходимо од еговог семена. ер, таква нас е болест постигла, као што говори Исаиа: Од главе
до пете нема ништа здраво, него убо и модрице и ране гноаве, ни исцеее ни завиене ни уем
заблажене (Ис.1,6). Таквом неисцеивом раном смо ми раени.
32. Као што у Египту током тридневне таме син ние видео оца, брат брата, приате приатеа, будуи
да их е покривао мрак, тако ни после Адамовог преступа заповести, еговог пада из рание славе,
потчиаваа духу света и после покривала кое е пало на егову душу - нико од уди, све до
последег Адама - Господа - ние видео истинског Оца небеског, ни благу и добру маку - благодат Духа,
ни наслаег и намилиег брата - Господа, ни другове и приатее свое - свете анеле, са коима е
[човек] некада радосно ликовао и празновао. И не само до последег Адама, ве и сада они коима ние
засиало Сунце правде - Христос, коима се нису отвориле душевне очи да виде истинску светлост, ош
увек остау покривени тамом греха, ош у себи имау дество сластоуба, ош потпадау под исту казну,
ош немау очи коима би могли да виде Оца.
68
д) Наприметниа последица пада е неред кои влада у свету.
33. Деца овог века су слична пшеници коа се сипа у решето земе и просеава кроз непостоане мисли
овога света, при непрестаном колебау земаских ствари, жеа и заплетених вештаствених поимаа.
Сатана тресе душе и решетом, т. земаским делима, просеава сав грешни род удски. Од времена
пада, од Адамовог преступа заповести, лукави кнез е преузео власт и све синове овога века
непрестаним преварним и колебивим помислима просеава и приводи у меусобно супротставае у
решету земе.
34. Као што се пшеница коу просеавау непрестано превре и окрее у решету, тако и кнез лукавства
земаским делима заокупа све уде, колеба их, приводи у смуее и метеж, наводеи на суетне
помисли, непрестано варауи и поробавауи сав грешни род Адамов. Господ е апостолима
предсказао будуе устаае лукавог на их: Ево вас заиска сатана да вас вее као пшеницу. А а се
молих Оцу своме да вера ваша не престане (Лк.22,31-32). Ова реч, као и пресуда коу е Саздате
изрекао Каину: Стеаеш и трешеш се у немиру на земи (Пост.4,12), образац е и слика за све
грешнике. Преступивши заповест и поставши грешан, читав род Адамов е невидиво на себе примио
ову слику. уди се колебау непостоаним помислима боазни, страха, сваковрсних смуеа, жеама,
разноврсним уживаима. Кнез овог света узнемирава сваку душу коа ние роена од Бога [т. коа е без
покааа]. Слично пшеници коа се стално окрее у решету, он многообразно узнемирава удске
помисли. Он све приводи у колебае, ловеи [уде] светским преварама, телесним задовоствима,
страховима и смуеима.
35. Показууи да они кои иду за преварама и воом лукавог на себи носе лик Каиновог лукавства,
Господ е са прекором рекао: Жее оца свога хоете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не
стои у истини (н.8,44). Због тога читав грешни род Адамов тано на себи носи ону осуду: "Стеаете и
трешете се немирни у решету земе у коме вас просеава сатана". Као што се од едног Адама по
земи распространио читав род удски, тако е и една страсна исквареност проникла у читав грешни
род удски, те е кнез злобе сам у стау да у све посее колебиве, вештаствене, суетне и
узнемирууе помисли. И као што едан ветар може да узнемири сво растие и сво семее, те као што се
една нона тама простире по сво васеени, тако и кнез лукавства, као нека мислена тама греха и
смрти, извесним скривеним и суровим ветром смууе и обузима читав род удски на земи, ловеи
удска срца колебивим помислима и светским жеама и пунеи тамом незнаа, заслепености и
заборава сваку душу коа ние роена одозго и коа се мишу и умом ние преселила у други век, по
реченоме: Наше живее е на небесима (Фил.3,20).
) Сви су зло осеали, али нико ние знао откуда е, сматрауи га готово природним стаем.
36. Видиви свет, од царева до сиромаха, сав се налази у нереду и метежу, у борби - и нико од их не
зна узрок тог очигледног зла, жалца смрти кои е дошао од Адамовог преступа. ер, грех, кои е дошао е
као нека разумна сила и сатанина суштина, посеао е свако зло: он тано делуе на унутарег човека и на
ум, бореи се помислима против ега. уди и не знау да [зло] чине побуивани неком туом силом.
Напротив, они мисле да е то природно и да га чине по свом сопственом расуивау. Меутим, они кои у
уму имау мир Христов и просвеее егово знау одакле се све то подиже.
37. Колико се поавило царева из Адамовог рода кои су владали читавом земом и кои су много
размишали о своо царско владавини! Па ипак, ни едан од их при свем свом обиу ние могао да
схвати помрачее и штету кои су настали у души кроз преступ првог човека. [То ние могао], ер ние
познао промену коа се десила у о, наиме да е ум због пада обучен у стид и да због слепила очиу срца
више не види славу коу е до преступа видео отац наш Адам.
38. У свету су постоали разни мудраци. едни су показали изузетну философиу, други су задивавали
вештином софистике, треи су се истакли говорништвом, други су опет били граматици и стихотворци
кои су писали по прихваеним правилима историе. Постоали су и разни уметници кои су били искусни у
светским уметностима... Меутим, сви они, коима е овладала змиа коа се уселила у их, не поимаху
грех кои живаше у има. Они посташе заробеници и робови лукаве силе, немауи никакве користи
69
од свог знаа и уметности.
е) Зло од пада ние сасвим умртвило човека, ма колико иначе било велико. У ему су остале
проаве духовног живота.
39. Не кажемо да се човек потпунио изгубио, уништио, умро. Он е умро за Бога, али живи своом
сопственом природом.
40. Човек е погинуо због преступа. Постао е раив. Сатана му е помрачио ум. Делимично, дакле, човек
постои, и делимично живи, расууе и има воу.
41. И по преступу е остало познае (што се нарочито види у деству савести). Када се разбоник изведе
на суд, кнез постава питае: "Када си чинио зло, зар ниси знао да еш бити ухваен и предан на
смрт?" Разбоник се нее осмелити да каже да ние знао, будуи да му е то било познато. Зар блудник не
зна да чини зло? Зар лопов не зна да греши? Зар уди и без Писма, по природном разуму, не знау да
постои Бог? Онога дана нее мои да кажу да нису знали да постои Бог. ер, и у муама и у громовима
са неба, има се саопштава: "Зар не знате да постои Бог кои управа твару?"
42. Лажним учеем уведени у обману, неки неправедно тврде да е човек коначно умро и да уопште
ништа добро не може да учини.
43. Човеку е остала слобода коу му е Бог у почетку дао. Као што ние био везан за добро неком
неопходношу док е био савршен, тако ни погружен у грех и поставши сасуд авои, он ние везан за
зло.
44. Ти си слободан. Уколико хоеш да погинеш, природа ти е колебива. А ко хое, покорава се Богу,
иде путем правде и влада над жеама, зато што му се ум противи и што одлучном помишу може да
савлада порочна стремеа и гнусне прохтеве.
45. Они се, ипак, узалуд надимау, мислеи да е сопственом слободом удаити од себе повод ка греху.
Слобода коа е човеку доступна простире се само на противее аволу, али не и на власт над
страстима. ер, речено е: Ако Господ не сазида дом...и не сачува град, узалуд бди стражар (Пс.126,1).
46. У нама зло делуе са свом силом и приметношу, нашаптавауи нам нечисте жее, премда и ние,
како неки говоре, са нама помешано као вино са водом, ве као што на едном поу одвоено расту
пшеница и куко, или као што се у едном дому посебно налази разбоник, а посебно домаин.
47. И сунце кое сиа и ветар кои дува имау своу природу и свое тело. Тако се и грех приближио души,
али и он и она имау своу посебну природу.
48. Извор точи чисту воду, иако на еговом дну лежи му. Ако се му узнемири, читав извор е постати
мутан. Тако се и душа меша са пороком када е узнемирена. И сатана као да постае едно са душом: оба
духа за време блуда или убиства као да представау нешто едно. Стога - ко се са блудницом свеже
едно е тело с ом (1.Кор.6,16). Други пут, опет, самостална душа делуе сама од себе, кае се због
своих поступака, плаче; моли се и присеа се Бога. Како би могла душа чинити тако нешто кад увек била
погружена у злу? ер, као суров, сатана никако нее да се уди окреу покаау.
70
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
3. ГОСПОД, УСТРОИТЕ СПАСЕА
а) За пале е едино спасее - Господ. Господ се смиловао и оваплотио се ради нашег спасеа.
Своом крву е опрао грехе наше, благодау Светога Духа е обновио нашу овешталу природу, и
учинио нас подесним за Свое небеско Царство.
49. Свет личи на богатог човека кои поседуе велелепне и огромне куе, кои изобилуе сребром и
златом, различитим поседима и сваком послугом, кога, меутим, изненада спопада болест и немо. Сва
егова родбина стои поред ега али га, и поред свег богатства, не може избавити од болести. Исто тако
ни душу коа е погружена у грех не може избавити никаква животна маривост, ни богатство, нити било
шта друго. едино Христов долазак може очистити душу и тело.
50. Откако е од Адама почео да царуе грех, род удски се зачие у безакоу и у гресима раа, од
утробе матере се изопачууи и од мачиног крила лутауи. Због тога се аге Божие смиловало и
дошло да Своом силом свеже снажнога, те да отме сасуде кое е запленио, по реченоме: Запленио си
плен (Пс.67,19).
51. Сатана и кнезови таме су од преступа заповести засели у срцу, уму и телу Адамовом као на
сопственом престолу. Због тога е дошао Господ и на себе примио тело од Деве. ер, ко би могао
поднети да му е било угодно да дое са непокривеним Божанством? Напротив, помоу тог оруа, т.
тела, Он е проговорио удима. Назад, Он е и лукаве демоне, кои су засели на телу, срушио са
престола, т. са мисли и помисли коима су они управали, очистио савест, и самом себи од ума,
помисли и тела направио престо.
52. Бог е Мосиу наредио да направи бакарну змиу, да е подигне и прикуца на врх дрвета. Сви кое су
уеле змие добиали би исцеее по погледу на бакарну змиу. Тако е мртва змиа побеивала живе,
зато што е била образ Господег тела. ер, Господ е Свое тело, кое е примио од [Пресвете] Марие,
узнео на Крст, распростро и прикуцао на дрвету. И мртво тело е победило и усмртило змиу коа е
живела и гмизала у срцу. Ето великог чуда.
53. Душу коа е у почетку раена неисцеивом раном погубних страсти ние могао да исцели нико од
праведника, нити отаца, ни пророка, ни патриараха. Дошао е Мосие, али ни он ние могао да пружи
савршено исцеее. Постоали су свештеници, дарови, десетак, субота, нови месец, прае, жртве,
свепаенице и сва остала правда се вршила по Закону али се душа ние могла исцелити и очистити од
нечистог тока злих помисли. Сва та праведност ние била у стау да излечи човека. [Назад] е дошао
Спасите, истински Исцелите, кои лечи на дар и кои себе дае за избавее рода удског. Он е
извршио велико и спасоносно избавее и исцеее душе. Он у е ослободио од ропства и извео из
таме.
54. Лекарства коа су узета од земе, т. сопствена праведна дела, нису могла да излече и исцеле душу
од такве невидиве ране. Човек е добити исцеее и достии живот едино силом небеске и Божанске
природе, даром Духа Светог, и то по очишеу срца Духом Светим.
55. Када крене да обрауе зему, ратар е дужан да узме прикладно оруе и одело. Тако се и Христос,
Цар небески и истински Посленик, дошавши ка човечанству кое е запустело од порока, обукао у тело и
уместо оруа понео Крст, Он е обрадио запустелу душу, избацио из е тре и чичак, ишчупао коров
греха и све растие греха сажегао огем. Обрадивши е дрветом Крста, Он е у о посадио предиван
духовни врт кои Богу као Владици приноси разноврсне слатке и омиене плодове.
56. Христос Господ е Нови Завет (учинио) новом (стварношу). Крстом и смру е срушио врата ада и
греха, извео верне душе, даровао им Утешитеа и увео у Свое Царство.
57. У Закону е прописано да свештеник узме два голуба: едног да закое, а другог да покропи еговом
крву и пусти га да одлети слободан. Ово дество е било образац и сенка истине. ер, Христос е заклан,
71
а егова крв, коом се кропимо, чини да добиемо крила Духа Светог коим без смете летимо у ваздуху
Божанства.
58. Господ наш Исус Христос е дошао да би изменио, преобразио и обновио природу и душу, коа е због
преступа прегажена страстима, учинио новом, сединивши е са Своим Божанственим Духом. Он е
дошао да верууе у ега начини новим умом, новом душом, новим очима, новим слухом, новим
духовним езиком - едном речу, новим удима.
59. Потчинивши себи човека, неприате га е за себе начинио новим, обложивши га штетним страстима,
помазавши га духом греха и уливши у ега вино сваког безакоа. Тако е и Господ начинио новог човека,
избавивши га од греха и помазавши га Духом Светим.
60. Као што у видивом свету нико не може да преплива и прее море без лаког и покретивог брода
кои е направен од дрвета кое се лако одржава на води, зато што е иначе потонути и погинути, тако
ни душа, сама по себи, не може да прее, савлада и преплива горко море греха, непроходни бездан
лукавих сила и тамних страсти, уколико у себе не прими лакопокретног, небеског, лакокрилог Духа
Светог, кои уништава и превазилази свако лукавство.
б) Изградивши спасее, Господ хое да се спасавау они кои желе спасее, премда никог не
принуава.
61. Узевши на себе старае о спасеу човека, Господ наш Исус Христос е извршио сав домостро, од
самог почетка, бринуи преко отаца, патриараха, преко Закона и пророка, да би, назад и сам дошао,
презревши крсну срамоту и претрпевши смрт. Сав егов труд и старае састоали су се у томе да из
Свое природе Духом породи чеда, благоизволевши да се раау одозго, од еговог Божанства. Као што
се земаски очеви жалосте када не раау [децу], тако е и Господ, заволевши род удски као Сво
сопствени образ, усхтео да га породи од Свог божанственог семена. И Христос подноси велику тугу кад
неки нее да приме такво роее и да буду роени из бедара Духа Божиег. ер, Он е за их страдао и
трпео због иховог спасеа.
62. Господ хое да се сви уди удостое тог роеа зато што е за све умро и све призвао к животу. ер,
без тог роеа, душа не може да живи, као што е рекао Господ: Ако се ко не роди одозго, не може
видети Царства Божиега (н.3,3). Они кои су поверовали у Господа, пришли му и удостоили се тог
роеа, причиавау радост и велико весее на небесима онима кои су их родили. Сви анели и свете
силе се радуу због душе коа се родила од Духа и коа е постала дух.
63. Земоделац по цело [иви] баца семе, желеи да свако донесе плод. Затим долази са српом и
жалости се ако не налази плода. Тако и Господ хое да се егова реч посее у срцима удским.
Меутим, као што е ратар жалостан због оскудне иве, тако се и Господ скорби због срца кое не доноси
плод.
64. Као кад се цар не би постидео сиромашног и болесног човека, ве почео да лекарствима лечи егове
ране, преневши га у сво дворац, обукавши у порфиру и диадиму и учинивши га заедничарем свое
трпезе, тако и небески цар - Христос прилази болесном човеку, исцеуе га и приопштава Своо царско
трпези. При томе, Он га е уздигао на такву част, не чинеи никакву присилу над еговом воом, ве
делууи саветима.
65. У еванеу е написао да е Господ послао слуге да позову званице и обаве им: Ево сам обед сво
уготовио (Мт.22,4). Меутим, званице су се отказивале, говореи: Купих пет армова волова, или:
Ожених се (Лк.14,19; 20). Видиш ли да е Она кои е позвао готов, и да су се позвани одрекли, за шта су
сами криви. Видиш ли да им е Господ припремио Царство и да их зове да уу, али они нее.
66. Господ непрестано удара у двери наших срдаца, [желеи] да му отворимо како би могао да уе и
почине у душама нашим, начинивши обите у нама. ер, Он говори: Ево стоим на вратима и куцам;
ако ко чуе глас мо и отвори врата, уи у к ему (Отк.3,20). Он е благоволео да много пострада,
предавши тело Свое на смрт и избавивши нас од ропства како би дошао у нашу душу и у о начинио
обите. ер, егова храна, и пие, и одеа и покров и починак налази се у нашо души. Због тога Он
непрестано удара у врата, желеи да уе код нас. Примимо га, дакле, и уведимо у себе зато што Он за
нас представа и храну, и пие и вечни живот. Ниедна душа коа га сада не прими у себе и коа га у себи
не успокои, или бое - коа се сама не успокои у ему - нее имати наслеа са светима у Царству
небеском, и нее мои да уе у небески град. Ти нас сам, Господе Исусе Христе, уведи у ега!
72
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
4. СТВАРАЕ ЧВРСТЕ РЕШЕНОСТИ ЗА СПАСЕЕ У ГОСПОДУ
Покрет душе ка спасеу остваруе се образоваем жее за спасеем и тврде решености да се
оно оствари у Господу. Господ е остварио наше спасее, све е припремио за ега и жели да се
свако спасе. Он едино очекуе да човек приступи и почне да се труди за спасее.
а) Наша жеа се очекуе као неопходан услов.
67. Човек по природи има предузимивост коу Бог и очекуе од ега. Због тога Он заповеда да човек
напре схвати, да схвативши заволи, и назад да покрене воу. Да, пак, ум ступи у дество, или да се
поднесе труд, или да се испуни дело - благодат Господа пружа онима кои желе и кои су поверовали.
Због тога е воа човечиа суштински услов. Без вое [човечие] ни Бог ништа не чини, премда би и
могао, као слободан. Због тога испуее дела Богом зависи од вое човекове. Када [принесемо своу
слободну воу] Он - диван и у свему непомив - читаво дело приписуе нама.
68. Иако се ние могла излечити, и премда е остаала са раном, крвоточива жена е ипак имала ноге са
коима е пришла Господу и добила исцеее. Исто тако, премда ние могао да прие и приступи
Господу због слепила, она слепи е пустио глас кои е стигао пре весника: Сине Давидов Исусе, помилу
ме (Мк. 10,47). Поверовавши, он е добио исцеее кад е Господ пришао и дао му прозрее. Исто тако
е и са душом. Премда е изранавена срамним страстима и ослепена греховном тамом, она ипак има
воу коом може да завапи Исусу и да га призове да дое и да о пружи вечно избавее.
69. Да слепи ние узвикнуо и да она крвоточива ние пришла Господу, не би добили исцеее. Исто тако,
она ко по сопствено вои и из свег произвоеа не приступи Господу и ко га не моли са несумивом
вером - нее добити исцеее. ер, због чега су они одмах били исцеени, а ми ош увек не налазимо
излечее од таних страсти? Ми не добиамо духовно исцеее и спасее услед невера нашег и услед
разбиености наше, због тога што га не волимо из свег срца и што не веруемо у ега искрено. Због тога,
верумо у ега и истински му приступимо како би Он убрзо на нама извршио истинско исцеее. Он е
обеао да е дати Духа Светога онима кои ишипу од ега (Лк.11,13), да е отворити врата онима кои
куцау и да е га наи они кои га траже (Мт.7,7). То е обеао Она кои не обмауе (Тит.1,2).
70. Премда ништа не може да учини, нити е своим ногама у стау да прие маци, дете се ипак,
тражеи е, крее, зове и плаче. И мака се назад сажали на ега. о е мило што е дете са напором и
плачем тражи. Назад, пошто дете не може да дое до е, она сама, побеена убаву према ему
због еговог дуготраног искаа, долази, узима га са великом нежношу, мази и храни. Исто чини и
човекоубиви Бог са душом коа му прилази и коа га тражи. Ипак, подстицан ему своственом
убаву и благошу, Он се ош више прилепуе за разумну душу и, по апостолско речи, постае са
ом едан дух (1.Кор.6,17).
71. Господ е милосрдан и дуготрпеив у очекивау нашег обраеа. Ако грешимо, Он нас чека да се
покаемо, ако паднемо, не стиди се да нас поново прими, као што рече пророк: Зар нее устати она кои
падне? И зар се нее вратити она кои се удауе? (ер.8,4). Ми едино треба да смо трезвоумни, да
стекнемо добру мисао, да се брзо и на прави начин ему обратимо, иштуи егову помо. Он е готов
да нас спасе. Он прима пламену чежу наше вое (коа одговара нашим силама), као и веру и
спремност кои произилазе из доброг произвоеа, премда сваки успех едино од ега долази. Због
тога, свукавши са себе свако предубеее, немар и леост, постарамо се да постанемо храбри и
спремни да идемо еговим трагом. Немомо то одлагати из дана у дан због привлачности зла, ер не
знамо када е бити наш излазак из тела.
б) Како се образуе жеа?
аа) Пробуее од Бога.
73
Господ невидиво уразумуе душу. Понекад е преобраа несреом, понекад непосредним
деством, као код апостола Павла. Ипак, свестрани гласник ка обраеу есте реч Божиа.
72. Богу е угодно да (човека кои се налази у греху) поново уведе у живот. Стога га Он саветуе да плаче
и да се покае. И ако човек продужи са тиме (т. да оплакуе себе) због своих давних сагрешеа, Бог га
поново побууе да плаче и приноси покаае (како би сав сво живот у поединостима оплакао).
73. Невое, страдаа и ране кое те сналазе по домостроу [Божием], [потруди се да примиш] као нешто
што ти е корисно за душу, а не као нешто непожено. ер, када те сусретну несрее, почееш да
размишаш у себи: "Пошто сам несреан у свету, одреи у га се, и пои у да служим Богу". Може се
десити да, дошавши до те мисли, чуеш заповест: Прода све што имаш (Мт. 19,21), омрзни телесно
општее и служи Богу. Тада еш почети да благодариш за несреу у свету, будуи да се еним поводом
показуеш послушан Христово заповести. Назад, ако си унеколико изменио сво ум у односу на видиво
и удаио се од телесног општеа, треба такое да се умом удаиш од плотског мудроваа и да
стекнеш небеско размишае. Тада еш почети да расууеш о заповести коу си чуо. И нееш ош
обрести поко, али еш прихватити старае и труд да стекнеш оно о чему си слушао.
74. Како е Бог уловио апостола Павла? Као што тиранин заробава неког [човека] кога затим ослобаа
истински цар, тако е и Павле, док е у ему дествовао тирански дух греха, гонио и мучио Цркву.
Меутим, пошто е то чинио из незнаа, ревнууи за Бога и мислеи да се труди за истину, Бог га не
остава, ве га хвата. Обасавши га неизрециво, небески и истински Цар га е удостоио да чуе егов
глас. Ударивши га у лице као слугу, Он му е дао слободу. Видиш ли каква е благост Владике када у
едном тренутку може да обнови душе кое су се прилепиле за зло и подивале, саопштивши им Своу
благост и мир.
75. Цар кои хое да [своим поданицима] саопшти обаву и раздели дарове, пише посланице у коима
свима дае на знае: "Постарате се да што скорие доете код мене да добиете царске поклоне". Онима
кои не доу и не приме дарове, читае посланице нее ништа користити. Напротив, они е потпасти под
осуду на смрт зато што нису хтели да доу и да се из царских руку удостое части. Тако е и Цар - Бог
предложио удима Божанствена Писма као какву посланицу, обавууи им да они кои призивау Бога
и кои су поверовали треба да ишту да добиу небески дар од Ипостаси еговог Божанства. ер,
написано е: Да... постанемо причасници божанске природе (2.Пт.1,4). Ако човек не прилази, не иште и не
добиа, узалудно му е читае Писма. Напротив, оно е га подвести под осуду на смрт ер ние хтео да од
небеског Цара прими дар живота, без коег ние могуе стеи бесмртан живот.
бб) Борба са собом да би се воа склонила ка призивае.
76. Човек не постае достоан благог удела чим чуе реч Божиу. Тврдеи супротно, ти код човека укидаш
воу и поричеш постоае супротне силе коа га омета. Ми, пак, кажемо да она ко слуша реч долази до
скрушеа и, по повлачеу благодати по промислу ради човекове користи, ступа у борбу и учи се
ратовау, супротставауи се сатани. И тек после дуготране борбе и сукобаваа, он односи победу
и постае Хришанин (т. искрени следбеник Христов).
вв) Представе и убееа коа дествуу на наклоност вое.
У то борби са собом ум сабира разне подстицане и покретачке представе истине и убееа, кое су у
стау да подстакну и одушеве. Свети Макарие прво истиче оно што е Бог учинио за наше спасее, као
и обеаа коа е повезао са овим делом. На то се он често враа.
77. убени, немо гледати само на умну суштину душе. Бесмртна душа е драгоцени сасуд. Погледа
како е велико небо и зема. Па ипак, Бог ние показао [Свое] благовоее према има, него само
према теби. Погледа на свое благородство и достоанство, ер Он не посла анела, ве сам дое да ти
помогне, да те призове палога, раенога, да ти врати првобитну чистоту Адамову. Сам Бог е дошао да
ти помогне и да те избави од смрти. Стани чврсто и схвати такво промишае о теби.
78. Замисли да цар сусретне неку сиромашну девоку, одевену у рите и да, не устручавауи се, са е
скине нечисту одеу, да умие ену правштину, украси е светлим хаинама и учини учесницом егове
царске трпезе и слава. Тако е и Господ нашао изранавену душу, дао о лекарство, свукао са е
замрану одеу и срамоту порока, обукао е у царску, небеску, божанствену, светлозарну и славну
одеу, положио венац на у и учинио учесником царске трпезе на [ену] радост и весее.
79. Хришанство ние нешто безначано, ве представа велику тану. Схвати свое благородство, т. да
си призван у царско достоанство, да си род изабрани... народ свети (1.Пт.2,9). Тана Хришанства е
74
необична за ова свет. Видива слава и богатство цара су нешто земаско, трулежно, пролазно, а оно
Царство и оно богатство су божанствени, небески, славни, непролазни и непрестани. ер, у небеско
Цркви [Хришани] сацаруу са небеским Царем. Као што е Он Првороени из мртвих, тако су и они кои
сацаруу са им - првороени.
80. Хришанска обеаа су велика и неизрецива, и то у толико мери да се са вером и богатством едне
душе не може упоредити ни сва слава и лепота неба и земе, ни остала ихова лепота и украс, као ни
богатство, красота и сладост видивог. Према томе, како да поред толиких подстицаа и обеаа
Господих не пожелимо да у потпуности приступимо Господу, да му посветимо сами себе, да се, поред
свега другог, по еванеу, одрекнемо и саме свое душе, те да осим ега единога ништа више не
волимо? Ето, све нам е то даровано, и ош каква слава! Колико е само Господ промишао о нама преко
пророка и отаца! Колико е изречено обеаа! Колико подстицаа! Колику е благост Владика имао према
нама од самог почетка! Назад е преко Свог доласка Своу неизрециву благост према нама доказао
распеем, коим е нас преобраене превео у живот. Меутим, ми се ош увек не одваамо од своих
прохтева, од убави према свету, од равих предубееа и навика, показууи се маловерним или
неверним. Ипак, и поред свега, Господ према нама остае милостив, невидиво нас чувауи и
успокоавауи, не предауи нас до краа по гресима нашим пороку и преварама света, и не допуштауи,
по Своо велико милости и дуготрпеу, да погинемо, имауи у виду да емо му се некада обратити.
81. Шта значе речи: Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дое, оно припреми Бог онима кои
га убе (1.Кор.2,9). У оно време велики праведници, цареви и пророци знааху да е дои Избавите,
али не знааху, не чуше, нити им у срце дое да е Он пострадати, да е бити распет, да е се пролити
крв на Крсту, да е бити крштее огем и Светим Дугом, да е се у Цркви приносити хлеб и вино, кои су
образ еговог тела и крви, да е они кои се причешуу видивим духовним хлебом [у ствари] кушати
тело Господе, да е апостоли и Хришани примити Утешитеа и да е се обуи силом свише, да е се
удостоити седиеа са Духом Светим. То нису знали ни пророци, ни цареви, нити им е то долазило у
срце.
82. Кад су нам таква блага припремена, кад су нам пружена таква обеаа, и кад Господ има такво
благовоее према нама, немомо бити немарни и немомо закаснити, ве пожуримо у вечни живот,
свецело се посветивши угаау Господу.
83. Слушауи о достоанству душе и томе како е драгоцена та умна суштина, не схваташ ли да е за
човека, а не за анеле, речено: Створимо... га по образу и по подобиу нашем (Пост.1, 26), те да е небо
и зема прои, а да си ти позван на усиновее, на братство, да будеш невеста Царева? У видивом
(свету) све што припада женику припада и невести. Тако се и теби поверава све што е Господе. ер, Он
сам е дошао да се заступи за тебе и да те позове. Ти, пак, ништа не схваташ, и не поимаш свое
благородство. Због тога праведно духовносац оплакуе тво пад: Човек кои е у части ние разумео, него
се упоредио са неразумним скотовима, и уподобио им се (Пс.48,21).
После тога код ега следе и друге побуде: бити са себи сродним (што и есте наш ци), т. са Господом.
Нама е едино добро када следимо за Господом и нема ничег горег него не следити за Господом.
84. Ако подигнеш очи ка сунцу видееш да е егов круг на небу, а да му светлост и зраци силазе на
зему и да сва сила светлости и блиставости стреми ка земи. Тако и Господ седи са десне стране Оца,
изнад сваког начала и власти, али му око паживо гледа срца уди кои бораве на земи, како би оне
кои очекуу егову помо подигао тамо где сам пребива. ер, Он говори: Где сам а онде е и слуга мо
бити (н.12,26). Меутим, бесловесне животие су много разборитие од нас. Свака од их се седиуе
са себи сродном природом: диве са дивима, а овце са своим родом. А ти се не врааш свом
небеском сродству, т. Господу, ве се своим помислима саглашаваш са злобом, постауи помоник
греху, заедно са им ратууи против себе и предауи се на храну неприатеу, слично птици коу
прождире орао, овци коу [улови] вук, или детету кое пружи руку ка змии и бива уедено.
85. Душа се седиуе воом са оним са киме се спаа. Према томе, она има удела у светлости
спокоства уколико у себи има светлост Божиу и уколико у о живи, украшавауи се свим врлинама.
Уколико, пак, у себи има греховну таму, она потпада под осуду. Душа коа жели да живи код Бога у
вечном починку и светлости, треба да, као што смо рание рекли, приступи истинском Архиереу Христу,
да се жртвуе, да умре за раниу лукаву таму, да се усмери ка другом животу и божанственом општеу.
Када чуеш о наведеном, обрати пажу на то да ли се и у твоо души заиста остварило. И ако ние, треба
да непрестано жалиш, плачеш и тугуеш. Као она кои е ош мртав за Царство, вапи ка Господу и моли
са вером да те удостои истинског живота. Стварауи ово тело, Бог га не ствара из егове природе, нити
75
му дозвоава да има живот, храну, пие, одело и обуу из ега самог. Напротив, Он га е створио нагог,
како би све потребно за живот налазио споа и како би било немогуе да живи без онога што постои
изван ега, т. без хране, без пиа и без одее. Уколико се буде ограничавало на оно што поседуе по
природи, оно е се истрошити и пропасти. Исто се дешава са душом коа у себи нема светлости Божие,
премда и есте створена по образу Божием. ер, такви су домостро и благовоее Божие о еном
вечном животу, т. да духовну храну и духовно пие, као и небеско одело, прима од еговог Божанства,
од еговог властитог Духа, од егове властите светлости, а не од свое природе. То и сачиава [ен]
истински живот.
86. Тело сво живот, као што смо рекли, има у ономе што е изван ега, т. у земи. Оно без оног што
постои изван ега не може да живи. Тако и душа треба ош овде да се препороди за ону зему живих,
да се у о духовно храни, да духовно узраста, напредууи у Господу. [Потребно е] да е Божанство
обуче у неизрециву ризу небеске лепоте. Ако се не буде хранила том храном, она нее мои да живи у
нетрулежно сладости и покоу. ер, природа Божиа има и хлеб живота, т. Онога кои е рекао: а сам
хлеб живота (н.6,35), и воду живу (н.4,10), и вино кое весели срце човека (Пс.103,15), и еле радости
(Пс.44,8), и многоразличну храну небеског Духа, и светлозарне небеске ризе кое дарива Бог. У томе се и
састои небески живот душе. Тешко телу кое се заустава на своо природи зато што е се распасти и
умрети. Тешко и души коа се заустава на своо природи, немауи општеа са Божанственим Духом
зато што е умрети не удостоивши се вечног живота Божанства. Прави приатеи, сродници и
познаници пуни убави плачу и губе наду због болесника кои више не могу да примау храну. Тако Бог и
свети анели сматрау достоним суза оне душе кое не еду од небеске хране Духа и не живе
нетрулежним [животом].
87. Ако е тво унутраши човек опитно и недвосмислено познао све ово, ти живиш истински вечни живот
и твоа душа ве сада почива у Господу. Тада си заиста стекао и примио од Господа [могуност] да
живиш истинским животом. Уколико, пак, у себи не препознаеш ништа такво, барем почни да плачеш, да
жалиш и да тугуеш зато што ош ниси стекао вечно и духовно богатство, што до сада ниси примио
истински живот. Стога се скрушава због свог сиромаштва, данононо умоавауи Господа. Ти се,
наиме, налазиш у страшно греховно беди. O, кад би човек макар стекао ову жалост због свог
сиромаштва! O, кад ми не бисмо проводили свое време у безбрижности, као сити! Она ко жали и иште,
ко неодступно моли Господа, ускоро е обрести избавее и небеско богатство, као што е рекао
Господ, завршавауи реч о неправедном судии и удовици: Зар Бог нее одбранити изабране свое кои
му вапиу дан и но. Да, кажем вам да е их убрзо избавити (Лк.18,7-8).
88. Долазак Господи е у потпуности био ради човека кои е лежао у гробу таме, греха, нечистог духа и
лукавих сила, т. да у овом веку васкрсне и оживотвори целог човека, да га очисти од сваке нечистоте, да
га просвети Своом светлошу и обуче у небеску ризу Свог Божанаства. Тела душа кое су ве биле
васкрсле и прославиле се, и сама с се, при васкрсеу, прославити, просветити и обуи у
нерукотворени, небески стан, у славу божанствене светлости. Видиш ли како е Божиа слава неизрецива
и непостижна! Немогуе е изразити или описати неизмерно, бескрано и непостижно богатство
Хришана. Због тога са сваком маривошу треба да приступамо хришанском подвигу и да примамо
оно богатство. ер, наслее и удео Хришана есте сам Бог. ер, речено е: Господ е део мог наслеа и
чаше мое (Пс.15,5).
89. Месо без соли трули и пуни се великим смрадом, те се сви одвраау од ега. У гилом месу почиу
да гамижу црви, налазеи себи храну. Они га изедау и гнезде се у ему. Меутим, чим се поспе со, црви
кои су се хранили месом ишчезавау и цркавау, а смрад се заустава, будуи да со има своство да
истребуе црве и уништава смрад. На исти начин свака душа коа ние осоена Светим Духом, коо
недостае небеска со, т. сила Божиа, гили и пуни се сваким смрадом лукавих помисли. Лице Божие се
окрее од душе у коо живи страшни смрад суетних помисли таме и страсти. У такво души се креу зли
и страшни црви, т. лукави духови и тамне силе. Они се хране, гнезде и гамижу у о, изедауи е и
упропашууи е. ер, речено е: Усмрдеше се и иструлише ране мое (Пс.37,6). Меутим, чим душа
прибегне Богу, поверуе и испроси со живота, т. благог и човекоубивог Духа, на у силази небеска со
коа истребуе страшне црве, уништава штетни смрад и чисти душу деством свое силе. Поставши на
та начин здрава и неповредива [деством] истинске соли, душа е поново погодна за служее и службу
небеском Владики. Да би се то означило, Бог е у Закону наредио да се свака жртва посоли соу
(Лев.2,13).
90. У видивом свету она ко е наг трпи велику срамоту и бешчаше. Приатеи се окреу од приатеа,
сродници од сродника своих уколико су обнажени, и деца одвраау сво поглед да не виде наго тело оца
76
свога: Пришли су гледауи уназад и покрили га, одвраауи сво поглед (Пост.9,23). Тако се и Бог
одвраа од душа кое нису са пуним осведочеем обучене у ризу Духа, кое се у сили и истини нису
обукле у Исуса Христа.
91. И први човек се постидео видевши себе нагог. Колико е само бешчаша у наготи! Ако телесна нагота
подвргава таквом стиду, колико е се тек покрити стидом и бешчашем страсти душа коа е обнажена од
Божанствене силе и коа ние уистину обучена у неизрециву, нетену и духовну ризу самог Господа
Исуса Христа. И свако ко е обнажен од оне Божанствене славе треба да се стиди себе самог и да схвата
свое бешчаше, барем онолико колико се стидео Адам у своо телесно наготи: и премда е начинио
одело од смоквиног лиша, он се ипак стидео, схватауи свое ништавило и наготу. Због тога нека таква
душа моли Христа кои дае ризу и кои облачи у славу у неизрециво светлости, те нека не сачиава
себи одело од суетних помисли. Нека не мисли, преварена [наводном] сопственом праведношу, да
поседуе ризу спасеа.
92. Као што е дом у коме е присутан домаин пун сваког реда, красоте и велелепности, тако се и душа, у
коо се налази ен Владика и у коо Он пребива, испуава сваком красотом и благоепием. ер, у о
пребива Господ са Своом духовном скривницом, и управа оме. Меутим, тешко куи чии е домаин
одсутан, или коа нема господара. Она е се срушити, опустети, и напунити сваком нечистотом и
нередом: ту се, по речи пророка, настауу сове и демони (Ис.13,21). У опустелом дому себи налазе
место диве кокошке, пси и свака нечистота. Тешко души коа устае од свог тешког пада и коа у себи
има оне кои е убеуу и принуавау да остане у неприатеству са своим Жеником, кои намеравау да
изопаче мисли кое о долазе од Христа.
гг) Наведеним представама душа е готова на призив да следуе за Господом.. Меутим, долазе
мисли да нее у томе успети и слабе жеу. Свети Макарие их одбиа истицаем опасности због
одлагаа дела спасеа. Може се, наиме, истрошити дутотрпее Божие, услед чега е погибао
неизбежна.
93. Боим се да се на нама кои живимо немарно и кои се поводимо за предрасудама, временом не
испуни апостолска изрека: Или презиреш богатство егове доброте и кротости и дуготрпеа, не
знауи да те доброта Божиа на покаае води? (Рим. 2,4). Уколико и поред егове дуготрпеивости,
благости и кротости умножимо бро грехова и своим немаром и нерадом себи припремимо натежу осуду,
на нама е се испунити апостолска реч: Него своом упорношу и непокааним срцем сабираш себи гнев
за дан гнева и откриваа праведнога суда Бога (Рим.2,5). ер, велика е и неизрецива благост Божиа,
необашиво е Божие дуготрпее према удском роду. Треба само да се отрезнимо и да се
постарамо да се потпуно обратимо Богу, како бисмо стекли спасее.
94. Ако желиш да упознаш дуготрпее Божие и егову велику благост, обратимо се богонадахнутом
Писму. Види само колико су грешили Израици, од коих су оци, коима су дата обеаа, од коих е
Христос по телу, чии су завети и богослужее (Рим.9,4-5). Колико пута су скретали. Па ипак, Бог их
ние потпуно оставао. Напротив, Он их е, на крае време, ради ихове користи, предавао
искушеима, желеи да невоом омекша окорелост иховог срца. Он их е обраао, подстицао, слао им
пророке, дуго времена показууи трпее према иховим сагрешеима и спотицаима. Када су му се
обраали, Он их е радо примао, и кад су поново скретали, Он их ние оставао, ве их е преко пророка
призивао обраеу. И мада су се много пута удаавали од ега и обраали ка ему, Он их е сваки пут
радо сусретао и човекоубиво примао, све док назад нису упали у велики грех, положивши руку на свог
Владику, кога су, по предау отаца и светих пророка, очекивали као Избавитеа, Спаситеа, Цара и
Пророка. Кад е дошао, они не само да га нису прихватили, ве су га, подвргнувши га велико порузи,
предали на крст, на смртну казну. Том великом увредом и превеликим сагрешеем ихови претерани
греси су се испунили. Због тога су назад оставени. Дух Свети се удаио од их кад се раздрала
црквена завеса. Због тога су ихов храм незнабошци порушили и довели до опустошеа, по пресуди
Господо: Нее остати овде камен на камену кои се нее разметнути (Мт.24,2). Тако су они коначно
предани незнабошцима. По сво земи су их расеали цареви кои их поробише, и беше им нареено да
се више не враау у своу зему.
95. Тако и сада милостиви и према свима благи Бог проавуе Свое дуготрпее. Премда види
многоброна саплитаа свакога, Он ути, очекууи да се, временом, отрезнимо и променимо, те да
престанемо да га жалостимо. Он са великом убаву и радошу прима онога кои се окрее од греха,
ер говори: Радост бива пред анелима Божиим због едног грешника кои се кае (Лк.15,10), и ош: Тако
ние воа Оца вашег небескога да пропадне едан од ових малих (Мт.18,14), и намаих. Меутим, она
ко [зна] да Бог према ему показуе велико милосре и дуготрпеивост, да га не кажава за свако
77
греховно саплитае, ни тано ни авно, да све види али ути, очекууи покаае, па ипак, павши у велику
немарност, додае грех на грех, леост припаа леости, и на едном сагрешеу назиуе друго - назад
испуава меру грехова и ве пада у грех из кога не може да се извуче. Тада се он сатире и гине,
предауи се лукавоме.
96. Исто е било са Содоманима. Много грешеи и не обраауи се, они су назад, хотеи да своу злу
воу за мужелоштвом остваре на анелима, упали у толики грех да покаау ве ние било места. Они
су, превазишавши меру грехова, назад одбачени и, по Божием суду, спаени огем. Тако е било и у
време Ноа. Падауи много пута и не приносеи покаае, они су се пружали до таквих грехова да су
назад развратили целу зему. Тако е и према Египанима, кои су много грешили према народу
Божием, Бог дуго био милостив, не налажуи казне кое би их истребиле, ве само поучиле и навеле на
обраее и покаае. Он им е наносио лаке ударце, авауи Свое дуготрпее и очекууи ихово
покаае. Меутим, много грешеи пред народом Божиим, час се обраауи, час раскаавауи,
утврдивши се у древном неверу злог произвоеа и обременивши пословима народ Божии, они су
назад, у тренутку кад е Бог преко Мосиа уз мноштво чуда извео народ из Египта, учинили велики грех,
поуривши за народом Божиим. Због тога их е божанствена правда назад истребила и погубила,
потопивши их водом и признавши их недостоним чак и видивог живота.
97. Ми смо се нешто опширние, убени, [бавили навоеем] мисли из Писма да бисмо потврдили да
е потребно да се што пре обратимо и пожуримо ка Господу, кои е милостив према нама и очекуе да се
потпуно удаимо од сваког лукавства и равог предубееа. Он, наиме, са великом радошу прима оне
кои се обрате. Ми смо, кажем, нешто опширние [говорили] о томе како из дана у дан не би расло наше
пренебрегавае, како се не би у нама умножавали греси наши, чиме бисмо на себе навукли гнев Божии.
Стога се постарамо да, обративши се са искреним срцем, приступимо Господу. Немомо очаавати за
свое спасее приликом сеаа на рание грехе. ер, очаае е нашаптавае зла и подлости кое човека
приводи раслабености, немару и безбрижности, како се не би обратио Господу и како се не би спасао.
дд) Меутим, што е душа ближа решености да започне дело спасеа, неприате на у
устремуе свое последе распаене стреле очааа и безнаа.
98. Дешава се да сатана са тобом води разговор у срцу: "Погледа колико си зла учинио. Погледа каквим
беснилом е испуена твоа душа. Ти си се толико оптеретио гресима да се више не можеш спасти". Он
то чини да би те вргнуо у очаае, зато што му е неприатно твое покаае. ер, откако е кроз преступ
ушао грех, он непрестано разговара са душом као човек са човеком. Ти му, меутим, одговара: "У Писму
Господем имам сведочанство: Неу смрт грешника, него покаае, како би се обратио од равог пута и
био жив (ез.33,11). ер, Он е и сишао због тога да спасе грешнике, да васкрсне мртве, да оживи
умртвене, да просвети оне кои се налазе у тами". И заиста, дошавши, Он нас е призвао усиновеу, у
свети мирни град, у живот кои никад не умире, у нетрулежну славу. Ми едино треба свом почетку да
пружимо добар кра, да пребивамо у сиромаштву, странствовау, злопаеу, да не престаемо да
молимо Бога и да неодступно ударамо у врата. Као што е тело блиско души, тако е и Господ близак и
готов да прие и отвори закучана врата срца, те да нам даруе небеско богатство. Он е благ и
човекоубив и обеаа егова су поуздана, само ако га до краа будемо тражили.
99. Представи себи персиски и римски око и два храбра младиа исте снаге кои излазе из их на борбу.
Тако су и противничка сила и ум еднаке снаге. Као што сатана примамуе душу и лажима е приводи
своо вои, тако му се и душа супротстава, избегавауи да му се у било чему повинуе. ер, обе силе
могу едино да подстичу, али не и да присиавау на зло или добро. Произвоеу се дае помо Божиа
и оно борбом стиче оруже са неба коим побеуе и искореуе грех. ер, душа може да се супротстави
греху, али без Бога не може да победи и искорени зло. Они, пак, кои трвде да е грех сличан силноме
диву, а душа дечаку - раво говоре. ер, кад би заиста постоала таква неравноправност, и грех био
сличан диву, а душа - дечаку, био би неправедан Законодавац кои е човеку дао закон да води борбу са
сатаном.
100. Уколико нам изгледа неизводиво и немогуе да се обратимо од мноштва грехова кои су нас
обузели (што представа, као што смо рекли, наговор зла и смету нашег спасеа), сетимо се и не
заборавимо како е Господ, дошавши к нама по благости Своо, слепима давао вид, исцеивао
раслабене, лечио сваку болест, васкрсавао мртве кое е ве захватило труее и распадае, глувима
отварао слух, из едног човека изагнао легион демона и ономе кои е дошао до лудила вратио здрави ум.
Утолико пре е Он душу коа му се обраа, од ега иште милост и очекуе помо - и обратити, и
привести у радост бестраша, у стае сваке врлине, у обновее ума, дати о здраве, прозрее
разума, мир помисли, и из слепила, глувое и мртвила невера е узвести ка целомудрености врлина и
78
чистоти срца. ер, Она ко е саздао тело, створио е и душу. По Своо благости боравеи на земи, Он е
онима кои су му прилазили и од ега искали помо и исцеее, као благ и едини Лекар, штедро
пружао оно што им е било потребно. Исто тако е Он штедар и у духовном.
101. Свим тим нас Он убеуе да неодступно, непрестано и неуморно иштемо благодатно заступништво.
Он е и дошао ради грешника, ради тога да му се обрате, и да исцели оне кои поверуу У ега. Ми едино
треба да одступимо од равих предубееа, те да, према своо снази, омрзнемо лоше подухвате и
преваре света, да се одвикнемо од лукавих и суетних помисли, да се увек, по мери своих сила,
прилепуемо уз ега. Он е, пак, готов да нам укаже Своу помо, зато што е веома милосрдан. Он
оживотворава, излечуе неисцеиве страсти, избава оне кои призивау егово име, кои му се
обраау, и кои се по свом произвоеу и по сопствено вои, сразмерно своо снази, удауу од сваке
светске убави, одваау разум од земе, и ему се устремуу [свом] своом чежом и искаем.
) Када су све противнe мисли одстраене, борба са самим собом ради подстицаа вое се
завршава. Образована е решеност да се служи Господу ради изграиваа свог спасеа. Та
решеност е снажна као смрт. Она се изражава овако: "Више неу попуштати греху па макар умро".
102. Свети Макарие говори о души у коо постои истинска решеност. Ма шта да о се деси, усред
хиаду искушеа, она све трпи и говори: "Неу га (т. Господа) оставити, па макар умрла".
ее) Чеше се ова решеност изражава жртвоваем душе, као што су клали животе приликом
жртвоприношеа. ер, та решеност е заиста приношее себе Господу као свепаенице.
103. Телесни човек, кои се решава да приступи измени самог себе, напре мора да умре и постане
неплодан за она рании лукави живот.
104. (О жртвовау е постоао пропис) да жртву напре ере закое, те да угине, како би е затим исекао
на комаде, осолио, и потом положио на ога. ер, уколико их ере напре не преда заклау и смрти, овце
се нее осолити, нити принети Владици на жртву свепаеницу. Тако е и душа наша дужна да,
приступауи истинском Архиереу Христу, буде заклана еговом [руком] и да умре за свое мудровае
и за рави живот коим е живела, т. за грех. Као што живот остава жртву, тако и она треба да остави
страсти. Као што тело умире, кад из ега изае душа и више не живи животом коим е живело, т. не чуе
и не ходи, тако и душа умире за лукави живот коим е живела када небески Архиере Христос, благодау
Свое силе, у души преда заклау и смрти живот за свет, те она нити чуе, нити говори, нити [више] живи
у греховно тами. ер, [тада] лукавство страсти, као ена душа, по благодати излази из е. И апостол
узвикуе, говореи: Мени се разапе свет и а свету (Гал.6,14).
жж) Да би снажние ту истину запечатио у сеау, Свети Макарие опширно обашава да сви
неуспеси у духовном животу, сви падови и отпадаа, и сва наравствена настроеа происходе из
недостатка самоодречне решености да се служи Господу уз одрицае од свега.
105. Врло е мало оних кои су са добрим почетком споили добар кра, кои су без саплитаа дошли до
циа, кои имау едну едину убав према единоме Богу и кои су се од свега одвоили. Многи долазе
до умиеа, многи постау причасници небеске благодати, бивау раени небеском убаву, али не
успевау да издрже различиту борбу, подвиге, напоре и искушеа од лукавог кои их сусреу на путу,
будуи да свако има жеу према нечему у свету. Због слабости или немарности, због плашивости
вое или због убави према нечем земаском, [човек] се не одриче у потпуности свое привржености
[према свету], враауи се ка различитим и разноврсним светским жеама, остае у свету и погружава
се у егову дубину. Они, пак, кои заиста намеравау да до краа проходе добар живот, не треба да
добровоно уз ону небеску убав прихватау или мешау никакву другу убав и приврженост, како не би
створили духовну смету и вратили се назад и како се назад не би лишили живота. Као што су обеаа
Божиа велика и неизрецива и неисказива, тако су и нама потребни вера, и нада, и напор, и велики
подвизи и дуготрано испитивае. Предрагоцена су блага коа очекуе човек кои жели небеско Царство.
Он жели да са Христом царуе у бесконачне векове. Зар се, онда, нее решити да са маривошу за ово
кратко животно време до саме смрти трпи борбу, напор и искушеа? Господ узвикуе: Ако хое ко за
мном ии, нека се одрекне себе, и узме крст сво и, радууи се све време, за мном иде (Мт.16,24). И ош:
Ако неко... не мрзи оца свога, и матер, и жену, и децу, и брау, и сестре, па и душу своу, не може бити
79
мо ученик (Лк.14,26). Многи од уди кои желе да наследе Царство и вечни живот ипак не одустау да
живе по своим прохтевима и да иду за своом воом, или, бое реи, да следе оног кои у их сее
суету. Не одрекавши се себе, они хое да наследе вечни живот - што ние могуе.
106. Истинита е реч Господа. Без саплитаа ходе они кои су се, по Господо заповести, у потпуности
одрекли себе, кои се одвраау од свих светских жеа, веза, забава, задовостава, послова и кои имау
пред очима едино Господа, желеи да творе егове заповести. Према томе, свако скрее своом
сопственом воом, будуи да заиста ние хтео да се одрекне себе, будуи да поред оне убави има
наклоност ош према нечему, да се наслауе ош неким задовоствима или жеама овога века,
избегавауи убав према Господу у пуно мери, достпуно [удском] произвоеу и хтеу.
107. Понекад се наизглед добри подухвати спроводе ради славе и удске похвале, што е пред Богом
равно неправди и краи и осталим гресима. ер, речено е: Бог расипа кости човекоугодника (Пс.52,6). И
привидно добрим делима лукави жели да се окористи, будуи да е веома разноврстан и обмаив у
светским жеама. Грех човека лови преко неке земаске или телесне убави за коу се он веже по
своо сопствено вои, и коа за ега постае оков, уза, тешко бреме кое га потапа и дави у овом
лукавом веку, не допуштауи му да се сабере и врати Богу. ер, човеков ум се обремеуе оним што
човек заволи у свету. [Та веза] овладава име, не дозвоавауи му да се сабере. Од тога зависи и
равнотежа и стремее и превласт порока. Тиме се испитуе читав удски род, сви Хришани кои живе
у градовима, у горама, у обитеима, у поима или у пустим местима. ер, уловен сопственом воом,
човек почие да нешто воли. Та убав се везуе за нешто и ве ние у потпуности усмерена ка Богу. На
пример, едан воли имае, други злато и сребро; едан служи стомаку, други телесним жеама; едан
воли учену светску мудрост ради славе удске, други власт; едан славу и част удску, други гнев и
маниу (ер се, због убави, сувише брзо предае страсти); едан неблаговремено састаае, други
убомору; едан читав дан проводи у маштаима и задовоствима, други се вара залудним помислима;
едан ради удске славе воли да е законоучите, други ужива у немару и раслабености; едан се
везуе за одело и хаине, други се предае земаским бригама; едан воли спавае и шале, други
псовке. На та начин, човек е везан за свет нечим малим или великим и то га задржава, не
дозвоавауи му да се сабере. Човек воли ону страст са коом се не бори храбро. Она овладава име,
обремеуе га, постае егово оков и омета га да се обрати Богу, да му угоди, да му послужи, да постане
подесан за Царство и да наследи вечни живот.
108. Душа коа заиста тежи Господу сва у потпуности своу убав устремуе ка ему. Колико има снаге,
она се везуе уз ега единог своим произвоеем. У томе она за себе и налази помо, одриче се себе
саме, и не иде за прохтевима свог ума, будуи да он, због зла кое е неодвоиво од нас и кое нас вара,
иде за лукавим. На та начин, чим заволи Господа, душа се извлачи из замки сопственом вером и
великим стараем, да би се, помоу свише, удостоила и вечног Царства. Истински га заволевши, по
сопствено вои и уз Господу помо, она се ве не лишава вечног живота.
109. Како бисмо асние показали да многи по сопствено вои гину, тону у море и падау у ропство,
представи себи куу у пламену. Она ко намерава да се спасе, одмах, пошто сазна за пожар, бежи
напое. Оставивши све и решивши да побрине само о души своо, он успева да се спасе. Она, пак, ко
реши да са собом узме извесне куне предмете или одеу, улази у дом и почие да скупа. За то време
ога захвата куу и он заедно са куом гори у пламену. Видиш ли како е он погинуо по сопствено вои
због убави према нечем привременом? Слично томе, [представи себи] да неки плове морем и да их
сустиже ака бура. едан се скида наг и баца у воду, решивши да се сам спасе. Ношен валовима и лако
се креуи, он плива по таласима и налази могуност да се избави из горког мора, спасавауи душу
своу. Други, пак, желеи да спасе и нешто од свое одее, мисли да е успети да плива одевен и да е и
тако успети да изие из мора. Меутим, одело кое е узео постае терет кои га потапа у дубину морску.
Тако он гине ради мале користи, не побринувши се едино за своу душу. Видиш ли како е он умро своом
воом? Замисли ош да се рашчуло о наиласку иноплеменика. едан се, чим е до ега допро слух, ни
мало не чекауи и без ичега, одмах дао у бекство. Други е, не верууи да иду неприатеи, или желеи
да нешто од своих ствари узме са собом, закаснио са бекством. Дошли су неприатеи, заробили га и
одвели у страну зему, принудивши га да живи у ропству. Видиш ли како е и он по сопствено вои,
услед раслабености, плашивости и везаности за неке ствари, одведен у ропство?
110. има су слични они кои не иду за заповестима Господим, кои се нису одрекли себе самих и нису
заволели едино Господа, ве су се добровоно везали земаским узама. Ако желиш да познаш праву и
савршену убав према Господу из светог и богонадахнутог Писма, погледа на ова кои е, да тако
кажемо, свукао са себе све што е имао - децу, имаа, стоку, слуге и остало наслее. Сматрали су да он
80
има многа имаа, премда се, пошто га е Господ испитао, показало да ние имао ништа осим Бога
единог. Исто тако е и Авраам одмах све свукао кад му е Господ наредио да изие из земе и рода и
дома оца еговог (Пост.12,1). [Он е оставио] и домовину, и зему, и сроднике, и родитее - следууи
едино речи Господо. Усред многих испитиваа и искушеа и у свим случаевима - и када му е била
одузета жена, и када е живео и трпео увреду у туо земи - он е доказао да е Бога убио изнад свега.
Назад, кад е по обеау и после многих година стекао единородног и толико жееног сина, Бог од
ега лично захтеваше да га са готовошу принесе на жртву. И Авраам се свукао и истински одрекао
себе. ер, тим приношеем единородног [сина] он е показао да ништа осим Бога ние волео. Кад е он са
таквом готовошу давао сина, утолико пре би, уколико би се то од ега тражило, са свом готовошу и
усрем оставио и читаво свое имае или га одедном поделио сиромасима. Видиш ли праву и потпуну
убав коа се добровоно предае Господу?
111. Тако и они кои желе да буду сунаследници ихови не треба да убе ништа осим Бога, како би се, у
време кад буду подвргнути испитивау, показали спремни и искусни, и како би савршено очували своу
убав према Господу. Подвиг е до краа прои само они кои су по своо вои увек убили едино Бога
и кои су се одвоили од сваке светске убави. Меутим, може се наи врло мало уди кои су стекли
такву убав, кои се одричу свих светских уживаа и жеа, и кои су великодушно претрпели нападе и
искушеа лукавог. Многи уди желе да се удостое Царства без напора, без подвига, без проливаа
зноа. То, меутим, ние могуе.
112. У свету има [уди] кои одлазе код богатог човека да би код ега радили за време жетве или за
време неког другог посла, и да би добили оно што им е потребно за исхрану. Неки од их су, меутим,
леиви и немарни и не труде се и не исцрпуу у куи богаташа, али ипак, као да су испунили свое
дело, траже исту плату са онима кои су се стрпиво и мариво трудили из све свое снаге. Читауи
Писмо, или [повест] о неком праведнику, о томе како е угодио Богу, како е постао приате и сабеседник
Божии, или о свим оцима, т. како су постали приатеи и наследници Божии, колико су претрпели
невоа, колико су страдали ради Бога, колико су остварили врлинских дела и подвига - и ми исто тако
ублажавамо [светитее] и хоемо да се удостоимо еднаких дарова и достоанстава, радо желимо да
стекнемо оне славне дарове, одлажуи, меутим, на страну ихове напоре, подвиге, скорби и страдаа.
Ми хоемо да стекнемо почасти и достоанства коа су они примили од Бога, али на себе не прихватамо
ихова исцрпиваа, трудове и подвиге. Меутим, кажем ти да све то жели и прижекуе сваки човек: и
блудник, и цариник, и неправедни уди би хтели да наследе Царство на лак начин, без напора и
подвига. На путу се и сусреу многа искушеа, испитиваа, невое, борбе и проливае зноа, да би се
открили они кои заиста из свег произвоеа и свим силама све до смрти убе единога Господа,
немауи осим ега ништа друго пожено. Звог тога они по правди улазе у небеско Царство, одрекавши
се себе самих, по речи Господо, и заволевши единог Господа изнад свог дисаа. За своу крау
убав они е бити награени навишим небеским даровима.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
5. ПОДВИЖНИЧКО СТАЕ
а) Одлучност е исходна тачка. о треба одредити ци, да о труд не би био бесплодан. У чему
се састои та ци? У томе да се благодау Духа Светога дое до обновене природе. Она ко има
решее све свое настоае треба да усмерава на то да га Дух Свети осени силом и деством, како
би ога почео да опауе све нечисто. При томе као да душа улази у душу, као да човек духовно
оживава, или као да тек постае човек. То е главна мисао Светог Макариа, око кое се групишу
све остале.
113. Она ко прилази Богу и.заиста жели да следи Христа, треба да прилази са цием да се промени, да
се покаже као бои и нов човек, кои у себи не задржава ништа од оног што е своствено старом човеку.
ер, речено е: Ако е ко у Христу, нова е твар(2.Кор.5,П).
81
114. Душа коа истински веруе у Христа треба да из садашег порочног стаа прее у друго, добро
стае и да садашу понижену природу замени другом, божанственом природом, поставши нова силом
Светога Духа. Тек тада она може постати погодна за небеско Царство. Тако нешто можемо да постигнемо
едно ми кои веруемо, кои га истински убимо и кои испуавамо све егове заповести. Дрво кое е
елисе бацио у воду, иако по природи лако, на себи изнесе гвоже, кое е по природи тешко. Утолико е
пре Господ ош овде послати лаког, лакопокретног, благог и небеског Духа Свог да душу, коае потонула
у водама лукавства, олакша, окрили и изнесе у небеске висине, претворивши и променивши о природу.
115. Као што е тело без душе мртво и не може ништа да чини, тако е и душа мртва за Царство без
небеске душе, т. Духа Божиег, и не може да чини ништа што е Божие.
116. Она ко се стара да поверуе и да прие Господу треба да се моли да ош овде прими Дух Божии кои
и есте живот душе. Господ е стога и дошао да ош овде души даруе живот, т. Духа Светог.
117. Бог е имао толико благовоее према теби да е сишао са светих небеса, у себе примио твоу
словесну природу и земаско тело, сединивши их са Своим Божанственим Духом, како би и ти, кои си
од праха, у себе примио небеску душу. Ако твоа душа буде у заедници са Духом, и ако у у уе небеска
душа, ти еш постати савршени човек у Богу, наследник и син.
118. Треба, дакле, да заволимо Господа, да се постарамо да напредуемо у свим врлинама, да неуморно
и непрестано иштемо да у потпуности и савршено примимо обеае еговог Духа, како би оживеле
душе наше ош док смо у телу. ер, душа нее бити погодна за небеско Царство уколико ош у овом веку,
због велике вере и молитава, у себе не прими освеее Духа, уколико не постане причасник
Божанствене природе, и уколико се не седини са благодау помоу кое може да непорочно и чисто
испуава сваку заповест.
119. Услед преслушаа првог човека, ми смо у себе примили нешто страно нашо природи - штетне
страсти, кое смо, навиком и дуготраним усвааем, претворили готово у своу природу. И опет,
необичним даром Духа треба да изагнамо из себе ту туост и да у себи успоставимо првобитну чистоту.
И уколико сада, уз много моее, искае, веру и молитву и одврааем од света, у себе не примимо
ону небеску убав Духа, и уколико се наша природа, оскрнавена грехом, не прилепи уз убав, т. уз
Господа, уколико не буде освеена оном убаву Духа и ми до краа не будемо без спотицаа, са свом
тачношу живеи у заповестима Господим - неемо мои да стекнемо небеско Царство.
б) Благодат е присутна ве код онога ко се са покааем обратио Господу кроз примае тане.
Меутим, она се не проавуе код свих на исти начин. едне одмах осеуе, а друге подвргава
дугим испитиваима, да би назад показала свое дество.
120. Безмерна и неухватива премудрост Божиа, на несхватив и неиспитив начин, разноврсно
раздеуе благодат удском роду ради испитиваа самовласне вое, како би се проавили они кои
свим срцем воле Бога и кои ради ега подносе сваку опасност и сваки напор. ер, понеке, ош док живе
у свету и без икаквих напора и изнуриваа са ихове стране, чим само приступе са вером и молитвом,
одмах сусреу дарови и уздара Духа Светог. Меутим, Бог не дае благодат без разлога, не у невреме и
не тек тако, ве по неизрециво и неухвативо мудрости, како би се испитало произвоее и
самовласна воа оних кои брзо добиау благодат, т. да ли осеау доброчинство, милост коа им е
указана и сладост Божиу, коа им е саопштена без икаквих ихових напора. ер, удостоивши се [таквих
дарова], они су дужни да покажу ревност, неуморност, напор и плод убави своом воом и
произвоеем, да узврате за дарове, т. да себе у целини предау убави Божио, испуавауи само
Господу воу и савршено се удаауи од сваке телесне жее.
121. Некима, премда се и удауу од света и, по еванеу, одричу од овог века, са великим трпеем
напредууи у молитви, посту, у маривости и другим врлинама, Бог не дае брзо благодат, спокоство и
духовне дарове. Он касни и задржава дар и то не без разлога, не у невреме и не случано, ве по Своо
неизрециво мудрости - ради испитиваа самовласности вое; како би видео да ли ега, кои е обеао
да дае онима кои ишту и отвара врата живота онима кои у их ударау, сматрау верним и истинитим;
како би видео да ли су истински поверовали у егову реч; да ли е до краа истраати у непоколебиво
вери; да ли е са свом усрдношу искати и тражити; нее ли се можда одвратити од ега због
злопаеа и страха; нее ли се предати леости, упавши у невере и безнадежност и не претрпевши до
краа, услед дуготраности испитиваа ихове вое и произвоеа.
82
122. Она, пак, ко, услед Божиег одлагаа и задржаваа, не добиа брзо [благодат], постае ош
загреании и ош силние жели небеска блага, свакодневно додауи све веу чежу, старае,
неуморност, усре, свеукупност врлина, глад и же, у намери да добие благо. Он не слаби од порочних
помисли кое се налазе у души, не пада у леост, нетрпеивост и очаае, нити се због закашеа
[доласка благодати] предае раслабености коу изазива помисао: "Кад у, назад, стеи благодат
Божиу!", коом лукави приводи немару. Напротив, колико Господ одлаже и касни, испитууи веру и
убав вое егове, он утолико усрдние и маривие треба неуморно и непоколебиво да иште дар
Божии, будуи да е едном поверовао и убедио се да е Бог веран и истинит, да е обеао да Своу
благодат да онима кои е ишту са вером и са трпеем до краа.
123. Верне душе Бога сматрау оданим и истинитим, утврдивши [исправност] истините речи: Бог е
истинит (н.3,33). Саобразно томе, и рание наведеном пому вере, они сами себе, по своо снази,
испутуу да ли у чему имау недостатак, т. да ли се труде, да ли се подвизавау, да ли се напрежу, да ли
имау веру, убав и остале врлине. Испитавши се до детаа, они се, према своим силама, напрежу и
принуавау да угоде Богу, поверовавши еданпут да их Он, као истинит, нее лишити дарова Духа
уколико до краа са свом усрдношу истрау уз ега у служеу и трпеу, да е их, ош док су у телу,
удостоити небеске благодати и да е наследити вечни живот.
124. На та начин, они окреу сву своу убав према Господу, одричуи се свега, ега единога очекууи
са силном жеом, са глау и жеу, свагда чекауи упокоее и утеху од благодати, не успокоавауи се
и не тешеи се и своом воом се не везууи ни за шта од овога света, ве се стално противеи
ваштаственим помислима, и ишчекууи помо и подршку само од Бога. Таквим душама, кое показуу
велико старае, произвоее и трпее, сам Господ на таанствени начин пружа подршку и помо, и
заштиту и поткрепее у сваком делу врлине. ер, постои граница и мера и степен самовласном
произвоеу и вои за убав и расположеу за, сразмерно моима, [испуавае] свих светих
заповести егових. Испунивши се мере убави и дуга, ове душе се удостоавау Царства и вечног
живота.
в) О општем закону благодати, т. да се не открива одедном, Свети Макарие говори наводеи
многе примере из Божанственог Писма. Уз то он обашава на шта та закон обавезуе сваког
верууег.
125. Духовно дество Божие благодати у души остваруе се великом дуготрпеивошу, мудрошу и
таинственим домостроем ума, великим трпеем и дуготраним и дугогодишим подвизаваем. У
[човеку] се дело благодати показуе савршеним када се егово самовласно произвоее, после
многоструког испитиваа, Духу покаже као благоугодно, те када временом испои искусност и
трпеивост. асне примере овог поретка навешемо из богонадахнутог Писма.
126. Оно што тврдим слично е ономе што се десило са осифом. После колико времена и после колико
година се остварило опредеее вое Божие о ему! [После колико година] су се испунила виеа! И
колико е пре тога осиф искусио напора, невоа и тескоба! И тек кад е све храбро претрпео, када се у
свему показао искусан и веран слуга Божии, он постае цар Египта и храни сво народ. Тада се
испуавау пророштва из виеа и воа и промишае Божие, о коима е давно било наговештено.
127. Слично се десило и са Давидом. Преко пророка Самуила Бог га е помазао за цара. По помазау,
меутим, морао е да се, гоен Саулом, бекством спасава од смрти. Где е ту било Божие помазае?
Где е брзо испуее обеаа? ер, чим е помазан, почео е да трпи жестоке невое, да скита по
пустии, немауи ни насушни хлеб, спасавауи се код незнабожаца од подмуклости Саулове. У таквим
невоама е пребивао она кога е Бог помазао за цара! Након много година испитиваа и искушаваа,
великодушног подношеа и трпеа невоа, потпуног предаваа Богу и уверености [у мисао]:
"Несумиво е се испунити оно што е Бог на мени учинио пророчким помазаем као и оно што е рекао",
назад се остварила воа Божиа. После много дуготрпеа и после многих испитиваа, зацарио се
Давид и тада е постала очигледна реч Божиа, као што се и помазае кое е извршио пророк показало
тврдим и истинитим.
128. Ове примере из Писма смо навели како бисмо показали да се дество Божие благодати у човеку
открива после дуготране борбе и да се дар Светога Духа прима тек после искуства великог трпеа и
великодушности, после искушеа и испитиваа, пошто е самовласно произвоее проверено
разноврсним невоама. Уколико ни у чему не ожалости Духа, ве по благодати у свему буде сагласно са
заповестима, оно е се удостоити да достигне слободу од страсти, да прими пуноту духовног
83
усиновеа и мудрости коа се именуе у таинству, духовног богатства и разборитости коа не постои у
овом свету, у коо учествуу само истински Хришани. Такви уди се у свему разликуу од оних кои имау
дух, размишае, разборитост и мудрост овога света.
129. Због тога се припремимо да од свег произвоеа и са свим хтеем идемо за Господом, да
постанемо Христови пратиоци, ради испуаваа егове вое, ради сеаа на све заповести егове и
иховог испуаваа, потпуно се одвоивши од убави према свету и предауи душе свое единоме
Христу. Имамо на уму да смо едино име заузети, да едино о ему мислимо, и едино ега иштемо.
Уколико због тела нисмо толико мариви око заповссти и послушаа Богу, барем умом немомо да се
одваамо од убави, чеже и жее за Господом. Подвизавауи се са таквим умом и исправним
размишаем ходеи по путу правде, свагда пазеи на саме себе, постигнуемо обеае Духа Светога,
и благодау емо се избавити од погибли у тами страсти кое су овладале душом, чиме емо постати
достони вечног Царства и блаженствоваа са Христом у све векове, славеи Оца и Сина и Светога Дуга
у векове. Амин.
г) Због тога свакоме ко жели да служи Господу предстои на почетку труд, т.
стае у коме он едино силом разумне вое принууе себе на свако добро дело
и уздржава се од свега што савест не одобрава, без обзира на то што срце са тим
не саосеа. Према томе, ако си се решио, почни да се принууеш на свако добро,
и да се противиш себи у свему равоме.
130. Ко хое да приступи Господу, да се удостои вечног живота, да постане обите Христова, да се
испуни Духа Светог, да доспе до стаа да приноси плодове Духа, да чисто и беспрекорно испуава
заповести Христове - треба да почне са тиме што е чврсто да поверуе у Господа, да се потпуно преда
заповестима еговим, да се у свему одрекне света и да му ум ние заузет ничим видивим. Он треба
непрестано да пребива у молитви са вером и да очекуе Господа, т. егову посету и помо, што треба
да му постане непрестани ци ума. Осим тога, због греха кои живи у ему, он треба да се принууе на
свако добро дело, на испуавае свих заповести Господих. Тако, на пример, он треба да се подвизава
у смиреноуму пред сваким човеком, да се сматра нижим и горим од свакога, да ни од кога не тражи
част, ни похвалу, ни славу, као што е написано у еванеу, ве да увек пред очима има едино Господа
и егове заповести, ему единоме желеи да угоди у кротости срца, као што говори Господ: Научите
се од мене; ер сам а кротак и смирен срцем, и наи ете поко душама своим (Мт.11,29).
131. Због тога он себе треба да поучава да буде милостив, добар, милосрдан, благ, као што говори
Господ: Будите добри и благи као и Отац ваш небески (Мт.5,48). Он, пре свега, у незаборавном сеау
као образац треба да има смирее Господе и егов живот, кротост, општее са удима, затим да
истраава у молитвама, увек верууи и просеи да Господ дое и усели се у ега, да га усаврши и
укрепи у испуавау свих заповести егових, те да сам постане обиталиште егове душе. На та начин,
он е оно што сада чини са принуаваем невоног срца ве чинити сасвим добровоно, постоано се
навикавауи на добро и увек се сеауи на Господа, непрестано га очекууи са великом убаву.
Видеи такво егово произвоее и добро стремее, како се принуава у сеау на ега, и како
свое срце, и без егове вое, непрестано води ка добру, ка смиреноуму, кротости, убави, и то са
свим своим расположивим усрем, Господ на ему чини милост Своу, избава га од неприатеа
егових и греха кои живи у ему, испуавауи га Духом Светим. Тада он ве без напора и труда са
свом истином твори све заповести Господе, или, бое реи, сам Господ у ему твори заповести Свое,
а он чисто приноси плодове Духа.
132. Она ко приступа Господу треба да се принууе на свако добро: да се подстиче на убав, ако нема
убави; да се принууе на кротост, ако нема кротости; да се подстиче да постане милосрдан и да има
милостиво срце; да се подстиче на трпее омаловажаваа, т. да буде великодушан када га
пренебрегавау; да не негодуе када га понижавау и бешчасте, по реченоме: Не чините освету за себе
(Рим.12,19); да се принууе на молитву, ако нема духовну молитву. Видеи да се човек толико
подвизава и против вое срца са напором себе обуздава, Бог е му дати истинску духовну молитву,
истинску убав, истинску кротост, истинско милосре, истинску доброту. едном речу, испуние га
плодовима Духа.
133. Ономе ко се, услед недостатка молитве, принуава да е стекне, желеи ену благодат, при чему се
не подстиче и на кротост, на смиреноуме, на убав и на остале заповести Божие, нити додае старае
84
и труд да успе у има, понекад е, по мери еговог произвоеа и самовласне вое и сагласно
еговом искау, бити дато да делимично [окуси] благодат молитве коа произилази из покоа и радости
Духа, иако е по свом понашау остати исти као и рание. Он нема кротости зато што се ние потрудио
око е, нити се припремио да постане кротак; он нема смиреноума зато што га ние искао нити се
принуавао на ега; нема убави према свима зато што се, иштуи молитву, о о ние побринуо, нити
е за у показао усрдност.
134. Ко, пак, нема ове врлине и ко се на их ние навикао и припремио, [нее имати користи] од
молитвене благодати, будуи да е е изгубити услед високоума. Он нее напредовати и узрастати у
благодати коа му е дата зато што се ние из свег произвоеа предао изпуавау заповести Божиих.
Обиталиште, меутим, и раст Духа есу смиреноуме, убав, кротост и остале заповести Господе.
135. Стога, ко хое истински да угаа Богу, да од ега прими небеску благодат Духа, да узраста и да се
усавршава у Духу Светом, треба да се принуава на испуавае свих заповести Божиих и да обуздава
срце, чак и против свое вое, по реченоме: Зато сам се управао према Твоим заповестима, и
омрзох сваки пут неправде(Пс.118,128).
д) Принуавати себе на свако добро есте една страна труда. Друга е - противити се себи у
[свему] равом. Ова друга страна есте духовна борба. О о овако учи Свети Макарие.
136. Ко истински хое да угаа Богу и да заиста омрзи супротну страну зла, треба да се бори и подвизава
на двострук начин: да се у видивим стварима овога света удауе од земаских расеаности, од
убави према светским везама и од греховних навика, а у сакривеним стварима да се бори са духовима
злобе, о коима говори апостол: ер не ратуемо против крви и тела, него против поглаварстава, и
власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесу (Еф.6,12).
137. Преступивши заповест и будуи изгнан из раа, човек се везао на двоаки начин двема врстама уза
за ова свет: житеским делима и убаву према свету, т. према телесним уживаима и страстима,
богатству и слави, имау, жени и деци, сродницима, отабини, месту и оделу - едном речу, према свему
видивом. Реч Божиа му, меутим, нареуе да се по сопственом произвоеу одвои од тога (будуи
да се свако своевласно везуе за видиво) како би, одвоен и слободан, могао савршено да испуава
заповести. У супротном, он е у унутрашости бити спутан, опкоен и окован узама таме, коима лукави
духови везуу душу.
138. Она ко, чувши реч Божиу и ступивши на подвиг, од себе одбаци све житеске послове и светске
везе, ко са упорношу устремуе своу мисао ка Господу, стиче прилику да сазна да у срцу постои друга
борба, друго тано противее, друга борба помисли од лукавих демона, те да му предстои други
подвиг. Несумивом вером и призиваем Господа са великим трпеем, он е, очекууи од ега
помо, ош овде стеи унутаре ослобоее од уза, замки, преграде и таме лукавих духова, т. од
дества таних страсти.
139. Ова борба може да се заустави благодау и силом Божиом. ер, човек, сам по себи, не може да се
избави од противника, од обмане помисли, од невидивих страсти и замки лукавог. Она ко е везан за
видиве ствари овога света, ко се завезао разноврсним земаским узама и кога обмауу зле страсти,
нее познати да постои друга унутраша борба, битка и сукоб. О кад би човек, пошто се са напором
извуче и ослободи од ових видивих светских уза, вештаствених ствари и телесних уживаа, назад
почео да се постоано прилепуе уз Господа, одстраууи се од овог света! О кад би после тога дошао
у стае у коме се познае унутраша борба страсти, унутара борба и лукаве помисли! Уколико се, пак,
као што смо рекли, уз напор не одрекне света и свим срцем не одвои од земаских жеа и не пожели
да се потпуно прилепи уз Господа, он нее познати обману скривених духова лукавства и таних страсти
зла, ве е остати ту самом себи, будуи да е му бити непознате властите ране. Он нее схватити да у
себи има тане страсти, ве е се своевоно везивати за видиво и прилепивати за светске бриге.
140. Она ко се истински одрекао од света, ко се подвизава и са себе свауе земаско бреме, ко се
ослободио од суетних жеа и телесних уживаа, од славе, власти и удских почасти, ко се свим срцем
удауе од свега [земаског], коме Господ у споашем подвигу по мери одрицаа вое од света
помаже тано, ко се свецело, т. телом и душом, утврдио и постоано пребива у служеу Господу - у себи
наилази на противее, на тане страсти, невидуве узе, невидиву борбу, скривени подвиг и
напрезае. Измоливши од Господа и примивши са неба духовна оружа, кое набраа блажени апостол:
оклоп правде, кацигу спасеа, штит вере и мач Духа (Еф.6,14-17), он се наоружава и постае кадар да се
супротстави таним замкама авола и еговим лукавствима. Молитвом, трпеем, прозбама, постом и
нарочито вером стекавши ова оружа, он е у стау да се подвизава у борби са поглаварствима,
85
властима и господарима овога света. Победивши противне силе садеством Духа и сопственим стараем
око свих врлина, он постае достоан вечног живота, славеи Оца и Сина и Светога Духа. ему слава и
сила у векове. Амин.
141. Неки говоре да Бог од уди захтева само споаше плодове, а да сам врши оно што е тано.
Меутим, на делу ние тако. Напротив, колико се човек ограуе споа, толико треба да се бори и са
помислима. ер, Господ од тебе очекуе да се сам на себе гневиш, да водиш борбу са своим умом и да
се не саглашаваш са порочним помислима, нити да се наслауеш са има.
142. Душа треба да се супротстава, да се бори и противи. Твое произвоее, бореи се, пребива у
труду и невои, почиуи да надвлауе. Оно пада и устае. Грех га изнова обара. У десет и двадесет
борби он савлауе и обара душу. Меутим, и душа повремено у понечему побеуе грех. И опет, ако
душа стои тврдо и ни у чему не слаби, почее да стиче преимуство, да расууе и односи победу над
грехом. Тако уди стичу победу и постау победници над им.
143. Док у шуми пасе са дивим животиама, ко се не покорава удима. Када га, пак, ухвате, уди на
ега ставау тешку узду, све док се не научи да иде строно и право и док се не укроти. Затим га
искусни ахач вежба како би га припремио за борбу. Он на ега става оклоп, т. напрсник и седло, док
преду узду утеже и тресе пред еговим очима, како би се привикао и изгубио страх. Ако ахач не успе
да га научи, он остае неспособан за борбу, а ако се научи и привикне на борбу, он е, чим само чуе звук
битке, одмах бити готов да иде на неприатее, те е самим своим рзаем на их да наводи страх.
144. Слично томе и душа, подивавши и поставши непокорна од времена преступа, у пустии се
зближава са зверима, т. са лукавим духовима, продужууи служее греху. Када, пак, чуе реч Божиу и
поверуе, она, обуздана Духом, одлаже своу диву нарав и телесно мудровае, руковоена коаником
Христом. Затим се злопати, укроуе и притешуе ради испитиваа, све док се силом Духа не
припитоми путем искореиваа и нестааа греха кои у о обитаваше. На та начин, обучена у оклоп
правде, у кацигу спасеа, у штит вере и мач Духа, душа се учи да води борбу са своим неприатеима.
Наоружана Духом Господим, она се бори са духовима злобе и гаси распаене стреле лукавог. Без
духовног оружа она не ступа у сукоб. Меутим, чим стекне оруже Господе, чим чуе и осети велику
борбу, она излази са пропиаем и узвиком, као што е речено код ова (ов.39,25). Тада од самог гласа
ене молитве падау неприатеи. Испунивши такав подвиг и, уз помо Духа, одржавши победу у борби,
она е са великом смелошу примити победне венце и успокоити се заедно са небеским Царем.
145. Чим се удаиш од света и почнеш да иштеш Бога, те да расууеш, мораеш да заподенеш борбу
са своом природом, са раниим обичаима и са навикама са коима си се саживео. Бореи се са тим
навикама, сусрешеш помисли кое ти се противе и кое се боре са твоим умом. Оне е те вуи и
привлачити видивоме, из коег си се извукао. Тада еш подии борбу и противее, употребавауи
помисао против помисли, ум против ума, душу против душе, дух против духа.
146. ер, у срцу се открива некаква скривена и танана сила таме. Господ е близу твое душе и тела и
посматра твоу борбу, надахуе те скривеним, небеским помислима и почие да те тано успокоава.
Ипак, благодат те ош остава да се васпитаваш, промишауи о теби и у невоама. Када се
успокоиш, она е ти дати да е познаш, и показае ти да е због твое користи на тебе попуштала борбу.
Сину богатог човека кои има васпитача, поуке, казне и ране кое добиа од наставника, изгледау тешке.
Када, пак, омужа, он ве почие да захвауе васпитачу. Тако и благодат по домостроу васпитава, све
док не постанеш савршен човек.
) Такав труд предстои ономе кои е решио да служи Господу. Због тога су ему, осим решености
на непоштедни напор, потребни и расуивае, пажа и опрезност.
147. Она ко хое да води савршен хришански живот треба да се напре свим силама побрине о
разумном и расудивом делу душе, т. да стекне способност да разликуе добро и зло, како би, у сваком
случау препознавауи шта е у чисту душу ушло од онога што о ние свостевно, живео правилно и без
спотицаа, и како би, користеи се расудивим делом као оком, био у стау да избегава седиее и
сагласност са наговараима порока, чиме е се удостоити божанственог дара и постати достоан
Господа.
148. Тело за свог путеводитеа има око кое види и кое га води правим путем. Замисли да неко иде кроз
шумовито место, зарасло у тре и блатаво, где и пламен спречава пут и где су мачеви исукани, где су
86
провалие и мноштво воде. Ако е вешт, опрезан и неустрашив, имауи око за водича, путник е са
великом пажом да проходи та тешка места, рукама и ногама држеи сво плашт како се не би подерао
измеу дрвеа и тра, како га не би испрао блатом и исекао мачевима. Око, кое служи као светилник
за цело тело, ему указуе пут да се не би обрушио о стрмину или потонуо у води, да се не би повредио
на неком опасном месту. Тако вешти и разборити путник, са свом опрезношу придржавауи сво плашт,
иде право по указау ока, остауи неповреен и чувауи своу одеу од пламена и оштрице. Одеа,
меутим, немарног, леивог, безбрижног, невештог и неделатног [човека], кои набаса на слична места,
брзо е се подерати о грае и тре, или огорети од пламена, или се исеи о оштре мачеве, или
испрати у блату, будуи да лепрша лево и десно и да путник нема чврсту одлуку да е придржава.
едном речу, прекрасни и нови плашт е убрзо да се оштети због егове непаживости, немарности и
леости, а уколико не буде обраао пуну пажу на указаа ока, путник е и сам упасти у ров или
потонути у воду.
149. На сличан начин, носеи на себи као неки прекрасни плашт - одеу тела, поседууи расуууи део,
кои управа и оме и телом, и пролазеи кроз шумовита и трновита места живота, усред блата, ога и
стрмина, т. похоте и уживаа и осталих неумесности овога века, душа треба да се са трезвоумем,
храброшу, маривошу и паживошу стално уздржава и чува. Да се телесни плашт у кои е обучена
не би поцепао на шумским и трновитим стазама овога света услед брига, заузетости и расеаности
земаских, те, да не. би изгорео од пламена похоте, душа одвраа око да не види лукавство, одвраа
слух да не чуе осуивае, уздржава език од суетних разговора, руке и ноге од равих подухвата. о е,
наиме, дата воа да телесне удове уклаа и одвои од злих призора, од равог и срамног слушаа, од
непристоних речи и од светских и злих подухвата.
150. Чим увиди да се неко храбро одваа од житеских уживаа, од послова и брига, од земаских веза и
маштаа суетних помисли, Бог пружа Своу благодатну помо и душу коа прекрасно ступа у овом
лукавом веку чува од саплитаа. Бог и анели удостоавау душу небеских похвала будуи да е, колико
е то могуе, дивно сачувала себе и хаину свог тела, удаавауи се од сваке светске жее, и будуи
да е, помагана Богом, прекрасно прошла поприште овога света.
151. Одеа тела онога кои у нераду и немару проходи ова живот, ко се своевоно не устрауе од
сваке светске жее и свом жудом не тражи едино Господа, [почие] да се цепа о тре и дрвее овога
света, да се опауе огем похоте и оскрнавуе правштином уживаа. У дан Суда, меутим, егова
душа нее имати смелости, будуи свое рухо сачувала да ние неоскрнавеним, ве га е уништила
усред превара овога света. Због тога се она и избацуе из Царства. ер, шта е Бог са онима кои се по
своо вои предау свету, кои се варау еговим уживаима или кои блуде у маштаима о тварном?
Он Своу помо дае ономе кои се удауе од вештаствених уживаа и од раниих навика, кои са
усрдношу сво разум увек усмерава ка Господу, кои се одриче самог себе и единога Господа иште. Бог
чува онога кои се у шуми овога света при сваком случау чува замки и заседа, ко са страхом и
трепетом гради свое спасее (Фил.2,12), ко са свом опрезношу заобилази заседе, замке и похоте
овога века, кои иште помо од Господа и кои се нада да се, по милости Господо, благодау спасе.
е) Охрабрее за труд подвижник треба да црпи у нади и непоколебивом увереу да е Господ
видети егов усрдан подвиг, да е се уверити у верност душе, да е о послати Духа Светог и да
е се сам сединити са ом. Свети Макарие се веома често дотиче тог предмета и готово сваку
поуку о труду завршава упуиваем на ту наду.
152. Свако видиво дело у свету врши се са надом да се стекне корист од труда. Она ко ние у
потпуности уверен да е се насладити од труда, бескорисно се труди. Ратар сее са надом да е сабрати
плод. У том очекивау он трпи напор, као што е речено: Кои оре, треба у нади да оре (1.Кор.9,10). Ко
узима жену, нада се да е имати наследнике, а трговац кои се отискуе на море и предае се на готову
смрт, очекуе зараду. Тако и она кои се нада да му се просвете очи срца у Царству небеском напушта
житеска дела, време проводи у молитви и искау, очекууи да дое Господ, да му се ави и да га очисти
од греха кои живи у ему.
153. Хришанин треба да поседуе наду, радост и очекивае будуег Царства и избавеа, те да
говори: "Ако не будем избавен данас, биу сутра". Она ко сади виноград, и пре него што приступи
труду, у себи има радост и наду. И пре него што дое до вина, он у уму ве живо представа цедило и
брои добитак. Са таквим мислима он се лаа посла. Нада и очекивае га подстичу да се мариво труди
и он чини велике издатке у куи. На сличан начин и домаин и земоделац расипау доста свог имаа у
87
нади на будуи добитак. Тако и овде човек нее мои да претрпи невое и да на себе прими бреме и
хоее тесним путем уколико пред очима нема радост и наду да е стеи избавее и живот. Нада и
радост кои га прате чине да се он труди, трпи скорби, прима на себе бреме и иде тесним путем.
154. Она ко веруе треба да иште од Бога да му се изменом произвоеа преобрази срце. Ка ему
треба да узноси сво ум и помисли, и да не помиша ни на шта друго осим на очекивае да га угледа.
Душа треба да сабере и умири помисли расеане грехом, као што се [сабирау] живахна деца. Нека их она
уведе у дом тела свога, непрестано са постом и убаву очекууи Господа кои е их Своим доласком
заиста сабрати у едно. Пошто е будуност неизвесна, она ош више треба да се нада, прекрасно
полажуи уздае на свог Водича. Речено е: Не бо се, а у пред тобом пои и изравнати горе,
сломити бакарна врата и скрушити гвоздене овратнике (Ис.44,2). ош е речено: Пази да у твом срцу
не буде тана реч безакоа (Пон.зак.15,9). Не говори у срцу своме: Ова народ е велик и снажан
(Пон.зак.2,21).
155. Уколико се не олеимо и ако пашак свое душе не дамо неприкладним помислима зла, ве своом
воом привучемо ум, подстичуи помисли да се усправау према Господу, нема суме е да е нам
Господ прии Своом воом и заиста нас привуи Себи. ер, читаво угаае и служее [Богу] зависи од
помисли. Стога се стара да угааш Господу, очекууи га увек у унутрашости, тражеи га у помислима и
подстичуи и принуавауи своу воу и произвоее да се непрестано креу ка ему. Као што ти
сабираш сво ум да би га тражио, тако и ош више се Он принуава сопственом штедрошу и добротом да
прие теби и да те успокои. Он стои и посматра тво ум, помисли и присеаа, и проматра да ли га
тражиш из читаве душе, или, пак, са леошу и немарношу.
156. Видевши како га мариво тражиш, Он е ти се авити и открити, пружити Своу помо и припремити
ти победу, избавауи те од твоих неприатеа. Због тога, узнесимо ово тело, сатворимо жртвеник,
положимо на ега свако наше сеае, те умолимо Господа да са неба пошае велики и невидиви
ога кои е прогутати жртвеник и све што е на ему. И паше сви свештеници Ваалови, т. противничке
силе, а ми емо угледати небеску кишу, сличну удском трагу (3.Цар.18,44), како силази у душу. Тако е
се на нама испунити обеае Божие о коме се говори код пророка: Подигнуу и саградиу пали шатор
Давидов, и разрушено у саградити (Ам.9,11).
ж) Свети Макарие се не дотиче поединачних подвига зато што су их они коима се он обраао и
овако обавали. Он их само понекад набраа, говореи о - посту, бдеу, усамености, телесном
труду, послушау, узаамном помагау, трпеу. едино о молитви он говори подробние
будуи да е она хоровоа свих врлина и подвига, као и примемница наиласка Духа Светог.
157. O видивом подвижништву и о томе кои е подухват навеи и први, убени, треба да знате
следее: све врлине су меу собом повезане као беочузи духовног ланца, и зависе едне од других -
молитва од убави, убав од радости, радост од кротости, кротост од смиреа, смирее од служеа,
служее од наде, нада од вере, вера од послушаа, послушае од простодушности. И са супротне
стране, рава дела зависе едно од другог: мржа од раздраживости, раздраживост од гордости,
гордост од таштине, таштина од невера, невере од суровости, суровост од немара, немар од леости,
леост од униниа, униние од нетрпеивости, нетрпеивост од сластоуба. И остали делови порока
су такое везани меу собом, као што су и на добро страни врлине везане едан за другу и зависе една
од друге.
158. Наважние у свим добрим настоаима и врх свих успеха есте истраност у молитви. ом, преко
свакодневних искаа од Бога, можемо стеи и остале врлине. Они кои су се тога удостоили стичу удео у
Божио светости, у духовно дествености, и расположее иховог ума се седиуе са Господом у
неизрециво убави. Она ко свакодневно себе подстиче на истрану молитву, гори духовном убаву
према Богу, божанственим рачением [т. убаву] и пламеном чежом, примауи благодат освеууег
савршенства Духа.
159. Не треба да се молимо по телесно навици, нити да по обичау узвикуемо, утимо или преклаамо
колена, ве да трезвоумно пазимо, очекууи да Господ дое и посети душу на свим еним изласцима,
путаама и чулима. На та начин, понекад е потребно утати, понекад узвикивати и молити се са
вапаем, при чему ум треба да е утврен у Богу. ер, као што се тело приликом неког посла усредсреуе
и у целини заузима, и сви удови помажу едни другима, тако и душа треба да се свецело посвети молитви
и убави Господо, не расеавауи се и не лутауи помислима, ве све свое очекивае положуи на
Христа. У таквом случау сам Господ е е просветити, учеи е истинском искау, дауи о чисту,
духовну и Бога достону молитву, као и поклоее у духу и истини.
88
160. Они кои приступау Господу треба да се моле у безмолвиу, миру и усредсреености, са срдачним
болом и трезвоумним помислима, избегавауи неприличне узвике и смуеност. Слуга Божии не треба
да пребива у нереду, ве у свако питомости и мудрости, као што е рекао пророк: На кога у погледати?
Само на кротког и утивог, и онога кои се бои речи моих (Ис.66, 2). Примеуемо да су величини
Божио служиле многе трубе и силе [у тренутку] када се авао Мосиу и Илии. Меутим, долазак
Господи се проавио и обелоданио у ономе што смо рание навели, т. у миру, безметежности и
спокоству. ер, речено е: Ево гласа тананог ветра и у ему беше Господ (З.Цар.19,12). Тиме се
показуе да е поко Господи у миру и поретку.
161. Истинска основа молитве есте пажа у односу на помисли. Треба да се молиш у великом
безмолвиу и тишини, како никог споа не би саблазнио. Човек кои се моли сво старае треба да
посвети помислима. Он треба да одсеца оно што храни лукаве помисли и да се устремуе Богу, да не
испуава прохтеве помисли, ве да сабира помисли кое лутау, разликууи раве од природних. Душа
коа е под грехом личи на шуму на гори, или на трске при реци, или на честар пун тра и дрвеа. Они
кои намеравау да проу тим местом морау да пружау свое руке напред и да са маривошу и трудом
пред собом раздваау гране. Тако и душу окружуе читава граа [т. шума] помисли кое нашаптава
противничка сила. Потребно е велико старае и пажа ума како би се разликовале туе помисли, кое
[сее] противничка сила. Они кои пазе на помисли сав сво подвиг врше унутра. Они своом разборитошу
и расуиваем могу да остваре напредак, да одбиау помисли кое устау [на их] и да ходе у вои
Господо.
з) Свети Макарие препоручуе да се подвижник више од свега пази од задржаваа едино на
споашо исправности. Труд са споаше стране има сврху да [подвижника] навикне на све
подвиге и све врлине, и на ему не треба остаати. Споаши труд треба обраати ка развиау
унутрашег живота и стицау дествава Духа. Меутим, неки се на томе задржавау, доспевауи
до исправног понашаа, док на срце не обраау пажу и Духа благодати не траже. Они
предузимау труд, али немау плода. Свети Макарие управо убеуе да се тога [подвижник] чува
више од свега.
162. Многи од оних кои строго прате споашост, баве се науком и брину о исправном животу, сматрау
да друго човеку за савршенство ние ни потребно, не проничуи у срце и не примеууи пороке кои
владау душом. У удовима се налази корен унутрашег ума зла, и у куи се крие разбоник, т. супротна,
противничка и мислена сила. Код оних кои се не боре са грехом, унутраши порок се постепено разлива,
да би, нараставши, човека навлачио и на авне грехе, кои се чине делом. ер, зло личи на извор кои
стално ври. Због тога се постара да задржиш поток порока како не би упао у хиаде зала.
163. Свет страда од страсти зла и не зна за то. Постои нечисти ога кои распауе срце, шири се по
свим удовима и уде побууе на разврат и хиаде зала. Они кои се распауу и наслауу, унутра у
срцу чине блуд. Сваладани од зла, они назад падау и у авни блуд. Исто разуми и о среброубу,
таштини, надмености, убомори, раздраживости. Као кад се неко позове на ручак и пред ега се
изнесу разноврсна ела: тако и грех наговара да се све опроба. Наслаууи се, пак, душа се обремеуе
[грехом].
164. Може ли било ко реи: "а постим, странствуем, раздадох сво имае свое - према томе, ве сам
свет". ер, уздржае од равог ош не представа савршенство. Зар си ушао у понижени ум и убио змиу
коа се таи у низинама ума и дубинама помисли, коа се гнезди и умртвуе те у такозваним одецима и
стаништима душе? ер, срце е бездан. Зар си умртвио и из себе избацио сваку нечистоту коа се у теби
налазаше? Сви мудроубиви, и Закон и апостоли, и долазак Господи - говоре о чистоти као свом циу.
Сваки човек, и удеац и елин, воли чистоту, иако не може да се очисти. Стога е потребно испитати како
и коим средствима е могуе достии чистоту срца. То е могуе едино уз помо Онога кои се распео за
нас. Он е пут, живот, истина, двер, бисер, живи и небески хлеб. Без те истине нико не може спознати
истину и спасти се. Као што си се одрекао споашег човека и свих видивих ствари, разделивши све
свое имае, тако си дужан да, поседууи знае и силу слова, одбациш и светску мудрост, ни у шта е не
рачунауи. Тек тада еш бити у стау да се назидаш у лудости проповеди (1.Кор.1,21), т. истинско
мудрости коа се не састои у лепоти речи, ве у сили коа дествуе светим Крстом.
165. Наглавние оруже за борца и подвижника састои се у томе да уе у срце и започне борбу са
сатаном, да замрзи самог себе, да се одрекне свое душе, да се гневи на у, да е прекорева, да се
противи своим прохтевима кои произилазе из навика, да се супротстава помислима и да се бори сам
89
са собом.
166. Ако само споа чуваш свое тело од разврата и блуда, а изнутра чиниш преубу и блуд, [зна] да си
преубник пред Богом и да ти девствено тело нее бити од користи. Девока коу млади лукаво превари
и упропасти, постае мрска свом женику због преубе. Тако и бесплотна душа, коа ступи у општее са
змиом, т. са лукавим духом кои живи у о, чини блуд пред Богом. Написано е: Сваки кои погледа на
жену са жеом за ом, ве е учинио преубу у срцу своме (Мт.5,28). ер, постои телесни блуд, а
постои и блуд душе коа ступа у општее са сатаном. Душа може да буде судеоница и сестра или
аволима, или Богу и анелима. Вршеи преубу са сатаном, она ве постае неподесна за небеског
Женика.
167. Више пута смо наводили причу о ратару кои после полагаа семена у зему треба ош и кишу
одозго да ишчекуе. Ако се не поави облак и не подувау ветрови, труд ратара нее имати никакве
користи, и семе е остати огоено. Примени то исто на духовно. Човек кои се ограничи само на свое и
не прими ништа страно своо природи, нее мои да Господу принесе вредне плодове. У чему се састои
делатност човекова? У томе да се одрекне, да се удаи од света, да пребива у молитвама, у бдеу, да
уби Бога и братиу. Истраавае у томе е егово дело. Ако се ограничи на то и не буде се надао да
прими нешто друго, ако на душу не подувау ветрови Духа Светог - нее се поавити небески облак, нити
е са неба сии киша коа е оросити душу. Тада човек нее мои Господу принети вредне плодове.
и) Из броа оних кои су слоа исправни, Свети Макарие издваа кижевнике кои су из кига и
разговора сазнали о чему се ради (у подвижништву] и говоре о томе, али се самог дела не дотичу.
Због тога они у духовном познау остау иза незналица и ихова обашеа нису исправна.
168. Она кои води разговор о духовности а сам е ние искусио, личи на човека кои усред врелог
поднева иде пустим поем и, мучен жеу, говори о извору кои ври водом и о себи како пие из ега, иако
су му се уста и език осушили од жеи коа пали, или на човека кои говори о сладости меда иако га сам
ние окусио и премда не зна силу егове сладости. Тако се [човек не може ослонити] на оно што о
савршенству и радовау, т. бестрашу говоре они кои на себи нису осетили ихово дество и кои се
нису осведочили у има. ер, такав човек е временом, уколико се удостои да барем делимично
приступи томе, сам у себи расуивати: "Ние се показало онако како сам а претпоставао. Другачие сам
а говорио, а другачие дествуе Дух".
169. една е ствар разговарати о хлебу и трпези, а друга - ести и иримати хранивост хлеба,
укрепууи се свим удовима. една е ствар говорити о слатком пиу, а друга - пои и окусити из извора
и напити се слатког пиа. една е ствар беседити о рату, о храбрим борцима и воницима, а друга - пои
у борбени стро и ступити у сукоб са неприатеима, напредовати и одступати, примати и наносити
ударце и побеивати. Исто е и у духовном: една е ствар знати и умом разаснити узроке, а друга - лично
и на делу се у унутрашем човеку и уму осведочити и имати ризницу, благодат, окус и дество Светога
Духа. Они кои само изговарау високе речи, држе се маштаа и надменог ума.
170. Када се обави рат, мудри уди и велможе се бое смрти и остау куи, а у рат се позивау старци и
сиромаси и неразумни. Дешава се да они победе неприатеа и да га прогнау из околине, због чега од
цара добиау награде и венце, стичу почасти и достоанства, при чему знатни уди остау иза их. Исто
бива и у духовном. Слушауи први пут реч, незнавени е са истиноубивом помишу испуавау на
делу и од Бога примау благодат Духа, док мудри и они кои до тананости истражуу слово избегавау
борбу и не напредуу, остауи иза оних кои учествуу у борби и побеуу.
) Према томе, на сваки начин треба да се постараш да стекнеш Духа благодати. Ако ега нема,
све твое жртве и напори су ништа и у час исхода тебе е ухватити демони и свуи у сво бездан.
Она, пак, код кога има Духа, опауе демоне.
171. Ако она кои е ради Господа оставио свое, кои се одрекао од овога света, напустио светска
задовоства, имаа, оца и маку, кои се распео, постао странац, сиромах, без игде ичега - уместо
светског спокоства не обрете у себи божанствено спокоство, у души не осети духовну сладост, ако
уместо трулежне одее не обуче ризу божанствене светлости по унутрашем човеку, ако уместо раниег
телесног општеа са несумивошу у своо души не позна општее са небеским, ако уместо видиве
радости овога света у себи не буде имао радост духа и утеху небеске благодати, ако у душу, по
90
написаном, не прими божанствену ситост када му се ави слава Господа (Пс.16,15), едном речу, ако
уместо овог временског наслаиваа ош сада у души не стекне жеену и нетрулежну сладост, онда е
постао бутава со и аднии е од свих уди ер е и овдашег лишен, и божанственог се нее
насладити, будуи да у свом унутрашем човеку ние познао Божанствене тане кое се врше по деству
Духа.
172. Много се вара душа коа умиша да е сама, ослаауи се на властите силе и без садества Духа,
било кое дело или подухват привести савршенству. Неприкладна е за небеске обитеи, неподесна за
Царство душа коа умиша да без Духа своом сопственом силом успе у савршено чистоти. Уколико не
приступи Богу, одрекавши се света, ако са надом и трпеем не поверуе да е примити благо кое е
неуобичаено за егову природу, т. силу Духа Светог, и ако у егову душу од Господа одозго не кане
божанствени живот, човек кои се налази под деством страсти нее осетити истински живот, нее се
отрезнити од опиености твару, у егово помрачено души нее засиати просвеее Духа и свети дан,
нити е се пробудити од надубег сна незнаа ради истинског познаа Бога путем божанске силе и
дества благодати.
173. Она ко се стара да поверуе и прие Господу, треба да се моли да ош овде прими Духа Божиег, кои
е живот душе. Због тога е и Господ дошао, т. да ош овде души да живот - Духа Светог. ер, речено е:
Док светлост имате веруте у светлост (н.12,36); долази но кад нико не може радити (н.9,4). Она
ко ош овде ние искао и кои ние примио живот душе, т. Духа божанствене светлости, у време изласка из
тела бие послан на леву страну таме. Он нее уи у Царство небеско, ве е са аволом и еговим
анелима имати кра у геени. Злато и сребро постау ош чистии и вреднии кад се положе у ога. их
ништа, ни дрво ни трава, не могу да измене, зато што постау као ога и сажижу све што им се приближи.
Исто тако и душа коа пребива у духовном огу и божанствено светлости нее претрпети никакво зло ни
од едног лукавог духа. Она кои о се приближи, бие сажежен небеским огем Духа. Птица коа лети на
висини нема брига, не бои се ловаца, ни лукавих звери, ве се свима подсмева, високо парауи [небо].
Тако се осмехуе и душа коа е примила крила Духа и коа е запарала небеске висине.
174. Она ко у себи ош нема усаену и утврену благодат Божиу, нека се данононо, као уз нешто
природно, душом прилепуе уз оно што га повремено руководи, буди и побууе ка добру. У краем
случау, нека у ему, као нешто природно и незамеиво, буду старае, страх, бол и свагдаша
скрушеност срца.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
6. СТАЕ ОНИХ КОИ СУ ПРИМИЛИ ДЕСТВЕНОСТ ДУХА
а) Сила и дественост благодати се открива код онога ко савесно и без саможаеа предузима
подвижнички труд. Она се проавуе кроз посебну духовну топлину у срцу, кроз умирее
помисли, губее наклоности за све тварно и умаеем вредности онога што се на земи
сматра драгоценим. Управо е то семе духовног живота. Од сада почие одуховее душе,
очишее од страсти, зацеее рана кое су причиниле страсти.
175. Подражава [Пресвету] Мариу, гледауи едино на Онога кои е рекао: Доох да бацим ога на
зему; и како бих желео да се ве запалио (Лк.12,49). ер, разгоревае духа оживотворуе срца.
Неваштаствени и Божанствени ога освеуе душе и исушуе их (као што се истинско злато испробава у
пеи), а порок спауе као тре и сламу. ер, Бог наш е ога кои спауе (ев. 12,29). Делатност овога
ога тражио е блажени Давид, говореи: Искуси ме, Господе, испита ме, распали утробу моу и срце
91
мое(Пс.25,2).
176. Ова ога е загревао срце Клеопе и еговог сапутника кад е Спасите по васкрсеу разговарао са
има. И анели и служебни духови учествуу у светлости овог ога, по реченоме: Кои чини анеле Свое
духовима и слуге Свое пламеном огеним (ев.1,7). Ова ога сажиже труе у унутрашем оку и ум
чини чистим, те му враа природну прозоривост коом непрестано може да гледа чуда Божиа, слично
ономе кои говори: Отвори очи мое и схватиу чуда закона Твога (Пс.118,18). Стога, ова ога прогони
демоне и истребуе грех.
177. Гвоже, олово, злато и сребро губе своство чврстое када се ставе у ога, постауи мека
вештаства. Све док су у пламену, они се, услед силе пламена, топе и меау своу природну чврстоу.
Исто тако и душа коа се одрекла света и заволела единог Господа, коа са великим срдачним искаем, у
труду и подвигу, непрестано са уздаем и вером, очекуе Господа и коа е у себе примила она небески
ога Божанства и убави Духа - назад напушта сваку светску убав, постауи слободна од сваког зла
страсти. Она све одбиа од себе, меа свое природне особине и своу греховну тврдоу, све сматра
излишним, успокоавауи се едино у небеском Женику, кога е примила у себе, и у неисказано убави
према ему.
178. Кажем ти да е се душа одвратити чак и од убене братие, кои су о пред очима, уколико е
ометау у оно убави. ер, ен живот и поко су - таинствено и неизрециво општее са небеским
Царем. ер, и убав према телесном општеу [човека] раздваа од оца и маке и брае. Премда их и
воли, они за ум постау нешто споаше. ер, сво расположее он усмеруе на своу супругу, као што е
речено: Тога ради оставие човек оца свога и матер и прилепие се жени своо, и бие двое едно
тело (Еф. 5,31). Када телесна убав у то мери сузбиа сваку убав, колико е се тек они кои су се
заиста удостоили да ступе у општее са оним небеским и жееним Духом Светим, одстранити од сваке
убави према свету! има е све изгледати сувишно, будуи да су савладани оном небеском чежом,
стекавши тесну зависност од е. Тамо су ихове жее, тамо помисли, тамо они живе, тамо им се креу
помисли, тамо свагда пребивау умом - побеени божанственом и небеском убаву и духовном
чежом.
179. уди на кое е канула роса Духа живота Божанства и чие срце е раено божанственом убаву
према небеском Цару - Христу, везуу се за ону красоту, за неисрециву славу, за нетрулежно
благоепие, за незамисливо богатство истинског и вечног Цара - Христа. Они се препуштау
заробеништву чеже и жее и свецело се устремуу Христу, желеи да добиу неизрецива блага коа
созерцавау у Духу. Због тога они ни у шта не рачунау сву красоту на земи, и славу, и благоепие, и
част, и богатство царева и кнезова. Они су раени божанственом лепотом и у ихову душу е кануо
живот небеске бесмртности. Због тога и желе едино убав небеског Цара. Они ега единог имау пред
очима. Због ега се одваау од сваке светске убави и удауу од сваких земаских уза, како би у
срцима свагда имали само едну жеу и како са ом не би ништа друго мешали.
180. Хришани кои су истински окусили благодат и кои имау знак крста у уму свом и срцу, све - од
[положаа] царева до сиромаха - сматрау убретом и смрадом, и могу да схвате да читав земаски свет
и царске ризнице, и слава и мудре речи есу само пролазна машта без икакве тврде основе. Све што
постои под небом, за их е безначано. Због чега? Зато што е необично и дивно оно што е изнад
небеса, чега нема у царским ризницама, ну и речима мудрости, ни у светско слави. Достоанство и
богатство кое су стекли они кои у унутрашем човеку имау Господа и Творца свега есте непролазно и
трано имае.
181. Хришани у уму и разуму свагда имау небеско размишае и единством и учешем у Духу Светом
созерцавау небеска блага. Он им одозго пружа препород у Богу, удостоавауи их да у истини и сили
постану чеда Божиа. Кроз многе борбе и напоре, Он их е довео у стае постоаности, непомуености и
покоа, у коме престае расеавае и узнемиравае непостоаним и суетним помислима. Из тог разлога
Хришани су виши и бои од уди овога света. ихов ум и мудровае ихове душе налазе се у
Христовом миру, у убави Светога Духа, као што е Господ рекао: Они су прешли из смрти у живот
(н.5,24). Обновеем ума, умиреем помисли, убаву и небеским рачением према Господу,
Хришани се као нова твар разликуу од свих уди у свету. Господ е и дошао ради тога да би се они кои
су истински поверовали у ега удостоили тих духовних блага.
182. Истински поверовавши и дохвативши се скута хаине Господе, крвоточива жена се одмах
исцелила, те е пресушио ток нечистог извора крви. Исто тако е и свака душа коа има неисцеиву рану
греха и извор нечистих и лукавих помисли, и коа са истинском вером и прозбом прие Христу, добити
92
спасоносно исцеее од неисцеивог тока страсти. Она источник е силом единог Исуса пресушити и
нестати. Нико други не може исцелити ту рану.
183. Сунчеви зраци су [у подне] сви над земом. Када, пак, почне да залази и да се повлачи у сво дом,
са им заходе и егови зраци. Тако и душа коа ние препороена Духом свише све свое помисли има на
земи и ено мишее се распростире до ених граница. Удостоивши се, меутим, небеског роеа и
општеа са Духом, она сабира свое помисли и држи их код себе, приступауи Господу, у егово
небеско и нерукотворено обиталиште. Налазеи се у небеском ваздуху, све ене помисли постау
небеске, чисте и свете. ер, ослободивши се уза лукавог кнеза -духа света, она налази чисте и
божанствене помисли, будуи да е Бог благоизволео да човека учини причасником Божанствене
природе.
б) То се проавуе при самом почетку деловаа благодати. Меутим, опасно е мислити да се
ве достигло савршенство. То е само почетак. Поставши приметна, благодат мало - помало
овладава срцем, све док га не испуни у потпуности, преобразивши читаву унутрашост.
184. Дество Божие благодати осеуе душу по мери вере свакога. Меутим, иако душа прима помо
свише, благодат е осеуе само делимично. Немо мислити да се било коме озаруе целокупна душа,
зато што у о ош остае велико пасиште за злобу. [Да би се очистио], човеку е потребан ош велики
труд и напор, кои е сагласан са благодау коа у ему делуе. Иако и у едном тренутку може да очисти
човека и да га учини савршеним, божанска благодат почие душу да просвеуе постепено како би
испитала удско произвоее, т. да ли убав према Богу чува целовитом, да ли у свему избегава
лукавог и да ли се у потпуности предае благодати. На та начин, током времена и многих година, душа
постае искусна и, уколико ничим не жалости и растужи благодат, мало - помало добиа помо. Тада сама
небеска благодат овладава пасиштем душе, пуштауи корене у надубим еним деловима и
помислима, све док е читаву не обузме и зацари се у о као у [свом] сасуду.
185. Тако су многи били доведени у заблуду услед самог дества благодати, помишауи да су достигли
савршенство и говореи: "Довоно нам е. Више нам ние потребно". Меутим, Господ е бесконачан и
непостижан. Хришани не смеу да кажу да су постигли [савршенство], ве треба да се смиравау дан и
но. Душа поседуе много делова и велику дубину. Ушавши у у, грех е овладао свим еним деловима и
пашацима срца. Благодат, меутим, коа долази на искае човека, овладава над, може бити, два дела
душе, а неискусни, тешен благодау, мисли да е заузела све саставе душе и да е грех искореен.
Меутим, веи део душе е у власти греха, а едан део е под благодау. И човек се обмауе, премда
ние ни свестан.
186. И болесник има извесне здраве удове, као на пример орган вида - око, премда су му други удови
оштеени. Тако бива и у духовном. Неко може имати здрава три дела духа, па да ипак ош ние савршен.
Видиш ли колико е духовних степена и мера, и како се постепено, а не одедном, искореуе и чисти зло.
187. Заметак у мачино утроби не постае човек одедном, ве постепено поприма удски облик. Исто
тако, [дете] се не раа у савршеном удском облику, ве е потребно да многе године расте како би
постало човек. И семе ечма или пшенице не пушта одмах корен чим се баци у зему, ве тек после
зиме и ветрова. У одреено време оно ве пушта стабло. И она ко сади крушку нее одмах обрати
плодове. Исто е и у духовном где постои толика мудрост и тананост. Човек постепено узраста и постае
савршен човек, доспевауи у меру раста [пуное Христове] (Еф. 4,13). Ние, дакле, [тачно] оно што
неки тврде, наиме, да е [духовни напредак] исто што и свуи или обуи [хаину].
188. Као што пчела тано прави восак у кошници, тако и благодат тано у срцима производи своу убав,
претварауи горчину у сладост, и суровост у благост. Као што кууниа или дуборезац постепено на
таиру израуу [ликове] разних животиа, да би, по завршетку, [сво труд] изнели на светло, тако и
истински Уметник резбари наша срца и таинствено их обнава, све док се не преселимо из тела. Тада
е се тек видети красота душе.
в) Због тога они кои су окусили благодат, све више и више чезну за ом.
189. Истиноубиве и богоубиве душе, кое са великом надом и вером чезну да се савршено обуку у
Христа, немау велику потребу за опомиаем других и не трпе ни намае умаее небеске жее и
убави према Господу. Свецело се пригвоздивши на крст Христов, оне свакочасовно осеау духовни
93
напредак у везивау за духовног Женика. Ранивши се небеском чежом и жеу за правдом врлина, оне
силно и ненасито жуде за озареем Духа. Уколико се, пак, због свое вере, удостое познаа
Божанствених тани или ако постану причаснице радости небеске благодати, оне се не уздау у саме
себе, нити се надимау, ве су утолико више гладне и жедне причеша и умножеа благодати уколико
више у себи осеау духовни напредак, те уколико се више духовно обогауу, утолико све више
осиромашуу пред самим собом, [задржавауи] ненаситу духовну жуду за небеским Жеником, као што
говори Писмо: Они кои ме еду огладнее, и кои ме пиу ожеднее (Сир.24,23).
190. Макар учинила и хиаде праведних дела, истински богоубива и христоубива душа, по свом
ненаситом стремеу ка Господу, сматра да ош ништа ние остварила. Чак ако свое тело изнури
постовима и бдеем, она задржава осеае као да ош ние ни почела да се труди око врлина; иако се
удостоила различитих духовних дарова, откривеа и небеских тани, по своо безмерно и ненасито
убави према Господу, она држи да ош ништа ние стекла, ве, напротив, свакодневно гладуе и жеуе,
са вером и убаву боравеи у молитви, не могуи да се насити благодатним танама и врлинским
стаем. Она е раена убаву небеског Духа; уз помо благодати непрестано у себи подстиче
пламено стремее ка небеском Женику; жели да се савршено удостои таинственог и неизрецивог
општеа са им у светии Духа; са откривеним лицем душе гледа на небеког Женика лицем у лице; у
духовно и неизрециво светлости са потпуним осведочеем се седиуе са им; саображава се
егово смрти; са великом чежом непрестано очекуе своу смрт за Христа; несумиво веруе да е
преко Духа примити савршено избавее од греха и таме страсти; да е се, очистивши се Духом и
осветивши се душевно и телесно, удостоити да постане чист сасуд за примае небеског мира и [да е
постати] обите истинског Цара Христа. Тако она постае достона небеског живота, будуи да е ош
овде постала чисто станиште Светога Духа.
191. До ове мере душа не долази одедном, ве после многих испитиваа. После многих напора и
подвига, после дугог времена и маривости, после искушеа и различних напасти, душа духовно
узраста и напредуе све до савршене мере бестраша. Тада она ве са готовошу и храброшу истраава
у сваком искушеу од греха, удостоавауи се великих почасти, духовних дарова небеског богатства,
постауи наследница небеског Царства у Христу Исусу, Господу нашем.
192. Хришанство е храна и пие. Окусивши од ега, ум се све више загрева еговом сладошу,
постауи неуздржив и ненасит, све више иштуи и кушауи. Она ко е жедан постае ош жеднии ако
му се да слатко пие. Пробавши га, он ош снажние стреми ка пиу. Тако и она ко окуси од Духа стиче
неутоиву же коа се са правом упореуе са жеом онога човека. И то нису просто речи, ве дество
Светога Духа, кои таанствено служи уму.
193. Замисли извор и жедног човека, кои е почео да пие из ега. Меутим, неко га у том тернутку одваа
и не да му да се напие колико би хтео. Он е, пошто е окусио воду, свакако ош више горети жеу и
искати да се напие. Исто тако е и у духовном: неко е ве окусио и причестио се небеском храном, али га
одедном зауставау и нико му не да да е се насити.
194. Господ зна немо удску и да се човек лако надима. Због тога га задржава и попушта да е у
непрестано вежби и невои. ер, када постаеш неподношив и надимаш се када ти се пружи мало, шта
би тек радио кад би ти се одедном дало да се наситиш! Знауи, пак, твоу немо, Бог ти, по Свом
домостроу, шае невое како би постао смирен и ревносние га искао.
г) Жудеи све више за Господом, они осеау оскудицу и недостатак у свему. Због тога е смирее
осеае кое се укоренило у има. Оно и есте услов сваког даег напретка.
195. Како може да буде сиромашан духом човек кои осеа да се променио, да е напредовао и да е
дошао до познаа и разборитости кое рание ние поседовао? Све док то не стекне, човек ние
сиромашан духом, ве о себи мисли високо, а када га стекне, сама благодат га учи да се [држи]
сиромаштва духом, те Да, премда е праведник и Божии изабраник, своу душу сматра безвредном и
пониженом, као да ништа не зна и ништа нема. Таква [мисао] постае природна и као прироена уму
човековом. Не видиш ли како е праотац Авраам, премда Божии изабраник, себе називао прахом и
пепелом (Пост.18,27). И Давид, кои е помазан за цара, имауи Бога пред собом, говори: а сам црв а не
човек, ругло удима и поруга народу (Пс.21,7). Због тога, они кои желе да буду ихови сунаследници и
суграани у небеском граду, те да се прославе заедно са има, треба да имау исто смиреноуме, да не
мисле о себи да су нешто и да имау скрушено срце.
94
196. Она ко е примио благодат сматра се ништавниим од свих грешника. Таква помисао се усауе у
ега и [постае] [готово] природна. Што више улази у познае о Богу, толико више се сматра
незналицом; што више учи, толико више сматра да ништа не зна. То дество у души постае природно
захваууи благодати коа о служи.
197. Иако изабрани и искусни пред Богом, [Хришани] себе сматрау намаима и крае неискуснима. За
их е постало природно и незаобилазно да себе сматрау ништавним. Зар они не знау да су примили
оно што нису имали и да су добили нешто необично за ихову природу? Кажем ти да се сматрау
неискуснима и заосталима, те да не знау да су стекли оно што нису имали. Благодат коа нисходи на их
учи их да своу душу не сматрау драгоценом, премда и напредуу, ве да се сматрау крае безначаним.
Будуи драгоцени пред Богом, за себе су безначани. И поред свог напретка и познаа Бога, они
сматрау да ништа не знау. Богати за Бога, они су себи крае сиромашни.
198. Ако видиш да се неко надима и охоли због тога што има учеше у благодати, да чини чуда и мртве
васкрсава, али не сматра да е бешчастан и понижен душом, да е сиромашан духом и мрзак, [зна] да га
поткрада зло, премда тога и ние свестан. Таквоме не треба веровати, па макар и чуда чинио. ер,
обележе Хришанства се састои у сакривау од уди свое искусности пред Богом. Макар имао све
скривнице царске код себе, [Хришанин] е их држати у таности и говорити: "То ние мое благо, ве га е
други ставио код мене. а сам сиромах и она ко га е положио може га узети кад год усхте". Она, пак, ко
говори: "а сам богат. Довоно ми е оно што сам стекао. Више ми ние потребно" - ние Хришанин, ве
сасуд прелести и авола. ер, сладост Божиа е ненасита. Она ко е окуси и проба, постае ош гладнии.
Такви уди горе од незадрживе убави према Богу. Уколико се више старау да напредуу и стичу,
утолико се сматрау сиромашниим, оскудниим и лишениим. Они говоре: "Недостоан сам да ме сунце
озари". То е обележе Хришанства. То е смирее.
199. Она ко нема велико смиреноуме бие предан сатани, обнаживши се од божанствене благодати
коа му е дата. Испитан кроз многе невое, проавие он своу надменост, т. своу наготу и окааност.
Због тога она кои се богати благодау Божиом треба да пребива у великом смиреноуму и срдачно
скрушености, да се сматра ништавним и сиромашним, те да мисли: "Оно што имам, туе е, други ми е
дао, и кад зажели, узее од мене". Ко се тако смирава пред Богом и удима, мои е да сачува благодат
коу е добио, као што е речено: Кои се понизи узвисие се (Мт.23,12). Иако изабраник Божии, нека
осууе сам себе; иако веран, нека се сматра недостоним. Такве душе угаау Богу и их оживотворуе
Христос.
д) Без обзира на то, они се опомиу да се више од свега чувау од самомеа, превазношеа и
осуиваа, због коих одступа благодат. А без благодати е близу пад.
200. Сиромашан [човек] богатство кое му повери цар на чувае нее сматрати своом сопственошу. Он
е увек себе сматрати сиромашним, не смеуи да расипа туу ризницу. Он стога увек у себи расууе
овако: "То богатство не само да е туе, ве ми га е поверио силни цар кои га може узети кад год усхте".
И они кои имау благодат Божиу на исти начин треба да мисле о себи, т. да су смиреноумни и да
признау свое сиромаштво. Уколико се сиромашан [човек] понада на поверено му од цара богатство и
почне да се туом ризницом превазноси као своом сопственом, те му се срце испуни надменошу, цар
е од ега узети драгоценост и он е остати сиромашан као што е и рание био. Исто тако, ако се они
кои имау благодат предау охолости, и ако се срце ихово надме, Господ е повуи Своу благодат и
они е остати онакви какви су били пре еног примаа.
201. Заиста, [такве душе примау благодат Духа и налазе утеху благодати у покоу, чежи и духовно
сладости. Меутим, предавши се [само]поуздау, оне се надимау и падау у немар, занемаруу
скрушеност и смирено мишее. Тако оне не достижу до савршене мере бестраша, нити се савршено
испуавау благодау коу су прихватиле са ревношу и вером, задовоавауи се, успокоавауи се и
зауставауи се на мало благодатно утеси. Оне више напредуу у надмености, него у смиреу. Ако су
се и удостоиле неког дара, због немара и нерада и због надмене охолости и ега е бити лишене.
202. Кажем ти да сам видео уде кои су имали све дарове и кои су постали причасници Духа, али нису
достизали до савршене убави, због чега су и падали. едан благородни човек, кои се одрекао света,
продао свое имае, робовима дао слободу, ве беше славен као разуман и разборит због часног
живота. Меутим, предавши се надмености и охолости, назад е пао у разврат и у хиаду зала.
203. Други е за време гоеа свое тело предао [на муке] и постао исповедник. Касние е, за време
95
мира, био ослобоен и постао уважен. ему су биле повреене обрве зато што е мучен силним димом.
ега, дакле, славаху. Позван на молитву, он узе хлеб и даде га свом детету. Тако е егов ум дошао у
стае у коме као да никада ние ни чуо за реч Божиу.
204. И едан други подвижник, кои е живео са мном у едном дому и молио се заедно са мном, беше тако
богат благодау да е, молеи се поред мене, долазио у умиее. У ему кипаше благодат. Он
имааше дар исцееа, и не само да изгоаше демоне, ве и оне кои су имали одузете руке и ноге и
патили од жестоких болести исцеиваше додиром руку. Меутим, поставши немаран због света кои га е
прославао, наслаууи се у себи самом, и узохоливши се, он паде у навеу дубину греха. Примети
како е и она кои е има дар исцееа пао. Видиш ли како падау они кои нису доспели до мере
убави? убав, пак, онога кои е достигне везуе и опиа, погружавауи га, и одводеи као заробеника
у други свет, при чему он као да не осеа своу природу.
205. Гледауи на вечна добра коа су припремена праведнима и на неизрециво доброчинство Божие
благодати коа е сии, верна и истиноубива душа и себе и свое старае и сво труд и подвиг сматра
недостоним спрам неисказивих обеаа Духа. Такав е сиромашни духом, кога Господ ублажава. Такав
е гладан и жедан правде. Такав е и скрушени срцем. Они кои су прихватили такво произвоее,
старае, труд и чежу према врлини и кои до краа остану такви, заиста е мои да стекну живот и
вечно Царство. Стога нико од братие не треба да се превазноси над братом, нити да, преварен лукавим,
напредуе у охолости, говореи: "а ве имам духовни дар". ер, Хришанима не приличи да тако мисле.
Теби ние познато шта е сутраши дан учинити са братом. Ти не знаш какав е бити тво и егов кра.
Напротив, нека свако са пажом непрестано испитуе своу савест и проверава дело свога срца, т. са
каквим стараем и подвигом егов ум стреми Богу. Нека свако има у виду краи ци - слободу,
бестраше и спокоство у Духу, и нека непрекидно и неуморно ходи, не уздауи се ни у какав дар или
праведност.
206. На кои начин падау они у коима дествуе благодат Божиа? И начистие помисли по своо природи
могу да склизну и да падну. Човек почие да се надима, да осууе другог и говори: "Ти си грешник", док
себе сматра праведником. Зар не знаш шта говори Павле: Даде ми се жалац у тело, анео сатанин, да
ми пакости, да се не поносим (2.Кор.12,7). ер, и чиста природа може да се надима.
207. Због тога Хришани треба да употребе сво старае да никига не осууу - ни авну блудницу, ни
грешнике, ни развратне уде, ве да на све гледау са простодушним произвоеем и чистим оком,
како би им ускоро прешло у непромеиву природу да никог не осууу, да се ничим не гнушау и да не
праве разлику измеу уди.
208. Може ли да падне човек кои има благодатни дар? Уколико постане немаран, паше зато што
неприатеи увек делуу и воде борбу, не предауи се немару. Утолико пре си ти дужан да не прекидаш
свое искае пред Богом. ер, много штете ти долази од немарности, макар ти се и чинило да си испитан
и у само тани благодати.
209. Велико е хришанско достоанство. Са им се ништа не може упоредити. Она, пак, ко постане
расеан и кога окраде злоба, постае сличан граду без зидина, у кои без смете улазе разбоници откуда
хое, пустоше га и сажижу. Према томе, ако си и ти немаран и непажив према себи самоме, дои е
лукави духови да сатру и опустоше ум, расеавауи помисли по овоме свету.
) Они се због тога много радуу, схватауи какво благо су добили, премда се и плаше да га не
изгубе, старауи се да свое духовно служее обавау тако да не ожалосте Духа благодати и да
Он не оде.
210. Трудбеник не очаава због свог труда и свог живота, ве [очекуе] оно чему се нада, т. да дое
Господ и да се насели у ему, у свим чулима и у свим духовним дествима. А када окуси благост
Господу, када се наслади плодовима Духа, када са ега буде скинуто покривало таме и када светлост
Христова засиа и уздествуе у неизрециво радости, он е се уверити у велику убав, имауи Господа
са собом. Као трговац кои стекне зараду, он се радуе, али уедно и скрушава и бои невое од
разбоника и лукавих духова, т. да некада не ослаби и изгуби нешто од свог труда. И тако све док не уе
у Царство небеско, у гори ерусалим.
211. Пловеи по мору и имауи погодан ветар и тихо море, трговци се стално налазе у великом страху
све док не уу у пристаниште, [знауи] да може одедном да дуне противни ветар, да се море узбурка и
96
да се брод нае у опасности. Исто тако и Хришани, премда осеау како у има дува благоприатни
ветар Светога Духа, ипак ош увек поседуу страх од ветра противничке силе, кои у иховим душама
може да изазове метеж и узнемирее. Због тога е потребно велико старае како бисмо ушли у
пристаниште спокоства, у савршени мир, у вечни живот и вечну сладост, у град светих, у небески
ерусалим, у Цркву првородних (ев.12,23). Ко, меутим, ние прошао те степене, има ош много разлога
за страх од лукаве силе коа му на том путу може приредити неки пад.
212. [Дешава се] да неки богати човек, веома славан цар, обрати свое благовоее према неко
сиромашно жени коа нема ништа осим свог тела, да е заволи и да пожели да е узме себи за невесту и
супругу. И ако она покаже расположее према свом мужу, чувауи убав према ему, постае госпоа
свих имаа кое поседуе ен муж, иако дотле ние имала ништа. Уколико, пак, учини нешто против
дужности и обавезе, понашауи се неприлично у дому свога мужа, бие избачена са бешчашем и
поругом, те е пои положивши обе руке на главу, као што се у Мосиевом Закону говори о жени коа е
непокорна и неугодна свом мужу (Пон.зак.24,1). Тада е патити и горко плакати, размишауи о томе
колико е богатство изгубила и какве се славе лишила, подвргнувши се бешашу због свое
неразборитости.
213. Тако и душа, коу е небески Женик Христос себи обручио за невесту ради таинственог и
божанственог општеа, и коа е окусила небеско богатство, треба да са великим стараем истински
угаа Христу кои у е обручио, да поверено о духовно служее испуава на доличан и прикладан
начин, како би у свему угодила Богу, како ничим не би ожалостила Духа, на доличан начин чувауи
савршену целомудреност и убав према Христу, исправно се понашауи у дому небеског Цара и
[истраавауи] у преданости даровано благодати. Таква душа се постава за госпоу над свим добрима
Господим; и само славно Божанско тело постае ено. Меутим, уколико у нечему сагреши, уколико у
свом служеу не буде поступала по дужности, уколико не учини оно штое угодно Христу, ако не следи за
еговом воом, уколико не сарауе са благодау Духа коа е у о присутна - она е са поругом бити
подвргнута срамном бешчашу и бити одвоена од живота, поставши непотребна и неспособна за
општее са небеским Царем. Сви свети и умни духови [е тада] зажалити, туговати и заплакати због е.
И анели, и силе, и апостоли, и пророци и мученици е туговати због е.
214. Због тога треба да се подвизавамо и да са сваком благоразумношу будемо опрезни, како бисмо, по
написаноме, са страхом градили свое спасее (Фил.2,12). Стога сви ви, кои сте постали причасници
Духа Христовог, ни у чему - ни у маломе ни у великоме - не поступате са пренебрегаваем, нити
жалостите благодат Духа, да се не бисте лишили живота коим сте се ве причестили.
215. Навешу ти и други пример. Слуга кои долази у царску палату користи сасуде кои се налазе код
цара, а сам улази без ичега. Он треба да уложи много разборитости и опрезности како при служеу не би
учинио нешто неприлично, да на царски сто не стави едно ело уместо другога, ве да сва ела, од првог
до последег, износи по реду. Ако, пак, из незнаа и немарности буде неприлчно служио цару,
подврие се опасности и смрти.
216. Тако и душа коа се у благодати и Духу посветила служеу Богу има потребу за великим
расуиваем и познаем како ни у чему не би погрешила приликом прислуживаа сасудима Божиим, т.
у духовном служеу, и како о произвоее не би било несагласно са благодау. Душа може и
сопственим сасудима, т. сопственим духом у унутрашем таном човеку, да упражава духовну службу
Господу. Ипак, без егових сасуда, т. без благодати, нико не може да служи Богу, т. да му угоди и да у
свему испуни егову воу.
217. Души е потребна велика разборитост и расуивае када прими благодат. Све то сам Бог пружа
души коа га моли, како би могла да му послужи и да му угоди Духом еговим кои е примила, како е зло
ни у чему не би савладало, како не би погрешила, како због незнаа, одсуства страха [Божиег] и
немарности не би скренула са пута и прекршила воу Владике. Иначе, таква душа е бити кажена
смру и плачем, о чему говори и божанствени апостол: Да проповедауи другима не будем сам одбачен
(1.Кор.9,27). Видиш ли какав е страх имао, премда и беше апостол Божии? Стога молимо Бога да сви
ми, кои смо примили благодат Божиу, превасходно служимо службу Духа по егово вои, избегавауи
привикавае на мисао коа пренебрегава [дужност]. Поживевши на та начин богоугодно и одслуживши
духовно служее, ми емо наследити вечни живот.
218. При уласку у царску палату ради сусрета са царем, воводе и старешине области обузима велики
страх да како не погреше у одговору и не подвргну се прекору и казни. Сеаци, пак, и прости уди
препуштау се безбрижности зато што никада нису видели кнеза. Исто тако и читав поднебесни свет, од
97
царева до сиромаха, не познауи славу Христову, брину едино о житеским стварима, ретко се сеауи
на Дан суда. Они, пак, кои помислима одлазе на Суд Христов, где се налази егов престо, и кои увек
стое пред им, бораве у великом страху и трепету како у нечему не би погрешили у односу на егове
свете заповести.
219. Слуга кон се налази близу свог господара све време борави у страху и трепету и без ега ништа не
ради. Тако смо и ми дужни да свое мисли и помисли износимо пред Владику и срцезналца Христа, да на
ега полажемо наду и уздае, зато што е "Он богатство мое, и Отац мо, и слава моа". Због тога ти
свагда у своо савести треба да имаш старае и страх.
220. Они коима е поверено управае облашу или царска ризница, непрестано су забринути да како
не би нечим ожалостили цара. Исто е и са онима кои су примили духовно дело. Они су увек забринути. И
када почивау, они као да се не одмарау, ер ош из душе изгоне царство таме кое се прокрало у град, т.
у душу, као и варваре кои су завладали еним пашацима.
е) Ради тог циа они се труде да умом не одступе од Господа. Они своу унутрашост држе у
поретку као крманош свое морнаре, или кочиаш кое.
221. Бог е неописив и необухватан, али се ава свагде - и на горама, и на мору, и испод бездана, не
прелазеи са места на место, као што чине анели када силазе са неба на зему. Ако Господа тражиш у
дубини, наи еш га где чини чуда; ако га тражиш у ами, наи еш га како чува праведног Данила од два
лава; ако га иштеш у огу, наи еш да и тамо помаже Своим слугама; ако га иштеш на гори, наи еш
га са Илиом и Мосием. Свагде е Господ - и под земом, и изнад небеса, и у нама и свуда.
222. Хришанин треба да се увек сеа Бога, будуи да е написано: уби Господа Бога свог из свег срца
свог (Пон.зак.6,5). Има убав и наклоност према Богу не само када улазиш у молитвени дом, ве и када
си на путу, и када разговараш, и када едеш. ер, Он говори: "Где е благо ваше, онде е бити и ум ваш"
(Мт.6,21). Човеков бог е оно за шта е привезано егово срце и ка чему га вуче жеа. Бог е егов
Господ уколико га егово срце увек жели. Грае кое се баци у ога не може да се противи сили
пламена, ве одмах сагорева. Исто тако и демони одмах горе када нападну на човека кои се удостоио
дарова Духа. их опауе и истребуе божанствена огена сила. едино човек треба да е увек
прилепен уз Господа, и да на ега полаже уздае и наду. Демони се опауу молитвом као восак
огем, па макар били силни као тврда гора.
223. И светитеи Божии су понекад седели на позорници света и гледали егове преваре. У
унутрашем човеку они су беседили са Богом, а по споашем е изгледало да посматрау оно што се
дешава у свету. Световни уди потпадау под други утица духа преваре, по коме мисле само на
земаско. Хришани, пак, имау друго произвоее, други ум. Они су уди другог века, другог града,
зато што Дух Божии пребива у општеу са иховим душама.
224. Апостол говори: Хоу, дакле, да се мужеви моле на сваком месту, подижуи свете руке без гнева и
лукавог двоумеа (1.Тим.2,8), зато што, по еванеу, помисли излазе из срца. Стога приступи
молитви и обраа пажу на свое срце и ум. Пожели да узносиш чисту молитву Богу, и посебно пази да
нема ничега што е омета. [Испиту] да ли ти е молитва чиста и да ли ти е ум обузет Господом као што е
земоделац заузет земорадом, муж женом и трговац трговином. [Утврди] да ли ти, кад преклааш
колена на молитву, неки други отимау молитву.
225. Написано е: уби Господа Бога свога из свег срца свога (Пон.зак.6,5). И ти говориш: "а волим и
имам Духа Светог". Меутим, да ли се заиста у теби налази сеае на Господа, рачение и горее према
ему? Да ли си ти за Господа привезан данононо? Ако имаш такву убав - чист си. А ако немаш, онда
обрати пажу [на себе] када ти долазе земаске бриге и скверне и лукаве помисли и [утврди] да ли си
заиста непоколебив, да ли се твоа душа отима ка убави Божио и да ли е привржена Богу. ер, светске
помисли расеавау ум земаским и трулежним, не дозвоавауи му да заволи Бога или да се сеа
Господа. Често пута прост човек приступа молитви, преклаа колена и умом улази у поко. Он поткопава
зид злобе кои му се противи и долази до виеа и мудрости до коих не могу дои силни, мудри и
красноречиви. Они не могу да познау тананост еговог ума будуи да е занет божанственим танама.
226. Када додаш дрва у ватру изнад кое се налази бакарни сасуд, оно што е у ему почее да кува и
ври. Ако ли се, пак, [ватра] занемари и не подложи дрвима, пламен е почети да се смауе да би назад
нестао. Тако е и благодат небески ога у теби и изван тебе. Ако се будеш молио и свое помисли будеш
98
предао убави Христово, бие као дао ложиш дрва. Твое помисли е постати ога, погрузивши се у
чежу Божиу. Ако се Дух и удаи и као да е изван тебе, ипак пребива у теби и показуе се изван тебе.
Код онога, пак, ко постане немаран, предауи се помало светским стварима или расеаности, опет
долази грех, одевауи душу и пригечууи човека. Душа се присеа раниег покоа, почие да жали и
да почеше пати.
227. Ум поново почие да се приближава Богу, опет почие да му се приближава рание спокоство,
изнова почие снажние да иште Бога и говори: "Преклием те, Господе". Постепено наилази ога кои
гори и успокоава душу, као што удица постепено извлачи рибу из дубине. Када тога не би било, и кад не
би окусила горчину и смрт, душа не би могла да разликуе горко од слатког, смрт од живота, нити да
благодари животодавног Оца и Сина и Светога Духа у векове.
228. На броду са великом посадом крманош свима управа и распореуе, еднима приговарауи,
другима указууи шта треба да раде. Тако и срце има крманоша, т. ум, и савест коа изобличава, и
помисли кое се осууу и оправдавау. ер, апостол говори: Мисли се меу собом оптужуу или
оправдавау (Рим.2,15).
229. Кочиаш, у чиим рукама се налази кочиа, узде, животие и све остало, по своо вои и кад хое
ури краом брзином, и опет, кад хое, задржава кочиу. Он читаву кочиу усмерава где хое и она е у
егово власти. Тако и срце има много природних помисли кое су тесно са им повезане, а ум и савест
га опомиу и усмеравау, успавууи природне помисли кое ничу у ему. У души, наиме, има много
састава, премда и есте една едина.
230. Упрегнувши кое, уди управау колесницама и устремуу се едни против других, стремеи да
едни друге оборе и победе. Тако и срце подвижника представа едно поприште на коме се лукави
духови боре са душом, док Бог и анели гледау на подвиг. Осим тога, сваког часа душа производи нове
помисли, а и злоба их подмее. ер, душа има много скривених помисли, кое стално производи и раа.
Такое и зло има много помисли и подухвата и сваког часа раа нове помисли против душе. Ум, пак, као
кочиаш, упреже колесницу душе, задржава узде помисли и устремуе се против сатанске колеснице,
као што и се и сатана спрема против душе.
ж) Из тога е очигледно да се борба са грехом и неприатеем ни овде не прекида. Отуда
непрекидна борба са помислима и покретима срца. Овде е она ош тананиа.
231. Многи од оних кои имау благодат не знау да их поткрада грех. Млада жена коа живи у куи са
младим човеком, и коу он превари, коа се са им сагласи и назад падне у блуд - бива презрена. Тако и
са душом пребива страшна змиа греха, саблажава е и наговара. Уколико се сложи, бесплотна душа
улази у општее са бесплотном злобом духа, т. дух општи са духом. Према томе, блудничи она ко у
свое срце прими помисао лукавог и саглашава се са ом. Због тога мера твог подвига нека се састои у
томе да не блудничиш у помислима, ве да се противиш умом и да водиш унутару борбу, да се бориш
са пороком и да га не слушаш, да се не наслауеш са им у помислима. И ако Господ у теби нае такву
ревност, последег дана е те примити у Царство Свое.
232. удска природа е таква да и она кои се налази у дубини порока и ко служи греху може да се
обрати ка добру, као што и она ко е везан за Духа Светога и ко е опиен небеским има власт да се
окрене ка злу. Чак и они кои су ве окусили благодат Божиу и кои су постали причасници Духа Светога
морау бити опрезни како не би постали гори него што су били као световаци. То се дешава не зато што
би Бог био измеив или немоан, или што Дух гасне, ве стога што се сами уди не усаглашавау са
благодау. Стога они и скреу и упадау у хиаде зала.
233. Понеки, окусивши од сладости Божие, ош увек потпадау под дество противника, па се, као
неискусни, чуде што и после Божие посете помисли показуу свое дество, чак и за време хришанских
таинстава. Меутим, они кои су остарели у том стау не чуде се. Искусни ратари по дуготрано навици
чак и када буде родна година не остау потпуно безбрижни, рачунауи и на глад и на оскудицу, као што,
уосталом, ни у време глади или оскудице не губе наду, знауи да се времена меау. Исто е и у
духовном. Нашавши се у различитим искушеима, душа се не чуди и не очаава ер зна да Божие
попуштее дозвоава да се испита и васпита злом, као што, уосталом, ни при великом богатству и
покоу не постае немарна, ве очекуе промену.
234. Чак и кад се налази у дубини и богатству благодати, човек ош увек поседуе изданке порока. Ипак,
99
он има заступника кои му помаже. Место кое окружуе извор и само есте влажно и мокро. Меутим, чим
настану вруине, пресушуе и извор и егова околина. Исто тако и код слугу Божиих благодат Божиа,
коом изобилуу, исушуе и лукаву похоту и природне жее, будуи да уди Божии сада постау веи од
првог Адама.
235. Понеки у то мери стичу спокоство у благодати да постау храбрии од порока кои у има пребива,
држеи се молитве и починка у Богу. Други пут они потпадау под дество лукавих помисли и бивау
поткрадени грехом, иако ош пребивау у благодати Божио. Лакомислени и незнавени мисле да у има
више нема греха пошто е у има делимично подествовала благодат. Расудиви, пак, и они кои су
мудрии, немау смелости да кажу да више не подлежу деству срамних и нечистих помисли самим тим
што у себи имау благодат.
236. Често сусреемо братиу кои имау толику радост и благодат да после пет или шест година говоре:
"У нама се исушила похота". И када су ве себе сматрали потпуно слободним од похоте, одедном би се
порок, кои е у има био притаен, покретао и они изгараху од жее, услед чега говораху: "Откуда после
толико времена да се у нама поави таква похота?" Због тога се нико од разборитих нее усудити да
каже: "а сам савршено слободан од греха будуи да у мени пребива благодат". Напротив, у уму делуу
два лица. Неискусни у [духовним] стварима мисле да су победници и Хришани чим у има подествуе
мала благодат. Меутим, а мислим да ствар стои овако: Сунце на чистом небу сиа [асно]; чак и кад
наиу облаци и сакриу га, згушавауи ваздух, оно не губи у своо светлости, нити у свом биу. Исто се
дешава и са онима кои се нису у потпуности очистили. Пребивауи у благодати Божио, они су у дубини
душе ош обузети грехом. Они имау природне покрете, али и помисли кое их крепе у стремеу ка Богу,
при чему ош нису потпуно утврени у добру.
237. И они кои се у дубини душе држе добра, т. благодати, ош увек остау робови и заробеници
лукавих помисли, налазеи се на страни порока. Због тога е човеку потребно велико расуивае како би
схватио да се све тако дешава. Кажем ти да чак ни апостоли нису били потпуно безбрижни, иако су
имали Утешитеа у себи. Поред радости и весеа, у има е постоао и страх и трепет, по деству саме
благодати, а не са стране порока. Сама благодат их е чувала да не скрену, чак ни у намаем. Стена на
коу баце каменчи остае читава и непокретна. Исто тако ни стрела не може повредити онога кои има
оклоп. Оклоп одбиа стрелу тако да и гвоже и тело остау неповреени. Тако су и апостоли остаали
неповреени од зла кое им се приближавало. Они су били обучени у савршену силу Христову. Као
савршени, они су имали слободу да чине дела правде. Будуи да неки тврде да при благодати душа ве
нема о чему да се брине, Бог и од савршених захтева душевну воу ради служеа Духу, како би
постоала сагласност. ер, апостол говори: Духа не гасите (1.Сол.5,19).
238. У видивом свету зема начеше издае тре. Земоделац копа зему, приежно е обрауе и
сее, па ипак непосеано расте тре и множи се зато што е Адаму по преступу речено: Тре и чичак е
ти давати зема (Пост.3,18). Ратар се изнова труди, крчи тре, али оно се ош више умножава. Схвати
то духовно. По преступу, зема срца износи тре и чичак. Човек обрауе зему, труди се, а тре
лукавих духова се све више умножава. Меутим, назад Дух Свети помаже удско немои. Господ
обрауе зему срца и у у полаже небеско семе. Меутим, и пошто падне небеско семе, тре и чичак
се ош увек умножавау. Сам Господ и човек поново обрауу зему душе, но ош увек ничу и множе се
седам лукавих духова и тре, све док не наступи лето, док се не умножи благодат и тре се не осуши од
сунчеве топлоте.
239. Премда сапостои са нашом природом, зло е ипак не надвладава, нити е чини своим пашаком.
Нежне стабике пшенице куко може да загуши. Меутим, када, са наступаем лета, растие постане
суво, он о ве више не може ни мало нашкодити. една шака кукоа коа се нае у тридесет мера
пшенице уопште се нее приметити, ер е постати неприметно у мноштву пшенице. Исто е и са
благодау - када се дар Божии и благодат умножи у човеку, и кад човек се обогати у Господу, порок, кои
делимично остае у ему, више не може да му нашкоди, више над им нема силу, нити пашу. ер,
Господи долазак и промишае усмерени су на то да се ми, кои смо поробени, дужни и потчиени
греху, ослободимо и постанемо победници смрти и греха.
240. Да ли су апостоли могли да сагреше да су хтели, или е благодат била ача и од саме вое? Они
нису могли да згреше, нити су желели, будуи да су се налазили у светлости и толико благодати.
Уосталом, не кажемо да е благодат у има била немона, ве тврдимо да она и савршеним духовним
мужевима допушта да имау своу воу, да могу да чине шта хое и да се усмере где хое. И сама
удска природа, као немона, има могуност да скрене од добра кое о е сапостоее. Они кои су
обучени у пуну опрему, кои имау оклоп и оруже, изнутра су обезбеени и неприатеи их не нападау,
100
или их и нападау, али од ихове вое зависи да ли е да употребе оруже, да им се успротиве, да са
има ступе у борбу и победе, или е, опет, иако поседуу оруже, одустати од борбе, веселити се и бити у
миру са има. Тако и Хришани, будуи обучени у савршену силу и имауи у себи небеско оруже, могу
да, уколико хое, уживау са сатаном и да буду у миру са им, избегавауи борбу. ер, природа [удска]
е лако измеива и човек, због самовласности коа остае у ему, може да, ако усхте, постане и син
Божии, али такое, и син погибли.
241. Да ли савршени имау невоу и борбу, или су потпуно безбрижни? Нема човека без борбе. Сатана
е немилосрдан и нечовекоубив и не леи се да напада на све уде. Ипак, очигледно е да не напада
све са еднаком усрдношу. Понеки трпе силну борбу и нападе од греха, али се крепе и умудруу у
биткама, пренебрегавауи противничку силу. Они су у томе без опасности зато што су непоколебиви и
утврени у свом спасеу. Они су извежбани и искусни у борби са злом. Сам Бог е са има, руководеи
их и успокоавауи их. Други, пак, неизвежбани, упавши у едну невоу и након едне борбе, одмах
пропадау и гину.
242. Утврдивши се и осетивши силно дество благодати Божие, понеки су налазили да су им удови
освеени, те помишаху да у Хришанству нема места за похоту, да ум постае целомудрен и чедан и да
се унутраши човек ве узноси у божанствено и небеско. Такав човек мисли да е несумиво достигао
савршену меру. Када ве сматра да е ступио у безбедно пристаниште, ега сустижу таласи и он опет
себе види усред мора, где постои само вода, небо и готова смрт. Тако грех, кои е ушао у нас, производи
сваку злу похоту. Удостоивши се поново извесне благодати и из читаве морске дубине примивши само
неку кап, они сваког часа и дана откривау чудо кое се дешава. Подвргнути тако чудном, необичном и
божанственом деству, они се диве и чуде како су се умудрили. Божанска и небеска благодат их
просвеуе, руководи, умируе и све уреуе на добро.
243. Труди се да испуниш правду у унутрашем човеку где е поставен Христов олтар заедно са
пречистим светилиштем, како би се сведочанство твое савести похвалило Крстом Христовим кои твоу
савест чисти од мртвих дела, како би Богу послужио духом своим и како би познао коме се клааш, по
реченоме: Ми се клаамо ономе што знамо (н.4,22). Повери се Богу кои те води и ступи у заедницу са
им, као невеста са жеником. ер, речено е: Тана е ово велика, а а говорим о Христу (Еф.5,32) и о
непорочно души.
244. Замисли едан врт у коме постои плодно дрвее и друго мирисно растие. Он е прекрасно обраен
и украшен. Он е ограен и едним малим зидом ради заштите. Нека поред ега тече мала река. Уколико
вода напре лагано удара у зид, оштетие егов теме и наи себи пролаз. Затим е помало сасвим
растрести теме и уи у врт, поломити и искоренити сво растие, уништити сав труд и врт учинити
бескорисним. Исто бива и са удским срцем. У ему постое добре помисли, али се ему непрестано
приближавау и потоци греха, готови да га оборе и повуку на своу страну. Ако е ум унеколико
лакомислен и ако се преда нечистим помислима, духови преваре е ве наи пасиште за себе, прогурати
се и порушити сву лепоту, ни у шта обратити све добре помисли и опустошити душу.
з) Осим ове борбе, ава се и споаша. Како почие да се проавуе благодат Божиа у срце
подвижника, тако започиу и неприатни напади других уди. Изгнан из унутрашости,
неприате се наоружава споа. То постае неопходан услов да би Хришанин доспео до
савршенства у духу.
245. Божии уди треба да се припреме за борбу и подвиг. Као што храбри млади издржава борбу и на
ударце, кое му наносе, узвраа ударцима, тако и Хришани треба да подносе невое, споаше и
унутраше борбе, како би, примауи ударце, побеивали трпеем. Такав е пут Хришанства. Где е
Дух Свети, тамо се - као сенка - поавуе гоее и борба. Видиш ли како пророци беху гоени своим
едноплеменицима, иако у има деловаше Дух? Видиш ли како е Господа, кои е пут и истина, гонио
егов, а не ту народ? егово племе - Израици - су га гонили и распели. Слично е било и са
апостолима. ер, од времена Крста, Дух Утешите е дошао и преселио се код Хришана: више нико од
удеаца ние био гоен, ве су едино Хришани постаали мученици. Због тога не треба да се чудите:
Истина мора бити гоена.
246. Ние тек тако написано о ову да га е искао сатана. ер, он, сам по себи, без попуштеа, ние ништа
могао учинити. Шта аво говори Господу? Да ми га у руке, [па еш видети] да ли те нее у лице
благословити [т. опсовати] (ов.1,11). И сада е исти ов, и исти Бог, и исти аво. Баш у време кад е ов
осеао помо Божиу, кад е био ревностан и пламен у благодати, иште га сатана и говори Господу: "Он
101
ти служи пошто му помажеш и штитиш га. Остави га и преда га мени, [па еш видети] да ли те нее у
лице благословити". Према томе, изгледа да благодат одступа баш због тога што се душа теши. Тада се
душа предае искушеима. Долази, дакле, аво и доноси о хиаду невоа - безнадежност, очаае,
лукаве помисли. Он доноси несреу да би душу раслабио и одвоио од наде у Бога. Разборита, пак, душа
ни у невоама, ни у скорби не губи наду, ве се држи онога што е стекла. Било шта да о се деси усред
хиаду искушеа, она трпи и говори: "Макар ме и смрт задесила, неу га (т. Бога) оставити".
247. Сви праведници су угодили Богу идуи тесним и уским путем. Авраам е био богат у Богу, али се у
[односу] на свет називао прахом и пепелом (Пост.18,27), а и Давид е о себи говорио: а сам црв а не
човек, ругло удима и поруга народу (Пс.21,7). Слично су и сви апостоли и пророци страдали, трпеи
вреае. Погледа у каквом е понижеу дошао и сам Господ, кои е пут и Бог! Он ние дошао ради себе,
ве ради тебе, да би за тебе постао образац сваког добра. Он, кои е Бог, Син Божии, Цар и Син Царев,
на себе узима изглед слуге. Он доноси целебна лекарства и лечи раене, иако е по споашости као
едан од раених.
248. Меутим, немо пренебрегавати достоанство Божие, видеи да е по споашости унижен као
едан од нас. Он е такав постао ради нас, а не ради себе. Размисли колико се Он смирио у тренутку кад
су викали: Распни га, распни! (Лк.23,21), и кад се скупао народ. Над злочинцем коме е кнез изрекао
пресуду гнуша се сав народ и понижава га. Тако су и фарисеи презирали Господа у време распеа,
будуи да е био осуен на смрт. Ние ли превазишло сваку меру понижеа пувае по лицу, ставае
трновог венца и ударае по образима? ер, написано е: Леа своа подметах онима кои ме биаху и
образе свое онима кои ме срамоаху; не заклоних лица свога од поруге ни од пуваа (Ис.50, 6). Бог
е, дакле, примио мноштво поруга, страдаа и понижеа. И ма колико се смиравао ти, кои си прах и по
природи смртан, нееш се ниуколико мои упоредити са своим Владиком. Бог се ради тебе смирио, а ти
се ни ради себе не смираваш, ве се надимаш и охолиш. Он е дошао да на себе узме скорб и терет, и да
теби пружи Сво поко, а ти нееш да понесеш труд и да пострадаш како би се исцелио од рана. Слава
страдау и дуготрпеу еговом у векове!
249. Кад е и Бог на земи ишао тим путем, и ти си дужан да га подражаваш. Тако су ходили и апостоли и
пророци. Ако и ми желимо да будемо назидани на темеу Господа и апостола, треба да будемо ихови
подражатеи. ер, апостол говори Духом Светим: Угледате се на мене, као и а на Христа (1.Кор.11,1).
Уколико, пак, волиш удску славу и хоеш да ти се клаау, тражеи поко, [зна] да си скренуо са пута.
Ти треба да се распнеш са Распетим, да пострадаш са Страдалником, како би се прославио са
Прославеним (Рим.8,17). ер, невеста треба да пострада са Жеником, чиме постае судеоница и
сунаследница Христова. Без страдаа и без прохоеа напорног, уског и тесног пута нико не може уи у
град светих, достии поко и царевати са Царем у бесконачне векове.
250. Колико се сатани допушта да нас напада: до извесне мере, или колико хое? Он се наоружава не
само на Хришане, ве и на идолопоклонике и на цео свет. Према томе, кад би му било дозвоено да
напада колико хое, он би истребио све. Зашто? Зато што е то егово дело и егова воа. Грнчар кои
крчаге става у ватру одмерено загрева пе. Он их не остава ни преко времена у ватри, како не би
попуцали, нити крае од неопходног времена, како не би остали недопечени и како не би пропали.
Златар такое припрема погодну ватру. ер, кад би усилио ватру, злато и сребро би се истопили, постали
житки и пропали. Назад, и ум удски одмерава тежину са снагом теглее стоке, или камиле, или друге
животие, т. пази на тежину коу могу понети. Колико тек [пази] Бог, кои зна снагу удских сасуда и кои
у разно мери попушта противничко сили да делуе!
и) Подносеи све ово стрпиво и ни у чему не уступауи неприатеу, душа се све више чисти и
отвара простор снажниим дествима благодати Светога Духа, коа се назад провауе кроз
озареа ума, кроз посебна утешна наравствена стаа, кроз виеа, упуиваа. Постае
очигледно да душа прилази савршенству.
251. Ономе кои га уби, Бог саопштава Своу убав. Ономе кои е едном поверовао у ега, Он додае
небеску веру, те човек постае двострук. Колико од своих удова ти ему принесеш на дар, толико е и
Он од Своих удова присаединити души твоо, како би ти све чисто било - и делае, и убав, и молитва.
252. Мариа е оставила све, села поред ногу Господих и читавог дана благосиала Бога. Видиш ли
седее у близини кое произилази из убави? Чу и следее, како би асние засиала реч Божиа. Души
онога кои уби Исуса и право на ега гледа, кои га са убаву посматра а не обично, Бог хое да
узврати нечим, премда човек не зна шта прима и у коо мери Бог обдаруе душу. Марии, коа га е
102
заволела и коа е седела поред егових ногу, Он ние едноставно дао награду, ве о е даровао неку
скривену силу од Свое суштине. Саме речи, кое е Господ са миром изрекао Марии, беху Дух и сила. Те
речи су ушле у срце, постале душа у души, дух у духу, и божанствена сила е испунила ено срце. Тамо
где се обрете, та сила постае неотуиво наслее. Због тога, знауи шта о е даровао, Господ говори:
Мариа е добри део изабрала (Лк.10,42). И Марта е временом, због усрдности са коом е служила,
добила исти дар. И она е, наиме, у душу своу примила божаствену силу.
253. И зашто би било чудновато да они кои прилазе Господу и кои се прилепуу уз ега телесно
примау силу? Некада су апостоли беседили и Дух Свети е силазио на верууе (Дап. 10,44). И Корнилие
е од речи кое е чуо примио силу. Утолико пре се авала сила кад е Господ изговарао речи Марии, или
Закхеу, или грешници коа е распуштеном косом отирала ноге Господе, или Самаранци, или
разбонику. Утолико пре е тада Дух Свети долазио у единство са иховим душама. А и сада они кои
убе Господа, кои су све оставили и стално пребивау у молитви, тано уче ствари кое рание нису
знали. Сама Истина им се, сагласно иховом произвоеу, открива и учи их: а сам... истина (н.14,6).
Сами апостоли, кои су до Крста пребивали уз Господа, виаху велика знамеа - чишее губавих,
васкрсавае мртвих, премда нису знали како божанствена сила почива и делуе у срцу. Они не знааху
да е се духовно препородити, да е се сединити са небеском душом, да е постати нова твар. Они су
волели Господа ради чуда коа е вршио. Назад, Господ им е рекао: "Зашто се дивите знамеима? а у
вам дати велико наслее какво нема читав свет".
254. има су ош биле необичне речи Господе, све док Он ние васкрсао из мртвих и док ради нас ние
узнео тело на небо. Тада е на их сишао Дух Утешите и ступио у единство са иховим душама. Сама
Истина се ава у душама верних и небесни човек прилази твом човеку, ступауи са им у заедницу.
Они кои истраавау у служеу и кои усрдно све чине из ревности и убави према Богу, временом
приступау познау саме Истине зато што се Господ открива душама иховим и учи их саживоту са
Духом Светим.
255. Речено е: Окусите и видите да е благ Господ (Пс.33,9). Ово окушае е осведочее у дествену
силу Духа коа служи у срцу. ер, синови светлости и служеа Новоме Завету у Духу Светоме ничему се
не уче од уди, ве само од Бога. Сама благодат на иховим срцима пише законе Духа. Због тога они не
треба да се осведочуу само из Писама, коа су написана мастилом, ве из таблица срца на коима
благодат Божиа исписуе законе Духа и небеске тане. ер, срце господари и царуе целим телесним
саставом. Овладавши пасиштем срца, благодат ве царуе над свим удовима и помислима. ер, ту е ум
и све помисли душе и ено очекивае. Због тога благодат и продире у све делове тела.
256. Такав, по написаном, испитуе сваког човека (1.Кор.2, 14). Он за сваког зна из ког извора црпе реч,
где се зауставио, на каквом се степену налази, док о ему нико од уди, кои имау светски дух, не може
ништа знати нити судити. едино она ко има небеског Духа Божиег може препознати себи сличног, као
што говори апостол: "Духовно духовним упореууи".
257. Онима кои су се удостоили да постану чеда Божиа и да се роде одозго од Духа Светога, кои у себи
имау Христа кои их просвеуе и успокоава, на различите и разноврсне начине управа Дух и благодат
невидиво дествуе у иховом срцу кроз духовно спокоство. Да бисмо делимично показали како
благодат дествуе у иховим душама, позамиемо примере из видивих наслада. Понекад су они
весели као на царско вечери, радууи се неизрецивом радошу и весеем; понекад личе на невесту
коа се успокоава божанственим покоем у општеу са своим жеником; понекад као бесплотни анели,
налазеи се ош у телу, осеау изузетну лакоу и крилатост; понекад као да су пиани од пиа,
развесеени и опиени Духом, опиени божанственим духовним танама.
258. Меутим, понекад као да плачу и тугуу због рода удског, молеи се за целог Адама, проливауи
сузе и плачуи, запаени духовном убаву према човечанству. Понекад их Дух распауе таквом
радошу и убаву да би, кад би могли, сваког човека ставили у срце, не разликууи злог од доброг.
Понекад у смиреноуму духа толико умауу себе да се сматрау последима и намаим од свих.
Понекад их Дух постоано држи у неизрециво радости. Понекад личе на силног воводу кои, обукавши се
у царско оруже, излази у борбу са неприатеима, снажно се подвизавауи да их победи. ер, духовни
[уди] се, слично ему, облаче у небеска оружа Духа, устау на неприатее и са има воде борбу да
би их покорили под свое ноге.
259. Понекад се душа успокоава у неком великом безмолвиу, тишини и миру, пребивауи у духовно
сладости, у неизрецивом покоу и блаженству. Понекад благодау Духа постае мудра неком
неизрецивом разборитошу и мудрошу и необашивим духовним познаем, кое се не може изразити
103
езиком и устима. Понекад, опет, човек постае као едан од [обичних] уди. Тако разноврсно у удима
делуе благодат, и на многе начине руководи душу, успокоавауи е по вои Божио, и вежбауи е
многообразно, како би е савршену, беспрекорну и чисту привела Оцу небеском.
260. Ова наброана дества Духа умножавау се код оних кои су ближи савршенству. ер, наброана
разноврсна упокоеа благодау се различито изражавау речима и у удима се непрестано дешавау,
тако да едно дество следи за другим. Уздигнувши се ка савршенству Духа, савршено се очистивши од
страсти и у неизрецивом општеу се споивши са Духом и сама поставши дух, ступивши у единство и
срастае са Духом Утешитеем, душа сва постае светлост, сва око, сва дух, сва радост, сва спокоство,
сва весее, сва милосре, сва благост и доброта. Као што е камен у морско дубини са свих страна
окружен водом, тако и ови уди, потпуно се саставши са Духом, постау слични Христу, непромеиво
имауи у себи врлине силе Духа, остауи унутраше беспрекорни, непорочни и чисти. ер, како би
обновени Духом могли споа производити плод зла? Напротив, у има свагда и у свему сиау плодови
Духа.
261. Има [уди] кои улазе да преклоне колена [на молитви] и срце им се испуава божанственим
деством, те им се душа весели са Господом као невеста са жеником, по речи пророка Исаие: Као што
се радуе женик због невесте, тако е се Господ обрадовати због тебе (Ис.62,5). Понекад е такав по
читав дан заузет нечим, да би се затим на едан час посветио молитви. Тада се егов унутраши човек
са великом сладошу заноси молитвеним стаем, бескраном дубином онога века, тако да се егов ум у
потпуности одстрауе, ношен и заробен тамошим. За то време он заборава на помисли земаског
разума, будуи насиен и заробен помислима на Божанствено, небеско, безгранично, несхвативо,
дивно, што човечиа уста не могу да изговоре. У та час човек се моли и говори: "О, када би моа душа
отишла заедно са молитвом".
262. Да ли се човек увек налази у таквом стау? Истина, благодат е непрестано присутна и укореена,
делууи као квасац у човеку и узрастауи од младих дана. Пребивауи у човеку, она постае као нешто
природно и неодвоиво, као нешто едно са еговим бием. Ипак, она своа дества меа како о е
угодно, на корист самом човеку. Понекад се та ога разгара и распауе снажние, а понекад слабие и
тише; едно време се ова светлост разбуктава и сиа блиставие, а понекад се умауе и мркне; свагда
гореи и светлеи, ова светилник е понекад аснии, разгоревауи се од опиености убаву Божиом, а
у друго време сво са одае штедиво, тако да е светлост коа пребива у човеку слабиа.
263. Осим тога, некима се у светлости авало знамее крста и седиавало са унутрашим човеком.
Понекад човек за време молитве достиже до иступеа, кад му се чини да стои у цркви пред
жртвеником на коме се налазе три хлеба, кои као да су ускисли заедно са елеом. И колико их он
еаше, толико они нарастаху и подизаху се. Понекад се авала нека светла одежда какве нема на
земи у овоме веку и какву не могу да сачине удске руке. ер, као што е Господ, попевши се на гору,
преобразио свое хаине, учинивши их муезрачним, тако се и човек, обучен у [сличне хаине], чудио и
изумивао. Другом приликом е та светлост, авивши се у срцу, откривала унутрашу, надубу и
скривену светлост, због чега би човек, потпуно прогутан оном сладошу и оним сагледаваем, престаао
да влада собом и за ова свет постаао као луд и странац. Због изобилне убави и сладости, и услед
скривених тани, човек у то време достиже слободу и савршену меру, постае чист и слободан од греха.
Меутим, касние се благодат умауе и силази покривало супротне силе. Благодат би тада била само
делимично видива, налазеи се на нижем степену савршенства.
264. Човек треба да прое, да тако кажемо, дванаест ступева да би достигао савршенство. Понекад он
заиста постиже ту меру и достиже савршенство. Затим благодат опет почие да делуе слабие и човек
силази на други степен, стоеи ве на еданаестом ступу. Други, меутим, богат благодау, увек
данононо стои на високо мери, будуи слободан и чист, заробен и ношен. Човек коме су показана
она чуда и кои их е на опиту познао, више не би могао на себе да прими домостро речи [т. да поучава],
нити било какво друго бреме. Кад би са им увек било тако, он се не би сагласио ни да слуша, нити да
се, по обичау, побрине за себе, ни за сутраши дан, ве би само седео у едном ошку у заносу и у неко
опиености. Због тога му се не дае савршена мера како би се постарао о братии и послужио речу,
премда е преграда ве срушена и смрт побеена.
265. На делу се дешава следее: слично густо магли, нека примрачна сила почива на [човеку] и лагано
га покрива. Светилник непрестано гори и светли. Ипак, као да неко покрива и наткриуе светлост. Због
тога човек признае да ош ние савршен и да ош ние потпуно слободан од греха. Стога се може реи да
е преграда ве разрушена и разорена, премда у понечему ош не потпуно и не за свагда. ер, повремено
благодат снажние пламти, теши и успокаава човека, а понекад се умауе и повлачи, како сама
104
устроава на корист човека. Ко е, пак, та кои, макар привремено, долази до савршене мере, окуша и
искуствено познае она век? а до сада нисам упознао ни едног [потпуно] савршеног и слободног
Хришанина. Напротив, чак и у ономе кои се успокоава у благодати, кои долази до тани и откривеа,
до осеаа велике благодатне сладости - ош увек у унутрашости пребива и грех. Такви уди, услед
неискуства, себе сматрау слободним и савршеним због благодати и светлости коа изобилуе у има.
Меутим, они због свое неопитности упадау у обману, [извлачеи погрешан закучак] из дества
благодати у има. Тако до сада нисам видео ни едног слободног човека. А пошто сам повремено и сам
делимично долазио до такве мере, схватам због чега нема савршеног човека.
266. Реци нам на коме си ти степену. Сада, после крсног знамеа, благодат делуе тако да умируе све
удове и срце, те душа због велике радости постае слична незлобивом детету. Човек [тада] више не
осууе ни елина, ни удеца, ни грешника, ни световака. Унутраши човек на све гледа чистим оком и
радуе се због целог света. Он жели да у пуно мери успоштуе и заволи и елине и удеце. Понекад он,
као царев син, тврдо веруе у Сина Божиег као у Оца. Пред им се отварау врата и он улази у многе
обитеи. По мери еговог улажеа, ему се отварау нова врата - на пример, после стотине обитеи,
он улази у другу стотину и богати се. И сразмерно обогаеу, ему се показуу нова чуда. ему се, као
сину и наследнику, поверава оно што удска природа не може изреи, што се не може изговорити
устима и езиком.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
7. ВИШИ СТЕПЕН ХРИШАНСКОГ САВРШЕНСТВА
267. Пророк езеки саопштава о божанственом и славном авау и виеу коме е био сведок. Он га
е описао као авае испуено неизрецивим танама. Видео е он на поу херувимску колесницу,
четири духовне животие. Свака е имала по едно лице: една лава, друга орла, треа телета и четврта
човека. Свака е имала крила тако да е било немогуе одредити шта е преда а шта зада страна.
Плеа су им била испуена очима, и прса такое, и ние било места где ние било очиу. Свака животиа
е имала по три точка, као точак у точку, и у точку е био дух. Пророк е видео нешто као лик човеков, и
егово подноже е било сафирно. Та колесница е носила Владику кои е седео. И животие иаху
напред, ма где Он хоаше. Под крилима херувима пророк виде нешто као руку човечиу коа их
подржаваше и ношаше.
268. Истинито и несумиво е било оно што е пророк видео у заносу. Меутим, виее е указивало на
нешто друго, представало праобраз нечег таанственог и божанског, неку тану сакривену од поколеа
и авену у последа времена, приликом доласка Христовог. Пророк е сагледавао тану душе коа има
да прими Господа свога и да постане престо егове славе. Душа коу е Дух припремио себи за станиште
и обите, коу е удостоио причеша Своом светлошу и обасао красотом неизрециве славе Свое, сва
постае светлост, сва - лице, сва - око. У о нема ни едног дела без духовних очиу светлости, т. нема
ничега мрачног. Она е у потпуности постала светлост и дух, сва се испунила очима, те нема никакву
заду страну, него одасвуд има лице зато што е на у сишла и на о пребива неизрецива красота
славе Христове Светлости. Као што е сунце са свих страна исто, као што нема ни едан последи или
недовони део, ве се састои из еднаких делова, и све у потпуности блиста светлошу, све есте
светлост, и као што е ога, т. сама светлост ога целовита и нема у о ни првог ни последег, ни
веег ни маег - тако и душа коа е савршено обасана неизрецивом красотом славе светлости од лица
Христовог, коа е савршено ступила у општее са Духом Светим, и коа се удостоила да постане
станиште и престо Божии, сва постае око, сва светлост, сва лице, сва слава, сва дух, као што у е
припремио, устроио и духовном лепотом украсио Христос, кои е и носи, и води, и подржава и
105
придржава. ер, речено е да е рука човечиа била испод херувима (ез.1,8). Сам Христос е носи и води.
269. Четири животие кое су носиле колесницу символизуу владалачке помисли (т. силе) душе. Као
што орао царуе над птицама, лав над дивим зверием, во над кротким животиама, а човек над свом
твари, тако и у души постое царске помисли, т. воа, савест, ум и способност убави (т. осеае). Оне
управау душевном колесницом; на има почива Бог. На други начин, оне могу да се обасне и као
небеска Црква светих. Као што пророк говори да е висина животиа била огромна, да су биле препуне
очиу, да нико ние могао да обухвати бро очиу, као, (уосталом), ни висину, зато што о томе ние дато
познае; као што свако може да види звезде на небу и да им се диви, али нико не може да сазна ихов
бро - тако и у небеску Цркву светих може да уе и да се у о наслауе свако ко жели да се подвизава,
премда не може да сазна и обухвати бро светих, ер то припада единоме Богу. Она кои седи на
колесници и на престолу свеочитих животиа, или у свако души коа е постала егов престо и
станиште, коа е постала око и светлост - путуе и ношен е седеи на о, управа уздама духа,
крманеи како сам зна. Као што духовне животие нису ходиле по своо вои, ве где е хтео и знао
Она ко е на има седео и управао, тако и овде Он сам управа и води, указууи пут Духом Своим.
Према томе, душа не може по своо вои да се уздигне на небо, ве е Бог, одбацивши тело, усмерава
да мишу стреми на небо. И опет, кад му е угодно, она ходи у телу и у помислима, и по егово вои
прелази ка земаским пределима, где о Он показуе откривеа и тане. О, превасходног ли, благог,
единог и истинитог Водича! На исти начин е се тела прославити при васкрсеу, док се душа ош овде
прослава, седиууи се са Духом.
270. Сам Господ е апостолима рекао да душе праведника постау светлост: Ви сте светлост свету
(Мт.5,14). Начинивши их светлошу, Он им нареуе да се преко их просвети свет: Нити се ужиже
светика и мее под суд него на свеак, те светли свима кои су у куи. Тако да се светли
светлост ваша пред удима (Мт. 5,15-16). То значи: не скривате дар кои сте примили од мене, ве га
преносите на све кои желе. И ош: Светика телу е око. Ако, дакле, око твое буде здраво, све е
тело твое светло бити. Ако ли око твое кварно буде, све е тело твое тамно бити. Ако е, дакле,
светлост коа е у теби тама, колика е тек тама (Мт. 6,22-23). Очи су светлост телу. Кад су оне
здраве, све тело е осветено. Када, пак, нешто падне у очи и оне се помраче, све тело се нае у тами.
Тако су и апостоли поставени да буду очи и светлост целом свету. Заповедауи, Господ им е рекао:
"Уколико ви, кои сте светлост свету, истраете и не скренете, читаво тело света е се просветити. А
уколико се ви, кои сте светлост света, помрачите, шта е тек бити са тамом, т. са светом?" Тако су
апостоли, поставши светлост, послужили као светлост за верне, просветивши им срца небеском
светлошу Духа коом су сами били просвеени.
271. Они кои су са себе свукли старог и земног човека, и са коих е Христос свукао одеу царства таме,
облаче се у новог и небеског човека Исуса Христа. Господ их облачи у одеу Царства неизрециве
светлости, у одеу вере, наде, убави, радости, мира, милосра, благости и у сва остала божанска и
животворна руха светлости, живота и неизрецивог покоа. Бог е убав, радост, мир, благост, милосре.
И нови човек постае све то по благодати.
272. Удостоивши се да доу до мере савршенства и да постану блиски Цару, савршени Хришани се
свагда посвеуу на дар Крсту Христовом. Као што е (у време) пророка навеу част имало помазае,
стога што су помазаници постаали пророци и цареви, тако и сада духовни уди, кои се помазуу
небеским помазаем, постау Хришани по благодати, како би били цареви и пророци небеских тани.
Они су и синови, и господа, и богови, их везуу, одводе у заробеништво, обарау, распиу, посвеуу
на дар. Кад е помазае елеем кои добиамо од земаског растиа, од видивог дрвеа, имало силу
да су помазани беспоговорно добиали достоанство (ер, сви су признавали да су они поставени за
цара: помазани Давид се одмах подвргао гоеу и невоама, да би кроз седам година постао цар), шта
тек [да кажемо] за оне чии се ум и унутари човек помазуу освеууим и радостотворним, небеским и
духовним елеем радоваа, кои примау печат оног нетрулежног Царства и вечне силе, залог Духа,
самог Духа Светог и Утешитеа (схвати да Утешите и теши и испуава радошу оне кои су у
невоама).
273. Они кои се помазуу елеем небеског растиа, дрвета живота - Исуса Христа, удостоавау се да
доу до мере савршенства, т. Царства и усиновеа, тако да, иако се ош налазе у овом свету, ве
постау таници небеског Цара, имауи смелост пред Сведржитеем, и улазеи у егов дворац, где су
анели и духови светих. ер, иако ош нису обрели савршено наслее кое им е припремено у оном
веку, они се залогом кои су примили овде ве уверавау о венцу и Царству. Имауи обие и смелост
Духа, има ние чудно што е царевати са Христом? Због чега? Зато што су ош у телу имали осеа оне
106
сладости и дество оне силе.
274. При крау света, када овог свода буде нестало, праведници е ве живети у Царству, у светлости и
слави, не гледауи ништа друго осим Христа, кои свагда пребива у слави са десне стране Оца. Тако и
они кои су ош овде захваени и заробени за она век, гледау све тамоше лепоте и дивоте. ер ми,
ош док живимо на земи, имамо сво живот на небесима као становници и житеи онога света по уму и
по унутарем човеку. Као што видиво око, ако е чисто, увек асно види сунце, тако и ум кои се
савршено очистио увек види славу светлости Христове, пребивауи са Господом дан и но, као што тело
Господе, сединивши се са Божанством, свагда пребива са Духом Светим. Ипак, уди не долазе
одедном у ту меру, ве уз велики труд, невоу и велики подвиг.
275. Као што е Господ оставио свако началство и власт, обукавши се у тело, тако се и Хришани облаче
у Духа Светог и бораве у спокоству. Ако им и долази борба споа, ако их и напада сатана, они су унутра
ограени силом Господом и не узнемиравау се. Да ли е он ишта нашкодио Господу када га е
четрдесет дана искушавао у пустии и када е споа прилазио еговом телу? У том телу е био Бог.
Тако и Хришани, премда се искушавау споа, унутра остау испуени (силом) Божанства и не трпе
никакву штету. Ко е доспео до такве мере, приступио е савршено убави Христово и пунои
Божанства. Она, пак, ко ние такав, ош унутра води борбу. Час се успокоава у молитви, час се налази у
невои и борби. ер, тако е угодно Господу. Доке човек ош младенац, Господ га води кроз борбу.
Унутра као да се поавуу два лица - светлост и тама, спокоство и борба; час се у спокоству моли, час
се налази у смуеу.
276. Не чуеш ли шта говори Павле? Ако имам све дарове, и ако предам тело свое да се сажеже... ако
езике... анеоске говорим, а убави немам... ништа ми не користи (1.Кор.13,1-3). ер, ови дарови само
приводе ка савршенству. Они кои су их достигли, премда се [налазе] у светлости, ипак су ош младенци.
Многи од братие су достизали до овога степена, стицали дарове исцееа, откривеа и пророштва.
Меутим, пошто нису доспели до савршене убави, коа е свеза савршенства (Кол.3,14), на их се
подизала борба и они су, поставши немарни, [назад] падали. Ко, меутим, достиже до савршене убави,
ве постае сужа и заробеник благодати. Ко се, пак, постепено приближава савршено мери убави,
али ош ние постао ен сужа, ош увек [ние слободан] од страха, будуи да му прети борба и пад. И
уколико се не огради, оборие га сатана.
277. Свако треба да зна да постое очи кое су ош дубе од ових очиу, и слух кои е ош дуби од овог
слуха. И као што ове очи виде чулно, и препознау лице приатеа или военога, тако и очи достоне и
верне душе, просвеене божанском светлошу, виде и препознау истинског Приатеа, наслаег и
многожееног Женика - Господа, чим се душа озари Духом коме се клаамо. Мислено гледауи жеену
и едино неизрециву лепоту, душа се раава божанственом убаву, окрее се ка свим духовним
врлинама и стиче неизмерну и неисцрпну убав ка Господу за коим жуди.
278. У сенци Закона кои е дат преко Мосиа, Бог е наредио да сви у суботу почивау и да нико не ради.
То е био образ и сенка истинске суботе, коу Господ дарива души. ер, душа, коа се удостоила да се
избави од срамних и нечистих помисли, суботуе истинску суботу, и почива истинским покоем, остауи
испражена и слободна од свих мрачних дела. Тамо, наиме, у првобитно суботи, [уди] су почивали
телесно, али су им душе биле свезане лукавством и пороцима. Ова, пак, истинска субота есте истински
поко душе, коа е празна и чиста од сатанских помисли, почивауи у вечном Господем покоу и
радости.
279. Господ човека призива на поко говореи: Ходите к мени сви кои сте уморни и натоварени и а у
вас одморити (Мт. 11,28). Душе кое се покоравау и прилазе, Он успокоава од тих тешких, бременитих и
нечистих помисли. Оне се испражуу од сваког безакоа, суботуу истинску, угодну и свету суботу,
празнуу духовни празник неизрециве радости и весеа, чистим срцем врше чисто и богоугодно
служее. То е истинска и светла субота. Због тога и ми молимо Бога да нам да да уемо у та починак,
да се испразнимо од срамних, лукавих и суетних помисли, те да доемо до могуности да му служимо
чистим срцем и да празнуемо празник Духа Светог. Блажен е она ко уе у ова починак.
280. Бог указуе милост души коа се прилепуе уз ега, уби е, прилази о и сам се прилепуе уз у.
ен разум ве непрестано пребива у благодати Господо. Тада душа и Господ постау едан дух, едно
единство, едан разум. Тело душе остае на земи, а [ен ум] у потпуности живи у небеском ерусалиму,
усходеи до треег неба, прилепууи се уз Господа и служеи му.
281. Она кои у небеском граду седи на престолу Величанства на висинама сав пребива са душом у
еном телу. ер, Он е ен образ положио горе, у небеском граду светих - у ерусалиму, док е сопствени
107
Образ неизрециве светлости Свога Божанства положио у еном телу. Он о служи у граду тела, а она
ему служи у небеском граду. Душа е ега наследила на небесима, а Он е у прихватио као наслее
на земи. ер, Господ постае наслее душе, и душа наслее Господа. Мисао и ум чак и помрачених
грешника могу бити веома далеко од тела, могу да имау силу да у едном трену времена пролазе велика
пространства, да проходе удаене земе. Често им е тело прострто на земи, а мисао им са друге
стране борави са убеним или са убеном, и себе посматра као да тамо живи. Ако е душа грешника
тако лака и брзопокретна, и ако за ен ум нема смети да се налази на удаеним местима, како е тек
са душом са кое е спало покривало таме силом Духа Светог, чие су умне очи просвеене небеском
светлошу, и коа е потпуно избавена од бешчасних страсти, поставши чиста по благодати. Она
свецело служи Господу духом, а свецело и телом. Она се толико распростире мишу да бива свагде где
хое и када хое, служеи Христу.
282. То говори и апостол: Да бисте... могли разумети са свима светима шта е ширина и дужина, и
дубина и висина, и познати убав Христову коа превазилази сваки разум, да бисте се испунили
сваком пунотом Божиом (Еф.3,18). Разматра неиспитиве тане душе са кое Господ скида таму коа е
обузела и открива о се сам; како шири и распростире мисли еног ума и у ширину, и у дужину, и у
дубину, и у висину све видиве и невидиве твари.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАКАРИЕ ВЕЛИКИ
ПОУКЕ СВЕТОГ МАКАРИА
о хришанском животу, изабране из егових беседа
8. БУДУИ ЖИВОТ
283. По изласку душе из тела, дешава се нека велика тана. ер, уколико е крива због грехова, прилази
гомила демона, рави анели и тамне силе, те е узимау и воде у своу област. И нико не треба да се
чуди због тога. ер, ако им се душа потчиавала и повиновала као робиа у овом животу и налазеи се у
овом веку, утолико пре е бити задржана у ихово власти одлазеи из света. А што се тиче благог
удела, представи себи следее: поред светих слугу Божиих ош сада пребивау анели, и свети духови
их окружуу и чувау. Када одлазе од тела, душе им прихватау анелски чинови и [одводе] у своу област,
у чисти век, приводеи их Господу.
284. Истинска смрт е унутраша, у срцу, и она се не види. ом умире унутраши човек. Према томе, ко
е прешао из скривене смрти у скривени живот, истински е живети у векове и нее умрети. Чак ако се
тела таквих привремено и распадну, опет е васкрснути у слави зато што су освеена. Због тога смрт
Хришана називамо сном и уснуем.
285. Трговац кои е у туини много пута увеао своу имовину обавештава свое домае да му купе куе,
вртове и разну одеу. Дошавши куи, он доноси велико богатство и егови домаи и сродници га
дочекуу са великом радошу. Слично бива на духовном [поу]. [Небески] граани, т. духови светих
анела препознау оне кои себи стичу небеско богатство и, дивеи се, говоре: "Наша браа кои су на
земи, стекли су велико богатство". Имауи Господа са собом, такви по свом одласку са великом
радошу узлазе ка горима. Они кои су са Господом примау их, припремивши им обитеи, вртове и
светлу и скупоцену одеу.
286. Где е се наи човек кои се представи из света док се ош налази у борби и док у ему ош делуу и
грех и благодат? Он е се наи тамо где е био ци еговог ума и где му е било омиено место. Када
те спопадне борба, ти треба да се само противиш и да мрзиш. ер, не зависи од тебе да ли е наступити
борба, али зависи да ли еш мрзети. Видеи тво ум кои се подвизава и да га волиш из све душе, Господ
е у едном трену удаити смрт од твое душе, и примити те у Свое наруче и светлост. Он е те у едном
трену извадити из чеусти таме и брзо поставити у Свое Царство. Богу е лако да све учини у трену,
само ако ти имаш убав према ему. Бог од човека очекуе делатност, зато што е душа удостоена да
108
има општее са Божанством.
287. Жена коа е зачела у себи, у тами и, да тако кажемо, нечистоти, носи младенца. И ако се, у свое
време, назад роди, младенац е угледати твар коу никада ние видео - небо, зему и сунце. И одмах е
приатеи и сродници са веселим лицем узети дете у свое наруче. Уколико се, пак, даси да због неке
неправилности дете умре у утроби, одговарауи лекари е прибеи оштром оруу и оно е из смрти
преи у смрт - из таме у таму. Исто примени и на духовно. Примивши у себе божанско семе, грешници га
држе у тамном и страшном месту због греха кои живи у има. Уколико се ограде и сачувау семе, у свое
време е га показати откривено, да би их, назад, по разрешеу од тела, анели и све горе силе
примиле са веселим лицима. Уколико, пак, она кои е подигао Христово оруже да би се храбро борио -
ослаби, брзо е га савладати неприате. По разрешеу од тела, пак, он е из таме, коа га е дотле
окружавала, преи у другу, ош страшниу таму и погибао.
288. Као што убирачи пореза седе у уским пролазима и зауставау и испитуу пролазнике, тако и демони
посматрау и задржавау душе. Уколико се нису потпуно очистиле, душе при изласку из тела немау улаз у
небеске обитеи, нити могу да предстану свом Владики, ве их ваздушни демони одводе наниже.
Меутим, они кои се ош налазе у телу трудом и великим усием могу да стекну благодат од Господа.
Они е заедно са онима кои су због врлинског живота стекли упокоее отии Господу, као што е сам
обеао: Где сам а онде е и слуга мо бити (н.12, 26). Они е у бесконачне векове царевати са Оцем и
Сином и Светим Духом, сада и увек и у векове векове!
289. Свако треба да се подвизава и да се постара да напредоваем у свим врлинама стекне ону куу и
да веруе да се она овде стиче. ер, ако се разори наша телесна куа, нее имати где да обитава наша
душа, осим ако се обучемо да не бисмо били наги (2.Кор.5,3), т. уколико не будемо лишени општеа и
седиеа са Светим Духом, у коме верна душа едино и може да се успокои. Према томе, они кои су
заиста Хришани, чврсто се надау и радуу што, излазеи из овог тела, имау ону нерукотворену куу. Та
куа е сила Духа коа обитава у има. Они се не бое ако се разори телесна куа, зато што имау
небеску, духовну куу, као и нетрулежну славу коа е у дан вескрсеа саградити и прославити куу тела,
као што говори апостол: Она кои васкрсе Господа Исуса, васкрснуе и наша смртна тела Духом кои
живи у нама, да би се живот Исусов авио у смртном телу нашем (2.Кор.4,14; 11) и да би живот
прогутао оно штое смртно (2.Кор. 5,4).
290. Због тога се постарамо да вером и врлинским животом ош овде стекнемо ону одеу, како се не
бисмо обрели наги телом, и како онога дана не бисмо били лишени онога што прослава наше тело.
Свачие тело е у она дан бити прославено сагласно мери свог причеша Духом Светим кроз веру и
убав. Тада е се ван тела открити и авити оно што е душа овде сабрала у своу унутрашу ризницу. И
дрва после зиме, кад их загрее невидива сила сунца и ветра, као неко одело производе и из себе
изнедравау лише, цветове и плодове. У исто време, из унутраших недара земе ниче поско цвее.
име се покрива зема и трава, слично криновима о коима е Господ рекао: Ни Соломон у сво слави
своо се не одену као едан од их (Мт.6,29). Све ово служи као узор, образ и подобие Хришанина на
дан васкрсеа.
291. Све богоубиве душе, т. сви истински Хришани имау први месец Ксантикос, кои се ош назива
априлом, кои и есте дан васкрсеа. У ему е силом Сунца правде изнутра засиати слава Светога
Духа, коа покрива и облачи тела светих, она иста коу су они имали сакривену у унутрашости. ер, тада
е се обелоданити на телу оно што сада душа има у себи. Ова месец е, каже се, први од месеци у
години (Изл.12,2). Он доноси радост читаво твари. Отварауи зему, он облачи у одеу обнажена дрва;
он доноси радост свим животиама; он меу има шири весее; он е за Хришане први месец
Ксантикос, т. време васкрсеа, у кое е се ихова тела прославити неизрецивом светлошу коае сада
у има ош сакривена - наиме, силом Духа кои е тада бити ихова одеа, храна, пие, радовае,
весее, мир, покров и вечни живот. ер, тада е Дух Божанства, коег су се ош овде удостоили, за их
постати лепота светлости и небеска красота.
292. Због тога, свако од нас треба да се подвизава и да се труди, да се мариво упражава у свим
врлинама, верууи и молеи Господа да егов унутраши човек ош овде постане учесник оне славе и
да душа стекне општее у оно светости Духа, како би, очистивши се од скверни порока, при васкрсеу
имала у шта да обуче наго тело и да покрие егову срамоту, да има чиме да га оживи и на векове
упокои у небеском Царству. ер, по Светим Писмима, Христос треба да дое са небеса и да васкрсне
сва племена Адамова, све кои су починули од века, да их подели на два дела, те да оне кои имау
егово знамее, т. печат Духа, постави са Свое десне стране, називауи их Своима. Он говори: Овце
мое слушау глас мо (н.10,27); познаем свое, и мое мене познау (н.10,14). Тада е се ихова тела
109
због добрих дела обуи у божанствену славу. Они е бити испуени духовном славом коу су ош овде
имали у душама. На та начин, прославени божанственом светлошу, и узнесени на небеса у сретее
Господу у ваздуху, по писаноме, свагда емо с Господом бити (1.Сол.4,17), царууи са им у
бесконачне векове векова. Због тога се напре постарамо да на себи имамо знак и печат Господи, ер
е за време Суда, када Бог буде вршио раздеобу, када буду била сабрана сва колена земаска, цео
Адам, на позив Пастира - сви кои на себи буду имали знак препознати свог пастира, као и Пастир Свое
стадо. Тада е их Он сабрати из свих народа. егови е чути егов глас и пои за им. Свет е се
поделити на два дела. едан део е бити тамно стадо, кое иде у вечни ога; а други - паства испуена
светлошу, коа се узводи ка небеском наслеу. Оно што смо овде стекли у своим душама, засиае и
показае се тада и тела е се обуи славом.
293. Да ли е при васкрсеу сви удови бити васкрснути? Богу ништа ние немогуе. Такво е и егово
обеае. удско немои и удском разуму то изгледа немогуе. Као што е Бог, узевши прах и зему,
створио неку нову природу, т. телесну природу - коа е многоразлична: коса, кожа, кости, жиле, и коа
ние слична за земом, и као што игла коа се баци у ога меа боу и сама постае ога, иако се
природа гвожа не уништава, тако е при васкрсеу сви удови бити васкрснути по писаноме: Ни длака с
главе ваше нее пропасти (Лк.21,18). Све е постати блиставо, све е се погрузити и преобразити у
светлост и ога, премда се нее разложити, нити е постати ога, како иначе неки тврде, будуи да тада
ве не би остала раниа природа. ер, Петар остае Петар, и Павле - Павле, а Филип - Филип. Свако
остае у своо природи и суштини и кад се испуни Духом. Кад би тврдио да се природа разлаже, ве не би
било ни Петра, ни Павла, ве у свему и свагде Бог, тако да они кои одлазе у геену не би осеали казну,
нити они кои одлазе у Царство - доброчинство.
294. Представи себи врт у коме се налази сваковрсно плодно дрвее - крушка, абука, винова лоза са
плодовима и лишем. Меутим, и врт и сво дрвее и лише се меау и стичу нову природу, те све
постае блиставо. Тако е се и уди изменити при васкрсеу, и ихови удови е постати свети и
светлозарни.
295. Тело Господе се на гори прославило и преобразило божанственом славом и бесконачном
светлошу. Тако се прославау и тела светих и постау блистава. Као што се унутара слава разлила и
засиала на телу Христовом, тако е се онога дана унутара сила Христова, коа се налази у светима,
излити напое, на ихова тела. ер, они се ош овде своим умом причешуу Христовим бием и
природом. Писано е, наиме: ер и Она кои освеуе и они кои се освеуу сви су од еднога (ев.2,11), и:
И славу коу си ми дао а сам дао има (н.17,22).
296. Све док пребивау у телу, ни савршени нису изузети од брига услед слободе и ош имау страх, због
чега се искушеа и попуштау на их. Тек кад уе у град светих, душа постае слободна од скорби и
искушеа зато што више нема брига, невоа, труда, старости, сатане и борбе. [Тамо постои] само -
поко, радост, мир и спасее. Тамо е меу има Господ кои се назива Спаситеем зато што спасава
заробее, кои се назива Лекарем зато што дае небеско Царство, божанствено лекарство, и што
исцеуе душевне страсти, кое у извесно мери господаре над човеком. едном речу, Исус е Цар и Бог,
а сатана - мучите и зли кнез.
297. Неки [уди] продау имае, пуштау на слободу робове, испуавау заповести, али се не старау да
у овом свету приме Духа? Зар они због таквог живота нее уи у Царство небеско? Та ствар е танана за
расуивае. ер, неки сматрау да е едно и Царство и геена. Ми, пак, говоримо да постои много
ступева, разлика и мера у едном и истом Царству и у едно и исто геени. Као што се душа налази у
свим удовима, с тим што горе дествуе, у мозгу, а доле покрее ноге, тако и Божанство обухвата све
ствари - и небеске, и оне кое су ниже од бездана, и свагде у потпуности пребива у твари, премда е по
своо неизмеривости и необухватности и изван твари. Само Божанство пази на уде и у свему премудро
води рачуна. Као праведни Судиа, Бог свакога награуе по мери вере, [с обзиром] да постое и они кои
не знау шта ишту, и они кои посте, и они кои пребивау у служеу. Оно што чине, они врше из страха
Божиег, и нису сви - синови, цареви и наследници.
298. У свету едни су убице, други преубочинци, треи отимачи, а понеки свое имае раздау ништима.
Господ гледа и на едне и на друге, и онима кои чине добро пружа поко и награду. Постои изобилна
мера, постои и скромна мера, а и у само светлости и слави постои разлика. У само геени и кажавау
постое тровачи и разбоници, и други кои су сагрешили у малом. Раво, меутим, говоре они кои тврде
да е едно Царство и една геена, и да нема ступева. Колико е сада светских уди кои су предани
позоришту и осталом бешчашу? И колико е ош оних кои се моле и бое Бога? Бог гледа и на едне и на
110
друге, и као праведни Судиа еднима припрема поко, а другима казну.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
Кратко сведочанство о преподобном оцу нашем Исаии,
ави Нитриском, и еговим списима
Преподобни отац наш Исаиа Отшелник живео е у друго половини четвртог века после Христа (упокоио
се 370), као савременик аве Макариа Великог. Место егових подвига био е нижи Египат, пустиа Скит,
коа се обично назива Скит, недалеко од Александрие, где су монаси проводили сагледатени живот у
дубоком утау. Ние познато у ком узрасту е он изабрао борбу монашког живота. Зна се само да е био
син сиромашних и скромних родитеа, као што се то види из еговог плача и увреда кое му е упуивао
егов ученик елисе, кои га е за време свог искушеа назвао човеком ниског порекла.
Преподобни Исаиа е многе монахе руководио своим саветима. Они су му радо указивали савршено
послушае. Он е био познат тадашем патриарху александриском, кои е, бранеи преподобног од
елисеевих увреда, рекао: Нека буду нема лажива уста, коа на преподобног говоре безакое,
гордост и увреду (Пс.30,19).
Преподобни Исаиа е био крае смирен, поседууи благодат дубоког плача. То се види из кротког
одговора ученику елисеу, кои га е у време искушеа вреао и грдио, као и из егових 14 беседа -
Делатност плача, чие паживо читае може да смекша и скруши чак и камено срце.
По обичау отаца кои су безмолствовали у Скиту, преподобни Исаиа е имао два ученика: Петра и
елисеа. За првог е он написао душекорисну беседу (26.), док о последем у Старечнику постои
душекорисна прича. Осим та два ученика, еговим саветима и поукама руководили су се и многи други
монаси, са коима е он водио разговоре не само усмено, него и писмено. Данононо се поучавауи у
Светом Писму и поцрпевши обилне струе духовне мудрости из тог спасоносног извора, он е постао
писац многих прекрасних слова, коа обухватау разне душекорисне теме и сачиавау читаву кигу.
Преподобни Исаиа е назван Отшелник због убави према крао усамености и подвижничком
удаавау од свих. Последих година живота ние боравио чак ни са наближим ученицима, кои су га
само повремено посеивали, што се да видети из 27. слова.
егове списе помиу епископ Амон у свом писму Теофилу, александриском патриарху, затим Никофор
монах у свом слову о чувау срца, Варсануфие Велики, ован Дамаскин, Григорие Синаит и Други.
Спомен преподобног оца Исаие Православна Црква врши у суботу Сирне седмице.
Зборник беседа аве Исаие, кои е до нас дошао, садржи 29 слова. Меутим, сва е вероватноа да он не
садржи сва слова аве Исаие, будуи да меу изводима егових поука има и таквих кое се не налазе у
познатим беседама.
Осим ових беседа, ава е оставио и правила за монахе почетнике, сачувана код аве Венедикта Анианског
(поч. 9. века), у еговом зборнику монашких правила. Управо у овом зборникуе напоменуто да су та
правила извучена из авиних беседа. Меутим, она се у беседама не могу пронаи. Због тога е могуе да
су многа од их узета или из авиних несачуваних беседа, или су била саопштена разним лицима у
различито време, а затим преношена од уста до уста, све док их неко ние сакупио, и то не по поретку
мисли, него како су била сапоштена. На та начин су она била сакупена. Она су едног духа и садржине
са правилима Светог Антониа Великог. Нека су од речи до речи истоветна. Може се претпоставити да е
ава Исаиа био наближи преемник учитеског дара аве Антониа Великог, заедно са авом Макарием
Великим.
У Добротоубе е укучен и спис аве Исаие о чувау ума у 27 поглава. О има се у предговору
каже да су извучена из егових беседа и да садрже кратку поуку о томе како да се одбиау прилози
111
помисли, како да се сачува чиста савест, како да се у срцу држи скривено поучавае, и како да се
триделност душе разумно очува у потпуном безмолвиу.
У 40. тому Грчке патрологие, после беседа, штапман е сличан спис под насловом: О подвижништву и
безмолвиу, у 19 поглава на грчком. И та поглава су такое извучена из беседа, што е и наведено у
поменутом издау. Нека од их су од речи до речи еднака са онима коа се налазе у тексту
Добротоуба.
Меутим, и у броу тих 19 и у броу 27 поглава Добротоуба постое поуке коих нема у беседама. То
е и био разлог што смо у садаше издае ставили оба списа аве Исаие.
Да не бисмо пропустили ништа из авине оставштине, предлажемо и егове изреке, како из Изрека
отаца, тако и из Азбучног старечника, у преводу са словенског езика. Свако и сам може да увиди да
меу тим изрекама има доста таквих кое се налазе и у беседама.
На та начин, овде предлажемо:
1. Слова аве Исаие,
2. Правила за монахе почетнике,
3. Спис из Добротоуба о чувау ума у 27 поглава,
4. Поглава о подвижништву и безмолвиу.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ПРВО СЛОВО
Заповести аве Исаие братии коа живи са им
1. Уколико желите да живите са мном, почуте Исуса ради.
2. Нека сваки иде у своу келиу са страхом Божиим. По заповести Господо, немоте ни рукодее свое
занемаривати.
3. Немоте бити немарни према свом поучавау и непрестано молитви. Чувате срце свое од страних
помисли и немоте ништа помишати ни о удима, ни о стварима овога света. Напротив, увек испитуте
у чему се саплиете, старауи се да се исправите и молеи Бога са болом у срцу, сузама и злопаеем
[исцрпиваем тела] да вам опрости и убудуе вас сачува од истог пада.
4. Свакодневно држите смрт пред очима. Бриживо помишате о томе како ете изаи из тела, суочити
се са властима таме кое нас сусреу у ваздуху, како ете успети да без саплитаа станете пред Бога,
пружауи поглед и ка страшном дану еговог Суда и узврааа свакоме за дела, речи и помисли. ер,
све [е] обнажено и откривено пред очима Онога коме емо одговарати (ев.4,13).
5. Без велике потребе немоте ништа говорити ни у трапези, ни у цркви. Немоте исправати поца, осим
уколико вас сам запита о нечему.
6. По недеу дана служите у кухии са страхом Божиим, не оставауи свое почавае [т. изговарае
молитве].
7. Нека нико не иде у келиу свога брата, и немоте желети да се пре времена видите.
8. При рукодеу немоте загледати ко бое ради - т. да ли е бое урадио брат или ти.
112
9. Излазеи на посао, немоте празнословити, нити дозволите себи слободно (обраае), ве нека сваки
са страхом Божиим пази на себе и сво дух, на поучавае и молитву у таности [у клети срца].
10. Када се заврши црквено сабрае или када устанете после ела, немоте седати да поговорите едан
са другим, чак ни о речима Господим, него нека сваки иде у своу келиу и плаче због грехова своих.
11. Уколико се ави потреба да са неким поговорите, реците што е могуе мае речи са смиреем и
побожношу, зато што вас Бог увек слуша.
12. Немоте се меусобно препирати ни због чега, и никога не оговарате. Никога не осууте, никога не
понижавате ни устима, ни у срцу, и ни на кога не ропите. Нека лаж не изае из уста ваших и немоте
желети да кажете или чуете било шта некорисно.
13. Не задржавате у срцу свом ни злобу, ни мржу, ни завист према ближима. Немоте да вам е едно
у устима, а друго у срцу, зато што се Бог не да обмаивати (Гал.6,7), ве све види - и тано и авно.
14. Ни едну помисао и невоу, ни едну жеу своу и ниедно подозрее немоте скривати у себи, ве
слободно открите свом ави. Што чуете од ега, са вером се потрудите и да испуните.
15. Пазите, немоте бити немарни према заповестима моим, зато што (опростите ми) у том случау не
можете живети са мном. Уколико их будете испуавали, а у за вас дати одговор пред Богом, а уколико
их не будете испуавали, Он е од вас тражити одговор - и због вашег немара и због мое неплодности.
Онога ко извршава мое заповести и тано и авно, Бог е сачувати од сваког зла и покрити у сваком
искушеу - и таном и авном.
16. Молим вас, братио моа, сетите се због чега сте изашли из света и побрините се за свое спасее, да
не буде узалудно ваше одрицае. (Побрините се) да се не постидите пред Богом и пред светима кои су
се, одрекавши се света ега ради, добро подвизавали.
17. Избегавае препирки, злопаее (подвизи и лишаваа ради исцрпиваа тела), смирее и
разумно одсецае свое вое у свему, неверовае у своу праведност, свагдаше држае своих
грехова пред очима - у теби е породити врлине. Зна да (сваки) поко (тела), ширина (широки пут,
необузданост у свему, своевоност) и суета упропаштавау сваки плод монашки.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДРУГО СЛОВО
О природном закону
1. Не бих желео, братио, да немате познае о следеем: У почетку е Бог створио човека и сместио га у
ра. Човек е тада имао здрава осеаа, сагласна свом природном устроству. Меутим, када е послушао
обмаивача, егова осеаа (чула) су постала противприродна, и он е удаен од славе свое. Господ
наш е, по велико благости Своо, указао милост роду човечием. Слово постаде тело (н.1,14), т. Он у
свему нашем, осим греха, постаде савршен човек како би нашу противприродност променио у
природност. Учинивши човеку такву милост, Он га опет враа у ра - тиме што га (палог) подиже
([наравно], уколико он иде за еговим стопама и заповестима кое наме дао како бисмо побеивали оне
кои су нас низвргли са славе наше), и тиме што му показуе свето служее и чисти закон коим може да
се поврати у свое природно стае, у коме гае Бог саздао.
2. Према томе, ко жели да дое у свое природно стае и да се постави у стае [кое е у складу са]
природом ума, нека одсеца све свое телесне прохтеве. Постои у нама природна чежа [за Богом], без
кое нема убави: због тога е Данило назван мужем жее (Дан.9,23). у е неприате [код нас]
изменио у срамну похоту, у похоту за сваком нечистотом. У уму по природи постои ревност по Богу, и без
113
е нема напретка, као што е написано код апостола: Ревнуте за вее дарове (1.Кор.12,31). Меутим, та
ревност по Богу код нас се изменила у противприродну ревност, у ревност едног против другог, у
меусобну завист и лаж. У уму постои природан гнев и без ега човек не може стеи чистоту. у он
нее постии уколико се не буде гневио на све што у ега сее неприате, као што се Финес, син
Елеазаров, разгневио и заклао мужа и жену, после чега е престао гнев Господи на народ (Бро.25,7-9).
Меутим, он се код нас променио у други гнев - у гнев на ближег због разних непотребних и
бескорисних ствари. Постои у уму природна мржа. Тако е Илиа, када е она наишла на ега, заклао
лажне пророке (З.Цар.18,40). Слично е поступио Самуило са Агагом, царем амалиским (1.Цар.15,33).
Без мрже према неприатеима част душе се нее проавити. Меутим, она се код нас променила у
противприродну мржу према ближем и у гнушае са одвратношу. Ова мржа из нас изгони све
врлине. Уму е своствено природно високоуме пред еговим неприатеима. ов е, кад е оно наишло
на ега, свое неприатее обасуо прекором, говореи им: Бешчасни и хулници, оскудни од сваког
добра, кое не сматрах достоним да буду са псима мога стада (ов 30,1). Меутим, оно се код нас
изменило: ми смо се смирили пред неприатеима, а држимо се високоума у односу на ближе,
раавауи се меусобно и сматрауи себе праведниим од других. А због таквог високоума Бог
удима постае неприате. Ето шта е било саздано са човеком, и шта се после преслушаа у ему
изменило у толико страшне страсти.
3. Постарамо се, убени, да се побринемо о напуштау (страсти) и да стекнемо оно што нам е
показао Господ наш Исус Христос у Светом Телу Свом: ер, Он е Свет и у светима почива. Побринимо се
о себи самима како бисмо угодили Богу по сили своо, упражавауи делатне силе свое и (као на ваги)
утврууи све удове свое, све док не доу у свое природно стае. Тако емо обрести милост у час
искушеа што наилази на свет (Лк. 21,26), молеи непрестано егову благост да сапутствуе нашем
смиреу на спасее од неприатеа наших, ер е егова сила, и помо и мо у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ТРЕЕ СЛОВО
О стау почетника и келиота
1. Напре нам е потребно смиреноуме како бисмо на сваку реч коу чуемо, или при сваком делу, били
спремни да кажемо: "Опрости". ер, смиреем се расипау све замке неприатеа.
2. Немо се мерити ни у едном свом делу, како би био миран у помислима своим.
3. Нека ти лице носи печат сете (кад си сам), али га пред страним удима показу у приатном изгледу,
како би се у тебе уселио страх Божии.
4. Када поеш на неки пут са братиом, удаи се унеколико како би утао. Идуи, немо гледати лево и
десно, него се поучава у помислима своим или се моли Богу у срцу свом. На месту у коме предахнеш
немо бити смео, него се држи скромности у свему. Према ономе што се изнесе пред тебе немо брзо
пружати руку, ве нека изгледа као да те принууу да едеш. Ако си млаи, не усуу се да пружиш руку
своу како би ставио [храну] у уста другог. На месту где вам допадне да преноите, немо се заедно са
другим покривати истим покривачем. Пре него што легнеш, сатвори много молитава у срцу свом. Ако си
се уморио од пута и желиш да се мало намажеш уем ради пешачког труда, дозволи да ти се само ноге
истрау, стидеи се при томе да их откриеш. Меутим, немо дозволити да ти се цело тело истра
уем, изузев у крао нужди или болести.
5. Ако те, док седиш у своо келии, посети страни брат, учини и ти исто, т. истра му ноге и реци:
"Учини убав, и узми уе, те намажи остало тело". Уколико он нее да радо прихвати понуду, немо га
замарати, а ако е старац, нуди га све док га [ради успокоеа] не намажеш целог.
114
6. Када седиш за трапезом са братиом од коих си млаи, немо им реи: "едите, али се сеате своих
грехова, да не бисте ели са наслаиваем". Руку своу пружа само ка ономе што е испред тебе, а не ка
ономе што е испред других. Нека твоа одеа покрива твое ноге и твоа колена нека буду тесно
седиена едно са другим. Ако меу онима кои еду има странаца, понуди им потребно са срдачним
изразом. Кад престану да еду, реци им два или три пута: "Учините убав и едите ош мало". Када едеш
немо подизати лице свое на онога кои е насупрот тебе, нити гледа леводесно. Немо говорити суетне
речи. Не пружа руку своу ка ономе што желиш не рекавши: "Благослови". Када пиеш воду, не
дозвоава да ти гргое грло, као што чине прости световаци.
7. Уколико ти се поави течее у носу док седиш са братиом, не бриши се пред има, него изаи и
очисти се напоу. Не протежи се телом своим пред другима. Ако ти се зева, не отвара уста и зевае е
те прои. Никако не отвара уста ради смеха, зато што се у томе крие одсуство страха [Божиег].
8. Не пожели ништа што видиш код брата свога: ни одеу, ни поас, ни куку, и не испуава жеу своу
да им будеш сличан.
9. Добивши кигу, не украшава е, ер е и то страст.
10. Ако погрешиш у нечему, немо лагати због стида (да признаш), ве учини поклон и реци: "Опрости ми".
Тако е тво грех прои.
11. Ако ти неко каже увредиву реч, немо подизати на ега срце свое, него пожури да му учиниш
поклон пре него што се у твом срцу роди незадовоство на ега, зато што би за им брзо дошао и гнев.
12. Уколико те неко изненада укори због неке ствари, немо се устремити против ега, него учини поклон
и реци: "Опрости ми. Више неу теко чинити. Да ли си ти упознат са том ствари или ниси?" Све такво
есте напредак за почетнике.
13. Док обаваш рукодее, немо бити немаран, ве се потруди са страхом Божиим, да не би погрешио
из незнаа.
14. Кад се учиш неком рукодеу, немо се стидети да твом учитеу често говориш: "Учини убав и
погледа да ли е то код мене добро, или ние".
15. Кад те позове брат док си за своим рукодеем, распита се шта хое и, оставауи свое, учини [као
што захтева].
16. По завршетку трапезе уи у своу келиу и изврши свое послушае. Немо седати да разговараш са
онима од коих не очекуеш корист. Али, ако се ради о старцима кои говоре реч Божиу, пита свог аву: "Да
ли да седнем да чуем или да идем у своу келиу?" И учини оно што ти он каже.
17. Ако те (ава) пошае на пут ради неког посла, пита га: "Где нареуеш да ноим?" Наведи му и остало
што ти е потребно. И учини као што каже, ништа не додауи, нити одузимауи.
18. Ако напоу чуеш неке речи, не узима их са собом, нити их, вративши се, препричава другом. Ако
сачуваш уши свое, тво език нее погрешити.
19. Ако пожелиш да оствариш нешто са чиме се она кои са тобом живи не слаже, одреци се од свое
жее да не би дошло до препираа и да се он не би ожалостио.
20. Ако ступиш (у неку келиу) да живиш са братом као досееник, немо му нареивати ни у какво
ствари, нити жели да му будеш старешина.
21. Ако живиш заедно са другом братиом, немо желети да си раван са има у слави. Ако ти нареде да
учиниш нешто што не желиш, победи своу воу и учини то, како их не би ожалостио и како не би
нарушио скромност и миран живот са има.
22. Ако будеш живео са братом и он ти каже: "Скува ми нешто", пита га: "Шта хоеш да ти спремим?" Ако
он то остави твом избору, говореи: "Припреми шта хоеш", спреми оно што наеш, са страхом Божиим.
23. Ако живите у заедници едни са другима, и ако се ави неки заеднички посао, потруди се и сам. У
ему учествуте сви. Ради савести осталих немо штедети свое тело.
24. Свако утро кад устанеш, пре него што се латиш рукодеа, поучи се у речима Божиим. Брзо и без
леости се потруди ако е неопходно да напре нешто доведеш у ред - рогожу или неки сасуд.
25. Када се поави неко дело кое се награуе, нека у ему учествуе и брат тво, ер не треба да му
115
завидиш. А ако се ради о неком малом делу и брат ти каже: "Пои, брате, и ради сво посао, а а у ово
сам да завршим", послуша га, ер е велик она ко слуша.
26. Када код тебе сврати брат путник, покажи му срдачно лице. Пошто га поздравиш, понеси му пртаг
кои носи, а на исти начин поступи и кад га испрааш. Нека тво поздрав буде пристоан и са страхом
Божиим, како он не би претрпео штету. Чува се да га не питаш за нешто што за тебе нее бити корисно,
ве га замоли да се помоли. Када седне, запита га: "Како си?", и заустави се на томе. Затим му да кигу
и пусти га нека чита и поучава се. Ако се на путу преморио, да му да одахне и опери му ноге. Уколико он
у разговору почне да употребава неке неприличне речи, ти га са убаву замоли: "Опрости ми, а сам
слаб и то не могу поднети". Ако е он немоан и ако му е одело право, опери му га. Ако е он прост и
ако муе одело поцепано, окрпи му га. Ако е едан од луталица, а код тебе се нау неки верни, немо га
уводити код их, ве му учини милост у убави Божио. Ако е, пак, он брат кои пролази Бога ради и кои
е свратио да одахне, прими га са радошу, заедно са вернима кои су код тебе. Ако е сиромашан, немо
га отпуштати без ичега, ве му да од благослова коима е тебе благословио Бог, знауи да оно што
имаш ние твое, него да ти е даровано од Бога.
27. Ако брат код тебе остави неки предмет, немо га откривати без ега у жеи да сазнаш о чему се
ради. Ако е то што остава код тебе сувише драгоцено, реци му: "Да ми то у руке".
28. Ако поеш у нечии дом и домаин те, изашавши, остави самог, немо подизати лице да би видео
какве ствари има у куи, нити било шта отвара - ни вратанца, ни сасуд, ни кигу. Кад буде излазио, ти му
реци: "Да ми да нешто радим док се не вратиш". И ради без леости оно што ти буде дао.
29. Немо хвалити оно што ниси видео, а о оном што си чуо немо говорити као она кои е гледао.
30. Никога не презири због егове одее.
31. Ако стоиш на мало нужди, или седиш за великом, немо бити немаран, него се сеа да те Бог види.
32. Када устанеш у своо келии да вршиш молитву, немо бити немаран да не би, уместо да узнесеш
похвалу Богу, изазвао егову срду. [На молитви] сто са страхом Божиим и немо да се наслааш на
зид. Ноге свое немо да шириш, нити да стоиш на едно, савиауи другу, као што чине неразумни.
Противи се срцу своме како не би лутало за своим жеама, како би Бог примио твоу жртву.
33. Када певате [службу] неколико вас заедно, нека свако сатвори своу молитву (по реду). Ако са вама
буде странац, и ега са убаву замолите да се помоли. Помените му то два или три пута, премда без
упорности.
34. У време приношеа [бескрвне жртве] противи се помислима, утврдивши своа чула у страху Божием,
да би се достоно причестио Светим Танама и да би те исцелио Господ.
35. Пази да ти тело не буде неуредно и право, да те не би поткрала таштина. Почетник, меутим, нека
се препусти свако неуредности у односу на свое тело, ер за ега у томе има користи.
36. Почетник нека никада не носи добру одеу, све док не достигне узраст одраслог: за ега е то
лекарство. У вези са вином нека себи постави као закон да у нужди користи до три чаше. Приликом
смеха, никако не треба да открива свое зубе, а лице треба да спушта наниже са побожним стидом.
Лежуи да спава нека остае препоасан и нека се потруди да свое руке не става унутра (под одеу),
ер тело има много страсти са коима се и срце слаже. Када га потреба натера да изае напое, нека
облачи сандале, а када е у келии, нека се подвизава да не носи сандале. Када корача, нека руке свое
задене за поас, да не би има махао као световак.
37. Када идеш са стариима од себе, немо их претицати. Када се старии заустави да поговори са неким,
немо бити дрзак да седнеш, ве сто све док ти не да знак шта да радиш.
38. Када идеш у град или у село, нека ти очи буду спуштене наниже, како не би подигао борбу против
себе у своо келии.
39. На путу не оста на коначишту у дому у коем се плашиш од пада у грех.
40. Када сазнаш да е тамо где си намеравао да едеш бити присутна и жена за елом, никако немо
пристаати да седнеш. Бое ти е да ожалостиш онога кои те е позвао, него да тано у срцу свом учиниш
блуд. Ако можеш, уопште не гледа чак ни на женску одеу. Ако ти жена на путу каже: "Мир ти", одговори
о у срцу свом, имауи поглед спуштен ка земи.
116
41. Када си на путу са неким старцем, немо дозволити да он носи пртаг кои имате са собом. Ако сте
обоица млади, носите наизменично, при чему она кои носи нека иде напред.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ЧЕТВРТО СЛОВО
О путовау келиота и о савести
1. Када ходите по путу и меу вама имате немоног, пустите га да иде испред, како би, уколико зажели,
могао да седне и да се одмори.
2. Ако сте почетници и наете се на путу, едном за стално установите поредак кога е те се држати у
умиваоници, или кад седате за сто, како бисте избегли збрку у тим приликама. Ако едан едном пое
први, нека други пут пое други.
3. Ако знаш да е старац коме откриваш помисли свое веран и да е сачувати твое речи, све му открива
потпуно слободно.
4. Чувши за грех брата свога, немо га ником говорити, ер е то смрт за тебе.
5. Немо слушати оне кои говоре о помислима кое те нападау, да не би стекао повод за борбу.
6. Принуава себе да твориш многе молитве, ер е молитва светлост за твоу душу.
7. Сваког дана размиша о ономе у чему си погрешио. И ако се помолиш Богу за то, опростие ти.
8. Ако неки брат упорно стане да оговара пред тобом свога брата, немо се постидети (да га зауставиш),
нити му поверу, како не би сагрешио пред Богом, ве му са смиреем реци: "Опрости ми, брате. а сам
адан и оно што говориш видим на себи. Због тога то не могу поднети".
9. Ако ти брат учини неко зло и неко други почне о ему да говори пред тобом, потруди се да сачуваш
срце свое и да се у теби не обнови злоба. Напротив, сети се своих грехова пред Богом. Ако желиш да ти
их Он опрости, ни ти се немо светити брату своме.
10. Ако поеш на пут са братиом коу не познаеш, те се покаже да су млаи од тебе, указу им част
првенства у свему. Ако се деси да свратиш код приатеа свога, нека у свему буду испред тебе, и у
умиваоници, и за столом. Немо да примете да су примени ради тебе, ве има препусти ту част,
говореи: "Он е ради вас и мени указао такву част".
11. Кад се задесиш на путу са братом своим и хоеш да свратиш код свога приатеа због неке потребе
свое, реци му: "Сачека овде". Ако тво приате хое да обедуеш код ега, немо прихватити све док не
позовеш и брата свога да се утеши заедно са тобом.
12. Ако се наеш на путу са много братие, те се стидиш да их поведеш код свог приатеа пошто их е
много, пази да их не презреш, да их не оставиш и тано одеш, те без их окусиш хлеба. Напротив,
заедно са има размотри оно што приличи. И уради оно што они кажу, послушавши их са смиреем.
Идуи путем са има, немо присваати вишу меру и не избегава послушничке службе.
13. Ако поеш на пут и хоеш да свратиш код брата, али те он не прими, потруди се да му укажеш
насрдачние расположее кад га будеш срео на путу или кад из незнаа сврати код тебе.
14. Ако чуеш да е неко о теби рекао раву реч, приликом сусрета негде на путу или кад сврати код тебе,
немо га питати: "Зашто си то рекао?", ве му покажи срдачно лице и расположее према сили своо.
ер, у Причама е написано: "Ко се опомие зла, законопреступник е".
117
15. Ако, братио, свратите код сиромашног брата, немоте га жалостити никаквом своом потребом, ве
купите све што вам е потребно за поткрепее храном, тако да чак нешто остане и за ега. Довоно е
што сте код ега нашли кров [над главом].
16. Ако свратиш код стараца кои су ти познати и са тобом буду и други, немо пред има показивати
нарочиту смелост пред старцима, ве онима кои су дошли са тобом уступи место да говоре о своим
помислима.
17. Ако са тобом буду живели братиа, побрини се о има са строгошу уколико те буду слушали, знауи
да еш Богу за их дати одговор.
18. Ако одеш негде као странац Бога ради, не пожели да долазиш у додир са онима кои живе на том
месту, нити се разговором везу за их, ер би иначе било бое да си са своим сродницима.
19. Ако поеш у гору да поборавиш код братие у манастирима, остани код онога код кога прво доеш. Не
прелази код другог, ако га не питаш: "Да ли да поем или не?" Ако се он не сложи, немо га ожалостити
све док не одеш одатле.
20. Ако у туем крау узмеш келиу себи за живот, немо дозволити да имаш много познаника. Довоно ти
е да имаш еднога, за случа немои. На та начин нееш нарушити смисао свог туиноваа.
21. Ако учиниш доброчинство сиромашноме, немо га позивати да ти помогне у раду да не би поништио
добро дело кое си му учинио.
22. Ако уеш у манастир кои ти е непознат, живи онде где ти одреде и немо улазити у другу келиу, све
док те сами не позову.
23. Ако безмолствуеш у своо келии и брат ти затражи неку ствар ради свое потребе, немо му одреи
ер еш се иначе огрешити о заповест у вези са братом своим. Уколико, пак, имаш само оно што ти е
потребно, а не и сувишак, немо дати да се не би смутио, ер е бое да пропадне едан од удова твоих,
него да све тело твое буде бачено у пакао.
24. Ако си се удаио од сродника по телу да би био странац Бога ради, немо попуштати да сладосно
саосеае према има уе у тебе. Седеи у келии своо, немо се узнемиравати сажаеем према оцу
или маци, или сеаем на брата или сестру, или слабошу према деци или жеом за женом у срцу
своме. Ти си све то оставио. Напротив, сеа се свога исхода у час смрти. Пошто ти нико од их тада
нее помои, зашто их не оставити ради врлине?
25. Ако се, безмолствууи у своо келии, сетиш некога ко ти е учинио зло, устани и помоли се од свег
срца да му Бог опрости. Тако е помисао освете отии од тебе.
26. Када поеш да се причестиш Танама кое се приносе, на сваки начин чува свое помисли, да се не би
причестио себи на суд.
27. Ако ноу будеш искушан срамним маштаем, труди се да дау сачуваш свое срце од помишаа
на лица из маштаа, како се не би оскрнавио иховом слашу и на себе навео ути гнев. Напротив,
припадни Богу свим срцем своим и Он е ти помои, ер е милосрдан према човечио немои.
28. Нека се твое срце не понада на строго подвижништво коег се држиш, нити помиша да те оно чува.
Реци своо помисли: "Ради исцрпености тела, Бог гледа на мене окааног".
29. Немо противречити ономе кои те вреа све док не заути. Ако затим, испитавши се, наеш у себи
оно што си чуо од ега, пока се за свое сагрешее, и благодат Божиа е те опет примити.
30. Ако путуеш са братиом и меу има се нае неко према коме имаш убав Бога ради, потруди се да
не покажеш особиту блискост према ему пред свима. ер, ако се меу братиом нае неко немоан и
упадне у убомору, биеш крив што си му дао повод да сагреши.
31. Пошавши код неке [братие], немо очекивати да е бити ради [да те приме], како би, уколико те
приме, заблагодарио Богу.
32. Ако те, док безмолствуеш, у келии ухвати немо, немо падати у малодушност, ве благодари Богу.
Ако приметиш да ти се душа узнемирава због тога, реци о: "Ние ли ова немо боа за тебе од геене у
коу еш пои?" Тада е се она успокоити.
33. Ако доеш код братие и едан од их ти каже: "Овде не налазим спокоство и хоу да живим са
118
тобом", [потруди се] да га одбиеш да другима не би дао повод за спотицае. Ако ти, пак, каже: "Умире
ми душа због едне скривене ствари", омогуи му да побегне, али му ипак не дозволи да живи са тобом.
34. Седеи у безмолвиу у своо келии, узми себи за правило да свом телу даеш оно што му е потребно,
како би те носило и дозвоавало да вршиш свое молитвене службе и како се не би авао прохтев да
идеш код других. Ништа немо ести са слашу, ради задовоеа похоте укуса, било да се ради о добро
или обично храни. Ако буде потребно да посетиш неког брата или општежие, немо свом телу давати да
до сита еде слатку храну коу ти тамо понуде, како не би тражило да што пре оде у келиу и како не би
постало изданик себе самог.
35. Немо слушати демоне када почну да те подстичу на подвиге кои превазилазе твое силе. Они обично
распауу човека на дело за кое он нема снаге како би упао у ихове руке и они се обрадовали због
тога. еди еданпут дневно и пружа своме телу оно што му е потребно, тако да, пошто устанеш са стола,
ош помало будеш гладан. Твое бдее нека буде са побожношу и немо лишавати тело свое онога што
му е потребно. Са разумом и са мером твори свое молитве, како се због превеликог бдеа не би
помрачила твоа душа и побегла са попришта. Половина нои ти е довона за молитву, а другу посвети
одмору тела. Пре одласка на починак, проведи два сата на молитви и псалмопоау. Затим лези. А када
те Господ подигне, опет твори молитву са усрем. Ако приметиш да твое тело постае лео, реци му:
"Зар хоеш овде кратковремени поко, а тамо да будеш вргнуто у таму накрау?" Ако се тако помало
будеш обнавао, дои е ти сила (бодрости).
36. Немо се дружити са удима због коих се у твоо савести раа страх да их не видиш другачиима,
како се не би саплео у познау.
37. Ако си у манастиру и имаш роба, [зна] да извргаваш руглу монашки чин. Ако га поклониш брату
своме, сагрешиеш пред Богом. Или га отпусти и нека иде, или га ослободи. Ако хое да постане монах,
нека изволи. Ти га, пак, не остава код себе ер ти нее бити души на корист.
38. Ако живиш у граду и исцрпуеш свое тело Бога ради, те ондаши уди почну да те хвале због тога,
напусти свое место и изабери друго, како сво труд не би учинио бесплодним. Уколико си, пак, ве
победио таштину, немо се обазирати на уде, знауи да Бог благонаклоно гледа на оно што чиниш.
39. Ако си се одрекао света, немо ништа оставати код себе. Ако у себи видиш жеу да путуеш, у вео
мери замори свое тело рукодеем да би безмолствовао у своо келии, и мирно еди сво хлеб.
40. Ако поеш у град да продаеш рукодее, немо се препирати око цене као световаци, ве га да за
колико било, како не би порекао значее свое келие.
41. Купууи нешто што ти е потребно, немо се препирати, говореи: "Више од овога не могу дати".
Напротив, ако желиш ту ствар, потруди се мало [да даш што траже]. Уколико, пак, немаш довоно,
остави е утеи. Када те, затим, почну мучити помисли: "Где еш наи [потребно]?", ти одговори: "Назад
сам постао сличан светима кое е Бог испробао сиромаштвом, све док ние утврдио верност иховог
произвоеа. Тада би их Он ве изводио на ширину".
42. Ако имаш потребу за ствари коу е брат оставио код тебе, немо е дотицати пре него што му кажеш о
томе.
43. Ако ти брат кои крее на пут понуди да од ега купиш неку ствар, уколико си у могуности - немо
одбити. Меутим, ако живиш са другима, немо то чинити без иховог знаа и мишеа, да не би
ожалостио оне кои живе са тобом.
44. Ако буде потребно да у свом селу боравиш због неког посла, чува се да не дозволиш себи претерану
слободу у обраау са сродницима по телу, нити се меша у ихове разговоре.
45. Ако узмеш нешто од брата свога на послугу, потруди се да му посуено што пре вратиш. Ако се ради
о неком оруу, врати га чим завршиш свое дело. Ако се оно код тебе сломи, поправи га или направи
ново. Нема бити немаран у томе.
46. Ако сиромашном брату посудиш нешто у егово потреби, па видиш да ти не може вратити, немо му
досаивати и немо га притешавати, ма о чему се радило - о новцу, одеи или нечем другом, што си му
дао по своо мои.
47. Ако доеш на неко место и узмеш келиу за себе, те се истрошиш доводеи е у ред, али е назад
после извесног времена оставиш, и у у се настани неки други брат, немо покушавати да га истераш из
119
е уколико пожелиш да се опет у о настаниш, ве потражи себи нову келиу, како не би сагрешио пред
Богом. Меутим, ако се он по сопственом избору удаи из е, ти еш бити чист од сваке кривице. Немо
од ега тражити да ти надокнади ствари кое си оставио у келии, и кое е он упропастио.
48. Када се удауеш из келие, немо узимати ствари кое су у о неопходне, ве их остави за
сиромашног брата, и Бог е за тебе све уредити тамо где одеш.
49. Немо се стидети да сваку помисао коа те напада саопштиш своме старешини, кои е те од е
растеретити. ер, духови нигде не налазе толико места колико код човека кои сакрива свое помисли,
биле оне добре или лоше.
50. Пази да, приступауи причешу, немаш злу [мисао] према свом брату, ер еш у таквом случау сам
себе преварити.
51. Ако ти се у речима Писма открие неки преносни смисао, можеш га прихватити, али не напушта ни
буквални смисао, како не би испало да више веруеш свом разуму него ли Светом Писму. ер, то би био
знак гордости.
52. Немо презрети брата кои се из незнаа повео за речима еретика и удаио се од вере, па се поново
обрати. ер, код ега е то било дело незнаа.
53. Чува се разговора са еретицима, чак и ако желиш да одбраниш веру, како отров ихових скверних
речи не би ранио тебе самог.
54. Ако сусретнеш кигу коа се сматра еретичком, немо пожелети да е прочиташ, како свое срце не би
напоио смртоносним отровом. Напротив, држи оно чиме си просвеен, ништа не додауи нити
одбиауи.
55. Чува се од лажно названога знаа кое се противи здраво науци, као што е рекао апостол
(1.Тим.6,20; 1,10).
56. Ако си млад и ако ош ниси потчинио тело, уколико се предаеш покоу немо маштати да еш достии
високе врлине отаца о коима слушаш и за коим стремиш.
57. Чува се униниа, ер оно уништава моношаки плод.
58. Немо бити малодушан кад се подвизаваш против неке страсти, ве се пружи пред Богом, говореи му
од свег срца: "а не могу да се изборим против тога. Помози ми, окааном". И успокоиеш се.
59. Ако се срамота посее у твое срце док седиш у своо келии, гледа да се успротивиш души своо како
она не би овладала тобом. Пожури да се сетиш Бога и тога да Он паживо гледа на тебе, те да е све
што помишаш у срцу своме откривено пред еговим лицем. Кажи души своо: "Ти се боиш да
грешници слични теби не виде твое грехове. Зар не би ош више требало да се [боиш] Бога кои све
тачно види?" Од такве опомене у души е се поавити страх Божии. Уколико истраеш у ему, биеш
непокретан на страсти, као што е написано: Кои се надау у Господа, бие као гора Сион. Довека се
нее поколебати она кои живи у ерусалиму (Пс. 124,1).
60. Нека се твое срце не радуе када увидиш да се у подвигу противиш неприатеско сили и да она,
изнемогла, бежи пред тобом. ер, злобна замка, коу ти ови духови припремау, стои иза их. Они ти
припремау борбу ош гору од прве. Они оставау посебну борбену групу у заседи, иза града, нареууи
о да се не покрее. Када им се ти, ступивши у борбу против их, успротивиш, и они, наводно побеени,
почну да узмичу пред тобом, када се твое срце узнесе због тога што си их прогнао, и када напустиш град
- они е се подии против тебе, едни окреуи се назад, а други теби са леа, ставауи твоу бедну
душу измеу себе, тако да она остане без прибежишта. Та град означава човеково срдачно пружае
пред Богом кои нас спасава од свих напада неприатеских.
61. Немо бити малодушан ако те не услиши Бог кад се молиш да од тебе одузме борбу. Он бое зна
шта е за тебе корисно. Молеи Бога за нешто у време борбе, немо говорити: "Узми од мене то и то, и да
ми то и то", ве се моли говореи: "Господе Исусе Христе, помози ми и не допусти да сагрешим пред
Тебом, ер сам заблудео. Не допусти ми да идем за своом воом. Не попусти да погинем у гресима
своим. Помилу Свое саздае. Не презри ме, ер сам немоан. Не остави ме, ер к Теби прибегох.
Исцели душу моу, ер Ти сагреших. Преда мном су сви кои ме притешуу и немам прибежишта осим
Тебе, Господе. Господе, спаси ме ради штедрости Свое. Нека се постиде сви кои устау на мене, кои
ишту да истребе душу моу. ер, Ти си, Господе, силан у свему и преко Тебе славимо Бога и Оца и Духа
120
Светог у векове. Амин". Тада е савест тано реи срцу твоме због код дела те Бог не слуша. Од тада е
твое дело бити да не пренебрегнеш оно што ти она говори. Немогуе е да Бог не слуша човека кои
ега слуша. Он е близу човека, премда му наше жее не допуштау да нас услиши. Нека те нико не
превари: као што зема не може да донесе плода сама по себи, без семена и влаге, тако ни човек не
може донети (добра) плода без злопаеа и смиреноума.
62. Стомо, убени, у страху Божием, чувауи и испуавауи делае врлина, ни у чему не газеи
савест своу. Пазимо на себе у страху Божием, све док се и савест не ослободи заедно са нама и меу
нама се не оствари единство. Од тада е она бити наш чувар, указууи нам на све у вези са чим треба
да одсецамо [своу воу]. Уколико е, пак, не будемо слушали, она е одступити и оставити нас, а ми
емо пасти у руке неприатеа своих, кои ве нее имати никакве милости, као што нас е научио наш
Владика: Мири се са супарником своим брзо, док си на путу са им, да те супарник не преда судии, а
судиа да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. Заиста ти кажем: Нееш изии оданде док не
даш до последег новчиа (Мт.5,25-26). Говоре да е савест супарник зато што се противи човеку у
моментима када хое да оствари воу тела. Ако е човек не послуша, она га предае неприатеима
еговим. Због тога Осиа, оплакууи ефрема, говори: Савлада ефрем неприатеа свог и погази суд
(Ос.5,11); тражаше Египат и би насилно одведен Асирцима (Ос.7,11). Под Египтом се подразумевау
телесни прохтеви срца, а насилно одвоее Асирцима означава невону потчиеност неприатеима.
63. Побринимо се, убени, да не упаднемо у руке телесне вое и да нас она и против вое не преда
Асирцима. Чумо едну горку причу: Дошао е цар асирски у зему Израиску и преселио ефрема и
Израиа меу Асирце. Населио их е на елеу и Амору, код Хузанских река. Тамо су они остали све до
данашег дана. Цар асирски е послао део свог народа и наредио му да живи у Израиско земи.
Сваки од их е себи направио кумир и клаао му се. И они су тамо све до данашег дана (4.Цар.17,6-
29). То се са ефремом догодило зато што е савладао свог супарника и што е згазио суд.
64. Да ли сте сада схватили, братио, удео оних кои иду за своом злом воом и кои газе своу савест, и
шта их е постигло? Немомо им подражавти, убени, него идимо за светима кои су се опирали греху
све до смрти, кои су слушали своу свету савест и наследили небеско Царство. Свако од их се упокоио
као непорочан у роду своме, а имена ихова су постала наслее свих поколеа. Узмимо на пример
убенога акова, коие у свему слушао свое родитее по Богу и кои е, примивши ихов благослов,
усхтео да оде у Месопотамиу да себи стекне децу. Он себи ние желео децу од кери хананеских кое су
биле непокорне своим родитеима. Узевши жезал сво и сасуд елеа, он отиде на место Вети, што
значи - дом Божии, и тамо отпочину. Те е нои у виеу сагледао образ лествице коа се простирала од
неба до земе, по коо су узлазили анели Божии. И Господ е на о почивао. Она е ономе кои хое да
служи Господу знамее да нее достии Бога уколико се не потруди око врлина, премда му се у почетку
и открио ихов лик. аков е устао и положио завет са Богом да е му служити. И Бог га е укрепио,
говореи: Биу са тобом и сачувау те (Пост.18,1-15). Тако е он дошао у Месопотамиу да би ту себи
нашао жену. Угледавши Рахиу, ерку брата свое маке, он у е заволео. Радио е седам година ради
е, али му е нису дали док напре ние узео Лиу. Рахиа е остала бесплодна све док за у ние радио
ош седам година. Ето шта значи та реч.
65. Та област се назива Месопотамиа зато што се налази измеу две реке: прво е име Тигар, а друго
Евфрат. Прва тече наспрам Асираца, а друга нема супарника, ве е име добила по слободном току у
простору. Тигар означава расуивае, а Евфрат смиреноуме. Лиа символизуе телесне напоре, а
Рахиа представа образ истинског сагледаваа. То се дешава са човеком кои се налази у
Месопотамии и кои са расуиваем врши телесне напоре, противеи се асирском неприатеству, и
кои преко смиреа усходи ка истинском сагледавау. Меутим, Рахиа му ние раала све док за у
ние одрадио и других седам година, и док Лиа ние изродила сву своу децу. Ево шта то значи: ако човек
не прее сво делатно поприште, истинско сагледавае у ему нее наи слободу (т. слободно
проавее). Иако су обе жене биле егове, он е више волео Рахиу него Лиу, коо су очи биле
болесне. А Рахиа беше веома лепа по изгледу (Пост.29,17). Болест очиу прве жене значи да човек све
време пребиваа у телесним (напорима) не види славу истинског сагледаваа. ер, неприате обично
уз егово дело придодае човекоугаае. Ипак, он не треба да се обазире на то. Преставши на одреено
време да раа, Лиа е свом мужу дала своу робиу Зелфу, да би, затим, родила ош едног сина коме е
дала име Асир, што значи богатство. Када е Лиа престала да раа, Бог се опоменуо Рахие
(Пост.30,22). То значи да истинско сагледавае уму открива властиту славу када телесни напори очисте
чула од страсти. Премда су Лиини синови помагали акову, он е ипак осифа волео више од свих. То
значи да телесни напори човека чувау од неприатеа, али да га тек истинско сагледавае седиуе са
Богом. Због тога е аков пожелео да пое оцима своима тек пошто е угледао осифа (Пост.30,25), т.
121
пошто е увидео да му се родио цар над браом. Када е, дае, превео сав сво дом преко потока амоха,
и кад се нашао на друго страни, аков е примио радост благослова од Бога кои му е рекао: Више се
нееш звати аков него Израи (Пост.32,28). Он е назван аков зато што е противио неприатеу.
(Тако се називао) све док се ние удостоио таквог благослова и док ние од (поробености) спасао своа
чула, коа му неприате беше заробио. Када их е ослободио, преименован е у Израиа, т. у ум кои
гледа Бога. ер, неприатеска злоба се бои ума кои е достигао до гледаа славе Божие.
Смиреноуме акова е погасило злобу Исава кои му е изашао у сусрет сав огорчен. Назад, Исава ние
савладао аков, ве егово простирае пред лицем Божиим. Човеку кои е достигао велику славу
неприате не може чинити насие, премда му и завиди. ер, таквоме Бог помаже, по реченоме: Врати
се у зему свог роеа и а у бити са тобом (Пост.31,3). Назад е он дошао у Салим и купио пое на
коме е направио жртвеник Господу, кои га е услишио у дан скорби (Пост.33,19-20). ер, Салим значи
мир. Прошавши кроз борбу у коо га штити Бог, човек достиже до стаа мира. И сачини аков жртвеник у
обеано земи од дванаест каменова и принесе на ему (жртву Богу) од трудова кое саврши у
Месопотамии.
66. Такав е био и убени Мосие. Извевши народ из Египта и спасавши га од фараона, он га е превео
преко Црвеног мора и видео смрт свих своих неприатеа. Он е послао Исуса да истреби Амалика, а
сам е остао на врху горе (у молитви). егове руке су придржавали Арон и Ором, како не би напустиле
облик крста. Победивши Амалика, Исус се вратио са радошу, а Мосие е под гором сачинио жртвеник
од дванаест каменова и том месту дао име - Господ е мое прибежиште (Изл.17,15), ер се са Амаликом
борио Бог невидивом руком. Име Амалик означава униние. ер, на човека кои почие да избегава
свое жее и да напушта грехе, желеи да прибегне Богу, напре устае униние са намером да га врати
на егове грехе. Ово униние се прогони приежним прибегаваем Богу, чему потпомаже уздржае,
покрепивано телесним трудом. има се ослобаа Израи. Тада човек узноси благодарност Богу,
говореи: "а сам немоан, али си Ти мо помоних из рода у род".
67. Такав е био и велики пророк Илиа. Скверне пророке кои су му се супротставали он ние могао да
истреби све док ние подигао жртвеник од дванаест каменова, док на ега ние наслагао дрва, положио
на их свету жртву и све облио водом, док Бог ние послао ога кои е спалио жртвеник и оно што е на
ему. Тада се, ве, у она час, осмелио против неприатеа своих (З.Цар.18,38). Истребивши их све тако
да ние ни едан остао, он е Богу узнео благодарност, говореи: "Ти си у свему овоме". ер, написано е
да он положи лице свое меу колена своа (З.Цар.18,42). Према томе, уколико ум буде мариво пазио
на своа чула, стеи е бесмртност коа е га привести ка речима кое му е открио Бог. Када се, затим,
врати и примети да се ни една од седам страсти не буди, млади Илиа е угледати мали облак, налик на
траг мушког стопала, кои износи воду из мора, што представа спокоство (З.Цар.18,43-44) Светог
Утешитеа. Бесмртност значи имати целовити напор и не враати се на оно због чега иштемо опрошта.
ер, човек е се сачувати од неприатеске силе кад Бог прими егов труд и оно што он чини целовито.
Тада егови неприатеи нее мои истраати пред им. Када угледау да у ему нема ихових
прохтева, они е сами ишчезнути, као што е написано: Призовите ви имена ваших богова, и а у
призвати име Господа Бога мога. И она кои се одазове огем бие Бог (З.Цар.18,24). (И призиваху...
али не би гласа ни услишеа -26) Тако се дешава са свим што неприатеска сила сее у човека: код
оних кои нее, неприатеи не могу да испуне своу намеру. Они напрежу сву силу своу, али их човек
Божии не слуша. То не жели егово срце кое се налази у вои Божио, као што е написано: Призовите
ви имена ваших богова, и а у призвати име Господа Бога мога. Меутим, пошто ихова воа ние
била у ему, Он их ни у чему ние услишио.
68. Слично бива свима онима кои иду за воом Божиом и кои чувау заповести егове. За тадаше
уде они су били узори, а написано е за поуку нама кои смо решили да идемо за иховим стопама. Они
су се подвизавали да стекну бесмртност коа их е сачувала од свих стрела неприатеских. Они су се
сместили под кров Божии, молеи се за егову помо, будуи да се нису ослаали на сво труд. Покров
Божии е за их био тврди град. Они су веровали да без Божие помои нису способни ни за шта, са
смиреем говореи са Псалмопоцем: Ако Господ не сазида дом, узалуд се труди градите; ако Господ
не сачува град, узалуд бди стражар (Пс. 126,1). Видевши да му се ум покорио и да ние прогутан ничим
другим до им самим, Бог га испуава силом, говореи: Не бо се акове, мали Израиу (Ис.41,14), и
опет: Не бо се, ер те избавих и назвах именом моим: Ти си мо. И ако проеш кроз воду, са тобом сам,
и реке те нее покрити; и ако проеш кроз ога, нееш се опржити и пламен те нее опалити. ер,
а сам Господ Бог тво, Свети Израиев, кои те спасава (Ис.43,1-3). Чувши такву подстицану реч, ум
смело устае на неприатеску силу, говореи: Ко се то препире са мном?... Нека ми се приближи. ер,
Господ ми помаже. Ко ме озлобуе? Ето, сви ете ви као хаина овештати и моци е вас поести
122
(Ис.50,8-9). Силан е Бог да учини да се и ми наемо меу онима кое е Он, као обилне смиреем,
сачувао. Оно е за их било кацига коа их е чувала од свих стрела неприатеских, благодау Бога чиа
е сила и слава и мо у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ПЕТО СЛОВО
O заповестима вернима и о урееу живота оних кои хое да живе у миру
едни са другима
1. Идуи заедно путем, у свему пратите помисао наслабиег меу вама, т. да ли е потребно на кратко
одахнути или нешто поести пре времена.
2. Када изаете заедно на неки посао, нека свако од вас гледа само на самог себе, а не на брата свога.
Ни едан не треба да учи, нити нареуе.
3. Ако вршите неку поправку у келии или зидате огиште, оставите онога кои ради да врши сво посао
како хое. Меутим, ако он каже: "Учините убав и научите ме, ер не знам (како треба)", онда она меу
вама кои зна не треба да е лукав и да каже: "Ни сам не знам", будуи да такво смирее ние по Богу.
4. Ако приметиш да тво брат не [врши како треба] неко дело, немо му реи: "То си покварио". Меутим,
ако он каже: "Учини убав и научи ме", и ти га не научиш, ве преутиш, [зна] да у теби нема убави
Божие и да се држиш лукавства.
5. Брату кои е скувао не баш тако добро ело немо реи: "Слабо си скувао", ер е у томе смрт за твоу
душу. Бое размисли како би теби било неприатно да тако нешто чуеш од другог, и успокоиеш се.
6. Ономе кои при заедничком поау погреши у речима, немоте ништа говорити, нити га смууте. Ако
чак и пропусти реч, нека (остане) без е. Меутим, опомиите га уколико он унапред каже: "Учините
убав и опомиите ме (када погрешим)".
7. Када у трпези едете нешто и некоме од вас храна ние по жеи, нека не говори: "а то не могу да
едем", ве нека ради Бога све до смрти принуава себе (или да преути или да поеде), и Бог е га
успокоити.
8. Онога ко при заедничком раду из малодушности престане (да ради) немоте прекоревати, ве му
учините по вои и поштедите га.
9. Ако код вас сврати братиа, немоте се распитивати ни о чему што би могло да вам послужи на штету,
како вам од их у келии не би остало смуее. Меутим, она од братие кои е од неког посетиоца кои
ние могао да се уздржи чуо нешто што може да буде на штету, не треба ништа да препричава остало
братии, ве треба да преути, како би смуее прошло код ега единог, и како срца оталих не би
напунио смртоносним отровом.
10. Кренувши негде на страну због неког посла, немо никога ништа питати без потребе, да би се целовит
опет вратио у своу келиу. Ако си нешто и без жее чуо, вративши се немо ништа препричавати братии
своо.
11. Када сте негде на страни, никако себи не дозвоавате слободу [у понашау], како би они кои виде
ваш поредак од вас стекли корист. Нарочито не (попуштате себи) у вези са таним и очигледним
утаем. ер, све те страсти (кое долазе од смелости у понашау) примеуу се у немоном брату
услед опуштености еговог срца и услед тога што не види сопствене грехе. (Знате) да помо Божиа,
нада, тиха нарав, савесност, одрицае од свое вое, принуавае себе у свему - налазе место у
смиреноумном срцу, док високоуме, препирае, сматрае себе веим зналцем од брата, гажее
савести, немарност пред ожалошеношу брата и речи: "Шта ме се то тиче" - налазе место у суровом
123
срцу.
12. Ако у твоу келиу уе брат док седиш за своим рукодеем, уопште немо нагаати ко е више урадио
- ти или он.
13. Радеи са немоним, немо бити тано победоубив желеи да учиниш бое од ега.
14. Брату кои учини неку штету приликом неког посла немо ништа говорити, изузев ако ти он сам каже:
"Учини убав, брате, и поучи ме". Уколико, пак, ти преутиш, иако знаш (шта е потребно), (изабрао) си
смрт.
15. Трудеи се на свом рукодеу, ма какво било, уложите напор да се уопште не трудите да сазнате
колико е ко од вас урадио за недеу дана. ер, то би био знак неукости.
16. Пошавши на посао са братиом, немо желети да они сазнау да си урадио више од их. Бог од човека
очекуе да свако свое дело чини у таности.
17. Са радошу претрпи брата кои ти малодушно одврати (неприатном) речу. ер, ако бое размислиш
о (ономе што се десило) на основу Суда Божиег, наи еш да си погрешио ти (а не брат).
18. Ако ти, док живиш са братиом, дое помисао да се (у храни) стесниш више него што е обича, реци
сам себи: "Мо (немони) брат, кои овде живи, есте мо господар". Ако, пак, одлучно желиш да повеаш
уздржае, узми себи малу одвоену келиу, а свога немонога брата немо смуивати.
19. Брату кои сврати код вас и о коме сте слушали да воли да се истиче, немоте поставати никаква
питаа о [то страсти], све док сам од себе не проави та недостатак. Па и тада се чувате да не учините
било шта што би га могло ожалостити.
20. Немо роптати на брата свога ако имаш потребу да нешто узмеш, нити говори: "Зашто се сам ние
сетио да ми то да?" Напротив, кажи му смело и са простотом: "Да ми то и то, ер ми е потребно". То и
есте света чедност (простота) срца. Уколико, пак, не будеш рекао, и наставиш да ропеш у срцу, сам
еш бити крив.
21. Ако се меу вама поведе реч о неком месту из Писма, она ко га зна и ко га схвата треба своу воу
да(задржи) иза свога брата и да га успокои у радости. Реч коу изнад свега треба да тражите есте:
смиравати се пред братом своим.
22. Она ко очекуе Страшни суд на кои има да изае, на сваки начин е се усиавати да му се у она
страшни час не затворе уста, немауи шта да кажу као оправдае.
23. Не распитуте се за ствари овога века, да не бисте постали слични местима на коа се одлази да би се
испразнила црева и у коима е због тога велики смрад. Пре будите чист жртвеник Богу, обезбеууи у
себи и свештеника кои е изутра и с вечера ставати таман (на жртвеник). Ова жртвеник немоте
никада оставати без тамана, ве се потрудите да се он непрестано (узноси) пред лице Господе са
сваком молитвом, како би вам Он даровао простоту и дечиу невиност, и како би од вас узео оно што е
томе супротно: лукавство, демонску мудрост, радозналост, самоубе и зло срце. ер, све то уништава
труд оних кои их се држе. Сврха свега тога есте: ако се човек са знаем бои Бога и слуша своу савест
по Богу, свему реченом е сам себе научити у таности. А ако тамо (унутра) не буде онога господара (т.
страха Божиег), дом [т. унутрашост] таквог адног човека е бити избачен [напое] да свако о ему
говори шта хое. ер, егово срце не стои под еговом влашу, ве под влашу неприатеа.
24. Ако вам предстои да одете на неки маи посао, нека нико не презире другога и нека не иде сам,
оставауи брата свога да се мучи савешу у келии. Напротив, нека му каже са убаву: "Хоеш ли
пои? Хадемо". Но, ако увиди да брат ние спокоан тога часа или да е немоан телом, нека се не
препире, настоеи да свакако поу, ве нека одложи посао и нека пое у своу келиу са састрадалном
убаву (према брату). Чувате се да се у било чему противите брату, како га не бисте ожалостили.
25. Ко живи са оцем или са братом, дужан е да се о свему саветуе са има, а не са неким са стране. У
томе се криу и мир и послушност.
26. Живеи са оцем своим, или са братом, пази да немаш неко тано приатество или да некоме пишеш
тано, не желеи да о томе сазнау они кои живе са тобом. Тиме би и себе и их порицао.
27. Пази да, живеи са неким ко е бои од тебе, не чиниш било кое доброчинство сиромашнима уколико
га ниси питао. Ништа немо чинити тано.
124
28. Распитууи се о помислима, распиту се пре него што их испуниш. Говори о ономе што те тренутно
напада. О свему - о промени места живеа, о учеу рукодеа, о промени рукодеа, о ступау у
заедницу са неким, о раскидау такве заеднице - слободно пита, и то пре него што учиниш дело. И о
немоима душевним и о телесним страстима (пита) ош док те (помисли) притискау. Распитууи се,
немо да говориш да ош ниси учинио по иховом наговарау, ве покажи своу рану како би добио
лекарство.
29. Износеи свое помисли, немо бити лицемер и не говори едно уместо другога. Немо да изгледа као
да е неко други тако поступио, (а не ти). Говори истину и припреми се да испуниш оно што ти кажу. Иначе
еш се сам себи подсмевати, а не старцима кое питаш.
30. Распитууи се код стараца о борби, немо слушати оне кои у теби говоре више од стараца.
Напротив, напре се помоли Богу, говореи: "Учини на мени милост и да оцима моим да ми кажу оно што
Ти е угодно". После тога, са вером учини оно што ти кажу оци, и Бог е те успокоити.
31. Живеи са братиом, [може се десити] да не налазиш спокоство из различитих узрока - или због
рукодеа, или због обавеза (уздржаа), или због удобности живота, или због немогуности да трпиш
(неприатности), или због униниа, или због тога што желиш безмолвие, или због тога што не можеш да
носиш бреме (послушности), или због тога што не можеш да радиш оно што желиш, или због тога што
немаш све што ти е потребно, или због тога што желиш да се подвргнеш веим лишаваима, или због
тога што си немоан и не можеш да поднесеш труд. Уопште, ма кои разлог био, немо се саглашавати да
одеш од их. Ма шта подстицало твое срце да одеш од их, немо збацивати бреме и немо одлазити са
ожалошеношу. Немо одлазити са скривеним осеаем увреености и не у време када се у теби
налази роптае и омаловажавае. Ма колико те притискала озлоееност према има, сети се да си
припадао иховом братству. Радие потражи време када си миран и када ти е споконо срце. Ма куда
отишао, са себе збаци незадовоство према има, и ни у чему не осуу братиу са коом си живео.
Немо слушати неприатее свое и не преокреи ихова доброчинства у злочин са намером да
прекореваем брата сам избегнеш прекор. Иначе, пашеш у руке неприатеа своих тамо где будеш
отишао да оснуеш [нови] живот.
32. Дошавши на неко место да би се настанио, немо узимати келиу пре него што сазнаш поредак
тамошег живота, т. нема ли тамо за тебе неког саплитаа или због многобрижности, или због тога што
еш видети неке (кои ти нису на корист), или због славе, или због удобности, или због спотицаа са
стране твоих приатеа. Ако будеш мудар, за неколико дана еш сазнати да ли еш (ту наи) смрт или
живот.
33. Понудивши брату своу келиу ради боравка на неколико дана, немо се према ему односити као да
е под твоом влашу.
34. Ако узмеш неку келиу на крае време, ништа у о немо рушити, нити радити без благослова онога
кои ти е дао, иначе еш поступити против савести.
35. Живеи са неким или привремено се налазеи код некога, чува се Бога ради да не презреш неку
заповест коу добиеш од ега, или да очигледно или тано нарушиш ту заповест.
36. Живеи у своо келии [можеш] да одлучиш да храну узимаш у одреени час, или да не едеш кувано,
или било шта друго. Меутим, пази се да, када изаеш негде и када седнеш за трпезу, некоме не кажеш:
"Опрости ми, а то не едем", ер е читав тво труд пасти у руке твоих неприатеа. Владика тво
Спасите е рекао: "Дела у таности, да би ти Отац тво узвратио авно". Ко воли сво труд, пази да му не
пропадне узалуд.
37. Живеи заедно са другим и радеи заедно са им, било у келии, било изван келие, пази да на
егов позив не кажеш: "Сачека мало, док завршим едну ситницу", ве одмах послуша.
38. Радеи заедно са другим и приметивши неку грешку код других, буди мудар и не задржава е у
сеау, да ти се не би десило да ти се кад-тад отисне са езика и да е кажеш братии. ер, у томе е смрт
за твоу душу.
39. Ако са тобом живи братиа и ако се деси да раде читав дан, утеши их тако што еш им дати да еду
пре одрееног часа. Немо мислити само на себе, ве мисли на Суд Божии. Има Бога пред очима у
свако ствари коу чиниш.
40. Дошавши у неко место са намером да се на ему настаниш, било сам, било са онима кои су се ту
125
нашли пре тебе, и приметивши нешто штетно за душу, или нешто немонашко, било неки занат, било неко
дело, немо отварати своа уста да их изобличаваш. Ако ти души не одговара да останеш, иди на друго
место, али сво език сачува од изобличаваа, будуи да се у томе налази смрт за тебе.
41. Ако си немоан и страстан, чува се да некоме не дозволиш да ти открива страсне помисли као
верноме. ер, у томе е погибао твое душе.
42. Ако се меу вама пронесе нека смешна реч, чувате се да се ваш смех не развие до гласности, ер би
то био знак неукости, одсуства страха Божиег и одсуства стражара у вама.
43. Пошто е у наше дане гнев Божии постигао читаву васеену, ма шта чули немоте се смуивати, ве
говорите у срцима своим: "Шта е то у порееу са оним местом (т. адом) у кое емо доспети због
грехова наших?"
44. Учините убав Бога ради и ишчитавате (написано) како бисте га и испуавали. ер, за вернога ние
мала ствар ако ово сматра неважним делом. Ако ово очувате у простоти и са разумом, у поко Сина
Божиег ете отии са радошу, а ако не очувате, онда ете се и овде намучити, и по изласку из тела, по
Писмима, бити одведени у ад. Ради првога е дошао Владика наш Христос, али нас наша огрубелост
ослепуе жеама срца нашег, кое више волимо него Бога. ер, ега не волимо толико колико волимо
страсти.
45. Ето, а се натерах да вам напишем и ово, ер оно претходно не беше довоно. Учините убав и од
сада ступите у подвиг. Немоте остаати са необрезаним срцем вашим, ве помозите себи у малоброним
данима вашим. Ако сачувате смирее, мир, трпее, одсецае свое вое и убав (проживеете себи
на добро), а ако их не сачувате, меу вама е бити завист и сукоб, препирка и високоуме, роптае и
непослушност, те ете у злу проживети свое време, и заиста ете пои у ад када изаете из тела.
убите своу братиу светом убаву и чувате език сво да не бисте изговорили неприличне речи, кое
би могле да ране брата. Силан е Владика наш Бог да нам да да чинимо и да чувамо [оно што е на
корист], да благодау еговом обретемо милост са свима светима кои су му угодили. ему слава, част
и поклоее сада и увек и у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ШЕСТО СЛОВО
Савет онима кои желе да безмолствуу добрим безмолвием да пазе на
себе и да одбиау лопове кои их поткрадау, да не троше свое време у
ропству и горким делима, нити да срце свое предау делима коа им не
приличе, заборавауи на грехе свое
1. Склоност ка испитивау Писма раа спорове и сукобе, а плач за грехе доноси мир. За монаха е грех
ако, седеи у своо келии, остави своа сагрешеа и почне да се бави истраживаем Писма. Она ко
свое срце предае (испитивау) због чега у Писму пише тако и тако, пре него што е стекао самог себе (т.
пре него што се ослободио од страсти), крае е заробен и има радознало срце. Она, пак, ко бодро
пази да га ништа не зароби, воли да се пружа пред лице Божие.
2. Она ко се труди да нае са чиме би упоредио Бога, [у ствари] хули на Бога. Она, меутим, ко тражи
како да га (савршение) успоштуе, воли чистоту у страху Божием.
3. Ко се држи речи Божие, познао е Бога (1.н.2,3). Такав е и испуава као дужник.
4. Немо искати више (дарове) Божие све док се молиш за помо и спасее од греха. Божие е само од
себе дои када (примети) неупрано и чисто место.
126
5. Ко се ослаа на сво разум и ко се држи свое вое, привлачи мноштво демона. Он не може бити од
Духа (Божиег) кои у срце доноси тугу (т. скрушеност).
6. Она ко, видеи речи Божие, себе утвруе на тумачеима сопственог разума, не познае славу Божиу
и егово богатство, а она ко говори: "Човек сам, и не знам", те узноси славу Богу, стиче богатство
Божие по сили своо и по помисли своо.
7. Немо свима откривати свое помисли, ве само оцима своим, да не би навукао тугу на срце свое.
8. Чува уста своа да би частан био пред тобом ближи тво.
9. Приучи език сво на речи Божие са разумом и лаж е побеи од тебе.
10. убав према удско слави раа лаж, а понижавае себе у смиреу у срце твое доводи страх
Божии.
11. Немо желети да си приате оних кои су славни у овом свету, да се осеа [штетности славе] у теби
не би притупио.
12. Немо прихватати нерасположее према брату кога други клевета, понижава и према коме показуе
злобу, да те не би постигло оно што не желиш.
13. Простодушност и семопорицае чисти срце од лукавства. Онога ко се са лукавством односи према
брату нее заобии туга у срцу. Ономе ко говори едно, а у срцу своме лукаво држи друго, сва молитва
постае узалудна - Немо да се приближаваш таквима да се не би оскрнавио еговим скверним отровом.
Иди са незлобивима да би постао учесник ихове славе и чистоте.
14. Немо бити злобан према удима да не би поништио сво труд. Са свима буди чистог срца како би у
себи угледао мир Божии. Кад шкорпион уеде човека, отров пролази кроз цело тело и труе и само срце.
Исто чини и злоба у срцу: ен отров раава душу и она се налази у невои од тога зла. Ко, дакле, жели
да поштеди сво труд, и да га не изгуби ни за шта, нека се пожури да из себе избаци шкорпиона, т.
лукавство и злобу.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
СЕДМО СЛОВО
О врлинама
1. Ум има потребу за три врлине кое свагда промишау о ему: за [своим] природним стремеем, за
храброшу и за маривошу.
2. Ако ум у себи угледа три врлине, поверовае да е достигао бесмртност: расуивае кое верно одваа
едну [ствар] од друге, предвиае свега пре времена и неслагае са оним што е страно.
3. Три врлине увек дау светлост уму: не примеивае лукавства ни у коме, доброчинство онима кои нам
чине зло и трпее без смуиваа свега што долази. Те три врлине раау друге три, вее од их:
убав, мир и кротост.
4. Четири врлине душу чине чистом: утае, држае заповести, (само)притешавае (у свему) и
смиреноуме.
5. Ум свагда има потребу за четири врлине: за молитвом Богу и непрестаним припадаем ему, за
пружаем пред лицем Бога, за неузнемиреношу у односу на било ког човека да би избегао суее, и за
глувоом према ономе што му говоре страсти.
6. Четири врлине као зидине ограуу душу и дау о могуност да споконо уздахне од немира кое
изазивау неприатеи: милост, безгневе, дуготрпее и избацивае сваког семена греха.
Противее заборавности их све чува.
127
7. Четири врлине по Богу помажу младости: поучавае сваког часа, неуморност, бдее и не рачунае
себе ни у шта.
8. Четири ствари скрнаве душу: лутае по граду без чуваа очиу, дружее са женом, дружее са
славним овога света и наклоност ка разговорима са сродницима по телу.
9. Помоу четири ствари ача блудна страст у телу: претераним спаваем, едеем до ситости, смехом
са празнословем и украшаваем тела.
10. Са четири ствари се помрачуе душа: мржом према ближем, еговим понижаваем, завишу и
роптаем.
11. Због четири ствари душа постае пуста: преласцима са места на место, наклоношу ка забавама,
пристрашем према стварима и шкртошу.
12. Због четири ствари ача гнев: погааем, држаем свое вое, жеом за поучаваем и држаем
себе за разумног.
13. Три ствари човек тешко стиче, иако оне чувау врлине: скрушеност, плач због грехова и држае смрти
пред очима.
14. Три ствари проавуу власт над душом, све док она не доспе до високе мере: заплееност (т.
пристраше), леост и заборавност. Оне уму не дозвоавау да се саживи са врлинама. Заборавност се
са човеком бори до последег издисаа, подвргавауи га безплодности. Оно е снажние од свих помисли
и раа свако зло. Оно разара све што човек зида у себи.
15. Ето дела новог и дела старог човека! Ко воли душу своу и не жели да е погуби, чиние дела новог
човека, а ко воли удобност (за тело) у овоме кратком времену, чини дела старог човека и губи своу душу.
Показууи новог човека у Свом телу, наш Господ е говорио: Кои воли душу своу изгубие е (н.12,25),
а кои изгуби душу своу мене ради, наи е е (Мт.10,39). Он, кои е Владика света и кои е разрушио
преграду неприатества (Еф. 2,14), такое говори: Нисам дошао да донесем мир него мач (Мт. 10,34), и
ош: Доох да бацим ога на зему; и како бих желео да се ве запалио (Лк.12,49). Они кои иду за
еговим светим учеем имау ога еговог Божанства, услед чега имау и мач духовни коим секу
прохтеве свога тела. И Господ им дае радост, говореи: Мир вам оставам, мир сво даем вам
(н.14,27).
16. Ето, како су они кои су се постарали да погубе своу душу у овом веку и кои су одсекли свое жее
постали свете овце [погодне] за жртву ему. Када се Он буде авио у слави Свог Божанства, позвае их
на Своу десну страну, говореи: Ходите благословени Оца мога; примите Царство кое вам е
припремено од постаа света. ер огладех, и дадосте ми да едем... (Мт.25, 34-35). Ето како они
кои губе своу душу за ово кратко време и опет е налазе у време невое, добиауи далеко веу
награду него што су очекивали. Они, пак, кои су вршили своу воу, чували су, наравно, своу душу у
овом грешном веку, али е се у час Суда обелоданити срамота иховог слепила, ер су, заслепени
таштином богатства, заобилазили заповести Божие, очекууи да е бескрано пребивати у овом веку.
Због тога е бити као проклете козе и чуе страшну одлуку Судие: Идите од мене проклети, у ога
вечни кои е припремен аволу и анелима еговим. ер огладех, и не дадосте ми да едем...
(Мт.25,41-42). ихова уста е се затворити и они нее наи шта да кажу због свое немилостивости и
сиромаштва. Додуше, они е реи: Господе, када те видесмо гладна... и не послужисмо ти?(ст. 44). Но
Он е им затворити уста говореи: "Ко е учинио добро едноме од ових кои веруу у мене, мени е
учинио".
17. Испитамо себе, убени, да ли свако од нас испуава заповести Господе по сили своо или не.
ер, ми смо сви дужни да их испуавамо по сили своо - мали по своо скромности, а велики по своо
снази. Они кои су ставали дарове у храмовну ризницу били су богати. Па ипак, Господ е био више
обрадован због удовице и ене две лепте, зато што гледа на нашу намеру. Немомо у срцу свом дати
места униниу како нас завист не би одвоила од Бога, ве испуавамо службу по своим скромним
[снагама]. ер, Господ е учинио милост са ерком старешине синагоге васкрснувши е; помиловао е
крвоточиву коа е све свое потрошила на лекаре пре него што е познала ега; исцелио е слугу
капетановог због егове вере; помиловао е Хананеку исцеливши ену ерку; васкрсао е убеног
Лазара; подигао е сина единца маци удовици, ради ених суза; ние презрео Мариу коа е мазала
егове ноге миром; ние одгурнуо жену грешницу коа е мазала егове ноге миром и сузама; позвао е
Петра и ована са ихове лае, говореи: Хадете за мном (Мт.4,19); позвао е Матеа кои е седео на
128
царини; умио е ноге ученицима и уди, не правеи разлику; на апостоле е послао Духа Утешитеа; и на
Корнилиа е послао ега са смелошу; подстакао е Ананиу у Дамаску Павла ради, говореи: Он ми е
сасуд изабрани (Дап.9, 15); подстакао е Филипа у Самарии ради евнуха етиопског. ер, код ега нема
лицемера ни према малом, ни према великом, ни према богатом, ни према бедноме. Он иште (добру)
намеру, и веру у ега, и испуавае егових заповести и убав према свима. Ето шта е бити печат
душе када изие из тела, као што е и заповедио Своим ученицима: По томе е сви познати да сте
мои ученици ако будете имали убав меу собом (н.13,35).
18. Ко е их то по еговим речима познати, ако не десне и леве силе? Угледавши на души знамее
убави, неприатеи е се са страхом повуи, а све свете силе е се обрадовати са ом. Подвизавамо
се, братио, да стекнемо такав печат, како нас не би ухватили неприатеи наши. Господ е рекао: Не
може се град сакрити кад на гори стои (Мт.5,14). О коо гори Он овде говори ако не о Своо свето
речи? Употребимо, убени, труд сво са усрдношу и разумом, да бисмо испунили егове речи, кое
саопштавау: Ако ме неко уби, реч моу држае (н.14,23). Нека нам такав труд буде као неповредив и
ограени град, кои нас речу Божиом чува од руку свих неприатеа наших, све док не сусретнемо ега.
ер, уколико стекнемо смелост, развеае се сви неприатеи наши, силом светих речи егових, кое су
она гора од кое се одвалио камен без руку и сатро златни лик од четири састока - сребра, бакра, гвожа
и глине, као што е рекао апостол: Обуците се у све оруже Божие, да бисте се могли одржати против
лукавства аволскога. ер не ратуемо против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и
господара таме овога света, против духова злобе у поднебесу (Еф.6,11-12). Ове четири власти су она
четворочлани лик кои представа неприатее. ихову власт е сатрла реч Божиа, као што е
написано, ер е камен кои е сатро лик постао велика гора и испунио сву зему (Дан.2,34-35).
19. Прибегнимо, братио, под егов покров да би нам био прибежиште и да би нас спасао од те четири
злобне власти, да бисмо и ми чули радост са свима светима еговим када се саберу пред лицем
еговим са четири краа земе, и када сваки од их чуе сопствено блаженство кое одговара делима
еговим. егово име е моно да пребива са нама и да нас крепи, да не попусти нашем срцу да се вара
услед заборавности неприатеске, да нас сачува и да (нам да) да по своо сили поднесемо све што
наилази на нас, ради светог имена еговог, како бисмо и ми обрели милост са свима кои су се
удостоили да стекну егово блаженство. ему приличи слава, част и поклоее, Оцу и Сину и
Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
OСМО СЛОВО
Изреке
1. Ава Исаиа е рекао: "Понекад себи личим на коа кои лута без господара и на кога седа свако ко га
сусретне. Када га пусти едан, лови га други и седа на ега".
2. Рекао е опет: "а личим на онога кога су ухватили неприатеи, свезали га и бацили у блатав ров. И
ако он завапи Господу своме, они га пресецау ударцима да би заутао".
3. Опет е рекао: "а личим на птицу коу е мали дечко везао за ногу. Када дечко отпусти (нит), птица
одмах полети, мислеи да се одвезала. Меутим, када повуче нит, дечко е опет повлачи доле. Таквим
видим и себе. Ево шта хоу да кажем: нико не треба да се предае немару до последег издисаа".
4. Казао е опет: "Биеш подражавалац Исусове природе ако некоме даш нешто на заам, па му
опростиш. Ако, пак, затражиш, биеш подражавалац Адамове природе. А уколико узмеш и камату, нееш
бити подражавалац чак ни Адамове природе".
5. Уколико преутиш када те неко оптужи због неке ствари коу си учинио или коу ниси учинио,
поступиеш по Исусово природи. Ако будеш одговорио: "Шта сам учинио?", [тво поступак] нее бити по
егово природи. А ако будеш противречио, [учиниеш дело] кое е против егове природе.
129
6. Службе кое вршиш са смиреем и као недостоан угодне су Богу. Тво труд е, меутим, бесплодан ако
при томе у твое срце уе помисао да други у исто време спава или е немаран.
7. Опет е рекао о смиреноуму: "Оно нема езика да о било коме каже да е немаран, или да презире
друге; оно нема очи да види недостатке других; нема уши да чуе [ствари] кое су некорисне за душу; оно
се не занима ни за шта осим за свое грехе; према свим удима е мирно, и то по заповести Божио, а не
због приатества. Ко иде мимо овог пута, бие му узалуд чак ако буде постио и по шест дана у недеи
и предузимао и друге велике напоре".
8. Опет е рекао: "Човек е узалуд стекао неку ствар ако е не налази када му е потребна, премда е баш
због тога набавио. Такав е и она кои говори: "Боим се Бога", а страх Божии не налази онда када е
поставен у околности у коима му е потребан: када е неоходно да поговори са неким и када осеа или
напад гнева и дрске неуздрживости, или позив да поучава ономе што сам ние остварио, или покрет
човекоугааа, или жеу да постане познат меу удима, или проаву осталих страсти. Пошто у то
време не налази у себи страх Божии, сви егови напори су узалудни".
9. Да Господ наш Исус Христос ние напре исцелио све болести човекове, ради кога е и дошао на
зему, можда не би ни дошао до Крста. Пре доласка Господег у телу, човек е био и слеп, и нем, и
раслабен, и глув, и прокажен, и хром, и умртвен свим противприродностима. Када е учинио милост и
дошао код нас, Он е васкрсао мртвог, учинио да хроми хода, да слепи види, да неми говори, да глуви
чуе. Он е подигао новог човека, слободног од сваке немои. И тада е ве узишао на Крст. Са им су
разапели и два разбоника, од коих га е она са десне стране прославао и молио говореи: Сети ме
се, Господе, кад доеш у Царство свое (Лк.23,42), док га е она са леве стране прекоревао. Ево шта то
значи. Пре него што се подигне из нерада, ум е едно са неприатеским силама. Када га, пак, Господ
наш Исус Христос подигне из немара и да му да прогледа и све асно препозна, неприатеска сила
почие да га прекорева тешким речима у очекивау да се е раслабити, одступити од напора и вратити
се ранием немару. Такво е значее двоице разбоника, кое е Господ наш Исус Христос раздвоио и од
коих е едан прекоревао [Господа], у очекивау да га можда одвои од егове наде, а други ние
престаао да га моли све док ние чуо: Заиста ти кажем, данас еш бити са мном у рау (Лк.23,43). Он е
постао отимач раа и сада куша од дрвета живота.
10. O Светом Причешу е рекао: "ега називау седиеем са Богом. Меутим, ми смо далеко од Бога
ако нас савлауу страсти гнева, зависти, човекоугааа, таштине или мрже. Где е онда наше
седиее са Богом?"
11. "Ако се после ваших служби у срцу вашем подиже нека од (поменутих страсти), читав ваш труд е
узалудан: Бог га ние примио".
12. Неко од стараца му е рекао: "Због чега они не куцау, оче?" Старац е рекао: "Посеана зема дае
плод када на у падне киша. А ако ние посеана, како е дати плода? Противприродности (т. страсти) се
више не креу у ономе ко се потруди да их избаци из свог срца. Бог хое да му човек у свему буде
подобан. Он е дошао на зему и пострадао да би изменио нашу окамеену природу, да би одсекао
наше жее, и лажно знае кое е овладало нашом душом. Бесловесне животие су сачувале своу
природу, а човек е своу изменио. Сада, пак, сваки човек треба да се потчиава своме ближему Бога
ради, као што се животие потчиавау човеку: због тога е Господ и дошао. Погледа колико те
животиа превазилази, иако се ослааш на свое наводно знае. Због тога, ако хоу да доем у свое
природно стае, а, као и животиа, не треба да имам ни свое вое, ни знаа. Тако сам дужан да
чиним не само у односу према ономе кои е са мном, ве и према ономе кои иде против мене: таква е
воа Божиа".
"Она ко хое да ступи у келино спокоство и да не буде плен неприатеа, треба да се одстрани од
уди у свему: нити кога да пориче, нити да хвали, нити да оправдава, нити да ублажава, нити да истиче
туу исправност, нити да другога жалости, нити да гледа туе недостатке, нити да у срцу свом остава
неприатеску жаоку, т. помисао против другога, нити да губи свое знае због онога кои не разуме,
нити своу воу због неразумнога. Тада еш познати самог себе и схватити шта е штетно за тебе. Она
кои се нада у своу праведност и кои се држи свое вое, не може да избегне неприатеске (замке),
нити да нае поко, нити да види шта му недостае. Кад изае из тела тешко да е наи милост. Сврха
свега есте - бити поред Бога свим срцем и свом силом; имати милосре према свима; плакати и молити
Бога за помо и милост".
13. Опет е рекао о поучавау ближега заповестима Божиим: "Како а могу знати да ли ме е Бог
прихватио, и на [основу тога] реи другоме: "Учини то или то", када се и сам налазим у покаау због
130
грехова своих? ер, у покаау се налази човек кои е било кад сагрешио. И ти не можеш да имаш
чврсто уверее (о свом уделу) све док не познаш да су ти греси опроштени. Знак тога, пак, есте
непокретност у срцу твом свега онога у чему си некада грешио. Очигледно е да е према теби учиена
милост ако ти уопште не препознаеш о чему се ради кад ти неко говори о томе. А ако то ош живи у теби,
плачи и дави га у себи. ер, страх е и трепет и смртна мука да си немаран о томе све док не предстанеш
престолу Божием. Ако си, предавши душу своу на смрт, некоме ко те е замолио да га поучиш рекао како
да се ослободи (од страсти), те он опет дое код тебе говореи да уопште ние успео у ономе о чему си
му говорио, очигледно е да он то ние испунио на делу. Због тога се одвои од ега ер ти умртвуе
душу. Велико е (дело) ако човек остави своу правду, иако мисли да е она по Богу, и ако држи реч онога
кои га учи по Богу? Ето, и човек Божии, ава Нистеро, кои е видео славу Божиу, уопште ништа не
нареиваше синовима свое сестре кои су живели са им, ве им оставаше ихову воу, не бринуи
да ли су добри или рави. И о Каину и Авеу су говрили: "Ко их е научио да раде овако или онако, кад
ние ош било ни Закона, ни Писма?" (Наравно - Бог). ер, човек се узалуд труди ако га Бог не научи".
14. Рекао е опет: "Немо слушати кад неко почне да ти говори некорисне ствари, да не би погубио душу
твоу. Немо се стидети еговог лица и немо, боеи се да га не ожалостиш, трпети да ти се то говори.
Немо мислити: "а срцем то не примам". Не, немо тако говорити. Ти ниси бои од првосазданога кога е
Бог створио Своом руком, и коме е била штетна зла беседа. Бежи и не слуша. Пази, меутим, да
бежеи телом не пожелиш да сазнаш о чему се ради. ер, чак и да си чуо само неку ситницу, демони
нее оставити оно што е речено и што си чуо, него е (тиме) убити душу твоу. Бежеи, бежи до краа".
15. Опет е рекао: "Из онога што видим [асно е] да користоубе, частоубе и [телесни] поко, човека
нападау до смрти".
16. Опет е рекао: "Учити ближега значи испасти (из свог поретка). Желети подии (ближега) у добро
стае представа велико растроство душе. Стога, сваку пут кад учиш ближега свог: "Учини ово или
оно", помиша о себи и схвати да си узео ма и да рушиш сво дом, желеи да подигнеш туи".
17. Опет е рекао: "Тешко души коа е сагрешила после светог крштеа! Такав човек не може бити
безбрижан у свом покаау, било да е пао телом, или да е украо, или да се спотакао у неки од других
грехова, или да е оком погледао страсно, или да е нешто поео тано, окреуи се како га неко не би
видео, или да е радознало желео да сазна шта се налази у монашко одеи коу е неко одложио. ер,
она кои тако поступа, вреа Исуса".
18. Тада га е неко запитао: "Зар е то тако важна ствар, оче?" Он е рекао: "Као што е неприате
преварио онога кои е прокопао зид и узео новац, тако е преварио и овога. ер, ко е победио еднога,
победио е и другога. Кога побеуу у малим стварима, победие га и у великим".
19. Човек кои е пао у грех не може бити равнодушан, чак ако е [претходно] чинио и велика чуда и
исцееа, ако е поседовао све знае и мртве васкрсавао, будуи да се и он налази у покаау. Такое,
ако угледа неког ко греши или пребива у немару и понизи га, све егово покаае е узалуд, па макар
носио и велике (покане) напоре. ер, осудивши га, он е одбацио уд Христов, не оставивши суд Судии
Богу.
20. Опет е рекао: "Сви ми као да се налазимо у болници. едан е болестан од очиу, другог боли рука,
треи има повреду или неку другу немо. Дешава се да неке ране зарасту, али се опет позлеуу ако се
поеде нешто штетно. Исто се дешава и са онима кои се кау: она кои осууе или понижава другога,
разара свое покаае. Када едан од болесника кои леже у болници почне да кука, други му нее реи:
"3ашто кукаш?". Не мисли ли свако од их само на своу болест? Исто тако, кад би бол моих грехова био
пред моим очима, а не бих гледао на другог грешника. Свако се од оних кои леже у болници код лекара
чува да не поеде нешто што може да повреди егову рану".
21. "Тешко души коа хое да избегне сваки грех! Поднее многе невое од оних кои о завиде и кои о
се противе. Због тога о е потребно велико трпее и благодарност за све. Када е народ (Израиски)
био у Египту, сви су ели и пили до сита, иако су служили фараону као робови. Меутим, када им е
Господ послао помо, т. Мосиа, да би се ослободили од фараона, одмах су подвргнути тешким
напорима и осетним злопаеима. И поред свих рана кое е Бог навео на фараона, Мосие се ош ние
са пуном увереношу усуивао да говори о иховом избавеу од мука. Тек кад е дошло време и кад е
Бог рекао: ош едну рану у навести на фараона и ти му кажи: "0тпусти народ, иначе у поразити
твог првенца", Мосие е назад стекао смелост. И рече му Бог: Говори тано у уши удима и нека
сваки човек иште од суседа и свака жена од сусетке сребрне и златне сасуде и одеу. И положите их
на вратове чеда ваших и огулите Египане (Изл.11,2). Неке од ових ствари су касние употребене за
131
правее скиние".
22. (После тога, ава) е рекао: "Сребрни и златни сасуди и одеа су чула коа служе неприатеу. Речено
означава да покров покоа Божиег нее сии на човека све док их не одвои од неприатеа и док не
почну да приносе плод Богу. Ни облак ние осенио скиниу све док о е нешто недостаало. Тек кад е у
потпуности била завршена, облак у е осенио. Исто е било и са храмом кои е касние саграен: облак га
ние осенио све док ние био сасвим завршен, док у ега нису били унесени крв и сало свепаеница и
док Бог ние осетио ихов мирис. Тада е облак осенио та дом. Покров Божии нее дои на човека све
док он не заволи Бога свом силом своом, и свим умом своим, и док се не прилепи уз ега свим срцем
своим".
23. Опет е рекао: "На ум кои хое да узие на крст пре него што чула одустану од свое немои (т. од
служеа страстима), долази гнев Божии, будуи да започие дело кое е изнад егове мере и будуи
да ние исцелио своа чула.
24. Ти се налазиш испод Адамове природе ако смрад (страсти) делуе у теби и ако имаш саосеаа за
ега, или ако сарауеш са оним што га раа, те не болуеш срцем и не жалостиш се због тога.
25. Ако е твое срце победило грех и ако се одвоило од онога што га раа; ако си адску муку ставио пред
себе; ако свагда желиш да имаш пред собом свог Помоника, ако га никад не жалостиш и ако, плачуи
пред им, говориш: "Дело Твое милости е да ме спасеш, Господе. Сам сам и без Твое помои сам
немоан да побегнем из руку неприатеа"; ако пазиш на свое срце и ако [пазиш] да не ожалостиш онога
кои те поучава по Богу - Исус е те сачувати од сваког зла, као што [приличи] егово природи.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДЕВЕТО СЛОВО
Заповести онима кои се одричу од света
1. Ако си се одрекао од света и предао Богу на покаае, немо допуштати помисли да те смууе тугом у
вези са твоим раниим гресима, т. као да нееш добити опрошта због их, али, исто тако, немо бити ни
немаран за заповести Господе, ер ти иначе Он нее опростити ни рание грехе твое.
2. Ево шта да чуваш до смрти и да никако не пренебрегаваш: Не еди заедно са женом; са младиима се
не дружи; док си млад не лежи ни са ким на едну рогожу, изузев са братом своим или са авом, па и тада
са страхом, а не са безбрижношу. Немо бити непажив са своим очима чак и када облачиш свое
одело.
3. Ако е потреба, вино узима до три чаше? Ову заповест не нарушава ради приатества.
4. Немо живети на месту где си грешио пред Богом, и немо бити немаран према своим службама, да не
би пао у руке свог неприатеа.
5. Подстичи се на читае Псалама. То е те сачувати од обузетости воем (страсти). Заволи свако
злопаее телом, па е се смирити твое страсти.
6. Потруди се да се не вреднуеш ни у едном свом делу, па еш стеи слободу да плачеш за грехе свое.
7. Сачува се од лажи, иначе е од тебе отии страх Божии.
8. Немо пред свима откривати свое помисли, да не би спотакао ближега свога. Открива помисли
оцима своим како би те покрила благодат Божиа.
9. Принуава се на свое рукодее и страх Божии е живети са тобом.
10. Угледавши спотакнуе брата свога кое ние на смрт (1н.5,16), немо га понижавати да не би упао у
руке неприатеа своих.
132
11. Чува се да те не заплени оно чиме си рание грешио, да се у теби не би обновили (греси твои).
12. Заволи смирее и оно е те покрити од грехова твоих.
13. Немо волети препирке, да се у тебе не би уселило лукавство.
14. Преда свое срце на послушае оцима и благодат Божиа е обитавати у теби.
15. Немо бити мудар сам за себе, да не би пао у руке неприатеа своих.
16. Приучи език сво да говори: "Опрости", и смирее е сии на тебе.
17. Седеи у своо келии има свагдаше старае о три ствари: о рукодеу, о поучавау (т. о читау и
размишау) и о молитви.
18. Свакодневно помиша: "Само у данаши дан провести у овом свету", и нееш сагрешити пред
Богом.
19. Немо угаати стомаку, да се у теби не би обновили стари греси.
20. Немо бити малодушан у труду, да се у тебе не би уселило дество неприатеа.
21. Принуава себе на поучавае, и поко Божии е ти брзо дои. ер, као што е разваени дом ван
града станиште смрада, тако е и душа леивог почетника станиште сваке нечасне страсти.
22. Принуава се на многе молитве са сузама. Може бити да е те Господ помиловати и са тебе скинути
старог грешног човека.
23. Сроди се са следеим (делима): са трудом, сиромаштвом, странствоваем, злопаеем тела и
утаем. Од их се раа смирее, а смирее доноси опрошта свих грехова.
24. Силан е наш Благи Владика Бог да нам даруе силу да познамо (неопходно) и да учинимо (потребно),
како бисмо обрели милост са светима кои су сачували егове заповести. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДЕСЕТО СЛОВО
Друга реч (онима кои се одричу од света)
1. Бог е светом апостолу Петру показао да ни едног човека не треба да сматра скверним или нечистим
(Дап.10,15). Човеку коме се осветило срце сваки човек постае свет. А ономе чие е срце у страстима,
нико ние свет, ве за ега сваки човек има оне страсти кое се налазе у еговом срцу. Чак и кад чуе да
е неко добар човек, он се одмах гневи у срцу своме. Чувате се од понижаваа других не само устима,
него и у срцу свом.
2. Човек се у срцу своме сматра приатеем Божиим све док е немаран према себи. А када се ослободи
од страсти, он се стиди да подигне очи свое на небо пред Богом, видеи да е врло далеко од Бога.
3. Неки човек имааше двоицу слугу и посла их на пое свое да жау пшеницу, наредивши им да сваки
од их нажее седам стогова на дан. едан од их е сву своу силу употребио да би испунио наредбу
свог господара, али ипак ние успео у потпуности пошто е то дело превазилазило егове снаге. Други се,
пак, увидевши немогуност успеха, предао очаау и у униниу рекао себи: "Ко може завршити толико
дело за едан дан?" Презревши (наредбу господара), он се ние постарао о послу, ве е легао да спава.
Час е зевао, час е спавао, час се превртао са стране на страну, као што се креу врата на своим
шаркама, и тако е читав дан провео у нераду. Када е наступило вече, они су отишли своме господару.
Разматрауи (поступак) обоице, господар е признао дело маривога слуге, премда и ние успео да у
потпуности испуни наредбу, док е леивога истерао из свога дома. Тако ни ми не треба да падамо
духом ни на каквом послу и ни при какво невои, ве да употребимо сву своу силу, трудеи се из све
душе. И веруем да е нас Бог примити као и свете Свое.
133
4. Сваки човек треба да твори многе молитве пред Богом са великим смиреем срца и тела, да избегава
да сматра да е било шта добро учинио, да ни у едном свом делу не веруе похвалама, да се не вреа
због прекора, да се сеа грехова своих, да свое срце одржи мирним пред своим неприатеима, да не
дозволи да му горка реч изае из уста и да их не прекори, чак ни пред приатеима своим.
5. Назад, монах треба да закуча сва врата свое душе и да чува своа чула како душа не би пала преко
их. Он треба да се чува од оних кои му приносе светске речи. Блажен е она коме су довони егови
греси (т. кои се не распитуе о туим, ве плаче због своих).
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ЕДАНАЕСТО СЛОВО
О зрну горушичном
(Постои) тана (у причи) о зрну горушичном, као што су рекли оци, да бисмо се ми подстакли да
истражемо ено значее, судеи по ономе што е написано: Царство небеско е као зрно горушично
кое узме човек и посее на иви своо. Оно е, истина, намае од свиу семена, али кад узрасте, вее
е од свега повра, и буде дрво да птице небеске долазе и настауу се на гранама еговим (Мт.13,31-
32). Такво е зрно горушично, таква су егова добра своства! (Господ) жели да му човек подражава у
свему. Рекавши да е намае од свиу семена, Он нам наговештава смирее, како бисмо се и ми
ставали ниже од свих уди; (говореи) о томе да е израсло, Он напомие о кротости и дуготрпеу;
егова пламена боа нас подстиче на чистоту и да немамо никакву телесну нечистоту; егова горчина
нам саветуе мржу према страстима, ер они кои желе свет осеау горчину; егов приатан укус се не
открива уколико се оно не иситни, што нас упууе на злопаее; кад се ситни оно штипа очи, што указуе
на напор делаа; ега такое употребавау за премазивае мртвих удова, како не би трулили.
Схватимо егово значее и следимо егова своства, а свое повреене удове намажимо како не би
иструлели и напатили црве. Очовечити и изобразити у себи Господа Исуса - значи да се по своо сили
побринемо да по ему настроимо себе за ега. Ми треба да испитуемо да ли смо од тог зрна или не,
да ли смо од егова састава и од еговог смиреног срца, да ли смо иситени (у прах) као оно, да ли
имамо горчину егову и укус егов. Дело милости Божие есте да нас испуни снагом за тако нешто, по
вои егово. ему, Оцу и Сину и Светоме Духу слава у векове. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАНАЕСТО СЛОВО
О вину
1. Тана вина. (Оно е образ) удске природе (или човека) кои жели да сретне Бога. Он свое тело чува
чистим како би Бог егово (дело) примио са радошу.
2. Суд (за вино) се премазуе смолом на одреени начин. То е изображее непорочности тела кое е у
134
сваком свом уду здраво (и чисто) од срамних страсти. ер, ние могуе да служи Богу она ко служи било
коо (телесно) сласти.
3. Као што ние могуе улити вино у сасуд кои ние премазан смолом или кои има било какву пукотину,
тако ни ми не можемо угодити Богу ако у себи имамо мржу или неприатество. Испитамо себе (да
бисмо видели има ли их у нама), будуи да оне ометау дело покааа.
4. Вино на почетку свог настанка превире. То е слика почетника кои се смууу, све док не омужау и не
уозбие се.
5. Вино нее постати (добро) уколико се у ега не стави садра, као, уосталом, и квасац под меру. Тако ни
почетник не може да напредуе ако (остае) при своо вои, ако од своих отаца по Богу не прими квасац,
и ако му не укажу пут, т. ако му Бог не даруе да сам види та пут.
6. (Вино) оставау у простории (где га и праве) све док не одстои. Тако и без безмолвиа, злопаеа и
сваког труда по Богу, почетник не може да дое до (непоколебивог) стаа.
7. Вино у коме остане зрневе и петеке постае кисело. Тако и почетници губе првобитну нарав коу су
добили од своих отаца по Богу уколико се креу меу своим сродницима по телу, или меу удима кои
се не држе истих напора и подвига као и они.
8. На вино ставау зему да не би изветрило и да не би пропало. Тако е и сав труд почетника бити
узалудан ако не стекну смирее.
9. Вино кое се често проба ветри и губи сво укус. Исто се дешава и са човеком кои износи на видело
дело свое: таштина поништава читав егов труд.
10. У сасуд вина кои се остави отворен улазе мрски комарци и кваре га. Тако причивост, шале и
празнослове (кваре добро настроее почетника).
11. Вино кое оставе на ветру губи своу боу и укус. Тако и гордост уништава сваки плод човеков.
12. Вино се смешта у подрум и чврсто затвара. Тако (слугу Божиег сакрива) безмолвие и
ниподаштавае себе. Без безмолвиа и овог самопорицаа, човек не може да сачува сво труд.
13. Тако се поступа са вином све док не постане угодно свом сачинитеу, и док се он не порадуе због
свог плода. Тако све треба да чини и човек док егово дело не постане угодно Богу.
14. Као што се не може веровати на реч о каквои вина све док се не отвори и не проба, тако човек не
може имати смелости у срцу своме и заобии страх за себе све док не стане пред Бога и док Бог не
призна дела егова као савршена.
15. Као што е вино исцурити из суда кои е напукао ако е домаин немаран и не зна за истицае, тако
е и неко мало и незнатно (неприлично) дело погубити плод човека кои е немаран.
16. Употребимо сву своу снагу, братио, да бисмо се сачували од свега што е штетно, и милост
Господа и благодат е нам пружити смелост да у она дан кажемо: "По немои своо ми смо употребили
труд да сачувамо оно што нам е напомиала савест наша, али е Твоа сила, и милост, и помо, и
покров, и опрошта и трпее. ер, ко сам а? До сада сам био у рукама злих, од коих си ме Ти спасао.
Немам ништа да Ти дам. Грешан сам и недостаан Твоих дарова. Но, Ти си ме сачувао од руке
неприатеа моих. Ти си Господ мо и Бог мо. И Твоа е слава, и милост, и покров, и помо, и сила у
векове векова. Амин".
135
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ТРИНАЕСТО СЛОВО
О онима кои се подвизавау и кои су сво подвиг (добро) свршили
1. Ево знамеа коа е учинио Господ Исус пре него што се попео на Крст. Идите, говори, и кажите
овану што видесте и чусте: слепи прогледау, хроми ходе, губави се чисте, глухи чуу, мртви устау,
сиромашнима се проповеда еванее. И блажен е она кои се не саблазни о мене (Лк.7,22-23).
2. Према томе, много е чуда кое е учинио Господ Исус. (Ми, меутим, треба да знамо да свако од их,
осим буквалног, има и преносни смисао). Да слепи прогледау значи следее: слеп е она ко полаже наду
на ова свет; уколико, пак, у напусти и поглед упери у наду коу очекуемо, он е прогледати. Исто тако,
да хроми ходе значи следее: хром е она ко чезне за Богом, али воли телесна мудроваа срца; ако их,
пак, остави и заволи Бога из свег срца, он е почети да ходи право. И опет, да глухи чуу значи следее:
глув е она ко е расеан и забораван (за дела спасеа); ако се, меутим, ослободи тога, он е да прочуе.
Назад, да се губави чисте значи следее: у Мосиевом Закону е написано да нечисти, т. она ко
показуе неприатество, или мржу, или завист, или осуивае према ближему, не може да уе у дом
Господи; уколико, пак, то остави, он е постати чист.
3. Према томе, када прогледа слепи, када почне да ходи хроми, да чуе глуви, кад се очисти прокажени,
човек кои е дотле био мртав за време немара свога, устае и обнава се. Затим, он своим чулима, коа
су била оскудна светим врлинама, [почие] да благовести свое прозрее, свое ходае и слушае, те
свое очишее. Такво оправдае ти треба да понудиш ономе кои те е крстио.
4. Ево шта е крштее: злопаее са смиреем и безмолвием. ер, о овану е написано да е имао
одеу од камие длаке и кожни поас кои е опасивао егова бедра док е био у пустии (Мт.3,4). То е
знак злопаеа. Оно прво чисти човека. Ко се потруди, стеи е га. Ономе, пак, ко га стекне, отвара се
пут ка крсту (крст е знамее будуе бесмртности), пошто е претходно затворио уста фарисеима и
садукеима (садукеи представау образ невера, а фарисеи - лукавства, лицемера и таштине), као што
е написано: Нити смеде ко од тога дана да га запита више (Мт.22,46).
5. Назад е послао Господ Петра и ована да припреме Пасху. То изображава припремае ума за
бесмртност. Увидевши да ние ничим савладан, он сва чула сабира у едно и чини их едним телом кроз
храну од Господег Причеша.
6. И опет, Исусова молитва: Ако е могуе, нека ме мимоие чаша ова у ова час (Мт.26,39), односи се на
нас. ер, ум кои усхте да се попне на крст има потребу за многим молитвама и сузама, за свецелим
предаваем Богу. Он [тада треба да] иште помо од егове благости како би га крепила и чувала, све
док га не подигне светим и неоскудним обновеем. ер, велика опасност [окружуе човека] за време
крста. Молеи се, он има потребу да са име буду Петар, ован и аков, т. здрава вера, срце храбро од
наде и убав према Богу.
7. Ево и значеа онога што е било са самим Владиком, убеним Господом Богом нашим, Исусом, кои
е за нас био образац у свему, као што е рекао апостол: Да познам ега и силу васкрсеа егова и
удео у еговим страдаима, саображавауи се смрти егово, да бих како достигао у васкрсее
мртвих (Фил.З, 10-11). Жуч коу е окусио ради нас упууе нас да из себе истребимо сваку злу похоту, да
о не дамо да излази из нашег тела и да се на делу врши; оцат кои е окусио ради нас, подстиче нас да
сузбиамо сваку самовоу и сваку суетну узнемиреност; ударае кое е претрпео ради нас - подстиче
нас да у себи гасимо свако човекоугаае и сваку жеу за славом овога света; трнов венац кои су
сплели и положили на егову главу - подстиче нас да подносимо увреде и то сваког часа, и да без
смуеа трпимо сваке погрде; трска коом су га били по глави - подстиче нас да увек на своо глави
носимо шлем смиреноума и да гасимо сваку неприатееву гордост; предаа Господа Исуса на шибае
пре распеа - подстиче нас да ни у шта не рачунамо удске прекоре и срамоеа; раздеивае
егове хаине са бацаем коцке, при чему е Он остао миран - подстиче нас да презиремо све светско
136
пре него што узиемо на крст, по речи апостола: ер сте... с радошу подносили отимае имовине
ваше, знауи да ви имате бое и непролазно имае на небесима (ев.10,34).
8. Све ово човек треба да уради да би могао да се попне на крст. Уколико ти као човек, по своо сили, не
будеш учинио оно што е Он учинио, нееш мои да се попнеш на крст. То што е био шести час дана кад
су га сурови срцем распели ради нашег спасеа значи да смо и ми дужни да се свом силом наоружамо
против униниа и малодушности све док у нама не умре грех, по написаноме да е Он на Крсту потро
неприатество. То да е био девети час када е Исус узвикнуо великим гласом: Или, Или, лима
савахтани (Мт.27,46), значи да и ми, након трпеивог предузимаа напорних подвига против страсти
све док се не угасе, треба назад да прихватимо смелост да са смиреноумем вапиемо Богу. То што е
Он после помрачеа сунца предао дух Сво - значи да е у теби умрети грех ако ти се ум ослободи од
сваке наде на ова видиви свет. То што се црквена завеса расцепила на двое од врха до дна - значи да
е нестати преграда измеу Бога и ума кои се ослободио (страсти). То што се камее распало и што су
се отворили гробови - значи да е се свака тежина и заслепеност и све што се противи души уништити
када се у нама деси смрт (греха), и да е умрла чула, коа су приносила плод смрти, устати непобедива и
почети да зацеуу. То што е Он био завиен у ново платно са мирисима - значи да после смрти (греха)
светост бива повиена и да е нетрулежност успокоава. То што су га положили у нови гроб, у коем нико
ние био погребен и што су положили велики камен на еговом улазу - значи да се ум налази у другом
новом веку, да мисли о новоме, да обраа пажу на оно у чему нема ничега трулежног и да о мисли
непролазном када се ослободи од свега и када се успокои. И остало - Где е труп онамо е се и орлови
сабрати (Лк.17,37), што е васкрсао у слави Оца Свога, што се вазнео на небеса и сео са десне стране
Величанства на висинама (ев.1,3) такое е пример за нас, по речи апостола: Ако сте, дакле, васкрсли
са Христом, тражите оно што е горе где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што
е горе, а не што е на земи. ер умресте... (Кол.3,1-3).
9. Име егово е часно и чини милост. Оно е светима образац у свему и моно е да подржи нашу немо,
те да нам, због наше окааности, опрости грехе наше, како бисмо и ми обрели милост са свима
достонима. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ЧЕТРНАЕСТО СЛОВО
Дела плача
1. Тешко мени, тешко мени што се ош нисам ослободио од ада! Они кои ме вуку у ега у мени ош
приносе плод и сва егова дела се креу у срцу моме. Они кои ме погружавау у ога ош дествуу у
телу моме, желеи да му принесу плод. а ош нисам познао где у отии одавде. ош ми ние
приправен прав пут. ош се нисам ослободио од дестава (тамних сила) у ваздуху, кое е ми
преградити пут због злих дела ихових у мени. а ош нисам угледао Избавитеа кои е дошао да ме
спасе од их, зато што ихова злоба у мени ош доноси плодове. ош нисам угледао смело
заступништво измеу мене и Судие. ош ми ние дано сведочанство да нисам дужник смрти. а се ош
нисам одвоио од злотвора.
2. Злочинац кои е затворен у тамници се не радуе; не може да чини своу воу она ко е свезан
гвожем; не поучава друге она ко е свезан у кладе; не сеа се одмора она ко е на напорном труду; не
еде са слашу она коме е свезан врат, нити смиша о новом злу зато што се нагрешио на све могуе
начине, ве са срцем кое се раздире оплакуе своа зла дела, и о мукама, кое му се припремау, говори:
"Да, а сам их достоан".
137
3. Она ко увек помиша на сво кра и кои види муке (коих е достоан) због грехова своих, нема потребе
да се много напреже да никога не осуди у срцу свом. Боазан од мука (кое га очекуу) изеда егово срце.
Горчина е свагдаши предмет еговог скривеног размишаа. Он не храбри друге да се не предау
униниу; брига о храни не улази у круг егових стараа. Он признае милост оних кои му е указуу, али
због тога што се нагрешио на све могуе начине, не осеа ен укус. Он не одговара гневно онима кои га
вреау и трпеиво сноси велике напоре, говореи: "Достоан сам их". Смех зуба (Сир.19,27) е одступио
од ега. Он маше главом своом са стеаем, сеауи се престола суднице пред кои има да стане. На
туе речи не говори: "Добро", или: "Лоше", без обзира да ли су добре или лоше, ер их егов слух не
прима. егове вее изливау поток суза због бола кои га е снашао. Ако води порекло од благородних
родитеа, ош више се жалости, приводеи на ум стид пред онима кои е га видети осуеног на суеу.
Држеи на уму суд кои му се спрема, он не обраа пажу на то да ли су уди добри или рави. Он чак
не обраа пажу ни на друге кои су заедно са им свезани, нити са има разматра шта им ваа
радити. ер, свако кога вуку на смрт носи свое бреме. егово лице е мрачно. Ни едан човек се не
заузима да говори у егову заштиту због страха од мука. Он сам исповеда шта е учинио и [сматра] да е
оправдано одговоран суду због онога што е сагрешио.
4. Докле у бити пиан и без вина? Докле у бити немаран, иако пред собом имам такве ствари?
Жестокост мог срца е осушила мое очи, а опиеност од суетне многобриживости е исушила моу
главу, док е занос мог срца на мене навео заборавност до помрачеа. Телесна невоа ме е свезала и
погубност (т. очаае) ме наговара да оставим пут (живота). а нисам стекао приатеа кои би
поговорио за мене, и немам дар кои бих могао да пошаем граанима. Вест о моим равим делима не
дозвоава им да ме признау. Ако их замолим, нее обратити пажу на мене, ер виде да ош нисам
одустао од своих (наравствених) болести и да их не молим са широким срцем (2.Кор.6,11).
5. Жаока моих грехова ош ние престала да непрестано раава мое срце. Бреме моих грехова ош ние
отежало нада мном. ош нисам познао силу ога како би требало. Иначе бих се свакако подвизавао да
не упаднем у ега. Мое уши чуу глас да ми предстои ад, будуи да ош истински нисам очистио срце
свое. Ране на мом телу су постале опасне, али се ош нису довоно усмрделе да бих потражио лека. а
сакривам од уди ране од стрела, и не могу да поднесем да их се дотиче лекар. Он е ми предложити да
на их ставим облоге, али а нисам [довоно] ак срцем да бих издржао ихову едкост. Лекар е добар и
не тражи да му платим, али сам а ле да одем до ега. Он сам долази код мене да ме лечи и затиче ме
како едем оно што повреуе ране. Он ме саветуе да од сада престанем (са тиме), али мене примамуе
сласт укуса. Када поедем, каем се, премда мое каае ние истинско. (Лекар) ми шае свое ело,
говореи: "еди, да би оздравио", али ми зла навика не дозвоава да га примим. На крау свега, а не
знам шта да радим.
6. Заплачите са мном, братио, кои ме познаете, да бих добио помо коа би овладала мноме, како бих и
а постао достоан да будем егов ученик, ер е егова мо у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ПЕТНАЕСТО СЛОВО
О одрицау од света
1. убени, постарамо се о себи, ер е остало мало времена (1.Кор.7,29). Не може се старати о души
она ко се стара о телу. Као што е немогуе едним оком гледати на небо, а другим на зему, тако е
немогуе да се ум стара и о Божием и о светском. Срамно е да се бринеш о ономе што ти нее бити од
помои када изаеш из тела.
2. Има на уму да те Бог гледа при свим делима коа обаваш. Има на уму да Бог види сваку помисао
твоу.
3. Стиди се да помишаш тано на оно чега се стидиш да чиниш пред удима. Као што се дрво познае
138
по плоду, тако ум, по свом сагледавау, познае помисли свое, и словесна душа по свом сагледавау
познае саму себе.
4. Немо се сматрати бестрасним све док те привлачи грех. Она коме е дарована слобода (од страсти),
више не размиша о ономе што е противприродно чинио. Немо се сматрати слободним све док
жалостиш Господа свога. ер, слобода не долази све док твое срце има похоту према било чему
светском.
5. Стара се о телу своме као о храму Божием. Стара се као она кои има да васкрсне и да да одговор
Богу. Бо се Бога као она кои има да да одговор за све што е учинио. Као што се стараш да излечиш
тело када е раено, тако се побрини да се оно ави бестрасно при васкрсеу.
6. Свакодневно испиту коу си страст победио пре него што Богу узнесеш свое прозбе.
7. Као што зема не може донети плода без семена и воде, тако ни човек не може да се покае без
смиреноума и телесног напора.
8. При погодном ваздуху ниче семее? Тако и човек цвета кроз заповести, када му е ум (усмерен) на
ихово испуавае. Исто чине и вера у Бога и страх Божии, када се не гази савест.
9. Гледа да се супротставиш помисли своо ако се, док седиш у своо келии, у тебе посее блудна сласт
и [пази се] да те не заведе. Постара се да обновиш сеае на то да Бог гледа на тебе и да е пред им
откривено све што помишаш у срцу своме. Реци, дакле, души своо: "Кад се стидиш сличних себи
грешника (и стараш се) да те не виде када грешиш, колико тек треба да се (плашиш да грешиш) пред
Богом кои види чак и оно што е сакривено у срцу твоме!" Таквим расуиваем срца страх Божии е се
обновити у твоо души и постаеш непокретан (на страсти). Више те нее присиавати страсти, као што
е написано: Они кои се уздау у Господа есу као гора Сион; нее се довека поколебати она ко
обитава у ерусалиму (Пс. 124,1).
10. Она кои веруе да е предстати Суду по изласку из тела, не може да осууе ближега ни за какво
дело, будуи да е сам дати одговор Богу за сва своа дела, као што е писано. Нама, наиме, предстои
да предстанемо суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло (2.Кор.5,10).
11. Она кои веруе да Царство припада светима, труди се да се сачува (непорочним) чак и у малим и
ништавним стварима, како би постао изабрани сасуд, као што е написано: ош е Царство небеско као
мрежа коа се баци у море и сабере рибе од сваке врсте. Кад се напуни, извукуе на обалу и, поседавши,
изаберу добре у судове, а лоше избаце напое (Мт.13,47-48).
12. Она ко веруе да е егово тело васкрснути у своо природи на дан васкреа, треба да се побрине
да га очисти од сваке скверни. ер, написано е: Кои е преобразити наше понижено тело, тако да
буде саобразно телу славе егове, по сили коом Он може све учинити и себи покорити (Фил.3,21).
13. Онога у кога се уселила убав према Богу више ништа светско не може одвоити од ега, као што е
написано: Ко е нас раставити од убави Христове? Жалост или тескоба, или гоее, или глад, или
голотиа, или опасност, или мач (Рим.8,35).
14. Моан е Бог да учини да се и ми наемо у броу оних кое ништа светско ние одвоило од убави
Христове, како бисмо заедно са има обрели милост силом Господа нашег Исуса Христа, коме заедно
са беспочетним Оцем и животворним Духом [припада] слава сада и увек и у векове векова. Амин.
139
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ШЕСНАЕСТО СЛОВО
O радости душе коа жели да служи Богу
1. Напре те поздравам са страхом Божиим и молим: буди савршен као што е Богу угодно, како не би
био бесплодан труд тво и како би га у целини са радошу Бог примио од тебе. Уколико стекне добит,
трговац се радуе и ни у шта не сматра сав труд кои е поднео; човек кои се оженио и кога жена
успокоава и добро пази, радостан е у свом срцу и у свему се ослаа на у; она кои е ступио у вону
службу, презрео смрт и добро се борио за цара, добиа венац и (радуе се) што е имао успеха. Таква су
дела овога света кои пролази: они кои их чине радуу се када имау успеха. Меутим, шта мислиш, каква
е бити радост у души онога кои е започео да служи Богу, и кои е успешно окончао свое дело? При
еговом исходу из овог света, такво дело е учинити да се са им радуу анели кои е видети да се он
ослободио од власти таме. Пошто изае из тела, душу прате анели, а у сурет о излазе и силе таме,
желеи да е ухвате и истраже да ли у о има нечег иховог. И не боре се тада анели за у, ве е
ена дела ограуу као зидине и чувау од их и иховог додира. Када ена дела однесу победу, анели
(иду пред ом) и певау, све док не предстане Богу са радошу. Тога часа она заборава на сва дела
овог света и на сав труд сво.
2. Употребимо сву своу силу како бисмо се добро потрудили за ово кратко време, (чувауи) свое дело
чистим од сваког зла, и како бисмо се спасли од руку кнезова (таме) кои е нас сусрести. ер, они су зли
и немилостиви. Све светско е превртиво - и трговина и брак и све друго, као што сам рание рекао.
Брате убени! Плачимо свом силом пред Богом. Може бити да е се на нас смиловати егова благост
и послати нам помо како бисмо оним што смо добро учинили победили началнике злобе кои е нас
сусрести.
3. Побринимо се о себи крепким срцем и стекнимо чежу према Богу, коа е нас спасти од руку злобе
када нам тамо буде изашла у сусрет. Заволимо сиромахе да бисмо се спасли од среброуба, када нам
буде изашло у сусрет. Заволимо мир са свима, са малима и са великима, ер е нас он сачувати од
мрже када нам буде изашла у сусрет. Заволимо све као своу братиу, не задржавауи ни намае
неприатество ни против кога, и никоме не враамо зло за зло, што е нас избавити од зависти када
нам буде изашла у сусрет. Заволимо смиреноуме у свему и претрпимо реч ближега коа нас вреа
или оговара, ер емо се тако сачувати од гордости када нам изае у сусрет. Иштимо част ближега и не
дозволимо да се она умауе у нашем схватау ако га понижавау, ма ко он био, ер е нас то сачувати
од клеветаа када нам буде изашло у сусрет. Презримо угодности света и егову почаст да бисмо се
избавили од зависти, када нам буде изашла у сусрет. Приучимо език сво на поучавае у правди Божио
и молитви да бисмо се сачували од лажи када нам буде изашла у сусрет. Очистимо срце свое и тело од
похоте да бисмо се избавили од нечистоте када нам буде изашла у сусрет. Све ово покушава да ухвати
душу коа е изашла из тела, а врлине о помажу, уколико их има.
4. Ко од мудрих нее хтети да своу душу преда на смрт да би се избавио од свега овога? Према томе,
учинимо по снази своо. Сила Господа нашега Исуса Христа е велика и помои е нашем смиреу. Зна
Он да е човек адна твар и дао му е покаае све док е у телу, до последег издисаа. Има едну
помисао - ка Богу, да би те сачувао. Немо обраати пажу на блага света, нити [мислити] да на их
полажеш наду, како би могао да се спасеш. Све што е од овога света ти еш оставити и отии. Оно, пак,
што учиниш за Бога пружи е ти добру наду у час невое.
5. Омрзни светске речи да би ти срце угледало Бога. Заволи да се често молиш како би се просветило
твое срце. Немо волети леост да не би зажалио кад достигнеш у васкрсее праведних. Чува език сво
да би се просветило срце твое. Немо волети леост и страх Божии е се уселити у тебе. Да ономе
коме е сада потребно богатим оком, да се не би постидео пред светима и иховим добрим делима.
Замрзи жеу за елима, да ти Амалик не би препречио пут. Немо журити за време своих служби, да те
не би прогутале звери. Немо волети вино до пианства, де се не би лишио радости Божие. Заволи верне
140
како би преко их стекао милост. Заволи свете да би ихова ревност и тебе обузела.
6. Опомии се Царства небеског да би те жеа за им мало-помало обузела. Помиша на геену да би
омрзео дела ена. Будеи се сваког утра сети се да еш Богу дати одговор за свако дело, па нееш
сагрешити пред им и страх егов е се уселити у тебе. Припрема се да га сусретнеш и испуниеш
егову воу. Испиту сваког дана у чему ниси исправан и нееш бити у тешкои у часу смртне невое.
Нека ихове [т. демона] очи виде твоа дела и нека их твоа ревност изеда. Испиту свакога дана самог
себе, т. коу си страст победио, али не мисли високо о себи, будуи да [добро чини] милост и сила
Божиа. Немо себе сматрати верним све до последег издисаа. Немо умислити да си добар, ер себе не
можеш поверити неприатеима своим. Не узда се у себе све док си у овом животу и док не проеш све
власти таме.
7. Буди бодар, брате, против духа кои на човека наводи тугу, зато што су код ега многе замке коима
хое да те раслаби. Туга по Богу е радостотворна, ер ти дае да видиш како стоиш у вои Божио. А
говор: "Где би да побегнеш? Нема теби покааа!", долази од неприатеске стране [са намером] да те
подстакне да оставиш одлуку да убудуе водиш уздрживи живот. Туга по Богу, меутим, на човека не
натоваруе (терет), ве му говори: "Не бо се! Опет прии (Богу). ер, Он зна да е човек немоан и дае му
силу".
8. Има расудиво срце при помислима (кое ти долазе), па е ослабити. Оне оног ко их се бои
раслабуу своом тежином. Она ко се бои (неприатеских) подухвата показуе да нема вере у Бога.
9. Она кои себе не рачуна ни у шта и кои себе сматра незнатним показуе да не попушта страстима и да
не твори воу ихову, ве воу Божиу. Она ко жели да свое мишее искаже пред многима, показуе
да у ему нема страха Божиег. Страх Божии е стражар и помоник души, кои чува ено владалачко
(начело - т. ум) на делу истребеа свих егових неприатеа.
10. Она кои иште част Божиу постарае се да од себе одагна нечистоту. Разумно старае о себи
одсеца страсти, ер е написано: Старае е наи мудрог човека (Пруч.17,12 - Старае е наи
мисленог човека, а безумни размишау о злу). Болестан познае вредност здрава. Овенчани прима
венац, ер е победио цареве неприатее. Постое страсти, постое и врлине. Ако смо леиви, очигледно
е да смо слични издаицама. Храброст срца есте помо души после Бога, као што е униние помо злу.
Сила оних кои желе да стекну врлине састои се у томе да нису малодушни када падну, ве да опет
предузимау старае (о спасеу). Оруа врлина су телесни напори са разумом. Пород страсти се ава
од немара. Неосуивае ближег есте стена (т. ограда) за оне кои разумно воде борбу, док осуивае
неразумно руши ту стену. Брига о езику обелодауе делатног човека, а необузданост езика открива да
унутра нема врлина. Милостиа коа се са разумом врши раа презир (према богатству) и руководи ка
убави, а немилостивост показуе да у човеку нема врлине. Благост раа чистоту, а забавае раа
страсти, и огорченост раа гнев. Мрзети разоноду есте душевни подвиг, а оскудица есте телесни
(подвиг). убав према забавау есте пад душе, а безмолвие за разумом ено исправае. Ситост у
сну есте узнемирее страсти у телу, а умерено бдее есте спасее срца. Много спавае деба срце,
а умерено бдее га стауе. Бое е спавати у утау са разумом, него бити бодар у празнослову.
Плач изгони све зло без узнемираваа. Чувае савести ближега раа смиреноуме. удска слава,
мало-помало, раа гордост. убав према ширини (прохтева) изгони познае, а уздржае стомака
смирава страсти. Прождривост у елу буди их без труда. Украшавае тела есте разарае душе, а
брига о ему са страхом Божиим е добра.
11. Обраае паже на Суд Божии раа страх у души, а гажее савести из срца чупа врлине. убав
према Богу прогаа немарност, а одсуство страха е побууе. Чувае уста и утае са знаем подиже
ум ка Богу, а причивост раа униние и помахниталост. Повлачее пред воом ближега показуе да
ум брине о врлинама, а упорност на своо вои пред ближим показуе незнае. Поучавае у страху
(Божием) душу чува од страсти, а изговарае светских речи е помрачуе, одваауи е од врлине.
убав према стварима узнемируе ум и душу, а одрицае од свега их обнава. утае кое се
упражава да би се сакриле помисли, показуе да се иште светска част и срамна слава. Помисли, пак,
одгони она ко их са смелошу саопштава своим оцима.
12. Оно што е куа коа нема врата и прозоре и у коу слободно улазе гмизавци, то е човек кои се труди
и кои не чува сво труд. Као што ра еде гвоже, тако и част еде срце човека кои о е наклоен. Као
што бршан уништава плод винограда ако се сплете око лозе, тако и таштина уништава труд монаха
кои о нагие. Испред свих врлина (стои) смиреноуме, а испред свих страсти (стои) стомакоугаае.
Кра врлина е убав, а кра страсти самоправдае. Као што црв уништава дрво, изедауи га, тако и
141
злоба у срцу помрачуе душу.
13. Пружае душе пред Богом раа трпее увреда без смуеа, и ене сузе су тада без ичега
удског. Непрекоревае себе као последицу има неспособност да се [укроти] гнев. На светски начин
воени разговори узнемируу срце и постиуу га на молитви, будуи да га лишавау смелости. убав
према светским угодностима помрачуе душу, а презир према има доноси познае. убав према труду
есте мржа према страстима, а леост их пораа без напора.
14. Немо се везивати за становнике града и твоа помисао е безмолствовати код тебе. Немо се надати
на своу силу и помо Божиа е те пратити. Не буди у неприатеству са човеком иначе нее бити
примена твоа молитва. Буди миран са свима да би имао смелост на молитви. Чува очи свое и срце
твое нее видети зла. Она ко на другу особу гледа сладострасно врши преубу. Немо желети да
слушаш о штети коу е претрпео она кои те е увредио, да не би [испало] да се светиш у срцу. Чува сво
слух да ти преко ега не би дошла борба. Труди се у свом рукодеу да би и сиромах (код тебе) нашао
хлеба. Нерад, наиме, есте смрт и пад душе.
15. Приежна молитва разрешава занетост (т. пристраше према било чему), а немарност за у, чак и
мала, есте мака заборава. Она ко очекуе блиску смрт, не греши много, а ко е очекуе кроз многе
године, заплие се у многе грехе. Пут онога кои се спрема да да одговор Богу за сва дела своа, сам Бог
чисти од сваког греха, а она кои е немаран и кои говори: "едном у стии тамо", есте сусед лукавих.
Пре него што кренеш на било кое дело, сваког дана се сети где си и где еш пои по изласку из тела, и
ни едан дан нека ти не прое без бриге за душу. Помиша на част коу су примили свети и жеа да им
подражаваш е те, малопомало, повуи (за иховим трагом). Помиша и о срамоти коу су искусили
грешници, па еш се увек чувати од зла.
16. Увек следи савете отаца своих, па еш све време свог живота провести у спокоству. Пази на себе и
немо презирати помисао коа те притиска због тога што се тво брат жали на тебе, ве (пои) и поклони
се брату са молеивим гласом, (те не одступа) све док га не убедиш (да се измирите). Пази да не будеш
суров према брату, (сеауи се) да нас неприате [све] притише. Живеи са братиом, немо
нареивати да било шта ураде сами, ве се потруди заедно са има, да не би изгубио своу награду.
Демонима кои те буду смуивали у вези са храном, одеом или великим сиромаштвом, наводеи ти да
те због тога вреау, немо ништа одговарати, ве се преда Богу из свег срца свог и Он е те успокоити.
Пази да не пренебрегаваш свое (молитвене) службе, будуи да ти оне души доносе просвеее.
17. Немо се хвалити ако си учинио нешто добро (као што, са друге стране, не треба ни да се преко мере
ожалости твое срце ако си починио многа зла, ве стани испред срца и не дозвоава му да се убудуе
слаже са тиме), па еш се, ако си мудар, сачувати од гордости. Ако трпиш нападе од блуда, држи свое
тело непрестано у злопаеу са смиреем пред Богом, не дауи срцу своме да се увери да су му
опроштени греси - па еш се успокоити. Ако почне да те притише завист, сети се да смо сви ми удови
Христови, те да е част и срамота нашег ближег уедно и наша (част и срамота) - па еш се успокоити.
Ако е на тебе подигло рат стомакоугаае путем жее за елима, сети се иховог смрада - па еш се
успокоити. Ако те узнемирава жеа да осудиш брата свога, опомени се да е се он ожалостити ако
сазна, и да е те бити срамота да се после тога сретнеш са им - па еш се успокоити. Ако почне да те
савлауе гордост, сети се да она уништава читав тво труд, те да нема покааа онима кои се сложе са
ом - па еш се успокоити. Ако твое срце напада жеа да понизиш ближега, сети се да е те Бог због
тога предати у руке неприатеа твоих - па еш се успокоити. Ако телесна красота привлачи твое срце,
сети се еног смрада - па еш се успокоити. Ако е женска сласт за тебе нешто наслае, сети се где су
отишле (жене) кое су умрле - па еш се успокоити.
18. Сабирауи и промишауи све такво, расуивае уништава (борбу). Меутим, ти нееш мои
достигнути расуивае уколико се у почетку не послужиш безмолвием. Безмолвие раа подвижништво;
подвижништво раа плач; плач раа страх Божии; страх раа смирее; смирее раа прозрее;
прозрее раа убав; убав душу чини безболном и бестрасном. Тада човек схвата колико е далеко од
Бога.
19. После свега овога, она ко жели да достигне све ове свехвалне врлине треба да е безбрижан у
односу на сваког човека и да се припрема за смрт. Тада е на свако своо молитви почети да разумева
шта га удаава од Бога. Због тога е омрзети живот (кои га удаава од Бога) и почети да га потире.
Стога е благост Божиа убрзо да му даруе (наведене врлине).
20. Зна да човек кои непаживо еде и пие и кои воли било шта од овога света нее дои до врлина,
ве себе вара. Молим свакога човека кои жели да принесе покаае Богу да се чува од велике количине
142
вина, зато што оно обнава страсти и из душе изгони страх Божии. Напротив, свим силама се постара
да умолиш Бога да ти пошае страх Сво како би он, уз помо твое силне жее за богоопштеем, из
тебе истребио све страсти кое се боре против твое адне душе, и кое хое да е одвое од Бога,
начинивши е своим наслеем. На то и неприатеи употребавау свако усре, бореи се против
човека.
21. Према томе, не обраа пажу, брате, на поко (од страсти) све док си у овом телу, нити веру себи
ако увидиш да си привремено миран од страсти. ер, оне се понекад утишавау на [одреено] време са
лукавим очекиваем да е човек распустити свое срце, држеи да се сасвим избавио од их. Тада е
оне изненадно скочити на бедну душу и уловити е као какву птичицу. И ако се покажу снажниом од е у
сваком греху, понижавае е без милости, подвргавауи е гресима кои су страшнии од раниих, за кое е
она ве молила опрошта.
22. Стомо у страху Божием и чувамо га, вршеи дела своа и чувауи све врлине кое спречавау злобу
неприатеску. Напори и зно овог кратког времена не само да нас чувау од сваког зла, ве души
припремау венце и пре еног изласка из тела.
23. Знауи за велику немилостивост наших неприатеа и жалеи род удски, наш Свети Учите,
Господ Исус е са крепошу срца заповедио: "Будути спремни сваког часа зато што не знате у кои час е
дои лопов. [Пазите] да не дое изненада и да вас не затекне да спавате" (Мт.24,43-44). И други пут
учеи Свое, Он е заповедио: Пазите на себе да срца ваша не отежау преедаем и пианством и
бригама овога живота, и да Дан она не наие на вас изненада (Лк.21,34). Знауи да нас лукави (духови)
у велико мери превазилазе и показууи Своима да е мо (супротставаа има) егово дело, због
чега немау чега да се плаше, Он им е рекао: Ето, а вас шаем као овце меу вукове (Мт.10,16). При
томе им е заповедио да са собом не узимау ништа за пут (Лк.9,3). ер, вуци их нису могли прогутати
стога што они нису имали ништа што им припада. Када су се вратили здрави испунивши заповест, Он се
обрадовао са има и заблагодарио Богу и Оцу за их. Крепеи ихова срца, Он е рекао: Видех сатану
где пада с неба као муа. Ево вам даем власт да стаете на змие и скорпие и на сву силу вражиу, и
ништа вам нее наудити (Лк.10, 18-19). Према томе, Он их е слао [указууи им] на боазан и опрезност.
Меутим, кад су испунили заповест, Он им е дао власт са силом.
24. Те речи се не односе само на их, ве и на све кои испуавау заповести. Заволевши их савршеном
убаву, Он им е рекао: Не бо се, мало стадо, ер би воа Оца вашега да вам даде Царство.
Продате што имате и дате милостиу; начините себи кесе кое нее овештати, ризницу на
небесима коа се нее испразнити (Лк.12,32-33). Пошто су испунили и ту реч, Он им е рекао: Мир вам
оставам, мир сво даем вам (н.14,27). Уверавауи их у то, Он е рекао: Ако ме неко уби, реч моу
држае, и Отац мо убие ега; и ему емо дои и у ему емо се настанити (н. 14,23). Храбреи
их да се не бое света, Он им е рекао: У свету ете имати жалост; али не боте се, а сам победио
свет (н.16,33). Крепеи их да не падау духом у невоама, и уливауи радост у срца ихова, Он е
рекао: А ви сте они кои сте се одржали са мном у искушеима моим. И а вама завештавам Царство,
као што Отац мо мени завешта. Да едете и пиете за моом трпезом у Царству моме (Лк.22,28-30).
25. Он то ние рекао свима ве онима кои су га сачекали у искушеима. Меутим, ко су ти кои су
сачекали Исуса у искушеима, ако не они кои се супротставау противприродним (страстима) све док
их не одсеку? Он им е то рекао идуи на Крст. Због тога, она кои жели да еде и пие за еговом
трпезом, нека заедно сам им пое на та Крст. ер, Крст Христов есте обуздавае сваке страсти, све
док се све не одсеку. Одсекавши их, апостол се усудио да каже: Са Христом се разапех. А живим - не
више а, него живи у мени Христос (Гал.2,19-20). У онима, дакле, кои су истребили страсти живи
Христос. Учеи своа чеда, исти апостол е рекао: А кои су Христови, разапеше тело са страстима и
жеама (Гал.5,24). Пишуи своме чеду Тимотеу, оне такое говорио: Ако с им умресмо, с им емо и
живети. Ако трпимо, с им емо и царевати; ако ли се одрекнемо, и Он е се нас одреи (2.Тим.2,11).
26. Ко су ти кои ега одбацуу, ако не они кои чине своу телесну воу и тиме срамоте свето крштее?
У име егово нама се дае опрошта грехова. Меутим, неприате нас из зависти опет поробуе кроз
грех. Знауи од почетка да е злоба егова велика, Господ наш Исус Христос нам е оставио покаае до
последег издисаа. Кад не би било покааа, тешко да би се било ко спасао. Знауи да има оних кои
греше и после крштеа, и апостол е рекао: Крадивац нека више не краде (Еф.4,28).
27. Према томе, имауи на себи печат светог крштеа, постарамо се да оставимо грехе свое, како
бисмо обрели милост у она дан. ер, приближио се и долази Господ, седеи на престолу славе Свое.
Пред им е се сабрати сва племена. Тада е се свако показати по сопственом светилнику кои е
143
држати у руци. Ономе кои не буде имао елеа, светилник е се угасити. Он е бити вргнут у таму. Она,
пак, чии светилник буде светлео, заедно са Господом е уи у Царство.
28. Постарамо се, убени, да свое сасуде напунимо елеем ош док смо у телу, како би наш светилник
светлео и ми ушли у Царство Господе. Сасуд есте покаае; еле кои се налази у ему есте
дественост свих врлина; светилник кои светли есте света душа. Према томе, душа коа се делима учини
светлом може уи у Царство заедно са Господом, док она коа е помрачена сопственом злобом одлази у
таму.
29. Подвизавате се, братио, ер е наше време близу. Блажен е она ко брине о овоме. Плод е сазрео и
време жетве е стигло. Блажен е она ко е сачувао плод сво зато што е га анели сабрати у вечну
житницу. Тешко онима кои [су принели] плеву, ер е наследити ога.
30. Наслее овога света есте сребро и злато, куе и одела. Они нас само у грехе уводе. Ми их, пак,
одлазеи одавде, оставамо. А Божие наслее е безмерно. ега ни око ние видело, ни ухо чуло, нити
е на срце човеку дошло. И то е даровао Господ онима кои га слушау за ово кратко време, Оно се стиче
за хлеб, воду и одеу кое даемо ништима; за човекоубе и чистоту тела; за избегавае да се
ближему чини зло; за незлобиво срце и за испуавае осталих заповести.
31. Они кои ово испуавау и у овом веку имау поко, користеи се поштоваем од уди, и када изау
из тела наслеуу вечну радост. А лица оних кои творе воу своу у гресима и не кау се, ве у
сластоубивим забавама и самоварау задовоавау свое раве прохтеве, [кои упражавау]
причивост и брбивост, препирае и свадивост, немилостивост према беднима и немарност према
Суду Божием, и друге грехе - у овом веку е бити испуени срамотом и уди е их презирати, а када
изау из тела, срам и стид е их пратити у геену.
32. Моан е Бог да нас удостои да успемо у делима еговим и да се сачувамо од сваког лукавог дела,
како бисмо могли да се спасемо у години искушеа коа е дои на сав свет. ер, не касни Господ наш
Исус Христос, ве е дои заедно са наградом. Нечастиве е послати у ога вечни, а Своима е дати
награду. И они е заедно са им уи у Царство егово и успокоити се у ему у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
СЕДАМНАЕСТО СЛОВО
О помислима при одрицау од света и странствовау
1. Први од свих подвига есте подвиг странствоваа, нарочито ако, удаивши се у самовае, оставиш
свое и поеш на друго место, носеи савршену веру и наду и крепко срце против своих жеа. ер, тада
е те окружити (неприатеи) са многих страна, и почети да те плаше искушеима, великим
сиромаштвом и болестима. Они е те саплитати питаима шта еш да радиш ако паднеш у их,
немауи никога ко би се о теби постарао или те познавао. То те благост Божиа испитуе да би се
проавила твоа ревност и убав према Богу.
2. Ако се назад трано населиш у усамено келии, (неприатеи) е почети да у тебе сеу ош теже
помисли плашивости, говореи: "Човека не спасава усамеништво, ве испуавае заповести". Они
е ти при томе у сеае призвати неке блиске [уде] по телу и говорити: "Шта? Зар они нису слуге
Божие?" Потом е у твое срце полагати помисли о шкодивости и штетности ваздуха (на том месту) за
тело, све док ти срце не изнемогне од малодушности. Меутим, уколико у твом срцу остану нераздвони
убав и нада, ихова злоба ти нее ништа наудити. Тако е се открити твое рачение (т. убав) пред
Богом, те да више волиш Бога него поко свог тела.
3. Оне кои трпе лишаваа странствоваа, скорб приводи ка нади, а нада их чува од (искушеа) тела.
ер, ти се ниси тек тако удаио у туи кра, ве да би се припремио да предузмеш труд борбе са
неприатеима и да би се научио да сваког од их одбиаш у свое време, све док не достигнеш поко
144
бестраша, и док (их) се не ослободиш, победивши сваког (од их) у борби у свое време.
4. Велико е [дело], чини ми се, победити таштину и напредовати у познау Бога. Она ко е упао у
срамоту лукаве страсти таштине постае ту миру и огорчуе се срцем против светих. На крау своих
зала, он е упасти у злу гордост и у [наруче] лажи. Ти, пак, верни слуго, сакрива сво труд. Са срдачним
болом обуздава език, да ти га не би отео и предао твоим неприатеима. Делатник (Божии) одлаже
телесне страсти и сва сагрешеа своа кроз покаае, чинеи своу душу часном пред Богом, и
припремауи му е као непорочни принос, како би се удостоила да постане егов храм. Она, пак, ко
воли удску славу не може да постане бестрасан, ве у ему обитавау убомора и завист. Такав е
своу душу предао многим искушеима, и егово срце коу демони, будуи да не може често да
удовоава своим жеама. егов кра е погибао.
5. Ономе ко е стекао смиреноуме Бог открива грехе, како би их признао (и покаао се). Ако се ему
присаедини плач и остане са им, заедно са (покааем), из егове душе е се изагнати демони. Плач
е е нахранити своом часношу и своим светим врлинама. Такав се не брине због удских увреда.
Непрестано сеае на сопствене грехе код ега постае оруже кое га чува од гнева и осветоубивости,
те он трпеиво подноси све што долази. ер, каква увреда може да дотакне (егово срце) кад се он
сматра тако посраменим пред Богом и када пред лицем своим има грехе свое?
6. Ако не будеш могао да поднесеш реч ближега свога и осветиш му се, у срцу твом е се подии
борба, причиавауи ти бол због онога што си чуо и тугу због онога што си рекао. Обузетост (том
страшу) е почети да те гечи, подстичуи те да блажиш оне кои безмолствуу у усамености и
огорчавауи твое срце према ближима кои, [наводно], немау убави. Меутим, предузми подвиг ради
стицаа дуготрпеивости кое е победити гнев и убави коа е исцелити уврееност. Молитва, пак, ка
Богу е у теби сачувати (те врлине). убав и дуготрпее уништавау природни гнев. Уколико истрау у
теби, почееш да се гневиш на демоне, а не на ближега. Према ближему еш, пак, бити миран,
имауи у себи плач и смиреноуме.
7. Она кои узмогне да поднесе грубу реч суровог и неразумног (човека) ради Бога и ради мира помисли,
назвае се син мира. Такав е у стау да увек чува мир душе, тела и духа. Она у коме ово трое ступе у
сагласност меу собом, у коме престану (помисли) кое устау против закона ума, и у коме нестане
превара тела, назвае се син мира и у ега е се уселити Дух Свети. И Он нее одступити од ега, ер е
постао егов.
8. Блажени су они чии су напори разумно успоставени. ер, они су на та начин избавили себе од
сваког претовариваа и заобишли лукавост демона, нарочито (демона) страха, кои човеку припремау
спотицае при сваком добром делу. На ум човека, кои се предао неуспавиво пажи према Богу, он
налаже леост, не би ли га [представом о] труду одвратио од тог пута.
9. Ако си оставио све видиво вештаство, пази се од демона туге, т. да се због оскудности (у свему) и
тескобе (живота) не лишиш могуности да успеш у великим врлинама као што су: не рачунае себе ни у
шта, трпее увреда и одсуство жее за знаменитошу у било ком светском смислу. Ова
(расположеа) е души твоо донети венце, ако се потрудиш да их стекнеш. Нису сиромашни само они
кои су се одрекли свега и кои су осиротели у видивим [стварима], ве и они кои су осиротели сваким
злом и кои су свагда гладни сеаа на Бога. Бестраше не стичу они кои имау видиву невоу, ве
они кои се старау о унутарем човеку и кои секу свое прохтеве. Они е примити венац врлина.
10. Стои пред срцем своим и пази на чула своа. Ако код тебе сеае буде мировало, видееш лопове
кои покушавау да га покраду. Она кои строго пази на помисли, упознае оне кои хое да уу и да га
оскрнаве.
11. Уколико се о заповестима бринеш са горуим срцем, схватиеш на кое начине те смууу они кои
производе метеж (у твоим помислима), уносеи у тебе малодушност [и подстичуи те] да изабереш
друго место кое у себи нема ничега (због чега би га требало претпоставити ономе на коме боравиш), и
саветууи ти: "Ако се предомислимо, вратиемо се". Они смууу ум како би маштао и остао празан. Они
кои су познали ихову подмуклост остау неузнемирени, узносеи Богу благодарност за место кое им е
дао да у треу проводе свое дане. ер, трпее, храброст и убав према труду и зноу есу захвални,
а леост, малодушност и убав према покоу ишту место на коме се могу прославити. ихова чула,
услед славе коу им многи [указуу], постау немона и плен страсти их угетава. Они губе скривено
(поучавае) због расеаности ума и благостаа (у свему).
12. Свети е ош рекао: "На ум кои хое да се попне на крст пре него што се чула успокое од немои (т.
145
од болести страстима), наилази гнев Божии, зато што е започео дело кое превазилази егове силе, и
што напре ние исцелио своа чула".
13. Ако ти се срце колеба, и не знаш како да га укротиш, (схвати) да ти е делатност таква да га наводи на
колебае, хтео ти то или не хтео. Таква е противприродност Адамова.
14. Ако е твое срце свом своом природом омрзнуло грех и одстранило се од онога што га пораа, ако си
пред себе ставио (вечне) муке са знаем, ако си се одвоио од свега што вуче ка (греху), ако се са
разумом молиш свом Саздатеу да буде са тобом, ничим га не жалостеи, ве плачуи пред им и
говореи: "Дело Твое милости есте да ме избави, ер а без Твое помои нисам у стау да избегнем из
руку (моих неприатеа)", и ако (при томе) пазиш на свое срце како не би ожалостио онога ко те учи по
Богу - онда чиниш оно што [одговара] Исусово природи. ер, човек кои све испуни, али не стекне
послушае, смирее и трпее, скренуе у оно што е против природе. Ти, меутим, преда све срце
свое на послушност Богу, молеи му се и говореи: "Господе, а сам пред Тобом. Удосто ме (познаа)
Твое вое. ер, а сам не знам шта ми е корисно. Ти се противи (неприатеима моим), ер а не
схватам ихову подмуклост". Исус нее дозволити да у било чему заблудиш, уколико будеш чинио оно
што е по егово природи. Меутим, Он се нее побринути о теби ако му се свецело не предаш на
послушае, ве испуниш само едну заповест.
15. Пое не противречи земоделцу кои га чисти од корова и сее природна семена. (И ти буди такав
према Господу). Природно семе не може да расте заедно са противприродним, ер е бити загушено.
Коров е, наиме, бестиднии. Ни ти се нееш мои сачувати од греха ако се не очистиш од телесних
жеа.
16. (Нееш мои да се сачуваш од греха), ако се напре не сачуваш од онога што га раа. А ево шта е то:
малодушност е зла мака греха; униние (т. леост) раа своевоност; своевоност и [наклоност] ка
ширини раау презир (према дужности);
срце кое жели да господари раа убав према светским разговорима, раа жеу за неприличним и
некорисним, раа [жеу] да се слух окрее ка ономе кои осууе (брата), раа навику да се слушау и
преносе разговори, раа искае онога што е од овога света, раа жеу да се поучава и она кои не
тражи, раа жеу да се повреди ближи. Оно раа и многа друга зла. Према томе, ко е напредовао или
жели да напредуе нека се чува са разумом од свега онога што раа грехе, па е греси сами од себе
ослабити.
17. Она ко се подвизава да види (грехе) и ихову горчину, али не брине (за спасее), себи припрема ад.
Она ко се бои телесне исцрпености (од подвига) нее достии природно стае. Меутим, Бог е силан
да га успокои ако му припадне са свим трудом своим. Да Гедеон ние наредио да се полупау жбанови,
не би се угледала светлост свеа (Суд.7,19). Ни човек нее угледати светлост Божанства уколико не
презре тело свое. Ни аиа, жена Евера Кенеина, не би срушила гордост Сисара да ние ишчупала
колац од шатора (Суд.4,21).
18. Ум кои оача и кои се припреми да следи убав, коа гаси све страсти плоти и тела (будуи да
поседуе дуготрпее, милосрдност, да мрзи завист и гордост, да у свом срцу не мисли ништа што е
ниже од природе и да не дозвоава да умом завлада било шта противприродно), почие да се противи
противприродности. еном силом он [се бори] све док противприродност не одвои од онога што е
природно. Примивши на такав начин господство, ум постае глава душе и (учи е) да не прима ништа што
е противприродно, износеи о све неправде какве о е учинила противприродност за све време док е
била помешана са природним.
19. Учинивши милост светима Своим, Владика наш Исус е и разбонике поделио на крсту. Била су
двоица, и Он меу има. Она са леве стране се смутио, видевши да се раскида егово нечисто
приатество са оним са десне стране. А она са десне стране се обратио Исусу, и са смиреем и
страхом рекао: Сети ме се, Господе, кад доеш у Царство свое (Лк.23,42).
20. Из овога е очигледно да они више нису приатеи и да леви своим лукавим наговараима не може
деснога да привуче на своу страну. Они кои ош нису доспели до тог стадиума пута падау и устау, све
док на их не дое милост Божиа. Они се не могу спасти без те милости. Према томе, потребно е са
страхом и смиреем дои себи, слично ономе са десне стране. Смиреноуме е дати снаге да се
поднесе понижее.
21. Она кои се одвои од леве стране, асно е познати грехе свое, нагомилане пред Господом. ер, он
146
нее видети грехе свое све док се од их не одели горким одвааем (т. покааем). Они кои су
доспели до ове мере, обрели су плач и молитву, и стид пред Богом, сеауи се свог лукавог дружеа са
страстима. Моан е Бог да укрепи оне кои се тано труде око смиреа. ему част и слава у векове
векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ОСАМНАЕСТО СЛОВО
О незлопамеу
1. Свети апостол е заповедио своим чедима: Не брините се ни за што, него у свему молитвом и
моеем са захвалношу казуте Богу жее ваше (Фил.4,6), и мир Божии нека влада у срцима вашим
(Кол.3,15). И Господ у еванеу од Марка говори Своим ученицима: Праштате све грехе дужницима
своим, да и Отац ваш... опрости вама сагрешеа ваша (Мк.11,25). Страшна е ова реч Господа. Она
значи да не треба ништа да иштеш од Бога ако приметиш да ти срце ние чисто према свима. ер, иначе
вреаш Бога. Будуи грешан и имауи жалбу на сличног теби човека, ти говориш Ономе кои испитуе
срца: "Остави ми грехе мое". Такав се не моли умом, ве едино устима у незнау. ер, ко жели да се
истински умом моли Богу у Духу Светом и са чистим срцем, пре него што почне са молитвом испитуе
срце свое, т. да ли е без жалбе у односу на све уде или ние. И ако ние, онда се он обмауе (када се
моли), будуи да нико не слуша егову (молитву). Тада се не моли тво ум, ве се по навици обавау
установени часови.
2. Према томе, желеи да чисто вршиш дело (молитве), испита напре сво ум, т. шта е у ему, да би
говореи: "Помилу ме", и ти сам миловао онога кои те моли; да би говореи: "Опрости ми", и ти сам,
адниче, опраштао; да би говореи: "Не опомии се моих сагрешеа", и ти сам заборавао грехе свога
ближега; да би говореи: "Не помии зла коа сам воно или невоно учинио", и ти сам превиао
(свом ближем). Ако е потребно, ти чак не треба ни да помишаш ништа у односу на друге уде. Ако
ниси дошао до тога, твоа молитва е узалудна: Бог те, сагласно свим Писмима, не слуша. Опрости ми.
3. ош е Господ у молитви у еванеу од Матеа рекао: И опрости нам дугове наше као што и ми
опраштамо дужницима своим (Мт.6,12). А у еванеу од Луке е рекао: Ако опростите удима
сагрешеа ихова, опростие и вама Отац ваш небески (Мт.6,14). Код Светог Луке е речено:
Опраштате, и опростие вам се, (Лк.6,37). (Тиме као да е рекао): а ти сву убав предадох, како би и
ти (своме ближему) учинио оно што себи желиш од Бога. Ти еш бити ослобоен од своих (грехова)
сагласно са мером у коо си ти удима опраштао. Ти си то дужан чинити уколико си очистио срце свое
према свако (словесно) твари (Божио) и уколико немаш злопамеа ни према коме: ер, Бог е истина, а
не само речи езика. Према томе, сваки човек сам себе вуче у геену, и сам себе разрешава од е. Ништа
ние упорние од вое, било да се устреми ка смрти или ка животу.
4. Блажени су они кои се, заволевши вечни живот, не спотичу. Према томе, потребно е да се
подвизаваш у труду и зноу, сакривено у срцу, против помисли коа те мучи, како не би дозволио да ена
стрела рани твое срце. Нее ти бити тешко да е излечиш уколико свагда будеш пред очима своим имао
грехе свое. Вести да ти е неко учинио зло супротстави своу добру жеу да му не узвратиш у срцу
своме, да га не вреаш, не осууеш, не разглашаваш и не предаеш у свачиа уста. После тога можеш
помислити: "У мени нема ничег равог [према ему]". Уколико у себи имаш страх од геене, победиеш
зле (помисли) кое те подстичу да узвратиш ближему. Та страх е ти говорити: "Несрениче! Молиш се
због своих грехова и Бог те све до данас трпи и не открива их (пред свима), а ти свога ближега са
гневом бацаш пред свачиа уста. Очигледно е да се ниси покаао за грехе свое кад у срцу свом немаш
147
никаквог снисхоеа (према ближем)".
5. И тако, ако се смекша срце твое и ти се сачуваш од сваке злобе, посетие те милост од Бога. Ако ти е,
пак, срце лукаво и жестоко према ближему, (зна) да се ош ниси сетио Бога. Опрости ми. а сам
ништаван и посрамен гресима. Пишуи ово, са стидом покривам лице свое у срцу свом.
6. Сви напори човекови су узалудни уколико не достигне до природног стаа Сина Божиег. Сеуи своа
семена, земоделац очекуе да их сакупи у много вео количини. Меутим, ако наие штетни ветар,
егово срце обузима непрестана жалост, ер му е пропало и семе и труд око обраиваа земе. Свети
апостол Петар, кои е распет у Риму, тражаше да га обесе главом на доле, указууи на тану
противприродности коа е овладала сваким човеком. (Тиме) он (као да) е рекао да се сваки крштени
обавезуе да разапне злу противприродност коа е постигла Адама и коа га е свргла са егове славе у
злу срамоту и вечни стид. Због тога ум треба да се храбро подвизава и да омрзи све што човек примеуе
(као противприродно). Против тога треба да неприатеуе наогорчениом мржом до краа.
7. Ево главних (страсти, кое су противприродне за човека) и кое су овладале свим синовима Адамовим:
користоубе, частоубе, [искае] покоа, хвалисае због напуштаа (нечега) у потпуности),
украшавае тела како би било чисто и лепо, тражее доброг одела. Све то храни сласт похоте коу е
змиа положила у уста Евина. Преко тих злих помисли кое су нас начиниле неприатеима Божиим и ми
познаемо да смо синови Адамови.
8. И тако, блажен е она ко се распео, ко е умро, погребен и васкрсао у обновеу, ко се види са
природом Исусовом и кои иде за еговим светим стопама, коима е ишао док е био Човек (на земи)
ради Своих светих делатника. егове црте су: смиреноуме, сиромаштво, нестицае, праштае, мир,
подношее увреда, безбрижност према телу, одсуство страха пред нападима злобника. Навее, пак,
есте знае свих догааа унапред и дуготрпее према удима са кротошу. Она ко е то достигао и ко
е састругао са себе противприродност, асно показуе да е Христов, да е од Сина Божиег, да е брат
Исуса, коме приличи слава и поклоее у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДЕВЕТНАЕСТО СЛОВО
О страстима
1. И а бих желео да са пророком Исаиом кажем: Трпех као породиа, (све док) се не исушише и
истребише (Ис.42,14). Знамее да су се у теби исушиле и истребиле (страсти) есте источник Светога
Духа кои куча у теби, као што е рекао Спасите наш: Царство Божие... ние овде или... онде, него
унутра у вама (Лк. 17,21). Има (уди) кои говоре о делима Царства, али их не чине; има и таквих кои их
чине, али не са (довоном) пажом; док има и таквих, мада су ретки и тешко се налазе, на коима се
испунила реч Спаситеа - да е унутра у има. На такве е сишао Дух Свети Божии и на има се
испунила реч еванелисте ована: Онима кои веруу у име егово... даде власт да буду чеда Божиа,
кои се не родише од крви, ни од жее телесне, ни од жее мужевеве, него од Бога (н.1,12-13). Они
су се избавили од жалости кое су постигле Еву: У боловима еш раати децу (Пост.3,16). Они су се
избавили од горке пресуде изречене Адаму: Проклета зема у делима твоим (Пост. 3,17). Они су
примили радост какву е примила [Пресвета] Мариа: Дух Свети дои е на тебе (Лк.1, 35). Као што е
жалост постигла Еву и све ено семе до сада, тако е радост обузела [Пресвету] Мариу и све ено семе
до сада. Као што смо некад били синови Еве и препознавали ено проклетство на себи кроз свое
бешчасне помисли, тако сада, кроз помисли Духа Светог и кроз страдаа Христова, треба себе да
видимо роеним од Бога, уколико их заиста има у телу нашем. ер, код апостола е написао: Сами себе
испитате... да ли е Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваани (2.Кор.13,5).
2. Док смо носили образ земаног, распознавали смо да смо егови синови по нечасно твари егових
помисли кое живе у нама, т. страстима. Они, пак, кои су се обукли у образ Небескога, распознау да су
егови синови кроз Духа Светог кои у има живи. Тако е и Исаиа узвикивао: Ради страха Твога
148
Господе, примисмо у утробу, и одболовасмо и родисмо дух спасеа (Ис.26, 18). И код Еклисиаста е
написано: Пут Духа е као кости у утроби породие (Проп.11,5). Као што е Пресвета Дева ега
носила у телу, тако га они кои су примили благодат Духа Светога носе и срцима своим, по речи
апостола: Да вам Отац небески да да оачате Духом еговим у унутарем човеку, да се Христос
вером усели у срца ваша, да бисте, укореени и утемеени у убави, могли разумети са свима
светима (шта е ширина и дужина, и дубина и висина) (Еф. 3,16-18). И опет он говори: А ово благо
имамо у земаним судовима, да преизобие силе буде од Бога, а не од нас (2.Кор.4,7).
3. Ако си достигао оно о чему се каже: Сви се ми... преображавамо... у та исти лик, из славе у славу
(2.Кор.З,18) и ако се на теби испунила реч апостола: И мир Божии нека влада у срцима вашим (Кол.3,15),
и: Ако е Христос у вама, ондае тело мртво за грех (Рим.8,10); ако си достигао и оно о чему говори
следеа реч: Из таме засиа светлост... у срцима нашим (ради просветеа) знаа (славе) Божие
(2.Кор.4,6), и ако се на теби испунила реч: Нека буду бедра ваша опасана и светике запаене, а ви
слични удима кои чекау господара свога, када е се вратити са свадбе (Лк. 12,35), како ти се не би
затворила уста меу светима, немауи шта да кажу у свое оправдае; ако знаш да е у твом сасуду еле
као и код мудрих девоака, како би могао да уеш у свадбену дворану и да не останеш напоу; ако си
осетио да су ти дух, душа и тело беспрекорно седиени и да е у дан Господа нашег Исуса Христа
устати без мане; ако те савест не изобличава и не опомие; ако си постао дете, по речи Спаситеа:
Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, ер е таквих Царство небеско (Мт. 19,14) - онда си
заиста постао егова невеста и Дух Свети те е увео у наслее, ош док си у телу. А ако ние тако, очеку
жалост и горко стеае, ер е ти стид и срам бити претходница пред светима.
4. Зна да свети имау велику бригу и дау и ноу, и да испитуу свое делае и свое помисли како би
спознали да ли се налазе под игом Бога и Светога Духа или не, као што и девица коа устае изутра,
одмах, пре сваког другог дела, стае пред огледало да би видела да ли можда на лицу има неку мру
коа се не би допала еном женику.
5. И тако, усрдно се подвизава, брате, да у напорима срца и тела и са разумом стекнеш ону вечну
радост. ер, ретки су кои се е удостоавау, кои су стекли духовни мач и ослободили душу своу и чула
своа од сваке скверни страсти, као што е рекао апостол (2.Кор.7,1; Еф.6,17). Моан е Бог да помогне
немои нашо да се удостоимо (да будемо) са светима еговим. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТО СЛОВО
О смиреноуму
Шта е смирее? Смирее се састои у томе [да човек] мисли да е грешник и да ништа добро ние
учинио пред Богом. Дела смиреа су: утае; не рачунае себе ни у шта; одсуство склоности за
препирку; повиновае; гледае у зему; држае смрти пред очима; чувае од лажи; не дозвоавати
себи празнослове, противречее старием и настоае на свом мишеу; подношее увреда; мржа
према покоу; принуавае себе на труд и избегавае да се други огорчи. Постара се, брате, да са свом
тачношу ово испуниш, како ти душа не би постала станишта сваке страсти и да сво живот не би
завршио бесплодно за векове. Амин.
149
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ПРВО СЛОВО
О покаау
1. Питали су аву Исаиу: "Шта е покаае или шта е бежае од греха?" Он е одговорио: "Постое два
пута. едан е пут живота, а други - пут смрти. Они кои иду по едноме, не иду по другоме. ош ние
пронаен ни едан кои иде по оба пута - и по оном кои (води) у Царство, и по оном кои (низводи) у ад.
Уосталом, чак и (кад би постоао такав), суд над им би био дело Бога, кои поседуе милост".
2. Ко жели да уе у Царство, врши дела егова: Царство есте истребее сваког греха. Неприатеи
свакако сеу, али ихове посмисли не ничу. ер, кад ум достигне до сагледаваа сладости Божанства,
ихове стреле више не долазе до ега, пошто е (тада) обучен у свеоруже врлина, кое га чува, стара се
о ему бриживо, и не допушта да се смууе (помислима или страстима), ве га заокупа своим
сагледаваем како би разликовао два пута, и едан избегавао, а други волео.
3. Ко е познао славу Божиу, познао е и горчину неприатеску; ко е познао Царство, познао е и геену;
ко е познао убав, познао е и мржу; ко е познао чежу за Богом, познао е и мржу према свету; ко е
познао чистоту, познао е и смрад нечистоте; ко е познао плод врлина, познао е и плод зла; она са киме
се радуу анели због дела коа чини, познао е како су се радовали демони кад е чинио ихова дела.
ер, ако не побегнеш од их, нееш спознати ихову горчину. Како е она ко се не одрекне свега и не
истрае у великом сиромаштву Бога ради познати шта е среброубе? Како еш познати горчину
зависти, ако не стекнеш кротост? Како еш познати метежност гнева, ако не стекнеш дуготрпеивост у
свему? Како еш познати бестидност гордости, ако не стекнеш тишину смиреноума? Како еш познати
смрад блуда, ако не познаш слатко благоухае чисте невиности? Како еш познати срамоту осуиваа,
ако не познаш свое недостатке? Како еш познати глупост смеха, ако не познаш плач због грехова? Како
еш познати смуеност униниа, ако те твоа мука не доведе у поредак и ако не познаш светлост Божиу?
4. Све (зле страсти) имау едну главу коа се назива злобом неприатеске силе, а врлине имау едну
маку коа се зове страх Божии. Код оног кои га е стекао, он у чистоти раа врлине и сече гране зла, као
што сам рание рекао. Стекни га, убени, и све остало време (живота) еш провести у спокоству. ер,
страх Божии е мака свих врлина. Ко то ние прошао, ош ние (син) Царства небеског. Он ош треба да
се, мало-помало, подвизава, све док не одсече сваку од наведених страсти. Као знак ономе кои се стара
да сазна да ли се труди (око тога) или не, нека послужи следее: све док лева страна проавуе свое
дество, у ему ош ние умро грех и врлине са десне стране нису у миру са име. ер, написано е: Не
знате ли да коме даете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха за
смрт, или послушности за праведност (Рим.6,16). И опет: Или не познаете себе да е Исус Христос у
вама? Сем ако у нечему нисте ваани (2.Кор. 13,5). И опет аков говори: Ако ко од вас мисли да е
побожан, а не зауздава езика свога... егова е побожност узалуд (ак.1,26).
5. Свему овоме учи нас Дух Свети, показууи нам како да се одвоимо од противприродности и како да се
чувамо од е. ер, покаае се састои у удаавау од греха. Но, грех ние едан, ве се читав стари
човек назива грехом. Због тога апостол и говори: Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче
сви, а едан добиа награду?(1.Кор.9,24). Кои е то ако не она кои се храбро држи и бори са (свима).
Апостол е ош рекао: А сваки кои се бори од свега се уздржава (1.Кор.9,25). Побринимо се, братио, о
себи. Коа е то права потреба ако не да се пружимо пред благост Господа нашега Исуса Христа (молеи
га да нас заштити од неприатеа). Он е силан против их и може да пресече ихова зла стремеа
против нас. Човек е, меутим, тело и крв.
6. Опет су питали (овог аву): "Шта значи безмолствовати у келии?" Он е одговорио: "Безмолствовати у
келии значи пружати се пред Богом и сву своу снагу напрезати како бисмо се одупрли свако лукаво
помисли коу (сее) неприате. То и есте бежае од света". Питали су га ош: "А шта е свет?" Он е
одговорио: "Свет е простор греха; свет е радионица противприродности; свет е испуавае телесних
прохтева; свет е мисао да е се у овом свету увек остати; свет е вее старае о телу, него о души; свет
150
е хваее оним што е се (на крау) оставити. Не говорим а сам тако, ве апостол ован каже: Не
убите света ни што е у свету. Ако неко уби свет, убави Очеве нема у ему; ер све што е у
свету: похота телесна, похота очиу, и надменост живеа, ние од Оца, него е од света. И свет
пролази и похота егова; а она кои твори воу Божиу остае вавек (1.н.2,15-17). Дечице, нико да
вас не вара: кои твори правду праведан е, као што е Он праведан; она кои твори грех од авола е,
ер аво греши од почетка (1.н.3,7-8). Приатество према свету (есте) неприатество према
Богу (ак.4,4). Желеи да своа чеда отуи од греха света, и апостол Петар говори: убени, молим вас
као путнике и странце, да се чувате од телесних жеа, кое воуу на душу (1.Пт.2,11). Знауи да е
греховни свет мучан терет за човека, све док га не напусти, убени Господ наш, Исус Христос е
храбрио Свое, говореи: Долази кнез овога света, и у мени ништа нема (н.14,30). И опет [е речено]:
Свет сав у злу лежи (1.н.5,19). За Свое е рекао да их е узео од света (н.15,19). Из ког света их е узео,
ако не из потока греха?
7. Према томе, ко хое да буде ученик Исусов, нека бежи од страсти. ер, он не може да буде станиште
Бога уколико их не одсече. Он нее видети сладост Божанства ако се не удаи од их. ер, Он е сам
рекао: Светика телу е око. Ако, дакле, око твое буде здраво, све е тело твое светло бити. Ако
ли око твое кварно буде, све е тело твое тамно бити (Мт.6,22-23). Према томе, ум не може видети
светлост Божанства ако не буде здрав од зла. ер, зло за ум постае мрачна стена и душу чини празном,
као што е написано у еванеу: А нико не поклапа судом светику кад е запали, нити е мее под
кревет, него се постава на свеак да они кои улазе виде светлост (Лк.8,16). Говоре да кревет
представа неправду света. И тако, све док се налази у противприродности, ум наш у себи не може
имати светилник Божанства. У ум кои постане високи светилник усеава се светлост Божанства, те он
препознае оне кои се налазе у дому. Он избацуе онога кога треба да избаци и остава оне са коима
треба да е у миру. Због тога е Господ учио оне чии е ум био просвеен еговим заповестима: Али
говорим вама кои слушате: убите неприатее свое, добро творите онима кои вас мрзе;
благосиате оне кои вас куну, и молите се за оне кои вас вреау. Ономе кои те удари по образу,
окрени и други; и кои хое да ти узме хаину, пода и кошуу. А свакоме кои иште у тебе, пода; и
кои твое узме, не ишти (Лк.6, 27-30).
8. Ово е Он рекао онима кои су побегли од света зато што су оставили све и припремили се да иду за
им, своим Спаситеем. Заволевши их савршеном убау, Он им е рекао: Устаните, хадемо
одавде (н.14,31). Где их то Он води, говореи им: Устаните, хадемо одавде! То Он узима ихов ум из
овога века и успокоава га у Царству Своме. Због тога Он говори, храбреи их: а сам чокот, а ви лозе...
Останите у мени, и а у у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на
чокоту, тако ни ви ако у мени не останете (н.15,4-5). То Он говори онима кои су оставили свет, зато
што у иховим срцима живи Дух. Неу вас оставити, говори, сиротне; дои у к вама (н.14,18). Према
томе, она ко е заволео Бога, ко жели да Он обитава у ему, и ко не (жели) да остане сиротан, нека се
напре постара да испуни оно што му е заповедио Исус. Тада е Он обитавати у ему. ер, Он ние
далеко од нас. Измеу нас и ега нема ничега осим страсти.
9. Како ти, брате, кажеш да си се одрекао од света када се показуе да чиниш светска дела? [Напротив],
ти се ниси одрекао, ве себе вараш. Господ оне кои су се одрекли света описуе овако: Кои чува душу
своу, изгубие е, а кои изгуби душу своу мене ради, наи е е (Мт.10,39). Како се душа губи ако не
одсецаем телесних прохтева? И ош: И ко не носи крста свога и за мном не иде, не може бити мо
ученик (Лк.14,27). Кои е то крст кои ми треба да носимо ако не свагдаша будност ума и стоае у
врлинама, како се не би сишло са крста? Или - уздржае од страсти све док се не одсеку и ум назад не
постане непобедив. Онима кои су се разбудили, Он е дао знамее: Ако зрно пшенице паднувши на
зему не умре, онда едно остане; ако ли умре, род многи доноси (н.12, 24). Тешеи оне кои умиру
слично зрну, Он говори: Ко мени служи томе е дати почаст Отац мо... Где сам а онде е и слуга мо
бити (н.12,26). Како они служе Исусу ако не мржом према страсном свету и испуавауи заповести
егове? Пошто су их испунили, они стичу смелост да пред им кажу: Ето ми смо оставили све и за
тобом пошли; шта е дакле, нама бити? (Мт.19,27). И Он им е показао шта е бити: Заиста вам кажем
да ете ви кои поосте за мном, у новом животу, када седне Син Човечии на престо славе свое,
сести и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиевих. И сваки кои е
оставио куу, или брау, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или зему, имена мога
ради, примие сто пута онолико, и наследие живот вечни (Мт.19,28-29).
10. Знауи да човеков ум не може да се попне на крст уколико не стекне равнодушност према свему,
Господ наш, наслаи Исус е заповедио да оставимо све што ум може да свуче са крста. Када му е неко
пришао и рекао: Господе, ии у за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаима
151
своим (Лк.9, 61), убени наш Исус ние дозволио, знауи да е се егово срце опет приклонити ономе
тамо и да е га разне случаности задржати. Због тога е рекао: Ниедан кое ментнуо руку своу на плуг
па се обазире назад, ние приправан за Царство Божие (Лк.9, 62). (И после приче о свадби царевог
сина), о робовима кои су послани да зову званице и о званицама кое се због убави према нечему у
свету нису одазвале, Он е са жалошу рекао: Ако неко дое мени и не мрзи оца свога, и матер, и жену,
и децу, и брау, и сестре, па и живот сво, не може бити мо ученик (Лк.14,26). Он ово говори учеи нас
да она кои жели уи у егово Царство мора напре да омрзи све што егово срце вуче ка свету.
Саветууи нам да се не ослаамо само на веру без дела коа о одговарау, Господ е рекао да е цар,
ушавши да види госте, угледао човека необучена у свадбено рухо (Мт.22,11) и наредио да га баце у таму
накрау. (На свадбу) долазе са именом хришанским, а избацуу се кои немау дела (хришанских).
Знауи да човек не може истовремено да воли и оно што е Божие и оно што е светско, апостол е писао
чеду своме, Тимотеу: Ниедан се воник не уплие у послове обичног живота, да би угодио воводи. Ако
се ко и бори, не добиа венац ако се не бори по правилу (2.Тим. 2,4-5). Храбреи га у нади да нее
пропасти егов труд, он му е говорио: Земорадник кои се труди треба први да окуси од плодова
(2.Тим.2,6). Пишуи другима, он е говорио: Ко е неожеен брине се за Господе, како е угодити
Господу; а ко е ожеен брине се за овосветско, како е угодити жени (1.Кор.7,32-33). Она ко има такве
бриге, чуе страшни глас кои говори: Узмите (га) и баците у таму накрау; онде е бити плач и
шкргут зуба (Мт.22,13).
11. Употребимо, братио, сав напор како бисмо се обукли у одеу врлина, да не бисмо били избачени
напое. ер, онога дана нее бити никаквог лицемера. Због тога е апостол и рекао своим чедима: Они
кои тако нешто чине нее наследити Царства Божиега (Гал.5,21). Знауи да она ко се пробудио од
мртвих страсти више нема противника, он им е показао плод Духа: убав, радост, мир, дуготрпее,
благост, доброта, вера, кротост, уздржае. За такве, каже, нема закона (Гал.5,22-23). Показууи нам
да е се у она дан обелоданити плод наше делатности, убени наш Господ Исус е рекао: Многи е
тражити да уу и нее мои. ер, затворивши врата, Домаин е реи онима кои куцау: Не познаем
вас (Лк.13,24-25). Зар можемо реи да Бог нешто не зна? Никако. Меутим, пошто они кои су куцали и
кои су говорили: Господе, Господе, отвори нам!, нису знали за врлину, и Он им одговара: Не познаем
вас. Он нам е ош указао на (удео) оних кои имау веру, али не и дела: а сам чокот, а ви лозе. Ко
остае у мени и а у ему, та доноси многи плод... Ко у мени не остане, избацие се напое као лоза,
и осушие се, и скупие е, и у ога бацити, и спалити (н.15,5-6). (Грану) коа доноси добри плод
(Отац) чисти да више рода роди (н.15,2). Показууи нам да не воли оне кои испуавау свое телесне
жее, Он говори у молитви: Не молим се за свет, него за оне кое си ми дао, ер су твои (н.17,9). "а
сам их узео из света" (н.15,19), ер свет уби свое. Назад говори: Оче свети, сачува их... Од света
нису(]н.1',16).
12. Испитамо, братио, да ли смо од света или не. Ако нисмо од света, Он е нас сачувати од зла, ер е
рекао: Не молим пак само за иих, него и за оне кои због речи ихове поверуу у мене: Да сви едно
буду, као ти, Оче, што си у мени и а у теби. И опет: Да и они кое си ми дао буду са мном где сам а
(н.17,20; 24). Схватимо каквом нас е убаву заволео - уди кои су се подвизавали у овом свету и
кои су омрзнули свое телесне прохтеве са им е царевати у векове! Сагледавауи ону велику славу,
и апостол ован говори: Знамо да када се открие, биемо слични ему (1.н.З, 2), уколико сачувамо
егове заповести и учинимо оно што му е угодно. И опет он (говори): Не чудите се, убени, ако вас
свет мрзи. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, ер убимо брау (1.н.3,13-14). И ош: Сваки
кои не твори правду ние од Бога, ни она кои не воли брата свога (1.н.З,10). И ош: (Ако знате да е
Он праведан, знате да е) сваки кои твори правду од ега роен (1.н. 2,29). И опет: Сваки кои е
роен од Бога не чини грех, ер семе егово остае у ему, и не може грешити, ер е од Бога роен
(1.н.З, 9).
13. Учинимо по снази своо, братио, имауи утеху у таквим сведочанствима. Може бити да е се на нас
смиловати благост Господа нашег и да е нам послати силу да са себе збацимо терет овог нечистог
света. ер, наш неприате не дрема, ве нас непрестано прати, желеи да улови душе наше. Меутим,
са нама е Господ наш Исус кои га спречава силом Своих светих речи, уколико их ми сами испуавамо.
ер, ко омета неприатеа, или ко е моан пред им, ако не речи кое е против ега изрекао Бог? Оне
му се противе и сатиру силу егову, чак и кад човек не зна за то.
14. Учеи нас и показууи нам да дела спасавау човека, апостол Петар говори: Проавите у вери вашо
врлину, а у врлини знае, а у знау уздржае, а у уздржау трпее, а у трпеу побожност, а у
побожности братоубе, а у братоубу убав. ер кад ово све имате и умножава се у вама то
вас нее учинити нерадним за познае Господа нашега Исуса Христа. ер ко овога нема слеп е,
152
кратковид е, заборавивши свое очишее од старих греха (2.Пт.1,5-9). Опет и ован Крстите говори:
Родите, дакле, плодове достоне покааа... А ве и секира стои дрвеу код корена; и свако дрво кое
добра рода не раа сече се и у ога баца (Лк.3,8-9). И Господ наш Исус говори: ер се по роду дрво
познае (Мт.12,33). Еда ли се бере са тра гроже, или са чичка смокве (Мт.7,16). И опет: Нее сваки
кои ми говори: Господе, Господе, уи у Царство небеско; но кои твори воу Оца мога кои е на
небесима (Мт.7,21). Опет и аков говори: (Али хоеш ли да знаш)... да е вера без дела мртва?... И
аволи веруу, и дрхте... ер као што е тело без духа мртво, тако е и вера без дела мртва (ак.2,20;
19; 26). Утврууи своа чеда у томе да вера има потребу за делима, и апостол (Павле) строго заповеда,
говореи: А блуд и свака нечистота и лакомство да се не спомие меу вама, као што и доликуе
светима... него радие захваивае. ер знате ово, да ниедан блудник, или нечист, или лакомац, кои
е идолопоклоник, нема наслеа у Царству Христа и Бога (Еф.5,3-5). ош више потврууи ову реч, он
е опет говорио: Нико да вас не заварава празим речима; ер због тога долази гнев Божии на синове
противеа. Не будите, дакле, саучесници ихови. ер некада биасте тама, а сада сте светлост у
Господу: владате се као деца светлости. ер плод Духа е у свако доброти и праведности и истини
(Еф.5,6-9). И опет: Свака горчина и гнев и утина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од
вас (Еф.4,31). Угледате се на мене, говорио е ош, као иа на Христа (1.Кор.11,1). ер кои се год у
Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал.3,27).
15. Испитамо, братио, да ли смо се обукли у Христа, или нисмо. Христос се препознае по чистоти, ер е
чист и у чистима обитава. А како се постае чист? Не друкчие, него престанком да чинимо зло кое смо
чинили. Благост Божиа е таква да са радошу одмах прима човека, чим се обрати од своих грехова, не
помиуи рание грехе, као што е написано у еванеу. Намлаи син, кои е блудно расуо сво удео,
назад е пасао свие и пожелео да се нахрани свиском храном. На крау се покаао за оно што е
учинио и схватио да у гресима нема ситости, ве да се човек све више распауе, што их више чини.
Када се, дакле, покаае коснуло еговог срца (т. кад е покуцало код ега), он ние одлагао, ве се
(одмах) вратио оцу своме са смиреем, оставивши све свое телесне жее. ер, веровао е да е егов
отац милостив и да му нее замерити због оног што е учинио. Због тога е и отац одмах наредио да му
дау одеу чистоте и залог синовства (т. прстен) (Лк.15,11-32). Ово е Господ Исус Христос испричао
(желеи да нагласи) да е потребно напре да оставимо свиску храну, ако хоемо да му се обратимо.
Тада е нас Он примити, ер смо постали чисти. Он е то рекао да наша душа не би пала у униние и
говорила: "Када е ме Бог услишити?" ер, Он зна време када она кои моли постае достоан да буде
услишен. И тада га Он брзо услишуе.
16. Обратимо му се свим срцем и немомо клонути (Лк.18, 1) молеи га, те е нас Он убрзо услишити.
ер, Он е сам рекао: Иштите, и дае вам се; тражите, и наи ете; куцате, и отворие вам се
(Мт.7,7). Према томе, братио, ако будемо просили, искали и куцали, добиемо оно што иштемо или што
молимо од ега. Слично е она кои е дошао у поно присиавао свога приатеа: Да ми три хлеба у
заам, ер ми дое приате с пута (Лк. 11,5-6). И ова му е дао што е тражио ер ние престаао да лупа.
Одбацимо од себе, братио, леост и припремимо се за такву бестидност. И видеи наше трпее, Бог
е нам дати оно што молимо. ер, Он е милостив и жели да му се човек обрати, као што е написано:
Кажем вам да е тако бити веа радост на небу због едног грешника кои се кае (Лк.15,7).
17. Према томе, братио, имауи такву милост егову и такво богатство егове штедрости, одболумо
пред им свим срцем док се ош налазимо у овом телу. ер, наш живот брзо тече. Ако се будемо
подвизавали, наследиемо вечну радост, а ако се вратимо назад, биемо слични младиу кои е Господу
Исусу поставио питае како да се спасе. ему е Он одговорио: Прода све што имаш и разда
сиромасима; и узми крст сво, па хаде за мном. Тиме нам е показао да се спасее састои у одсецау
свое вое. Меутим, чувши то, он постаде жалостан и удаи се (Лк. 18,22-23). Он е знао да ние толико
тешко раздати свое имае ништима, колико носити крст. Дати свое беднима есте една врлина, и човек
е врши да би (лакше) носио крст. Меутим, крст е истребее сваког греха и раа убав. Без убави и
нема крста. Знауи да има и привидних врлина у коима нема ни убави, ни савршенства добродетеи,
апостол е рекао: Ако езике човечие и анеоске говорим, а убави немам, онда сам као звоно кое ечи,
или кимвал кои звечи... И ако раздам све имае свое, и ако предам тело свое да се сажеже, а убави
немам, ништа ми не користи. убав дуго трпи, благотворна е, убав не завиди, убав се не горди,
не надима се. Не чини што не пристои, не тражи свое, не раздражуе се, не мисли о злу (1.Кор.13,1-5).
18. Према томе, ко жели да ступи на пут убави нека постане спокоан у односу према свим удима, и
добрим и равим. Када назад (една) жеа за Богом остане у еговом срцу, у ему е се породити гнев
кои е своствен природи, кои е почети да се противи свему што сее неприате. Тада е закон (т.
страх) Божии у ему обрести себи пасиште, и кроз ега е се у ему проавити убав. Тада е такав
153
човек говорити са смелошу, као апостол: а сам готов не само да будем свезан него и да умрем... за
име Господа Исуса Христа (Дап.21,13). Блажена е душа коа е достигла такву убав: она е тада
бестрасна.
19. Ми смо, братио, изашли из света, знамо у каквом се стау налазимо и да е милостив Господ наш
Исус, те да е свакога упокоити по делима еговим, чак и малог по еговом малом (труду), као што е
рекао: У куи Оца моега станови су многи (н.14,2). И премда е Царство едно, ипак е свако у ему
наи свое место и [добити] свое дело. Подвизавамо се, братио, против леости, збацимо са себе
платно таме и угледамо светлост покааа. Стекнимо Марту и Мариу, т. злопаее и плач, кое плачу
пред Спаситеем да би васкрсао Лазара, т. ум повезан многим повоима своих жеа. Он им чини
милост и буди га, али е дае ве ихово дело да га одвежу и пусте (да иде). По ослобоеу Лазара
показуе се маривост Марие и Марте. Ево шта се види после тога: Лазар безбрижно лежи поред Исуса,
Марта са усрем и радошу врши свое служее, а Мариа помазуе ноге Господе мирисом из посуде
алавастра коу е донела.
20. Почнимо, братио, да се подвизавамо по силама своим, и Бог е нам помои због велике милости
Свое. Ако нисмо успели да сачувамо срца своа, као оци наши, употребимо сву усрдност да макар, како
захтева Господ, тела сачувамо безгрешним. И веруемо да е Он у време глади, коа нас е задесила, и
на нама учинити милост, као и са свима светима Своим. ер, премда е една слава сунца, а друга
месеца, и премда се звезда разликуе од звезде у слави, ипак се сви налазе на едном своду. И ихова
слава и част е Он, од сада и до века. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ДРУГО СЛОВО
О делима новог човека
1. убена братио моа! евреин се препознае по три ствари: по обрезау, по Пасци и суботи. ер,
тако е написано у кизи Постаа: Нека се свако дете у осми дан обреже, и домае и купено.
Необрезани, пак, да се погуби од рода свога, ер не одржа Завет мо (Пост.17,12; 14). Авраам се први
обрезао и ознаменовао да е умрла егова лева (страна). Он е онима древним понуени праобраз новог
човека, коег е у Свом светом телу проавио Господ Исус, како би древну (трулежност), коа е покривала
мушки пол, обрезао и одбацио. О томе е апостол рекао: У ему ви и обрезани бисте обрезаем
154
нерукотвореним, одбациваем тела греховности обрезаем Христовим, пошто се с им
погребосте крштеем, у ему сте и саваскрсли кроз веру у мо Бога (Кол.2,11-12). И опет: Да ви
одбаците рании начин живота старога човека, кои пропада у жеама варивим, а да се обнавате
духом ума свога; и обуците се у новога човека, сазданога по Богу у праведности и светости истине
(Еф.4,22). И ош: да умрете греху, и поживите правди (1.Пт.2,24). Толико о обрезау. Ко га нема, ние
обрезан и ние евреин, ер ние очувао Завет кои е успоставио Господ Исус Своом светом крву.
2. O свето Пасхи треба много тога реи. (Прво е обрезае, друго - Пасха, трее - субота). ер, Мосие
говори: Ово нека буде закон за Пасху: Ни едан туин да не еде од е. А сваки слуга ваш купен за
новац може да еде кад га обрежете. Дошак или наамник да е не еде. У едно куи нека се еде
(Изл.12,43; 46). Нека су вам бедра опасана, обуа нека вам е на ногама и жезал у рукама (Изл.12,1).
Пасху, т. печее испечено на огу, не треба ести без бесквасног хлеба и горког зеа. Ние речено:
"Опасавши се по бедрима вашим", да неко не би рекао да се ту ради о поасу, ве: "опасавши бедра
ваша", да би се показало да се говори о чистоти коа е слободна од сваке страсти и дества седиеа у
нечистоти. Обуа напомие о спремности и о бекству од сваке раивости коа повреуе савест и коа
смета уму да свое сагледавае обави у чистоти. Жезал е храбра нада, коом се без страха ходи путем
да би се ушло у обеану зему. То су они кои суботуу. Крв е знамее крви Господа нашег Исуса
Христа и тога да е они кои су се припремили и кои су помазани еговим знамеем бити приметни
када Он буде дошао и када синове Израиеве буде увео у Свое наследство. Узимае свежа исопа
значи злопаее. ер говори: едите (Пасху) са горким зеем. Испиту, брате, да ли си обрезан, да ли си
врата свое куе намазао крву непорочног агета, да ли си се ослободио од сваке земаске помисли и
да ли си се припремио да ходиш без страха и уеш у обеану зему.
3. И о суботи нам предстои да много тога кажемо. И то е дело оних кои су се удостоили истинског
обрезаа, кои еду Свету Пасху, кои су се ослободили од Египана, видели их где су потонули у
Црвеном мору, и засуботовали од иховог горког ропства. ер, (Бог) говори Мосиу: Шест дана ради. А
седми дан е субота (т. починак) Господу Богу твоме (Изл.20,9-10). Истребие се свака душа коа буде
радила у суботу (Изл.31,14). Господ наш Исус Христос е суботовао истинском суботом и научио е Свое
како треба да суботуу. Он се попео (на Крст) у петак, пошто е завршио сваку припрему, т. пошто е
[претрпео] увреде коима се подвргао и кое е поднео за нас. Он се распео на Крст и ние пристао нити се
разрешио на било какву утеху све док е дисао. Када е узвикнуо: Жедан сам, принели су му сунер са
оцтом. Окусивши, Он е рекао: Сврши се! И преклонивши главу предаде дух (н.19,28-30). Затим су га
скинули (са Крста) на зему. Он се више ние покретао, ер е ве истински суботовао. Тако е назад
Господ Исус починуо у седми дан и благословио га, ер е починуо од свих дела коима е укинуо удске
страсти, као што е рекао апостол: ер ко е ушао у одмор егов и сам е починуо од дела своих, као и
Бог од своих (ев.4,10). То и есте истинска субота! Према томе, кои не суботуе, ние удеац. Због тога
е и еремиа, плачуи због свог народа, говорио: "Не носите терет у дан суботни и не излазите на врата
ерусалима носеи терет у дан суботни"(ер. 17,21).
4. Тешко мени, адноме, кои сам преступио тако свете заповести и кои носим тешки терет у дан суботни,
премда и есам умро са Христом, погребен са им и суботуем. Кои е то тежак терет кои носим? (То су
страсти) по коим дествуем: гнев, свадивост, мржа, таштина, осуивае, раавае и вреае,
високоуме, сматрае себе праведним, нареивае, препирае, самоубе, завист. То су душевне
(страсти). А телесне су: стомакоугаае, телоубе, украшавае, сластоубе, похота,
немилосрдност. Све их и има сличне страсти уништио е Господ Исус у телу светих и у Свом светом
телу, по речи апостола: "Он е Крстом убио неприатество, и укинуо Закон са еговим заповестима и
прописима" (Еф.2,16; 15), што и есте света субота. Према томе, ко носи та тежак терет и дествуе по
ему, удовоавауи му и у суботни дан, како може реи: "а сам истински удеац"? Такав сам себе
вара. ер, он едино такво име носи. Он, пак, ништа нее добити од Господа Исуса, будуи да се од ега
одриче делима своим. Оно што е Господ убио, он поново васкрсава, и оно што е Он сахранио, он
поново подиже. Очигледно е да такав ние истински евреин, ве лажни, да ние обрезан и да не
суботуе. Када дое у слави Своо, Господ Исус е у Свое вечно Царство увести само истинске синове
Израиеве, све кои су у ему обрезани, кое е Он сабрао из свих народа, као што и апостол говори:
Дио Израиа отврдну, док не уе пун бро незнабожаца (Рим.11,25), и ош: И кои год буду живели по
овоме правилу, мир на их и милост, и на Израи Божии (Гал.6,16). Видиш ли ко су Израици Божии?
То су они кои имау обрезано срце, и кои суботуу и кои су укинули грех. Опет говори (исти апостол): ер
ние оно удеац што е споа, нити е обрезае што е споа, на телу, него е оно удеац кои е то
изнутра и обрезае е обрезае срца духом а не словом (Рим.2,28-29).
5. Пазимо на себе, братио! Докле емо упражавати труд и поништавати га своим нерадом, не знауи
155
да е у нама наш неприате кои нас вара и кои нас непрестано удаава (од неопходног), не дауи
очима нашим да угледамо светлост Божанства? Испиту себе, адниче, кои си се крстио у Христа и у
егову смрт. Каква е смрт коом е Он умро? Покажи ми своом нарави да идеш за еговим стопама. Он
е безгрешан и теби се пока-зуе као образац у свему. Он е живео у сиромаштву, а ти не подносиш
сиромаштво. Он ние имао где главу заклонити (Мт.8,20), а ти не подносиш странствовае са радошу.
Он е трпео увреде сваке врсте, а ти ни едну увреду не подносиш. Он ние враао зло (за зло), а ти не
можеш да не узвратиш зло. Он се ние гневио у страдаима, а ти се гневиш, иако си сам другима на
терет. Он е био миран када су га понижавали, а ти се узнемираваш и без вреаа. Он е био смирен и
призивао е грешнике, а ти и оне кои те воле рааваш речу. Он е са радошу подносио све што су му
чинили, а ти се смууеш чим чуеш и малу увреду. Он е био кротак према грешницима, а ти си надмен и
према много боим од себе. Он се предао за оне кои су сагрешили пред им, да би их искупио, а ти се
не можеш жртвовати ни за оне кои те воле. Ето шта е Он теби дао! А како си му ти узвратио? Позна га
из егових дела, и сам себе позна из дела своих. Ако си умро са им, ко онда (у теби) чини такве
грехе?
6. убени! Пазимо добро на егове свете заповести. Одсецимо своу воу и угледаемо светлост
заповести! Шта ми чинимо вее од незнабожаца ако волимо само онога кои нас поштуе? Молеи се за
оне кои ти добро чине, [не чиниш ништа више] од митара. Ако се радуеш са оним кои те хвали, [не
чиниш ништа више] од удеца. Шта значание чиниш ти кои си умро греху и кои си оживео у Христу?
Шта ти чиниш више од грешника, ако волиш само оног кои те слуша? То и он чини. Ако мрзиш онога кои
ти причиава неприатност, ко те не слуша и кои се сваа са тобом, [не чиниш ништа више] од
незнабошца. Меутим, треба се молити за таквог да му се опрости (оно у чему е сагрешио). Ако се
жалостиш на онога кои те е оклеветао [не чиниш ништа више] од митара.
7. И ти кои си се крстио у име Господе, размотри да ли ти дела личе на она у коима е Он себе авио.
Како еш се ти овенчати у дан Славе егове ако немаш венац победе над страстима, кое е Цар тво ве
победио, оставивши ти узор? Када се ави у слави Своо, Цар царева и Господар господара е бити
видив за све народе на земи и носие знамее страдаа за нас. Ти, меутим, нееш на свом телу
имати ништа од егових страдаа. Због тога е ти Он реи: "Не познаем те". Тамо еш угледати све
свете кои су умрли за име егово и кои носе егово знамее, те еш се постидети да се поавиш пред
иховим лицем. Испита живот свих светих, па еш наи да су трпели зло, али да нису враали зло -
(едино) е ихова крв вапиала (Богу): "Освети нас на онима кои живе на земи". И а, кои сам волео
поко, шта у реи у она дан када угледам пророке, апостоле, мученике и остале свете кое су вреали
али кои нису враали (зло), ве су трпели без гнева. ер, они знааху да их на то не подстиче воа
човечиа, него авоа неправда. Док су их убиали, или камеем засипали, или спаивали, или
потапали, они се не гневаху, ве се моаху за мучитее, т. да им се опрости, знауи ко их подстиче
да то раде.
8. Размотри себе самог, убени брате, [види] шта радиш и схвати своу помисао, т. каква е пред
Богом. ер, онога часа нееш ништа мои сакрити, нити е воа човека мои да каже нешто друго (од
онога што есте). Напротив, кад се оствари васкрсее, сваки е да стане одевен у своа дела као у одело
- било гресима, било правдом. Та дела е говорити и сваки е сам познати где му е место. Блажен е
она кои се подвизавао, кои е са себе свукао оно што би га повукло у геену, и кои се обукао у оно што
е га повуи у Царство. Апостол говори: ер знамо, ако се наша земаска куа, телесни шатор,
разруши, имамо здае од Бога, куу нерукотворену, вечну на небесима (2.Кор.5,1). Време нашег живота
е ништавно и ми се варамо (мислеи на други начин) све док нас не сустигне час (наш) и док се не
ожалостимо вечним плачем.
9. Немомо попуштати своме срцу, ве учинимо све што е у сили нашо да бисмо га сачували, молеи
сваког часа благост Божиу да нам помогне. Немомо се гневити на ближе због речи кое говоре из
неразумности и не по своо вои, ве по подстицау са стране. Служеи као оруа неприатеа, они су
туи Богу, све док не буду позвани, и док не утекну са тог (равог) попришта. Побрините се, убени, за
смирее у свему, трпите увреде и све што наилази, стално се упражавате у одсецау свое вое
будуи да она упропашуе све врлине. Она чие су помисли исправно усмерене, са кротошу одсеца
своу воу, боеи се препирке као змие зато што руши дом душе и помрачуе е, те она не види ништа
од светлости врлина. Озбиние испитате ову проклету страст коа се прикрада врлинама како би их
упропастила. Ни Господ наш Исус Христос ние узишао на Крст пре него што е уду уклонио из броа
Своих ученика. Исто тако, ни едан човек кои не одсече ову бешчасну страст, не може да угоди Богу. За
ом, наиме, иде све зло: нетрпеивост и таштина. У души онога кои воли да се препире и кои се држи
високоума живи све оно што Бог не воли. Оно што [страсти] срцу предлажу као Божие, по свим
156
Писмима есте лаж.
10. Смиреноуме долази од осуиваа самог себе, а напуштае свое вое ради ближега са разумом
показуе смирее. Чистота есте молитва Богу. Неосуивае указуе на убав. Дуготрпее
подразумева да се ништа не помиша против ближега. Богоубиво срце значи - не враати зло (за
зло). Безмолвие значи - не занимати се за оно што нас не тиче. Сиромаштво е - незлобиво срце.
Владати своим чулима есте - мир. Подносити (све) есте - кротост. Милостиа е - праштати. Све ово
раа одсецае свое вое. Оно ствара мир меу врлинама. Оно владалачко (начело, т. ум) чини
безметежним.
11. Кра свега тога ние ништа друго до оно што видим у свим Писмима: Бог од човека очекуе само да се
смирава пред ближим у свему, да одсеца своу воу у односу на све, да се увек моли ему за
пружае помои човеку, и да чува очи од сна заборава и од заносне варке, зато што е природа удска
лукава и колебива. Дело, пак, (Божие) есте да (нас) чува. егова е сила да нам да (силу) да се
сачувамо. егов е покров - да огради ништавност нашу. егово е обраее - да нас обрати ка себи.
егова е захвалност - да нам е даруе. егово е да нам даруе благодат да му захвауемо. егов е
покров - да нас сачува од руке неприатеа наших. егова е част и слава у векове векова. Амин.
12. Уосталом, препирае кое немилостиво обара душу раа се од причивости, празнослова,
препричаваа, неуздржаности, дволичности, настоаа на свом мишеу. Душа онога кои ово поседуе
постае бесплодна у врлини. После свега овога, ако се душа не ознои око сваке врлине, нее мои да
достигне поко Сина Божиег. Немоте бити немарни за сво живот, братио, и нека ум ваш не налази разне
изговоре за злу леост, како се не би истрошило ваше време пре него што доспете у поко Сина Божиег.
А (ега сачиавау): смирее у свему, незлобивост, одсуство мрже према било коме, непристрасност
према било какво ствари коа ние Божиа, држае своих грехова пред собом, умртвавае сваког злог
дела. И Бог кои не обмауе (Тит.1,2) [може] да помогне нашо немои, по Своо штедрости. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ТРЕЕ СЛОВО
О савршенству
1. Неко од отаца е рекао да човек не може да се спасе ако не стекне веру у Бога, непрестану чежу за
Богом, незлобивост, избегавае да злом враа за зло, злопаее, смирее, чистоту, човекоубе,
одрицае од свега, кротост, дуготрпее, непрестану молитву Богу са срдачним болом, истинску
убав, необазирае уназад, необраае паже ни на шта што долази, одсуство наде на своа
доброчинства или служее, и искае Божие помои поводом свега што га свакодневно сналази.
2. Неприатеи твои, човече, не спавау. Немо бити немаран, немо занемаривати своу савест, немо
веровати да си достигао нешто достоно Бога све док видиш да се (ош налазиш) на страни своих
неприатеа. Злопаее са разумом замеуе претходни немар; плач чула лечи ране од унутраших
неприатеа; савршена убав према Богу по егово вои супротстава се невидивим борцима;
скривена чистота, коа побеуе невидиве неприатее, припрема за поко Сина Божиег, а видива
чистота чува врлине.
3. Познае е родите (свега реченог), али и (егов) чувар. Присуство благодарности (у срцу) у време
искушеа потискуе уназад долазеа искушеа. Твое избегавае да сматраш да ти е труд угодан Богу,
припрема помо Божиу коа те чува. Она ко е истински предао срце свое на побожно искае Бога не
може имати мисао да е угодио Богу. ер, све док га савест изобличуе због било чега противприродног,
он е ту слободи. Док има оног кои изобличава, има и оног кои осууе; а док постои осуивае,
изостае слобода. Ако, на крау, увидиш да те за време молитве не изобличуе никакво зло, онда си
истински слободан и ушао си у егов свети починак, по вои егово.
4. Ако видиш да се добри плод утврдио у теби и да га коров неприатески више не дави; ако су
157
противници одступили од тебе сами од себе, повлачеи се у [свом] лукавству, будуи да се више не
бориш са своим чулима; ако е облак осенио твоу скиниу [т. шатор], тако да га сунце не жеже дау, ни
месец ноу (Пс.120,6), и ако е у теби све припремено за шатор, за егово поставае и одржавае,
по вои Божио - (зна да) си од Бога добио победу. У том случау, и Он е осенити шатор, ер е егов.
Он е ходити пред им и указивати на егово станиште. ер, шатор се не може зауставити уколико се
Он, како говори Писмо, не заустави на жееном месту (Бр. 9,16-23).
5. Човек е у велико опасности све док асно не увиди да у ему више нема ничег (од егових
неприатеа) кои се усиуу да разбиу монашко делае, учеи [свему] противприродном. Због тога
имамо потребу да страх пред еговом благошу старешинуе над нама, како би нас сеае (на смрт и
Суд) непрестано поражавало, и свето смирее господарило над срцем нашим сваког часа, по милости
Божио. Стога е потребно да нисмо немарни према ономе што све то припрема и чува, ве да у томе
умом пребивамо до краа: да непрестано гледамо свое грехе и да ни у чему не веруемо себи све док се
налазимо у злом ропству.
6. Осуивае ближег, укоревае и понижавае брата у срцу, вреае приликом сваког случаа,
поучавае са гневом, клеветае пред било ким - човека чине туим милости коу добиау свети, као и
часним врлинама. ер, [све] то уништава труд кои човек предузима, упропашууи егове добре
плодове. Неразуман е она ко говори: "а оплакуем грехе свое", а чини нешто од наведеног. Она ко
говори: "а плачем због грехова своих", а има нешто од реченога - вара себе.
7. Ко иште безмолвие, а не труди се да истовремено одсече страсти, слеп е у делу изграиваа врлина.
Ко е оставио свое грехе, а труди се да исправи другога, ту е молитви од свег срца и разумном искау
од Бога. Ево праве храбрости: противити се раниим гресима, за чии опрошта се [човек] ве молио, уз
молитву да се више не упадне у их ни у срцу свом, ни на делу, ни чулима.
8. [Човек] не може да заустави свое грехе, да се задовои (стараем) само о има и да одустане од
осуиваа творевине Божие уколико сеае на [егове] грехе не буде стално господарило еговим
срцем и уколико га оно не одвои од свега што е у свету и што би могло да влада име. Блажен е она
кои се тога удостоио истински, а не притворно и са лукавством. Уосталом, то е дело оних кои имау
истински плач, кои преко овог видивог ум и чула (подстиче) да не осууу ближег. ер, обузетост
властитим гресима удауе од грехова ближега.
9. Враати зло за зло есте далеко од плача. Бити склон ка нечему светском из таштине, чак и у мислима,
такое е далеко од ега. Жалити због тога што нису прихватили твоу склоност, [опет] е далеко од ега.
Чинити своу воу - далеко е од ега. Стидно е за некога реи да е добар или рав, зато што [сам
човек] свакако зна да е нечистии од ега. За [човека представа] стид, незнае и злу превару ако жели
да сазна за ствари кое га се не тичу.
10. У теби нема истинског плача ако се ожалостиш када те занемаре. У теби нема страха Божиега ако се
растужиш када претрпиш губитак у неким житеским пословима. У теби нема (страха Божпега) ако се
смутиш када ти кажу о нечему што чак и не познаеш. У теби нема (страха Божиега) ако прихваташ када
те прославау. У теби нема (страха Божиега) ако се жалостиш када те нападну. У теби нема (страха
Божиега) ако обилазиш славне овог света, желеи ихово друштво. У теби нема (страха Божиега) ако
се спориш са оним кои разговара са тобом, желеи да буде по твоим речима. У теби нема (страха
Божиега) ако се жалостиш када презру твое речи. Све то обелодауе старог човека кои ош живи и
влада над тобом, ер нема онога што би му се супротставило, (т. страха Божиег) и истинског плача.
11. Она ко делуе по Богу треба да има умне очи како би познао сабе (и схватио) да постае неприате
Божии када (попушта) своо вои. Уколико будеш испуавао заповести Божие и свако свое дело са
разумом обавао Бога ради, држеи у срцу да не можеш угодити Богу сразмерно слави егово - твои
греси, кои ти се налазе пред очима, противие се лукавом (духу) кои хое да те обори кроз мее да си
праведан. Они е ти сачувати здае кое е у теби сачинио плач. Тада еш схватити да си се познао и у
каквом (се стау) налазиш, те нееш поверовати своме срцу да си победио. ер, све док не стане пред
Суд, док не чуе (коначну) пресуду о себи и док не сазна где му е место, човек не може да веруе [себи], с
обзиром да остае страх (и питае) да ли е угодио Богу. Туга по Богу коа изеда срце може да задржава
чула, док противее (помислима) са здравим трезвоумем чува чула ума. Ипак, човек се (тиме) не
задовоава и не може да веруе себи. Због тога треба да се стално труди све док се налази у телу.
12. Блажени су они кои се не надау дрско на свое дело коим су, наводно, угодили Богу; кои се, због
одсуства такве наде на свое дело, стиде да сусретну Бога; кои су схватили славу егову и кои се
старау да напре врше егову воу; кои су познали немо своу; кои се задовоавау тугом због себе;
158
кои плачу због себе, не бринуи о (остало) творевини Божио коо е Он сам судити. Победа онога кои
е служио (Богу) обелодание се тек кад он, сединивши се са Богом, сконча по егово вои. Он е у
кигу живих бити уписан када анели небески посведоче да е мимоишао началнике са леве (стране). Од
тада е егов спомен бити са небеским (становницима). Меутим, све док тече борба, човек се налази у
страху и трепету, ер данас побеуе, а сутра е [може] бити побеен, или е сада побеен, а сутра [е
можда] победити.
13. Борба стеже срце, а бестраше е необориво. Оно е ве добило венац и не узнемирава се због удела
три раздеена (дела) кои су се заедно успокоили у Богу. Та три дела су: душа, тело и дух, као што
апостол негде у Посланици говори (1.Сол.5,23). Према томе, поставши едно деством Светога Духа, их
трое ве више не могу да се разделе. Тако и Христос, умревши и васкрснувши, више неумире; смрт
више не влада име (Рим.6,9). егова смрт е била наше спасее, пошто е Он Своом смру умртвио
грех, и егово васкрсее е живот за све кои снажно веруу у ега. (И едним и другим) Он е (Свое)
исцелио од страсти како би живели у Богу и доносили плод правде.
14. Немо сматрати да си умро (греху) све док трпиш притисак од неприатеа своих, било док си будан,
било у сну. ер, све док се налази на попришту, адни човек нема смелости. Гледауи издалека (на кра),
он нема повереа у дела своа. Само неразумни, иако пада сваког дана, мисли да побеуе зато што (код
ега) и нема борбе на попришту.
15. Због тога е Господ, шауи Свое ученике на проповед, рекао: Никога не поздравате на путу, ве
само у куи. И ако буде онде син мира, останите код ега (Лк.10,4). И тамо е остати мир ваш. И елисе
е, шауи Гиезиа, рекао: Немо благосиати човека кога сретнеш, и ти не прима благослов ни од
кога (4.Цар.4,29). ер, он е знао да он нее оживети дечака и да нема силе да га подигне. Дошавши и
угледавши дечака где лежи на одру, човек Божии е затворио врата за собом и са сваким чулом извршио
подвиг и дества, пеуи се на одар код дечака и силазеи до седам пута. И када су се загреала чула,
дечко е, по вои Духа, отворио очи.
16. Шта емо реи ми, адни, кои више волимо славу овог света од славе Божие, кои не знамо да
водимо борбу али журимо да уемо у поко, кои не познаемо дуготрпее Божие по коме Он остава
куко заедно са добрим плодом, и по коме не шае да се сакупи куко све док добри плод не сазре? И
Гиезие е прешао пут, али ние успео да подигне дечака, зато што е више заволео славу удску од
Божие славе.
17. Блажене су очи кое се разумно стиде да се пруже према Богу, кое се старау да разумно исцеле
свое ране, кое су свесне своих грехова и кое се моле за ихово отпуштае. Тешко, пак, онима кои губе
свое време, мислеи да су безгрешни, кои газе своу савест, не желеи да их она приводи скрушености,
и кои не признау да е велика [ствар] бити мали.
18. Земоделац е жалостан због свог труда уколико семе кое е посеао не донесе плода. Он га сматра
пропалим ер ние донело плод. Тако и човек не треба да се ослаа на своу савест све док е окружен
неприатеским ловцима и клеветницима, па макар знао све тане и имао сва познаа, макар чинио
многа знамеа и исцееа, макар истраавао у разним злопаеима и наготовао без одее. Он треба
да е под страхом све док не чуе речи: убав никад не престае... све веруе, свему се нада, све трпи
(1.Кор.13,8; 7).
19. O, колико е напоран пут Божии, као што е Он сам рекао: ер су уска врата и тесан пут што воде у
живот, и мало их е кои га налазе (Мт.7,14). А ми, немарни и страстоубиви, тешимо се тиме што
(наводно) не можемо да носимо бреме о коме е Он рекао: Узмите арам мо на себе и научите се од
мене; ер сам а кротак и смирен срцем, и наи ете поко душама своим. ер арам е мо благ, и бреме
е мое лако (Мт.11,29-30). Има ли у броу оних кои су мудри по Богу и кои се бое (Бога) некога да се не
подвизава свом силом да понесе злопаее у сваком труду и удаавау (од света), у безмолвиу,
чувау (срца) и старау (за спасее)? Ипак, и такав е наи да ние достоан да своим устима изговори
име Божие. Владика Господ Исус е дошао (на зему) да би у нама, кои не живимо по телу него по
Духу (Рим.8,1), умртвио страсти, показавши нам сву воу Оца. Учеи Свое ученике, Он е говорио: Тако
и ви кад извршите све што вам е заповеено, говорите: Ми смо непотребне слуге, ер смо учинили
што смо дужни учинити (Лк.17,10). То е Он говорио онима кои су поднели труд и чували га, и кои знау
да постое грабивци кои су спремни да их покраду. Свако ко види било шта отровно, бежи са страхом -
било да се ради о змии, о гуи, о шкорпии, или о нечем другом што поседуе смртоносни отров. Меутим,
наша бестидна и адна душа прима све што е умртвуе и не бежи од тога. Она чак ни не одступа, ве се
159
наслауе са тиме, и слаже се срцем са тиме. Због тога она узалуд троши свое време и остае без порода
и плода.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТО СЛОВО
О бестрашу
1. На путу врлина постое падови, зато што постое неприатеи, постое промене, измене, постои обие
и мера, постои недостатак, постои туга и радост, постои бол срца и скорб, постои поко срца и
напредак, постои принуивае. То е пут коим се достиже нада.
2. Бестраше е далеко од свега тога и ни у чему нема потребе. ер, оно е у Богу и Бог е у ему. Оно
нема неприатеа, нема више ни падова, ни невера, ни труда око чуваа, ни страха од страсти, ни
похоте за било коом ствари, ни неспокоства због било чега неприатеског.
3. егова вредност е велика и неизрециво славна. [Човек] е далеко од ега све док има страх од било
кое страсти, и док из еговог срца излази осуда.
4. Оно е тело кое е примио Господ Исус. Оно е убав коо е Он научио Свое и коу они са радошу
проавуу на делу.
5. Многе незналице су помислиле да су га достигли, иако су страсти ош живеле у иховим душама и
премда им тело ош ние било сасвим очишено, због чега су скренули од неопходнога. Опростите ми,
Бога ради.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ПЕТО СЛОВО
Ави Петру, свом ученику
1. Ти си ми написао: "Хтео бих да Богу принесем покаае за свое грехе, уколико ме Господ избави од
горке светске бриге у коу сам упао". Добро си рекао: "Ако се избавим од дела овога века". ер, ние
могуе да ум брине и о едном и о другом, као што е Господ рекао: Не можете служити Богу и мамону
(Мт.6,24). Мамон означава свако дело овога света. Према томе, човек не може да служи Богу ако их не
напусти.
2. Шта би друго било служее Богу ако не да на уму немамо ништа што е страно (Богу) када га
благосиамо, да не [осеамо] похоту када му се молимо, ни злобу када му певамо, ни мржу када му се
клаамо, ни злу завист коа нам ствара препреку када смо поред ега, ни срамну сласт у нашим
удовима када га се сеамо. ер, све су то мрачне стене кое ограуу бедну душу коа због свега тога не
може чисто да служи Богу. Све то о полаже препоне у ваздуху и не дозвоава о да сретне Бога, да га у
таности благослови, да му се помоли са сладошу убави, у приатности срца и са светом жеом, што
би о донело просвеее од ега.
3. Због тога што се не труди да разумно одсече [све] то, ум се увек помрачуе и не може да напредуе по
Богу. Он нее мои да се постара да то одсече уколико не постане безбрижан за дела овога века. една
(брига) е усмерена споа, на ствари овога света кое служе на успокоее тела, а друга унутра, на
(задовоее) страсти, кое праве смету врлинама. Меутим, душа не види ову унутрашу бригу пре
160
него што се ослободи од споаше. Због тога е Господ Исус рекао да нико ко се не одрекне од свое
вое не може бити егов ученик (Лк. 14,26).
4. Споаше старае [долази] од произвоеа, а унутраше, од споашег дества. Знауи да и над
едним и над другим царуе воа, Господа наш Исус Христос е наредио да е одсецамо. Када се душа
стара о споашем, ум се умртвуе и страсти ве своа дества проавуу без (задржаваа). Уколико,
пак, душа послуша речи Исусове и одсече свое прохтеве, почее да мрзи свако дело овога света. Тада
се буди ум и стои све док их не избаци из свога дома. Он непрестано пази на душу и чува е како се не би
вратила на оно што о е представало искушее.
5. Душа е слична младо удато жени коа се, по одласку мужа на пут, не брине са (доличним) страхом и
стидом о стварима у куи. Кад о се врати муж, она одмах у страху остава оно што е радила и почие
да се о свему стара по вои мужа. Дошавши, он се стара о свим домаим стварима сагласно потребама.
Такав е и ум. Када се пробуди, он се стара о души и непрестано е чува, све док не роди од ега. Тада
он васпитава ену децу и они постау едно срце. Душа му се покорава, као што е написано код
апостола: Муж е глава жени. И ош: Али муж не треба да покрива главу своу, ер е слика и слава
Божиа; а жена е слава мужевева. ер ние муж од жене, него жена од мужа. Пошто муж не би саздан
ради жене, него жена ради мужа. Зато жена треба да има власт на глави ради анела. Ипак, у Господу
нити е муж без жене, ни жена без мужа. ер као што е жена од мужа, тако е и муж кроз жену, а све е
од Бога (1.Кор.11,7-12).
6. Ова реч се односи на оне кои су се удостоили да постану едно са Господом и кои више немау
(рании) образ. То су они кои се Богу моле у чистоти. То су они кои Бога благосиау у светом срцу. То
су они кое е Бог просветио. То су истински поклоници кое Бог тражи. То су они о коима е Он рекао:
Уселиу се у их, и живеу у има (2.Кор.6,16). Оно што е Он рекао да е двоици кои се меу собом
сложе све бити испуено (Мт.18,19) - на их се односи. Према томе, Он хое да егови буду чисти од
свега вештаственога - и видиво, и невидиво, т. у души, као и од свега што е Он, кроз Свое
оваплоее, Своим телом уништио, као што е рекао: Останите у мени, и а у у вама (н.15,4). Видиш
ли, брате, да Он напре жели да ми постанемо деца у ему. Тада е и Он бити у нама, ради чистоте по
сили нашо.
7. Меутим, реи е неко: "а сам се нашао у ему кроз крштее, али сво живот не могу да ускладим са
тиме". Чу, убени! Она ко се крштава прима опрошта грехова, као што говори апостол: Тако се с им
погребосмо кроз крштее у смрт... да би се уништило тело греховно, да више не робуемо греху
(Рим.6,4). ер, Христос не може да пребива заедно са грехом. Стога, ако се у тебе уселио Христос,
[свакако] е умро грех, а Дух е живот за праведност (Рим.8,10), како каже апостол. ер е удата жена
везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разреши се од закона мужевева. Зато, дакле, док о
е муж жив бие преубница ако пое за другога мужа; ако ли о умре муж, слободна е од закона да не
буде преубница ако пое за другога мужа (Рим.7,2-3).
8. Према томе, ко жели да сазна да ли се у ега уселио Христос, нека [посматра] свое помисли. Све док
му грех вуче срце, Бог се ош ние уселио у ега и Дух ош у ему ние нашао покоа. Богу приличи да се
усели у човека кои има дела коа су ему своствена. Исто тако, човеку приличи да е у Богу када му се
душа ослободи (од страсти), као што е рекао апостол: Ко се са блудницом свеже едно е тело с ом... А
ко се седини са Господом, едан е дух с име (1.Кор.6,16-17). ер, свака противприродност се назива
блудницом.
9. Према томе, кад се душа ослободи и када заобие све што о препречуе пут у ваздуху (т. у узлажеу
Богу), почие да пребива у Богу и да прима од Духа еговог, по реченоме: А ко се седини са Господом,
едан е дух с име (1.Кор.6,16-17). Он у, коа му се непрестано клаа и коа се прилепуе уз ега,
учи како да се моли. Он пребива у о, руководеи е, успокоавауи е и откривауи о Свое неизрециве
почасти и дарове. у он препораа кроз крштее и кроз надахнуе Духа еговог, као што е написано:
Роени од Бога не греши... и нечастиви га се не дотиче (1н.5,18), ере од Бога роен (1.н.З,9). И у
еванеу Он говори: Ако се не обратите и не будете као деца, неете уи у Царство небеско
(Мт.18,3). И опет: Жарко желите разумнога и правога млека, као новороена деца, да о ему
узрастете за спасее (1.Пт.2,2).
10. Коа дела су своствена детету? Дете плаче када га биу и радуе се са онима кои се радуу. Ако га
вреау, не гневи се, а ако га хвале, не превазноси се. Ако више поштуу еговог другара, не завиди; ако
узму нешто од онога што му припада, не смууе се; ако му оставе нешто мало у наследство, не
проверава и не тужи се ни са ким; не препире се ради своине; не мрзи ни едног човека; не жали се ако е
161
сиромашно; не надима се ако е богато; видеи жену не осеа похоту; сласт похоте и многобрижност не
владау име; никога не осууе; ни над ким не влада; никоме не завиди; не говори са самохвалисаем о
ономе што не зна; не исмева ближег због еговог споашег изгледа; ни са ким ние у завади; не
претвара се; не тражи почасти овога света; не тражи да сабира богатство; ние среброубиво; ние
дрско; не воли да се препире; не поучава са страшу; не узнемирава се ни због кога; не тугуе ако га
разодену; не држи своу воу; не бои се глади ни злочинаца; не страши се звери ни рата; не
избезумуе се при гоеима.
11. Такав е она о коме е Господ наш Исус рекао: Ако се не обратите и не будете као деца, неете
уи у Царство небеско. Када дете мало одрасте, у ему почне да живи зло. Због тога га прекорева
апостол, говореи: Да не будемо више мала деца, коу уа и заноси сваки ветар учеа, обманом
удском, и лукавством ради довоеа у заблуду, него да будемо истински у убави да у свему
узрастемо у Онога кои е глава (Еф.4,14-15). И опет говори: Млеком вас напоих а не елом ер ош не
могосте. Али ни сад ош не можете (1.Кор.3,2-3). И ош говори: За време док е наследник дете се
ништа не разликуе од роба, ако и есте господар свега. Него е под старатеима и управитеима
до рока кои е отац одредио. Тако и ми, када биасмо деца, биасмо поробени стихиама света
(Гал.4,1-3). И опет: Бежи од младалачких жеа (2.Тим.2,22). Учеи нас да одбацуемо такву младост, он
е рекао: Брао, не будите деца умом, него злоом детиите, а умом будите савршени (1.Кор. 14,20).
Према томе, у чему се састои дело (истинских) младенаца у Христу? По речима апостола Петра, у
следеем: Одбаците сваку злобу и свако лукавство и лицемере, и завист и сва оговараа... као
новороена деца (1.Пт.2,1). Видиш ли, брате, шта значи реч Господа нашег Исуса: Заиста вам кажем,
ако се не обратите и не будете као деца, неете уи у Царство небеско (Мт.18,3)? Ова реч е
набиена страхотом зато што у е Господ наш изрекао са заклетвом: Заиста (т. амин) вам кажем. Он сам
есте Амин. Због тога е апостол рекао: Немауи ни у кога веега да се закуне, закле се самим собом
говореи: Заиста у те богато благословити и обилно те умножити (ев.6,13-14).
12. Схватимо исправно ову реч и на сваки начин се старамо да е са страхом и трепетом испуавамо
сваког часа, чим нам се укаже прилика. Када нас неприате рани стрелом незадовоства према
ближем или стога што нас е ожалостио, или увредио, или оклеветао, или што се са нама препире и
очекуе уступак; када нечисто огорчее почне да нас тишти, приводеи у покрет зло сеае на оно што
нам е учинио ближи како би нам душу помрачио гневом и мржом - пожуримо да се сетимо речи
Господа нашег кое е изрекао са заклетвом: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као
деца, неете уи у Царство небеско. Ко се нее уплашити кад чуе ове речи? И ко од мудрих, кои желе
да спасу своу душу, нее из свога срца избацити свако незадовоство кое има према ближем? И ко од
оних кои се бое да не допадну у геену нее из свог срца ишчупати сваку мржу, како не би био избачен
из Царства? ер, наш Господ е рекао одлучном речу: Ако се не обратите и не будете као деца,
неете уи у Царство небеско. Ова реч е тешка за оне кои се држе свое вое, кои воле свет и не
познау дар Духа Светог. Онима, пак, на кое сие, Он дае заборав сваког зла и учи их Свбме, т. уместо
гнева - кротости, уместо неприатества - миру, уместо препираа - смиреноуму, уместо мрже -
убави, уместо малодушности - дуготрпеу. Такви су они кои су се удостоили препорода.
13. Постарамо се да од свог срца одсечемо оно о чему говори велики апостол. Оставимо то да бисмо
дошли до мере детета. Они кои су се о томе постарали, и кои су то одсекли од своих душа, касние су
опет дошли до светог великог узраста и савршенства. ер, Господ е, пошто им е дунуо у лице, рекао:
Примите Дух Свети (н.20,22). авивши им се на мору Галилеском, Он е рекао: Чеда, имате ли овде
шта за ело? (Лк.24,41), напомиуи им да их е кроз дувае Духа Светог учинио децом, иако по телу
нису били деца. И опет е написано: Ево а и деца коу ми даде Бог. А пошто та деца имау заедницуу
крви и месу, и Он узе наприсниег удела у томе, да смру сатре онога кои има мо смрти, то ест
авола, и да [их] избави (ев.2,14). Са чиим телом и крву е Он узео наприснии удео ако не са телом и
крву оних кои оставише свако лукавство и достигоше меру светог детета? И они су опет постали
савршени, по речи апостола: Док не достигнемо сви у единство вере и познаа Сина Божиега, у
човека савршена, у меру раста пуноте Христове (Еф.4,13). И опет, [он каже]: Тело расте на
изграивае самога себе у убави (ст.16). Апостол ован таквима пише: Писах вам, децо, ер сте
познали Оца... Писах вам, младии, ер сте победили... нечастивога (1.н.2,13-14). Да ли си сада сазнао
да су они кои су постали деца злобом постали борци против неприатеа, будуи да су се обнажили од
еговог оруа, т. злобе? Они су затим постали и оци и достигли у меру савршенства, тако да им се
поверавау и откривеа и тане. Они достижу мудрост, единство, благост, кротост и чистоту, будуи да су
такве особине кротости. Они су они кои су прославили Христа у телима своим.
14. Подвизавамо се, убени брате, да не будемо малодушни због велике (духовне) глади коа се
162
раширила по земи. Непрестано умоавамо благост Божиу да не допусти да се преваримо прелешу
неприатеа и завидника кои твори зло без милости и бестидно навауе, говореи да е нас, ако не
данас, а оно свакако сутра надвладати и да нее одустати. Због тога се неодступно молимо, говореи као
Свети Давид: Погледа и услиши ме Господе Боже мо. Просвети очи мое да не бих некад заспао на
смрт, да не би некад рекао неприате мо: Надачах га. Они кои ми досауу е се обратовати ако се
саплетем (Пс.12,4-6). Ако неприатеи почну да нас савлауу, узвикнимо говореи: Боже, ко се може
упоредити са Тобом? Немо преутати и немо бити кротак (према неприатеима). ер, ето,
неприатеи Твои се ускомешаше и они кои Те мрзе подигоше главу. Постадоше лукави према Твоим
удима, говореи: "Немомо оставити спомен о Израиу" (Пс.82,2-5). Она кои е напредовао у Духу
Светом говораше: Боже, учини да буду као вихор, као плева пред ветром... Напуни им лица срамотом...
и нека знау... да си Ти едини Свевиши над свом земом (Пс.82,14; 17; 19). Тако они кои се
подвизавау вером крепе свое срце против неприатеа. Пре него што ступе у борбу, они себе утвруу
на светом камену кои е Христос, говореи у крепости срца: Опколише ме као пчеле сае и распалише
се као ватра у тру и именом Господим им се противих (Пс.117, 12).
15. Приметивши да су нас неприатеи окружили своим лукавством, т. унинием, или да раслабуу
нашу душу похотном слашу, да нам не дау да поднесемо гнев на ближега кои чини нешто
неприлично, да подстичу очи наше на жеу за телима, да хое да нас навуку на едее слатке хране, да
нам речи другога представау као отров, да нас побууу да понижавамо речи другог, да нас наговарау
да правимо разлику меу братиом и да говоримо: "Ова е добар, а ова е рав", - не треба да смо
малодушни, ве са крепошу срца, као Давид, узвикнимо: Господ е заштитник живота мог! Ако се на
мене наоружа пук, нее се уплашити срце мое; ако на мене подигну рат, на ега у се надати. Само
едно тражих од Господа: да живим у дому Господем све дане мог живота, да гледам красоту
Господу и да посеуем егов свети храм. ер, Он ме сакри... и узнесе ме: Сада узнесе главу моу над
неприатеима моим (Пс.26,3-6). Ово е своствено онима кои су сво ум подигли од мртвих дела, кое
апостол назива ноу, говореи: Нисмо [синови] нои нити таме (1.Сол.5,5). Изобличавауи оне кои су
немарни, он е говорио: ер кои спавау, ноу спавау, и кои се опиау, ноу се опиау (ст.7), и ош: Дан
Господи [е] дои као лопов у нои... и нее избеи (ст.2-3) зато што су у нои. Онима, пак, кои су сво
ум подигли из страсти, он говори: А ми кои смо синови дана будимо трезни и обучени у оклоп вере и
убави и с кацигом наде спасеа (ст.8).
16. Учинимо све и будимо трезвоумни у односу на мртва дела, пазеи душом сваког часа како не бисмо
чинили ништа што е противприродно. ер, наша природа е нестална, по речи пророка Исаие: Милостив
ти е Господ, потиштена и колебива, коа ниси нашла утехе (Ис.54,10). ер, душа личи на гвоже кое
ра уколико се занемари, али, исто тако, постае и као ога и чисти се када га положе у ватру - тада га
нико не може дотаи ер и само постае ога. Таква е и душа: док пребива са Богом и налази се поред
ега, она е као ога и опауе све неприатее свое кои су е довели до раа за време ене
немарности. (Та ога) е чини чистом и обновеном, као и гвоже, и она се ве не наслауе ничим
светским, него се успокоава у своо природи, коа е и била ена првобитна своственост. Она, меутим,
умире када остави своу природу. Животиа умире ако се спусти у воду зато што е земае природе; и
риба умире ако се нае на земи зато што е из водене средине; и птице се добро осеау док су у
ваздуху, а на земи се бое да их не ухвате. Тако и савршена душа коа напусти своу природу - одмах
умире.
17. Они кои су постали достони и кои су се удостоили оних дарова, на свет гледау као на тамницу и
нее да се мешау са им да не би умрли? Таква душа ве не може да заволи свет, чак и да хое, зато
што се сеа свог раниег стаа у коме е боравила док ние почела да пребива у Богу, [зато што се сеа]
шта о е свет учинио и како у е направио пустом. Неприате кои уе у царски град и коме уди (у
граду) из страха пруже руку, по злоби своо одмах жури да уклони лик цара и да егове законе измени.
Затим уводи друге, тешке законе и постава сво лик, те сво мноштво народа приморава да му служе. На
тано, пак, обавештее и вапа граана: "Дои и помози нам", истински цар се расруе на свог
неприатеа и долази са своом воском. Чувши о томе, граани му са радошу отварау врата и он
улази, убиа свог противника и свргава лик кои е он насилно поставио, те измеуе законе. Град се
радуе и истински цар, поставивши поново сво лик и свое законе, живи у ему и крепи га, како више нико
не би могао да завлада име, а оне кои живе у ему учи да се боре, како би без страха иступили пред
сваког свог неприатеа. Таква е и душа коом е, после светог крштеа, опет насилно завладао
неприате, понизивши е разним своим замкама, и уместо лика Цара поставивши сво лик и свое
законе, коу е он нагнао да се стара о делима овога света, да дествуе немарно и нечастиво, и коу е он
учинио каквом е хтео. о, меутим, назад благост светог и великог Цара Исуса шае покаае, због
163
чега се она радуе. Покаае е отворило улаз и велики Цар Христос е ушао, уништио еног
неприатеа, уклонио егов лик и егове нечастиве законе, учинио е слободном и у о поставио Сво
свети образ. Он о е предао Свое законе и ена чула научио да се боре. Назад, Он почива у то души
ер е постала егова. Тако бива са душом по милости Божио!
18. Према томе, душа не може уи у поко Сина Божиег уколико нема образ царев. Као што новац кои на
себи нема царево изображее нико од трговаца не прима и не дае, нико од мерилаца не мери, нити цар
прихвата у своу ризницу, тако ни душу коа нема образ Великог Цара Исуса, ни анели ни сам Цар не
пуштау (да уе у поко егов), ве е одгуруу говореи: "Како си ти ушла овде немауи мо образ?"
Обележе овог образа есте убав. ер, Он сам е рекао: По томе е сви познати да сте мои ученици
ако будете имали убав меу собом (н.13,35). Меутим, ми не можемо имати егову убав ако нам е
душа подеена, т. ако Бога тражи, а воли свет. Као што птица не може полетети са едним крилом или
имауи нешто обешено о себе, тако ни душа не може напредовати у Богу ако е свезана било чиме
светским. Као што лаа не може да плови уколико нема све што о е потребно за пловидбу, тако ни душа
не може да преплива море страсти ако нема никаквих врлина. Као што морнари не носе скупоцена одела,
нити рукавице, ни чизме, зато што (у случау) потребе не могу да пливау ако нису наги, тако ни душа не
може да преплива валове неприатеских духова злобе уколико не буде обнажена од свега светскога.
Као што воник кои крее у борбу против царевих неприатеа не може да опстане ако нема сво
потребно оруже, тако ни монах не може да се супротстави страстима ако му недостае нека од врлина.
Ако се у граду кои е окружен зидинама развалила само една мала стена, неприатеи е, уколико желе
да уу у град, сву своу пажу усмерити баш на ту развалину. И премда стражари стое код врата, не могу
се одупрети неприатеима, уколико се не поправи разваено место. Исто тако, ни монах не може да се
супротстави неприатеима своим уколико е име овладала било коа страст. Он тада не може да
достигне меру савршенства.
19. Не говорим ово а, него Божанствено Писмо. У кизи Постаа е написано: И рече Бог Ноу: Тебе
единог видех праведног у роду овом и савршеног (Пост.7,1). И Аврааму е Он рекао: Буди непорочан
преда мном и установиу завет са тобом... вечан завет (Пост.17,1). Исаак е, благосиауи свога
сина, рекао: Нека те Бог мо укрепи да би могао да испуниш сву воу егову (Пост.28, 1). И у кизи
Броева е написано: Свако кои е узео завет нека се уздржи од вина и винског сирета и сикера и од
свега што исходи (из винограда), чак и од сувог (грожа) (Бро.6,1-4). А у Поновеним законима [е
речено]: Ако ступиш у борбу против неприатеа твога, сачува се од сваке зле речи, све док ти
неприате не буде предан у руке (Пон.Зак.29,9). Немо оставити даха ни у едном од ових седам
народа да те не би научили да грешиш преда мном (Пон. Зак.20,16). Учеи оне меу нама кои говоре:
"Да ли еш их брзо истребити кад их е толико" да нису малодушни, Он е рекао: Не можеш да их
истребиш за едну годину да не би зема опустела и да се не би умножиле диве звери против тебе,
ве мало по мало, кад се умножиш и порастеш... И увеае Бог област твоу (Пон. Зак.7,22). Бог им е,
такое, много пута заповедао говореи: Пази да никад не положиш завет са Хананецима кое
намеравам да истребим пред лицем твоим (Пон.Зак.20,2).
20. Пошто е Исус Навин пошао и окружио ерихон, и пошто га е срушио, Бог е рекао: Прокуни ега и
све егово (Ис. Нав.6,16). Док е Исус намеравао да ступи у борбу са (становницима) Гаа, Израи се
дао у бегство, не могавши да се супротстави неприатеима услед клетве коа се на ему нашла због
ситнице коуе украо Ахар. Тада е Исус пао на лице и заплакао пред Господом, говореи: Окрену Израи
врат сво пред неприатеима своима (Ис.Нав.7,8). Шта у да чиним?И рече му архистратиг силе
Господе: Израиу, ти не можеш да се успротивиш неприатеима своим ер е клетва на теби
(ст.13). И Исус не оде више у борбу све док ние истребио Ахара. Такое, видимо да е Бог од Саула
одузео царство услед клетве коо се подвргао због Амалика. И ош, Бог Израиа ние послушао оног
дана када е онатан умочио жезал сво (у сае меда) и ставио га у уста своа (1.Цар. 14,17). Учеи нас
да намаа страст уништава силу врлина, и Еклисиаст говори: Мртве муве кваре сладост елеа (10,1).
езеки такое говори: Онога дана када праведник скрене са пута свое правде и учини неправду,
пустиу болест на лице егово и неу поменути правду егову (ез.18,24). А апостол говори: Мало
квасца укисели све тесто (Гал.5,9). Узевши од продате иве и слагавши, Ананиа и егова жена,
Сапфира, одмах су пали пред ноге апостола и испустили дух, иако дело беше мало. аков, опет, говори:
ер кои сав закон одржи а сагреши у едноме, крив е за све (ак.2, 10).
21. Подстичуи нас да се окренемо ка ему, Бог код езекиа говори: Од дана кад се безаконик обрати
од свог пута и учини суд и правду, више неу помиати егова безакоа и поживее живота (18,21),
ер неу смрти грешника, него да се обрати и да буде жив. Обратите се назад. Због чега умирете,
доме Израиев (33, 11). И опет еремиа говори: Обрати се мени, доме Израиев, па у вам се
164
смиловати, говори Господ (3,12; 36,3). И опет: Зар она ко падне не устае, и зар се не враа она ко
залута? Због чега се одвратише ови уди мои у ерусалиму срамним одступаем, и због чега су
упорни у своо вои, избегавауи да се обрате, говори Господ (8, 4-5). Обратите ми се, и обратиу
вам се (Мал.3,7). И Господ Исус е рекао: ер ако опростите удима сагрешеа ихова, опростие и
вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите удима сагрешеа ихова, ни Отац ваш нее
опростити вама сагрешеа ваша (Мт.6, 14-15). И апостол говори: Ако и упадне човеку какво
сагрешее, ви духовни исправате таквога духом кротости (Гал.6,1). И опет аков говори: Брао,
ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати, нека зна да е она кои обрати грешника са
пута заблуде егове, спасти душу од смрти и покрити мноштво грехова (ак.5, 19-20).
22. Ето, сва та сведочанства Писма нас побууу да испитуемо сами себе и да утврдимо да ли, можда,
трудеи се, у себи немамо злобу према ближем, или гнев и не праштамо му, што би упропастило труд
наш. У том случау и Господ наш Исус Христос нам нее помои у часу кад нас буду вреали
неприатеи наши. ер, Он сам е неке такве строго прекорео, говореи: Зли слуго, сав дуг она
опростио сам ти, ер си ме молио. Ние ли требало да се и ти смилуеш на свога другара, као и а на
те што се смиловах? И разгневи се... и предаде га мучитеима док не врати све што му е дуговао.
Тако е и Отац мо небески учинити вама, ако не опростите брату своему од срца своих сагрешеа
ихова (Мт.18,32-35). Испиту себе, брате, свакодневно ако желиш да упознаш срце свое и шта е у ему
пред Богом - да ли осуивае (брата), или мржа, или завист, или дрскост. Ако се у твом срцу нае
такав отров, сети се речи Господа Исуса: Тако е и Отпац мо небески учинити вама, ако не опростите
брату своему од срца своих сагрешеа ихова. Ко се плаши да не допадне у ад нека из свог срца
избацуе сваку злобу. Тако она страшна одлука нее пасти на ега. Пази на свое срце, брате, и буди
бодар према своим неприатеима. ер, они су свелукави злотвори. У срцу се убеди у истину речи да
човек кои чини зло не може чинити добро. Човек, меутим, може да чини зло под видом добра.
23. Због тога нас е наш Спасите научио да смо бодри пред (неприатеима), говореи: ер су уска
врата и тесан пут што воде у живот, и мало их е кои га налазе... Широка [су] врата и широк пут
што воде у пропаст, и много их има кои име иду... Чувате се лажних пророка, кои вам долазе у
оделу овчием, а изнутра су вуци грабиви. По плодовима иховим познаете их (Мт. 7,13-16). Кои су
то плодови ако не свака противприродност коом они навауу на нас, желеи да наше срце наведу на
у? Меутим, оне кои воле Бога из свег срца лажни пророци не могу да убеде ни у шта свое, по речи
апостола: Ко е нас раставити од убави Христове? Жалост или тескоба, или гоее, или глад, или
голотиа, или опасност, или мач?... ер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анели, ни
поглаварства, ни силе, ни садашост, ни будуност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар
нее мои одвоити од убави Божие (Рим.8,35-36; 38-39). Видиш ли, брате, какви су они кои воле Бога
из свег срца и како их ништа светско не може одвоити од убави Божие!
24. Пази да те нешто од погубних [ствари] не одвои од убави Божие - било злато, или сребро, или
куа, или сласт задовоства, или мржа, или увреда, или реч коа раава срце, или неки други отров
кои змиа улива у наше срце. Не смуу се (ако у себи угледаш нешто такво), ве се пожури да сво
поглед устремиш на бакарну змиу коу е по речи Господо сачинио Мосие. Он у е поставио на дрво на
врх горе како би е свако кога е змиа уела могао да види и да се исцели. Господ наш Исус Христос е
узео на себе образ ове бакарне змие. (Змиа) е неприате кога е послушао Адам и постао неприате
Божии. Господ наш Исус Христос е ради нас постао сличан Адаму, савршен човек у свему, осим у греху.
Бакарна змиа е по изгледу слична неприатеу Божием, али нема зле помисли, ни отрова, ни злобе,
нити гамиже, нити шишти, нити поседуе неприатески дах. Ова праобраз е прихватио Господ наш Исус
Христос да би поништио отров кои е Адам примио из уста змие. И природа, коа е постала
противприродна, вратила се у природност. Слично томе (Бог) говори Мосиу: Шта е то у руци твоо? А
он рече: "Жезал". И рече (му): "Спусти га на зему". И положи га на зему и постаде змиа. И устукну
Мосце од е. И рече Господ Мосиу: "Пружи руку и узми е за реп". Он пружи руку и узе е за реп, и нае
се жезал у руци егово (Изл.4,2-4). Касние му е Бог у различито време говорио или да узме жезал (кои
се претварао у змиу) и да име удари по египатско реци пред лицем фараона (на шта би се вода
претворила у крв), или да име удари по Црвеном мору (на шта е оно ишчезавало), или да узме жезал
кои му е у руци и коим е ударио по мору, те да удари у камен (због чега би вода потекла) (Изл.7,19;
14,16; Бро.20,8).
25. Видиш ли како се она кои иде за стопама Господа нашег Исуса Христа преобраа у жезал, иако е
рание био неприате и змиа, и како више нико од неприатеа не може да му се супротстави? Ово е
велика тана. Због тога, ако змиа посее сво отров у нас, пожуримо да погледамо на Онога кои се попео
на Крст. Све су му то учинили ради нас. И Он е све претрпео, не изменивши се и не огорчивши се на оне
165
кои су га мучили. Он ние рекао грубе речи, ве е остао непокретан као бакарна змиа. Сила и помо е
од ега кои е казао: И као што Мосце подиже змиу у пустии, тако треба да се подигне Син
Човечии, да сваки кои веруе у ега не погине, него да има живот вечни (н.3,14-15). То и значи
следити за еговим стопама и бити здрав кроз ега. Како ми постаемо здрави? Ако веруемо да е Он
моан (да нас начини здравима). ер, бакарна змиа ние долазила код оних кои су били уедени у
пустии, ве би уедени погледао на у и постаао здрав. И тамо е било много оних кои су умрли од
змиа, ер нису поверовали речи Божио, као што рече апостол: Нити да кушамо Христа, као што неки
од их кушаше, и од змиа изгибоше (1.Кор.10,9).
26. Знаш ли, брате, да се све до сада у души налази змиа коа жели да искуша Исуса? Шта друго значи
искушавати га ако не распитивати се за егове заповести и не испуавати их, као што е написано: И
упита едан од их, законик, кушауи га и говореи: Учитеу, коа е заповест навеа у Закону? А
Исус им рече: уби Господа Бога свога свим срцем своим, и свом душом своом, и свим умом своим.
Ово е прва и навеа заповест. А друга е као и ова: уби ближега свога као самога себе. 0 овим
двема заповестима виси сав Закон и Пророци (Мт.22,35-40). Видиш ли да се они кои питау а не
испуавау називау кушачима? То е стога што нее да поверуу у бакарну змиу коа их може спасти од
отрова невидиве змие. Задржава срце свое и немо се предавати униниу говореи: "Како могу
испунити врлине кад сам грешан човек?" Човека кои остави свое грехе и обрати се ка Богу, покаае
обнава, по речима апостола: И као што носисмо слику земанога, тако емо носити и слику
небескога (Кор.15,49). Видиш ли да е (Бог) човеку дао [могуност] да се меа кроз покаае и да преко
ега постае потпуно нов?
27. Мака младенца непрестано чува од сваког зла, све док се налази у еним рукама. Када он заплаче,
она му дае своу сису и нежно га удара по образу да би га уплашила и научила да млеко узима са
страхом и да не би стекао дрско срце. Ако се оно због тога заплаче, она га, сажаевауи се на плод
свое утробе, теши, уби и уа све док поново не узме ену сису. Отац се не сваа са им због тога
што не ради или што не иде у борбу против егових неприатеа, зато што е ош мали и што не може:
ноге има, али не може да стои на има, руке има, али не може да држи оруже. И мака га благодушно
трпи све док, мало-помало, не одрасте. Одраставши мало, он се хвата у коштац са другом [децом]. Ако га
неко и обори, отац се не ути на ега, ер зна да е ош дете. Тек кад омужа, почие да се проавуе
егово расположее, т. да ли е неприате неприатеима свог оца. Тада му отац поверава свое
послове, као свом сину. А ако се после свих напора коима су се родитеи потрудили око ега, покаже
као куга према има, т. ако омрзи родитее и одрекне послушност иховом благородству, те се удружи
са иховим неприатеима, они га лишавау свое наклоности, изгоне из свога дома и одричу му егово
наследство.
28. И ми се, брате, побринимо о себи, (принуавауи се) да останемо под покровом покааа. Примамо
млеко из егових доки да бисмо се нахранили. Презримо све видиво да би се нашим устима осладило
егово млеко. Понесимо бреме егових зарука како би се оно (усрдние) побринуло о нама. Ако се
ухватимо у борбу са неприатеима нашим и они нас оборе као недорасле, заплачимо пред им да би
умолило Оца нашег да се освети онима кои су нас повредили. Одсецимо сваку жеу срца свога и
заволимо странствовае кое е нас спасти, као и Авраама. Потчинимо се под егову руку, као аков, да
бисмо примили благослов од Оца нашег. Омрзимо прохтеве срца свога, као и Мосие, кои е био сачуван
под еговим покровом и кои е, као слободан од сваке похотне сласти, устао на оне кои су ега (т.
покаае) хтели убити. Не презримо га да нас не би запоставило, као Исава. Сачувамо егову чистоту
како би нас узвисило у земи неприатеа наших. Имамо га свагда као добар покров, слично Исусу,
сину Навиновом, за кога се каже: Слуга Исус, син Навинов, [беше] млади кои никако не излажаше из
шатора (Изл.ЗЗ, 11). Немомо дати места униниу у срцу свом да нас не би оставило без наслеа у
обеано земи. У свему заволимо смирее и потрудимо се да уемо у зему у коо тече мед и млеко,
као у Халеву. Не пожелимо ништа погубно да не бисмо били истребени, као Раав. Немомо волети
насладу грла коу пружау нека ела, да не бисмо били истребени, као синови Илиа. Сачувамо се од
сваке неправде, као Самуило кога савест ние изобличавала, како не бисмо ништа зло учинили ближем.
Немомо волети злу завист према друтима да нас (покаае) не би одбацило, као Саула. Нека нам омили
да не враамо ближему зло за зло, да би нас (покаае) сачувало од зла, као Давида. Немомо волети
хвалисае и таштину, да нас не би одгурнули од лица Оца нашега, као Авесалома. Напротив, заволимо
смиреноуме и часност да би нас (покаае) показало осветницима према свим неприатеима Оца
нашег, као Соломона. Заволимо потпуно одрицае од свега и обуздавае своих удова од сваког мртвог
дела, како бисмо стекли храбро срце против неприатеа наших, слично Илии Тесвианину. Немомо
бити сластоубиви и похотиви да нас (покаае) не би истребило, као Ахава. Подвизавамо се до
166
смрти, да не бисмо изгубили егово свето наслее, као Навуте Израиац. Будимо у свему послушни
оцима нашим по Богу, одсецауи своу воу да би, због нашег савршеног потчиаваа, на нама остао
ихов благослов, као на елисеу. Немомо бити среброубиви и лаживи човекоугодници, да нас не би
постигла казна, као Гиезиа. Заволимо у свему верне (уде) и то више од самих себе, да би нас
(покаае) благословило, као Сунамианку. Немомо бити страсни посматрачи срамних дела, да нас
(покаае) не би истребило од свог лица, као Ахиу и Седекиу, кое е цар вавилонски сажегао у огу.
Омрзимо грех све до смрти ради душе свое, да би нам (покаае) помогло у часу невое, као Сузани. Не
пожелимо различита ела, да нас оно не би оставило, као оне кои су примали храну са
Навуходоносорове трпезе. Заволимо злопаее у свему, да би се (покаае) обрадовало због нас, као
због оних кои су били са Азариом. Немомо бити лукави, као Вавилоани, кои су роптали на верне.
Испуавамо свое (молитвене) службе, не попуштауи пред леошу тела, као Данило, кои е пре
пожелео да умре, него да остави молитву коу е свакодневно вршио. ер, Бог е моан да сачува од
искушеа оне кои га воле, као и да истреби зле. Тако е вера праведног (Данила) по Богу звери учинила
агацима. Благословен е Бог покааа, благословен е пред им и она ко е заволео (покаае) и ко е
приклонио сво врат под бреме егове вое, ер е се препородити свише воом Божиом.
29. И тако, брате, човек има велику потребу за расуиваем, за одсецаем сваке свое телесне жее,
за паживим трезвоумем на свим своим путевима, како не би заблудео и упао у руке неприатеа свог
(покааа). ер, скретае ка самоправедности га кое; осуивае грешника га одгони; понижавае
леивих га пресеца. О ему е написано у Причама: Тесне су стазе дома еног: она брашно не еаше
са леошу. Двоструко одело сачини она своме мужу. Она е као лаа коа тргуе у далеким [земама]
и сабира богатство (Прич.31,27). Постарамо се да га схватимо из ових речи. Товареи брод, трговац не
бира само едну врсту (товара), ве све оно од чега очекуе добитак. Он не опонаша оне кои су
претрпели штету, ве оне кои су се обогатили и кои (споконо) бораве у своим домовима. Он се уклаа
од сваке штетне ствари, а позамуе ону са коом може стеи добитак, да би, назад, и сам купио такву
ствар. Као незамеиво правило ему служи да опет купи оно од чега е стекао добитак. Он се распитуе
за цену коом е продавати или куповати ствари код оних кои су се обогатили и кои се одмарау у своим
домовима, а кои немау зависти према ему. Таква е и душа коа без саплитаа жели да сретне Бога.
Она се не задовоава само едним делом, ве се стара о сваком делу кое доприноси (спасеу). Од
дела за кое е чула да е погубно, она бежи, како не би претрпела штету.
30. Да ли си ти, брате, сада себе назвао трговцем Исусовим? Потруди се да то постанеш. Трговина овог
Цара е далеко од сваке макаве ставари. Ево ствари кое су штетне за ега: удска слава, гордост,
самоправедност, дрскост, речи огорчеа, грамзивост, хвалисае, наклоност ка забавау. Све е то
штетно за Исусове трговце. Уколико имау такве ствари у своо ради, они му не могу угодити. Испита
брате шта се налази код тебе. Нека тво ум утврди коа од твоих чула приносе плод Богу, а коа нагиу ка
греху. Да ли се, можда, твое очи варау слашу задовоства? Да ли тво език бива побеиван
дрскошу? Да ли примеуеш да се твое срце наслауе удском чашу? Да ли твое уши радуе
клевета? Све е то штетно за ум. У кизи Левитско е написано: Овако реци Аарону: Немо на мо
жртвеник принети чисту животиу коа има ману, да не би умро (Лев.22,18). Аарон е образ ума.
Неприате (обично) свое зло меша са праведним намерама. Због тога е (Бог) наредио да пре
приношеа испитамо [жртву], да се не би десило да умремо. Умрети значи отпасти од сагледаваа и
сагласити се са онима кои желе да оскрнаве чула.
31. Такве су речи оних кои су заволели Исуса и кои су стекли наду у ега! ихова душа е постала
невеста украшена сваком врлином, коа поседуе свое свето огледало, по речи апостола: Сви ми пак кои
откривени лицем одражавамо славу Господу, преображавамо се у та исти лик, из славе у славу, као
од Духа Господа (2.Кор.З,18). ер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда емо лицем у лице
(1.Кор.13,12). Они кои су постали егове невесте у чистоти, гледау на себе саме као у огледало, не би
ли открили какав порок кои се не би допао иховом Женику. ер, Он иште девственице, чисте душе, кое
немау порока, као што е написано о Ревеки, т. да е била врло милолика и да ние познала мужа
(Пост.24,16). И пророк говори: Довеше се цару девоке (идуи) за ом, друге ене довеше ти се
(Пс.44,15). Оно [што се каже] - довеше се, указуе на егово свето човештво, а - друге ене, на
везивае уз ега. Препород у светом крштеу их е обновио од сваке овешталости, а покаае их чисти
и чини светим девственицама, кое су заборавиле на сваку худост и кое и не помишау о о, као што
им е рекао (пророк): Почу ки и види, и нагни ухо твое, и заборави уде свое и дом оца свога. И
пожелее цар лепоту твоу (Пс.44,11). о се, због чистоте коом у е очистило покаае и коом у е
сединило у едно тело са Господом, диве све силе небеске. говореи: Ко е она што иде горе из
пустие наслаауи се на драгога свога.(Пес.н.пес.8,5).
167
32. Употребимо сву силу своу са сузама да бисмо се постепено подвизавали, све док не свучемо дела
старог човека и док се не сачувамо од сваког погубног дела, док нам не дое убав егова, док се од
нас не одузме образ земаног и нашем срцу се не пружи образ небеског, како бисмо били достони ега
и чисти од сваког порока, као што е рекао апостол: И као што носисмо слику земанога, тако емо
носити и слику небескога (1.Кор.15,49). Апостол е знао да нема човека без греха од како е учиен
преступ и да покаае опет може човека да врати безгрешном обновеу. Стога е и рекао да оставимо
дела онога кои е преступио заповест и да прионемо уз дела, т. заповести Господа нашег Исуса Христа,
кои е учинио милост и понео ропство удско да би нас увео у скривени ра и даровао нам Свое свете
врлине, дао нам да окусимо од дрвета живота кое е чистота коу е Он проавио у себи и умирио
херувима са пламеним мачем кои е чувао пут дрвета живота, кои е познае егових светих речи, кое
[нас] свагда штите, заграуу [нам] слух од сваке змиине речи и напомиу [нам] горко ропство у кое смо
рание били пали, како се не бисмо опет вратили у ега, и кое нас уче да непрестано благодаримо Онога
кои нас е избавио Своом крву. Уклонивши обвезницу ропства Крстом (Кол.2,14), учинивши (верне)
браом и приатеима (н.15,14; 20,17), изливши Духа Светог на их по благодати и успокоивши ихова
срца, Он е рекао: Узлазим Оцу моме и Оцу вашем, и Богу моме и Богу вашем (н.20,17). И опет: Оче,
хоу да и они кои си ми дао буду са мном где сам а, ер их ти убиш... као што мене убиш (н.17,24;
23). Он наме, такое, показао да то не говори о свима, ве о онима кои су оставили своу воу и иду за
еговом светом воом, и кои су од себе одсекли сваку жеу овога света. ер, Он е говорио: Како
нисте од света него вас а изабрах од света, зато вас мрзи свет (н.15,19). Видиш ли да су се они кои
су оставили свет удостоили да буду невесте Господа Исуса? Они пребивау у единству са им, као што
е рекао апостол: Тога ради оставие човек оца свога и матер и прилепие се жени своо, и бие двое
едно тело. Тана е ово велика, а а говорим о Христу и о Цркви (Еф.5,31). И опет он говори: Да
незнабошци [постану] сунаследници и сутелесници и судеоници обеаа егова у Христу Исусу кроз
еванее (Еф.3,6). Видиш ли да у онима кои су се удостоили да постану едно тело са Господом
обитава и егов Дух Свети? Он им помаже, Он се стара о има, као што е рекао Господ: ер неете ви
говорити, него е Дух Оца вашега говорити из вас (Мт.10,20). Исто говори и апостол: А нама Бог
откри Духом своим; ер Дух све испитуе, и дубине Божие (1.Кор. 2,10). Ми, говори он, имамо ум
Христов (ст.16). И како би ум Христов могао да помиша о неком греху?
33. Проникни, брате, срцем у тану по коо свака врста на зема раа [пород] од себи сродних, а не од
друге врсте, било да се ради о стоци, зверима, гмизавцима или птицама. Бог их е све привео Адаму да
би видео да ли има нечег сличног ему. И ние се нашло ништа зато што нису били егове природе.
Тада е Он, узевши од ребра еговог, створио жену. Ова тана е велика и код оних кои постау невесте
Христове. Они постау од егове суштине кроз препород, од еговог светог Тела, као што говори
апостол: Сви смо едно тело у Христу, а поединачно уди смо едни другима (Рим.12,5). И опет: ер смо
удови тела егова, од меса егова, и од костиу егових (Еф.5,30). Видиш ли шта Он хое? Да човек у
свему постане сличан ему, као што е Ева од Адама и као што му е у свему слична. Због тога, уколико
имамо нешто од скотске бесловесности, или зверску похлепу, или птичу несталност, или отров
гмизаваца, не можемо бити девственице-невесте егове. Такве душе не одговарау еговим делима.
Видиш ли, брате, да Он жели да му човек буде сличан, здрав од сваке противприродности, како би се
удостоио да му буде невеста? Душа познае свое помисли по своим делима. Ако твори дела (Духа),
очигледно е да Дух Свети обитава у о. Дела (Духа) препораау душу и чине е бестрасном. И ние
могуе да Дух Свети не обитава у такво души, као што е рекао Господ: Ако ме убите, заповести мое
држите... И а у умолити Оца, и дае вам другог Утешитеа да пребива с вама вавек, Духа Истине
(н.14,15-17). И апостол говори: Или не познаете себе да е Исус Христос у вама? Сем ако у нечему
нисте ваани (2.Кор.13,5).
34. Видиш ли да она ко не стекне дела Исусова ние искусан и не може бити невеста егова? Све
девоке су припремиле свое светилнике, али су оне кое нису имале дела остале иза врата. Мрежа коа е
бачена у море сабрала е (рибе сваке врсте), али су у Царство примене (само добре). Плева е израсла
заедно са пшеницом, али е, у време жетве, свезана у снопе и бачена у ога. Све лозе су остале у
винограду, али су оне кое нису донеле плод бачене у ога. Овце су пасле заедно за козама, али е Он
само овце повео са собом, док су козе избачене напое. Сеач е подеднако сеао свое семе, али е
обрадован само оним кое е израсло на добро земи. Она кои е делио сребро, деаше без лицемера,
али му принеше радост само они кои су га удвостручили. Сви су били позвани на свадбу, али е цар
наредио да онога кои нема свадбено рухо баце у таму накрау. Те речи се и нас тичу ер сви ми
говоримо да веруемо. Меутим, Он е оне кои немау дела еговог Божанства избацити напое,
говореи: ер су многи звани, алие мало изабраних (Мт.22,14).
168
35. Испитамо себе, братио, и размотримо своа дела пре него што сусретнемо Господа. Не гледамо на
оне кои испуавау телесне прохтеве свога срца, како не бисмо изгубили богатство кое нас очекуе у
часу невое. Подвизавамо се да га стекнемо. Оно, пак, кое емо морати да оставимо презримо као
неприатеа. Сетимо се оних кои су сав сво труд стратили на паштее око пропадивих (добара) и кои
су ипак све оставили и због их наследили геену, будуи да нису хтели да иду за стопама Господа и да
се удостое да му буду невесте. Подвизавамо се са сузама, са срдачним болом и скривеним уздисаем
пред Богом, да не би (допустио) да упаднемо у такву срамоту. ер, када се на мору деси бура и многи
бродови потону, они што су преостали не говоре: "Потонимо и ми у пучини", ве храбре едни друге да не
буду малодушни и моле Бога да им помогне. Заиста е велика бура на земи. На сваки начин се терамо
на труд и вапимо ка Господу, да не бисмо погинули. И крманош за време буре увек и меу морнарима и
меу путницима налази понеког ко е га храбрити. (Знамо) да се човек не може спасти из тог валовитог
мора ако се не обнажи од сваке пропадиве ствари. Ни Мосие ние могао да запева песму Господу све
док ние прешао море и док ние угледао смрт оних кои су егов род хтели да задрже у египатском
ропству. А када их е ве превео, и кад су постали сасвим слободни, он е узвикнуо: Певамо Господу ер
се славно прослави: коа и коанике врже у море (Изл.15,1).
36. Када ум буде избавио чула душе од жеа плоти и кад их мимоие, стуб сагледаваа е душу
одвоити од телесних жеа. Видевши да се бестидне страсти устремуу на душу, желеи да о чула
задрже на греху, Бог уму, кои се у таности непрестано налази уз ега, пружа Своу помо и све их
истребуе, као што е написано: Рече Господ Мосиу: Зашто вапиеш к мени? Заповеди синовима
Израиевим да се припреме. И ти узми жезал кои ти е у руци, стави га у воду морску и - нестае
(Изл.14,15-16). Веран е Бог да и сада да руку (помои) Мосиу да би спасао Израиа (т. ум) из руку
Египана, т. прохтева кое смо испуавали, да бисмо се и ми удостоили да запевамо нову песму,
говореи: Певамо Господу, ер се славно прослави. Меутим, како ми можемо реи: ер се славно
прослави, ако се лепимо за свое неприатее и ако се своом воом окреемо ка Египту, желеи
тамоша ела и принуууи Аарона: Направи нам богове, кои би нас повели у Египат (Изл.32,1), и ако
смо толико притиснути малодушношу да хулимо на духовну храну. Моан е Бог да нам Мосиа врати са
горе, како би разбио рогато теле коим смо прогневили Бога. Моан е Бог, кои нам е дао покаае, да
нас опет врати себи и да укрепи Мосиа да се помоли за нас речима: Ако им оставаш грехе, остави
их, а ако не, и мене избриши из киге живих (Изл.32, 32) и да привремено обуче у силу Исуса, да би
истребио седам народа, кои су своим завидним лукавством наследили обеану зему, како би Израи
примио свое наслее и у ему независно живео у векове векова. Амин. То е егова сила, егова
помо, егов покров, егова мудрост, егова заштита. Он е Господ Исус Христос у нама, у славу и
част Бога Оца и Светога Духа, пре векова, и сада и у векове векова. Амин. Прочитавши, ово, брате,
потруди се и око испуеа да би те Господ покрио у час искушеа. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ШЕСТО СЛОВО
Изреке кое е изнео ава Петар, ученик Исаиин, наводеи да их е чуо од
ега
1. Мо отац е рекао: "Буди храбар и обнови оно што е потребно исправити. [едино] се чистота може
молити Богу. Страх Божии и притешавае (у свему) доносе оставее грехова. Узалуд се моли човек
кои у свом срцу има злобу и [жели] освету. Немо желети да питаш за савет или поуку (о делима) овога
времена, нити их сам пружа удима кои те питау. Непрестано слуша оне кои говоре у теби и моли
Бога да ти да дар да познаш чие речи треба да послушаш. Учини напор да ти се не деси да ти уста
говоре едно, а да ти е друго у срцу".
169
2. Опет е рекао: "Пружае пред Господа са разумом, и повиновае заповестима са смиреем доноси
убав, а убав - бестраше".
3. ош е рекао: "Безмолвник треба да се свакога часа испитуе да ли е мимоишао оне кои е га сусрести
у ваздуху, и да ли их се ослободио ош док се овде налази. ер, све док потпада под ихово ропство, ние
их се ош ослободио. Због тога га очекуе труд све док не буде помилован".
4. Опет е рекао: "Далеко е од милости Божие човек кои у срцу своме има осуивае". Када сам га
питао о томе, он е рекао: "Ако хоеш да идеш за Господом нашим Исусом Христом, држи егове речи.
Ако хоеш да са им разапнеш старог човека, дужан си да се одвоиш од оних кои те скидау са крста,
да се припремиш за подношее увреда, да умируеш срце оних кои те кие, да се смираваш, да владаш
над своим прохтевима, да утиш и да никог не осууеш у срцу".
5. ош е рекао: "Безмолвник треба да има страх од сусрета са Богом у толико мери да он претходи
еговом дисау. ер, та страх се у ему ние остварио и од ега е милост ош далеко, све док грех
привлачи егово срце".
6. Опет е рекао: "Жалосно е што ми у устима имамо бестраше, а у срцу безакое и зло".
7. ош е рекао: "Нее сусрести убеног Исуса са радошу она ко се не подвизава до смери да свое
тело учини сличним еговом. Он ош ние слободан од горког ропства".
8. Ево шта е ош говорио: "Ава! Ава! Ава! Доклее доспела душа! Како е само чиста створена, а под
каквом влашу сада стои, и каквом е суетом свезана!"
9. Такое е рекао: "Све док си у телу, молим те, не попушта срцу своме. Човек не може да веруе
никаквом плоду, све док се налази у поу, будуи да не зна шта е се десити са им пре него што га
затвори у свое житнице. Тако он не може да попушта свом срцу све док е дисае у еговим ноздрвама
(ов 27,3), будуи да не зна каква е га страст сусрести пре издисаа. Према томе, човек не треба да
попушта свом срцу све док дише, ве да увек вапие Богу да му [укаже] помо и милост".
10. а сам га питао: "Оче, шта е смиреноуме и шта га раа?" Он ми е рекао: "Послушае, одсецае од
свое вое у смиреу без напора, чистота, трпее увреда, подношее речи ближега без тешкое -
ето шта е смиреноуме".
11. Опет е рекао: "Блажен е она кои е стекао новог човека пре него што е сусрео Христа. То е и
апостол рекао: Тело и крв не могу наследити Царства Божиега (1.Кор.15,50). И ош: ер све док е меу
вама завист и неслога и раздори, зар нисте телесни и зар се не владате по човеку?(1.Кор.З,3)".
12. Опет е рекао: "Ми се налазимо у толиким тешкоама од наших неприатеа стога што нисмо како
треба спознали грехе свое, и што нисмо разумно испитали плач. ер, плач би нам, да се како нашао у
нама, открио грехе наше. Када нам буде дано да истински видимо свое грехе, стидеемо се чак да
погледамо на лице присутних, па чак и на бестидне жене, ер су и оне часние од нас. ер, оне са таквом
дрскошу чине грехе свое не знауи Бога, а ми смо верни па ипак се наша срца слажу са гресима".
13. Рекао е опет: "Подношее увреда и уступае вои ближега по Богу, да се неприатеу не би дало
да се умеша, показуе човека-делатеа. ер, ко има бодар ум и ко се са разумом налази под ногама
Господа Исуса, постарае се да одсече своу воу ве и због тога да не буде одвоен од свог убеног
Господа. Ко не уздржава своу воу у свему, ни са вернима не може бити у миру, ер е малодушност,
гнев и огорчее свагде пратити егово срце. Она ко говори: "Ние ништа ако поговорим, или ако чуем",
личи на слепца кои не види светлост ни кад га уводе, нити кад га изводе. Схватите шта бива са сунцем -
и намаи облак сакрива егову светлост и топлоту. Меутим, то виде само они кои имау прозрее".
14. Опет е рекао: "Човек кои увек гледа на свое грехе нема езика коим би могао да поговори са неким
човеком".
15. Опет е рекао: "Омрзи све што е у свету и телесни поко, пошто те чине неприатеем Божиим. Као
што се човек бори против неприатеа, тако и ми треба да се боримо против свог тела и да му не
пружамо поко".
16. Рекао е опет: "Делатник, кои воли Бога, треба да пази на сваку своу помисао, да се саветуе са ом,
и да расууе да ли су од тела или не. ер, он се не може сматрати девствеником све док
противприродност ош увек има извесну силу у еговим удовима".
17. Питао сам га: "Шта значи реч из еванеа: Да се свети име твое!" Он е рекао: "То се односи на
170
савршене, будуи да се име Божие не може светити у нама кои смо обузети страстима".
18. Рекао е опет: "Наши древни оци су рекли да удаити се (од света) значи бекство од тела (т.
несажаивост према телу) и сеае на смрт".
19. Опет е рекао о миру са ближима: "Бог не обитава тамо где нема мира. Ко види свое грехе, види и
мир. ер, грехе остава смиреноуме, а не место живота. Павши у грех са Уриницом, Давид ние нашао
ништа што би принео Богу на жртву због грехова своих, осим речи: Жртва е Богу дух скрушен. Срце
скрушено и смирено Бог нее понизити (Пс.50,29)".
20. Рекао е опет: "Малодушност и понижавае било кога смууе ум и не дозвоава му да угледа
светлост Божиу".
21. Опет е рекао: "Учини напор да избегаваш оне кои следе три страсти кое понижавау душу:
користоубе, частоубе и телоугаае. ер, душа коом оне овладау не може да напредуе".
22. Опет е рекао: "Када седиш у келии и дое ти (помисао) да осудиш ближега, [сети се] своих грехова
и закучи да их е више него код твог ближег. Такое, ако помислиш да чиниш праведна дела, сматра
да нису Богу угодна. Сваки снажни део тела помаже болесном и стара се о ему, говореи: "Ми имамо
нешто (заедничко)", те му састрадава. Огрубели говори у срцу своме: "Никада нисам грешио", а она ко е
стекао смиреноуме на себе преноси понижавае ближега, говореи: "а сам погрешио". Она ко
презире (смирее) сматра у срцу своме да е мудар и да никад никога ние вреао. Ко, пак, има страх
Божии, стара се о врлинама и [труди се] да ни една од их не пропадне".
23. Опет е рекао: "Зна да служба Богу коу вршиш у келии у утау ние истинска ако ти се у исто време
срце приклаа ка нечему што ние Божие, и ти, при томе, мислиш да то ние грех. Ако говориш: "Бог
прима срдачну службу коу сам одслужио у утау", онда е свакако грех пред Богом ако се твое срце
слаже са злом у утау".
24. На мое питае, он ми е одговорио да она ко не налази помо у борби, ни миру не може да веруе.
25. O поучавау е рекао: "Оно у себи крие велику опасност да се не погреши у ономе што се поучава:
ер, чим погрешиш [значи] да не можеш да поучаваш".
26. Рекао е опет о причешивау: "Тешко мени! Тешко мени! Каквое мое општее са Богом, ако
општим са неприатеима Божиим? Тако се а причешуем на суд и на осуду. ер, ето какве речи ми
говоримо: "Светие светима", т. светима приличи да примау Свете (Тане). Но, ако сам а свет, ко су
онда ови кои делуу у мени?".
27. Упитао сам га: "Шта е страх Божии?" Он ми е рекао да човек кои се веже за било шта што ние
Божие нема у себи страха Божиег.
28. ош сам га питао: "Кое слуга Божии?" Он мие рекао: "Све док служи страстима човек се не може
сматрати слугом Божиим. Он е слуга онога кои име влада".
29. Рекао е опет: "Тешко мени! Тешко мени што се нисам подвизавао да се очистим, како бих стекао
милост. Тешко мени! Тешко мени што се нисам подвизавао да савладам неприатее свое у борби да
бих царевао са Христом. ер, како може да се приближи Цару своме она кои другима служи! Тешко
мени! Тешко мени што на мени лежи Твое име, Господе, а а служим неприатеима Твоим. Тешко мени!
Тешко мени што едем храну кое се гнуша Бог мо, због чега и нее да ме исцели".
30. Посетио сам га [едном] кад е био болестан и нашао га како тешко страда. Видевши тугу мог срца
због егових страдаа, он е рекао: "Тек на основу ових тешких мука а могу да се сетим оног горког часа.
Телесно здраве ние корисно [за такву намеру]. Тело тражи крепко здраве како би бунтовало против
Бога. Дрво, пак, кое се свакодневно залива нее се осушити и нее престати да доноси плод".
31. Опет е рекао: "Човек мора имати храбро и велико срце да би се постарао око испуаваа заповести
Божиих".
32. Опет е рекао: "Тешко мени! Тешко мени што имам пред собом тужиоце кое познаем и кое не
познаем, и кое не могу да порекнем. Тешко мени! Тешко мени што имам тужиоце. И како у сусрести
Господа мог и егове свете када ми неприатеи нису оставили ни едан уд здрав пред лицем
еговим?"
33. Питао сам га: "Шта треба да чини безмолвник?" Он ми е рекао: "Безмолвнику су потребне три
171
врлине: непрестани страх [Божии], свагдаша молитва и да стално избегава да попушта срцу".
34. Опет е рекао: "Човек кои безмолствуе мора да се чува да не чуе ни едну некорисну реч зато што
она [може] да поништи егов труд".
35. O ави Спиридону е рекао: "едан старац га е запитао: "Кажи ми каквим видиш самог себе". Он е
одговорио: "а личим на онога кои се налази на кули и кои, гледауи напое, маше пролазницима како
му се не би приближили". А старац кои га е питао одговори: "А а личим на онога кои е направио ограду
у круг и закучао е гвозденим резама, тако да, кад неко закуца, не могу да сазнам ко е, ни одакле е
дошао, ни шта хое, ни какав е. Стога му не отварам све док не оде".
36. Опет е рекао: "Господ е услишити оне кои га траже са болом у срцу. Они треба да [га] моле са
разумом, бриживо [га] тражеи са болом у срцу, слободни од свега светског. Они треба да се старау о
души са страхом, како би е, по сили своо, на Суд Божии изнели без саплитаа".
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ СЕДМО СЛОВО
О [изреци]: "Пази на себе" (Пон.Зак.15,9).
1. Пази на себе мариво, буди смео и веру да е Господ наш Исус Христос, Бог кои има неизрециву
славу и величину, постао наш пример, да бисмо ишли еговим стопама (1.Пт.2,21). Он се ради нас
смирио превеликим смиреем кое превазилази сваку меру, примио обличе слуге, осиромашио, ни у шта
не рачунауи увреде, и претрпевши многа и срамна понижеа, као што е написано: Као аге на
заклае воен би и као овца нема пред оним кои е стриже не отвори уста своих. Од уза и од суда узе
се (Ис.53,7,8). Назад, Он се подвргао и смрти са великом срамотом ради нас, да бисмо ми, по егово
заповести и ради сопствених грехова, радо подносили ако нас неко праведно или неправедно вреа и
клевета. Чак ако нас неко и до смрти буде доводио, треба да смо као овце и као неразумна стока коа
уопште не противречи. Шта више, тада треба, ако можемо, да се молимо, или барем, у краем случау,
да утимо са великим смиреем.
2. Пази на себе мариво, верууи да е за душу много корисно и спасоносно да [се подвргава] невоама
и бешчашу ради Бога и да их радо и безметежно подноси, сматрауи да е достона да ош више
пострада. [Осим тога], помисли да и сам можеш понешто понети за Господа, и да барем едним делием
можеш постати подражавалац страдаа свога Бога. Немо роптати на оне кои су те увредили, ве се од
душе помоли за их сваки пут кад их се сетиш. Они ти, наиме, доносе велико богатство.
3. Пази на себе мариво и као велику смрт, као погибао душе и вечну смрт презири и на сваки начин
избегава властоубе и славоубе, т. жеу за славом, чашу и удском похвалом, као уосталом, и
мисао да си нешто [значано], да си остварио неку врлину или да си бои од било кога. Исто тако,
одсеца сваку срамну похоту и намау телесну сласт, избегава непотребна познанства и додире туег
тела. Не дозвоава себи да ишта поедеш ван одрееног времена. Тако еш, чувауи се у малом,
избеи да паднеш у тешке (грехе). ер, она ко презире мало, постепено упада и у велико.
4. Пази на себе мариво и од душе и истински сматра себе намаим и нагрешниим од свих Хришана.
172
Нека ти душа увек плаче, смирава се и стее. Као недостоан и идиот, увек ути и уопште не говори без
потребе.
5. Пази на себе, увек се сеа и пред очима има вечни ога и вечне муке и осуенике, те пре сматра
себе за едног од тамоших, него за едног од живих.
6. Пази на себе мариво знауи да е Господ наш за нас умро и васкрсао да ти више не би живео себи
него Ономе кои е за нас умро и васкрсао (2.Кор.5,15). Буди смео и веру да се увек налазиш пред
еговим лицем и да Он види твое срце.
7. Пази на себе мариво и свагда буди готов да се повинуеш вои Божио, било да се ради о смрти или
животу или неко невои, и то са свом жеом и вером. Увек очеку велика и страшна искушеа коа
долазе на тебе - невое, мучеа и нагорчу смрт.
8. Пази на себе мариво како пред лицем Бога свих не би радио ни нешто намае без егове вое. Ма
шта усхтео - било да нешто кажеш, или учиниш, или да поеш некоме, или да поедеш нешто, или да се
напоиш, или да легнеш да спаваш - напре дозна да ли е [ствар] по Богу и распита се за узрок због кога
хоеш да е учиниш, па тек онда поступи онако како приличи пред Богом. Тако се у свим делима и речима
исповеда Богу како би му се више приближио, и како би стекао веу смелост пред им.
9. Пази на себе мариво да нешто не проговориш када те брат увреди и кад приметиш у себи тугу или
гнев. Тек кад молитвом укротиш срце свое, поговори са братом и то само оно што приличи. Ако буде
потребно да [опоменеш] брата, те приметиш у себи гнев или несрееност, онда ништа не говри да не би
дошло до веег немира. Када приметиш да сте и едан и други у добром расположеу, можеш да му се
обратиш, премда опет не као она кои изобличава, него као она кои напомие, и то са сваким
смиреноумем.
10. Пази на себе мариво и сваког дана очеку искушее кое на тебе наилази, било да се ради о смрти,
било о невои, или о велико беди. И када дое, подноси га радо и без смуеа, помишауи да нам
кроз многе невое ваа уи у Царство Божие (Дап. 14,22).
11. Пази на себе мариво у свему да не иштеш своу воу и сво поко ни у речима, ни у делима, ни у
помислима, ве се приежно стара да дознаш воу Божиу и да е у потпуности извршиш, чак и кад буде
изгледало тешко. Све поднеси и испуни Царстава ради небеског, верууи од срца да ти е то корисние
од све удске мудрости: ер, егова заповест есте живот вечни. Они кои траже Господа нее се
лишити ниедног добра (Пс.33,11).
12. Пази на себе мариво као она кои увек стои пред лицем Божиим, и као она кои ни од кога ништа
не очекуе, осим - са вером - од ега единог. Ма у чему имао потребу, моли Бога да буде по егово
вои. За све што имаш увек благодари Богу као Онога кои ти е све даровао. Уколико се лишиш нечега,
немо се надати на човека, немо се жалости, нити ропи, ве све подноси благодушно и без смуеа,
помишауи у себи: "Достоан сам ош веих скорби због грехова моих. Уосталом, Бог ме може
помиловати ако хое". Ако се будеш тако понашао, Он е испунити сваку твоу потребу.
13. Пази на себе мариво да се не сагласиш или да не примиш нешто пре него што се увериш да ти то
Бог шае од праведног труда. Тада прихвати са сваким миром. Ако, пак, видиш да е од неправде, или
борбе, или лукавства и лицемера, одби и одбаци понуено, сеауи се да е боа ситница са страхом
Божиим, него ли велике ризнице без страха (Прич.15,16).
14. Пази на себе мариво и труди се да сачуваш утае, како би ти Бог даровао силу да се бориш и
подвизаваш. Назад, ако неко усхте да поговори са тобом, и ти у себи осетиш да е разговор оправдан и
да е по Богу, онда е бое да се поговори него да се ути, те отвори своа уста са страхом Божиим и
трепетом, лице окренувши ка земи. Нека ти реч буде са поштоваем и прикладна. Ради убави се
немо упуштати у дуг разговор, ве убрзо заути. Уколико те нешто запитау, послушно одговори само
неопходно, и дае не говори.
15. Пази на себе мариво и уздржава се и од похоте очиу, слуха, езика и додира, као што се
уздржаваш од блуда. Нека твое очи увек гледау само тебе самог и твое рукодее. Немо их окретати
према другом човеку, изузев кад постои оправдани разлог. На жену или на лепог човека уопште немо да
гледаш без потребе. Своим ушима не дозвоава да слушау осуивае, нити бескорисне разговоре.
Нека твоа уста уте и немо говорити без потребе.
16. Читауи ово, убени, силно се побрини да (испуниш) оно што си чуо, како би те Бог покрио у часу
173
искушеа. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ОСМО СЛОВО
О гранама зла
1. Неопходно е [нешто] реи и о гранама зла, да би човек знао шта е страст и шта га одваа од Бога, те
да би молио благост егову поводом сваке од их - да му изае у помо и да му да силу (да се бори са
има), све док не узмогне да их сасвим свуче са себе. ер, оне су ране на души кое е одваау од Бога.
2. Блажен е човек кои их е свукао, зато што е бити словесна овца, пригодна за жртвеник Божии, и што
е чути радосни глас Господи: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим у те
поставити; уи у радост господара свога (Мт.25,21). Они кои хое да врше свое телесне прохтеве,
кои нее да се исцеле светим лекарством покааа и да постану чисти, у часу невое е се показати
наги, без одее врлина и бие бачени у таму накрау, где пребива аво кои е одевен у одеу страсти,
т. блуд, похоту, среброубе, оговарае, гнев, завист, таштину, гордост. То и есу гране (зла), као и
многе има сличне: неуздржае, украшавае тела, забавае, леост, смех, бестидни поглед,
разметивост, несавесност, необазирае на Суд Божии, завист према ближем, лагае брата,
човекоугаае, лажно сведочее, лажно знае, жеа за учитеством, убав према светским
обичаима, малодушност, нетрпеивост, мржа према ближем, неукоревае себе, убав према
удско слави а не према слави Божио, истицае своих дела ради славе удске, убав према
раскошним елима, вршее телесних страсти у срцу, гледае на самоунижее као на саблазан,
надимае знаем, свадивост, настоае на своо вои, сматрае себе разумним и мудрим, гледае
на брата као на неразумног и понижавае брата.
3. Све ово дествуе у души коа е одвоена од Бога. То су тешка бремена коа е узео на себе Адам када
е окусио од дрвета. О има се и говори: Он узе немои наше и болести понесе (Ис.53, 4). их е Господ
наш Исус Христос усмртио Крстом. Оне су стари мехови у кое се не сипа ново вино. Оне су повои коима
е био повезан Лазар. Оне су демони кое е Христос послао у свие. Оне су стари човек кога, по
заповести апостола, треба да свучемо. О томе е он рекао: ер ако живите по телу, помреете (Рим.8,
13). То е коров кои е изнедрила зема Адамова, кад е био избачен из раа.
4. Христово е бреме лако: безгневна чистота, благост, кротост, радост духа, уздржае од страсти, убав
према свима, свето расуивае, непоколебива вера, трпее невоа, гледае на себе као на странца
у свету, жеа да се изае из тела и да се сусретне Христос. Ето лаких бремена, коа треба да носимо по
заповести Христово. Ето пута на коме су многи свети носили труд све док га нису прешли. Ето онога што
нико не може постии ако не свуче са себе старог човека, ако се не ослободи (од ега) и не стекне
убав, ако га убав не учини безбрижним према свему. Меутим, ова убав не може да обитава у нама
све док волимо било шта од овога света, као што е написао: Не можете учествовати у трпези
Господо и у трпези демонско (1.Кор.10,21). И Исаиа говори: Ко од нас може да живи поред ога кои
прождире? Ко од нас може да живи поред вечног пламена? Она кои ходи у правди и говори истину, ко
презире корист од насиа и ко уздржава руке од дарова, ко затвара уши да не чуе о крвопролиу и очи
да не види зло. Он е обитавати на висинама и егово прибежиште су неприступне стене. ему е
се дати хлеб и егова вода нее пресушити(Ис.ЗЗ, 14-16).
5. Видиш ли какву част Бог указуе онима кои се подвизавау за ово кратко време, и кои кроз трпее
невоа са себе скидау терет света? Видиш ли како помо Божиа прати оне кои су одсекли свое
прохтеве и како у има потире све страсти, ер следуу вои Божио? Они кои следе за своим
прохтевима и желе да их испуне премда и почиу духом, завршавау телом (Гал.3,3), зато што због те
174
жее не могу да се противе своим неприатеима. Они сво труд чине ништавним и узалудним. Због
тога их прекорева пророк еремиа, говореи: Проклет (свако) ко дело Господе обава са немарношу
(ер.48,10).
6. Видиш ли да Бог не снисходи онима кои пожеле да му служе, али се подарме страстима? Он их
остава ихово вои и предае у руке онима кои их мрзе. Уместо части коу ишту од уди, они [налазе]
срамоту ер нису истраали пред неприатеима своим. [Због тога] им Бог не долази у помо и не смируе
(неприатее) ихове. Према томе, без труда, зноа и бола, по свим Писмима, човек нее [доживети] да
га Бог услиши.
7. Молимо благост Божиу са срдачном приежношу, са сузама и злопаеем; повинумо се сваком
човеку Господа ради; смиравамо се пред братиом нашом као пред онима кои су разумнии од нас;
никоме не враамо зло за зло; не помишамо у срцу свом зло ни о коме, ве пребивамо у
едномислиу; не говоримо о телесним потребама овог света, нити: "Ово е мое", ве свакодневно
меримо сво ум, гледауи докле е достигао и чувауи га да не помиша о ономе што е нечисто;
лишавамо тело свое ситости да не би захтевало да удовоавамо страстима; смиримо тело пред душом,
а душу покоримо уму и учинимо е невестом коа е чиста од сваке скверни и коа зове свог женика,
говореи: Нека сие брат мо у врт сво и нека еде плод свога повра (Пес.н.пес.5,1).
8. Почнимо да се подвизавамо, братио, како бисмо стекли такву смелост према ему, те да и ми чуемо
реч коу е рекао: Хоу да и они кое си ми дао буду са мном где сам а. ер, а сам их заволео, као што Ти
волиш мене. а у има и ти у мени (н.17,23-24). Света едносуш(т)на и Беспочетна Троица може да
учини милост на нама, те да и ми наемо поко са свима светима еговим, у дан Суда. ему слава и
мо у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
СЛОВА ПРЕПОДОБНОГ ИСАИЕ УЧЕНИЦИМА
ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТО СЛОВО
Ридаа
1. Тешко нама сластоубивима и кратковременима, ер због привремене безаконе телесне похоте
неемо угледати славу Господу!
2. Тешко нама што, презревши нераспадиво, незадрживо стремимо распадивоме, иако распадивост
не наслеуе нераспадивост (1.Кор.15,50)!
3. Тешко нама што свое тело, кое е поести црви и гно, хранимо у гресима, не боеи се ни ога кои е
нас вечно мучити, ни неуспавивог црва!
4. Тешко нама што тело наше, кое е оскрнавено нечистотом, христоибиви уди поштуу поклонима и
целивау, док смо ми окречени гробови кои у себи носе смртоносни грех!
5. Тешко нама што преко неуздржаа у храни и сластима у себи сабирамо семее кое клиа и побууе
175
нас на безаконо телесно седиее!
6. Тешко нама што не упореуемо трулежност са нетрулежношу и што се не боимо Божанствене и
страшне правде!
7. Тешко нама што смо малодушни за добро и ревносни и брзи на зло!
8. Тешко нама што смо тело наше, кое е способно да постане обиталиште вечне светлости, учинили
обиталиштем вечне таме!
9. Тешко нама што Син Човечии, кои е едносуш(т)ан Богу Оцу и кои се ради нас оваплотио у нама нема
где да заклони Своу главу, док су лисице, т. зли и лукави духови у нама себи направили азбину!
10. Тешко нама што прави срцем Судии предлажу свое душе непорочне и своа тела света и неупрана,
док ми, чие су душе оскрнавене и тела нечиста, можемо едино да очекуемо осуду на вечне муке!
11. Тешко нама што очекуемо почасти светих, иако смо пуни похоте за неправдом и сваком нечистотом!
12. Тешко нама што се креемо меу светима и незлобивима као чисти и слободни, иако смо осуени и
кривци за многе грехе!
13. Тешко нама што уразумуемо и поучавамо оне кои су далеко бои од нас, премда смо испуени
сагрешеима!
14. Тешко нама што, имауи брвно у оку, као непорочни покреемо суд и гневимо се због намаих
сагрешеа наше брае!
15. Тешко нама што на друге полажемо тешка и неподношива бремена, а сами, као немони телом,
одбиамо да их се и дотакнемо!
16. Тешко нама што, будуи оскудни у божанственом монашком делау, без стида журимо да друге
учимо делатно врлини!
17. Тешко нама што смо заборавили на свое давне грехе, и што се ни због нових не мучимо и не
плачемо!
18. Тешко нама што смо добро започели уз благодат Божиу, док смо сада постали телесни!
19. Тешко нама што смо се толико погрузили у нечисте помисли да се, наводно не видеи свое грехе,
питамо да ли смо их чинили!
20. Тешко нама што едуи и пиуи не помишамо на борбу коа нам се дешава због преедаа!
21. Тешко нама што смо готови да се сложимо са помислима чим демони у нама пробуде блудна сеаа!
22. Тешко нама што, оставауи божанствене молитве и читае са размишаем, свое дане
проводимо у пустим маштаима и празнослову!
23. Тешко нама што су нам срца окамеена до те мере да, и поред честог напрегнутог искаа
скрушености и суза, не налазимо успеха због краег немара и леости!
24. Тешко нама што се ни мало не старамо о души, премда непрестано греши, и премда е Бог рекао:
Умрее душа коа сагреши(ез.18,4)!
25. Тешко нама што е због ситости и утеха наше тело лако покретно на грех и што ми до похоте
разгоревамо нечисте и скверне помисли, преко очиу примауи стреле лукавог у своа срца и преко
дотицаа тела постауи пуни похоте за женама слично коима, не помишауи о свом словесном
достоанству и не боеи се вечног мучеа!
26. Тешко нама што се због страдаа и болести тела много узнемиравамо и стеемо, док смо за ране и
неизлечиве болести душе неосетиви!
27. Тешко нама што е код нас владалачка сила душе потчиена еном робу - телу, што господари
лошие над боим, те што не служе обое са едном жеом Богу кои нас е саздао!
28. Тешко нама што свое грехе понавамо кроз зле и нечисте помисли, те што не препознаемо кад се
Бог од нас удаава и кад прилазе нечисти духови!
29. Тешко нама што, иако неразумни и неразборити, волимо и отимамо похвале светих, али не и ихове
176
подвиге и дела!
30. Тешко нама што у извршавау заповести Божиих не проавуемо ни страх слугу, ни усре и
благоразумност наамника, ни убав синова!
31. Тешко нама што из угааа удима не одбиамо да говоримо и чинимо разне [ствари], не обазируи
се на оно што е неправедно!
32. Тешко нама што се стидимо уди када грешимо, док на вечни стид не обраамо никакву пажу!
33. Тешко нама што се нисмо истицали, знауи да смо од сиромашних и незнатних родитеа, док се, и
поред завета сиромаштва и смиреа Богу, препиремо како би нас сврстали на исти ниво са богатим и
славним!
34. Тешко нама што смо у свету, принуени сиромаштвом, били уздрживци, док се сада, када смо
призвани на уздржае, врло много старамо за ситост стомака и поко тела!
35. Тешко нама што се сврставамо у демонску гомилу, премда [знамо] да демони окружуу оне кои се не
бое Бога и кои преступау егове заповести, а анели оне кои се бое Бога!
36. Тешко нама што се трудимо да се допаднемо богатим и силним кад се сретнемо са има и кад
поговоримо са има, док се од сиромашних одвраамо као од досадних када долазе да просе од нас!
37. Тешко нама што се према сваком човеку не односимо као што приличи, ве како хоемо и како нам се
допада!
38. Тешко нама што своа права тачно одреуемо, што расууемо и учимо о има, док смо од чиеа
добра далеко одступили!
39. Тешко нама што мариво чистимо зему од тра и шиба и од другог растиа кое штети
плодовима, док свое душе страхом Божиим не чистимо са маривошу од злих и нечистих помисли кое
штете светим врлинама!
40. Тешко нама што употребавамо многогодише старае ради земаских и трулежних ствари, без
обзира на то што треба да се преселимо са земе и што на о живимо као дошаци, и без обзира на то
што у време неизбежног пресееа одавде неемо имати могуности да било шта понесемо!
41. Тешко нама што смо немарни за свое душе и што се [понашамо] као да неемо дати одговор за све
време свог живота, иако [знамо] да емо за свако дело у земаском животу, за сваку празну реч, за зле и
нечисте помисли и сеаа душе бити дужни да пружимо одговор страшном Судии!
42. ао нама не само због наше нечастивости и безакоа коа смо починили, ве и због презира према
обеаима Божиим и због невероваа у их!
43. Тешко нама што смо се као неразумни прилепили за трулежност, и што смо, због убави према
земаском, остали далеко од вечне нетрулежности, иако смо имали могуност да се кроз еванелски
живот споимо са непропадивошу!
44. Тешко нама што смо непропадивости претпоставили одвратну трулежност!
45. Тешко нама што из самоугааа пре бирамо да нас побеуу наше страсти, него да побеуемо свако
сластоубе, иако за то имамо могуности!
46. Тешко нама што се стидимо и боимо да грешимо пред удима, а не трептимо и не боимо се да
грешимо и да смо бешчасни пред Оним кои види и сакривено!
47. Тешко нама што свое речи не зачиуемо божанском соу, ве увек ближем говоримо бескорисне
речи, далеке од побожности!
48. Тешко нама што са удима разговарамо користеи се лажу, лукавством и превртивошу, не боеи
се осуде!
49. Тешко нама зато што сан и униние чине да демони краду умиее из наших срдаца!
50. Тешко нама што страстима превазилазимо световаке иако смо се одрекли света!
51. Тешко нама што исправамо друге кад греше у ситницама, иако сами имамо велику потребу за
обучаваем и поуком!
177
52. Тешко нама ако нас Господ испита на земи и ако нас узме на суд са неисправенима!
53. Тешко нама што не пазимо на оно што се налази у нашем стомаку, услед чега нас побеуу
сластоубе и гордост!
54. Тешко нама што желимо да нас сматрау светима и да нас поштуу иховим именом, иако свагда
свое душе скрнавимо нечитим помислима!
55. Тешко нама што смо, предавши се таштини, заборавили на борбу са аволом!
56. Тешко нама кои овде грешимо без страха, зато што е нас тамо дочекати неугасиви ога геенски,
накраа тама, неуспавиви црв, плач и шкргут зуба, и вечна срамота пред твари коа е виша и нижа од
нас!
57. Тешко нашо неразборито и нераскаано души зато што е по васкрсеу мртвих са вапаима и
шкргутом зуба плакати и стеати у грешном телу свом, будуи погоена очааем због горких и болних
мучеа у вечном огу!
58. Тешко нама што у земи прогнаа и странствоваа волимо проклето весее, док се не сеамо
сладости раа и презиремо небеско Царство!
59. Тешко нама што се по немилосру уподобавамо лудим девокама и што преко доброчинстава
ближима не откупуемо еле кои е потребан за осветее светики!
60. Тешко нама што дан и но узносимо молитву Богу, говореи: "Господе, Господе", а не чинимо оно што
е Он заповедио!
61. Тешко ономе кои е написао ова ридаа што ние на себе узео ни намаи уздах покааа, премда е
крив за све што е написао!
62. Тешко ономе кои пати због других али се лишава туговаа због самог себе!
63. Тешко нама што се не стидимо иако нас савест непрестано изобличава и сведочи против нас, и што
не дрхтимо пред Страшним судом Божиим, иако подлежемо осуди и мукама за оно што смо учинили!
64. Тешко нама што се радуемо због удских похвала, иако нам дела заударау!
65. Тешко нама зато што блуее ума и срца, расеаност и заборав одузимау страх Божии из наших
срдаца!
66. Тешко нама што нам наше старае о суетном срце чини запуштеном земом и притупуе егово
(осеае за духовно)!
67. Тешко нама што нас Бог дуго трпи, те нас не погаа смру коа одговара нашим делима, а ми се ош
не старамо да и сами постанемо милостиви!
68. Тешко нама што сада не памтимо свое грехе, док емо, по обнажеу душе од тела, одедном, са
болним и горким раскааем, угледати све их - учиене и речу, и делом и помислима, изображене и
написане у сеау наших срдаца!
69. Тешко нама што приступамо страшним Танама Божиим, проникнути своом нечистотом, без обзира
на опомену апостола да кои недостоно еде и пие, суд себи еде и пие, не разликууи тела
Господега (1.Кор.11,29)! Ми се правдамо да смо то учинили у ноном маштареу и у скверним
помислима. Меутим, она ко Богу приступа са нечистим помислима, са порочним очима, са
оскрнавеним телом, са скверним стремеима душе и тела, себе чини достоним многих болести тела
и немои душе, а затим и вечног мучеа и бескране срамоте.
70. Тешко мени што ово пишем проливауи горке сузе, док ош нисам започео дела покааа!
71. Тешко мени што говорим истину, а не чиним добра дела!
72. Тешко мени кои добро поучавам, али раво поступам!
73. Тешко онима што греше у сластима, зато што е примити горак кра са вечном срамотом!
74. Тешко онима кои се жалосте због непотребних ствари, ер су се лишили душекорисне туге покааа!
75. Тешко онима кои вреау и омаловажавау, зато што су се удаили од блажене убави!
178
76. Тешко онима кои другима не желе добро и кои завиде, ер су постали туи благости и милосру
Божием!
77. Тешко човекоугодницима, зато што не могу Богу угодити!
78. Тешко лицемерима, зато што су отпали од истине Божие!
79. Тешко гордима, зато што су на страни одступника авола!
80. Тешко онима кои се не бое Господа, зато што е се уплести у многе грехе, и што е бити бичевани и
овде и тамо!
81. Тешко нама што уеде и угризе бува, гида, ваши, мува, комараца и пчела не трпимо, док се од
напасти великог дракона, кои нас гута као на поилу и кои нас е пробио смртоносном жаоком, уопште не
штитимо нити сакривамо!
82. Тешко нама што нас аво исцрпуе и сластима и болестима и невоама и свакаквим светским
преварама, а ми неемо да престанемо са злом!
83. Тешко нама што не проливамо многе сузе, нити болуемо срцем, нити се од своих страсти
уздржавамо, иако одступништво трае тако много година и премда су многи оставили Православну веру,
ве напротив, додаемо грех на грех, како бисмо за своа зла дела одедном добили вечно мучее у
геени!
84. Тешко нама кои смо написали ове вапае, што у старости своо, кад нам е ве дошао кра, додаемо
ош веа и неподношивиа зла и ош теже грехе, иако се ош нисмо покаали ни због злих дела свое
младости!
85. Тешко нама што се не стидимо чак ни натежих страдаа и разних болести тела, ве се гоимо у
гресима и са презиром (према дужности), те са пуним неуздржаем и распуштеношу, дебамо своа
скверна и грешна тела!
86. Тешко нама што нам предстои да проемо кроз ога кои куча снажние од морских валова, да би
сваки примио оно штое у телу учинио, било добро или зло (2.Кор.5,11)!
87. Тешко нама што не помишамо о оном мрачном и невештаственом жежеу ога, нити о тамошем
вечном горком плачу и шкргуту зуба! ер, Бог е од нас одузети светлост у пламену, док е ару и мрак
оставити у огу ради нечастивих и грешника.
88. Тешко мени, бедна душо! Врло ми е жао и срце ме мое без престанка боли (Рим.9,2)! ер, оплакууи
себе, а сам дужан да кажем: "Зло ми е помрачило разум и покрило истину; смрт е победила живот;
земаско, трулежно и привремено е заменило небеско, нетрулежно и вечно; мрско и достоно мрже
показало се слаим и омиениим од истинске убави Христове и части; заблуда е истину избацила из
мое душе, осудивши е на изгнанство; изабрах стид и срамоту уместо смелости и похвале; горчину
претпоставих сладости; зему и пепео заволех више од неба и еговог Царства; тама добромрсца
авола ушла е у мое срце и помрачила светлост виеа у мом уму".
89. Тешко мени! Тешко мени! Какве замке авое су ме заплеле и, саплевши ме, са какве висине ме
оборише доле! Ходеи, уморих се, и мо зно ме узалуд обливао. Ко да ме не оплаче? Ко нее горко
заплакати због мене кои сам се исцрпео у суетном труду кои сам у пристаништу претрпео бродолом?
Помилуте ме, помилуте ме, помилуте ме, о приатеи (ов.19,21), и упорно молите благог и
незлобивог Господа мог Христа да се смилуе нада мном и да отера страшну маглу добромрсца авола
са ума мога, како бих могао да видим у каквом блату лежим и како не устаем, премда сам у могуности.
Или е можда мое скраено време пресекло сваку наду за мене? Нема болести коа би била вее од
мое; нема ране као што е моа рана; нема раздираа срца као што е мое, ер безакоа моа
превазиоше главу моу (Пс.37,5). Мое ране нису ране од мача и мои мртви нису мртви од битке.
Распаене стреле неприатеа забиле су се у мене и ослепеле мог унутрашег човека - те се погрузих
у дубину блата, тако да нема опстанка (Пс.68,3). Страх коег се ужасавах, дое ми (ов.З, 25), и покри
ме тама смртна (Пс.43,20).
90. Тешко мени! Погледа душо, и увиди привремену садашост, и оно што е, после кратког времена, са
горчином и скорби прои, као и оно страшно што долази. Помисли, душо, од колике наде и добара ти
отпадаш и каквих мучеа еш ускоро постати незамеива и неутешна наследница! Због тога, пре него
што над твоом главом нестане светлост, пожури и дои те падни молеи и просеи Дародавца вечне
179
светлости да те избави од свеобухватног пламена и од потпуне таме. ер, егово е да опрости грехе и
да даруе добра нама, кои смо недостони егове милости. ему слава и мо у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
II
ПРАВИЛА И САВЕТИ МОНАСИМА ПОЧЕТНИЦИМА
Брате убени! Ако си ве оставио ова суетни свет и посветио себе Богу, ка се за свое грехе и држи
се свое одлуке. Не слуша помисли када почну да ти досауу говореи: "Нее ти бити опроштени рании
греси", него испуава следеа правила:
1. Не еди са женом; не склапа блиска приатества са дечацима; не спава на исто постеи са
младием. Када скинеш одело, не гледа на свое тело.
2. Ако те понуде вином, не пи више од три мале чаше. Ово правило ие нарушава чак ни ради
приатества.
3. Молитве прописане у одреено време не твори непаживо, да не би пао у руке своих неприатеа.
Труди се колико можеш да размишаш о садржау Псалама, ер е те то спасти од нечистог живота.
4. Нека ти буду драги рад и самоограничавае, како би се стишале твое страсти. Немо о себи имати
високо мишее, па нееш престати да оплакуеш свое грехе.
5. Чува се лажи коа разгони страх Божии. Не открива свима своа добра дела, да ти их не би отео
неприате.
6. Открива болести своим оцима, како би обрео помо од ихових савета.
7. Принуава се на рукодее и у теби е обитавати страх Божии.
8. Не осуу брата кои е згрешио и не презири га, иначе еш пасти у руке своих неприатеа.
9. Не буди свадив, бранеи упорно свое мишее, да се у теби не би настанило зло.
10. Заволи смирее и не ослаа се на сопствено мишее. Навикни сво език да непрестано говори:
"Опрости". Тако е на тебе сии смирее.
11. Седеи у своо келии, стара се о трима стварима: о непрекидно молитви, о удубивау у Псалме и
о рукодеу.
12. Мисли у себи: "Данаши дан ми е последи у овом свету", па еш се избавити од греха.
13. Не буди облапоран, да се у теби не би поновили преаши греси. Не буди ле. Труди се да
проникнеш у Псалме - па е на тебе дои мир Божии.
14. Принуди се да плачеш за време молитве и Бог е се над тобом смиловати - и скинути са тебе старог
човека.
15. Зна да труд, сиромаштво, уздржае и утае приводе смиреу. Смирее, пак, доноси опрошта
свих грехова. Смирее се састои у томе да човек себе сматра грешником и неправедним, да ние упоран
на своим речима, да се одриче своих прохтева, да увек обара сво поглед, да подноси увреду, да мрзи
почасти и поко, и да свима говори: "Опрости". Снагом смиреа неприатеи се нагоне у бекство.
16. Буди увек тужан. Меутим, када ти дое братиа, развесели се са има да би у теби обитавао страх
Божии.
17. Ако са братиом негде поеш, ступа на извесном одстоау од других, да би чувао утае. Не осври
се унаоколо, него размиша о Псалмима и у уму свом се моли Богу. Ма куда дошао, не обраа се са
претераном блискошу са месним житеи-ма. Увек пази на стидивост и скромност у свему и не посежи
180
руком за оним што ти нуде, док те не замоле.
18. Не спава са другим под едним покривачем. Дуго се моли пре сна, макар и био уморан од пута.
19. Не дозволи да ти било ко маже тело уем, осим ако си заиста тешко болестан.
20. Када седиш за столом са братиом, не еди са насладом, и маша се само онога што лежи пред тобом.
Нека ти колена не буду раставена. Не подижи очи према другима. Не пи воду похлепно и уз клокот у
грлу.
21. Ако те нужда натера да шмркнеш док седиш са братиом, устани и удовои своу потребу на мало
удаености. Не протежи се и не зева док си са другима. Ако те и нападне зевае, не отвара уста, па е
прои.
22. Не отвара уста кад се смееш, иначе е се показати да у теби нема страха Божиег.
23. Не пожели туе ствари. Ако стекнеш кигу, не украшава е, ер се на такав начин у теби открива
страст према о.
24. Ако у нечему погрешиш, не стиди се да признаш и не тражи лажна извиеа, него клекни, исповеди
сво грех и замоли опрошта - и, добиеш га.
25. Немо се гневити ако неко у твом присуству слаже, него реци: "Опрости".
26. Не стиди се да се своме саветнику обрааш са питаима.
27. Уколико неко покуца на врата твое келие док си заузет своим делом, остави све и успоко брата
свога.
28. Не говори ни са ким и без потребе не слуша шта други причау.
29. Ако те тво наставник пошае на пут, распита се како треба да се понашаш, и чини како ти заповеди.
Не препричава оно што си чуо. Ако будеш пазио на свое очи и уши, нееш згрешити ни своим езиком.
30. Уколико будеш живео са сабратом, нека ти буде као странац. Ништа му немо нареивати и не чини
се веим од ега. Ако он теби нареди нешто што не желиш, приклони своу воу и не жалости га
одбиаем, да се не би помутио мир меу вама. Зна да е веи она ко се повинуе.
31. Ако будеш живео са сабратом и он ти каже да скуваш нешто, пита га шта жели. Ако, пак, теби
препусти избор, скува шта наеш, са страхом Божиим.
32. Уставши од сна и пре него што било шта започнеш, помоли се, затим се удуби у реч Божиу, и тек
онда се мариво прихвати рукодеа.
33. Странца радосно дочеку и поздрава како ваш сусрет не би био на обострану штету. Када уе, не
постава му непотребна питаа, него напре реци да се помолите. Када седне, реци: "Како ти е
здраве, брате?", а онда му да неку кигу да чита. Ако е уморан од пута, да му да се одмори и уми му
ноге. Ако почне да празнослови, реци му: "Опрости брате, а сам слаб и не могу да слушам такве ствари".
Ако му е подерана одеа, заши е. Ако е слаб, а одеа му се испрала, опери е. Али, ако се ради о
неко луталици, а код тебе у то време седе свети уди, не дозволи му да уе. Поздрави га како приличи и
отпусти га да иде. Меутим, ако е сиромашан, не отпушта га без утехе, него му понуди шта е Бог
послао.
34. Немо разгледати ствар коу сабрат остави код тебе, осим у еговом присуству.
35. Када те неко остави у своо келии и изие, не подижи свое очи да посмотриш шта се у о налази.
Пре него што изае реци му: "Да ми неки посао, да порадим док се не вратиш". И шта ти одреди, чини са
усрдношу.
36. Не моли се лео и немарно, ер тиме, уместо да угааш Богу, навлачиш на себе егов гнев. На
молитви сто са страхом и трепетом, не наслаа се на зид и не премешта се са ноге на ногу.
Супротставаа се помислима и не да им да те увуку у бриге о телесним стварима, како би твоа
молитва била услишена.
37. Када си на литургии добро пази на свое помисли и осеаа и сто са страхом пред Свевишим
Богом, како би достоно примио Тело и Крв Христову, и има излечио свое страсти.
181
38. Док си млад, не треба да носиш лепа одела.
39. Ако путуеш са неким стариим од себе, немо ии испред ега. Уколико неко ко е од тебе старии
устане да са неким разговара, немо ни ти остати да седиш, него устани и сто са има док ти се не каже
да седнеш.
40. Уеш ли у град или насее, спусти поглед, да оно што би могао видети не буде повод за борбу када
останеш сам у келии.
41. Немо ноевати тамо где постои опасност да згрешиш срцем. Не еди са женом и не гледа е, па чак,
ако можеш, ни ене одежде.
42. Ако си на пут кренуо са старцем, не да да он било шта носи сам. Ако су сви путници млади, нека
сваки носи сво део. Уколико пртага има мало, меате се сваки сат. Она кои носи нека иде напред,
као и немони. Када они седну да се одморе, и остали треба да седну са има.
43. Старцу кога будеш питао за савет поводом своих помисли све слободно открива, онако како е, само
ако си уверен да е сачувати твое тане. Приликом избора старца немо гледати ко е у дубоко старости,
него ко е овенчан знаем и духовним искуством, да не би уместо користи наишао на штету и да се не би
умножиле твое страсти.
44. Принуди самог себе да се дуго молиш ноу, не би ли се просветио тво разум. Размиша о своим
гресима и моли се Богу, па е ти их Он и опростити.
45. Ономе ко у твом присуству почне да осууе сабрата, па макар и онога кои тебе осууе, реци са
смиреем: "Опрости ми, брате. а сам грешан и слаб. И сам сам крив за оно о чему говориш. Због тога
не могу да слушам".
46. У свему себи претпостава сабрау. Ако ти пред има неко укаже почаст, реци: "Због вас ми е
указао такву почаст".
47. Онога кои ти нешто тражи на заам немо одбити, ма о чему се радило.
48. Не сеа се често на оне кое си оставио ради убави Божие, ве се сеа смрти и Суда, и тога да ти
нико од их тада нее мои помои.
49. Ако се, седеи у келии, сетиш некога ко ти е нанео зло, одмах устани и срдачно се помоли за ега,
т. да га Бог помилуе. На та начин еш брзо искоренити страст коу имаш према ему.
50. Желеи да се причестиш Христовим Телом и Крву, пази да ти срцу не остане гнев или мржа
према било коме. А ако знаш да се неко ути на тебе, постара се да измолиш опрошта, као што
заповеда Господ наш.
51. Ако ноу (у сну) претрпиш напад похоте, пази да се током дана у мислима не врааш на срамне
слике, да се наслаиваем не би оскрнавило твое срце. Напротив, падни пред Господом и Он е те
помиловати. ер, Он познае удску немо.
52. Одредивши себи строги пост и почевши да обаваш дуго молитвено правило, немо мислити да еш
се има спасти, него веру да е се Бог смиловати на злопаее твога тела, и да е помои твоо
немои.
53. Не очаава и не пада духом ако се разболиш, него заблагодари Богу што и кроз ову болест жели да
ти донесе корист.
54. Живеи у келии, одреди себи меру и час оброка, и од тога никако не одступа. Да своме телу онолико
колико е неопходно да би могло да обава молитве и службу Божиу. Укусну храну коу ти ван келие
понуде немо узимати до ситости.
55. Немо слушати аволе кои те наговарау да започнеш посао кои е изнад твоих снага. Они обично
гледау да одушеве човека за нешто што ние у стау да уради, да би га затим бацили у малодушност и
изругали се над им. Све што они заподену есте без мере и реда.
56. еди едном на дан, али не до ситости. Да телу онолико колико тво састав захтева.
57. едну половину нои одво за молитвено бдее, а другу за телесни одмор. Пре него што легнеш у
постеу два сата сто на молитви и у певау Псалама, а онда пружи одмор телу. Своме телу кое се
разлеи да устане на молитву у одреено време реци: "Зар да због ово мало одмора касние одеш на
182
бесконачне муке? Ние ли бое да се овде мало потрудиш, да би тамо, са светима, имало вечни поко?"
Тада е те оставити леост и приступити Божанствена помо.
58. Примивши монашки чин, отпусти свог роба. Ако зажели да крене за твоим примером и ступи у
монаштво, не допусти му да живи са тобом.
59. Продауи рукодее, немо се спорити око цене, како чине светски уди. Исто тако поступа и када
купуеш. Зна да те оскудица приближуе Богу.
60. Немо дира ствар коу е сабрат оставио код тебе чак и ако ти затреба, осим ако ти он дозволи.
61. Ако те сабрат замоли да му нешто купиш када будеш ишао у град, немо га одбити. Ако са тобом буду
и друга браа, куповину обави у иховом присуству.
62. Потруди се да ствар коу ти неко позами на послугу вратиш одмах после обавеног посла. Немо е
држати код себе ; све док ти е не затраже натраг. Ако се нешто на о поквари, одмах поправи. Ако сам
позамиш неку ствар, не тражи е натраг уколико видиш да сабрат не може да ти е врати, нарочито ако ти
ние потребна.
63. Ако напустиш келиу, па се после извесног времена вратиш у у и у о затекнеш неког другог,
нипошто га не тера, да се на тебе не би наутио Бог, ве себи потражи друго место. Али, ако он сам
зажели да е остави, онда треба да се вратиш. Уколико при том он са собом узме нешто од ствари кое су
биле у келии, немо се противити.
64. Желеи да напустиш своу келиу, не узима са собом ништа од ствари кое о припадау, него их
препусти неком сиромашном сабрату, те е те Бог помиловати ма куда пошао.
65. Ничему се аволи тако не радуу, као када неко скрива свое помисли од духовника. Немо мислити да
еш се уподобити оцима ако не будеш чинио ихова дела.
66. Чува се од богатства и убави према ему. ер, оно уништава плодове монаштва.
67. Немо попуштати када се бориш против неког искушеа кое ти много досауе. Падни пред лице
Божие и реци: "Помози ми, Господе, ер сам слаб и не могу да издржим ову борбу". И Бог е ти помои
уколико твоа молитва буде излазила из чистог срца. Ако победиш у борби, не хвали се и не узда се у
себе. Напротив, ош више се чува, ер неприате нее дуго чекати да заподене нову борбу, тежу од
преаше.
68. Молеи се Богу, немо говорити: "Господе, узми од мене ово, и да ми оно", него реци: "Господе, Боже
мо, Ти знаш шта е корисно за мое спасее. Помози ми и не допусти да грешим пред Тобом и погинем у
гресима своим, ер сам грешан и слаб. Немо ме предати неприатеима моим, ер Теби прибегох.
Избави ме, Господе, ер си Ти крепост моа и надае мое. Теби слава и хвала у векове векове. Амин".
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
III
ИЗРЕКЕ АВЕ ИСАИЕ
1. Ава Исаиа е говорио: "Пошто исте околности постижу и грешнике и преведнике, не треба мислити да
се несрее дешавау само због неких раниих грехова".
2. Они кои све чине ради себе самих слуге су самоуба, навеем од свих зала, од кога се раау
одваае, недружеубивост, недружевност, неправда и нечастивост. Човек ние саздан да би се
усамивао, ве да живи у општеу са себи сличнима, а изнад свега са Богом, Творцем свега. И тако,
словесан човек треба да е друштвен и богоубив, да би и Богу био мио.
3. Ава Исаиа е рекао: "Од убави према удско слави раа се лаж. Код онога ко смиреем одбиа лаж
узраше страх Божии. Немо волети славу овога света, да се од тебе не би удаила слава Божиа".
183
4. Бог прихвата службу коа се врши са смиреноумем, коу [човек] врши као недостоан. Ако на служби у
твое срце уе горда помисао и ти е примиш, ако се сетиш онога кои спава и кои е немаран и осудиш га
у своо мисли - зна да ти е узалудан труд.
5. Када и како се постае смиреноуман? Када [човек] нема език да другоме каже да е немаран, или да
одговори увредиоцу; када нема очи да види сагрешеа другог, нити слуха да чуе нешто што му ние од
користи за душу; када нема руке да другог савлада; када не свауе на другог кривицу за било шта, ве
само на свое грехе.
6. Човек е пре свега дужан да стекне веру у Бога и непромеиву убав према ему, а затим и
незлобивост, [врлину] неузврааа злом за зло, подвижнички живот, смиреноуме, чистоту,
човекоубе, убав према свима и послушност.
7. Замрзи све светско и телесни поко, будуи да су те они направили неприатеем Божиим. Као што се
човек бори са своим неприатеем, тако и ми треба да се боримо са своим телом и да му ускрауемо
поко.
8. Брат е упитао шта значе речи: "Да се свети име Твое". Старац е одговорио: "То се односи на
савршене. ер, ние могуе да се у нама свети име Божие све док над нама владау страсти".
9. Опет е рекао: "Више воли да утиш него да говориш: утае сабира а причивост расеава".
10. Велико е дело победити таштину. Ко упадне у ту лукаву страст постае ту умиеу и жесток срцем
према свему. Он назад пада и у високоуме и гордост, у крае зло и маку погибли. Држи у таности
свое дело и са срдачним болом се потруди да ради човекоугааа не погубиш награду свог уздржаа.
Она ко нешто чини да би се показао пред удима, лишава се свое награде, као што е рекао Господ.
11. Ко хое да е славан меу удима не може бити слободан од зависти, а ко има завист не може стеи
смиреноуме. Такав е своу душу предао неприатеима своим кои га вуку у многе грехе и погубуу.
Бежи од суетне славе, да би се удостоио славе Божие у будуем веку.
12. Ако ти дое помисао да осудиш ближег због неког сагрешеа, помисли у себи да си ти грешио више
од ега. Немо веровати да е добро кое ти се чини да вршиш угодно Богу, па нееш осудити свога
ближег. Самоукоревае есте место унутарег покоа.
13. Видевши едном брата кои е грешио срамним грехом, ава Исаиа га ние изобличио, ве е рекао:
"Ако Бог, кои га е саздао, види и не сажиже га, ко сам а да га прекоревам?"
14. Опет е говорио: "Сеамо се Онога кои ние имао где главу да склони. Схвати то човече и немо
високо мислити. Ко е Он и шта е постао ради тебе? Владика свега е странац и нема дома. О, колико е
неизрециво Твое човекоубе, Господе! Како си се толико смирио ради мене? Ако Она кои е све
створио речу нема где да склони главу, зашто ти, окаани човече, толико мислиш о суетном? Зашто си
слеп ненаситошу?"
15. Они кои су стекли смиреноуме узимау на себе кривицу свога брата, говореи: "а сам сагрешио".
Она ко се сматра мудрим презире и прекорева свога брата, а она кои себе прекорева никада не
изобличуе свога брата.
16. Мудрост се не састои у говору него у томе да се познае време када е потребно говорити. ути са
разумом и говори са разумом. Пре него што почнеш да говориш, размисли шта еш реи да би дао
исправан одговор. Не хвали се своим разумом. Више од свих зна она кои говори: "Не знам ништа".
Венац мудрости е - укоревати самог себе и ставати се ниже од свих.
17. Блудна борба ача због пет узрока: од празнослова, од суете, од многог спаваа, од гиздаа и од
преедаа. Ако хоеш да избегнеш блудну борбу, избегава те страсти. Уместо празнослова, наоружа
се псалмопоаем; уместо таштине, заволи Христово смирее; уместо многог спаваа огради се
бдеем; уместо гиздаве одее, носи подеротине и закрпе; уместо преедаа, свежи се уздржаем и
постом. ер, страсти се држе една за другу, слично беочузима на ланцу.
18. Схватауи ствар, богаташ сакрива свое богатство у унутрашост куе зато што ризница коа се
показуе изазива завист и похлепу кнезова. И врлински и смиреноумни монах сакрива свое врлине као
богаташ свое благо. Он не чини своу воу, ве се сваки час прекорева, упражавауи се у таном
делау, по речи Писма: Загреа се срце мое у мени, и у поучавау моме разгоре се ога (Пс.38,4).
Какав е то ога? Почуте реч Писма коа гласи: Бог наш е ога кои спауе (ев.12,29). Као што се од
184
ога топи восак и суши жабокречина скверних нечистота, тако се од таног поучаваа суше скверне
помисли, вену душевне страсти, просвеуе ум, мисао постае асна и срце испуава радошу. Тано
поучавае раава демоне, одгони зле помисли и просвеуе унутарег човека. Онога ко се наоружава
таним поучаваем и Бог крепи, и анели оснажуу и уди славе. Тано поучавае и читае есте дом
душе у кои се не може уи, есте непомични стуб, тихо и безметежно пристаниште у коме се спасава
душа. Демони се много узнемиравау и смууу кад се монах наоружа таним поучаваем, т. молитвом:
"Господе Исусе Христе, Сине Божии, помилу ме грешног", као и читаем Божанственог Писма у
усамености. Скривено поучавае е огледало ума и светилник савести. Оно исушуе блуд, укроуе
арост, одгони гнев, укида гордост, удауе увредивост, сатире униние. Скривено поучавае
просвеуе владалачки ум, одгони леост, раа умиее, усеуе страх Божии, доноси сузе. Оно
монаху доноси истинско смиреноуме, умилно бдее, безметежну молитву. Оно е молитвена ризница
коа одгони неприличне помисли и побеуе демоне, коа чисти тело. Оно учи дуготрпеивости,
уздрживости и подсеа на геену. Оно ум чини сабраним и без маштаа, подстичуи га да мисли само
на смрт. Скривено делае е испуено сваким добром и украшено сваком врлином. Оно е удаено од
свега скверног. Оно е негде далеко од свега таквог.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
IV
O ЧУВАУ УМА
1. Гнев против страсти есте природна особина ума. Без гнева човек не може имати чистоту, т. уколико се
не разгневи на све оно што неприате сее у ега. Дошавши до тог сазнаа, ов е изобличио свое
неприатее, говреи: "О нечасни и покварени, у коима нема никаквог добра и кои не вредите ни колико
пси што чувау стоку" (ов 30,1). Она ко хое да доспе до природног гнева, одсеца све свое прохтеве,
све док не доспе до природног [стаа] ума.
2. Нека се не радуе срце твое када, противеи се неприатеу, увидиш да е ослабио и да бежи назад.
ер, злоба [нечистих] духова остае иза их. Они заправо припремау ош гори напад, али га задржавау
иза града, нареууи да се не покрее. Ако им се ти успротивиш, побеие у немои од лица твога. Ако
ли се, пак, преузнесе срце твое стога што си их одагнао, те напустиш град, едни е навалити одостраг, а
други спреда, тако да е се твоа адна душа наи у средини, не налазеи уточишта. Град представа
молитва, а отпор противречее [неприатеу] у Христу Исусу. Основа тога есте гнев.
3. Стомо, дакле, убени, са страхом Божиим, чувауи и држеи врлинско делае, не саплиуи своу
савест и пазеи на себе у страху Божием, све док она не ослободи и нас и себе и док се измеу нас и е
не успостави единство. Тада е нам она постати чуварка коа нам указуе на све оно у чему грешимо. Ако
ли е не послушамо, одступие од нас, те емо пасти у руке неприатеа своих кои нас више нее
пустити. Владика наш Христос учио нас е говореи: Мири се са супарником своим брзо, док си на путу с
им... (Мат.5,25). Кажу за савест да е супарник ер се противи човеку кои хое да поступи по своо
телесно вои. Ако ли е човек не послуша, она га предае неприатеима еговим.
4. Када Бог види да му се ум човеков потчинио свом своом снагом и да ниоткуда нема помои осим од
ега, укрепуе га говореи: Не бо се, чедо мое акове, малоброни Израиу (Ис.41, 13). И опет: Не бо
се, ер те избавих и назвах именом моим: Ти си мо. И ако проеш кроз воду, са тобом сам, и реке те
нее покрити; и ако проеш кроз ога, нееш се опржити и пламен те нее опалити. ер, а сам
Господ Бог тво, Свети Израиев, кои те спасава (Ис.43,1-3).
5. Ако ум послуша ове охрабрууе речи, постае неустрашив пред неприатеима и реи е: Ко е она
кои ме напада? Нека стане против мене! Ко е ми нанети зло? Гле, сви ете ви као хаина
овештати, и биете као одеа коу моац изеда (Ис.50,8).
6. Уколико е срце твое по природи омрзло грех, победило е оне кои раау грех и одбранило се од их.
Постави пакао преда се и зна да е Помоник тво стално уз тебе. Ничим га немо жалостити, него плачи
185
пред лицем еговим говореи: "Твоа е милост, Твое е избавее, Господе. Немоне су руке мое да
бих побегао од неприатеа моих без помои Твое". Пази и на срце свое и Он е те сачувати од свакога
зла.
7. Монах е дужан да затвори сва врата душе свое, т. сва чула своа да преко их не би пао у грех.
Увидевши да нико и ништа над им не господари, ум се припрема за бесмртност, сабирауи сва
осеаа своа у едно и чинеи од их едно тело.
8. Ако ти се ум ослободи сваке наде на свет видивог, значи да е у теби умро грех.
9. Ако се ум ослободи, уклоена е преграда коа е стаала измеу ега и Бога.
10. Када се ум ослободи свих неприатеа своих и успокои се, наи е се у другом, новом веку и
размишае о новим и непропадивим [стварима]. Дакле, где е труп онамо е се и орлови
сабрати(Лк. 17,37).
11. Демони се подмукло привремено повлаче, не би ли човек распустио свое срце мислеи да е ве
спокоан, а затим нагло нападау на адну душу и хватау е као каквог врапца. Ако е надвладау, понизие
е без милости сваким грехом, и то горим од оних на почетку, за чии се опрошта молила. Останимо,
дакле, у страху Божием и чувамо срца, извршууи свое делае. Чувамо врлине коима се одбиа
неприатеско зло.
12. Знауи колика е немилосрдност демона и сажаливши се на род удски, Учите наш Исус Христос
настроже нам е заповедио: "Будите спремни свакога часа, ер не знате час у кои е дои разбоник.
Пазите да не дое и затекне вас на спавау" (Мт.24,42-44). И опет: Пазите на себе да срца ваша не
отежау преедаем и пианством и бригама овога живота, и да Дан она не наие на вас изненада
(Лк.21,34). Сто, дакле, будно поред срца свог и пази на чула своа! Ако будеш мирно у уму задржао
сеае на Бога, приметиеш разбонике кои покушавау да ти га украду. Она ко са тачношу прати свое
помисли, препознае оне кои намеравау да га упрау: они смууу ум и чине га расеаним и немарним.
Меутим, они кои су познали демонско зло, остау спокони у молитви Господу.
13. Човек не може служити Богу ако не омрзне сваку ствар овога света. А како се служи Богу? Тако што у
уму своме немамо ништа страно док му се молимо; што не осеамо никакву другу насладу док га
благосиамо; нити зло док му поемо; нити мржу док га изабиремо; нити раву завист коа нас омета
док му се обраамо и докле га се сеамо. ер, све ове мрачне [страсти] есу зид кои ограуе адну душу
тако да она, са има у себи, не може чедно да служи Богу. Оне су о смета на путу према Богу, коа о
не дозвоава да га сусретне, да га тано благослови и прослави у себи и да му се помоли са сладошу у
срцу, како би е просветио. Због тога се ум увек помрачуе и не може да напредуе по Богу, избегавауи
да се труди да пресече све то са духовним знаем.
14. Уму кои избави чула душе од телесних прохтева, кои их управи бестрашу и кои душу одвои од
телесне вое, Бог шае Своу помо. На тани и непрестани вапа ума Бог одмах сатире бестидне
страсти кое нападу душу са намером да чула наведу на грех.
15. Молим те да не распустиш срце свое све док се налазиш у животу. ер, као што земоделац не може
да буде сигуран за свое плодове све док их не сакупи, будуи да не зна шта се све може десити, тако ни
човек не сме да остави срце свое без заштите све док дише. Пошто не зна коа е га страст напасти до
последег издисаа, човек не треба да распусти свое срце све до онога часа, ве да свагда вапие Богу
да му помогне и да га помилуе.
16. Ко не искуси помо за време рата, ни у мир не може поверовати.
17. Одвоивши се од левог [пута, т. од греховног живота], човек тачно схвата сва своа сагрешеа пред
Богом. ер, човек не види свое грехе док се не одвои од их горким растанком. Они кои су доспели до
овог ступа, ридау, моле се и стиде пред Богом, сеауи се преашег злог приатества са
страстима. Стога се подвизавамо, братио, по мои своо, и Бог е сараивати са нама по обиу
милости Свое! Ако ве не очувасмо у чистоти срца своа, као што учинише оци наши, постарамо се
барем да, улажуи све свое снаге, очувамо тела своа без греха, као што Бог тражи. Верумо да е Он у
време [духовне] глади, кое нас е затекло, и нама указати милост Своу, као и светима Своим.
18. Она ко е свое срце посветио истинском тражеу Бога у побожности, не може прихватити мисао да е
угодио Богу. ер, докле год га савест кори за било шта што е против природе, он е ту слободи. Где
постои она кои кори, има и онога кои оптужуе; а где постои оптужба, нема слободе. Ако, дакле, видиш
186
да приликом молитве у теби нема никаквога зла кое би те оптуживало, значи да си слободан и да си, по
вои Божио, ушао у егов свети поко. Ако видиш да е добри плод оачао у теби и да га више не гуши
неприатески куко, ако су неприатеи одступили од тебе. и то не по своо подмукло зависти, ако
више не ратуу са твоим чулима, ако е облак Божии осенио [тво] шатор, ако те сунце не жеже дау, ни
месец ноу (Пс. 120,6), и ако е у теби све припремено за шатор, за егово поставае и одржавае -
онда си од Бога добио победу. У том случау и Он е осенити шатор, ер е егов. Док трае рат, човек е
у страху и трепету - да ли е данас победити или бити побеен, и да ли е сутра бити побеиван или е
побеивати. Борба му стеже срце. Бестраше е, меутим, недоступно борби. Оно е примило награду и
не мора више да брине за три раздеена дела [човека], будуи да су се они ве меусобно измирили уз
[помо] Божиу. Та три дела есу душа, тело и дух. Када их трое, деством Духа Светога, постану едно,
више се едно од другог не могу одвоити. Не мисли, дакле, да си умро за грех све док те, било на ави
било у сну, притискуу неприатеи твои: адни човек не може имати смелости све док се налази на
попришту.
19. Оачавши и припремивши се да следи за убаву коа гаси све телесне страсти, и еном силом не
дозволивши да ишта што е противприродно овлада срцем, ум се супротстава противприродноме све
док га не одвои од онога штое по природи.
20. Сваки дан испиту себе, брате, и пред [лицем] Божиим истражу срце свое, да би утврдио коа се од
страсти налази у ему. Затим е избаци из срца свога да те не сустигне рава пресуда!
21. Пази, дакле, на срце свое, брате, и буди будан пред неприатеима своим. ер, они су препредени у
злу своме. Буди уверен срцем своим у изреку: Човек не може да учини добро док чини зло. Стога нас е
Спасите наш учио да бдимо, говореи: Уска су врата и тесан пут што воде у живот, и мало их е
кои га налазе (Мт.7,14).
22. Пази, дакле, на себе да те штогод од онога што [води] у пропаст не отргне од Бога убави! Влада
срцем своим и немо са унинием да говориш: "Како да га сачувам кад сам грешан човек?" Човека кои
остави грехе и обрати се Богу, покаае препораа и свецело обнава.
23. Божанствено Писмо и Старог и Новог Завета свагде говори о чувау срца. 0 томе напре песмопоац
Давид узвикуе: Синови човечии, докле ете бити отежалих срца?(П.с.4,3). И опет: Срца су ихова
суетна (Пс.5,10). А о онима кои суетно размишау каже: Рече у срцу своме: Бог е заборавио
(Пс.9,32). Има код ега и много другог сличног. Монах е дужан да разумева намеру Светог Писма, т.
коме и када се оно обраа; да стално води подвижничку борбу; да се паживо чува неприатеских
напада; да као крманош на лаи савлауе валове, управауи благодау као кормилом, не скреуи са
пута и обраауи пажу само на себе. Он е дужан да у безмолвиу, са нерасеаним помислима и
нерадозналим умом, беседи са Богом.
24. Време од нас изискуе молитву као што ветрови, буре и олуне непогоде изискуу крманоша. Ми смо,
наиме, приемчиви за прилоге помисли, како врлинске тако и раве. Господар над страстима, кажу, есте
побожна и богоубива помисао. Ми безмолвници треба да мислено и трезвоумно разликуемо и
разлучуемо и врлине и пороке; да знамо коу врлину да негуемо у присуству брае и отаца, а коу да
вршимо насамо; [да знамо] коа е врлина прва, коа друга, а коа треа; [да знамо] коа е страст душевна,
а коа телесна и коа е врлина душевна, а коа телесна; [да знамо] од кое врлине може дои гордост коа
задае ударац нашем уму, а од кое може да се ави таштина; [да знамо] од кое може да нам се примакне
гнев и од кое може да настане стомакоугаае. Морамо чистити помисли и обарати сваку охолост коа
устае против познаа Божиега (ср.2.Кор.10,5).
25. Прва врлина е безбрижност, т. умирае за сваког човека и сваку ствар [у свету]. Из е се раа
чежа за Богом, коа затим раа природни гнев, кои се супротстава сваком налету неприатеа. Тада
страх Божии налази станиште у човеку, а кроз ега се проавуе убав.
26. Прилог [т. насрта] помисли треба од срца одбити побожним противречеем у време молитве, како
се не би испоставило како уснама разговарамо са Богом, а срцем размишамо о ономе што е неумесно.
ер, Бог од безмолвника не прима мутну и немарну молитву. Свето Писмо нам свагде сведочи да треба
чувати душевна чула. Монах кои [своу] воу потчини закону Божием, и чии ум сагласно са им почне
да влада над своим поданицима (т. над покретима душе, а посебно над гневом и жеом -
послушницима словесности), остваруе врлину и испууе правду: жеу усмерава ка Богу и егово
вои, а гнев окрее против авола и греха. Шта се, дакле, од нас тражи: тано делае.
27. Ако шта срамно буде посеано у срце твое док седиш у келии, гледа да се успротивиш злу, како не
187
би овладало тобом. Потруди се да се сетиш Бога, ер Он те посматра. Оно што размишаш у срцу свом
откривено е пред им. Реци души своо: "Кад се плашиш од грешника сличних себи и желиш да они не
виде грехе твое, колико тек треба да се боиш Бога, кои све види". Овим саветом е се твоо души
открити страх Божии. Останеш ли уз ега, биеш непокретан у односу на страсти, као што е написано:
Они кои се уздау у Господа есу као гора Сион; нее се довека поколебати она ко обитава у
ерусалиму (Пс. 124,1). У свему што чиниш има пред очима Бога и зна да Он види сваку твоу помисао,
па никада нееш сагрешити. ему слава у векове! Амин.
ДОБРОТОУБЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИА
V
ПОГЛАВА О ПОДВИЖНИШТВУ И БЕЗМОЛВИУ
1. Три врлине свагда чувау ум: егово природно стремее, храброст и маривост.
2. Ум се уверава да е достигао бесмртност када у себи угледа три врлине: расуивае, кое танано
разликуе едну страст од друге; предвиае свега пре времена и неслагае ни са каквом туом
помишу.
3. Постое три врлине кое увек пружау светлост уму: не познавати злобу ни едног човека, без смуеа
подносити све што се дешава и чинити добро онима кои нам чине зло. Ове три врлине раау друге три,
кое су ош више од их: убав, кротост и мир.
4. Четири врлине чисте душу: утае, вршее заповести, самопритешавае и смиреноуме.
5. Ава Исаиа е рекао: "а на себе гледам као на коа луталицу кои нема господара. Сваки ко га нае,
седа на ега и аше га. Када га едан пусти, узима га други и седа те аше".
6. Чува се да се не наслауеш оним чиме си рание грешио, како се у теби не би обновили рании греси.
Заволи смирее кое е те покрити од грехова твоих. Свое срце да на послушае своим оцима и
благодат Божиа е се уселити у тебе. Немо бити мудар сам за себе, да не би упао у руке неприатеа
своих. Научи сво език да тражи опрошта и осение те смирее. Седеи у келии, пази на три ствари: на
рукодее, богомислие и молитву. Свакодневно мисли: "Данас се ваа потрудити у овом свету, а сутра -
не знам", па нееш сагрешити пред Богом.
7. Избегава стомакоугаае да се у теби не би обновили рании греси. Немо бити малодушан ни у
каквом труду, да се не би подвргнуо неприатеском нападу. Принуава се на (тано) поучавае и убзо
е те посетити поко Божии. Подстичи се да се дуго молиш са плачем, те е те, може бити, помиловати
Бог и са тебе свуи старог, грехоубивог човека.
8. Труд, сиромаштво, странствовае, злопаее и утае раау смирее, кое доноси опрошта свих
грехова.
9. Ако те нападау блудне [помисли], обремени се бдеем, гладоваем, жеу и смирава се пред свима.
Ако телесна лепота или похота према жени почне да привлачи твое срце, сети се смрада (у гробу) и
успокоиеш се.
10. Брате, док се налазиш у овом животу немо давати покоа телу своме. Немо му веровати кад видиш
да е споконо од страсти. ер, демони се често тае привремено како би, кад човек занемари свое
спасее, одедном напали на бедну душу и ухватили е као малу птицу. Уколико е победе, они е без
милости смиравау сваким грехом. Стомо у страху Божием и чувамо себе, продужавауи да вршимо
свое дело и да чувамо све врлине кое представау препреку неприатеско злоби. Труд и напор у
садашем веку не само да нас чувау од злих дела, ве и венце припремау души пре исхода из тела.
Постарамо се и ми, кои имамо печат светог крштеа, да одустанемо од своих грехова како бисмо
имали смелост у дан Суда. Подвизавамо се, убени, ер е време близу. Блажен е она кои се о томе
стара дан и но.
188
11. Ако приметиш да ти е срце расеано и да не знаш како да га исправиш, [очигледно] е да те неко твое
дело, хтео ти или не, навлачи на ега. Да Гедеон ние наредио да се полупау жбанови, не би се
угледала светлост свеа (Суд.7,19). Ни човек нее угледати светлост Божанства, уколико не презре тело
свое.
12. Ако се у граду кои е окружен зидинама развалила само една мала стена, неприатеи е, уколико
желе да уу у град, сву своу пажу усмерити баш на ту развалину. И премда стражари стое код врата,
не могу се одупрети неприатеима уколико се не поправи разваено место. Исто тако, ни монах не
може да се супротстави неприатеима своим уколико е име овладала било коа страст. Он тада не
може да достигне меру савршенства.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК
Сведочанства о животу и списима Светог Марка
Свети Марко припада броу назнаменитиих египатских отаца. О околностима еговог живота, меутим,
познато е врло мало. Паладие, кои га е лично видео (Лавсаик, 20. пог.), говори дае био врло тихе и
кротке нарави. У томе се нико ние могао поредити са им. Он е од младих година волео да изучава
Свето Писмо. Тако га е добро упознао, да е знао наизуст Стари и Нови Завет.
Строгост живота и чистота срца поставили су га на висок степен духовног савршенства. Свети Макарие
Александриски сведочи о особито милости Божио на ему за време причеша Светим Танама. То
указуе на велику силу вере Светог Марка, на пламен егове убави према Господу и на егово крае
смирее.
Свети Марко е живео више од сто година. Упокоио се, како изгледа, почетком петог века. Живео е и
општио са првим преемницима живота и учеа Светог Антониа, ако не и са самим Антонием.
Благодат Божиа, опит живота и изучавае речи Божие учинили су га дубоким познаваоцем тани
духовног живота. Не скривауи та таленат, он е много поучавао и писао. Меутим, до нас е дошла само
неколицина егових списа. Патриарх Фотие наводи осам егових слова, а Никифор Калист му, осим
их, приписуе ош тридесет два (Црквена историа, к. 13).
У наш зборник унели смо оно што се налази у Добротоубу, додауи поуке извучене из свих осталих
егових слова. Износимо их у следеем редоследу:
1. П
осланица монаху Николау. Она се става на прво место ер износи преглед подвижничког
живота од почетка до краа.
2. П
оуке, извучене из осталих слова Светог Марка. Оне су наставак савета датих у Посланици, као и
примрема за кратке поуке кое следе.
3. 2 00 поглава о духовном животу ,
4. 2 26 поглава о онима кои мисле да се оправдау делима.
189
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК
ПОУКЕ МАРКА ПОДВИЖНИКА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
I
ПОСЛАНИЦА МОНАХУ НИКОЛАУ
убеном чеду Николау.
1. Ти си се и рание много старао за свое спаее. У велико бризи за живот по Богу, ти си нам све
испричао о себи: са каквим си пламеним стремеем решио да се прилепиш уз Господа строгим
животом, уздржаем и разним другим умртвиваима, подвизавауи се у бдеима и приежно
молитви, затим каква се борба и мноштво плотских страсти (од греховног закона кои се супротстава
закону ума) распаивала код тебе у телу и устаала на душу. Ти си нарочито плакао због тога што те
много притишу страсти гнева и похоте. Тражио си да ти, усменом поуком, наведемо врсту труда и
подвига потребног да се савладау наведене погубне страсти.
2. У то време, колико е било могуе, твоо убави сам предлагао душекорисне мисли и савете, указууи
на врсту труда и подвижнички напор коим разборита и словесним познаем просвеена душа, живеи
по еванеу, може да, због вере помагана благодау, савлада зла коа буау у срцу, а нарочито
наведене страсти. Душа треба да предузме непрестани и мариви подвиг против страсти кое су е
обележиле услед присеаа и навике, и кое су е снажние привлачиле, све док не потчини телесне и
бесловесне покрете срца, коима е рание била потчиена и поробена кроз унутраше саглашавае
помисли, често страсно присеае и зло бавее.
3. Сада, пак, пошто сам се телесно одвоио од твог лица, премда не и срца, и пошто отидох у пустиу ка
истинским делатницима и борцима Христовим, како бих, макар мало се подвизавауи и бореи заедно
са братиом коа се противи неприатеским подухватима и храбро супротстава страстима, одбацио
леост, одсекао раслабеност, удаио од себе немар и стекао ревност и свако старае, усмеравауи
се ка богоугаау, потрудих се да твоо искрености писмено изобразим кратку поуку и душекорисне
савете. [Тако] еш ти оно што сам ти рание говорио лично, сада мои паживо да читаш у овом кратком
спису пуном савета и стичеш духовну корист, као да сам заедно са тобом.
4. Ево, чедо мое, од чега треба да започне твоа по Богу спасоносна корист. Незаборавно и свагдаше
треба да е твое сеае на све што се десило и што се збива са тобом по промислу човекоубивог Бога,
као и на сва егова доброчинства ради спасеа твое душе. Никако немо себи дозволити да због
помрачеа злом заборавношу, или због леости, престанеш са присеаем на егова многа и велика
доброчинства, како не би бесплодно и неблагодарно проводио остало време живота. ер, таква сеаа.
као некакво бодило, раавау срце и подстичу га свагда на исповедае, на смирее, на благодарност са
скрушеном душом, на старае за свое добро, на спремност за узвраае добрим обичаима и сваком
врлином по Богу, уз свагдаше размишае на пророчку реч: Шта у узвратити Господу за све што
ми е дао (Пс 115,3). Када се душа сети свих доброчинстава кое о е човекоубиви Бог учинио од
роеа, од коликих е невоа много пута била избавена, како, и поред многих безакоа и
добровоних сагрешеа, ние праведним судом била предана духовима кои су е преварили на погибао
и смрт, како е човекоубиви Владика дуготрпеиво превиао ена сагрешеа и чувао е, очекууи
ено исправее, штитио е, покривао е и на сваки начин о о промишао, иако е своевоно
страстима служила неприатеима и злим духовима, како е, назад, благим подстицаем упуивао на
пут спасеа, ставивши о у срце убав према подвижничком животу, одушевивши е да са радошу
остави свет и сву варивост егових телесних утеха, и уредивши да е свети оци прихвате у састав
братства - нее ли, ако има добром савешу руковоену мисао и ако размиша о свему томе, увек
пребивати у срдачно скрушености? Имауи такав залог у рание применим добрима, нее ли [човек]
заувек стеи крепку наду и говорити сам себи: "Ако ми Он ние учинио по гресима моим и узвратио по
безакоима моим онда кад нисам чинио ништа добро, ве се ваао у телесно нечистоти и у многим
другим гресима, него ме е помиловао таквим даровима и благодау на спасее, каквих е ме тек добара
и духовних дарова удостоити кад се назад непорочним животом и испуаваем свих врлина свецело
предам на служее ему? [Нее ли] ме тада укрепити на свако добро дело, упуууи ме и пратеи ме?"
На та начин, она ко има такву помисао, не заборавауи никада Божиа доброчинства, подстиче себе,
190
усмерава и принууе на сваки добар подвиг врлине и на свако дело правде, свагда остауи ревносан и
увек будуи готов на вршее вое Божие.
5. И тако, убено чедо, имауи по благодати Христово природну разборитост, свагда у себи чува
такво добро размишае, и немо себи дозволити да, као мрачним облаком, будеш покривен погубном
заборавношу, нити леошу коа спречава ход, осуеуе ум и одваа од доличног живота, нити
помрачен у помислима незнаем - узроком свих зала, нити повучен свезлом немарношу, ни преварен
телесним уживаем, ни побеен стомакоугааем, ни поробен у уму жеама, ни оскрнавен
саглашаваем са блудним помислима, ни побеен гневом кои раа мржу према брату (уколико из
неког адног и окааног разлога жалостеи или се жалостеи почнеш да сабираш у сеау зле помисли
против ближега), нити одвоен од чисте молитве Богу, нити одведен у ропство умом, у коме би зверским
помислима посматрао брата кои е едне душе са тобом. ер, због такве бесловесне нарави, пуне
плотског мудроваа, био би свезан савешу и привремено предан злим духовима, кое си слушао, на
поучно наказае, све док ум, потпуно осиромашен и прогутан тугом и унинием услед губитка напретка у
Богу, због претходних грехова, поново не почне да, са сваким смиреем, предузима пут спасеа, и,
после многих трудова у молитви, свеноних бдеа и смиреног исповедаа Богу и удима, не добие
разрешее грехова. Тако он почие да се опет трезни, и да, просвеен светлошу еванелског
познаа, по благодати Божио схвата да она ко се свецело не преда на крст са смиреним мишеем и
самопорицаем, ко се свима не преда на гажее, понижее, презир, бешчаше, подсмех и поругу, све
са радошу подносеи ради Господа и не тражеи ништа удско - ни славу, ни част, ни похвалу, ни
укусно ело и пие, ни [красно] одело - не може бити истински Хришанин.
6. Према томе, ако нам предстое такви подвизи, борба и венци, докле емо себи дозвоавати да смо
исмеани притворним видом побожности и да са лукавошу служимо Господу? едним се ми показуемо
свети пред удима, а другим се откривамо пред Оним кои познае и сакривено. Тиме што нас многи
сматрау светим, ми показуемо да смо ош по нарави звери, кое само имау изглед побожности, док силу
ену нису стекле (2.Тим.З,5). Многи нас сматрау девственицима и чистима, а ми се пред Оним кои зна
тано скрнавимо нечистим саглашаваем са блудним помислима, каауи се деством страсти. Па ипак,
због свог крае притворног подвижништва и због удских похвала, ми не маримо за такво [стае],
остауи слепи умом. Докле емо ходити са суетним умом, не усваауи еванелско размишае и не
прихватауи добросавесни живот, са решеношу да мариво идемо еговим путем како бимо стекли
смелост савести, ве се ош увек варамо наводном праведношу споашег човека и сами себе (због
лишености истинског познаа) лажемо споашом исправношу, хотеи да угаамо удима и од их
иштуи славу, част и похвале?
7. Заиста е дои Она кои открива тану таме и обавуе намере срца (1.Кор.4,5), непогрешиви Судиа
кои се ни богатог не стиди, нити сиромашног милуе. Он е скинути споаши покров и обавити унутра
скривену истину. Оне кои живе са добром савешу, истинске подвижнике и борце, Он е, у присуству
анела, овенчати пред Оцем Своим, док е притворне, кои се само облаче у образ побожности и пред
удима показуу [исправан] живот, и кои се суетно на ега ослаау, умом се варауи - пред свом
Црквом и пред свом воском небеском, авно изобличити и са краим стидом послати у таму накрау.
8. [Такви су слични] лудим девокама кое су сачувале споашу девственост, те су чак имале и нешто
уа у своим сасудима (т. имааху извесне врлине, споашу исправност и извесне дарове, ер су им
светике гореле извесно време). Меутим, услед немарности, незнаа и леости, оне се нису
побринуле о унутрашо страни, нити су како треба познале гомилу страсти коа се крила унутра, а коу
су покретали зли духови. Због тога су се ихове мисли квариле деством неприатеа, и оне су општиле
са има кроз саглашавае у помислима, будуи изнутра тано привлачене и побеиване злом завишу,
добромрзном ревношу, свадивошу, дрскошу, гневом, огорчеем, злопамеем, лицемерем, бесом,
гордошу, таштином, човекоугааем, самоугааем, среброубем, унинием, телесном похотом,
сладострашем у помислима, неверем, бестрашем [према Богу], страшивошу, тугом, роптаем,
попустивошу, сном, надменошу, самооправдаваем, надутошу, хвалисаем, ненаситошу,
расипништвом, похлепом, од свега горим безнаем, и осталим тананим дествима зла. Оне су и чиее
добрих дела и частан живот, кои су водиле пред очима уди кои су их хвалили, као и саме духовне
дарове, уколико су их имале - предавале духу таштине и човекоугааа. Поводеи се за другим
страстима, оне су и добре поступке мешале са лукавим и плотским мудроваем, квареи их и чинеи
нечистим и неугодним Богу, слично Каиново жртви. Због свега тога, оне су лишене радости са Жеником,
остауи изван небеске ложнице, коа е закучана пред има.
9. Размишауи о томе са расуиваем и испитиваем, схватиемо и познаемо у каквом се стау
191
сами налазимо. И док е ош време покааа и обраеа, исправимо се и постарамо да добра дела
вршимо чисто и савршено, истински и без примеса плотског мудроваа, како не би била одбачена као
макава жртва услед одсуства страха, услед немара и недостатка истинског познаа. У супротном, сав
поднети труд девствености, уздржаа, бдеа, поста, гостопримства и истрошених дана, и свега што се
нама чини великом праведношу, нее прихватити Небески Свештеник, ер е му, услед наведених
страсти, изгледати као макава жртва.
10. И тако, чедо мое, она ко хое да узме крст и пое за Христом изнад свега треба да се постара о
познау и разборитости, уз непрестано испитивае помисли и много старае за спасее, уз велику
приврженост Богу и распитивае код еднодушних и едномислених слугу Божиих, кои су се подвизавали
истим подвигом, како се не би десило да идемо без познаваа циа и без саног светилника. ер, она
ко поступа самостално и ходи без еванелског познаа и руководства, често се саплие и упада у многе
ровове и замке лукавог, скреуи и подвргавауи се великим невоама, не знауи где е се на крау
наи. Многи су пролазили кроз велике подвиге злопаеа и мука ради Бога, али су их, затим,
саморуковоеем, нерасуиваем и избегаваем обрааа ближем за савет, учинили неугодним Богу
и узалудним.
11. Ти, пак, чедо убено, као што сам ти ве на почетку ове поучне речи рекао, немо заборавати
доброчинства човекоубивог Бога, коме се поклаамо. Немо да те од тог присеаа удауе
неприатеска злоба и леост, ве положи пред очи свое сва душевна и телесна доброчнства коа су ти
учиена од роеа до данас, размишауи о има и поучавауи се по реченоме: Не заборава сва
уздара егова (Пс.102,2). На та начин, срце е се лако подстаи на страх Божии и убав, и ти еш
мои да му узвратиш строгим животом, врлинским држаем, побожном савешу, погодном речу,
исправном вером, смиреним мишеем, едном речу, да се сав предаш Богу. Ето чему е те привуи
сеае на добра коа си добио од благог и човекоубивог Владике. Таквим сеаем на доброчинства, уз
садество помои свише, твое срце е бити раено убаву и чежом [према Богу], будуи да другима,
достониима, Он ние учинио чудо кое е Своим неизрецивим човекоубем показао на теби.
12. И тако, постара се да у непрестаном сеау држиш добра коа си примио од Бога. Нарочито се сеа
велике благодати и дивног доброчинства о коме си ми казивао, т. када си заедно са маком пловио од
Светих Места за Константинопо. Тада се ноу подигла страшна бура са великим морским таласима,
тако да су сви кои су се налазили на броду, заедно са морепловцима и твоом маком, погинули у
дубини, док си едино ти, са твоа два друга, био избачен на обалу и преславном силом Божиом био
спасен. [Сеа се], такое, како е [Господ] устроио тво пут у Анкиру, где си са очинском
благонаклоношу примен од едног милостивог [човека] и убаву се повезао са напобожниим чедом
Епифанием, са коим си, по руководству едног искусног преподобног мужа, ступио на пут спасеа и био
примен као право чедо код слугу Божиих.
13. Шта имаш да узвратиш за сва блага коа ти е дао Бог, призивауи те у вечни живот? Праведност
захтева да више не живиш себи, ве Христу кои е умро за тебе и васкрсао. Дужан си да стремиш ка
свако врлини праведности и испуавау сваке заповести, иштуи свагда "добру и угодну и савршену
воу Божиу" (Рим.12,2), и трудеи се свесрдно дае испуниш. Изнад свега, чедо мое, своу младост
потчини речи Божио, као што она и захтева: да тело свое у жртву живу, свету, угодну Богу, као свое
словесно служее (Рим.12,1). Сваку влагу телесне похоте охлади и осуши уздржаем у елу и пиу и
свеноним бдеем, како би и ти од срца могао да кажеш: Постадох као мех на слани, и одредбе Твое
не заборавих (Пс.118,83). Схвативши да си Христов, по апостолском гласу, распни тело свое са
страстима и похотама (Гал.5, 24), и умртви удове кои су на земи (Кол.3,5), т. не само блудно дело, ве
и нечистоту коу зли духови буде у телу. Она ко жели да се удостои венца истинске, неоскрнавене и
савршене девствености сво подвиг не простире само дотле, ве се, следеи апостолско учее, труди да
умртви и сам покрет ове страсти. Па, чак се ни тиме не задовоава она ко е из снажне убави [према
чистоти] одлучио да у свое тело усели анелску и пречисту девственост, ве се моли да ишчезне и
просто сеае на похоту кое се ава у тренутку, без покрета и дества телесне страсти. Меутим, то се
постиже само помоу свише, едино силом и даром Духа Светог, уколико уопште има оних кои се
удостоавау такве благодати.
14. На та начин, она ко пожели да стекне венац чисте, невештаствене и неоскрнавене девствености,
распие свое тело подвижничким напорима, умртвуе удове кои су на земи, напорним и трпеивим
уздржаем стауе споашег човека, исцрпуе га и чини старачким и коштаним, како би се, ради
вере и подвига, деством благодати, лакше обновио унутраши човек. Из дана у дан напредууи ка
боем, он узраста у убави, украшава се кротошу, весели се духовним радоваем, од Христа прима
192
залог мира, управа се милостивошу, облачи се у благост, облаже се страхом Божиим, просвеуе се
познаем и разборитошу, обасава се мудрошу, руководи се смиреноумем. Тим и сличним врлинама
обновен Духом Светим, ум у себе прима црте боголиког образа, схвата умну и неизрециву красоту
Владичег подобиа, удостоавауи се богатства самоуке и самознане мудрости унутрашег закона.
15. Стаи, чедо мое, свое младико тело, а своу душу удеба и ум сво обнови наведеним врлинама,
садеством Светога Духа. Младико тело, угоено разним елима и вином, постае слично товеном
вепру, спремном за заклае. Огем телесних уживаа кое се душа, а распаеношу зле похоте плени
се ум, кои не може да се супротстави сластима тела. Прилив крви, према томе, представа одлив духа?
Младост не би требало ни мирис вина да омирише, како се двоним пожаром - унутрашим од страсти, а
споашим од вина - не би разгорело уживае тела и изагнало духовну сладост болног умиеа, те
произвело смуее и окамееност срца. Младост чак ни воду не треба да користи до ситости како би
сачувала духовну жеу, будуи да оскудица у води потпомаже целомудреност тела. Испитавши то на
делу, увериеш се из сопственог искуства. ер, а ти то налажем и узакоуем, не да бих ти натоварио
нежеено бреме, ве ти из убави саветуем и предлажем оно што е ти помои да сачуваш истинску
девственост и строгу целомудреност, оставауи твом слободном произвоеу да чини шта хое.
16. Поговоримо укратко и о бесловесно страсти гнева, коа, кад се подигне, пустоши сву душу, смууе е
и помрачуе, чинеи човека сличним звери коа се лако раздражуе. Ова страст се снажи, утвруе и чини
несавладивом од гордости. Ова аволски корен горчине (ев.12,15), т. гнева и раздраживости е
разрастати, цветати и доносити обилан плод безакоа све док се напаа равом водом гордости. Ово
здае лукавог у души остае неразориво све док има потпору и подршку у подлози гордости. Стога, ако
хоеш да се то дрво безакоа, т. огорчеа, гнева и раздраживости, исуши у телу и учини бесплодним,
да му прие секира Духа и да га посече, да се баци у ога, те да, по еванелско речи, ишчезне са
сваком злобом; ако хоеш да то здае безакоа, кое лукави на зло гради у души, сабирауи у
помислима одасвуд, као камее, основане и неосноване предлоге на основу тварних ствари и речи,
поставивши му као тврд теме помисли гордости, [разрушиш]; ако хоеш да то здае злобе у души
разориш и раскопаш - усво незаборавно сеае на Господе смирее у срцу своме. Ко е Он и шта е
постао ради нас? Са какве висине светлости Божанства, кое се делимично открива горим биима и кое
се слави на небесима од свих словесних биа - Анела, Арханела, Престола, Господстава, Начала,
Власти, Херувима и Серафима, и од свих осталих неименованих умних сила, чиа имена нису дошла до
нас, као што наговештава апостол (Еф.1,21) - Он силази у дубину удског смиреа по Своо
неизрециво благости, у свему се уподобивши нама кои седимо у тами и сенци смрти, и налазимо се у
ропству код неприатеа због Адамовог преступа и због страсти кое делуу у нама?
17. И тако, Владика све видиве и невидиве твари ние се постидео нас кои се налазимо у бедном
ропству и над коима влада невидива и горка смрт, ве се смирио, примивши [природу] човека кои е
због бешчасних страсти и похота по Владичем опредееу био осуен, уподобивши нам се у свему
осим у греху, т. осим у страстима бешчаша. Све што е, по Владичем опредееу, због греха
преступа на човека било наложено: смрт, труд, глад, же - прихватио е и Он, поставши оно што смо ми,
да бисмо и ми постали оно што е Он. И Слово постаде тело (н.1, 14) да би тело постало слов[есн]о.
Будуи богат, Он ради нас осиромаши, да бисмо се еговим сиромаштвом обогатили. Из великог
човекоуба Он нам се уподобио, како бисмо му се и ми уподобили сваком врлином. ер, од како е
дошао Христос, човек кои е створен по образу и подобиу Божием, почие да се обнава благодау и
силом Духа Светога, достижуи меру савршене убави коа изгони страх и коа више не може да падне,
ер: убав никад не престае (1.Кор.13,8), зато што е Бог, како говори ован, убав, и кои пребива у
убави, у Богу пребива (1.н.4,16). Такве мере су се удостоили апостоли и сви кои су се, слично има,
подвизавали у врлини, представши Господу као савршени и са савршеном приврженошу читавог живота
следууи Христу.
18. Непрестано и незаборавно држи на [уму] смирее кое е из неизрецивог човекоуба и убави
према нама показао Господ, т. усеее Бога-Слова у утробу, прихватае човечие [природе], раае
од жене, постепеност телесног узрастаа, бешчаше, псовке, вреаа, изругивае, прекоре, ударце,
пувае, подсмех, понижее, порфиру, трнов венац, пресуду старешина, узвике безаконих
едноплемених удеаца: Узми, узми, распни га (н.19,15), Крст, клинце, копе, напаае оцтом и жучи,
славе незнабожаца, подсмех пролазника кои су говорили: "Ако е цар Израиев, нека сие сад с крста,
па емо веровати у ега" (Мт.17,42), и остала страдаа коа е претрпео ради нас: распее, смрт,
тридневни погреб, силазак у ад, а затим и плодове страдаа: васкрсее из мртвих, опустошее ада и
смрти извоеем душа кое су се сабрале око ега, вазнесее на небо, седее са десне стране Оца,
изнад сваког началства и власти и сваког имена кое се може назвати (Еф.1,21), част и славу и
193
поклоее од свих анела [као] Првороеном из мртвих због страдаа, по апостолско речи: Зато нека
е у вама иста мисао коа е и у Христу Исусу, кои будуи у обличу Божием, ние сматрао за отимае
то што е еднак са Богом, него е себе понизио узевши обличе слуге, постао истоветан удима, и
изгледом се нае као човек. Унизио е себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту. Зато и
ега Бог високо уздиже, и дарова му Име кое е изнад свакога имена. Да се у Име Исусово поклони
свако колено што е на небесима и на земи и под земом (Фил.2,5-10)... Ето на какву славу и висину
су, по правди Божио, наведена страдаа уздигла човека Господег.
19. Према томе, уколико са топлим расположеем без заборава будеш у срцу своме чувао такве
помисли, страст огорчеа, гнева и раздраживости нее тобом овладати. ер, кад се уклони ихова
подлога, т. кад се истреби страст гордости путем понираа у Христово смирее, читаво здае
безаконог гнева, арости и туге само од себе е се лако разорити. Кое се грубо и камено срце нее
скрушити и дои до умиеа и смиреа ако стално на уму буде имало такво смирее ради нас
Божанства единороднога, и кое се присети наброаних егових страдаа? Зар оно нее радо постати
зема и пепео кое, по Писму, газе сви уди? Каква раздраживост може да овлада душом коа се
смирила и скрушила гледауи на Христово смирее? Кои е се гнев или огорченост о приближити?
20. Меутим, заборав ових спасоносних и животворних помисли, и егова сестра - леост, као и ихова
сарадница и сродница - незнае, те натеже унутраше болести душе кое се тешко препознау и ош
теже лече, варау и помрачуу душу незадрживом радозналошу и постау узрок дествоваа и
укореиваа у о свих осталих страсти: оне изгоне страх [Божии] и изазивау немар према свему
добром, дозвоавауи свим страстима да се слободно уселе у душу и без стида у о делуу. Уколико е
душа покривена свезлом заборавношу, погубном леошу и маком и хранитеницом свега злог -
незнаем, адни и слепи ум се лако везуе за сваку видиву, мислену и чуну [ствар]. Он, на пример,
види женску лепоту и одмах се раава плотском страшу. Примивши страсно и са насладом виено,
чувено или додирнуто, сеае затим црта унутраше слике и кроз обнавае мисли и зло бавее, уз
садество духова блуда, оскрнавуе страсни и адни ум.
21. Назад, тело кое е угоено, младо или сувише испуено влагом, лако од таквих присеаа покрее
страст и чини оно што му е своствено, креуи се ка похоти. Понекад у сну, а понекад и на ави,
упражава нечистоту, чак и без општеа са женом. Такав многима може изгледати целомудрен,
девственик и чедан, па чак и свет, иако е пред Оним кои види сакривено оскрнавен, блудник и
преубочинац. Он е у она дан праведно бити осуен, уколико не буде плакао и ридао, и уколико Богу,
пред чиим лицем е помишао и чинио зло, не буде принео достоно покаае, измождивши тело
постовима, бдеима и непрестаним молитвама и излечивши и исправивши ум светим сеаем и
поучаваем у речи Божио. ер, истините живи глас кои е рекао: Сваки кои погледа на жену са жеом
за ом, ве е учинио преубу у срцу своме (Мт.5,28). Због тога е за младе веома корисно да не виау
жене, макар се сматрале и светима. Корисно е чак да живе одвоено од свих уди. Због тога е борба
постати знатно лакша и напредак бити веома приметан, особито уколико буду строго пазили на себе и
уколико буду пребивали у молитви, подвизавауи се у уздржау од ела и пиа и истраавауи у
дуготраним бдеима. [Корисно е им бити], такое, да опште са опитним духовним оцима и да се
користе иховим руководством. ер, крае е опасно да [монах] живи сам и по своо вои, без сведока,
или да живи са онима кои нису искусни у духовно борби. Много е, наиме, замки зла, много е скривених
заседа и разноврсних клопки, кое е неприате свагде расеао. Због тога е, колико е могуе, потребно
старати се и трудити се да се живи заедно са мужевима коима е познато духовно делае и често
разговара са има, како и она ко услед младости и несавршенства духовног узраста нема сопствену
светлост истинског познаа не би допадао мисленим зверима кое, криуи се у тами, грабе и кваре оне
кои ходе без умног светилника Божанствених речи.
22. Уколико хоеш, сине мо, да стекнеш и у себи имаш властити светилник умне светлости и духовног
познаа, како би без саплитаа могао ходити у надубо нои овога века и како би твое стопе
исправао Господ (Пс.118,133), како би, по пророчко речи, врло зажелео еванелски пут, т. како би са
натоплиом вером проходио насавршение еванелске заповести и постао причасник страдаа
Господих путем жее и молитве, показау ти диван начин и духовно открие. Он не захтева телесни
труд, ни подвиг, ве болан душевни напор, уз надзор ума, пажу разума и садество страха и убави
Божие. Тим открием лако можеш да обреш у бекство пукове неприатеа, слично блаженом Давиду,
кои е, са вером и надом на Бога, убио едног иноплеменог дива и самим тим натерао у бекство хиаде
неприатеа са иховим народом.
23. Моа реч циа на три силна и крепка дива - странца, на коима почива сва сила мисленог Олоферна.
194
Уколико они буду оборени и убиени, занемоае сва сила лукавих демона. Ти наводни силници, три дива
лукавог су - ве поменуто незнае, мака свих зала, заборавност, ена сестра, сарадница и помоница,
и леост, коа од мрачне вуне души шие тамну одеу и покров, и коа утвруе и укрепуе прве, дауи
им самосталност. Она чини да зло у немарно души постане укореено и упорно. ер, од леости,
заборава и незнаа добиау на снази и увеличавау се основе свих осталих страсти. Меусобно се
помажуи и, не могуи да опстану едно без другог, они су снажна потпора неприатеа и главни
началници лукавог. Уз ихову помо воска лукавих духова у души плете свое замке и успева да
приведе у дело свое замисли.
24. Ако хоеш да однесеш победу над страстима и да лако обрааш у бекство гомилу мислених
иноплеменика, сабравши се у себи молитвом и помоу Божиом и сишавши у дубине срца - потражи у
себи она три силна дива аволова, т. заборавност, леост и незнае, од коих хранеи се, дествуу,
живе и крепе се у сластоубивим срцима и неваспитаним душама све остале страсти. При велико
пажи, при надзору ума и уз помо свише, оруем правде, т. сеаем на добро (узроком свега доброг),
просвееним знаем (коим бодра душа од себе прогони таму незнаа) и живом ревношу (коа душу
побууе и води ка спасеу) пронаи еш те, другима непознате и неподозреване, напогубние зле
страсти. Затим, обукавши се у ова оруа правде, са сваком молитвом и моеем, силом Духа Светог, ти
еш одважно и храбро победити поменута три дива мислених иноплеменика: са изврсним сеаем по
Богу и свагда помишауи на оно што е истинито, што... е поштено, што... е праведно, што... е
чисто, што... е достоно убави, што... е на добру гласу, што е врлина, што е похвале достоно
(Фил.4,8), прогнаеш свезлу заборавност; просвееним небеским познаем уништиеш погубну таму
незнаа; а спремном на свако добро, наживом ревношу изгнаеш безбожну леост, коу зло
укореуе у души. Ове врлине не можеш стеи едино своим произвоеем, ве силом Божиом и
садеством Светога Духа, уз велику пажу и молитву. Стекавши их на та начин, мои еш да се избавиш
од три наведена навеа дива лукавог. Када се силом делууе благодати образуе у души и мариво
ушчува (троични) савез истинског познаа, сеаа на речи Божие и добре ревности, нестае из душе и
сам траг заборавности, незнаа и леости. Они е се обратити у ништа, а у души е назад почети да
царуе благодат у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава и мо у векове векова. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК
ПОУКЕ МАРКА ПОДВИЖНИКА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
II
ПОУКЕ СВЕТОГ МАРКА ИЗВУЧЕНЕ ИЗ ОСТАЛИХ ЕГОВИХ СЛОВА
1. Вера се не састои само из крштеа у Христа, ве и у испуавау егових заповести. Свето крштее
е савршено и саопштава нам савршенство, премда не чини савршеним онога ко не испуава заповести.
2. Уколико смо и после крштеа потчиени греху, не значи да е крштее било несавршено, ве да смо
немарни за заповести и да пребивамо у самоугаау по сопственом произвоеу. Ни после крштеа
нашу воу не присиавау ни Бог ни сатана. У крштеу ми се таинствено ослобаамо од ропства греху,
по писаноме: Закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона греха и смрти (Рим.8,2). Услед
немарности за вршее заповести Онога кои насе очистио, ми потпадамо под дество греха. Нас е
заробио неприате због тога што не испуавамо заповести.
3. Човек по своо вои пребива тамо где воли, премда се и крстио, зато што се [егово] самовлаше [т.
слобода] не присиава. Говореи да подвижници задобиау Царство небеско (Мт. 11,12), Писмо циа на
воу [човекову], како би после крштеа сваки од нас принуавао себе да се не приклони злу, него да
истрае у добру. Онима кои су добили силу за испуавае заповести, Господ заповеда као вернима да
195
се подвизавау у има, како се не би вратили уназад.
4. Подвизи нису нешто што е одвоено од заповести. Они су заповести. Покажи ми подвиге изван
заповести. Ако укажеш на молитву - ради се о заповести; ако поменеш обарае помисли - опет имамо
заповест (будите трезвени и бодри); ако [наведеш] пост и бдее, опет [помиеш] заповести; ако укажеш
на самоумртвавае, [указаеш] на заповест (о одрицау од себе). Ма какво дело подвижничке врлине
навео, само еш [именовати] заповест. (Ци подвижништва е напредание испуавае заповести).
5. Свето крштее пружа савршено разрешее (од ропства греху, као уосталом и покаае). Свезати
себе опет пристрасношу или пребивати разрешен кроз вршее заповести - ствар е самовласног
произвоеа. Узрок задржаваа помисли у греховно сласти налази се у самовласном пристрашу, а не
у принуди. Ми, по Писму, имамо власт да обарамо помисли (2.Кор.10,4). Обарае лукаве помисли у
унутрашости есте знак убави према Богу, а не греха, будуи да грех ние поавивае помисли, него
приатеска беседа ума са ом. Ако е не волимо, зашто се задржавамо на о? Ние могуе да нешто
што из [свег] срца мрзимо дуготрано разговара са нашим срцем. [Уколико се то ипак деси, значи] да е
присутно наше зло учеше.
6. Када по крштеу не испуавамо заповести, иако смо у могуности, нама овладава грех (т. опет
падамо у ропство греху) иако не желимо, све док покааем не умолимо Бога, усмеравауи се ка свим
заповестима еговим, и док Он не истреби грех нашег самовлаша.
7. Ти си се обукао у Христа крштеем (Гал.3,27), и имаш силу и оруже да обараш помисли (2.Кор.10,4).
Уколико их, имауи сили против их, не обараш при првом налету, очигледно е да си сластоубив због
невера и да се саглашаваш и удружуеш са има. Због таквог дества си сам крив.
8. Понекад без наше сагласности нека скверна и мрска нам помисао, као неки разбоник, неочекивано
напада на нас и насилно наш ум задржава код себе. Ипак, свакако зна да е и та помисао произашла од
нас самих. Наиме, или смо ми после крштеа предавали себе то зло помисли, премда е и нисмо
испуавали на делу; или по сопствено вои у себи држимо семена зла, услед чега се и утвруе у нама
лукави. Он, кои нас лукавим семеем задржава, нее отии све док их не одбацимо. Скверна помисао
коа у нама пребива због чиеа зла, бие изгнана када принесемо Богу труд кои захтева покаае.
Према томе, за ненамерну, узнемиравауу помисао сам си крив, будуи да е ниси одагнао и очистио ум
од е на почетку, приликом првог додира, иако си имао ту власт, ве си радо са ом разговарао, премда
е и ниси испуавао на делу. (Она е долазила на угреано место, као старом познанику, приатеу).
9. Када увидиш помо у своме срцу, зна да се ние авила изван, него да е прорадила благодат коа ти е
таинствено била дата на крштеу. Она е подествовала у мери у коо си замрзео помисао и одвоио се
од е.
10. Избавивши нас од сваког насиа (благодау у крштеу), Христос Господ ние забранио да се
помисли прикрадау срцу нашем, и то да би едне, као омражене срцу, одмах биле истребене, а друге,
као омиене, остаале. Тиме се обнаружава и благодат Христова и воа човекова, т. ена убав - или
према труду ради благодати, или према помислима због самоугааа.
11. Као некакво зло сродство, наша похота и напади помисли дествуу заедно, едно са другим.
Задржавши се у свом убитеу, една помисао га испоручуе свом ближем, тако да човек кога навика
снажно привлачи ка првоме, ка другом ве и без свое вое бива привлачен. ер, ко може избеи гордост
ако е испуен таштином? Или, ко нее бити побеен од помисли блуда ако се наситио сна и предао
наслаивау? Или, ко нее бити свезан немилосрдношу, ако се предао грамзивости? Ко се, пак,
наслауе свим тиме, како е избеи раздраживост и гнев?
12. И после примаа благодати, до нашег произвоеа стои да ли емо ходити по телу или по духу.
Меутим, немогуе е да ходи по духу она ко е заволео удску похвалу и угаае телу, као што е
немогуе да живи по телу она ко, унутаре, будуе претпостава садашем. Због тога треба да
омрзнемо удску похвалу и угаае телу, од коих е и без нашег хтеа у нама нии лукаве помисли, и
да искрено кажемо Господу: Савршеном мржом их омрзех: посташе ми неприатеи (Пс. 138,22).
13. Они кои се крсте у Саборно Цркви кроз крштее таинствено примау благодат коа у има живи
сакривено. Она се, затим, по мери вршеа заповести и мислене наде открива у верууим, по речи
Господо: Кои у мене веруе... из утробе егове потеи е реке воде живе. А ово рече о Духу кога
требаше да приме они кои веруу у име егово (н.7,38-39).
14. Због свог маловера, [човек] пада под утица греха, и свакога искушава сопствена жеа, коа га
196
мами и вара. Тада жеа затрудневши раа грех, а грех учиен раа смрт (ак.1,14-15). Од властите
похоте се раа мислени грех, а од ега произилази извршавае саобразног дества. Чим неко одступи
од (обавеза крштеа), одмах га обузима грех.
15. Онима кои чврсто веруу, Дух Свети се дае одмах на крштеу. Меутим, ми сами га жалостимо и
гасимо у себи. Због тога апостол заповеда: Духа не гасите (1.Сол.5,19), и не жалостите Светога Духа
Божиега, коим сте запечаени за дан избавеа (Еф.4,30). То не значи да е сваки она ко е крштен и
кои е примио благодат самим тим непоколебив и да нам више ние потребно покаае, ве да нам е од
крштеа, по дару Христовом, дарована савршена благодат Божиа за испуавае свих заповести.
Уколико после таинственог примаа [благодати] не извршуемо заповести, ми се по мери иховог
напуштаа налазимо под утицаем греха, будуи да због немарности не вршимо дела, иако имамо силу
да их вршимо. Ако, пак, желимо да будемо савршени, брзо или постепено, дужни смо да савршено
веруемо Христу и да испуавамо егове заповести, будуи да смо примили силу за такво дело. И
колико ми, верууи, испуавамо заповести Божие, толико Дух Свети у нама показуе Свое плодове.
Плодови, пак, Духа по светом Павлу, есу: убав, радост, мир, дуготрпее, благост, доброта, вера,
кротост, уздржае (Гал.5, 22-23).
16. Према томе, ако е неко од верних, живеи по заповестима, сагласно има, обрео неко духовно
дество, нека веруе да е од рание ве био примио силу за тако нешто. ер, он е у крштеу примио
благодат Духа - узрок свега доброг, не само таних и духовних него и авних врлина. Нека нико од
врлинских [уди] не помиша да едино своом силом учини било шта добро, будуи да добар човек,
како говори реч, износи добро из добре ризнице (Мт.12,35), а не од себе. Под ризницом се подразумева
Дух Свети кои е сакривен у срцима верних.
17. Она ко е искрено спознао да, по речи апостола, у себи од крштеа има скривеног Христа, оставивши
све ствари света, пребива у срцу свом, чувауи га са свом опрезношу (Прич.4,23). ер, Бог е она кои
чини у вама и да хоете и да творите по еговом благовоеу (Фил.2,13). Речу по благовоеу
апостол показуе да добра воа за врлину зависи од нашег самовлаша [слободе], док делае врлина
или искореивае греха без Бога ние могуе. Речено: Без мене не можете чинити ништа (н.15,5),
има исти смисао. Меутим, у свему постои и наш удео.
18. Царствени ум свакога из сакривеног храма срца узима напре добре и благе намере од Христа кои
живи унутар ега, и приводи их у врлински живот, кои поново, кроз благу мисао, приводи Христу кои му
их е и даровао.
19. Добра коа е верни добити по васкрсеу, налазе се горе, док ихови залози и првине ве од сада
духовно дествуу у иховим срцима како бисмо, уверени у будуе, презрели све садаше и заволели
Бога до смрти. Због тога апостол ние рекао: "Имате да приступите", него: Приступисте Гори Сионско и
Граду Бога живога, ерусалиму небескоме (ев.12,22). Наиме, од светог крштеа сви смо ми постали
способни за то, премда се тога удостоавау само они кои чврсто веруу, кои сваки дан умиру ради
убави Христове, т. кои стое изнад сваке мисли о садашем животу и кои помишау едино на то
како да достигну савршену убав Христову. у иштуи пре свега, апостол Павле говори: Стремим не
бих ли то достигао, као што мене достиже Христос Исус (Фил.3,12), т. стремим да волим као што
мене заволи Христос. Достигавши ту убав, он ни о чему више ние хтео да помиша - ни о невоама
тела, ни о лепоти творевине, ве е све авно оставио, говореи: Ко е нас раставити од убави
Христове? (Рим.8,35). Више ни о чему ние хтео да помиша, ве само да пребива тамо (т. у срцу, у
убави Христово).
20. Апостол е рекао да у себи имамо прве дарове Духа (Рим. 8,23), показууи меру наше приемчивости.
Ми пуно дество Духа можемо примити едино кроз савршену заповест. Као што сунце, будуи савршено,
из себе свима излива савршено, просто и подеднако благотворно дество, премда свако по мери чистоте
ока прима егову светлост; тако и Дух Свети оне кои веруу у ега од крштеа чини способним за
примае свих егових дестава и дарова, иако они не делуу у свима подеднако, ве се свакоме дау по
мери испуаваа заповести, чиеа добрих дела и вере у Христа.
21. Сатански прилог се састои у авау лукаве ствари (дела) кроз едну помисао. Она се нашем уму
приближава едино због нашег маловера. ер, уколико ум одступи од срца и од заповести да се ни о чему
не бринемо осим о чувау срца са сваком опрезношу (Прич.4,23), те да иштемо Царство небеско кое се
налази у нама, одмах се дае место аволском прилогу и лукавом савету. Ипак, ни тада аво нема власт
да покрее наше помисли, иначе нас не би поштедео, наводеи на нас принудно сваку злу мисао, и не
допуштауи да помислимо било шта добро. Он само има власт да нашо прво мисли еднолично
197
подмее свое изопачено учее како би искушао наше унутраше расположее, т. у ком е смеру
управено - ка еговом савету или ка заповести Божио (кои су едно другом супротни).
22. Пребивае унутра и задржавае прилога помисли омраженог зависи од раниег прихватаа, а не од
нашег новог расположеа. Такав прилог стои непокретно на месту едноличан, будуи да му негодовае
срца спречава да се развие и прее у страст. Неразвиена помисао коу мрзи она кои пази на себе, нема
силе да ум увуче у шири разговор, осим ако е срце сладострасно. Према томе, ако савршено одступимо
од сваког сладостраша, ни поава едноличних представа више нам нее штетити, нити е осуивати
нашу савест коа очекуе будуа добра.
23. Када ум спозна безуспешност свог противеа раниим представама, и исповеди Богу своу раниу
кривицу, одмах нестае само искушее и он изнова стиче власт да пази на срце и да га, са свом
опрезношу, молитвом чува, настоеи да уе у наунутариу и неузнемириву клет срца, где ве нема
никаквих лукавих помисли кое, иначе, гурау душу и тело у понор сладостраша и у буицу нечистота, и
где више нема широког и пространог пута, украшеног речима и ликовима светског мудроваа, кои вара
оне кои иду по ему, чак и ако су веома мудри. ер, чиста унутара клет душе и дом Христов примау
едино ум кои е обнажен и кои не уноси ништа од овога света, било оно оправдано или неоправдано,
изузев оно трое, кое помие апостол: Веру, наду и убав (1.Кор.13,13). И тако, ко воли истину и жели
да се труди срцем, може да се, као што е речено, не поводи рание прихватаним представама, ве да
пази на срце и да напредуе ка унутрашости, приближавауи се Богу. Он едино не треба да занемаруе
труд око молитве и живота [по Богу], будуи да не може да не болуе срцем она кои пази на лутае
помисли и телесна уживаа коа га окружуу сваког дана, не само споаше ве и изнутра.
24. Прилоге зла не осеа едино непромеива природа, док их човек [не може избеи]. И Адам е био
изложен сатанским прилозима, али е имао власт да их послуша или не послуша. Прилог помисли ние ни
грех, ни праведност, ве провера самовласности наше вое. ему е дозвоено да нам се приближава,
да би се они кои нагиу ка заповестима удостоили венаца ради верности, а они кои се окреу
самоугаау показали достони осуде ради неверства. Треба да знамо да се не изводимо на суд после
сваке промене као искусни или неискусни, ве тек пошто читав живот будемо трпели прилоге,
побеивани и побеууи, падауи и устауи, лутауи и поучавани на добар пут. Тек на дан исхода, када
се све сабере, и сагласно свему, биемо осуени или похваени. И тако, ние прилог грех. Уопште не! И
премда нам он невоно показуе ствари у едно помисли, ми смо од Господа примили власт духовног
делаа и до нашег самовлаша стои да ли емо при прво мисли, осетивши штету или корист, одбацити
или прихватити помисли кое се умножавау, не насилно, ве из нашег расположеа.
25. Пошто е, помрачивши се сластоубем и таштином, пала у дубину незнаа, наша душа више не
слуша ни заповести Писма, ни природни след, ни савете искусних, ве следи едино за своим мислима.
Задржавауи у себи те узроке зла, она не може да буде слободна ни од дестава коа су им своствена.
По мери вере у Господа и [егово обеае] о будуим добрима, [човек] презире удску славу и
сладостраше, задржава помисли и постае утолико споконии од сладострасног. Због тога се ми и
разликуемо едан од другога, и по мислима и по животу.
26. Извесно зна да Господ гледа на срца свих уди. Оне кои мрзе прву поаву лукаве помисли Он одмах
покрива, као што е обеао, не допуштауи да мноштво помисли устане на их и оскрнави ихов ум и
савест, док оне кои вером и надом на Бога не обарау први зачетак помисли, ве се има наслауу, као
неверне остава без помои да их притисну надолазее помисли. Он их не удаава видеи да волимо
ихов прилог и да их не мрзимо при прво поави.
27. Никаква власт нас не принууе насием нити ка добру, нити ка злу. Она коме по слободно вои
служимо - било Бог, било аво, подстиче нас на све што представа егову област.
28. Првине ствари су два непромишена прилога: удска похвала и угаае телу. Уколико се наша
воа не саглашава са има, кад нам се приближе, не ава се ни порок ни врлина, ве се само
проверава склоност наше вое, т. чему смо наклоени. Господ хое да трпимо увреде и злопаеа, а
аво хое супротно. Стога, кад се радуемо због наведених прилога, очигледно е да, не послушавши
Господа, нагиемо ка сластоубивом духу. Када, пак, жалимо због наведених прилога, асно е да
нагиемо Богу и да волимо тесан пут. Тим прилозима е и допуштено да се авау удима како би они
кои воле заповест Божиу приклаали своу воу пред Христом и како би Он, налазеи улаз у их, ум
ихов управао ка истини. Исто схвати и о супротном: они кои воле удску славу и угаае телу
омогуавау улаз аволу. Нашавши улаз у их, он им предлаже свое зло. По мери у коо се наслауемо
помислима, он не престае да нам их додае, све док их из срца не замрзимо. Меутим, ми их тако волимо
198
да ради их не само издаемо врлину, ве их и меусобно замеуемо, т. ради сластоуба трпимо
бешчаше. Када се, пак, са има сагласимо без икакве жалости, почиемо да тражимо и грау коа их
умножава. Граа за таштину, пак, и уживае есте среброубе, кое е, по Божанственом Писму, корен
свих зала (Тим.6, 10).
29. Господ Адаму ние рекао: "У дан када поедете, а у вас умртвити", ве их е опоменуо, говореи:
Онога дана када поедете, умреете (Пост.2,17). И уопште, Господе установио да свако дело, добро
или зло, прати одговарауа награда на природан начин, а не по нарочитом назначеу, као што мисле
они кои не познау духовни закон.
30. Треба да се сеамо да е Бог да нас ненавиди као зле уколико будемо неког од едноверних замрзели
као злог. [Исто тако], уколико будемо одбацивали нечие покаае, сматрауи га грешником, и [Бог] е
нас одбацити као грешнике. Уколико не будемо опраштали сагрешеа ближему, ни ми неемо добити
опрошта за наша сагрешеа. Обавууи ова закон, Законодавац наш, Христос е рекао: И не судите,
и нее вам се судити; и не осууте, и неете бити осуени; опраштате, и опростие вам се
(Лк.6,37). Знауи за ова закон, апостол е авно говорио: У чему судиш другоме, себе осууеш (Рим.2,1).
Знауи за то, и пророк узвикуе Богу: ер еш ти свакоме узвратити по делима еговим (Пс. 61,13), а и
други пророк у име Божие говори: Моа е освета, а у узвратити, говори Господ (Пон.зак.32,35).
31. Код пророка Данила се каже: Грехе свое искупи милостиама, и неправде свое штедрошу
(Дан.4,24). Меутим, можда еш ти реи: "а немам новца. Како у бити штедар према убогоме?" Немаш
новца, али имаш прохтеве. Одреци их се, па еш учинити добро. Не можеш да чиниш добро телесном
руком? Онда чини добро исправним произвоеем: А ако ти сагреши брат тво... опрости му
(Лк.17,3), по речи Господо. И то е за тебе представати велику милостиу. Уколико иштемо
оставее грехова од Бога, дужни смо и сами да слично поступамо при сваком сагрешеу у односу
према нама, како би се десило оно што се говори (у еванеу): Опраштате, и опростие вам се (Лк.6,
37). Велико е дело ако она ко има новаца дае (милостиу) убогима. Меутим, миловати ближе када
нам греше, толико е значание за примае опроштаа грехова, колико е душа по своо природи часниа
од тела. Ако ми много пута добиамо опрошта (грехова) кои тражимо од Бога, и ако због тога овде нисмо
претрпели никакво зло, док ближе свое неемо да учинимо учесницима тог дара, очигледно е да
постаемо слични оном злом слузи кои е од свог господара примио опрошта дуга од десет хиада
таланата, а кои свом ближем ние опростио дуг од само сто динара. ему е, као судеи се по закону,
Господ рекао: Зли слуго, сав дуг она опростио сам ти, ер си ме молио. Ние ли требало да се и ти
смилуеш на свога другара, као и а на те што се смиловах. И разгневи се господар егов, и предаде
га мучитеима док не врати све што муе дуговао. И Он из тога изводи закучак, говореи: Тако е и
Отац мо небески учинити вама, ако не опростите брату своме од срца своих сагрешеа ихова (Мт.
18,32-3 5).
32. Господ е рекао: Тешко вама богатима (Лк.6,24). Меутим, Он тиме не окривуе све богаташе,
будуи да у иховом броу постое и они кои су заиста умели да располажу богатством по вои Бога кои
га е дао, и кои су, по Писму, стоструко примили у овом животу. Такви су били блажени Авраам и
праведни ов, кои су се, као милостиви, обогатили ош више и овде и у будуем веку. Он, као што смо
ве казали, прекорева оне кои, имауи грамзиву нарав, присваау дарове Божие и кои нее да буду
милосрдни према ближему од свога имаа или од различитих егових милошта. ер, поседнику не
причиава штету богатство кое му е дао Господ, ве добит коа се стиче неправдом, и егова мака -
немилосрдност, коу избегавау они кои тврдо веруу и кои се у потпуности одричу садаших добара, и
то не стога што неразумно мрзе творевину Божиу, ве због вере у Христа кои заповеда да тако поступау
и кои им подмируе све дневне потребе. Осим тога, [човек] може да се богати и без имаа, држеи
похлепно неку реч или познае кое е свима даровано, иако их е примио да би их предао ономе кои
нема.
33. Они кои су сагрешили не треба да очаавау. Никако. ер, ми не бивамо осуени због мноштва зала,
него стога што неемо да се каемо и да познамо чудеса Христова, као што сведочи сама Истина:
Мислите ли, говори (Господ), да су ти Галилеци били грешнии од свиу Галилеаца, кад су тако
пострадали? Нису, кажем вам, него ако се не покаете, сви ете тако изгинути. Или оних осамнаест
што на их паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они криви били од свиу уди што живе
у ерусалиму? Нису, кажем вам, него ако се не покаете, сви ете тако изгинути (Лк.13, 2-5). Видиш ли
да бивамо осуени због тога што немамо покааа?
34. Покаае се, како ми се чини, не ограничава временом, нити извесним делима, ве се врши
посредством Христових заповести и сразмерно е има. едне заповести су општие и у себи садрже
199
многе поединачне. Оне многе саставке порока одсецау одеданпут. На пример, у Писму е речено: А
свакоме кои иште у тебе, пода; и кои твое узме, не ишти (Лк.6,30), те: Кои хое од тебе да позами,
не одреци му (Мт.5,42). То су поединачне заповести. А општа, коа их садржи у себи есте: Прода све
што имаш и пода сиромасима (Мт.19,21) и узми крст сво и пои за мном (Мт.10,38). Под крстом се
подразумева трпее невоа кое нас постижу. Она ко е све раздао сиромасима и узео сво крст
испунио е одедном све наведене заповести. На исти начин и апостол говори: Хоу, дакле, да се мужеви
моле на сваком месту, подижуи свете руке без гнева и двоумеа (1.Тим.2,8), док (Господ) каже
уопштено: Уи у клет своу и... помоли се Оцу своме кои е у таности (Мт.6,6), и ош: Молите се без
престанка (1.Сол.5, 17). Она ко се непрестано моли испуава [заповест] да се моли у свако прилици.
Такое е речено: Не чини преубу, блуд, не уби, и слично, као и уопштено: Обарате помисли и сваку
охолост, коа устае против познаа Божиега (2.Кор.10,5). Ко обара помисли, поставио е преграду
свим наведеним пороцима. Због тога богоубиви и они кои тврдо веруу принуавау себе на опште
заповести, не оставауи ни поединачне, кое се повремено сусреу. Отуда претпоставам да се дело
покааа врши са следее три врлине: очишеем помисли, непрестаном молитвом и трпеем
невоа кое нас сусреу. Све то треба да се обава не само споаше, ве и у умном делау, како би
они кои се у томе дуго труде назад стекли бестраше. Меутим, пошто се дело покааа, као што е
рание указало наше слово, не може вршити без три наведене врлине, сматрам да е потребно у свако
време и свима кои желе спасее, и грешнима и праведнима, будуи да нема мере савршенства коо не
би биле неопходне наведене врлине. Уз помо их почетници ступау у побожно живее, среди
напредуу у ему, а савршени се у ему утвруу.
35. Господ свима заповеда: Покате се (Мт.4,17), како ни духовни и напредни не би занемаривали ову
потребу и како не би оставали без паже ни нанезнатниа сагрешеа, будуи да е речено: Ко
занемаруе маленкости, убрзо е пасти (Ис.Сир.19,1). Немо говорити: "Како може пасти духован
[човек]?" Ако остане такав, нее пасти. Ако, пак, у себи допусти нешто мало од противног, и истрае у
ему без покааа, противност е у ему узрасти и тражити да се седии са им, дуговременом
привезаношу привлачеи га принудно као неком узом. И уколико са им (т. са злом) ступи у борбу
посредством молитве, он е га одбити и остати на ступу свог духовног узраста. А ако услед скраиваа
борбе и труда молитве буде срушен са свога (степена) растуим усием онога што е име овладало,
свакако е бити преварен и другим страстима. И тако, постепено одвлачен сваком [страшу] по мери
ене привлачности, он се назад лишава Божие помои и бива уведен и у веа сагрешеа, понекад и
без егове вое - подстицаем онога што е име ве овладало. Меутим, ти еш ми реи: "Зар он на
почетку зла ние могао да умоли Бога да не упадне у крае зло?" И а кажем да е могао, али е
пренебрегао маленкост и сопственом воом е примио у себе. Због те маленкости он се ние молио, не
знауи да она бива припрема и узрок крупне [ствари]. Исто се дешава и са добром и са злом! Осиливши
се, и уз помо [човековог] произвоеа у ему нашавши себи место, страст се ве и без егове вое и
насилно подиже на ега. Схвативши своу невоу, он се тада моли Богу, водеи борбу против
неприатеа кога е из незнаа рание штитио, препируи се због ега са удима. Понекад, пак, и
будуи услишен од Господа, он не добиа помо зато што она не долази онако како човек замиша, ве
како удешава Бог на нашу корист. Знауи нашу превртивост и равнодушност, Он нам помаже
невоама да не бисмо, лако се избавивши, опет усрдно чинили иста сагрешеа. Због тога и
наглашавамо да е неопходно трпети оно што нам се дешава, и да е веома корисно пребивати у
покаау.
36. Ти еш ми на то узвратити: "Какво е ош покаае потребно [удима] кои су истински угодили Богу и
достигли савршенство?" Да е било и да има таквих уди и а признаем заедно са тобом. Меутим, почу
разборито, па еш видети да и такви уди имау потребу за им. Поглед на жену са жеом Господ е
уброао у преубу, гнев на ближег е упоредио са убиством, а рекао е да емо и за сваку празну реч
дати одговор (Мт.5,28; 12, 36). Ко, пак, не зна за похоту очима, и ко се никада ние безразложно разгневио
на ближега, ко се показао невиним у празнослову - како не би имао потребе за покааем? ер, ако
сада и ние такав, али е био рание, те е с обзиром на покаае дужник до саме смрти. Меутим,
претпоставимо да има неких кои су чак и без тих слабости, како кажу, и да су од рееа туи сваком
пороку, иако тако нешто ние могуе по речи Светог Павла: ер сви сагрешише и лишени су славе
Божие, а оправдавау се даром, благодау еговом (Рим.3,24). Уосталом, кад би и постоали такви, ипак
би и они произилазили од Адама, те би и они били роени под грехом преступа и, по одрееу Божием,
били осуени на смрт. Ни они се не би могли спасти без Христа.
37. Размисли о онима кои су ова живот прошли од почетка света па еш наи да се код оних кои су
угодили [Богу] тана побожности остварила кроз покаае. Нико ние био осуен уколико га ние презрео,
200
и нико ние био оправдан уколико се ние побринуо о ему. Сампсон, Саул и Илие са своим синовима,
ве су делимично стекли светиу, али су занемарили покаае и изгубили га, да би, назад, по истеку
времена одлагаа, умрли утом смру. Пошто аво не престае да се бори са нама, ни покаае не
треба да се напушта. Свети се принуавау да га приносе и за ближе, будуи да не могу бити савршени
без делатне убави.
38. Ако е покаае искае милости, онда oна ко е богат треба да се постара да не чуе: Ве сте се
наситили (1.Кор.4,8). Она, пак, кои нема, због свог недостатка треба да иште, ер сваки кои иште,
прима (Мт.7,8). Ако е она ко милуе (друге), бити помилован, онда се читав свет, како ми се чини, држи
покааем, када едни друге бриживо потпомажемо. Посредством покааа Бог е спасао Ниневиане,
док е Содомане, кои су били немарни за ега - предао огу.
39. Уколико се будемо чак до смрти подвизавали у покаау, неемо ош ништа испунити од оног што смо
дужни, будуи да нисмо учинили ништа што е достоно Царства небеског. ер, као што едемо, пиемо,
говоримо или слушамо, тако смо по природи дужни и да се каемо. Онога ко едном заслужи смрт, по
закону убиау, а ко живи - живи вером ради покааа. Ми смо се крштеем очистили од греха - уколико
не од свега, а оно од греха преступа [Адамовог]. Очистивши се, примили смо заповести. Ако их, пак, не
испуавамо, ми скрнавимо крштее, заборавивши свое очишее од старих греха (2.Пт.1,9), од коих
нико ние слободан ни едан дан, па макар не запоставао ништа од заповееног. Због тога е покаае
неопходно свима. Некадаше воне грехе оно чини невоним, услед мрже према страстима и
избегаваа ствари [кое их изазивау]. Она, пак, ко ограничава покаае, окрее се уназад и обнава
старе грехе.
40. Без покааа у делатном [животу] не можемо учинити ништа значано, а и због саме намере [за каае
Господ] нас обасипа великом милошу. Ко себе принуава и држи се покааа до саме кончине, ако у
нечему и погреши, спаше се због самопринуаваа. ер, Господ е тако обеао у еванеу. Ко говори
да нема потребе за покааем, сматра да е праведан. ега Писмо назива злим породом. Мислеи да е
праведан и да е завршио са покааем, он се у незнау везуе са уживаем [т. страстима], будуи да су
надменост и надутост страсти. Надмени се, пак, не може спасти зато што Писмо говори: Надмени и
презриви и надувени човек не може ни у чему успети (Ав.2,5). Ако смиреноуме уопште не шкоди
савршеноме, онда нека не остава ни егов узрок - покаае. Верни Авраам и праведни ов су,
смиравауи се, себе називали земом и пепелом. Те речи су знак смиреноума. Три младиа, три
заиста великодушна и велика мученика, исповедаху се усред пламеног ога, говореи да су грешили и
безаконовали, и да се кау због старог зла, премда и есу били савршени. У ствари, готово читава ихова
песма се састои из покааа. Према томе, ако су се и они кои су веома угодили [Богу] и кои су се
показали савршени у делима, користили покааем све до саме смрти, ко се може, под изговором
праведности, надати на себе и презирати покаае?
41. Треба да опраштамо ономе ко нас е увредио, без обзира да ли е увреда оправдана или не, знауи
да ни една врлина ние веа од врлине праштаа. Уколико због греха кои нас е савладао нисмо у стау
да праштамо, треба да, бдиуи и злопатеи се, молимо Бога да се смилуе на нас и да нам да такву
способност. При томе, у свако време, на сваком месту и при сваком делу треба да имамо едну намеру -
да се при различитим увредама од уди радуемо а не да тугуемо, и то да се не радуемо просто и без
расуиваа, ве стога што имамо прилику да опростимо ономе кои греши (у односу на нас) и да
добиемо опрошта сопствених грехова. ер, у томе се састои истинско богопознае, садржание од
сваког познаа, коим можемо да умолимо Бога и да будемо услишени. Оно е плод вере, име се
показуе наша вера у Христа, име узимамо крст сво и следимо Христа, оно е мака првих и великих
заповести, будуи да име можемо да заволимо Бога свим срцем и ближег као саме себе. Ми треба да
постимо, да пребивамо у бдеу и да притешуемо свое тело, како би се наше срце и унутаре
расположее отворили и примили га у себе, и како га више не би оставали. Праштауи ближему
егова сагрешеа, угледаемо благодат, коа нам е таанствено дата на крштеу, како делуе осетиво
и приметно за нашу свест и чула.
42. Мудри на речима само увредиоце сматрау кривцима, док умудрени Духом и када их други вреау,
сами себе прекоревау што увреде не трпе са радошу и стога што [знау] да неприатност долази од
иховог раниег сагрешеа. Наравно, прво сагрешее е лакше од другог. Ко се сам свети за себе, као
да осууе Бога за недостатак правосуа, а ко подноси невоу коа е наишла на ега као своу
сопствену, исповеда зло кое е рание починио и за кое сада подноси тешкое.
43. Ову врлину [праштаа увреда] ометау две страсти - таштина и уживае. Због тога е напре потребно
да их се одрекнемо у уму, да бисмо се потом постарали да jе стекнемо. Затим ступи у борбу са своом
201
воом, како би савладао те страсти. Меутим, та борба е унутраша, а не споаша и нико од уди
нам не може помои. Имаемо само едног Помоника кои е у нама таинствено сакривен од времена
крштеа - Христа, кои е непобедив и коме е све познато. Он е нам помагати у то борби уколико
будемо по своо сили испуавали егове заповести. А наши противници су, као што е рание речено -
уживае кое е седиено са телом, и таштина коа е обузела и мене и тебе. Они су преварили Еву и
изиграли Адама: уживае е приказало дрво као врло добро за ело и да га е милина видети, а таштина
е додала: Биете као богови и знаете шта е добро а шта зло (Пост.З, 5-6).
44. Монаси се не држе мишеа кое би било супротно Цркви, ве се старау да следе мисао Христову,
по речима апостола: Зато нека е у вама иста мисао коа е и у Христу Исусу, кои будуи у обличу
Божием, ние сматрао за отимае то што е еднак са Богом него е себе понизио узевши обличе
слуге (Фил.2,5-7). Зна да е такав начин мишеа и живота дарован Богом и да раа велику врлину -
смиреноуме. Господ е заповедио да се ово дело извршуе у Цркви, рекавши: Трудите се не за ело
кое пролази, него за ело кое остае за живот вечни (н.6,27). Кое е то дело? Оно се састои у томе да
се молитвом иште Царство Божие и правда егова. Господ е рекао да е оно у нама (Лк.17,21), и обеао
е да е онима кои га ишту додати и све остало што е потребно за тело (Мт.6,33). Ако оне кои су ово
чули од Господа и поверовали, и кои се труде да по силама своим то испуне називамо онима кои не
делуу по природи, значи да поричемо Бога кои е то заповедио.
45. Како падау монаси кои се држе тог поретка? Не падау они кои га се држе, него они кои га оставау
и кои, покрадени од таштине и бриге за житеским [стварима], занемаруу наважние - молитву и
смиреноуме. аво нас не омета да помишамо и чинимо све житеско, само да би нас удаио од
молитве и смиреноума. ер, он зна да е оно што се се врши без их двое, макар било и добро, он на
крау ипак отети. Под молитвом не подразумевам само ону коа се врши телом, ве и ону коа се
безмолвном мишу приноси Богу. ер, ако се едно до их (т. тело или мисао) неблаговремено одвое,
онда е и оно што остане само предстати своо вои, а не Богу.
46. Желеи да не будемо немарни за молитву, блажени Павле говори: Молите се без престанка
(1.Сол.5,17), указууи уедно и на нерасеаност ума: Не саображавате се овоме веку, него се
преображавате обновеем ума свога да искуством познате шта е добра и угодна и савршена
воа Божиа (Рим.12,2). Због нашег маловера и немои, Бог нам е дао различите заповести, како би
свако, по мери свог стараа, избегао муке и стекао спасее. Тако нас и апостол поучава савршено
вои Божио, желеи да уопште не потпаднемо под суд. Знауи да молитва потпомаже испуавае
свих заповести, он не престае да нас много пута и на разне начине подстиче на у, говореи: Сваком
молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истраношу и моеем
(Еф.6,18).
47. Молитва може бити различита: едно е молити се Богу разумом без маште и чистим умом, а друго е
бити присутан телом док разум машта; едно е изабирати време и по окончау светских разговора и
занимаа - помолити се, а друго - у навео могуо мери молитву претпоставати свим светским
бригама, по слову апостола: Господ е близу. Не брините се ни за што, него у свему молитвом и
моеем са захвалношу казуте Богу жее ваше (Фил.4,6). И блажени Петар е говорио: Будите,
дакле, целомудрени и трезвени у молитвама... Све свое бриге положите на ега, ер се Он стара за
вас (1.Пт.4,7; 5,7). Знауи да се све утвруе молитвом, сам Господ е први рекао: Не брините се, дакле,
говореи: шта емо ести, или шта емо пити, или чиме емо се оденути?... Него иштите напре
Царство Божие и правду егову, и ово е вам се све додати (Мт.6,31; 33). Може бити да нас тиме
Господ призива и ка вео вери: ко, наиме, оставивши свако старае о привременом и не трпеи никакву
оскудицу, нее поверовати Богу и када се ради о вечном благу? Откривауи то, Господ е рекао: Кои е
веран у намаем и у многоме е веран (Лк.16, 10).
48. Знауи да е неопходно да се свакодневно бринемо о телу, Господ ние одсекао дневна стараа, ве
е допустио да се о данашем дану побринемо, веома богодолично и човекоубиво нареууи да се не
старамо и за суштраши. ер, удима кои су обучени у тело ние могуе да заобиу бригу о ономе што
се тиче живота тела: кроз молитву и уздржае много тога може да се скрати до незнатности, али се у
потпуности не може занемарити. Према томе, она ко, по Писму, жели да достигне у човека савршена, у
меру раста пуное Христове (Еф.4,13), не треба да молитви претпостава различита служеа, нити да
их без потребе и тек тако узима на себе. Меутим, он не треба ни да, под изговором молитве, избегава и
одбацуе од себе оно што га сусрее по извесно потреби и по домостроу Божием, ве да, познавауи
разлику (измеу молитве и осталих занимаа), Божием домостроу служи без испитиваа. Ко другачие
размиша, не веруе да по Писму една заповест бива виша и важниа од друге и нее, по речи пророка,
202
да се "управа према свим заповестима" (Пс. 118,128) кое сусрее по промислу Божием.
49. Дела коа су неопходна и коа нас по домостроу сусреу есу неизбежна, али неблаговремена
занимаа треба да одбацуемо, претпоставауи им молитву. Нарочито треба одбацивати она коа нас
увлаче у велике издатке и у сабирае излишних имаа. Колико их ко у Господу ограничи и одсече
ихову сувишну грау, толико е мисао уздржати од расеаности, а колико мисао уздржи од маштаа,
толико е дати места чисто молитви и показати искрену веру у Христа. Она, пак, ко због маловера или
због неке друге немои ние у стау да то учини, нека, у крао мери, позна истину и нека се по сили
своо пружа напред, прекоревауи се због недораслости.
50. Постарамо се да надом и молитвом од себе удаимо сваку светску бригу. Уколико, пак, не будемо у
стау да то у потпуности испунимо, принесимо Богу исповедае своих недостатака, никако не
оставауи приежност за молитву. ер, бое е бити прекорен због честог пропуштаа, него ли за
потпуно напуштае. У свему што смо рекли о молитви и о неизбежном служеу, потребно нам е велико
уразумее од Бога, како бисмо стекли расуивае коим бисмо знали када и какво занимае да
претпоставамо молитви. ер, свако ко се бави омиеним занимаем мисли да врши долично служее,
не знауи да ми сва своа дела треба да управамо ка благоугаау Богу, а не ка самоугаау. ош е
теже схватити да ни те неопходне и неизбежне заповести нису увек исте, него да една од их у свое
време треба да се претпостави друго; ер, свака служба се врши само у свое време, а не у свако време,
док служба молитве треба да е непрестана. Због тога ми и треба да е претпоставамо занимаима коа
нису неопходна. Учеи народ о то разлици и желеи да га привуку ка служеу, сви апостоли су
говорили: Не доликуе нама да оставивши реч Божиу служимо око трпеза. Потражите, дакле, брао,
измеу вас седам осведочених уди, пуних Духа Светога и мудрости, кое емо поставити на ову
службу. А ми емо у молитви и у служби речи приежно остати. И реч ова би угодна свему народу
(Дап.6,3-5). Чему се из тога можемо научити? Томе да е за уде кои не могу да пребивау у молитви
добро да служе, како се не би лишили и едног и другог, а да они кои могу да се баве боим не треба да
занемаруу претежние.
51. Започнимо, дакле, дело молитве, те емо, напредууи постепено, наи да од е вернима долази не
само нада у Бога, него и тврда вера и нелицемерна убав, и незлопамтивост, и убав према братии,
и уздржае, и трпее, и унутаре познае, и избавее од искушеа, и благодатни дарови, и
срдачно исповедае и усрдне сузе. И опет, [молитва не пружа] само наброано, ве и трпее невоа
кое нас сусреу, и чисту убав према ближему, као и познае духовног закона, и обретее правде
Божие, и нисхоее Духа Светог, и даривае духовне ризнице, и све што е Бог обеао вернима, и овде
и у будуем веку. едном речу, образ Божии човек у себи не може обновити без благодати Божие и
вере, без пребиваа умом у нерасеано молитви и без великог смиреноума.
52. Постое три облика благочестивости: први, да се не греши; други, да се по сагрешеу трпе невое
кое наилазе и, треи, да се плаче уколико недостае трпее наилазеих невоа. ер, оно што овде
ние исправено доличним начином измиреа [са Богом], свакако на нас навлачи тамоши суд, изузев
ако Бог, видеи нас како плачемо и смиравамо се, како сам зна, Своом свесилном благодау, изглади
наше грехе.
53. O како е варива и неприметна страст човекоугааа: она савлауе и мудре! ер, дества осталих
страсти лако увиау они кои их врше, због чега се приводе плачу и смиреноуму. Човекоугаае се,
пак, прикрива речима и изгледом побожности, тако да уди коима оно влада тешко увиау егову
превртивост.
54. Почу како Писмо пориче човекоугаае. Напре пророк Давид говори: Бог расу кости
човекоугодника: постидеше се ер их Бог понизи (Пс.52,6). И апостол говори: Не радеи само привидно
као да угаате удима (Еф.6,6), и ош: Или тражим удима да угаам? ер кад бих ош удима
угаао, не бих био слуга Христов (Гал.1,10). Много таквог еш наи у Божанственом Писму, уколико га
прочиташ.
55. Каква е превртивост човекоугааа? Мака све превртивости и прва од их есте невере, а за
им, као егов пород, следе завист, мржа, злоба, убомора, свадивост, лицемере, пристрасност,
споа видиво служее, клевета, лаж, лажна а не истинска побожност, и томе сличне неприметне и
мрачне страсти. Меутим, горе од свега есте што неки све ово хвале вештим речима, док штету коа се
налази у томе - прикривау. Ако хоеш, откриу ти поединачно и ихово лукавство: саветууи едног,
лукави човек припрема замку другоме; хвалеи едног, понижава другог; учеи ближег, хвали себе;
узима учеше у суеу не да би судио по правди, него да би се осветио неприатеу; изобличава
203
ласкауи све док га не прихвати неприате кога укорева; клевее, не наводеи имена како би сакрио
клевету; убеуе сиромаштвоубиве да му кажу шта им е потребно. наводно са намером да им то пружи,
а када му кажу, разглашуе као да они сами траже; пред неискуснима се хвали, а пред искуснима говори
смирено, ловеи похвалу и од едних и од других; када хвале врлинске [уде], негодуе и, започиуи
други разговор, одстрауе похвалу; осууе управитее када су одсутни, а када су присутни - хвали их у
очи; изругуе се над смиреноумнима, и иште учитее да би их укорио; понижава простоту да би се
истакао као премудар; врлине свих ближих остава без паже, а ихове пропусте памти. Кратко
речено, он на сваки начин лови време и понизан е пред удима, обелодаууи изобилну страст
човекоугааа и покушавауи да сакрие своа зла дела распитиваем о туима. Истински монаси не
поступау тако, ве супротно: из осеаа милосра оставау без паже туа зла дела, а своа откривау
пред Богом. Због тога их и оцруу уди кои не познау ихову намеру. Они се, пак, не старау да угоде
удима, ве Богу. И тако, понекад угаауи Богу, а понекад понижавауи себе, они и за едно и за друго
очекуу награду од Бога кои е рекао: Кои себе узвисуе понизие се, а кои себе понизуе узвисие се
(Лк.18,14).
56. Ништа од оног жалосног што нам се дешава не бива по неправди, ве по праведном суду Божием.
едни трпе за своа зла дела, а други за ближег. И три младиа из пеи уче нас том начину мишеа
говореи да су [у ога] бачени своом кривицом (Дан.3,28) и по наредби Божио, премда су на себе и
узели лице других. Када га граше Семе, Свети Давид исповедаше да се због свое кривице и наредбе
Божие подвргао вреау (2.Цар. 16,11). Исаиа, пак, и еремиа, езеки, Данил и други пророци
предвиаху народу (Израиу) и племенима (незнабожачким) да е их постии невое у будуности,
сагласно са иховим гресима, обавууи им уедно и ихову кривицу и невоу, будуи да се
изражавау овако: због тога што су говорили и чинили то и то, постигло их е то и то. Обашавауи то, и
блажени Давид говори у Псалму: Схватих, Господе, да су праведни судови Твои, и да си ме заиста
смирио (Пс.118,75), и ош: Дао си ме на поругу безумноме. Занемих и не отворих уста своа, ер Ти
учини (Пс.38,9-10).
57. Онога кои нас прекорева треба да примамо као Богом посланог обличитеа наших скривених злих
мисли, кои нам помаже да тачно размотримо свое мисли и да се исправимо. Ми [често] не знамо за
велико зло кое се крие у нама и само е савршенима своствено да се сеау свих своих недостатака.
Ако и свое очигледне недостатке тешко примеуемо, онда утолико више наше помисли остау
непримеене. Не знауи за веи део зла кое се крие у нама, ми се смууемо због невоа кое нам се
дешавау. Схватимо, меутим, као словесни, да Господ ради наше користи попушта невое на нас и да
нам преко их чини многа добра: напре нам преко их открива (зле) мисли кое тано владау нама;
затим нам, по иховом откривеу, дарива истинско и иепритворно смиреноуме; назад нам дарива и
избавее од суетног узношеа и савршено открие сваког зла кое се таи у нама. Насигурно знате да
неемо познати зло кое се крие у нама уколико не будемо са вером и благодарношу подносили невое
кое нас постижу. Ако га, пак, не познамо тачно, онда ни присутне зле помисли не можемо одбацити, ни
искати очишее од раниег зла, нити можемо стеи тврду увереност за будуност.
58. Невое и изобличеа коа нам се дешавау, на први поглед, не одговарау нашо кривици, премда у
духовном погледу чувау сваку правду. То можемо познати и из Светог Писма. Зар су они кои су погинули
испод куле у Силоаму коа се срушила, на друге рушили кулу? Или, зар су заробеници кои су одведени
на покаае у Вавилон 70 година, друге пленили на покаае? Ние тако са казном. Као што воници кои
су ухваени у неком преступу бивау кажени биеем, а не злом кое су починили, тако се и сви ми
кажавамо невоама кое нам се дешавау у свое време и сагласно покаау, а не у истом временском
периоду и са истим стварима. Управо одлагае времена и несагласност невоа кое нас сустижу са
нашом кривицом многе приводи у невере у правду Божиу.
59. Виновници сваке невое коа нам се дешава есу помисли сваког од нас. Могао бих реи да су
виновници и речи и дела, али како им они не претходе, а све приписуем помислима. Мисао претходи, да
би затим са нашим речима и делима (и са нашим ближима) образовале заедницу. Општее може бити
двоструко: едно происходи из злобе, а друго из убави. Кроз општее ми прихватамо едан другог, чак и
оне кое не познаемо, а за тим прихватаем следе невое, као што говори Писмо: Ко емчи за свог
приатеа, неприатеу предае руку своу (Прич.6,1). Према томе, свако трпи оно што га постиже не
само ради себе, ве и ради ближег, зато што емчи за ега.
60. Прихватае због зла есте невоно. Оно се дешава на следеи начин: она ко краде као да жели да
на себе прими искушеа онога од кога краде; похлепни, пак, прима искушеа од оног од кога отима; она
ко клевее, онога кога клевее; она кои претовара, оног кога претовара; оговарач, оног кога оговара;
204
презирач, онога кога презире; кушач, оног кога куша. И да не бих наводио сваког поединачно - она кои
чини неправду прима одговарауа искушеа оног коме чини неправду. O томе сведочи и божанствено
Писмо кое говори: Праведни избегава замку коу му е припремио неприате, и у у се заплие
нечастиви (Прич.11,3). И другде: Ко копа аму ближему своме, сам е упасти у у; и ко навауе
камен на другог, на себе е га навалити (Прич.26,27). И опет: Неправедним се [све неправде] враау у
недра, а код Господа е све праведно (Прич.16,33). Ако ли, по апостолу, наша неправда обавуе Божиу
праведност, шта емо реи меу нама? Заре Бог неправедан када показуе гнев (Рим.3,5) не само
према онима кое васпитава невоама, него и према онима кои непромишено ропу против их?
61. Прихватае из убави нам е предао Господ Исус, кои е напре исцелио наше душевне немои, а
затим и сваку болест и слабост, обнавауи оне кои тврдо веруу у ега и чистеи ихову природу. Он
е даровао избавее од смрти, завештао им богопоштовае, научио их побожности, показууи да смо
дужни ради убави да се злопатимо до смрти. Уз то нам е даровао и трпее кроз заедницу Светога
Духа, као и будуа добра коа око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дооше (1.Кор.2,9). Због тога и
прима искушеа за нас, трпи увреде, ругае, везивае, предавае, ударце по образима, поее оцтом
и жучи, пробадае клиновима, распиае, пробадае копем. Сединивши се са нама и телом и духом,
и примивши страдаа за нас, Он е предао исти закон и апостолима и ученицима, пророцима, оцима,
патриарсима, едне од рание научивши Духом Пресветим, а другима показавши Своим Пречистим
Телом. Обавууи то прихватае, Он говори: Од ове убави нико нема вее, да ко живот сво положи
за приатее свое (н.15,13). Због тога и Свети Павле, подражавауи Господа, говори: Сада се радуем
у своим страдаима за вас, и у своме телу допуавам што недостае Христовим патама, за тело
егово, кое е Црква (Кол.1,24), загонетно указууи на прихватае из убави.
62. Хоеш ли асние да схватиш како су апостоли мишу, речу и делом ступили у општее са нама,
узевши на себе искушеа ради нас. Преко мисли су нам предлагали Писмо, наводеи пророштва,
саветууи нас да веруемо Христу као Избавитеу, уверавауи нас да смо дужни да му служимо као
Сину Божием по природи, молеи нас, проливауи сузе и чинеи све што е могуе вернима учинити
мишу. Речима су нас молили, претили нам, учили нас, изобличавали, прекоревали због маловера,
порицали наше незнае, обашавали Писмо, тумачили време, исповедали Христа, проповедали да се
Он распео за нас и да е оваплоено Слово едно, а не два, премда га и поимамо у две природе кое су
несливено и нераздеиво седиене, у сваком времену, месту и делу одсецауи зловере, не слажуи
се са лажу, не разговарауи са онима кои се хвале телом, не боравеи са таштима, не боеи се гордих,
побеууи лукавог, прихватауи смирене, пригравауи побожне и учеи нас да чинимо исто. На делу
су пак, били гоени, поругани, лишавани, вреани, бацани у тамнице, убиани, на разне начине
страдауи за нас. Ступивши тако у општее са нама, они су прихватили и наша искушеа, будуи да
говоре: Ако ли се мучимо, за ваше е... спасее... ако ли се утешавамо, за вашу е утеху(2.Кор.1,6). Они
су примили закон од Господа кои е рекао: Од ове убави нико нема вее, да ко живот сво положи за
приатее свое (н.15,13). И они су нама предали исто, говореи: Ако Он за нас живот сво положи, и
ми смо дужни полагати живот за брау (1н.З,16), и ош: Носите бремена едан другога, и тако
испуните закон Христов (Гал.6,2).
63. Упознавши, дакле, два вида општеа едних са другима, т. прихватае кое бива по невои и оно
кое проистиче из убави, сагласно са има немомо бити радознали у вези са искушеима коа се
дешавау, т. како, или када, или преко кога нас сусреу. ер, оно што е пригодно за сваког од нас, време
у кое е нас беспоговорно закачити и садество читаве твари у ему - познае едино Бог. Ми само треба
да веруемо правди Божио и да знамо да све што нам се невоно дешава бива или ради убави или
због зла. Због тога и треба да га трпимо, а не да га одбиамо, како не бисмо додали грех на грехове наше.
64. Воа плоти есте природни покрет тела са распаеношу коа му следи и коа се снажи сном и
покоем тела. O има и блажени Петар говори: Не чудите се огу кои вам бива ради кушаа вашег,
као да вам се нешто необично догаа (1.Пт.4,12). И блажени Павле е рекао о има: Тело жели против
Духа, а Дух против тела. Због тога и заповеда: По Духу ходите, и похоту телесну неете чинити
(Гал.5,17). Апостоли су то рекли желеи да се ми не саглашавамо са таквим покретима.
65. Они кои су започели подвиг треба и да га доврше. Младима и старима, кои имау здраво тело и кои
се не страше труда ни злопаеа, корисно е да са свом усрдношу заволе свагдаши пост, да под меру
узимау хлеб и да повремено пиу воду, како би, завршивши ело, ош увек осеали извесну глад и же, и
како им наслаивае храном не би ометало служее Богу. Уколико, едуи назначену храну, будемо
долазили до ситости, убрзо емо пожелети и друга ела, а ако се не будемо насиавали, увек емо бити
гладни и желеемо едино да се наситимо, па макар само хлебом.
205
66. Ние лако овладати бестидним стомаком, будуи да е он бог за оне кое е савладао. Немогуе е да
ние крив она ко му се повинуе. Меутим, ние опасно само насиавае, ве и гладовае. ер, уколико
ми у току многих дана не кушамо храну, униние е нас, нашавши места код нас, нападати и наше ноно
бдее е преобратити у сан, а дневну молитву у телесне помисли. Тако ми неемо стеи никакву корист
због сна, ве емо претрпети веу штету од телесних помисли. Осим тога, као они кои посте више од
других, почеемо да високо мислимо о себи и да понижавамо слабие, што е горе од сваког прегрешеа.
67. Уколико неразуман земоделац са многим издацима обради пое, али га не посее, потрудие се
себи на штету. Тако емо се и ми потрудити против самих себе уколико тело припремимо са великом
трудом, а не пружимо му речи молитве. Уколико сиромашан земоделац посее семе по необраеном
поу, пожее чичак уместо пшенице. Тако емо и ми донети плод греха, а не праведности, уколико
телу кое не исцрпимо постом пружимо речи молитве. ер, и тело е од исте земе. Уколико га не
обрадимо са истом маривошу као и зему, оно никада нее донети плод правде.
68. Пост доноси корист онима кои му разумно приступау, док штети онима кои му неразумно приступау.
Због тога они кои се старау за корист од поста треба да се чувау штете коа може дои од ега (т.
таштине). Хлеб кои едемо након окончаа поста кои смо себи наложили треба да разделимо на дане у
кое не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимауи свакодневно по мало, покорили мудровае
свое плоти и срце утврдили у корисно молитви. На та начин емо силом Божиом бити сачувани од
надмености и све дане свог живота се постарати да проведемо у смиреноуму, без коег нико никада не
може угодити Богу.
69. Кад бисмо се ми старали за смиреноуме, не би било потребе да будемо кажавани. ер, сво зло и
свака жалост коа нам се дешава долази због наше надмености. Кад е на апостола попуштен анео
сатанин да му чини пакост како се не би поносио, утолико е пре на нас бити попуштен сам сатана да нас
сатире све док се не смиримо. Наши праоци су владали домовима, имали богатство, и бринули се о жени
и деци, али су уедно, због свог неизвештаченог смиреноума, разговарали са Богом. Ми смо, пак,
напустили свет, презрели богатство, оставили дом, па ипак нам се ругау демони због наше надмености.
Она ко е надмен не познае ни самог себе. ер, кад би познавао себе и своу неразборитост, не би се
надимао. Она, пак, ко не познае себе, како може познати Бога? Кад он ние спознао своу неразборитост,
како е познати Божиу премудрост, од кое е далек и коо е ту. Ко зна Бога, созерцава егову
узвишеност, и, прекоревауи самог себе, говори као блажени ов: Рание само ушима слушах о Теби.
Сада Те, пак, видех очима своима. Због тога прекорих себе и ишчезох. Осеам се као прах и пепео (ов
42,5-6).
Према томе, они кои подражавау ова виде Бога, а они кои га виде, они га и знау. Уколико пожелимо да
видимо Бога, укоревамо себе и држимо се смиреноума. Тада не само да емо га видети пред собом,
ве емо се и наслаивати име, кои се у нама настанио и починуо. Тако е се наша неразборитост
умудрити еговом мудрошу, и наша слабост оснажити силом Господа нашег Исуса Христа.
70. Добра [дела] су пост, бдее, странствовае, премда ош спадау у ред [споашег] доброг
понашаа. Наиме, хришански поредак се више тиче унутрашости, и не би требало да се ослаа на
ове [телесне врлине]. ер, дешава се да [човек] буде причасник благодати, али да зло, кое се ош крие у
ему, куе заверу. Оно се намерно сакрива и не делуе како би он помислио да му се ум очистио и како би
пао у високоуме, мислеи да е савршен Хришанин. Затим, пошто човек помисли да е слободан и
пошто постане немаран, зло разбонички напада на ега, у таности му приреуе замку, искушава га и
сурвава у дубине земе. ер, кад двадесетогодиши разбоници или воници умеу да припремау замке
и заседе своим неприатеима, прате их, нападау са леа, окружавау их и, назад, убиау, колико тек
зло, кое е старо толико хиада година, уме да врши свое дело кое се састои у погубивау душа.
Оно уме да у срцу створи тану заседу и да извесно време не делуе како би душу навело на надмене
[мисли о свом] савршенству.
Основа Хришанства се састои у томе да човек буде сиромашан духом, [т. смирен], ма колико
праведних [дела] учинио, те да се не задовоава са има, нити да сматра себе нечим великим. Чак и
ако постане причасник благодати, он не треба да помисли да е нешто постигао, нити да умисли да е
нешто посебно, нити да почне да поучава. Проводеи узоран живот у великом посту, странствовау и
молитви, и стекавши благодат, он не треба да мисли високо о своо души. ер, ему е заиста такав
почетни удео благодати био дат да би понео труд, глад и же, како би био ненасит [у свом стремеу] и
како се не би сматрао праведним и богатим благодау, ве [достоним] плача и ридаа, слично маци
коо е син единац, кога е однеговала, умро кад е ве замужао.
206
71. Ко испуава закон у споашем животу и понашау, слободан е само од извесних последица лоше
нарави, приносеи Богу на жртву бесловесна дества страсти. Он се задовоава овим начином
[делатности] за спасее услед свое недораслости.
72. Ко е истински заволео еванелски живот, истребио е и почетак и кра свое злоудности, делом и
речу проходеи сваку врлину и приносеи жртву хвале и исповедаа [т. прославаа Бога]. Избавивши
се од сваког неспокоства кое произилази од дества страсти, и умом будуи слободан од борбе са им,
он се ненасито наслауе едино надом на будуа добра, коа храни душу.
73. Страх од ада чини да почетници [у подвигу врлинског живота] избегавау зло, док чежа за наградом
[будуих] добара напреднима пружа усрдност у вршеу добра. Тана, пак, убави узвисуе ум изнад
свега створеног, чинеи га слепим за све што е после Бога. Господ едино оне кои су постали слепи за
све што е после Бога чини мудрима (Пс.145,8), показууи им Божанствене [ствари].
74. Царство небеско е као квасац кои узме жена и метне у три копае брашна док све не ускисне
(Мт.13,33). Овим се означава да е разум слово Господе, кое е примио у себе, по апостолу, сакрио у
триделни подмет тела, духа и душе и сву егову тананост, коа е била расеана у помислима као
брашно, сабрао у едну копау вере, очекууи да се у свему уподоби слову кое делуе у ему. Тако е
Господ слово истине уподобио зрну горушичном кое е мало када се сее у срца оних кои слушау, али
затим, растуи одговарауим делаем и уподобавауи се огромном дрвету кое стои на узвишеном
месту, (по Писму) постае дом прибежишта за разуме кои му се приближавау.
75. Подвиг побожности се састои у испуавау заповести Христових, од коих е прва и навеа - убав
коа, по речи Писма, не мисли о злу, ве све трпи (1.Кор.13,5-7). Чинеи тако, она не може да осуди
онога кои о чини неправду. Овом убаву ми се разликуемо едни од других, иако ену пуноту нико не
достиже. Очекууи да благодат Христова допуни наше недостатке, немомо одустаати да чинимо оно
што е у нашо мои. ер, Бог зна колико смо немони, али и колико дела убави изоставамо због
немарности. Будуи да убав ача не само кроз добровони подвиг, ве и кроз невое кое нам се
дешавау, од Бога су нам неопходни велико трпее и кротост. Због тога апостол говори: Нико нека се
не вара: Ако неко меу вама мисли да е мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар (1.Кор.З,18).
76. Зема Халдеска (Дап.7,4) есте живот у страстима, у коме се граде идоли греха коима се врши
поклоее. Месопотамиа, пак, есте живот кои узима учеша у обе супротне нарави. Назад, обеана
зема (ев.11,9) есте стае кое е испуено сваким добром. Према томе, свако ко се, слично древном
Израиу, враа на своу стару навику, поново упада у ропство страсти, лишивши се дане му слободе.
77. Она ко е храбро победио телесне страсти и ко се умешно борио против нечистих духова, истеравши
ихове мисли из области свое душе, треба да се моли да му се да чисто срце и да му се прав дух
обнови у унутрашости (Пс.50,12), т. да се савршено избави од злих помисли, те да се, по дару
благодати, испуни божанским мислима. На та начин е постати светао и велики мислени свет Божии,
кои се састои из наравствених, природних и богословских сагледаваа.
78. Срце чисто (Пс.50,12) есте оно кое пред Бога става потпуно безвидно и безоблично сеае и кое
е спремно да прими егове образе, коима постае видиво оно што е природно.
79. Она ко е божанском чежом победио душевну наклоност према телу, постао е неописив, иако е ош
у телу. ер Бог, кои привлачи чежу онога кои за им чезне, есте неупоредиво изнад свега и не
дозвоава му да се веже за било шта што е после Бога. Према томе, зажелимо Бога свом крепошу
свог стремеа и потрудимо се да наше произвоее не буде везано ни за шта телесно, поставивши
се расположеем заиста изнад свих чулних и мислених [ствари]. Тада нам природан живот уопште нее
сметати у одлуци да са Богом будемо неиписиви по природи.
80. Поставивши сво шатор изван пука, т. утврдивши мисао и ум изван видивог, велики Мосие е почео
да се клаа Богу (Изл.34,8). Посвеен у свештене тане, он е ушао у примрак (Изл.20,21), у невидиво и
невештаствено место познаа.
81. Све док разумом потпуно не изаемо из обичне прилепености за нашу суштину и суштину свега што
е после Бога, наша врлина нее постати непромеива. Тек када убаву доспемо до тог достоанства,
познаемо силу Божиег обеаа. Достони, наиме, треба да веруу да е непоколебива утвреност тамо
где е ум убаву утврдио своу силу. Не изашавши из себе и свега што се може мислити, и не
утврдивши се у утау кое е изнад мишеа, ум се не може ослободити од промеивости коа е свему
[своствена].
207
82. Они кои због страха од удеаца (н.20,19), т. из страха од лукавих духова, седе иза затворених
врата у горо одаи у Галилеи, живе безопасно у страни откривеа, на висини божанских сагледаваа,
затворивши чула као врата и примауи Слово Божие кое долази на непознат начин, без дества чула,
саопштаваем мира дарууи им бестраше, а надахнуем - дарове Духа Светог. Он им дае власт над
лукавим духовима и показуе знамеа Своих тани.
83. Она ко еванелски проводи шести дан, напре е умртвио почетне покрете греха и достиже до стаа
бестраша, чистог од сваког зла, суботууи умом чак и од натанание представе страсти. Прешавши
ордан (Пост.32,22), он прелази на страну познаа у коо ум, таинствено изграиван миром, у Духу
постае станиште Божие.
84. Субота субoта (Лев.16,31) есте душевни поко словесне душе коа е ум одвоила чак и од свих
божанских слова коа су скривено закучана у постоеем, и у заносу убави га свецело обукла у единог
Бога, таинственим богословем га чинеи потпуно неодвоивим од ега.
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК
ПОУКЕ МАРКА ПОДВИЖНИКА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
III
200 ПОГЛАВА O ДУХОВНОМ ЗАКОНУ
1. Пошто сте много пута изавили жеу да сазнате шта значи да е, по апостолу, закон духован
(Рим.7,14), и шта треба да знау и (да) чине они кои желе да га испуавау, реших да вам понешто кажем
по своим могуностима.
2. Пре свега, знамо да е Бог почетак, средина и кра сваког добра. Добро може да постане делатно и у
ега се може веровати само у Исусу Христу и у Духу Светом.
3. Свако добро уди по икономии (домостроу) примау од Господа. Ко тако веруе, никада га нее
изгубити.
4. Чврста вера е ака тврава. За верууег (човека) Христос е све и сва.
5. Сваким твоим подухватом нека руководи Она кои управа сваким добром, да би било по Богу оно
што си започео.
6. Смиреноумни и она кои чини духовна дела, све што чита у Божанском Писму доводи у однос са
собом, а не са другим.
7. Призива Бога да ти отвори очи срца твога, и да увидиш корист молитве и читаа кое се искуством
разумева.
8. Она кои има неки духовни дар и саосеа са онима кои га немау, тим саосеаем чува сво дар.
Надувени е га, меутим, изгубити због надмених помисли.
9. Уста смиреноумног (човека) говоре истину, а она кои противречи истини сличан е слузи кои е ударио
Господа по лицу(н.18,22).
10. Не буди ученик хвалисавог, да се не би научио гордости а не смиреноуму.
11. Не узнеси се срцем због тога што познаеш Писма, да не би умом пао у замку духа хуле.
12. Не покушава да решиш било какав проблем посредством спора, ве помоу средстава кое налаже
духовни закон, т. стрпеем, молитвом и непоколебивом надом.
13. Она ко се моли телесно и кои ош нема духовног знаа, сличан е слепцу кои виче: Сине Давидов,
208
помилу ме (Лк.18, 38).
14. Прогледавши и видевши Господа, бивши слепац му се више ние обраао као Сину Давидовом, ве га
е исповедио као Сина Божиег, и поклонио му се (н.9,35-38).
15. Не узноси се због тога што си у молитви пролио сузе, ер се Христос дотакао твоих очиу, те си
духовно прогледао.
16. Само она кои, по угледу на слепог, скине своу одеу и приближи се Господу, постае егов
следбеник и проповедник насавршениих догмата (Мк.10,50-51).
17. Зло кое се задржава у помислима огрубуе срце. Уздржае, пак, са надом истребуе зло и
скрушава срце.
18. Постои мирна и корисна скрушеност срца, коа га доводи до умиеа, а постои и друга -
ненормална и погубна, коа га раава.
19. Бдее, молитва и трпее невоа, образуу нешкодиву и корисну скрушеност, само уколико
ихову равнотежу не пресечемо похлепом. Ко е истраан у има, обреше помо и у осталоме. Ко е,
пак, немаран, и ко их раздваа, у време исхода е осетити неиздрживу пату.
20. Сластоубиво срце у часу исхода постае тамница и оклоп душе, а трудоубиво - отворена врата.
21. "Гвоздена врата коа воде у град" (Дап.12,10), представау неосетиво срце. Ономе, пак, ко се
злопати и скрушава, она се, као и Петру, сама отварау.
22. Постое многи начини молитве, кои се меусобно разликуу. Ниедан начин молитве ние штетан, осим
ако се не ради о сатанском делу, а не о молитви.
23. Пожелевши да учини зло, едан човек се, по свом обичау, претходно разумом помолио. По [Божио]
икономии, меутим, био спречен [да учини зло], због чега е потом био много благодаран.
24. Хотеи да убие Навала Кармилског, Давид се сети божанске награде и одустане од свое намере.
Због тога е много благодарио Богу (1.Цар.25). Ми такое знамо шта се десило када е заборавио на Бога.
Он ние престаао са чиеем греха све док га пророк Натан ние привео сеау на Бога.
25. Када се сеаш Бога, умножи свое молитве, да би се и тебе Бог сетио, када га будеш заборавио.
26. Када читаш Свето Писмо, схвати смисао кои е у ему сакривен: Што се рание написа за нашу се
поуку написа (Рим.15,4).
27. Писмо веру назива "основом свега чему се надамо" (ев.11,1), а оне кои не знау да е Христос у
има - "неискусним" (2.Кор.13,5).
28. Као што се делима и речима открива замисао, тако се усрдним доброчинством открива будуа
награда.
29. Очигледно е да е штедро срце бити помиловано. Супротно од овога е изазвати супротне
последице.
30. Закон слободе (т. еванее) учи свако истини. Многи га читау разумом, али е мало оних кои га
разумевау кроз извршавае заповести.
31. Не тражи савршенство овога закона (т. закона слободе) у удским врлинама, ер нееш успети.
егово савршенство е сакривено у Крсту Христовом.
32. Закон слободе се чита истинским знаем, поима се извршаваем заповести, а испуава -
штедрошу Христовом.
33. Када нас наша савест буде принудила да извршавамо заповести Божие, схватиемо да е закон
Господи непорочан, и да га извршавамо помоу своих добрих дела. Меутим, без штедрости Божие
уди га не могу савршено испуавати.
34. Они кои не сматрау да су дужни да извршавау све Христове заповести, закон Божии читау телесно,
т. не разумеу ни шта говоре, ни шта тврде (1.Тим.1,7). Због тога и мисле да га испуавау своим
делима.
35. Постои дело кое е наизглед добро, премда ци починиоца ние добар. Постои и дело кое е на
209
изглед зло, али е ци починиоца добар. Исто се догаа не само са делима, него и са речима. Неки
представау дело у другом светлу због неискуства или незнаа, други из зле намере, а неки, опет, са
побожним цием.
36. Онога кои у своим похвалама скрива клевете и осуде, прости уди тешко могу да откриу (разумеу).
Сличан ему е и она кои своу суету крие у свом скромном изгледу. Криуи дуго времена истину у
лажи, они назад бивау разобличени делима.
37. Постое уди кои наизглед чине нешто добро, а у ствари се бране од ближег. Постое и други кои
то не чине и стичу корист своме разуму.
38. Постои изобличее из злобе или из одбране, а постои и због страха Божиег и истине.
39. Онога кои е престао да греши и ве се кае, више не изобличава. Ако га изобличаваш по Богу, као
што тврдиш, онда пред им прво откри свое грехе.
40. Свака врлина произилази од Бога, као што и дневна светлост произилази од сунца.
41. Када чиниш какво добро дело, сети се Онога кои е рекао: Без мене не можете чинити ништа
(н.15,5).
42. Човеку се кроз страдае припремау блага, а кроз таштину и уживае - зла.
43. Она ко трпи неправду од уди сачуван е од греха, и саобразно страдау добиа помо.
44. Она кои веруе у Христа, т. у Онога кои говори о награди, по мери вере радо трпи сваку неправду.
45. Она ко се моли за оне кои му наносе неправду, побеуе демоне. Онога, пак, кои им се
супротстава, раавау демони.
46. Бое ти е да ти уди нанесу неправду, него демони. Она, пак, кои Господу угаа, побеуе и едне и
друге.
47. Свако добро дело долази од Господа по икономии. Меутим, оно тано напушта неблагодарне,
безосеане и немарне.
48. Сваки грех приводи забраеном уживау, а свака врлина духовно утеси. Преовладавши, грех
распауе [покрее] себи сродно. Исто бива и са врлином.
49. удска увреда причиава срцу бол. Меутим, она е узрок чедности за онога кои е подноси.
50. Незнае чини да човек противречи ономе што е корисно. А када се осмели, он ош више умножава
постоее зло.
51. Када ти се не дешава никаква недаа, очеку жалост. Пошто треба да даш одговор (ев.13,17), одбаци
похлепу.
52. Када грешиш тано, не покушава да се сакриеш, ер е све обнажено и откривено пред очима Онога
коме емо одговарати (ев.4,13).
53. Откри сво разум Владици, ер човек гледа у лице, а Бог у срце.
54. Ништа немо мислити нити чинити без циа кои е по Божио вои. ер, ко бесцино корача, узалуд
се труди.
55. Она кои чини грех без неке нужде, тешко се кае, ер правда Божиа не прави грешке.
56. Болан догаа разборитог човека приводи сеау на Бога, док ономе кои Бога заборава
проузрокуе одговарауе аде.
57. Сваки нежеени ад нека ти буде учите сеаа [на Бога], па ти никада нее недостаати побуде за
покаае.
58. Заборавност сама по себи нема никакву снагу, али ача сразмерно са нашом немарношу.
59. Немо говорити: "Шта да радим? а не желим, али она долази". ер, док си [о Богу] мислио, ниси
учинио све оно што си био дужан да учиниш.
60. Учини свако добро дело коег се сетиш. Тада е ти се открити и оно чега се не сеаш. Не дозволи
210
своме уму да падне у непромишену заборавност.
61. Писмо каже: "Ад и погибао су откривени пред Господом" (Прич.15,11). Овде оно говори о незнау и
заборавости кои се раау у нашем срцу.
62. Ад е незнае, ер су и едно и друго непрозирни. Заборавност е погибао, ер оме губимо оно што
смо имали.
63. Испиту свое грехе, а не грехе свога ближега, па ти демони нее покрасти твоу мисаону радионицу.
64. Немарност у чиеу сваког добра према нашим могуностима тешко се опрашта. Милостиа,
меутим, и молитва исправау оне кои су занемарили чиее добра.
65. Свако страдае по Богу есте истинско дело побожности. ер, истинска убав се проверава
супротностима.
66. Не говори да си стекао врлину без муке, ер [добро] кое си стекао олако ние проверено.
67. Пази на учинак нежеее пате, па еш пронаи очишее од греха.
68. Многи савети других бивау нам на корист, али за нас лично ништа ние прикладние од нашег
мишеа.
69. Ако тражиш да се излечиш, поведи рачуна о своо савести. Учини оно што ти она каже, и бие ти на
корист.
70. Оно што е тано у човеку познато е Богу и савести. Нека се свако поправа уз ихову помо.
71. Човек се труди по своо вои колико може. Бог, пак, резултат еговог дела изводи по правди.
72. Ако желиш без осуде да примаш похвале од уди, заволи напре да те изобличавау за грехе.
73. Она ко добровоно претрпи понижее ради истине Христове, од многих е бити стоструко
прославен. Набое е да човек свако добро чини ради будуих добара.
74. Уколико човек човеку учини добро речима или делима, обоица треба да исповеде дар Божии. Она
кои ово разуме, у предности е над оним кои то не разуме.
75. Ко лицемерно хвали свога ближег, временом е га осудити, те е се хваени постидети.
76. Ко не познае неприатеске замке, лако бива заклан, а ко не познае узроке страсти, лако пада.
77. Од сластоуба произилази немар, а од немара заборав. ер, Бог е свима даровао знае о ономе
што е корисно.
78. Човек саветуе свога ближег сагласно свом знау, а у ономе кои слуша Бог дествуе сагласно
егово вери.
79. Видех просте уде, смиреноумне на делу, кои постадоше мудрии од свих мудраца.
80. Чувши да хвале претходне, други незналица не хтеде да их подражава у иховом смиреноуму, ве
се стаде дичити своим незнаем и стече гордост.
81. Она ко омаложава разборитост и хвали се незнаем, ние незналица само на речима, него и
разумом.
82. Као што е мудрост на речима едно, а разборитост друго, тако е и неукост у речи едно, а
неразборитост друго.
83. Као што побожном уопште не шкоди непознавае изражаваа, тако смиреноумном не шкоди мудро
изражавае.
84. Немо реи: "а не знам шта треба чинити, и стога не грешим ако ништа не чиним". ер, да си чинио
добро кое знаш, постепено би ти се открило и остало, као што, на пример идеш из едну куе у другу. Не
користи ти да, пре него што испуниш прво, сазнаш друго. ер, знае надима услед немарности, а убав
изграуе (1.Кор.8,1) и све трпи (1.Кор.13,7).
85. Речи Божанског Писма чита делима и не препушта се причивости, надимауи се тананим
мислима.
211
86. Она ко напушта добра дела и ослаа се на пуко знае, уместо ножа са две оштрице, држи штап од
трске, кои е му, у току рата, по Писму (Ис.36,6), пробости руку и у у убризгати отров надмености и то
пре егових неприатеа.
87. Бог суди и важе сваку нашу помисао. Иста ствар може да се мисли и просто и пристрасно.
88. Ко испуава заповест[и], нека очекуе искушее, ер се убав према Христу проверава
супротностима.
89. Немо никада потцеивати нити занемаривати свое помисли, будуи да ниедна мисао ние скривена
пред Богом.
90. Када приметиш да ти помисао обеава удску славу, зна да ти спрема поругу.
91. Неприате познае правило духовног закона и зато тражи само мисаоно саглашавае. На та начин
он е или навести на труд покааа онога кога е савладао, или е га, уколико се не покае, притиснути
тешким невоним патама. Бива да га наведе и да негодуе због невоа, и овде му умножавауи
страдаа, и у часу изласка га, услед нетрпеивости, показууи неверним.
92. Многи су се успешно супротставали невоама, али без молитве и покааа нико ние избегао беду.
93. Зло од зла добиа снагу. На исти начин се и добро умножава снагом добра. И едно и друго човека
кои у има учествуе подстичу да напредуе.
94. Мале грехе аво представа безначаним, ер другачие [човека] не би могао увуи у вее зло.
95. Корен срамне похоте есте удска похвала, као што е (корен) целомудрености изобличавае зла, и
то не само када га слушамо, него и када га прихватамо.
96. Никакве користи од одрицаа од света нема она ко настава да живи сладострасно, ер оно што е
некада чинио са новцем, сада чини без ичега.
97. И опет, уздрживац кои стиче новац есте брат по разуму оном претходном. Са им има исту маку,
т. мислено уживае, док му е отац различит, будуи да се ради о друго страсти.
98. Постое уди кои одсецау едну страст ради веег сладостраша, кое други, не знауи ихов ци,
хвале. Може да се деси да ни они сами не знау да поступау бескорисно.
99. Узрок сваког зла есте таштина и уживае. Ко их не замрзи, нее победити ни едну страст.
100. Кореном свих зала назива се среброубе (1.Тим.6, 10), али се оно очигледно састои од
поменутих (т. таштине и уживаа).
101. Ум се ослепуе трима страстима: среброубем, таштином и уживаем.
102. По Писму, ове (страсти) су три ерке пиавице, кое воли ихова мати - неразборитост.
103. Знае и вера, потпора наше (удске) природе, само због их оболеше.
104. ута, гев, ратови, убиства и друга зла, кроз их (т. ова три зла) много оачаше меу удима.
105. Треба, дакле, да мрзимо среброубе, таштину и уживае као маке порока и маехе врлина.
106. Због та три зла смо добили заповест да не убимо свет и оно што е у свету (1.н.2,15) - не у смислу
да без разлике мрзимо творевину Божиу, него да бисмо пресекли повод за та три порока.
107. Ниедан се воник, говори [Писмо], не уплие у послове обичног живота (2.Тим.2,4). ер, она ко
уплитаем у светско хое да победи страсти, личи на човека кои сламом хое да угаси ватру.
108. Она ко се због новца, славе или уживаа, гневи на ближега свога, не зна да Бог свиме управа
праведно.
109. Чувши речи Господе: Сваки од вас кои се не одрече свега што има... ние мене достоан
(Лк.14,33; Мт.10,38), немо мислити да се говори само о новцу, ве и о свим злим делима.
110. Ко не познае истину, не може истински веровати. ер, природно е да знае претходи вери.
111. Бог е свако видиво ствари дао одговарауе природне особине. Исто е учинио и са удским
мислима, хтели ми то или не.
212
112. Зна да е се ономе ко авно греши и не кае се, и ко остане без икаквог страдаа све до свог исхода
- судити без милости.
113. Она ко се разборито моли, подноси невое кое га сустижу. Она, пак, ко има злопамее, не може
се чисто молити.
114. Подносеи увреду, погрду или гоее, немо размишати о садашем, него очеку будуе, и
видееш да е ти то [страдае] бити узрочник многих добара, не само у садашем, него и у будуем
веку.
115. Као што онима кои имау проблема са вареем помаже горак пелен, тако е и изопаченима корисно
да претрпе горке невое. Првима лек служи за оздравае, а другима за покаае.
116. Ако не желиш да се злопатиш, не пожели да чиниш зло. ер, едно неизбежно прати друго: Што
човек посее, оно е и пожети (Гал.6,7).
117. Када добровоно сеемо зло и затим невоно зло и жаемо, треба да се дивимо правди Божио.
118. Пошто измеу сетве и жетве постои временски размак, ми сумамо у род.
119. Ако сагрешиш, немо осуивати дело ве мисао, ер да ум ние претходио, тело га не би пратило.
120. Ко тано чини зло, лукавии е од оних кои авно чине неправду. Због тога е се теже мучити.
121. Она ко сплеткари и тано чини зло, по Писму, есте змиа "коа седи на путу и уеда коа за пету"
(Пост.49,17).
122. Ко истовремено хвали и куди ближега, опседнут е таштином и завишу. Похвалама он покушава
да прикрие завист, а осуиваем приказуе себе боим од ега.
123. Као што е немогуе да заедно пасу овце и вукови, тако е немогуе да обрете милост она кои
подмукло ради против ближега свог.
124. Она ко заповестима своевоно нешто дода, есте преубочинац, као што е речено у Причама
[Соломоновим], и због свог безума е претрпети пату и срамоту (Прич.6,32-33).
125. Као што е немогуе удруживае воде и ватре, тако су супротни самооправдае и смирее.
126. Ко моли за опрошта, воли смиреноуме. Ко осууе другог, запечауе свое зло.
127. Не остава грех неизглаеним, макар био и сасвим мали, да те не би одвукао у вее зло.
128. Ако хоеш да се спасеш, заволи истиниту реч и никада непромишено не избегава изобличее.
129. Реч истине [т. изобличеа] променила е "род аспидин" и показала му како да избегне "гнев кои
иде" (Мт.3,7).
130. Ко прима речи истине, прима Бога Слова. ер, каже се: Ко вас прима, мене прима (Мт.10,40).
131. Парализовани кога су спустили кроз кров пред ноге Исусове есте грешник кога по Богу изобличаваху
верни, и кои због ихове вере доби опрошта грехова (Мк.2,4; Лк.5,19).
132. Бое е да се побожно молиш за свог ближег, него да га осууеш за сваки грех.
133. Онога ко се искрено кае, исмеавау неразборити. Меутим, то е знак егове богоугодности.
134. Ко се подвизава, од свега се уздржава (1.Кор.9,25) и нее престати све док Господ не истреби семе
из Вавилона (ер.27,16).
135. Претпостави да постои дванаест бешчасних страсти. И една од их, уколико е добровоно
заволиш, у стау е да замени осталих еданаест.
136. Грех е ога кои гори. Колико му одузмеш горива, толико е ослабити, и колико му додаш горива,
толико е се распламсати.
137. Ако се због похвала погордиш, очеку срамоту, ер е речено: Кои се уздиже, понизие се (Мт.23,12).
138. Тек кад из нашег разума одагнамо сваки вони грех, мои емо да се боримо и против страсти
предубееа.
213
139. Предубеее есте невоно сеае на рание учиена зла. Ко се ош бори са страстима, води
рачуна да се оно не развие у страсти, а ко их е ве победио, одбацуе га на нивоу прилога.
140. Прилог е покрет срца без изображеа, кои су искусни [борци] претходно заузели као неки кланац.
141. Где постое слике помисли, присутно е саглашавае. Покрет без изображеа есте прилог без
греха. Има [уди] кои беже од их као угарак из ватре, а има и оних кои се не враау назад док се
ватра не распали.
142. Немо говорити: "Прилог долази иако а не желим". ер, чак и да не волиш [прилог], ипак волиш
узроке ствари [т. Страсти].
143. Ко тражи славу, обузет е страшу. Ко се жалости у невои, воли уживае.
144. Помисао сладострасног е немирна као да се налази на теразиама: он понекад плаче и рида над
своим гресима, а понекад се бори са ближима своим и противречи им да би се домогао уживаа.
145. Она кои све испитуе, а држи се добра, самим тим се уклаа од сваког зла (1.Сол.5,21-22).
146. Дуготрпеив човек е веома разборит (Прич.14,29). Сличан му е и она кои напреже ухо да би чуо
речи [духовне] мудрости.
147. Без сеаа на Бога не постои истинско знае. Духовно знае без сеаа на Бога есте копиле.
148. Човеку окорелог срца користи реч тананог знаа, ер га приводи страху. Он, наиме, без страха
нерадо прихвата трудове покааа.
149. Кротком човеку користе речи о вери, ер он не искушава дуготрпеивост Божиу и не гризе га савест
због честих сагрешеа.
150. Моног човека не изобличава због егове славоубивости, ве му радие укажи на тежину будуег
бешчаша. Разборит човек радо прима такво изобличее.
151. Ко мрзи да га изобличавау, добровоно се предао страстима. Она, пак, ко воли да га изобличавау,
очигледно се тако понаша по предупрееу.
152. Не пожели да слушаш о туим лукавствима, иначе е ти се урезати [у памее] ихове особине.
153. Чувши ружне речи, не гневи се на онога што их е изрекао, него на себе. ер, ако лукаво слушаш,
лукаво еш и одговорити.
154. Ако [човек] упадне у друштво уди кои празнослове, нека се сматра одговорним за ихове речи.
ер, он е дужан ако не због садашег, а оно свакако због своих раниих грехова.
155. Од oногa ко лицемерно хвали, ускоро очеку и осуду.
156. Садашу своу невоу унапред замени будуим добрима, и немарност никада нее ослабити твое
подвиге.
157. Она кога, заборавауи Бога, похвалиш као доброг уколико ти телесно помогне, касние е ти
изгледати као рав.
158. Свако добро долази од Господа по икономии. А они кои га доносе, есу служитеи добра.
159. Смеивае добра и зла прима споконо. На та начин Бог отклаа недостатке ствари.
160. Све што нам се дешава, води порекло од грешних помисли. Бог, наиме, невоно подешава са
воним.
161. Чулно е пород умног и по одлуци Божио доноси оно што е потребно.
162. Из сладострасног срца раау се погубне помисли и речи. По диму препознаемо твар коа гори.
163. Истра у разуму и нееш се намучити у искушеима. Ако се удаиш оданде, трпи оно што те
задеси.
164. Моли се да не дое на тебе искушее. Ако ипак дое, прими га као свое, а не као туе.
165. Престани да мислиш на било какву похлепу, па еш мои да видиш поступке авола.
214
166. Ко говори да познае сва аволска лукавства, ош не познае савршено самога себе.
167. Ослободивши се телесних брига, ум, по мери [ослобоеа], види подмуклост неприатеа.
168. Ко се поводи за своим мислима, бива заслепен. Он види дество греха, али егов узрок не може
да сагледа.
169. Има [уди] кои привидно испуавау [Божие] заповести, а у ствари робуу страстима, и злим
помислима уништавау добро дело.
170. Нашавши се на почетку зла, немо реи: "Нее ме победити". ер, чим си се нашао у злу, ве си
име савладан.
171. Све што настае почие од малог, и хранеи се постепено, повеава се.
172. Метод зла есте густо исплетена мрежа. Ко се у у мало заплете, и преда се немару, ускоро е се
потпуно заплести.
173. Не пожели да слушаш о несреи своих неприатеа. Она ко слуша такве речи, сабира плодове свог
злог настроеа.
174. Немо мислити да свака невоа долази на уде због греха. Има и богоугодних уди кои трпе
искушеа. ер, Писмо каже: Безаконици е бити растерани и потомство безбожних е бити
истребено (Пс.36,28). Меутим, оно такое говори: Сви кои желе да живе побожно у Христу Исусу
бие гоени (2.Тим.З,12).
175. У време бола пази на прилог уживаа, будуи да се тада лако прихвата као утеха.
176. Неки називау разборитима оне кои расууу о чулним стварима. Меутим, разборити су само они
кои задржавау свое жее.
177. Пре него што одбациш зло, немо слушати свое срце. ер, оно тражи оно што ве има у себи.
178. Као што едне змие сусреемо у шумама, а друге по куама где се гнезде, тако се и меу страстима
едне обликуу помислима, а друге се врше на делу. Свакако, оне прелазе из едног облика у други.
179. Ако се оно што се у теби налази као утврено покрее, и изазива миран ум на неку страст, зна да е
некада ум тиме био занет, доведен у покрет и да га е ставио у срце.
180. Без дуваа ветра не ствара се облак, нити се страст раа без мисли.
181. Ако више не испуавамо жее тела, онда е се, по Писму (Еф.2,3), [помоу] Божиом лако угасити и
оне кое смо претходно имали у себи.
182. Нааче и налукавие су оне слике кое су урезане у ум. Слике, пак, кое се образуу путем помисли -
претходе им и проузрокуу их.
183. Постои зло кое се настанило у срцу услед дуготраног предубееа. Постои и зло кое воуе
помислима путем свакодневних ствари.
184. Бог наша дела вреднуе на основу наших намера. Господ е ти дати по срцу твоме, каже Писмо
(Пс.19,5).
185. Она ко нерадо преиспитуе своу савест, ни телесне трудове из побожности не прихвата лако.
186. Савест е природна кига. Ко е чита делом, стеи е искуство помои Божие.
187. Ко не прихвата добровона страдаа ради истине, подвргнуе се тежим невоним мукама.
188. Ко е спознао воу Божиу и испуава е по своим моима, малим трудом е избеи велики.
189. Ко без молитве и трпеа жели да победи искушеа, не само да их нее одагнати, ве е се вема
у их заплести.
190. Господ е скривен у Своим заповестима. Онима кои га траже, Он се открива по мери [у коо их
испуавау].
191. Немо говорити: "Испуавао сам заповести и нисам нашао Господа". ер, много си пута нашао
познае са правдом, како каже Писмо (Прич.16,8). Они кои ега истински траже, наи е мир.
215
192. Мир е избавее од страсти, кои се не налази без деловаа Духа Светога.
193. едно е испуавае заповести, а друго врлина, мада едно другом служи као повод за добро.
194. Извршавае заповести е остваривае на делу онога што налаже [божански закон]. Врлина е, пак,
дело кое се допада истини.
195. Као што постои едно богатство кое се стиче на разне начине, тако е и врлина една, али су
различити начини еног деловаа.
196. Она ко мудруе и прича без дела, богати се неправдом, и егов труд, по Писму, улази у туу куу
(Прич.5,10).
197. Све се покорава злату, каже изрека. Благодау, пак, Божиом све мислено се исправа и доводи у
ред.
198. Добра савест стиче се молитвом, а чиста молитва савешу. По своо природи, оне зависе една од
друге.
199. аков е за осифа сашио шарену одеу. И Господ кротком даруе познае истине, као што е
написано: Научие Господ кротке путевима Своим (Пс.24,9).
200. Свагда чини добро по своим могуностима. Када предстои да учиниш вее, не окреи се ка маем:
Ниедан кое метнуо руку не плуг па се обазире назад, ние приправан за Царство Божие (Лк.9,62).
ДОБРОТОУБЕ
СВЕТИ МАРКО ПОДВИЖНИК
ПОУКЕ МАРКА ПОДВИЖНИКА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ
IV
O ОНИМА КОИ МИСЛЕ ДА СЕ ОПРАВДАУ ДЕЛИМА
1. У следеем (поглавима) макавост вере оних кои само споа исправно живе изобличие они кои
осведочено веруу и кои су упознали истину.
2. Желеи да покаже да е усиновее удима даровано еговом крву, премда свака заповест за нас
и есте обавезна, Господ каже: Тако и ви кад извршите све што вам е заповеено, говорите: Ми смо
непотребне слуге, ер смо учинили што смо дужни учинити (Лк.17,10). Због тога Царство небеско ние
награда за дела, него благодат Владике, припремена верним слугама.
3. Роб не тражи слободу као плату, ве угаа као дужник, очекууи е по благодати.
4. Христос умре за наше грехе по Писму (1.Кор.15,3), и онима кои му верно служе дарива слободу. ер
каже: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим у те поставити; уи у радост
господара свога (Мт.25,23).
5. ош ние верни слуга она кои се ослаа само на голо знае, ве она кои послушаем веруе Христу,
кои е дао заповести.
6. Ко поштуе Господа, испуава егове заповести. Ако погреши или се оглуши о нешто, он оно што
наие на ега трпи као заслужено.
216
7. Ако си убите знаа, буди и трудоубив. ер, голо знае надима човека.
8. Искушеа коа се неочекивано дешавау по Божанском домостроу, уче нас да будемо трудоубиви те
нас и без наше вое воде покаау.
9. Невое кое сналазе уде, последица су ихових равих дела. Меутим, уколико их претрпимо уз
молитву, умножиемо добро.
10. Има [уди] кои се, будуи похваени за врлину, радуу, мислеи да е та сласт таштине утеха
(свише). Други су се, изобличени за грех, нашли увреени сматрауи та корисни бол деством злобе
(неприатеа).
11. Они кои се због своих подвига узносе над немарнима, свакако мисле да се оправдау споним
делима. Ми, пак, кои се ослаамо на голо знае и презиремо оне кои мало знау, много смо
неразумнии од их.
12. Знае без врлинских дела есте несигурно, па макар било и истинско. ер, потврда свега есте дело.
13. Често се због немарности према делу помрачуе и знае. ер, временом ишчезава чак и сеае на
оне ствари кое занемаруемо.
14. Писмо нам саветуе да упознамо Бога разумом како бисмо му правилно служили делима.
15. Приметно испуавауи заповест, ми добиамо одговарауу награду од Господа, док корист примамо
сагласно са цием свог произвоеа.
16. Пред срцезналцем Богом е она кои нешто жели да учини, али нема довоно снаге, еднак ономе
кои е то учинио. То важи и у односу на добро и на зло.
17. Ум и без тела чини много тога и доброг и равог, док тело без ума не може ништа слично да уради.
ер, слободна одлука претходи делу.
18. Неки [уди] мисле да правилно веруу иако не извршавау заповести, док их други испуавау и
очекуу Царство као обавезну награду. И едни и други греше против истине.
19. Господар ние дужан да да плату слугама. Ни они, опет, кои не служе исправно, нее добити слободу.
20. Ако е Христос, по Писму (Рим.5,8), умро за нас, и ми не живимо више себи, него Ономе кои е за нас
умро и васкрсао (2.Кор.5,15), асно е да смо се обавезали да му служимо до смрти. Како онда можемо
усиновее сматрати наградом коа нам се дугуе?
21. Христос е Владика по природи и Владика по домостроу (спасеа): Он нас е саздао из небиа, а
затим нас е, умрле грехом, Своом крву искупио, те дао благодат онима кои тако веруу.
22. Када чуеш речи Писма да е Господ "дати свакоме по делима еговим" (Пс.61,13), немо да мислиш
да дела (сама по себи) заслужуу пакао или Царство. Напротив, Христос е, као Бог Саздате и
Искупите наш, а не као Мерилац ствари (т. дела и награда), свакоме дати по делима невера или вере
у ега.
23. Удостоивши се бае препорода (т. крштеа), ми чинимо добра дела не ради награде, ве због
очуваа дароване нам чистоте.
24. Добро дело кое чинимо своим природним моима удаава нас од противног му зла, али нам без
благодати не може придодати освеее.
25. Уздрживац се удаава од стомакоугааа, сиромаштвоубив од наклоности ка стицау,
безмолвник од празнослова, чисти од пристраша према чулним задовоствима, целомудрен од
блуда, она кои е задовоан оним што има од среброуба, кротки од гнева, смиреноумни од таштине,
послушан од препираа, она кои сам себе укорева од лицемера. На исти начин се и молитвеник
удаава од безнаа, добровоно сиромашан од великог имаа, исповедник од богоодрицаа, мученик
од идолослужеа. Видиш ли да свака врлина коа се врши до смрти ние ништа друго до уклаае од
греха. Уклаае од греха есте ствар природе, а не нешто чиме се може задобити Царство.
26. Човек едва успева да сачува оно што муе даровано путем природе. Христос, пак, Крстом даруе
усиновее.
27. Постои посебна и постои општа (т. потпуна) заповест. едном се заповеда да се дае ономе ко нема
217
(Лк.3,11), а другом да се [човек] одрекне свега што има (Лк. 14,33).
28. Постои дество благодати непознато почетнику у духовном узрастау; постои и дество зла налик на
истину. Не треба да се много загледамо у таква дества да не бисмо пали у заблуду, нити треба да их
проклиемо, ер се може десити да су истинита. Зато све треба приносити Богу са надом, будуи да Он
зна користи и едног и другог.
29. Она ко жели да преплива мислено море - дуго трпи, смирава се, бди, уздржава се. Уколико покуша да
га преплива без ове четири [врлине], само е смутити свое срце, будуи да га нее мои препливати.
30. Безмолвие е удаавае од свакога зла. Уколико се седини са молитвом и са оне четири врлине,
постае накраи пут ка бестрашу.
31. Ум не може да безмолвствуе без [умиреног] тела, нити без тишине и молитве може уклонити
препреку коа их раздваа.
32. Тело жели против духа, а дух против тела (Гал.5,17), а они кои живе у духу, нее испуавати жее
тела (Гал.5,16).
33. Без умног призиваа не постои савршена молитва. Господ чуе ум кои нерасеано вапие.
34. Ум кои се нерасеано моли, скрушава срце. Срце скрушено и смирено Бог нее понизити (Пс.50,19).
35. И молитва се назива врлином, иако е мати свих врлина. ер, она их раа кроз седиее са Христом.
36. Све што радимо без молитве и без добре наде, касние се показуе као штетно или [барем]
несавршено.
37. Кад чуеш да е први бити последи и последи први (Мт. 19,30), разуми да се ове речи односе на
оне кои имау врлине и убав. ер, убав е по реду последа од свих врлина, иако е прва по
достоанству. Она остава иза себе све врлине кое су се пре е родиле.
38. Када те обузме униние [т. малодушност] за време молитве или због разноврсних притисака
неприатеа, сети се смрти и ужасних мука. Уосталом, бое е да се са молитвом и надом приубиш уз
Бога, него да се сеаш споашости, па макар она било и корисна.
39. Ниедна од врлина не може сама по себи да отвори наша природна врата, ве све заедно, уколико по
редоследу зависе една од друге.
40. Ние уздржив она кои се храни помислима, чак и ако су корисне. ер, оне не могу бити корисние од
наде.
41. Смртни грех е она за кои се човек не кае. Чак ни светите, кои би се помолио за та грех уместо
ега, нее бити услишен.
42. Она ко се правилно кае, не супротстава сво труд преашим гресима, ве име умилостивава
Бога.
43. Ако смо дужни да свакодневно чинимо добра коа може да оствари наша природа, чиме емо онда
узвратити Богу за свое преаше грехе.
44. Са данашим умножаваем свое врлине, ми неемо надокнадити сво рании немар, ве емо само
обелоданити егову присутност у прошлости.
45. Она ко се скрушава душом (због грехова), а упокоава тело (т. ништа му не ускрауе), сличан е
ономе кои се телесно злопати, а умом се расеава.
46. Добровона обострана мука - и телесна и душевна, делуе повратно: телесна на душевну и душевна
на телесну. ихово раздваае бива ош мучние.
47. Велика врлина есте да трпимо оно што нас снае, и да, по речима Господим (Мт.5,44), убимо
ближега кои нас мрзи.
48. Знак нелицемерне убави есте опраштае увреда. Тако е Господ заволео свет.
49. Немогуе е да неко од свег срца другом опрости увреду уколико не поседуе истинско знае. ер, оно
свакоме показуе да оно што га е снашло лично ему и припада.
218
50. Ништа нееш изгубити од онога што си оставио опраштауи ради Господа. У свое време оно е ти се
вратити многоструко.
51. Када ум заборави ци побожности, видно дело врлине постае бескорисно.
52. Зао савет е сваком човеку штетан, утолико пре онима кои прихватау да живе исправно.
53. Делима покажи себе мудрим у односу на удску воу и на захвалност Богу. ер, реч ние мудриа од
дела.
54. Због труда око побожности следи награда. То можемо да сазнамо на основу Божанског закона и
савести.
55. Неко е прихватио едно мишее и задржао га без провере, а други га е прихватио и упоредио са
истином. Питае е ко е од их двоице поступио побожние.
56. Истинско знае састои се у трпеу невое и неосуивау других због своих мука.
57. Ко чини добро и тражи награду - не служи Богу, него своо вои.
58. Ко греши, не може да избегне казну, изузев ако се покае по мери греха.
59. Неки говоре да не можемо да чинимо добро док делотворно не примимо благодат Духа Светога.
60. Они кои су самовно свагда склони уживаима, не покушавау да учине ни оно што могу, под
изговором да немау помои одозго.
61. Благодат се таанствено дае онима кои се крштавау у име Христово, али делуе сразмерно
испуавау заповести. Благодат не престае да нас помаже тано, али од нас зависи да ли емо да
чинимо добро по своо снази.
62. У почетку она богодолично буди савест. Због тога и злочинци кои се покааше угодише Богу.
63. Понекад е она скривена у поуци нашег ближег. Некада, пак, прати разум за време читаа и помоу
природних закучака поучава ум своо истини. Ако, дакле, у таквим и сличним случаевима не будемо
скривали сво талант, заиста емо уи у радост Господара свога (Мт.25,14-30).
64. Она ко пре него што испуни и изврши заповести тражи да задобие делотворну [благодат] Духа
Светога, сличан е робу купеном за новац, кои тек што е откупен, тражи да му заедно са уплатом
новца за егов откуп потпишу и документ о слободи.
65. Ко е схватио да невое кое га сналазе долазе по Божио правди, у свом тражеу Господа, заедно
са правдом, налази и знае.
66. Ако, по Писму, будеш имао на уму да су по сво земи судови Господи (Пс.104,7), свака е ти
невоа бити учите богопознаа.
67. У зависности од помисли, свако добиа оно што заслужуе. Меутим, подробност одговарауих
унутраших искушеа познае само Бог.
68. Када ти уди учине какву срамоту, одмах се сети да е ти дои и слава од Бога (ов.5,44), те за
учиену ти срамоту нееш осетити тугу и смуеност, него еш и у слави, када дое, остати веран и
беспрекоран.
69. Када те по Божием благовоеу хвали мноштво, немо додавати Господо икономии ништа ради
показиваа, како не би због измене доживео супротно.
70. Семе не расте без земе и воде. Ни човек нее обрести корист без добровоног труда и Божиег
заступништва.
71. Ние могуе да киша пада без облака. Ни без чисте савести ние могуе угодити Богу.
72. Не одричи се учеа, па макар био и веома мудар. ер, икономиа Божиа е корисниа од наше
разборитости.
73. Померено са места трудоубивости због неког уживаа, срце се, као тежак камен покренут по стрмо
падини, тешко заустава.
74. Као што се неискусно теле, тражеи траву, нае на ивици понора, тако се и душа, мало-помало,
219
обмауе помислима.
75. Када ум, охрабрен у Господу, одвраа душу од дугогодишег предубееа, срце као да трпи муку од
елата, ер га ум и страсти вуку, сваки на своу страну.
76. Као што они кои пловеи по мору, због наде у добит, радо подносе сунчеву жегу, тако и они кои мрзе
зло воле изобличавае. едни се боре са ветровима, а други са страстима.
77. Бежае у зиму или у суботу (Мт.24,20) повреуе тело и скрнави душу. Исто [се дешава] кад се
пробуде страсти у остарелом телу и души посвеено (Богу).
78. Нико ние толико добар и милостив као Господ. Па ипак, ономе ко се не кае, Он не опрашта грехе.
79. Многи смо кои тугуемо због грехова, премда ихове узроке прихватамо са великим задовоством.
80. Кртица коа рие под земом не види звезде, ер е слепа. Исто бива и са оним кои не веруе у оно
што е пролазно - он, наиме, не може да веруе ни у оно што е вечно.
81. Као благодат пре благодати, истинско знае уди добиау од Бога. Оне кои су га прихватили, оно
првенствено учи да веруу у Бога као еговог Дародавца.
82. Када грешна душа не прихвата [са смиреем] невое кое е задесе, анели за у кажу: Лечисмо
Вавилон, али се не исцели (ер.51,9).
83. Ум, кои заборава истинско знае, бори се са удима за штетно као за нешто корисно.
84. Као што ватра не може да гори у води, тако и срамна мисао не живи у богоубивом срцу. ер, сваки
богоубац е истовремено и трудоубац. Добровони труд е по природи неприате похоте.
85. Страст коа се нашом воом упражава на делу, касние, и без наше и против наше вое насилно
нама влада.
86. Ми волимо узроке нехотимичних помисли. Због тога нам и долазе. А када су хотимичне помисли у
питау, сигурно е да волимо и саме предмете [на кое се оне односе].
87. Надменост и хвалисае су узрочници хуле, а среброубе и таштина - немилосрдности и
лицемера.
88. Увидевши да е ум почео да се моли из срца, аво га напада са великим и лукавим помислима. Мале,
пак, врлине он не жели да спречи великим нападима.
89. Помисао коа се дуго задржава у човеку открива егову пристрасност. ено, пак, брзо одстраее
указуе на борбу и супротставае.
90. Постое три мислена места у коа улази ум после измене: природно, противприродно и натприродно.
Када се налази у природном месту, он себе сматра узроком злих помисли и страсти, и свое грехе
исповеда Богу. Када се затекне у противприродном месту, он заборава правду Божиу и воуе са
удима као виновницима неправде према ему. А када доспе у натприродно место, он налази плодове
Духа Светога на кое е указао апостол: убав, радост, мир (Гал.5,22). И он зна да ту нее мои да
остане уколико буде претпоставао телесне бриге. А отпавши одатле, он пада у грех и страшна
искушеа коа следе, ако не одмах, а оно у свое време, како удеси правда Божиа.
91. Знае човека е истинито у мери у коо га потвруу кротост, смиреност и убав.
92. Свако ко е православно крштен, таинстено прима сву благодат. У то он се осведочуе по мери
испуаваа заповести.
93. Заповест Христова коа се испуава савесно, саобразно болу срца даруе утеху. Уосталом, и едно и
друго бива у свое време.
94. За сваку ствар се моли упорно, будуи да ништа не можеш учинити без помои [Божие].
95. За добиае помои [Божие] ништа ние аче од молитве, као што, уосталом, за стицае
благовоеа Божиег од е ништа ние корисние.
96. Свако вршее заповести е обухваено оме (т. молитвом). ер, од убави Божие нема ничег
узвишениег.
220
97. Пажива молитва, коа не лута тамо-амо, знак е богоубивости онога ко се моли. Немарност, пак,
према о и расеаност, знак е сластоубивости.
98. Ко без жалости бди и дуготрпи и моли се, делатни е причасник Духа Светога. Али, и она ко за време
молитве осеа тескобу, али е ипак добровоно истраан, убрзо е примити помо [од Бога].
99. Заповест се од заповести разликуе. Тако и вера еднога бива чврша од вере другога.
100. Вера, по апостолу, бива од проповеди (Рим.10,17). Она е основ свега чему се надамо (ев.11,1).
101. Добро е да помажемо речима оне кои питау, али е много бое да их помогнемо молитвом и
врлином. ер, она ко себе помоу их приноси Богу, помаже и себи и своме ближем.
102. Ако желиш да са мало речи помогнеш ономе ко е жеан знаа, укажи му на молитву, исправну
веру и на трпее онога што нам се дешава. ер, помоу их стичемо свако друго добро дело.
103. Због ствари кое смо [са вером] препустили Богу, ми се више неемо препирати са своим ближима.
104. Ако, по Писму, све невоно има сво узрок у [свое]воном, онда нико ние веи неприате човеку
од ега самога.
105. Од свих зала прво е незнае, а затим неверовае.
106. Искушее избегава трпеем и молитвом. Ко се без их бори против искушеа, само е га
укрепити.
107. Кротак по Богу е мудрии од свих мудраца, и смирен у срцу е ачи од на чих. ер, он арам Христов
(Мт.11,29) носи са знаем.
108. Све што говоримо или радимо без молитве, на крау се показуе као погрешно или штетно, и без
нашег знаа нас изобличава на делу.
109. По делима, речима и помислима само едан е праведан, док кроз веру, благодат и покаае, многи
постау праведни.
110. Као што ономе кои се кае ние своствено да се горди, тако и ономе кои добровоно греши, ние
своствено да смиреноумно размиша.
111. Смиреноуме ние осуда савести, ве исповедае благодати Божие и поимае [егове]
снисходивости.
112. Што е чулна куа за ваздух, то е словесан ум за Божанску благодат. Колико ствари изнесеш из куе,
толико ваздуха уе у куу. И колико ствари унесеш у куу, толико ваздуха изае напое.
113. Ствари у куи су посуе и ела. А ствари ума су таштина и уживае.
114. Ширина срца есте нада у Бога, а егова тескоба - телесна брига.
115. Благодат Духа е иста и неизмеива, али у свакоме дествуе како хое (1.Кор.12,11).
116. Као што киша коа пада на зему дае храну бикама, саобразно иховим потребама: слатко-
слатким, горко-горким, тако и благодат, непромеиво улазеи у срца верууих, даруе врлинама
одговарауа дества.
117. Ономе кои Христа ради гладуе, благодат постае храна, жедноме, пак - наслаа вода, нагоме кои
зебе - одеа, уморноме - одмор, ономе кои се моли - услишее, ономе кои плаче - утеха.
118. Чувши, дакле, речи Писма, да Дух Свети сие на свакога апостола (Дап.2,3), или да е сишао на
пророка (1.Цар.11,6; 16,13), или да дела (1.Кор.12,11), или се жалости (Еф.4,30), или се гаси (1.Сол.5,19),
или се жести (Ис.63,10; Дап.17,16), или да едни имау прве дарове Духа (Рим.8,23), а да се други
испунише Духа Светога (Дап.2,4) - немо да мислиш да у Духу бива раздеивае, претварае или
измена, него веру као што смо рание рекли, т. да е непромеив, неизмеив и свемогу. Према томе, и
када дествуе, Он остае едан и исти, и свакоме богодолично даруе оно што му приличи. Он се, слично
сунцу, свецело излива на крштене, али се свако од нас просвеуе (освеуе) у мери у коо е замрзео и
одстранио од себе страсти кое га помрачуу. По мери, меутим, свое наклоности према има, он се
помрачуе.
119. Ко мрзи страсти, одсеца и ихове узроке. А ко е наклоен иховим узроцима, и не хотеи бива
221
мучен од страсти.
120. Када нас муче зле мисли, треба да осууемо сами себе, а не прародитески грех.
121. Корее помисли су авна зла коа чинимо рукама, ногама и устима.
122. Ние могуе да неко у свом разуму разговара са неком страшу, а да не воли ене узроке.
123. ер, да ли е претрпети срамоту она ко у разуму беседи са таштином? И да ли е она ко се узбууе
кад га бешчасте волети да буде презрен? Да ли е она ко прихвата телесно уживае имати скрушено и
смирено срце (Пс.50,19)? Да ли е она ко веруе у Христа бринути и борити се за оно што е пролазно?
124. Она ко трпи увреду и при томе се ни речима, ни мислима не препире са увредиоцем, стекао е
истинско знае и показуе тврду веру у Владику.
125. уди варау на ваги (теразиама) да би нанели неправду, али Бог свакоме дае по правди.
126. Ако ономе кои наноси неправду не претиче, и ако се она кои трпи неправду не лишава, онда човек
пролази кроз ова свет као сенка сна, и узалуд се узбууе (Пс.38,7).
127. Када видиш да е неко крае огорчен због нанесене му увреде, зна да е препун помисли таштине и
да сада са незадовоством жае оно што е посеао у свом срцу.
128. Она ко се преко мере наслауе у телесним уживаима, стоструким мукама и невоама е платити
ихово изобие.
129. Старешина е дужан да послушнику каже шта му е дужност. Уколико га не послуша, треба да му
саопшти какво е га зло због тога снаи.
130. Она ко трпи неправду, а не покушава да узврати истом мером, показуе да веруе у Христа. Он е
стоструко примити у садашем животу и живот вечни наследити (Мк.10,30).
131. Сеае на Бога постае бол срца због побожности. Сваки ко заборава Бога постае самоугодив и
безосеаан.
132. Не говори да она ко нема страсти не може туговати. ер, ако не тугуе за самим собом, дужан е да
тугуе за своим ближим.
133. Прикупивши у свое руке много записа о гресима кои су заборавени, неприате спретно
употребава закон греха, принуавауи дужника да исте грехе чини и у сеау (Рим.7, 23).
134. Ако желиш да се непрестано сеаш Бога, не одбацу недае кое те сналазе, па макар биле и
неправедне, ве их подноси, сматрауи да те праведно сустижу. ер, трпее у сваком случау
подстиче сеае на Бога, а одбацивае недаа умауе мисаону разборитост срца и кроз лагодност
проузрокуе заборавност.
135. Ако желиш да Господ покрие твое грехе (Пс.31,1), немо откривати удима да имаш врлине. ер,
како ми поступамо са нашим врлинама, тако Господ поступа са нашим гресима.
136. Ако прикриеш своу врлину, немо да се надмеш мислеи да си добро поступио. ер, врлина ние
само да криемо оно што е добро, него и да не размишамо о ономе што е забраено.
137. Не раду се када некоме чиниш добро дело, него када без злопамеа подносиш неприатество
због добра кое си учинио. ер, као што но долази за даном, тако и зло долази после добра.
138. Таштина, среброубе и уживае не дозвоавау да доброчинство остане чисто, изузев ако
претходно не нестану због страха Божиег.
139. У невоним мукама скривена е милост Божиа коа онога кои показуе трпее води ка покаау и
спасава од вечног мучеа.
140. Неки [уди] очекуу да им испуавае заповести на теразиама (Божиег правосуа) послужи као
противтежа иховим гресима. Други, опет, мисле да тиме умилостиве Онога кои е умро за наше грехе.
Запитамо се кое е од та два мишеа правилно.
141. Страх од геене и убав према Царству небеском подстичу на трпее у невоама. То, дакле, ние
од нас, него од Онога кои познае наше мисли.
222
142. Ко веруе у будуи живот врло се радо одриче садаших наслада. Она, пак, кои не веруе,
наслауе се садашим и постае безосеаан.
143. Немо питати како може сиромашан да живи у насладама када нема неопходне услове. ер, и у
помислима се може похотно живети горе [него на делу].
144. едно е познавае ствари, а друго е истинско познае. Колико се сунце разликуе од месеца,
толико е друго корисние од првог.
145. Знае ствари се стиче по мери испуаваа заповести, а познае истине по мери наде у Христа.
146. Ако желиш да се спасеш и доеш у познае истине (1.Тим.2,4), труди се увек да победиш чула, и са
надом се прилепу единоме Богу. ер, ако се нехотично поведеш за чулима, прогоние те демонска
начала и власти. Али, побеууи их молитвом, и имауи наду на Бога, примиеш Божиу благодат коа
е те избавити од будуег гнева.
147. Она ко е разумео таанствене речи Павлове да наша борба бива против злих духова (Еф.6,12),
разумее и Господу причу о непрестано молитви и истраности (Лк.18,1).
148. Закон образно нареуе да се шест дана ради, а да се седми дан почине (Изл.20,9). ер, дело душе
се састои у доброчинству путем новца и ствари. Дан починка се, пак, састои у томе да се, по речима
Господим, прода све имае и раздели сиромашнима (Мт.18,21). Пошто почине кроз такво одрицае,
[човек] е празновати у мислено нади. Апостол Павле нас бодри да уемо у та починак, говореи:
Постарамо се, дакле, да уемо у та починак (ев.4,11).
149. Ово смо рекли, не због тога што искучуемо будуност, нити због тога што е овде сва награда, ве
стога што напре треба да у срцима стекнемо дествену благодат Светога Духа и да потом, саобразно
томе, уемо у Царство небеско. Откривауи ово, и Господ е рекао: Царство Божие унутра е у вама
(Лк.17, 21). Исто е рекао и апостол: Вера е основ свега чему се надамо (ев.11,1), и ош: Сами себе
испитате, есте ли у вери, сами себе испробате. Или не познаете себе да е Исус Христос у вама?
Сем ако у нечему нисте ваани (2.Кор.13,5).
150. Ко познае истину, не противи се тужним околностима, ер зна да га воде ка страху Божием.
151. Ко се подробно сеа раниих грехова, повреуе добру наду. Ако се поново поавуу, праени тугом,
удаавау нас од наде. Уколико, пак, ихове слике долазе без туге, онда убацуу стару правштину.
152. Када ум кроз самоодрицае стекне непоколебиву наду, неприате му, под изговором исповедаа,
у сликама приказуе егове преаше грехе са цием да му тано нашкоди и оживи страсти кое су по
Божио благодати биле заборавене. У том случау, чак и она ко е ак и мрзи страсти, неминовно е се
помрачити и смутити због своих преаших грехова. Уколико е, пак, и дае помрачен и опседнут
страстима, пребацие се у оно време и страсно бавити неприатеским прилозима, тако да е се сеае
показати не као исповедае, него као везивае за претходне грехе.
153. Ако желиш да принесеш Богу беспрекорно исповедае, немо спомиати поединачно свое
преаше грехове, ве храбро трпи ихове последице.
154. Неприатности долазе на нас због грехова кое смо рание учинили и собом доносе оно што одговара
сваком греху.
155. Она ко има знае и познае истину, исповеда се Богу, не кроз сеае на оно што е рание учинио,
него трпеем невоа кое га постижу.
156. Одбиауи бол и презир, не обеава да еш се покаати помоу других врлина. ер, таштина и
безосеаност обично служе греху и то са оправданим изговором.
157. Као што се врлине обично раау од труда и [подношеа] увереда, тако се и греси раау од
уживаа и таштине.
158. Свако плотско уживае произилази од претходног одмора, а одмор раа невере.
159. Она кои се налази под влашу греха, не може сам да победи телесно мудровае, ер у своим
удовима има неугасиву распаеност.
160. Страсни треба да се моле и да буду послушни, ер тек стицаем помои могу да се боре против
лоших навика.
223
161. Она ко се послушношу и молитвама бори против [плотских] прохтева есте борац кои користи
добар метод и кои, удааваем од чулног, показуе мислену борбу.
162. Ко своу воу не потчиава вои Божио, спотиче се о своа дела и допада у руке своих
неприатеа.
163. Видевши двоицу грешника кои имау узаамну убав, зна да се узаамно помажу у [грешним]
прохтевима.
164. Горд [човек] и ташт [човек] се меусобно врло добро слажу. Горд хвали таштог, ер се пред им
понаша ропски, док ташти велича гордог кои га непрестано хвали.
165. Богоубиви слушалац са две стране прима користи: када говоре похвално о еговим врлинама, он
постае ош ревноснии; а кад га изобличавау због грехова, приморава се на покаае. Треба, дакле, да
живимо, у складу са своим напретком и да, у складу са живеем, Богу приносимо свое молитве.
166. Добро е да, по речима Господим (Мт.6,33), испуавамо наглавниу заповест, те да се ни за шта
друго не бринемо нити молимо, изузев за Царство [Божие]. Ако, дакле, бринемо о свако потреби, дужни
смо да се и за сваку од их молимо. ер, она ко без молитве чини нешто или брине о нечему, не доводи
успешно до краа свое дело. То е оно што е рекао Господ: Без мене не можете чинити ништа
(н.15,5).
167. Она ко пренебрегава заповест о молитви, пада у ош неумесниа преслушаа, коа га една другом
предау као заточеника.
168. Ко због очекиваног будуег блага прихвата постоее невое, налази знае истине и успешно се
избава гнева и туге.
169. Она ко због истине прихвата поругу и презрее, окован е у ланце (Дап.28,20), и, носеи крст,
корача апостолским путем. А ко без овога покуша да пази на срце, прелашуе се умом и пада у
искушеа и вражие замке (1.Тим.6,9).
170. Ми не можемо да победимо ни помисли одвоено од ихових узрока, ни узроке одвоено од помисли.
ер, када само едно од их одбацимо, ускоро, помоу другог, бивамо погружени у обое.
171. Ко се из страха да не претрпи какво зло или увреду препире са удима, или овде у невоама
страда или е у будуем веку без милости бити мучен.
172. Она ко жели да спречи сваку несреу, дужане да Богу у молитви све провери, и да у свом уму држи
чврсту наду на ега, те да колико год може презире бригу о чулном.
173. Када аво види да се човек без потребе занима телесним [стварима], прво му одузима дар знаа, а
затим му, као главу, одсеца наду на Бога.
174. Ако се икад удостоиш да заузмеш ограено место чисте молитве, немо прихватати знае о
стварима кое ти у та час нуди неприате, да не би изгубио оно што е вее. ер, бое е да га
молитвеним стрелама устрелиш затвореног негде доле, неголи да разговараш са им, ер се он,
предлажуи нам ништавне ствари, довиа да нас одврати од молитве против ега.
175. Знае ствари помаже човеку за време искушеа и униниа, али му обично шкоди за време молитве.
176. Ако имаш дар од Бога да друге учиш, али те не слушау, тугу мислено, али се не смуу видиво.
ер, ако само тугуеш, нееш бити осуен заедно са онима кои не слушау, а ако се смутиш, биеш
искушан у исто ствари.
177. Током обашаваа немо скривати од присутних оно што е потребно. Оно што е приатно излажи
асно, а што е оштро - у загонеткама.
178. Ономе ко ти ние потчиен, не говори у лице о преступима, ер е то више дело власти неголи
савета.
179. Оно што се говори у множини свима бива корисно, ер се свакоме приказуе као садржина егове
савести.
180. Она ко говори исправно, дужан е да веруе да е од Бога примио оно што говори. Истина не
[припада] ономе кои говори, ве Богу кои дела.
224
181. Са онима кои ти нису положили заклетву (о) потчиености немо да се препиреш кад се противе
истини, да не би изазвао мржу, као што каже Писмо (2.Тим.2,23).
182. Она ко своме послушнику допушта да се препире тамо где не треба, обмауе га и припрема да
прекрши завет послушности.
183. Она ко са страхом Божиим поучава и кажава онога кои греши, стиче врлине супротну преступу.
Она, пак, ко е злопамтило и злурад, по духовном закону пада у исту страст.
184. Она ко е добро научио Закон, бои се Законодавца. Боеи га се, он се уклаа од сваког зла.
185. Не буди дволичан, т. едан на речима, а други у своо савести, будуи да таквог Писмо става под
клетву (Прем.Сир. 28, 15).
186. По апостолу (Гал.4,16), постои (човек) кои говори истину и неразумни кои га мрзе; постои и
лицемер кои због тога бива воен. Меутим, ниедна од тих награда ние дуготрана, ер е Господ у
свое време сваком дати оно што е заслужио.
187. Она ко жели да избегне предстоее невое, дужан е да радо подноси садаше. ер, меауи
едно за друго, он е преко малих пати избеи велике муке.
188. Чува речи свое од самохвалисаа и помисли од уображености, да те не би Бог оставио и да не би
учинио супротно. ер, добро човек не чини сам, него уз помо Свевидеег Бога.
189. Свевидеи Бог нашим делима дае одговарауу награду. Исто чини и у односу на наше помисли и
намере.
190. Нехотичне помисли се раау од греха кои им претходи, а хотимичне од самовласне вое. Дакле,
друге су узрок првих.
191. Зле мисли кое навиру без наше вое прати туга, и због тога брзо и ишчезавау. Оне, пак, мисли кое
долазе нашом воом прати радост и због тога е тешко отарасити их се.
192. Сластоубац се жалости када га прекоревау и кад се злопати, а богоубац када га хвале и када га
[окружуе] изобие.
193. Она ко не познае судове Божие, умом корача путем кои са обе стране има понор и од сваког ветра
се лако сурвава: када га хвале - надима се, а када га осууу - раздражуе се; када добро поеде - постае
бестидан; када страда - плаче; када нешто схвата - намее се, а када не зна - понаша се као да зна; када
е богат - размее се; када е сиромашан - дволичи; када се засити -постае дрзак; када пости - постае
ташт; са онима кои га изобличавау - ступа у расправу, док оне кои му опраштау - сматра неразумним.
194. Она ко од Христа не прими благодат да стекне познае истине и страха Божиег, бива озбино
рааван не само од страсти, него и од свих недаа кое га погаау.
195. Желеи да решиш неку замршену ствар, затражи прво оно што е Богу угодно, па еш наи корисно
решее.
196. Сва творевина служи стварима кое су богоугодне, као што се противи онима од коих се Он одвраа.
197. Она ко се противи неприатним догааима, и не знауи бори се против Божие наредбе. Она, пак,
ко их прихвата са истинским познаем, по Писму - чека Господа (Пс.26,14).
198. Када наие искушее, не тражи одакле и због чега е дошло, него га радо и без туге и злопамеа
поднеси.
199. Туе зло нам не додае грех, уколико га не прихватимо са равим помислима.
200. Ако не постои човек кои е без искушеа угодио Богу, онда треба да захвауемо Богу за све оно
што нас снае.
201. Петар не би имао успешан лов у току дана да му ноно рибарее ние било неуспешно (Лк.5,5), и
Павле не би прогледао духовно да ние телесно ослепео (Дап.9,8), као што се ни Стефану не би отворила
небеса, нити би видео Бога, да ние био оклеветан као хулите (Дап.6,13-7,36).
202. Као што се делае по Богу назива врлином, тако се и неочекивана невоа назива искушеем.
203. Бог е на Аврама послао искушеа, т. ожалостио га ради егове користи и да би му дао повод за
225
савршену веру, а не да би сазнао какав е. Он га е ве познавао, као што зна и све остале ствари, ош
пре иховог постанка.
204. Свака недаа проверава настроее наше вое, т. да ли нагие на десно или на лево. Изненадна
невоа се назива искушеем, ер искушаваном открива егове скривене намере.
205. Страх Божии нас приморава да се боримо против зла. И када се ми боримо, благодат Божиа га
истребуе.
206. Мудрост се не састои само у упознавау истине на основу природних последица, него и у томе да
зло кое нам неправедно наносе трпимо као свое сопствено. ер, они кои осташе при првом знау,
надуше се од гордости, док они кои постигоше друго, стекоше смиреноуме.
207. Ако хоеш да те не узнемируу зле помисли, држи се душевног [само]понижаваа и телесног напора,
и то не тренутно, него у свако време, на сваком месту и у сваком делу.
208. Она ко се добровоно подвизава у мукама, нее бити побеен од нехотичних помисли. Ко, пак, не
прихвата [телесни подвиг], и вез свое вое е има бити поробен.
209. Када се због неправде раздражуу утроба и срце твое, немо туговати, ер то се дешава по
икономии, ве се раду, одбацууи помисли кое се подижу. Уколико се протерау чим се поаве, зна да
са има нестае и зло. Уколико, пак, помисли опстану, и оно е порасти.
210. Без скрушености срца ние могуе избавити се од зла. Срце се скрушава овима трима уздржаима:
од хране, од спаваа и од телесног покоа. ер, изобие у има доноси сладостраше кое прима зле
помисли кое се противе молитви и доличном служеу.
211. Ако ти е удеено да управаш братиом, чува сво чин и говори неопходно, иако постое они кои
противрече. И ако те послушау, примиеш награду због ихове врлине. А ако те не послушау, ипак им
увек опрости да би примио плату Онога кои е рекао: Опраштате и опростие вам се (Лк.6,37).
212. Сваки животни догаа личи на пазар. Она ко зна да тргуе, зарадие много. Ко, пак, не зна, губи.
213. Онога ко те не послуша од прве речи, не приморава препираем, ве стекни добитак кои е он
изгубио. ер, твоа незлобивост е ти бити корисниа од еговог поправаа.
214. Када се [духовна] болест еднога преноси и на друге. не треба бити дуготрпеив, нити гледати личну
корист, ве онo што многима служи на спасее. ер, општа врлина е боа ол личне.
215. Она ко падне у неки грех и не покае се сразмерно величини преступа, опет е лако пасти у исту
замку.
216. Као што се лав не приближава телету приатески. тако и бестидност нерадо прихвата жалост коа
е по Богу (2.Кор. 7,10).
217. Као што се овца не спаруе са вуком ради порода, тако се и ситост не спаа са болом срца да би се
породила врлина.
218. Нико не може имати бол и жалост по Богу ако претходно не заволи ихове узроке.
219. Страх Божии и самоиспитивае изазивау тугу. Уздржае и бдее удружени су са болом.
220. Ко се не учи заповестима и саветима Писма, бие шибан коским бичем и магареим бодилом
(Прич.26,3). Ако и то не прихвати, онда га уздом и емом треба обуздавати (Пс.31,9).
221. Ко лако бива побеен малим искушеима, ош лакше е бити побеен великим. Она ко презире
мала (искушеа), уз помо Господу, победие и велика.
222. Не покушава да изобличаваем помогнеш онога кои се хвали врлинама. ер, исти (човек) не може
истовремено волети самоистицае и истину.
223. Свака реч Христова проавуе милост, правду и мудрост Божиу, и силу ихову преноси у душе
оних кои е радо слушау. Због тога, немилостиви и неправедни кои су е чули са нерасположеем, не
само што нису схватили мудрост Божиу, него су и Учитеа разапели. Пазимо дакле и радо слушамо
Онога кои е рекао: Ако ме убите, заповести мое држите... и тога е убити Отац мо; и а у га
убити, и авиу му се сам (н.14,15; 21). Видиш ли како е Свое авае сакрио испод заповести?
Насвеобухватниа, дакле, врлина есте убав према Богу и према ближем. Она се раа од одрицаа
226
од свега тварног и од безмолвиа помисли.
224. Знауи ово, Господ нам заповеда: Не брините се, дакле, за сутра (Мт.6,34)? И право е. ер, како
е се избавити од порочних помисли она ко се ние одрекао тварног и бриге о ему? И како е она ко е
окружен помислима открити стварни грех кои покривау помисли, кои е тама и магла душе, кои потиче
од порочних помисли и дела. аво искушава помоу прилога, али не приморава, ве указуе на почетак,
а човек сластоубем и таштином радо разговара са им. ер, чак ако га по расуивау нее, ипак се
на делу наслауе име и прихвата га. Како е она ко ние видео садржа главног греха знати када се
треба помолити да би се избавио од ега? Како е наи место чисте природе (ез.37,27) она ко се ние
очистио? И како е она кои га ние нашао видети унутраши дом Христов - ако смо ми, по речима
пророчким, еванелским и апостолским (Зах.2,10; н.14,23; 1.Кор.З,16), дом Божии?
225. Треба, дакле, да се придржавамо онога што смо претходно рекли, настоеи да наемо (ова) дом, те
да молитвом упорно "куцамо", како би нам сада или на самртном часу Владика отворио, и како нам због
наше немарности не би рекао: Не познаем вас откуда сте (Лк.13,25). Дужни смо не само да тражимо и
да примамо, него и да сачувамо све оно што нам е дано. ер, има неких кои су изгубили оно што су
примили. Због тога, просто знае или случано искуство о наведеним стварима могу имати одрасли
почетници и младии, али постоано и трпеиво делае стичу тек побожни и многоискусни старци, кои
су га због непаже често пута губили, да би га, добровоним трудом, поново тражили и налазили. И ми
не треба да престанемо да тако чинимо, све док га не стекнемо за увек.
226. Ми, дакле, издвоисмо нешто мало од великог броа заповести из Духовног закона. Велики
псалмопоац (Пс.1,2) саветуе да их непрестано учимо и испуавамо ми, кои певамо у Господу нашем
Исусу, коме припада слава и поклоее, сада и у векове. Амин.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
Сведочанства о животу аве Евагриа
O Евагриу Понтиском, скитском монаху и ави, зна се да се родио око половине 4. века, у граду Ивору
близу Понта Евксинског. Због свог места роеа или због способности, у младости е остварио контакт са
великим светитеима тог времена - Василием Великим, Григорием Ниским и Григорием Богословом.
Под иховим руководством узрастао е и развиао се у духу и познаима о вери и животу у Христу Исусу
Господу нашем.
Паладие, егов ученик, по Сократу у Лавсаику пише следее (гл.78): "Родом е био из Понта, из града
Ивора, син презвитера. Свети Василие, кесариски епископ га е поставио за чтеца цркве у Аргосу. По
преставеу светог епископа Василиа, егов брат, Свети Григорие, ниски епископ, кои е стекао
апостолску славу, мудар, бестрасан и веома знаменит ученошу, беше обратио пажу на способност
Евагриа и рукоположи га за акона. Дошавши, затим, са им на велики Цариградски сабор, свети
епископ Григорие га остави код блаженог епископа Нектариа као веома искусног у побиау свих ереси.
И поче се он прославати у великом граду.
Десило се да е ова муж, кога су сви у граду уважавали због часног живота, био раен страсном
убаву према едно жени, као што е сам причао пошто се ве био ослободио искушеа. И жена се
била страсно заубила у ега, а била е из угледне куе. Боеи се Бога и стидеи се свое савести, те
представауи себи скверну порока и злурадост еретика, Евагрие се усрдно молио Богу да омете
намеру жене, коа се, распаена страшу, трудила да га наведе на грех. Он е хтео да се одвои од е,
али су га задржавале дужности.
Кратко време после молитве коом е предупредио грех на делу, пред ега е у виеу стао анео у
одеи епарховог воника, ухватио га и повео на суд. Затим га е бацио у тамницу, ставивши му врат у
железне узе и свезавши му руке гвозденим ланцима. Они кои су га посеивали нису му говорили о узроку
227
затвараа, а сам е, мучен савешу, помишао да га е женин муж предао суду због ихове [везе]. ему
се чинило да се ту спроводило суее и другим лицима због истог преступа. Због тога се он налазио у
краем смуеу и страху. Тада е анео узео облик еговог блиског приатеа и дошао да га посети.
Ушавши наводно врло жалостан и оскорбен због тога што егов друг трпи окове и седи закучан меу
четрдесет преступника, он е рекао: "Oче аконе. Зашто те тако бешчасно држе меу преступницима?" Он
муе одговорио: "3аиста не знам. Претпоставам да ме е из безумне убоморе тужио неки епарх. Боим
се да е он поткупио градоначелника и да е ме подври тешко казни". егов наводни друг му е рекао:
"Ако хоеш да послушаш свог друга, саветовао бих ти да се удаиш из овог града зато што ти, како
видим, ние корисно да живиш у ему". Евагрие муе рекао: "Ако ме Бог ослободи ове беде, и ако ме ти
затим видиш у Цариграду, нека ме подвргну ош вео казни". Приате му е рекао: "Ако е тако, донеу
еванее. Ти еш се на ему заклети да еш се удаити из овога града и постати монах и а у те
избавити из ове беде". Евагрие е рекао: "3аклеу се као што хоеш, само ме избави из ове мрачне
рупе". Приате е затим донео еванее и тражио заклетву. Евагрие се на еванеу заклео да е у
граду остати само едан дан да би свое ствари пренео до брода. Тиме се завршило виее. Уставши у
узбуеу, он е расуивао: "Иако е дата у вансебном стау, заклетва е ипак заклетва". Ни мало не
часеи, он е све што е имао пренео на брод и отпловио у ерусалим. Ту се обукао у монашко одело и
био примен код блажене Мелание Риманке.
Меутим, аво е опет помрачио егово срце и поколебао га до те мере да е опет променио одело.
егов ум е обузела реторска суета. Меутим, Бог кои све удауе од погибли, посла на ега другу
невоу, грозницу и тешку болест за читавих шест месеци. За то време се исцрпло егово тело, кое му е
спречавало да иде ве започетим путем. Када су га напустили лекари, не налазеи начина да га излече,
блажена Меланиа муе рекла: "Чини ми се да твоа болест ние едноставна , чедо мое. Кажи ми да ли
имаш шта на души". Он о е признао све што се десило у Цариграду. Блажена му е рекла: "Да ми пред
Богом реч да еш се решити на монашки живот, па у се а, иако грешница, помолити Господу да ти
продужи дане ради покааа и ис правеа срца". Кад о е обеао, она се помолила. И Евагрие
оздрави за неколико дана. По оздравеу, она му е сама набавила монашко одело. Обукавши се у
ега, он се упутио у Египат где е две године проживео на Нитриско гори, а затим се удаио у пустиу.
Четрнаест година проживео е он у такозваним Келиама, хранеи се хлебом и водом и, понекад, малом
количином елеа, не дозвоавауи себи никакву утеху. Ние ео ни зелениш, ни плодове, ни гроже. Ние
пио вина нити е прао тело. Тако е мучио себе човек кои е рание живео у изобиу. Меутим, искушеа
га нису оставала. Понекад е на ега устаао демон блуда, као што е сам говорио. Тада би по целу но
седео наг у потоку, чак и у зимско време, тако да би му се тело укочило. Други пут му е досаивао дух
хуле. Тада он, мучеи себе, четрдесет дана не би улазио под кров. Уопште, он е стално трпео искушеа
од различитих демона кое е тешко и изброати. Демони су га чак и тукли.
Умртвууи свое тело и трпеи, блажени се унутраше оживотворио Духом Светим, очистивши ум и
удостоивши се дара познаа и разликоваа духова.
Ова храбри подвижник Христов е пред смрт говорио: "Ве три године ме ние узнемиравала телесна
похота". Када и после тако строгог живота, после толиких неуморних подвижничких трудова и
непрестаног бдеа на молитви, мрзилац добра и демон погибли тако напада праведника, колико тек од
ега и од свог немара трпе леиви уди!
Он е саставио сто молитава; написао три киге, такозване Огихире, т. кратке изреке у виду стихова или
прича; [спис] Монах или делатне поуке, и Препоречник, т. о борби са демонима и страстима".
Код Сократа (4. к. 23. гл.), осим тога, налазимо да е Евагрие био ученик оба Макариа, и Египатског и
Александриског. Под иховим руководством е он, бивши философ само на речима, стекао делатну
философиу. Дошавши из Цариграда у Египат, он се сусрео са поменутим мужевима и почео да
подражава ихов живот. Сократ, речима самог Евагриа, наводи две околности из еговог живота, из
коих се види какви су били егови односи са Светим Макарием Великим. Прва описуе питае кое е
ава Макарие упутио Евагриу о разлици измеу дестава на душу сеаа на удске увреде и на
демонске увреде. Друга наводи случа кад е Евагрие, уморан од пута по вруини, дошао код аве
Макариа и затражио мало воде и - био одбиен. И едно и друго се наводи у еговим делатним
поглавима Анатолиу (гл. 94, 94). Дае Сократ помие да Евагрие у своо кизи Гностик (Зналац) о
себи пише: "Од праведног Григориа смо се научили да има четири врлине и расуиваа о има:
разборитост, храброст, уздржае и праведност". Ко е та Григорие? По Паладиу - Григорие Ниски, а по
Сократу - Григорие Назианзин, кои га е наводно и рукоположио за акона у Цариграду. Ние ли Сократ
заменио Назианзина са Ниским? Паладиу е лакше било да зна истину. Назад, код Сократа сусреемо
228
следее казивае. Дивни Амоние е заедно са Атанасием Великим био у Риму и осим цркве Петра и
Павла ништа не хоаше да види. После тога га е из Египта позвао Теофил Александриски на епископску
службу, али е он себи одсекао десно уво, како би због недостатка избегао рукоположее. После неког
времена, александриски епископ Теофил е узео Евагриа за епископа, али е и он побегао, премда ние
унаказио ни едан део свог тела. Сусревши се са Амонием, Евагрие му е нежно рекао: "Раво си учинио
што си одсекао себи уво. За та поступак еш одговарати пред Богом". Амоние е одговорио: "А ти,
Евагрие. Зар нееш одговарати зато што си одсекао език и што се из самоуба ниси послужио
благодау коа ти е дарована?"
О Евагриевим делима Сократ пише: "Он е написао врло добре киге. едну од их е назвао Монах, или
о делау; другу Гностик, или о човеку кои се удостоио знаа, коа е подеена на педесет поглава;
треу Препоречник, коа представа избор [изрека] из Божанственог Писма против демона-кушача,
подеена на осам делова, сагласно броу помисли. Осим тога, он е оставио 600 питаа о будуности и
ош две киге написане у стиховима - едну за монахе кои живе у општежиима, а другу - девственици.
Она ко буде читао те киге, видее колико су дивне".
Созомен (6. к. 30. гл.) о поменутом Амониу наводи да е припадао "Дуго браи", да е достигао висину
мудроуба и да е био веома учен, прочитавши киге Оригена, Дидима и других духовних писаца.
Затим додае да е са им често разговарао мудри Евагрие, "муж учен и силан умом и речу, и особито
способан да разликуе помисли кое воде ка врлини и пороку, те да подстиче на развитак првих и
удаавае од других. Уосталом, какав е био на подручу учености, показае дела коа е оставио.
егова нарав се, како говоре, одликовала умереношу. Он е био толико далек од суете и гордости да га
заслужене похвале нису надимале, као што га ни незаслужене увреде нису огорчавале. Мудроубу и
Светом Писму он се учио код назианског епископа Григориа. Све док он беше предстоате
Цариградске цркве, Евагрие му прислуживаше као архиакон. Лицем е био приатан и воаше да се
раскошно одева. Приметивши егово познанство са своом женом, едан од велможа се запали
убомором и хоаше да га убие. Кад е замисао ве била близу дела, Бог Евагриу за време сна шае
страшно али спасоносно виее". Дае Созомен не предлаже ништа особито.
Лако се примеуе да се Сократ и Созомен не слажу са Паладием у томе кои Григорие беше Евагриев
покровите и помагач у образовау. Паладие именуе Григориа Ниског, а они Григориа Назианзина.
Можда се они овако могу усагласити: за акона га е рукоположио Григорие Ниски, али е био познат и
Григориу Назианзину, кои му е давао часове. [У меувремену] е Григорие Богослов позван на
патриаршиско место у Цариград. На Сабор, кои е био за егово време, беше дошао и Григорие Ниски
са Евагрием. Ту е Евагрие служио као протоакон код Назианзина, да би после Сабора, по савету
обоице, остао у Цариграду. Сократ и Созомен говоре о ему док беше у Цариграду, а Паладие пре тога.
Свакако, Паладиу, као ученику Евагриевом, може се више веровати, ер е он износио оно што е чуо од
самог Евагриа.
Смрт Евагриа PATROLOGIA (т. 40) повезуе са 399. г. Ту се наводе и одзиви на Евагриеве списе. Меу
осталим, блажени ероним е писао да се "киге Евагриа читау не само меу Грцима по целом Истоку,
ве и на Западу меу Латинима, у преводу Руфина, еговог ученика".
У Патрологии се налазе сви сачувани Евагриеви списи. На првом месту: Поглава о делатном животу
Анатолиу. Можемо претпоставити да е то заправо остатак киге коу историчари називау Монах.
Поглавима претходи кратко писмо Анатолиу као увод. Затим следи 71 поглаве - поуке из делатног
подвижништва. После их следи Делатно слово у 100 поглава. Меутим, како е веи део тих поглава
идентичан са оних 71, ми емо навести само оне кое су различите. Укупно их има 100.
Дае у Патрологии следи спис кои се код нас у Добротоубу асние назива: Обрис монаштва коим
се излаже како се треба подвизавати и безмолствовати. Исто е и у грчком Добротоубу.
Затим следе 33 поглава Последовае. ихов садржа е огледавае духовног у видивом. Па 25
поглава по азбучном реду. То су афоризми о духовним предметима. Уз их иду других 27 изрека,
премда не по азбучном реду.
После тога следи спис O 8 порочних помисли, едан део древне киге Препоречник.
Назад се наводе кратка правила монасима у општежиу и девственици.
Све се то овде предлаже у преводу.[1]
Ако бисмо, после навоеа свих ових дела, покушали да укратко дамо Евагриево учее, онда бисмо
229
напре требали реи да код ега има несумиво доста елемената из здравог монашког искуства
Египатских монаха. Меутим, то е искуство код ега уклопено у едан заокружен спекулативни систем,
кои има свое философско и богословско порекло у Оригеновом систему. Евагриева мисао е иначе
синтетична, мада у е он изразио у своим "главама" и "изрекама" на известан аналитичан начин. Та
спекулативна синтеза код ега деформише и само монашко искуство. Чиеница е опет и то да Евагрие
свое мисли често излаже енигматично, некако езотерично, поготову кад се ради о навишим истинама.
Он сам каже у своме "Гностику" (146): "Треба неке ствари иказати неасно, неке у енигми, а неке
откривати ради спасеа простих".
егов посебни метафизички и теолошки систем, меутим, болуе од Оригенове неоплатонске и гностичке
заблуде. Због оваквог свог учеа Евагрие Понтиски е и осуен са Оригеном и Дидимом на V
Васеенском Сабору 553. године у Цариграду. Познатих 15 антиоригенистичких теза из те осуде тачку по
тачку погаау Евагриево учее, особито пак оне кое се тичу егове Христологие, што и чини езгро
еговог заблудног учеа. ер, ни Евагрие, као ни Ориген, ние осетио централно место у Хришанско
вери и животу управо Христа Оваплоеног, и то на сву вечност.
Ова е осуда, разумиво, имала велики знача за дау судбину Евагриевих дела и еговог даег
утицаа. Ипак, извесни утица егов постоао е и дае, и на Истоку и на Западу, али то ние био пресудан
утица. Далеко е био веи утица напр. Макариевских списа и утица аскетике и мистике Кападокиских
Отаца. Од Евагриа е остаало и утица вршило само оно што е у егово аскетици и мистиви било
здраво и корисно за духовни живот, као што се то набое види напр. код Светог Максима Исповедника,
кои има оригеновско-евагриевских мотива, али нема ни едну ихову настраност или заблуду.
Евагриева основна заблуда е била у своеврсно пренаглашено "мистици ума", у интелектуализму и
спиритуализму, кои су више елински неголи хришански. Зато е православна монашка традициа на
Истоку Евагриеву чисту "молитву ума" преобратила у "Исусову молитву" чистога срца (умно-срдачна
молитва Исусова), у коо е, као и у свему осталоме, по правилном запажау о. ована Маендорфа,
Личност Христа Богочовека едини критериум и едина норма хришанске духовности и духовног живота
и свега уопште у Хришанству.
НАПОМЕНЕ:
1.
Довде е предовор Епископа Теофана. Ради пуние истине у наставку неводимо ош неке податке о Евагриу из "Патрологие" еромонаха
Атанасиа евтиа, Православни Богословски факултет, Бгд. 1984,- Прим. прeв.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
ПОУКЕ ЕВАГРИА МОНАХА O ПОДВИЖНИШТВУ
I
ПОГЛАВА O ДЕЛАТНОМ ЖИВОТУ, УПУЕНА АНАТОЛИУ
Пре кратког времена писао си ми, воени брате Анатолие из Свете горе[1] у Скит,
иштуи да ти разасним символичко значее египатске монашке схиме, сматрауи да
она са разлогом има обележе кое се разликуе од свих других форми удског одела.
а у ти радо пренети оно што сам о томе сазнао од светих отаца.
Куку е символ благодати Спаситеа нашег Бога кои осеуе ум монаха и своим покровом штити
ихово младенаштво у Христу од оних кои непрестано покушавау да им нанесу ударце и причине ране.
Они кои га носе на своо глави са снажном и делатном вером певау: Ако Господ не сазида дом и не
сачува град, узалуд се труди градите и бди чувар (Пс.126,1). Такви вапаи раау смирее и
искореуу гордост, т. духовно зло кое е на зему свргло Луцифера кои е утром исиавао.
230
Обнаженост руку[2] код их показуе нелицемерност живота. ер, суета уме да се
прикрива и одае привид врлине свагда ловеи славу код уди и одгонеи веру, као
што говори Спасите: Како ви можете веровати кад примате славу еднан од
другога, а славу коа е од единога Бога не тражите (н.5,44)? Добро не треба да
постои ради нечег другог, него напротив, све друго треба да постои ради ега. Ако то
не буде тако, асно е да е оно што нас подстиче на чиее добра за нас драгоцение
од самог добра. Било би, меутим, крае неумесно замишати било шта вишим од
Бога и тако говорити.
Аналав (параман), кои крстолико обавиа ихова плеа, есте символ вере у Христа, коа прима кротке и
коа одстрауе препреке и чини да се делатост одвиа без ометаа.
Поас кои обавиа ихова бедра одстрауе сваку нечистоту и саопштава: Добро е човеку да се не
дохвата до жене (1.Кор.7, 1).
Кожух имау, будуи да увек носе на телу умирае Господа Исуса (2.Кор.4,10), да би подавивали све
неразумне страсти, да би учешем у добру пресекли душевно зло, и да би, убеи сиромаштво, бежали
од богатста као од идолослужеа.
Жезал е дрво живота. Он све кои га узимау у руке и кои се о ега опиру обавезуе да се утвруу на
Христу.
Ето укратко шта символизуе схима. (Облачеи братиу у у) свети оци увек говоре следее: "Чеда, веру
чини тврдом страх Божии, ега уздржае, ега непоколебивим чине трпее и нада, од коих се раа и
бестраше. Пород бестраша есте убав, а убав е двер за природно познае кое претходи
богослову и врховном блаженству".
За садашу прилику е довоно речено о свето схими и о поукама стараца. Сада емо, пак, говорити о
делатном и спознаном животу, и то не само о оном што смо видели (код стараца) и слушали (од их),
него и о оном о чему смо добили заповест да и другима саопштимо. Излагае о делатном животу емо
разделити на 100 поглава, а о спознаном - на 650, понешто сакривши и понешто прикривши, да не
бисмо дали светиу псима, нити бацали бисере пред свие (Мт.7,6), што е, пак, бити асно онима кои
иду за оцима по истом путу.
1. Хришанство е учее Спаситеа нашег Исуса Христа кое у себи садржи [све] оно што се односи на
живот, познае ствари и богопознае.
2. Царство небеско есте бестраше душе са истинским познаем Онога кои есте.
3. Царство Божие е познае Пресвете Троице. Оно се шири сагласно стау ума, кога испуава
бескрано блаженим животом.
4. Шта ко уби, то свакако и жели, а шта жели, то се труди и да достигне. Сваком уживау претходи
жеа, а жеа се раа из осеаа. Шта ние везано за осеае, слободно е и од страсти.
5. Са отшелницима демони само лично ступау у борбу, док против оних кои врлински живот проводе у
општежиу или братствима они подстрекавау немарну братиу. Ова друга борба е неупоредиво лакша
од прве због тога што е немогуе на земи наи уде кои би били гори од демона, или кои би на себе
примили сво ихово зло.
6. Ум кои лута зауставау - читае, бдее и молитва. Пламтеу похоту гасе - глад, труд и
отшелништво. Узбуркани гнев утишавау - псалмопоае, великодушност и милостивост. Све то
проавуе свое дество када се употребава у свое време и у одговарауо мери. Све, пак, што се
врши у неодговарауе време и без мере ние дуготрано, а што ние дуготрано пре е штетно него
корисно.
7. Када душа жели разна ела, тада треба да е притеснимо хлебом и водом, како би била благодарна и
за танку кришку. ер, ситост жели разноврсна ела, а глад и насиее хлебом сматра блаженством.
8. Целомудрености, т. чистоти тела много помаже оскудност у води. Нека те у то убеде триста
Израиана кои су са Гедеоном победили Мадиам.
9. Као што е немогуе да се смрт и живот у истом тренутку нау код истог човека, тако е немогуе да се
231
убав и новац нау код неког у исто време. убав не само да троши новац, него и сам привремени
живот сво приноси на жртву.
10. Ко бежи од светских задовостава личи на кулу коа е недоступна демону туге. ер, туга е лишеност
задовоства, или садашег или очекиваног. Од тог неприатеа не можемо се избавити све док имамо
пристрасност ка било чему земаском. Он своу замку за побуивае туге постава на ону ствар за коу
нас види навише везаним.
11. Гнев и мржа умножавау раздражее срца, а милостиа и кротост га стишавау.
12. Сунце да не залази у гневу вашем да не би демони, напавши ноу, уплашили душу и учинили ум
страшивим за борбу следеег дана. Страшни сни обично бивау после гневног узнемиреа. Наш ум
ништа толико не принуава да иступи из строа (т. да дезертира) колико узбуркани гнев.
13. Када због неког говора раздражани део наше душе упада у узнемиреност, демони нам предлажу
отшелништво, т. усамеништво, као добру ствар, како бисмо се, одстраууи узроке огорчеа,
ослободили од смуеа. Када се, пак, разгорева похота, они се старау да нас учине човекоубивим (да
нас задрже меу удима), називауи нас суровим и дивим због тога што се удауемо, како бисмо,
похотствууи телом, сретали тела (остауи у заедници). има не треба веровати, него чинити управо
супротно.
14. Не предаи се помисли гнева, мислено водеи борбу са оним ко те е огорчио, нити, опет - блудно
помисли, дуго задржавауи сладострасна маштаа. Она помрачуу душу, а ово води ка ободреу
страсти, - обое, пак, скрнаве ум. Тада еш се за време молитвослова, испуавауи уобразиу
страсним ликовима као идолима, и не приносеи чисту молитву, сместа подври нападу демона униниа,
т. мрзовое, кои обично напада при таквом стау и, слично псу, граби душу као некакву лешину.
15. Гнев е по природи назначен за борбу са демонима и са сваком греховном слашу. Због тога нас и
анели, побуууи у нама духовну сласт и дауи нам да окусимо ена блаженства, подстичу на гнев
против демона. Ови нас, пак, кроз завоее на светске похоте, подстичу на гнев против уди, насупрот
природи, како би ум, помрачивши се и поставши бесловесан, издао сваку врлину.
16. Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нееш побеи од
демона туге кои е ти свагда за време молитве износити тво преступ.
17. Злопамее угушуу дарови. Нака те у то убеди аков кои е даровима укротио Исава, кои му е ишао
у сусрет са четири стотине уди (Пост.32,6;33,1). Миадни ту неопходност можемо испунити (и дарове
заменити) трпезом.
18. Када се подрвгнеш нападу демона униниа, т. чамотие, треба да, разделивши душу на два дела,
едан део учинимо утешитеем а други утешаваним, и да почнемо да у себе уливамо благу наду,
певауи следее Давидове стихове: Због чега си тужна душо моа? И због чега ме смууеш? Узда се у
Бога ер му се исповедаш. Он е спасее лица мог и Бог мо (Пс.41,6).
19. У време искушеа не треба оставати келиу, тражеи било какве оправдане поводе, него треба
седети унутра и трпети, храбро сусреуи све противнике, особито демона униниа, кои е тежи, додуше,
од свих, али зато и више од других чини душу искусном. Ако се, пак, бежи или се заобилази борба, ум е
остати неискусан, плашив и лако е се окретати у бекство.
20. Помисао суете е тешко избеи. Ма шта учинио да е прогнаш, само еш дати повод за нови покрет
таштине. Уосталом, демони се не противе свако исправно помисли нашо, него неке та зла твар
подстиче са намером да нас обману.
21. Ко се дотакао познаа и окусио сладости од ега, више се не препушта демону таштине, макар му
предлагао и све утехе света. ер, шта би вее од духовног сагледаваа он могао да предложи?
Меутим, све док не окусимо од познаа, треба усрдно да проходимо делатни живот, исповедауи Богу
нашу намеру да све чинимо ради еговог познаа.
22. Сеа се претходног живота и старих сагрешеа твоих, те како си ти, будуи страстан, прешао ка
животу кои не угаа страстима, и како си, опет, изашао из света кои те е у многоме често врло
смиравао. Размиша такое и о томе ко те чува у пустии и тера од тебе демоне, кои зубима шкргуу
на тебе. Такве помисли доносе смиреноуме и не дозвоавау приступ демону гордости.
23. Оно чега се са страшу сеамо, рание на делу прихватасмо са страшу. И опет, оно што на делу
232
примамо са страшу, касние са страшу држимо сеау. За онога ко е победио демоне кои побууу
страст, ствари, коима их они побууу, више не значе ништа. ер, невештаствени противник е гори од
вештаственог.
24. Душевне страсти налазе повод (за свое покрете) у удима, а телесне - у телу. Кретае телесних
страсти прекида уздржае, а душевних - духовна убав.
25. Демони предводници душевних страсти упорно стое уз душу и узнемиравау е до саме смрти. Томе
насупрот, предводници телесних страсти е брже напуштау. При томе се едни демони, слично сунцу кое
излази или залази, дотичу само едног дела душе, док подневни демон обично обухвата читаву душу и
подавуе ум. Стога е отшелништво слатко после искорееа страсти, ер тада остае само голо
сеае на их. Што се, пак, тиче борбе, тада остае не толико сам подвиг борбе колико егово
сагледавае.
26. Вредно е паже питае да ли помисао приводи у покрет страсти или страсти помисао. едни
прихватау прво мишее, а други - друго. Страсти се обично покреу од осеаа. Оне се не покреу
код онога ко поседуе убав и уздржае, ве се поавуу код онога ко их нема. Гнев захтева вее
лекарство неголи похота. убав се због тога и назива врлином што е она узда гнева. у е и Свети
Мосие символички назвао офиомахом (змиогупцем), када е набраао шта се може ести, а шта треба
избегавати (Лев.11,22).
27. Због познате и никад не престауе злобе демона, душа се разгорева против (има сеаних) помисли,
чим само примети ихово приближавае, и штити себе на та начин што прихвата страсну особеност
нападача (т. гнев против помисли).
28. Ние увек могуе испуавати уобичаена правила, него е потребно обратити пажу на околности и
трудити се према снази око испуеа оног што е могуе. Но, та закон правовремености демони не
познау. Због тога нам они, будуи да се увек неприатески односе према нама, сметау да чинимо оно
што е могуе, а подстичу на оно што е немогуе. Тако они болесне ометау да благодаре Богу за невое
кое их сналазе и да великодушно трпе оне кои им прислужуу, немоне подстичу на настроже уздржае,
а оптереене (годинама и пословима) на вршее псалмопоаа стоеи.
29. Кад нас невоа натера да на кратко време проборавимо у граду или селу, тада, општеи са
световацима, треба да се држимо настрожег уздржаа, како ум не би, одебавши и оставивши
уобичаено старае, учинио нешто против савести и обратио се у бегство гоен демонима.
30. Када си у искушеу, не приступа молитви пре него што кажеш неколико гневних речи кушачу. ер,
кад е душа обележена скверним помислима молитва о не може бити чиста. Меутим, ако кажеш нешто
гневно против их, довешеш у помету неприатее свое и истребити ихова подбадаа. Слично
дество гнев обично показуе и у односу на добре помисли.
31. Ко хое да испита злобне демоне и да стекне навику препознаваа ихових замки, нека прати
помисли и опажа шта они настое, а шта пропуштау, у каквим околностима и у кое време кои од их
особито делуе, кои за коим следуе и кои се са коим не слаже, и нека иште од Христа Господа
разрешее свега тога. Демони су веома зли према онима кои делатно ходе у врлинама са познаваем
дела (и све доводе до асности), желеи да у мраку стреау праве срцем (Пс.10,3).
32. При том посматрау наи еш да су два демона крае брза и да готово престижу кретае нашег
ума - демон блуда и демон кои нас подстиче на богохулство. Последи ние дуготраан, а први нам,
уколико не покрее страсне помисли, не смета да напредуемо у познау Бога.
33. Тело од душе може одвоити само Она ко их е саставио, а душу од тела - и она ко стреми врлини (у
отшелништву). ер, отшелништвом наши оци називау сеае на смрт и бегство од тела (да се старае
за тело не би претворило у похоту).
34. Они кои погрешно претерано насиуу свое тело и кои старае о ему претварау у похоту
(Рим.13,14), нека се касние жале на себе саме, а не на ега. Напротив, они кои су стекли душевно
бестраше преко ега и држе се (уз егово посредништво) могуег сагледаваа Онога кои есте,
исповедау благодат Творца (кои нам е дао тело).
35. Када ум почне да врши нерасеану молитву, читава се данонона борба своди на борбу са
раздражаним делом душе.
36. Признак бестраша е кад ум угледа своу сопствену светлост, када постане спокоан у вези са
233
маштаима у сну и лако (и правилно) схвата ствари.
37. Ум се оснажио ако за време молитве не представа ништа светско.
38. Ум кои е уз Божиу помо прешао поприште делатног живота и достигао познае (сагледавае), ве
сасвим мало или нимало осеа покрете неразумног дела душе: познае (сагледавае) га узноси горе и
одваа од чулнога.
39. Бестраше поседуе душа коа и при сеау на ствари остае спокона, а не она коу ствари не плене.
40. О савршеном човеку се не може сасвим прикладно реи: "Он се уздржава", или о бестрасном: "Он
трпи", због тога што трпее бива код онога кои страда, а уздржае се веже за онога кога привлаче
жее.
41. Велико е дело молити се паживо, а певати паживо - ош вее.
42. Она ко е у себе усадио врлине и ко е савршено има овладао, ве се не сеа закона или заповести,
или, пак, казни, него говори (као из природе) и дела оно што му налаже прекрасна нарав коу е стекао.
43. Демонске песме покреу нашу похоту и увауу душу у срамна маштаа, а Псалми и духовне песме
свагда приводе ум сеау на врлине, хладеи при том жар гнева и гасеи похоту.
44. Уколико борци у борби узаамно наносе и примау ударце, онда свакако и демони, налазеи се у
борби са нама и наносеи ударце, и сами од нас понешто примау. Ожалостиу их и нее мои устати
(Пс.17,39). И опет: Они кои ме жалосте и неприатеи мои, изнемогоше и падоше (Пс.26,2).
45. Мудрост се везуе са покоем, а благоразумност са трудом. Мудрост се не може стеи без борбе, као
што се ни борба не може успешно извршити без благоразумности. о е поверено да се супротстава
гневу кои побууу демони, као и да подстиче силе душе да делуу сагласно природи, чиме се пробиа пут
ка мудрости.
46. Искушее за монаха есте помисао коа, ушавши кроз страсни део душе, помрачуе ум.
47. Грех монаха е сагласност помисли са забраеном греховном страшу.
48. Анели се радуу када се умауе греховно зло, а демони кад се умауе врлина. ер, они су слуге
милости и убави, а ови - робови гнева и мрже. Када нам се први приближе, испуавау нас духовним
сагледаваем, а други - на душу навауу срамна маштаа.
49. Врлине не могу да пресеку насртае демона на нас, али могу да нас сачувау неповрееним од их.
50. Делатни живот (упражавае врлина) есте духовни метод коим се чисти страсни део душе.
51. Да би се душевне силе у потпуности исцелиле, ние довоно едино благотворно дество заповести,
него и да ум поседуе одговарауа сагледаваа, т. размишаа.
52. Као што е могуе не противити се добрим помислима кое у нас сеу анели; тако е могуе одбиати
зле помисли кое у нас сеу демони. После првих помисли следи мирно стае душе, а за другима -
смуее.
53. Плод бестраша е убав. Бестраше е цвет делатног живота, а делатни живот се састои у
испуавау заповести. Чувар тог испуаваа заповести е страх Божии кои е, опет, плод праве вере.
Вера е унутраше благо душе кое се обично може наи и код оних кои ош нису поверовали у Бога.
54. Као што душа, делууи преко тела, осеа кои су удови слаби, тако и ум, вршеи своу делатност,
спознае силе и, примеууи коа му смета (своом оштееношу), тражи заповест коа е може излечити.
55. Водеи страсну борбу, ум не види замисли противника, будуи да тада личи на ратнике кои се боре
ноу (у тами). Меутим, стекавши бестрасност, он лако препознае замке неприатеа.
56. Последи степен делатног живота есте убав, а врхунац познаа е - богослове. Почетак и едног
и другоге - вера и сагледавае ствари. Они демони кои се дотичу страсног дела душе, називау се
противницима делатног живота, док се они кои нападау на саму словесну силу називау неприатеима
сваке истине и противницима сагледаваа.
57. Ништа од онога што чисти тело по очишеу не остае са очишеним. Меутим, врлине, очистивши
душу, остау и пребивау и у о чисто.
234
58. Разумна душа делуе сагласно са своом природом када ена желатена сила стреми врлини,
раздражана се подвизава за у, а словесна стреми сагледавау оног што постои.
59. Она ко напредуе у делатном животу умауе страсти, а ко успева у сагледавауем умауе
незнае. За страсти кажу да е се едном потпуно истребити, а о незнау говоре да е се делимично
прекратити, а делимично нее.
60. Добро и зло кои се сусреу у животу могу потпомагати и врлине и пороке. Дело благоразумности е
користити се тиме ради успеха првих и ради прекора других.
61. Душа е троделна, по речима нашег мудрог учитеа[3]. Врлина словесног дела се
назива разборитошу, разумношу и мудрошу, желатеног - целомудреношу,
убаву и уздржаем, а раздражаног - храброшу и трпеем. Када е, пак, присутна
у сво души - назива се праведношу. Дело опрезности е -борити се са противним
силама, подстицати врлине, прогаати пороке и средим (неутралним) стварима
располагати сагласно времену. Дело промуурности е да се све оно што помаже
нашем циу користи на правилан начин, а дело мудрости - сагледавати телесне и
бестелесне твари у свим односима. Дело целомудрености есте - бестрасно гледати на
ствари кое обично у нама буде маштаа и жее, а дело убави е - односити се
готово на исти начин према сваком лицу кое носи образ Божии као према Првообразу,
премда демони и покушавау понеког да унизе пред нама. Дело уздржаа е - са
радошу одбиати све што услауе грло. Дело трпеа и храбрости е - не боати се
неприатеа и радо подносити све неприатности. Дело праведности е - држати све
делове душе у сагласности и хармонии меу собом.
62. Плод сетве е жетва, а врлина - знае. Као што сеае семена прате сузе, тако и (духовну) жетву
прати радост (Пс.125, 6).
63. Човек не може да одбаци страсна сеаа уколико се не потруди да излечи желатени и раздражани
део душе, први исцрпууи постом, бдеем и спаваем на голо земи, а други - дуготрпеем,
незлопамтивошу и милостиом. Од те две страсти се граде готово све демонске помисли кое
подвргавау ум у сваку беду и погибао. Нико не може да се избави од их уколико у потпуности не презре
ело и пие, имае и славу, па чак и само тело свое. То е [потребно] ради (демона) кои често
покушавау да [човека] поразе помоу их. Због тога е на сваки начин неопходно да подражавамо
невонике на мору, кои, због навале ветрова и таласа кои се високо дижу, избацуу ствари. При томе е
свакако потребно мариво пазити да нас при избацивау ствари не виде уди. ер, на та начин бисмо
изгубили своу награду и подвргли се бродолому ош горем од претходног, будуи да е нас своим
ветром продувати демон таштине. Стога и Господ наш, поучавауи у еванеима нашег управитеа,
т. ум, говори: Пазите да милостиу своу не чините пред удима да вас они виде: иначе плате
немате од Оца свога кои е на небесима (Мт.6,1). Он опет говори: Када се молиш не буди као лицемери
кои радо по синагогама и на раскршу улица стое и моле се да их виде уди: заиста вам кажем:
примили су плату своу (ст.5), и опет: А кад постите не будите суморни као лицемери ер они натмуре
лица своа да се покажу удима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своу (ст.16).
Обратите пажу како Лекар душа милостиом лечи раздраживост, молитвом чисти ум, а постом
умртвуе похоту. Из тих врлина се састои нови човек кои се обнава за познае према лику Онога
кои га е саздао (Кол.3,10), у коме због бестраша нема ни мушког ни женског, а због единства вере и
убави - нема удеца ни елина, обрезаа ни необрезаа, варвара ни Скита, роба ни слободног, него е
све и у свему Христос (Гал. 3,28).
64. Нечисте помисли кое се задржавау у нама услед страсти, низводе ум у пропаст и погибао. ер, као
што се помисао на хлеб задржава код гладног услед глади, и помисао о води у жедном услед жеи, тако
се и помисао о новцу и другим имаима задржава у човеку због среброуба, а срамне помисли због
страсти похоте. На та начин се обашава и наше задржавае на помислима суете и разним другим.
Немогуе е да ум, кои е погружен и потопен у такве помисли, стане пред Бога и украси се венцем
правде. Тим помислима е био покраден она адни ум кои се, по еванелско причи, одрекао вечере
богопознаа. На исти начин е и она кои е свезан за руке и ноге и бачен у крау таму, од таквих
помисли имао саткану одеу, коу е Она кои га е позвао сматрао недостоном свадбе. Свадбено одело
е бестраше словесне душе коа се одвоила од светских похота. Какав е узрок тога да помисли о
235
чулним стварима, задржавауи се, кваре познае - реи е се у поглавима о молитви.
65. Демонско помисли се противе три помисли, кое е одсецау када се задржи у уму: анелска, наша и
она коа произилази из наше вое када се устреми ка добру, као и ош една наша, коа произилази из
удске природе, на основу кое и незнабошци, на пример, воле своу децу и поштуу свое родитее.
Добро помисли се противе само две помисли: демонска и наша коа произилази из наше вое коа се
устремила ка злу. ер, од природе не произилази никаква зла помисао, будуи да од почетка ми нисмо
били зли, ер е Господ на Своу иву посеао добро семе. Било е време када ние било зла и опет е
бити када га нее бити. Семена врлине су неуништива. У томе ме подржава еванелски богаташ кои е,
и будуи осуен на ад, ипак ош био милосрдан према своо браи - а милосре е набое семе врлине.
66. Неки од нечистих демона увек седе поред оних кои читау старауи се, на сваки начин, да ум одвуку
на нешто друго. Често се дешава да они као повод узимау чак и Божанствено Писмо како би их навели
на раве помисли. Дешава се да они насупрот обичау наводе на зевае или на тежак сан, кои се много
разликуе од обичног. То сам сам на себи испитао и то доста често, иако нисам добро разумевао узрок.
Од Светог Макариа сам слушао да е и зевае неблаговремено, и да е сан од демона. Као доказ тога он
наводи обича из древног предаа да се приликом зеваа на уста полаже крсно знамее. Све то ми од
их трпимо стога што при читау немамо трезвену.пажу и не сеамо се да читамо свете речи Бога
Живог.
67. Код демона се дешавау препуштаа и уручиваа, уколико неко од их изнемогне у борби и не успе
да покрене своу воену страст. Размотривши то, нашао сам следее: ако нам помисли неке страсти
дуго времена не досауу, а затим се она неочекивано покрене и почне да пече, иако ми за тако нешто
нисмо дали никакав повод неком своом немарношу, онда знате да е на вас устао демон ош више зао
него претходни. Заузевши место претходног, он е испоио свое зло. Видеи то, нека ум прибегава Богу,
узевши кацигу спаеа, обукавши се у оклоп правде, извукавши мач Духа и подигавши штит вере
(Еф.6,14-17). Погледавши на небо са сузама, нека он говори: Господе Исусе Христе, сило спасеа мога
(Пс.139,8), приклони ухо Свое и пожури да ме склониш. Буди ми Бог заштитиник и дом прибежишта
кои е ме спасти (Пс.30,3). Нека он, нарочито пошеем и бдеима, сво мач учини бештавим. Након
тога е страдати ош неко време, нападан и засипан распаеним стрелама лукавог, али е назад и та
демон, мало-помало, постати исти какав е био и егов претходник. Он е се умирити, све док не прие
да га замени неки ош гори од ега.
68. Нечисте помисли се често односе и шире на многе ствари, плове преко великих мора, не одбиау
дуга путоваа, покретане пламеном страшу. Меутим, ако су унеколико очишене, постау много
притешение него што су оне (необуздане) и услед слабости страсти не могу да се шире на многе
ствари. Због тога се оне креу навише у кругу оног што е природно и, по премудром Соломону, неко
време лутау (Прич.7,12), сабирауи трску ради безаконог правеа цигли (Изл.7,12), не дотичуи се
плеве. И тако, потребно е изузетно чувати срце како би се оно као срна избавило од мреже и као птица
од замке (Прич.6,5). ер, лакше е очистити нечисту душу, неголи ве очишену и опет израавену
поново уздии до здрава, због тога што демон туге увек ускаче у зенице очиу и за време молитве
изображава изглед идола греховне страсти.
69. Словесну природу, умртвену грехом, Христос буди (на покаае) сагледаваем свих векова (т.
прошлих, садаших и будуих). егов Отац, пак, душу коа умире Христовом смру, коа умире греху,
васкрсава богопознаем. То и значе речи апостола: Ако с им умресмо, с им емо и живети (2.Тим.2,
11).
70. Када ум скине старог човека и обуче се у оног кои е од благодати, угледае свое стае сличним
сафиру или бои неба, што Свето Писмо назива местом Божиим, каквим су га видели старци на Синау
(Изл.24,10).
71. Ум нее увидети место Божие у себи уколико не стане изнад свих помисли о вештаственом и
тварном. Он, пак, не може да стане изнад их уколико се не свуче од страсти кое га везуу са чулним
предметима и помисао орасположуу према има. Те страсти е свуи уз помо врлина, а просте
помисли посредством духовног сагледаваа. Меутим, и то е напустити када му се ави она светлост
коа за време молитве знаменуе место Божие.
236
НАПОМЕНЕ:
1. Вероватно Нитриске.
2. Касиан пише да су се рукави код их простирали само до лаката.
3. Подразумева се свети Григорие Ниски.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
II
СТО ПОГЛАВА ЕВАГРИА МОНАХА О ДЕЛАТНОМ ЖИВОТУ
29. Наш свети и наискуснии учите е говорио: "Монах треба да се односи према себи као да е сутра
умрети, док са своим телом треба да поступа као да е живети многе године. ер, -говори, - едно
пресеца помисли униниа и монаха чини ревносниим, а друго тело чува здравим и подстиче да се чува
увек еднако уздржае".
31. Сазнао сам да демон таштине, кога готово сви демони одгоне, бестидно стае на труп оних кои га
гоне, и монаху пред очима показуе величину егових врлина.
43. Треба разазнавати разлику демона и уочавати ихово време. Преко помисли сазнаемо кои су
демони ретки али тешки, кои упорни али лакши, а кои изненада налеу и подстичу ум на богохулство.
Треба да пазимо да не изаемо из свог обичног стаа кад помисли почну да премеу свое предмете.
Треба одмах да успемо да кажемо нешто против их, приметивши оцога кои се крие иза их. На та
начин емо напредовати уз Божиу помо, а их натерати да, дивеи нам се, са тугом одлете.
44. Заморивши се у борби са монасима, демони се на кратко удаавау, посматрауи коа врлина е за
то време бити занемарена. Напавши, затим изненада на ту страну, они ограбуу бедну душу.
45. Зли демони понекад позивау у помо ош горе демоне. Направивши план, они почиу да ратуу едни
против других, имауи сагласност у едном - да погубе душе.
46. Нека нас не смууе и не пресеца наше добро ревновае демон кои ум подстиче на богохулство и на
безобразна маштаа коа е срамно и записати. Срцезналац Бог зна да ни у свету нисмо били толико
безумни. Ци тог демона е да нас наведе да прекинемо молитву и да не смемо да дигнемо руке пред
Господом Богом нашим, против кога смо допустили такве помисли.
47. Знак да страст делуе у души есте нека изговорена реч, или неки покрет тела. По има неприате
препознае да ли у себи имамо ихове помисли и да ли болуемо од иховог порода, или се, пак,
старамо за свое спасее. едино Бог, кои нас е створио, зна све, и нема потребе за видивим знацима
да би сазнао шта е сакривено у срцу.
48. Са световацима демони воде борбу више преко ствари, а са монасима више преко помисли, зато
што у пустии нема ствари. Меутим, пошто е лакше погрешити помишу него делом, мислена борба е
тежа од оне коа се води преко ствари. Ум е нешто крае покретно и незадрживо, поводиво на
греховна маштаа.
49. Ние нам заповеено да непрестано деламо, бдимо и постимо, али нам е наложено да се непрестано
молимо. Ти подвизи, усмерени на лечее желатеног дела душе, имау потребу за телом да би сами
били у деству, а тело без подршке не може бити непрестано у труду и лишаваима. Молитва, меутим,
чисти и оснажуе за борбу ум кои е саздан за молитву и за борбу са демонима ради заштите свих сила
душе и без тела.
54. Ако нам демони, кои нападау желатени део [душе], у сненим маштаима показуу сусрете са
237
познаницима, гозбовае са сродницима, гомиле жена, и друго слично томе, чиме се обично храни
похота, и ми се тиме заносимо, значи да е та наш део болестан и да е та страст у нама снажна.
Уколико, пак, овладау нашим раздражаним делом [душе], они нас (у маштареу сна) приморавау да
идемо по страшно стрмим местима, наводе на нас наоружане уде или отровне змие и диве
животие. Уколико се ми (у сну) их ужасавамо и ако се, гоени има, предаемо бекству, потребно е
да се побринемо о свом раздражаном делу и да се, призивауи Христа Господа у будном стау,
послужимо рание наведеним лекарствима.
55. Природни телесни покрети за време сна без срамних маштаа показуу да е душа до извесне мере
здрава, док е поава таквих маштаа знак да е болесна. При томе зна да маштае о непознатим
лицима указуе на остатке древне страсти, а маштарее о познатим лицима указуе на нове ране срца.
56. Обележа бестраша емо препознавати дау посредством помисли, а ноу посредством сновиеа.
Бестрашем емо назвати здраве душе, а познае еном храном, ер нас едино оно везуе са светим
силама. Сусрет са бестелеснима могу е, наиме, едино помоу истог настроеа.
57. Постое два мирна стаа душе: едно е последица оскудице и сушеа природних сокова, а друго се
ава приликом одступаа демона. Прво прате смиреноуме и скрушеност срца - сузе и безмерна
жеа за Божанственим, а за другим следи таштина са гордошу, кои обузимау монаха по повлачеу
осталих демона. Ко пази на границе првог стаа, убрзо е препознати нападе и замке демонске.
58. Демон таштине е супротан демону блуда. Немогуе е да они у исто време нападну душу. ер, едан
од их обеава почасти, а други баца у бешчаше. Стога ти, када ти се едан од их приближи и почне
да те узнемирава, сам у себи производи помисли ему супротног демона. Уколико будеш могао, како се
каже, да избиеш клин клином зна да си близу бестраша, будуи да се тво ум показао моним да
удским помислима прогна демонске прилоге.
59. Што душа више напредуе, све силние на у нападау неприатеи. Не мислим да уз у увек
пребивау исти демони. То набое знау они кои помно посматрау искушеа коа их нападау. Они виде
да ихово бестраше снажние колебау нови демони, наследници претходних.
60. Савршено бестраше се у души ава по превладавау свих демона кои се противе делатном
животу. Несавршеним се назива бестраше у коме се душа по своо сили, премда без уступаа, ош увек
бори са демонима кои е нападау.
61. Ум кои не исправи своу унутрашост нее успешно прои она страсни пут (митарстава), нити е
ступити у област бесплотних. Та властити неред е га свакако вратити ка онима кои су га и изазвали.
62. И врлине и пороци ослепуу ум: код првих он не види пороке, а код других врлине.
ИЗРЕКЕ СВЕТИХ ОТАЦА
91. Неопходно е да се распитуемо о путевима коима су право ходили рании старци и да се управамо
по има. Могуе е наи много тога доброг и корисног меу иховим речима и делима. Неко од их е, на
пример, говорио да стално сухоедее са убаву монаха брзо приводи у пристаниште бестраша.
едног брата кога су ноу смуивале маштарие, он е избавио давши му заповест да пости и обилази
болеснике. ер, рекао е он, ништа тако не гаси страсти као милосре.
92. Код праведног Антониа е дошао едан од тадаших мудраца и рекао му: "Како ти, оче, подносиш
живот кои е лишен утехе коу пружау киге?" Он е одговорио: "Моа кига, господине философе, есте
ова створена природа. Она е свагда са мном. Кад год хоу, а у о могу читати слова Божиа".
93. едном ме е изабрани сасуд, египатски старац Макарие питао због чега
злопамее према удима нарушава силу памеа душе[1], док од злопамеа
према демонима не трпимо штету. Мучеи се око одговора, замолио сам га да ми сам
обасни. Он е рекао: "Прво е противно природи (раздражане силе), а друго о е
саобразно".
94. едном сам по навео подневно вруини дошао код светог оца Макариа. Крае измучен жеу,
затражио сам од ега воде. Меутим, он е рекао: "Задовои се хладовином, будуи да су многи путници
238
и морепловци у ово време и е лишени". Затим, кад сам а поводом тога повео реч о уздржау, он рече:
"Веру ми, синко, да читавих двадесет година себи не давах ни хлеба до ситости, ни воде, ни сна. Сво
хлеб едох под меру, такое и воду, а прислонивши се на кратко уза зид грабих мало сна".
95. До едног монаха е дошла вест о смрти еговог оца. Ономе кои га е о томе обавестио, он е
одговорио: "Немо да богохулиш. Мо Отац е бесмртан".
96. едан брат е питао старца да ли му дозвоава да по одласку куи еде са маком и сестром. Он е
одговорио: "Са женом немо ести".
97. едан брат е има само еванее. Продавши и ега и новац давши на храну гладнима, он е изрекао
знамениту реч: "Продао сам реч коа ми е говорила: Прода све што имаш и пода сиромасима
(Мт.19,21)".
98. Близу Александрие, на само северно страни залива кои се назива Мариин, постои острво на коме
е живео едан монах искусан у познау духовних ствари. Он е говорио да постое пет узрока свега што
монаси чине: ради Бога, по захтеву природе, по обичау, по невои, ради рукодеа. Такое е говорио да
е врлина у суштини една, али да меа облик у душевним силама, слично сунчево светлости коа нема
облик, али поприма форму отвора кроз кои пролази.
99. Други монах е рекао: "а себе лишавам задовостава да бих пресекао повод за гнев. ер, знам да се
он увек распауе због задовостава, смуууи ум и одгонеи познае". Неко од стараца е говорио да
убав не уме да чува залихе хлеба или новца. Он е ош рекао: "Ние ми познато да су ме демони два
пута преварили у исто ствари".
100. Ние могуе да сву братиу подеднако волимо. Меутим, могуе е да са свима општимо бестрасно,
[избегавауи] злопамее и мржу. После Бога, више од свих треба волети свештенике кои нас чисте
Светим Тананама и моле се за нас. Свое старце треба да поштуемо као анеле.
Нека ти буде довоно, убени брате Анатолие, ово што смо нашли и сабрали на властарима нашег
винограда, кои зрие благодау Духа Светог. Уколико нас стално буде обасавало Сунце правде и плод у
потпуности сазре, испиемо од вина кое весели срце човека (Пс.103,15), молитвама и моеем
праведног Григориа, кои ме е посадио, преподобних овдаших отаца кои су ме заливали, и силом
Христа Исуса Господа нашег кои ме е уздизао, коме слава и сила у векове векова. Амин.
НАПОМЕНЕ:
1. Т. сеае на Бога.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
III
ОБРИС МОНАШКОГ ЖИВОТА ОД ЕВАГРИА МОНАХА У КОЕМ СЕ
ИЗНОСИ КАКО СЕ ТРЕБА ПОДВИЗАВАТИ И БЕЗМОЛСТВОВАТИ
1. Код еремие е на едном месту речено: Немо се женити на томе месту, ер овако говори Господ за
синове и кери што се роде на томе месту: утом е смру погинути... (ер.16,1-4). Ова реч наводи
на оно што и Апостол говори: А ко е ожеен брине се за овосветско, како е угодити жени... а коа е
удата брине се за овосветско, како е угодити мужу(1.Кор.7,33, 34). [Очевидно] е да пророк ние
говорио само о синовима и керима кои се раау у брачном животу: утом е смру погинути, него и
о синовима и керима кои се раау у срцу, т. о телесним помислима и жеама, пошто они умиру у
239
болесном, немоном и раслабеном мудровау овог света, не достижуи небески живот. Ко е, пак,
говори, неожеен брине се за Господе, како е угодити Господу, и доноси свагда свеже и бесмртне
плодове небеског живота.
2. Такав е монах и такав треба да буде монах, т. да, удаууи се од жене, не раа синове или ерке на
споменутоме месту. И не само то него и да буде воник Христов, да нема убави према стварима, да е
слободан од брига, да е ту помислима и делима многометежног света, као што и Апостол каже: Ни
едан се воник не уплие у послове обичног живота, да би угодио воводи (2.Тим.2,4). У овоме треба да
пребива монах, оставивши све ствари овог света и стремеи ка дивним и добрим победним знамеима
безмолвиа. Како е диван и прекрасан подвиг безмолвиа, уистину диван и прекрасан! арам е егов
благ и бреме е егово лако (Мат.11,30): сладак живот и мило делае.
3. Хоеш ли, убени, како приличи да прихватиш усаменички живот и да похиташ ка победним
знацима безмолвиа? Остави тамо светске бриге са иховим началствима и властима, т. буди као
невештаствен, бестрасан и ту свако похоти, да би, слобдан од узнемирууих случаности, могао добро
да безмолвствуеш. ер, ако се човек не вине изнад свега тога, нее мои да долично оствари ова начин
живота. Изабери просту храну, коа се лако налази и не захтева много брига, а не ону коа тражи много
стараа, не разноврсну и не ону коа подвргава велико расеаности. На помисао коа ти, наводно ради
гостоуба, [нашаптава] да припремиш раскошна ела, немо обраати пажу, ве е одбаци. То е
замка коу ти постава неприате не би ли те одвоио од безмолвиа. Имаш Господа Исуса кои преко
личности Марте прекорева душу коа е тиме заокупена, говореи: Бринеш се и узнемираваш за много,
а само е едно потребно (Лк.10,41-42), т. слушати реч Божиу. Остало е се без труда наи. Стога Он
одмах додае: Мариа е добри део изабрала кои о се нее одузети (Лк.10,42). Имаш и пример
сарептске удовице. Чиме е она указала гостопримство пророку (З.Цар.17,10)? Макар имао само хлеба,
соли и воде, ипак можеш заслужити награду коа се добиа за гостопримство. Меутим, ако ни то немаш,
прими странца макар са добрим расположеем и ослови га благом речу. И тиме можеш подеднако да
задобиеш награду за гостоубе. ер, казано е: Блага реч е веа од даваа (Сир.18,17).
4. Тако треба да мислиш и о милостии. Немо желети да имаш богатство ради дееа сиротии. И то
е лаж лукавога. Она нам често долази у виду таштине, [желеи] да ум наш уплете у многобрижна дела. У
еванеу [се наводи] удовица коу е похвалио Господ Исус, и коа е са две лепте превазишла и добру
воу и силу (т. величину жртве) богаташа. ер сви метнуше од сувишка свога... у храмовну благану,
рече Господ, а она даде сву имовину своу (Мк.12,44). У погледу одее, не пожели да имаш сувишног!
Побрини се само за онолико колико е потребно телу. Положи на Господа бригу своу (Пс. 54,23) и Он е
промишати о теби. ер, како говори реч Божиа, Он се стара за нас (1.Пт.5,7). Ако оскудеваш у храни
или одеи, не застиди се да примиш оно што ти други пружау. ер, и то би био едан вид гордости.
Уколико, пак, сам имаш свега у изобиу, пода ономе кои нема. Бог хое да егова деца тако воде свое
газдинство. Стога и апостол, пишуи Коринанима, говори о онима кои оскудевау: Ваш сувишак да буде
за ихов недостатак, да и ихов сувишак буде за ваш недостак; да буде еднакост. Као што е
написано: Ко е много сакупио, ние му претекло; и ко е мало сакупио, ние му недостало (2.Кор.8,14-15;
Изл.16,18). И тако, имауи оно што ти е потребно у садаше време, немо се бринути за будуност - за
наступауи дан, или за следеу недеу, или за неколико предстоеих месеци, или за годину. Кад
наступи сутраши дан, само време е те снабдети оним што ти е потребно, уколико напре иштеш
Царство небеско и правду Божиу. ер, Господ говори: Иштите напре Царство Божие и правду егову
и ово е вам се све додати (Мт.6, 33).
5. Не прима слугу да неприате не би преко ега изазвао неку саблазан и подстакао тво дух да почнеш
да тражиш раскошниа ела. Тада више нееш мои да се стараш само за себе. Макар ти и дошла
помисао (да ти е потребан слуга) ради (наводно неопходног) телесног спокоства, ти потражи бое, т.
духовно спокоство. ер, духовни поко е свакако бои од телесног. Чак и ако те помисао наговара да
узмеш слугу ради егове [духовне] користи, немо о веровати. Старае око духовне користи ближих
ние, наиме, наш посао. То ние наше дело, ве других светих отаца кои живе у општежиу. Ти се
постара само за своу [духовну] корист, држеи се долично подвига безмолвног живота. Немо волети да
живиш са удима кои имау пристрасност према стварима и кои су немирног духа. Живи или сам или са
едномисленом братиом, кои немау пристрасност према стварима. Ко живи са вештаствоубивим и
бриживим удима свакако е и сам примити нешто од ихове бриживости, и почети да робуе
удским обичаима, пустим речима и свим осталим злим делима - гневу, тузи, страсно везаности за
ствари, страху, смуеима. Не дозволи да те заведу бриге твоих родитеа или, пак, дружее са
сродницима. Избегава често виае са има, како ти не би покрали твое келино безмолвие и увукли те
у немир кои им е своствен. Остави, говори Господ, нека мртви укопавау свое мртве, а ти хаде за
240
мном (Мт.8,22). Ако е келиа у коо обитаваш и сувише узнемиравана, побегни и не поштеди е, да се не
би растроио из убави према о. Према томе, све чини, све твори како би се посветио безмолвиу,
удаавауи се од свега и о едном се старауи - како да истраеш у вои Божио и да се успешно
бориш са невидивим силама.
6. Уколико ти е немогуе да безмолствуеш како треба у свом крау, реши се да безмолствуеш у туем, и
на то обрати сву своу помисао. Буди као искусан трговац, све испитууи ради успоставаа истинског
безмолвиа, и уреууи све што е за ега неопходно и корисно. Уосталом, кажем ти да заволиш
странствовае, будуи да оно избава од неприлика кое су неизбежне у домаем крау. Оно омогууе
да се окуси све благо безмолвног живота. Избегава боравак у граду и трпеиво пребива у пустии.
Ето се, говори Свети Давид, удаих бежеи, и населих се у пустии (Пс.54,8). Ако е могуе, уопште
немо ии у град, будуи да тамо нееш видети ништа добро, нити корисно, ништа што би те подстицало
на путу подвижничког живота кои си изабрао. Видех, опет говори исти свети, безакое и свау у граду
(Пс. 54,10). Тражи усамена и безметежна места и немо се боати да се населиш у их. Чак да ту видиш
и демонска страшилишта, немо се плашити и немо бежати од тог спасоносног попришта. Претрпи без
страха, па еш угледати "величину Божиу" (Изл. 14,13), заступништво, покров и свако друго осведочее
о спасеу. Чеках, говори она блажени муж, Бога кои ме спасава од малодушности и од буре (Пс.54,9).
Нека твоу одлуку (да живиш безмолвно) не савлада жеа да поеш да се разонодиш. ер, такво лутае
са похотом меа ум незлобивих (Прем.Сол.4,12). Од тога долазе многа искушеа. Бо се пада и упорние
седи у своо келии.
7. Избегава честе сусрете са приатеима, уколико их имаш. Виее са има после дугих прекида бие
корисние и за тебе и за их. Уколико осетиш да од их трпиш неку штету, уопште им се не приближу.
Треба да имаш приатее кои ти доносе корист и кои потпомажу тво живот. Избегава сусрет са лукавим
и немирним удима и са има не живи заедно. Одбиа ихове раве предлоге, будуи да они не служе
Богу и не живе ради ега. Нека ти приатеи буду мироубиви уди, духовна браа и свети оци. Такве
е именовао Господ говореи: ер ко изврши воу Оца моега кои е на небесима, та е брат мо и
сестра и мати (Мт.12,49). Не дружи се са немирним и суетним и не иди са има за трпезу, како те не би
увукли у свое варке и удаили од науке и искуства безмолвног живота. ер, они имау страст (вараа).
Не окреи свое уши ка иховим речима и не прима замисли иховог срца. Они су заиста штетни. Нека
душа твоа стреми ка вернима земе и нека твое срце ревнуе иховом плачу, по примеру Давида кои
говори: Очи мое су уперене ка вернима земе, како би седели са мном (Пс.100,6). Уколико неко од оних
кои иду путем убави Божие дое код тебе и позове те да заедно окусите хлеба и соли, и пожелиш да
поеш - пои, само се брзо врати у своу келиу. Уколико е могуе, никада не нои ван свое келие, како
би увек са тобом пребивала благодат безмолвиа, и ти без спотицаа вршио свое келино служее.
8. Не уступа жеи за добрим елима и немо се хватати на удицу раскоши: ер, она коа се одала
насладама, жива е умрла, како говори апостол (1.Тим.5,б). Не насиу сво стомак туим елима да не би
стекао пристраше према има и да не би стекао навику да често едеш на страни. ер, речено е: Не
вара се пуеем стомака (Прич.24,15). Ако приметиш да те често зову из келие, почни да одбиаш.
ер, чести боравак ван келие е штетан. То одузима благодат, помрачуе мисли и суши топлу жеу
(безмолвног пребиваа са Богом). Погледа на вино: ако врло дуго стои непокретно на едном месту, оно
постае светло, миомирисно и свеже, а ако се преноси са места на место, постае мутно, мрачно и
неприатног укуса, услед талога кои се подиже. Рава се према ему и потруди се да постанеш онакав
какво е оно у првом случау: пресеци општее са многима, како тво ум не би био расеан помислима и
како се не би нарушавало твое безмолвие. Изабери неко рукодее и држи га се, ако е могуе, дан и
но, како не би никога оптереивао, и како би чак могао и другима давати, по заповести апостола Павла
(2.Сол.З,12; Еф.4,28). Тиме еш побеивати и демона униниа и одбиати све друге демонске жее. ер,
дух униниа обично напада незапосленог. За ега премудри каже да е [сав] "у похотама" (Прич.13,4). Од
даваа и примаа нееш избеи греха. Стога, ако што продаеш или купуеш, поднеси известан губитак у
односу на праву цену како не би, желеи да добиеш праву цену, упао у душегубна дела - препирае,
кривоклетство, измену речи, будуи да би тиме бешчастио и срамотио достоанство нашег
високопоштованог зваа. Мислеи на то, буди опрезан приликом даваа и узимаа. Када би хтео да
изабереш бое - а и то ти е могуе - могао би некоме верноме човеку да повериш старае о себи, како
би сам постао благодушан (т. слободан од заморних брига). Тада би поживео пун добре и радосне наде.
9. На таква добра дела те обавезуе безмолвие. Навешу ти сада и остало што е ош неопходно чувати.
А ти ме слуша и на делу испуава шта ти заповедам. Седеи у своо келии, помиша на дан смрти:
замисли на мртвило тела, представи безизлазан положа (у коме е се налазити душа) и тугу због тога.
Тиме еш у себи поткрепити презир према суети коа гечи свет, и узревновати да непоколебиво и
241
неуморно истраеш у свом безмолвиу. Сети се и на садаше стае душа у аду. Помисли на то како им е
тамо, у каквом су оне горком утау, у каквом мучном стеау, у каквом страху и премирау од
очекиваа (Страшног суда), какво е ихово непрестано душевно раздирае, какве су ихове
безмерене сузе. Помисли, такое, и на дан васкрсеа и иступае пред Бога. Замисли она Страшни суд
кои потреса ужасом и изведи на средину оно што тамо очекуе грешнике - стид пред лицем Бога и Христа
еговог, пред анелима, арханелима, властима и пред свим удима. Представи сва мучилишта - ога
вечни, неуспавивог црва, тартар, таму, и изнад свега - шкргут зуба, страх и страшна страдаа.
Помисли, такое, и на добра коа су припремена праведницима, смело општее са Богом Оцем и
Христом еговим, са анелима, арханелима, властима и са свим ликом светих, на Царство са еговим
ризницама, на радост и сладост. И едно и друго приводи себи на памет. И због удела грешника уздиши,
плачи, обуци се у одеу туге, боеи се да се и сам не наеш меу има; а због добара коа су
припремена праведницима се раду, лику и весели. Постара се да их се удостоиш, а да (муке)
избегнеш. Пази да то никада не забораваш. Ма где се налазио - у своо келии, или где напоу - не
дозвоава да ти сеае о томе изае из ума, како би избегао нечисте и погубне помисли.
10. Нека твое пошее буде сразмерно твоо снази пред лицем Господа. Оно е очистити грехе твое и
безакоа, душу учинити умереном, ум осветити, одагнати демоне и приближити Бога. Окусивши еданпут
на дан, немо пожелети другог оброка, како не би имао много издатака и како не би помутио сво ум.
Услед тога еш увек имати за добротворна дела, а и страсти телесне е се умртвити. Ако се деси да ти
доу братиа, те е потребно да едеш по други или чак треи пут, немо да ти потамни лице нити се
мршти, ве се пре раду што си можеш да послужиш потреби братие. едуи по други или треи пут,
благодари Богу што си испунио закон убави и што еш ве самог Бога имати као Старатеа твог
живота. Дешава се понекад да нас болест или телесна немо приморау да едемо двапут и трипут и
много пута. Нека те због тога не смууе помисао. Нема потребе да свое телесне подвиге упражавамо
строго и за време болести. Ми их можемо у извесно мери ослабити како би се што пре поправило
здраве и ми опет почели са подвижничким трудовима. Реч Божиа не забрауе ни едну врсту хране,
нити нареуе да се уздржавамо од било каквих ела: Дах вам све зее. едите и не смууте се
(Пост.9,3; 1.Кор.10,25). И ош: Не погани човека оно што улази у уста (Мт.15,11). И тако, нека уздржае
од поединих ела увек буде дело наше вое и добровоног подвига душе.
11. Спавае на голо земи, бдее и све друге напоре радо подноси, гледауи на славу коа е ти се са
свима светима показати. Страдаа садашег времена нису ништа према слави коа е нам се
открити (Рим.8,18), говори апостол. Када станеш да падаш духом, моли се као што е написано
(ак.5,13). Меутим, моли се са страхом и трепетом, са болеивим срцем, трезвено и бодро. Неопходна
е таква молитва, нарочито због злобних и лукавих невидивих неприатеа наших, кои увек покушавау
да нас омету у том делу. Када нас виде да стоимо на молитви, они нам преварно приступау и пред ум
износе нешто чега се у време молитве не треба сеати и о чему не приличи мислити, како би заробили
наш ум и нашу молитву и моее у време молитвослова учинили бесплодним, узалудним и
бескорисним. ер, молитва, моее и искае су празни и бескорисни уколико се врше без страха и
трепета, без трезвености и бодрости. Прилазеи цару - човеку, свако своу молбу излаже са страхом и
трепетом и са пуном пажом. Ние ли утолико пре потребно на исти начин приступати Богу, Владици
свих и Христу, Цару царева и Господу господара, и на такав начин пред им износити свое молитве и
моеа? Богу нашем слава у векове векова. Амин.
242
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
IV
33 ПОГЛАВА - ПОРЕЕА ЕВАГРИА МОНАХА
1. Жутица е раво стае душе, при коме она неисправно гледа на Бога и на све створено.
2. Згрбеност позади е порок разумне природе, коим постае неспособна за врлину и богопознае.
3. Гангрена е успаеност и покрет гнева, кои погубуе словесни део душе.
4. Слепоа е незнае ума, кои се не стара ни о делатним врлинама, ни о познау постоеег.
5. Парализа е непокретност или споропокретност словесне душе на делатне врлине.
6. Оток е раслабеност словесне душе нерадом, у коме она обично одбацуе речи духовне поуке.
7. Немост е одузетост словесне душе коом она одбацуе врлине, коима се (иначе) у нама уобличуе
Христос.
8. Губа е невере словесне душе, због кое се она не уверава у истину речи чак и ако е додирне.
9. Обамрлост е склоност словесне душе ка злу, и то после успеха у врлини и богопознау.
10. Одузетост е раво стае словесне душе у коме се она држи врлине, премда не ради самог добра.
11. Киавица е губитак врлине, коом се осеало благоухае Христово.
12. Глувоа е грубост словесне душе, због кое она одгуруе духовну поуку.
13. Очна мрена е отпадае од стаа духовног сагледаваа, или усваае неправилног гледаа на
постоее.
14. Муцае е болест словесне душе у коо она, саблажавауи се случаностима, не може да за све
благодари Бога.
15. Хромост е немо словесне душе да врши истинску врлину.
16. Водена болест е бесловесно скретае душе са пута, при чему у о, услед загушиваа врлине,
влада зло и незнае.
17. Мрав е делатни човек кои у овом веку себи припрема храну за будуи.
18. Крмаче су нечисти незнабошци кои примише заповести Христа Спаситеа нашег.
19. Скакавци су словесне душе, кое не узнемирава смрт и кое се хране семеем.
20. аребица е делатни ум кои, ослаауи се на врлине, лепрша у познау небеских сила.
21. Лави е бестрасан човек, кои се зацарио над зверием у ему (страстима).
22. Петао е духовни човек испуен знаем, кои другим душама благовести дан кои наступа од умног
сунца.
23. елен е делатан муж кои право управа свое неуредне помисли.
24. Пиавица е нечиста сила коа из словесних душа исисава крв праведности.
25. Ад е тама незнаа коа покрива словесну творевину коа е изгубила сагледавае Бога.
26. Жена е безуме кое словесне душе сурвава у нечистоту.
27. Зема е раво стае саставено из бешчаша и безакоа.
28. Ога е зло кое погубуе врлине Божие у словесно творевини.
29. Вода е лажно знае кое гаси истинско познае.
243
30. Подсмешиво око е нечиста сила коа исмева познае Бога и коа бешчасти мудрост Божиу у
постоеем.
31. Вране су свете силе кое истребуу зло.
32. Провалие су словесне душе раскопане незнаем и злом.
33. Орлови су свете силе коима е поверено да побеуу нечисте демоне.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
V
ИЗРЕКЕ ЕВАГРИА МОНАХА О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ ПО АЗБУЧНОМ
РЕДОСЛЕДУ[1]
1. Неумесно е да она ко иште почасти бежи од трудова кои их омогууу.
2. Хоеш ли да познаш Бога? Позна напре самог себе.
3. Истински приате е она кои жури да пренесе радосне догаае.
4. Високо мишее о себи никако се не слаже са чиеем ниских дела.
5. Код свакога самоуверее омета самопознае.
6. Она ко неразумно живи есте демон-управите.
7. Благородство душе се очитуе у добром расположеу.
8. Поштуе Бога она ко не живи насупрот себи (т. кои живи сагласно захтевима словесне природе).
9. Непорочан човек е храм Божии.
10. Нагоре имае е недоличан живот.
11. Говори шта треба и када треба, и нееш чути ништа непотребно.
12. Набое имае е веран приате.
13. Суетна нарав е болест душе.
14. Странац и сиромашан е Божиа маст (Отк.3,18). "Машу помажи очи свое да видиш". Маст е
милосре према потребитима.
15. Ко е употребава, убрзо е прогледати.
16. Добро е чинити добро свима, а особито онима кои не могу да врате.
17. Праведан говорник е чаша студене воде.
18. Целомудреност и кротост душе [изображавау] херувима.
19. Почаст у старости есте доказ трудоуба пре старости.
20. Маривост у младости есте залог части у старости.
21. Светлост душе есте истинско сагледавае.
22. убеи оно што не треба, нееш убити оно што треба.
23. Бое е примити лажно злато, него (лажног) приатеа.
24. Чиста душа у Богу есте бог.
244
25. Тешко самоубу кое све мрзи!
НАПОМЕНЕ:
1. Азбучни редослед постои у грчком оригиналу (25 слова), али е непреводив, - Прим. прев.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
VI
ДРУГЕ ИЗРЕКЕ ЕВАГРИА МОНАХА
1. Почетак убави е добро узаамно мишее.
2. Добро е богатити се кротошу и убаву.
3. Горда помисао растура врлине.
4. Пут се рава милостиом.
5. Неправедни судиа е оскрнавена савест.
6. Срамно е робовати телесним страстима.
7. Ако хоеш да си без туге, постара се да угодиш Богу.
8. И Бог се брине о ономе кои се добро о брине себи.
9. Целомудрено срце е пристаниште сагледаваа.
10. Ако хоеш да познаш себе, немо гледати какав си био, него каквим си створен у почетку.
11. Ташта душа е безводна ама.
12. Горда душа е разбоничка пеина. Она не трпи глас познаа.
13. Зла заблуда истинитог мужа е незнае Писма.
14. По сузама позна да ли се боиш Бога.
15. Смирее душе е непобедиво оруже.
16. Врлински муж е раско дрво.
17. Исус Христос е дрво живота. Употребава га како доликуе и нееш умрети довека.
18. Чини добро онима кои су истински сиромаси и окусиеш Христа.
19. ести Христово Тело - дае истинску силу.
20. Ако волиш Христа, немо заборавати да испуаваш егове заповести.
21. По томе се познае ко е добротвор после Бога.
22. Приате по Богу у речима истине точи мед и млеко.
23. Немарна душа нее имати таквог приатеа.
24. Сластоубива помисао е жесток тиранин.
25. Преуткивати истину значи закопавати злато у зему.
26. Ко се бои Бога, све чини по Богу.
245
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
VII
O ОСАМ ПОМИСЛИ, АНАТОЛИУ
1. Постои осам главних помисли од кои произилазе све остале. Прва е помисао стомакоугааа, друга -
блуда, треа - среброуба, четврта - туге, пета - гнева, шеста - униниа, седма - суете, и осма -
гордости. Да ли е те помисли да нас узнемиравау или не, не зависи од нас. Меутим, од нас зависи да
ли е у нама остаати дуго или не и да ли е у нама покренути страсти или не.
2. Помисао стомакоугааа предлаже монаху да брзо одступи од подвижништва, изображавауи му
болести стомака, етре, слезине, водену или неку другу болест, одсуство лекарстава и лекара. При томе,
она подсеа на извесну братиу кои су се подвргли баш тим болестима. Дешава се понекад да
неприате братии кои су пострадали од тих болести нашаптава да доу код испосника и испричау им
шта им се десило, додауи да е узрок био престрого уздржае.
3. Демон блуда буди телесну похоту. Он на аче напада на уздрживе како би прекинули уздржае,
сматрауи да од ега нема никакве користи. Скрнавеи душу, он е подстиче на блудна дела, чинеи да
она, наводно, говори и чуе неке речи, и као да о е и само дело пред очима.
4. Среброубе представа дугогодишу старост, немо за рукодее, глад, болест, неприатност
немаштине и нелагодност примаа од других онога што е потребно телу.
5. Туга се понекадава услед лишаваа онога што желимо, а понекад прати гнев. Она се услед
лишаваа онога што желимо ава на следеи начин: напре се авау помисли и души приводе на
памет дом, сроднике и рании начин живота. Када примете да она не противречи, ве да их прати и
мислено се разлива по задовоству [кое изазивау], оне е, пошто е шчепау, погружавау у тугу и стога
што су ти предмети недоступни, и стога што о не могу бити доступни услед устава живота кои воде.
Друге помисли е бедну душу толико више савлаивати и поражавати колико се она више пружала по
првим.
6. Гнев е набржа страст. Он се покрее и распауе против онога кои нам чини неправду или само тако
изгледа. Он све више и више осуровуе душу. Он нарочито у време молитве поткрада ум, упечативо
представауи лице кое нас е увредило. Понекад се дешава да, усталивши се у души и претворивши
се у неприатество, ноу изазива мору, трзае тела, [представе] ужаса смрти, напада отровних
гмизаваца и зверова. Те четири поаве, као последице образоваа неприатества, праене су многим
помислима, као што е сваки посматрач приметити.
7. Демон униниа, кои се ош назива "подневним" демоном (Пс.90,6), тежи е од свих других. Он монаху
приступа око четвртог часа (т. око десет изутра) и окрее се око егове душе све до осмога часа (два по
подне). У почетку га наводи да са незадовоством примети да се сунце врло споро крее, или као да се
уопште не крее, и као да дан трае педесет часова. Затим га подстиче да често гледа у прозор и да чак
излази из келие како би погледао на сунце, или да би сазнао колико е ош остало до девет часова, при
чему нее заборавити да му нашапне да погледа лево и десно не би ли угледао неког од братие. Затим
он код ега изазива омразу према месту [на коме живи], према самом начину живота, и према рукодеу,
додауи му да е пресушила убав код братие и да нема никога ко би га утешио. Чак и случа да га неко
увреди, аво употребава да би код ега у та час изазвао што вее нерасположее. Затим га наводи
на жеу за другим местом, у коме се лакше долази до неопходног, или му напомие рукодее кое е
мае тешко али пробитачние. Уз то додае да угаае Богу не зависи од места и да е могуе поклаати
се Богу на сваком месту. Са тиме повезуе сеае на роаке и на рание изобие, и одмах пророкуе дуг
живот, изображавауи напоре подвижништва. [едноставно], користи сва лукавства да би монах, назад,
оставио келиу и побегао са попришта. За тим демоном не долази одмах други. Ко се буде борио и
победио, после подвига е осетити мирно стае и душа е му се препунити неизрецивом радошу.
8. Помисао таштине е натананиа. Она се ава онима кои живе исправно и почие да разглашава
ихове подвиге. Она им скупа похвале од уди, представа како вичу демони кои се изгоне, како се
испеуу жене, како се гомиле народа гурау да би се дотакле ихове одее. Она им, назад, предсказуе
свештенички чин, и ка иховим вратима приводи оне кои их траже и кои их, због отказиваа, и против
ихове вое одводе везане. Пробудивши на такав начин у има празну наду, оне одлазе, препуштауи
их искушеима демона гордости, или демона туге, кои им одмах наводи помисли кое су супротне то
246
нади. Дешава се да их, донедавно поштоване и свете ерее, предае и демону блуда.
9. Демон гордости е узрок набедниег пада душе. Он о нашаптава да не исповеда Бога као свог
Помоника, ве да само себи приписуе своу исправност, те да се надима над братиом сматрауи их
незналицама, будуи да о о не мисле сви на та начин. За гордошу иде гнев и туга, и последе зло -
избезуменост и беснило и виее многих демона у ваздуху.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
VIII
ЕГОВЕ МИСЛИ, ПОВЕЗАНЕ СА ИЗЛАГАЕМ O ОСАМ СТРАСТИ
1. Постои пет дела коима се стиче Божие благовоее. Прво - чиста молитва, друго - певае Псалама,
трее - читае Божанственог Писма, четврто - скрушено сеае на свое грехе, смрт и Страшни суд, и
пето - рукодее.
2. Ако хоеш да у телу служиш Богу слично бестелесним, постара се да непрестано у срцу свом имаш
скривену молитву. На та начин е душа твоа ош пре смрти да се приближи анелском подобиу.
3. Као што е наше тело, по удаеу душе, мртво и смрадно, тако е и душа у коо не делуе молитва -
мртва и смрадна. Пророк Данило нас очигледно учи да губитак молитве треба сматрати горим од сваке
смрти. Он е пре био спреман на смрт, него да се лиши молитве макар и за трен. Бога се треба сеати
чеше него што се дише.
4. Са сваким уздисаем трезвено призива име Исусово и са смиреем помиша о смрти. Оба ова дела
доносе велику корист.
5. Хоеш ли да те Бог позна? Учини да си што мае познат удима. Уколико се будеш увек сеао да Бог
види све што чиниш, било душом, било телом, нееш погрешити ни у едном делу и Он е живети поред
тебе.
6. Човек се ничим толико не усличуе Богу колико благотвореем другима. Меутим, треба бити опрезан
да се доброчинства не врше из рачуна.
7. Постаеш, назад, достоан Бога уколико не чиниш ништа што е недостоно ега.
8. Бога еш преславно поштовати кад у своо души путем врлина будеш обликовао егово подобие.
9. уди постау бои кад се приближавау Богу.
10. Бог познае мудрог човека, кои му указуе част и поклоее. Он се нимало не узнемирава уколико
остае непознат удима. Дело разборитости се састои у томе да се део душе у коо се налази гнев
побууе на воее унутраше борбе. Дело целомудрености се састои у непрестаном побуивау ума
на паживу бодрост. Дело праведности - у томе да се део у коме се налази жеа управа едино ка
врлини, односно ка Богу. Дело храбрости се, назад, састои у томе да [човек] руководи са пет чула и да
не допусти да се преко их оскрнави егова унутрашост, т. дух, или споашост, т. тело.
11. Душа е жива, проста, бестелесна суштина, невидива за телесно гледае, бесмртна и обдарена
умом и разумом. Ум у души е оно што е око у телу.
12. Од словесних створеа под небом една се боре, друга штите, а треа нападау. Боре се уди, штите
анели, а нападау нечисте силе. Узрок одсуства у нама познаа Божанских ствари и самог Бога ние
247
нити у немои оних кои штите, нити у мои оних кои нападау, ве у немарности оних кои се боре.
13. Зло ние суштина, ве одсуство добра, као што мрак ние ништа друго до одсуство светлости.
14. Простодушност е слабо опрезна и пажива: не подозрева зло она ко е слободан и обезбеен од
ега.
15. Заиста е развратност бесмислена и нееш мои ништа измислити чиме би распусне уде могао
побудити да доу памети.
16. Чисте и благодатне душе су необично опрезне. Оне одмах примеуу авола и терау га, иако е он
веома брз и крае лукав у нападима.
17. Ничим се тако не умилостивуе Бог као телесним самозлопаеем.
18. Неко од светих отаца е рекао да она ко ние у стау да предузме строг и много напоран монашки
живот, може да се спасе на други начин, т. уколико буде имао веру према монасима и уколико им служи
и пружа оно што им е потребно. То, измеу осталог, за их нее бити последе дело кое их води ка
спасеу.
19. Проводи но у молитвеном труду и твоа душа е убрзо обрести утеху.
20. Занима се читаем са споконим духом како би тво ум био непрестано усхиен сагледаваем
дивних дела Божиих, и како би био уздизан као неком руком коа е пружена према ему.
21. Спавае у току дана указуе на телесну болест или на униние душе, или на ену безбрижност или на
неискуство.
22. Благодау Духа Светог и сопственим трудом и стараем, свака душа може да сакупи и спои у себи
следее особине: слово са умом, делае са сагледаваем, врлину са знаем, веру са познаем
слободним од сваког заборава, и то тако да ни едно од их не буде ни мае ни вее од другог. Тада се
она спаа са истинитим и благим Богом, и едино са им.
23. Постои осам помисли од коих се раа сваки грех: код оних кои воде усаменички живот - помисао
униниа, суете, гордости, шкртости и туге, а код оних кои живе под старешинством других (у општежиу) -
стомакоугааа, гнева и блуда.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
IX
ПОУКЕ БРАТИИ КОИ ЖИВЕ У ОПШТЕЖИУ И ГОСТОПРИМНИЦАМА
1. Наследници Божии, чуте реч Божиу! Санаследници Христови, пазите на заповести Христове!
2. Вера е почетак убави, а кра убави - познае Бога.
3. Страх Божии чува душу, а трезвоуме е утвруе.
4. Трпее раа наду, а добра нада прослава човека.
5. Ко свое тело држи у строго потчиености, достии е бестраше, а ко га храни, пострадае од ега.
6. Дух блуда [обитава] у телима неуздрживих, а дух чисте стидивости у душама уздрживих.
7. Усаменост са убаву чисти срце, а удаавае од других са гневом га смууе.
8. Бое е бити усред хиада са убаву, него сам у пеини са мржом.
9. Ко храни злопамее у своо души, личи на онога кои сакрива пламен у плеви.
10. Немо давати много хране свом телу па у сну нееш видети раво маштае. ер, као што вода гаси
ога, тако глад [потире] скверно маштае.
248
11. Гневив човек е плашив, а кротки се не бои страха.
12. Силан ветар гони облаке, а злопамее добра осеаа из душе.
13. Ко се моли за неприатее, не памти зло, а ко чува език, нее увредити ближег.
14. Ако те увреди брат тво, уведи га у дом сво и немо се олеити да одеш код ега и да са им
поделиш хлеб сво. Чинеи тако, избавиеш душу своу (од метежа) и нееш се саплитати за време
молитве.
15. Богаташ не стиче знае и камила нее прои кроз иглене уши. Ипак, Богу ништа ние немогуе.
16. Ко воли новац, нее видети знаа, и ко га сабира помрачуе се (незаем).
17. У обиталишту смирених почива Господ, а у дому гордих умножава се проклетство.
18. Бешчасти Бога она ко преступа егов закон, а ко га чува, прослава свог Творца.
19. Душе праведних воде анели, а душе злих узимау демони.
20. Где улази грех, тамо [иде] и незнае. Срца праведних е се испунити познаа.
21. Бое е сиромаштво са знаем, него богатство са незнаем.
22. Навиши украс главе есте круна, а навиши украс срца - познае Бога.
23. Ко е милосрдан према беднима, искореуе гнев, а она ко их храни напуние се добрима.
24. У кротком срцу почива премудрост, а душа коа чини добро есте почивалиште бестраша.
25. Ко се често моли, избеи е искушеа, а срце немарног е смутити помисли.
26. Не наслау се вином па те нее примамити тело.
27. Немо обилно насиавати тело свое, па е скверне помисли понестати у теби.
28. Немо говорити: "Празник е, попиу вина", или: "Сутра е Педесетница, ешу месо". За монахе не
постои празник за пуее стомака.
29. Христова Пасха е прелаз од греха (ка врлини и покаау), а Педесетница е васкрсее душе.
30. Празник Господи е заборав зла. Оног, пак, ко памти зло, обузее плач.
31. Празник Божии е истинско знае. Ко обраа пажу на лаж и заблуду, умрее ружном смру.
32. Бои е пост са чистим срцем, него ситост у нечисто души.
33. Ко истреби раве помисли из свог срца, личи на онога кои разбиа младенце о камен.
34. Сноубиви монах е пасти у свако зло, а она кои воли бдее узлетее као птица.
35. За време бдеа се немо предавати празним разговорима и немо одбиати духовне речи, зато што
Бог гледа на срце твое и нее занемарити грех тво.
36. Дуги сан наводи искушее, а бдее га одгони.
37. Много спавае огрубуе срце, а бдее изоштрава ум.
38. Као што ога растапа восак, тако добро бдее [уништава] зле помисли.
39. Меутим, бое е спавати, него време проводити у празнослову.
40. Анелско сновиее весели срце, а демонско га смууе.
41. Покаае и смирее подижу душу, а милостиа и кротост е крепе.
42. Увек се сеа Оца небеског и никад не заборава на последи Суд, па душа твоа нее упасти у
грех.
43. Немо оставати своу келиу када те напада дух униниа и немо се уклаати (на друго место) у
врема туге. ер, као што се сребро чисти (треем), тако е и твое срце заблистати, ако непоколебиво
претрпиш.
249
44. Дух униниа удауе сузе, а дух туге дави молитву.
45. Као што не задржаваш шкорпиу под пазухом, тако немо ни раве помисли задржавати у срцу своме.
46. Као што ога испробава злато и сребро, тако срце монаха [испитуе] искушее.
47. Ко не достиже славу коо тежи, жалости се, а ко е достигне - горди се.
48. Не препушта гордости срце свое и немо реи пред Богом: "Могу и сам", да Господ не би оставио
твоу душу да е смире демони. Тада е те смутити твои ваздушни неприатеи и нони ужас е те
обузети.
49. Душа чиста е изабран сасуд, а нечиста е се испунити горчином.
50. Без млека дете не може да се одои, а без бестраша нее узликовати душа.
51. убави претходи бестраше, а знау претходи убав.
52. Страх Божии раа мудрост, а вера Христова дае страх Божии.
53. Огена стрела пали душу, али е врлински муж гаси.
54. Слуша, монаше, речи оца свога и немо чинити узалудним егове поуке. Тако еш избеи зле
помисли и зли демони те нее савладати.
55. Рав економ смууе душе братие, а ко расипа манастирско добро, врши крау светие.
56. Ко раво говори о брату своме, бие истребен, а ко презире невонога, нее угледати светлости.
57. Не говори: "Сада у остати, а сутра у пои (из манастира)", зато што ниси мудро смислио.
58. Колебив монах измиша лаживе речи и вара срце свое.
59. Ко се лепо одева и пуни сво стомак, пасе срамне помисли и нее уи у збор праведних.
60. Пошавши у село, немо се приближавати женама и не започии разговор са има. У супротном е
твоа душа пои за има, као риба коа прогута удицу.
61. Великодушни монах е достии бестраше, а она кои огорчуе братиу бие омражен.
62. Кротког монаха уби Господ, а свадивог одбацуе од себе.
63. Ако е брат тужан, утеши га, а ако е жалостан, саосеа са им. Чинеи тако, обрадоваеш срце
егово и велико благо еш сакупити на небу.
64. Немо слушати речи уперене против твог старца и не распау против ега душе кое га не поштуу,
да се Господ не би разгневио на твоа дела и да те не би избрисао из киге живих.
65. Леиви монах е претрпети много штете. Уколико, пак, буде упоран у своо нарави, и монашку одеу
е збацити.
66. Двоезичан монах смууе братиу, а веран уводи мир.
67. Ко се узда у своу крепост, паше, а ко се смирава, бие узнесен.
68. Немо се предавати ситости стомака и нее те савлаивати нони сан. Тако еш убрзо постати чист и
Дух Господи е сии на тебе.
69. Певаем Псалама кроти се гнев, а великодушношу се одгони страх.
70. Светлост онога ко умножава гозбе е потамнети и егову душу е покрити тама.
71. На меру узима хлеб и воду и дух блуда е побеи од тебе.
72. Немо подметати ногу брату своме и не раду се еговом паду, ер Господ види срце твое и за то е
те предати у дан смрти.
73. Ко саблажава световаке, нее остати без казне, а ко их жалости, бешчасти свое име.
74. Ко воли мир, окусие егово сае, а ко га умножава, напуние се меда.
75. Пошту Бога па еш упознати бестелесне. Служи му и Он е ти показати разум векова.
250
76. Тело Христово су делатне врлине. Ко их еде, постае бестрастан.
77. Крв Христова е разликовае делатности. Ко е пие, просветие се.
78. Груди Господе су познае Бога. Ко леже на их бие богослов.
79. Испуен знаем и делате добра се сретоше, а Господ беше меу има.
80. Не напушта веру крштеа свога и не нарушава духовни печат, да би Господ пребивао са твоом
душом и покривао те у дане зла.
81. Речи еретика су весници смрти. Ко их прима, погубие своу душу.
82. И сада ме полуша, сине мо: Не прилази вратима неверних уди и немо ии преко ихових мрежи,
да се не би заплео.
83. Удаи своу душу од лажног знаа. а сам често говорио са има (т. заблуделима) и испитивао
ихове мрачне речи, и у има сам нашао змиски отров. Ко их прима, погинуе, а ко их воли, испуние се
зла.
84. Видео сам оце иховог мудроваа и не угледах светлост истине у иховим речима.
85. Путеви промисла су покривени примраком и разуму су недостижни егови судови. Меутим,
врлински муж е их спознати.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
X
ЕГОВЕ ПОУКЕ ДЕВСТВЕНИЦАМА
1. уби Господа и Он е тебе заволети. Служи му и Он е просветити твое срце.
2. Пошту маку своу (игуманиу) као Маку Господу, и не жалости седине оне коа те е родила (по духу).
3. уби сестре као ерке свое маке, и не напушта пут мира.
4. Нека сунце кое излази затекне молитвеник у твоим рукама, а после другог часа [прихвати се]
рукодеа.
5. Моли се непрестано и сеа се Христа кои те е препородио.
6. Избегава мушки збор да ти не би остао идол у души, и да се не би спотицала за време молитве.
7. Имаш убеног Христа. Одгурни све мушкарце, и тво живот е бити беспрекоран.
8. Раздраживост и гнев тера од себе и злопамее да се не косне твог срца.
9. Не говори: "Сада у поести, а сутра у постити", ер не знаш шта е родити данаши дан.
10. Ние добро ести месо, а пити вино ние пристоно. И едно и друго дозвоено е само болеснима.
11. Неспокона девственица се нее спасти, и коа живи у утехама нее видети свог Женика.
12. Не говори: "Ожалостила ме слушкиа (искушеница) и а у о вратити", ер нема робиа меу
керима Божиим.
13. Не обраа слух сво суетним речима, и бежи од вести брбивих старица.
14. На гозбе пианица не гледа и на свадбе светске не иди: Нечиста е пред Богом свака девственица
коа тако чини.
251
15. Отвара уста своа за речи Божие, а обуздава причивост.
16. Смири се пред Богом и узвисие те егова десница.
17. Не одвраа се од сиромашног у егово невои и нее нестати елеа у твоо светици (у часу
невое).
18. Све чини ради Господа и не ишти славе удске. удска слава е као цвет у трави, а слава Господа
пребива вавек.
19. Кротку девственицу воли Господ, а гневна му е мрска.
20. Послушна девственица е обрести милост, а она коа се препире е крае неразумна.
21. Девственицу коа ропе погубие Господ, а благодарну за све е избавити од смрти.
22. Смех е сраман и прекорна е бестидност (очиу). Свака неразумна (девственица) е упасти у их.
23. Она коа удешава хаине губи стидивост погледа.
24. Не задржава се са световацима (световакиама) да не би скренули твое срце и да не би учинили
некорисним савете праведних.
25. Са сузама се моли ноу, али нека нико не примети да се молиш. Тако еш обрести благодат.
26. Приатне шете и посете туих домова раслабау стае душе и колебау решеност ене вое.
27. Верна девственица ние плашива, а неверна се и свое сенке бои.
28. Она коа презире слабу сестру, бие удаена од Христа.
29. Не говори: "То е мое, а то твое"? ер е у Христу Исусу све заедничко.
30. Немо испитивати како друге живе и немо се радовати паду сестре свое.
31. Послужи сиромашне девственице, и своом знатношу се не узноси.
32. У цркви Божио немо пуштати реч из уста своих и ни на кога немо подизати очи свое, ер Господ зна
срце твое и све помисли твое гледа.
33. Сваку злу жеу одгони од себе, па те нее савладати неприатеи твои.
34. Немо само езиком изговарати речи Псалама, ве пева у срцу своме.
35. Као што е тешко угасити распламсали ога, тако е раена душа девственице тешко излечива.
36. Немо предавати души своо зле помисли да не би оскрнавиле твое срце и да не удае од тебе
чисту молитву.
37. Тешка е туга и неподношиво униние, али су сузе пред Господом аче од их.
38. Глад и же замарау злу похоту, а бдее чисти разум.
39. Гнев и раздраженост одбиау убав, а злопамее посрамуе дарове.
40. Она коа тано оговара сестру своу, остае изван брачног двора Жениковог. Зазвае пред вратима,
али е нее чути.
41. Немилостиво девственици е се угасити светилник, и она нее угледати долазак свога Женика.
42. Павши на камен, стакло се разбиа у комадие. Ни девственица коа се прилепи уз мужа, нее остати
невина.
43. Боа е кротка удата [жена], него раздражива и гневива девственица.
44. Она коа са смехом слуша речи мушкарца, личи на човека кои неприатеима дае конопац да му
ставе око врата.
45. Шта е бисер у златном ланцу, то е девственост окружена поштоваем.
46. Демонске песме са гуслама раслабуу душу и подривау крепост ене решености, коу чува изнад
свега, како се не би показала [достоном] прекора.
252
47. Не наслау се осмесима и не саучеству са онима кои осууу, ер е их Господ оставити.
48. Не осуу сестру коа еде и не узноси се своим уздржаем, ер не знаш шта Господ мисли о вама и
коа од вас е стати пред лице егово.
49. Она коа жали због тога што су очи потамнеле и тело увенуло, нее бити обрадована бестрашем.
50. Тешко е уздржае и едва остварива чистота, али нема ничег слаег од небеског Женика.
51. Видео сам уде кои су своим учеем повреивали девственице и поништавали ихову
девственост.
52. Ти, девственице, слуша учее Цркве Божие, и нико други те нее убедити.
53. Бог е створио небо и зему и промиша о има. Нема анела кои не би могао да сагреши, нити
демона кои е зао по природи: и едног и другог Бог е створио са слободном воом.
54. Као што се човек састои од трулежног тела и словесне душе, тако се и Господ наш истински родио
као човек без греха, истински едуи, и истински се распевши: Он ние био призрак у очима уди.
55. Бие васкрсее мртвих. Ова свет е прои и ми емо добити духовна тела. Праведни е наследити
светлост, а грешници е се населити у таму.
56. Очи девственице е угледати Бога, и ене уши е чути егове речи.
57. Девствена чистота е угодна Господу. Чиста девственица е примити венац из руке свог Женика.
58. Брачно одело е о бити дано и са анелима е ликовати на небесима.
59. ена свеа е неугасиво горети и елеа нее понестати у еном светилнику. Она е примити вечна
богатства и наследити Царство Божие.
60. Сеа се Христа кои те чува и не заборава Троицу едносуш(т)ну коо се клаамо.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
XI
ПОГЛАВА O РАЗЛИЧИТИМ РАВИМ ПОМИСЛИМА[1]
1. Први демони кои се противе делатном животу есу они коима е поверена похота, жеа
стомакоугааа, они кои у нас полажу среброубе, и кои у нама изазивау искае славе човечие.
Остали се налазе иза их, по реду узимауи оне кое су претходни ве ранили. Меутим, не може да
падне у руке блуда она ко ве ние пао у стомакоугаае; не може да се узнемири гневом ко се не бори
за ела, новац, или славу; не може да избегне демона туге она ко ние претрпео штету у нечему од тога;
нее избеи гордост, први аволски пород, ко ние искоренио корен свиу зала - среброубе
(1.Тим.6,10), будуи да, по Соломону, сиромаштво смирава човека (Прич.10,4). Укратко речено, човек не
може да допадне едном демону, уколико ние напре раен онима из првог реда. Због тога е те три
помисли аво некада принео и Спаситеу: прву, кад е тражио да камее постане хлеб; другу, кад е
обеао читав свет ако падне и поклони му се; треу, кад га е уверавао да е се прославити тиме што му
се нее ништа десити ако га послуша и баци се са такве висине (са црквеног крова). Показавши се изнад
свега тога, Господ е наредио аволу да се удаи, учеи нас да ние могуе отерати авола уколико не
презремо те три помисли.
2. Све демонске помисли уносе у душу представе чулних ствари. Примивши ихов лик, ум их окрее у
себи. Према томе, по предмету помисли можемо сазнати кои нам се демон приближио. На пример, ако
се у моо мисли поави лице онога кои ме е оштетио, или оклеветао, очигледно е да ми се приближио
демон злопамеа; ако се, опет, сетимо новца и славе, по самом предмету е могуе сазнати ко нас
узнемирава. На исти начин и при другим помислима по предмету можеш определити ко е поред нас и ко
253
их подмее. Не кажем, уосталом, да сва сеаа о тим стварима долазе од демона, стога што и сам ум,
кад човек усхте да га покрене, може да обнава сеаа на оно што се десило. Од демона су само она
присеаа коа побууу раздраженост или похоту, кои нису природни. Услед узнемиреа тих сила, ум
мислено преубочинствуе и сваа се, те више ние у стау да се сеа на Бога, свог Законоположника.
ер, та светлозарност (т. непомуено богомислие) ава се у владалачком уму под условом да су за
време молитве пресечене помисли кое лутау по стварима.
3. Погледа 63. поглаве [из Списа]: Поглава о делатном животу упуена Анатолиу.
4. O сновиеима. Вредно е испитати због чега демони у сненим маштариама представау и
проузрокуу ликове у нашем владалачком (уму). Слично томе са умом обично бива (и наави), када или
види очима, или слуша ушима, или неким другим чулом прима оно што е споа и задржава га у памети.
Сеае, пак, приводеи у покрет оно што е примило преко тела, уноси ликове у владалачки ум. Према
томе, мени се чини да демони (у сновиеима) уносе ликове у ум и покреу сеае, будуи да органе
чула сан држи непокретним. Меутим, постава се питае како они покреу сеае. Да ли посредством
страсти? Да (уколико се имау на уму страсни снови). То е очигледно стога што чисти и бестрасни не
трпе ништа слично. Меутим, дешава се и просто (бестрасно) кретае сеаа, кое долази од нас самих,
или од светих сила, у коме (нам се чини) да разговарамо и вечерамо са светима. Уосталом, треба
приметити да душа и без тела може да ствара ликове какве опажа са телом (т. страсно или бестрасно).
Исто се дешава и за време сна када се тело одмара. ер, као што се воде можемо сеати и кад смо
жедни и кад нисмо, тако се и о злату може мислити и са похлепом и без похлепе. Исто се дешава и са
осталим предметима (како на ави, тако и у сну). А узрок тога што ум сусрее (или наилази у себи за
време сна) овакве или онакве маштарие, лежи у лукавости демона (кои увек имау у виду нашу погибао).
При томе е ош потребно знати да се демони користе и споашим стварима ради изазиваа маштаа,
на пример, шумом валова док неко плива.
5. Дествима демона и свим иховим лукавствима много помаже и необично користи наша
раздраживост када ступа у неприродан покрет. Због тога ни едан од их не одбиа да е данононо
подстиче. Меутим, када примете да е свезана кротошу, они се старау да е одреше неким наводно
оправданим разлогом, не би ли е довели до напрегнутости и припремили за узнемирее своим
зверским помислима. Због тога, ни због оправданих, ни због неоправданих разлога, не треба дозволити
да се она узнемири, како не бисмо дали опасан мач у руке оних кои нам саветуу зло. а знам да се
многи, чинеи тако, због набезначаниих повода запауу много више него што приличи. Због чега, реци
ми, тако брзо доспеваш у сваалачко стае ако си презрео ела, новац и славу? Зашто храниш пса, кад
си дао обеае да ништа нееш имати? Ако он лае и баца се на уде, очигледно е да имаш нешто
унутра и да желиш да га сачуваш. Уверен сам да е такав далеко од чисте молитве, знауи да гнев
уништава такву молитву. Осим тога, чудим се како е заборавио свете: Давида, кои узвикуе: Престани
са гневом и остави арост (Пс.36,8), Проповедника, кои заповеда: Отклони арост од срца свога, и
одбаци лукавство од тела свога (Проп.11,10), и апостола кои нареуе да се у свако време и на сваком
месту подижу свете руке [на молитву] без гнева и двоумеа (1.Тим.2,8). Истоме нас учи и древни
обича да се пси изгоне из куе у време молитве: тиме се дае на знае да код молитвеника не сме бити
гнева. И едан незнабожачки мудрац е тврдио да богови не еду жуч и крило, иако ние, како ми се чини,
разумевао шта говори: сматрам, наиме, да е жуч символ гнева, а крило - скотске похоте.
O томе да не треба бринути о одеи или елима, излишно е, мислим, и писати, ер сам Спасите у
еванеима налаже: Не брините се душом своом, шта ете ести, или шта ете пити; ни... у шта
ете се оденути (Мт.6,25). Незнабошцима е то приличило као неверницима, кои одбацуу промисао
Владике и кои одричу Творца. Хришанима, меутим, тако нешто треба да е потпуно туе кад су едном
ве поверовали да и врапци кои се продау за едан новчи стое под надзором светих анела. Меутим,
демони имау обича да после нечистих помисли набацуу помисли многобриживости, како би се Исус
повукао због "народа" помисли на мисленом "месту", и да би "реч", загушена бриживим помислима,
остала "без рода" (Мт.13,22). Одбацивши их, положимо на Господа тугу своу (Пс.54,23), будуи
задовони оним што имамо (ев.13,5), како бисмо, водеи скроман живот и употребавауи убогу
одеу, из дана у дан свлачили са себе те родитее таштине. Коме изгледа срамно да иде у убого одеи,
нека погледа на Светог Павла и види како е он пребивао у зими и голотии (2.Кор.11,27), загревауи
се несумивим очекиваем "венца правде" (2.Тим.4,8). Меутим, пошто Свети Павле ова свет назива
тркалиштем (1.Кор.9,24), погледамо да ли она кои се обукао у помисли многобриживости може трчати
ради награде небеског призваа (Фил.3,14) Божиег и борити се против поглаварстава и власти и
господара таме овога света (Еф.6,12)? У крао мери, то не тврдим, научен самом чулном историом
(оним што бива на тркалиштима), будуи да е томе (борцу) свакако сметати одеа. Она е га спутавати,
254
као и ум - помисли бриживости, ако е истинита реч коа каже да ум непрекидно пребива поред свога
блага. ер се каже: ер где е благо ваше, онде е бити и срце ваше (Мт.6,21).
6. Неке од помисли секу, а неке се одсецау. Зле секу добре, а и добре секу зле. Дух Свети пази на
првороену помисао (коа заузима првенство и надмо и по о нас одбиа или прима. Ево шта кажем!
Рецимо, а имам помисао гостопримства ради Господа. у, пак, наишавши, кушач сече тиме што
нашаптава гостопримство ради славе. И опет, а имам помисао гостопримства да бих се показао пред
удима, али долази добра помисао и сече е тиме што нас усмерава да врлину чинимо ради Господа, а
не ради уди. И тако, уколико на делу останемо при првим помислима (при чему е нас друге само
искушавати), и награда е им бити саобразна. ер, као уди и као они кои се налазе у борби са
демонима, ми немамо снаге да увек првобитну помисао одржимо ненарушеном, као што, уосталом, ни
рава помисао не може остати у нама, а да добра помисао не покуша да устане против е, будуи да су
семена врлина у нама (неуништива). Уосталом, ако нека од помисли истрае, заузее место (првобитне
помисли) и човек е ве почети да делуе покретан оме.
7. Измеу анелских, удских и демонских помисли, као што смо после дугих посматраа сазнали,
постои следеа разлика: анелске ишту да познау природу ствари и испитуу ихово духовно значее,
на пример - због чега е створено злато, и ради чега е расуто у виду песка негде у доим местима
земе, те [зашто се] налази тек са великим напором и трудом; зашто се наено прелива водом и предае
огу, а затим и рукама уметника, кои од ега праве светилнике за скиниу, кадионице, "чашице и
бочице" (2.Цар.4,21), из коих, по благодати Спаситеа, ве не пие цар Вавилонски (Дан.5,3). Клеопа,
пак, од тих тани приноси горуе срце. Демонске помисли то не знау и не разумеу, ве само бестидно
нашаптавау стицае чулног злата и представау насладу и славу кои га прате. А удска помисао не
тражи ни стицае, нити се занима за символичко значее злата, ве само у мисао уноси прост изглед
злата, без страсти и похлепе. Слично расуивае може се спровести и о другим стварима, уколико неко
хое сво ум да скривено упражава по овом обрасцу.
8. Постои помисао коа се долично може назвати скиталицом. Она се код братие обично ава изутра и
ум води из града у град, из шуме у шуму, из дома у дом. При томе, он напре води обичне разговоре, да
би, затим, заговоривши се са настариим познаницима, нарушио свое стае, саобразно са своствима
оних кое е срео. Тако се он, мало помало, удаава од сеаа на Бога и врлине, заборавауи на свое
звае и завет. Према томе, отшелник треба да пази на тог демона, пратеи одакле долази и где прилази,
будуи да он не прави узалуд и случано толико велики круг, ве са намером да растрои егово стае и
да му се ум, распаен свим тим и опиен мноштвом разговора, одмах преда демону блуда, или гнева,
или туге, кои навише оштеуу светлост еговог устроства. Уколико хоемо да асние упознамо замке
тог демона, немомо му одмах противречити и немомо одмах (оцима) откривати начин еговог
приреиваа разговора у нама, те како, мало-помало, ум заводи у област смрти, будуи да е он одмах
побеи, не трпеи да гледау егове раде. Тада ми неемо сазнати оно што смо хтели. Бое му
дозволимо да другог или треег дана доведе до краа своу драму, како бисмо до краа упознали егове
лукаве преврате. Назад га лако можемо отерати у бекство едном разотркивауом речу. Меутим,
поштое ум за време искушеа узнемирен и не види тачно оно што се дешава у нама, после удааваа
демона потребно е учинити следее: седи и сам се присети шта се са тобом дешавало, одакле си почео
и где си ишао, у ком месту си ухваен демоном блуда, или туге, или гнева, и како е било све остало.
Изучи све то и запамти да би, кад опет дое, могао да га изобличиш. Упозна и само место у коме се
скрива и више немо ии за им. После тога, ако хоеш да га доведеш до беса, изобличи га одмах чим се
поави, и помени прво место у кое си ушао (мислено у првом лутау искушеа), а затим друго и трее.
То е га силно раздражити, ер не може да трпи посрамее. Као доказ да е корисно изреи му такво
[изобличее] нека ти послужи бежае помисли. При таквом изобличеу, о е немогуе да опстане.
После победе над тим демоном, долази тежак сан, умртвее капака са великом хладноом, стално
зевае и отежалост рамена, што, уосталом, при усрдно молитви, све развеава Дух Свети.
9. Мржа према демонима много потпомаже наше спасее и подстиче вршее врлина. Ипак, ми нисмо у
стау да е васпитамо у себи као неко добар пород зато што е у нама расипау духови сластоуба,
призивауи душу опет ка дружеу са има и навикавау на их. Меутим, Лекар душа ово дружее,
или пре тешко излечиву гангрену, лечи тиме што нас препушта да данононо од их трпимо нешто
страшно. Услед тога душа опет долази до првобитне (нормалне) мрже према има, научена да Господу
говори речима Давида: Пуном мржом их замрзех; посташе ми неприатеи (Пс.138,22). ер,
савршеном мржом мрзи неприатее она ко ни делом, ни мишу не греши. То и есте знак навеег и
првог бестраша (кое е било присутно код Адама).
255
10. Треба ли говорити нешто о демону кои душу чини безосеаном? а се, у крао мери, страшим да
пишем о ему. Како то душа иступа из сопственог устроства у време кад он наилази, како одбацуе страх
Божии и одлаже сваку побожност, како грех не сматра грехом и безакое безакоем, а Страшни суд и
вечну муку помие као просте речи, подсмевауи се огеном и заиста свепотресауем преврату, док
Бога, додуше, исповеда, али егове заповести нее да зна? Биеш себе у груди када се [душа] крее ка
греху, али она не осеа; говориш о из Писма, али она као слепа не види и као глува не чуе;
представаш о увреду од уди, али она ни то не рачуна ни у шта; стид пред има не осеа, слично
свии коа затвори очи и поломи ограду. Тог демона приводе помисли таштине уколико се дуго
задржавау у [души], а од ега, кад се не би скратили дани они, нико не би остао (Мт.24,22). Он спада у
ред оних кои ретко нападау братиу (т. општежитене монахе). Узрок томе е асан: при погледу на
невоу других кое хвата или болест или односи изненадна смрт, он се одмах окрее у бекство, будуи
да душа доспева у скрушеност, испуавауи се саосеаем, те заслепеност, коу су на у навукли
демони, спада са ених очиу. Ми (отшелници) смо тога лишени због пустие и реткости немоних меу
нама. Дауи нам средство за одгоее тог особеног демона, Господ нам е у еванеу наредио да
посеуемо болеснике и затворенике, говореи: Болестан биах, и посетисте ме; у тамници биах, и
доосте ми (Мт.25,36). При томе е потребно знати да е отшелник кои, подвргнувши се нападу овог
демона, ние примио помисао блуда или кои ние оставио свое станиште услед униниа - са небеса
примио трпее и целомудреност. Блажен е, ер се удостоио таквог бестраша! Они, пак, кои су дали
обеае да подвижнички пребивау у побожном богоугаау, претпоставау да се населе меу
световацима, само да се сачувау од тог демона. Меутим, а се стидим уди да нешто више кажем или
напишем о ему.
11. O духу туге. Сви демони уче душу сластоубу, изузев демона туге. Он нарушава помисли оних
кои ступау у пустиу, пресецауи сваку душевну сладост и сушеи е тугом, будуи да се "тужном
човеку суше кости" (Прич.17,22). Нападауи, пак, умерено, он отшелника чини икусним, ер га подстиче
да презире сва добра овог света и да се удауе од сваке утехе. Меутим, када дуго и снажно мучи, он
пораа помисли кое отшелнику саветуjу да испусти душу своу, или га подстичу да бежи далеко од свог
места. Тако е некада, мучен од ега, помислио и пострадао ов, ер е рекао: Кад би било могуе, сам
бих себе убио, или бих замолио другог да ми то учини (ов 30,24). Символ тог духа е аспида чии отров
у мало количини уништава друге отрове. Он убиа свако живо створее кое га прими. Том демону е
Павле предао коринтског безаконика. Због тога им е опет брзо писао: Зато вас молим, потврдите
убав према ему... да како та не би био савладан од превелике жалости (2.Кор.2,7; 8). На такав
начин, та дух кои мучи уде бива узрок и доброг покааа. Због тога е и Свети ован Крстите, онима
кое е [та дух] уео и кои су прибегли Богу, назвао породом аспидиним: Ко вама каза да бежите од
гнева кои иде? Родите, дакле, род достоан покааа. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца
Авраама; ер вам кажем да може Бог и од камеа овога подигнути децу Аврааму (Мт.3,7-9). Уосталом,
сваки ко е, подражавауи Авраама, изашао из свое земе и од свог рода (Пост.12,1), самим тим е
постао ачи од тог демона.
12. Ко е победио гнев, победио е демоне. Ко му робуе, далек е од монашког живота и од путева
Спаситеа нашег, будуи да Господ, како се говори, кротке учи Своим путевима (Пс. 24,9). Ум
отшелника е неуловив баш стога што прибегава у долину кротости. ер, демони се готово ни едне
врлине не плаше толико колико кротости. у е стекао она велики Мосие, названи кротким изнад свих
уди (Бро.12,3). И Свети Давид е напоменуо да е достона спомена Божиег, рекавши: Помени Господе
Давида и сву кротост егову (Пс.131,1). И сам Господ е заповедио да подражавамо егову кротост,
говореи: Узмите арам мо на себе и научите се од мене; ер сам а кротак и смирен срцем, и наи
ете поко душама своим (Мт.11,29). Она ко се уздржава одела и пиа, а злим помислима у себи
распауе гнев, сличан е броду кои плови по мору и коим управа демон. Због тога е потребно, колико
год се има сила, пазити на тог нашег пса и обучавати га да гризе само вукове, а не и овце, показууи
сваку кротост према свим удима (Тит.3,2).
13. O таштини. Од свих помисли, едино е помисао таштине многопредметна, обухватауи скоро читаву
васеену и свим демонима отварауи врата, као неки зли изданик града. Она поткрада ум отшелника и,
пунеи га мноштвом речи и ствари, погубуе егове молитве, коима он покушава да излечи ране свое
душе. Ту помисао умножавау сви ве побеени демони, и преко е поново стичу улаз у душу, чинеи да
потое стае бива... горе од првога (Лк.11,26). Од те помисли раа се и помисао гордости, коа е са
небеса на зему збацила "печат уподобеа и венац доброте" (ез.28,12). Ти, пак, одскочи од е, не
чекауи ни мало, како не би "другима предао живот" сво, и "живее" свое немилостивима (Прич.5,9).
Тог демона окрее у бекство усрдна молитва и избегавае да се намерно чини или говори било шта што
256
води ка проклето таштини.
14. Стекавши нешто бестраша, ум отшелника узима коа таштине и почие да се крее по градовима,
незадрживо се надауи на похвале и славу. Меутим, по промислу Божием, сусревши духа блуда кои га
закучава у неку стау, он се учи да не остава одар пре него што оздрави и да не подражава
нестрпиве болеснике кои, и пре потпуног излечеа, креу на пут и почиу да шетау по баи, услед
чега упадау у раниу болест. Стога, седеи у келии, пазимо на саме себе, како бисмо, напредууи у
врлини, постали непокретни на зло, обнавали се у познау и удостоили се мноштва различитих
сагледаваа. [Тако емо], узносеи се у молитви, асние угледати светлост Спаситеа нашег.
15. а нисам у стау да опишем сва демонска лукавства. Чак се стидим да их све наброим, боеи се
уедно за простодушние од читалаца. Уосталом, чу нешто о лукавствима демона блуда. Он у мисли оних
кои су стекли извесно бестраше у желатеном делу [душе] и код коих су се смрадне помисли
охладиле, доноси представе мушкараца и жена кои играу, и отшелника чини гледаоцем иховних
срамних телесних покрета. Меутим, то искушее ние трано (у уму), зато што га пажива молитва и
крае оскудна храна са бдеем и упражавае духовних сагледаваа прогони као безводан облак.
Ипак, дешава се чак да лукави додируе тело побуууи у ему неразумну распаеност, или да
припрема хиаде замки кое не треба обнародовати, нити предати хартии. Против таквих помисли много
користи успаеност гнева, устремена на иховог демона, будуи да се он ега силно бои. Он, наиме,
расеава све егове замисли. То и значе речи: Гневите се и не грешите (Пс.4,5). То е корисно
лекарство кое се прилаже на душу у време искушеа. Тог демона подражава и демон гнева,
представауи (уму) отшелника (у маштаима) као да неко од родитеа или приатеа или сродника
трпи увреду од ништавних уди, приводеи у покрет егов гнев, са намером да каже или учини нешто
зло онима кои му у машти ума изгледау (као увредиоци). То треба приметити и брзо истрзати мисао из
таквих маштаа, како за време молитве она не би личила на угарак кои се дими. Таквим искушеима се
обично подвргавау гневиви уди, кои се лако распауу и устремуу (против других), кои су далеко
од чисте молитве и од познаа Спаситеа нашег Исуса Христа.
16. Помисли овог века Господ е предао човеку као овце добром пастиру, давши му за помонике жеу и
раздраживост, како би арошу терао у бекство вучие (демонске) помисли, а жеом душевно волео
овце (добре помисли) и пасао их, подвргавауи се много пута [деству] снажних ветрова и кише. Он му е
уз то дао и закон како да напаса овце, као и "место пуно зеленила и воду покоа" (Пс.22,2), и псалтир и
гусле, и жезал и палицу, како би се од стада и хранио и одевао и сабирао "горско сено" (Проч.27,25). Ко,
каже, чува стадо и од млека стада не еде? (1.Кор.9,7). И тако, отшелник данононо треба да чува ово
стадо како ни едно младунче (аге) не би отеле звери или допало у руке разбоника. Ако се и деси
нешто слично у шуми, одмах треба да отме (отето) из уста лава или медведице (1.Цар.17,34-35).
Зверокрадице су - помисли о брату кое пасемо са мржом; помисли о жени помешане са срамном
жеом; помисли о сребру и злату помешане са похлепношу; па чак и помисли о светим даровима,
уколико их ум напаса са таштином. Исто се може реи и о осталим помислима, уколико их поткрадау
страсти. (Свое стадо) треба чувати не само дау, ве и ноу. ер, дешава се да неко, узмаштавши
срамно и лукаво, губи свое. О томе е рекао Свети аков: Растргнуту звером нисам ти доносио. То е
био мо губитак. Испитивао си ме да ли е дау или ноу што пропало. Дау ме е мучила жега, а ноу
студен, и сан е бежао од очиу моих (Пост. 31,39-40). Уколико нам се од премора приближи униние,
потрчавши на камен познаа, почнимо разговор са псалтиром, ударауи у струне познаа врлина.
Пасимо опет овце наше под Синаском гором, како би Бога отаца наших и нас позвао из купине (Изл.3,1),
и даровао нам силу знамеа и чудеса.
17. Словесну природу умртвену грехом Христос буди (на покаае) сагледаваем свих векова (т. оног
што е било, што есте и што е бити). егов, пак, Отац душу, коа умире Христовом смру (и коа се у
крштеу или покаау удауе од греха), васкрсава познаем ега самог. То и значи оно што говори
апостол Павле: Ако ли умресмо са Христом, веруемо да емо и живети са име (Рим.6,8).
18. Ум кои са себе свуче старог човека и обуче се у оног кои е од благодати, у време молитве свое е
угледати устроство слично сафиру или небеско бои, што Писмо именуе "местом" Божиим, кое су
видели старци на Синаско гори (Исх.24,10).
19. Од нечистих демона едни искушавау човека као човека, а други га узнемиравау као бесловесну
животиу. Приближивши се, први нам нашаптавау помисли таштине, гордости, зависти или осуиваа,
кое не нападау ни едну животиу, а други побууу на гнев или похоту коа ние у ихово природи. Те
страсти су заедничке нама и бесловесним [животиама] и сакривене у нама испод словесне природе.
Имауи у виду помисли кое се удима дешавау као удима, Дух Свети говори: Рекох: ви сте богови и
257
сви синови Вишага, а ви умирете као уди и као кнезови падате (Пс.81,6-7). А шта каже, имауи у
виду помисли кое се у човеку креу као у бесловесно [животии]? Немоте бити као ко и мазга кои
немау разума: уздом и емом треба им обуздати чеуст кад не иду к теби (Пс.31,9).
20. Уколико те неки неприате рани, и ти пожелиш да, по написаном, егов мач зариеш у срце егово
(Пс.36,15), поступи као што у ти реи. Разложи помисао коа ти се авила, т. коа е, из чега се састои и
шта у о нарочито узнемирава ум. Ево на шта мислим. Рецимо да су на тебе послали помисао
среброуба. Ти е разложи на ум кои е прихватио, на помисао о злату, на само злато и на страст
среброуба. Назад постави питае: Шта е од свега тога грех? Да ли ум? Како кад е образ Божии? Да
ли помисао на злато? Али, како тако нешто може реи она ко има ум? Да ли, онда, само злато? Али,
зашто е оно створено? И тако, остае да се грех смести у оно четврто (т. у страст среброуба), коа
ние ни ствар коа поседуе самостално постоае, нити поам о ствари, ве нека човекомрзна сласт коа
се раа из слободног произвоеа и коа подстиче ум да зло употребава твар Божиу. Закон Божии,
пак, нареуе да пресецамо такву сласт. Док будеш вршио такво раздеивае, помисао е ишчезнути,
будуи разложена на оно што есте. Демон е побеи чим се твоа мисао уздигне горе, добивши крила од
таквог познаа.
Ако, пак, нееш да против ега окрееш егов мач, ве пре желиш да га победиш своом праком, узми
камен из свое пастирске торбице и ступи у сагледавае [питаа] због чега анели и демони прилазе
нашем свету, а ми не додируемо ихов свет. ер, ми ни анеле не можемо ош више приближити Богу,
нити нам долази у главу да демоне учинимо ош нечистиима. Такое, (уи у сагледавае) [питаа] због
чега е "Деница, син зоре, спао са неба" (Ис.14,12), и зашто "чини те ври дубина као лонац, и да се море
мути као у ступи" (ов 41,22). [Због чега] све узнемирава своом злобом и над свима хое да началствуе?
Созерцавае о тим предметима веома раава демона и окрее у бекство егову воску. Меутим, тако
могу да поступау само они кои су се донекле очистили и кои делимично прозиру у узроке онога што се
десило. Нечисти, меутим, не могу да упражавау такво созерцае. Чак и да их неко научи да заклиу,
нее бити услишени у време борбе зато што се у има налази дебела прашина и што е у има све у
нереду услед страсти. Наиме, у потпуности е неопходно да читава воска туинаца стане мирно како би
само Голиат иступио против нашег Давида. Тако емо и на друге нечисте помисли употребити (указано)
разлагае, и ова [други] вид борбе.
21. Дешава се да се понеке нечисте помисли сувише брзо окреу у бекство. Треба да утврдимо узрок те
поаве. Неприате нам ние могао ништа учинити или због реткости предмета помисли, т. стога што е
тешко достии га, или због бестраша кое е у нама. На пример, ако неко од отшелника помисли да му е
поверено духовно управае престоним градом, али се не задржи на маштау о томе, очигледно е да
се ради о првом случау (т. немогуности оствареа). Ако, меутим, неко примети да постае управите
града (што е могуе), али се такое (са презиром) односи према помисли, онда се ради о блаженом
причаснику бестраша. И код других помисли е се узрок брзог повлачеа открити на исти начин.
Неопходно е да то знамо ради оживаваа наше усрдности и напора, будуи да емо на та начи
спознати да ли смо прешли ордан и да ли се налазимо близу града палми (Пон.Зак.34,3), или се ош
налазимо у пустии где нас нападау туинци.
Веома е искусан и, како ми се чини, сналажив да превари демон среброуба. Будуи притешен
краим одрицаем од свега, он често на себе узима лик економа и сиромахоупца, радо прима путнике
коих и нема, шае што е потребно потребитима, посеуе градске тамнице, откупуе робове, везуе се
за богате жене и указуе коме треба да саосеау, а другима, коима су пуне ризнице, саветуе да се
одрекну света. На та начин, мало-помало, варауи душу, он е опкоава помислима среброуба и
предае помисли таштине. Она наводи мноштво (отшелника) кое е Господ због таквих ради прославио,
а понеке подстиче да тихо меу собом говоре о свештенству, предсказууи смрт садашег свештеника,
и додауи да управо они нее избеи (избор), па ма шта чинили. Упетавши се у такве помисли, бедни
ум се препире са онима кои га не примау, а онима кои га прихватау усрдно раздае дарове и са
благодарношу их радо прима. Неке, пак, упорне (противнике) предае судиама и тражи да се истерау из
града. Меутим, како такве помисли круже у унутрашости, прилази демон гордости, честим муама
просеца ваздух келие, хушка крилате змие и, као крае зло, лишава ума. Ми, пак, молеи се да нестану
такве помисли, постарамо се да се у благодарном расположеу саживимо са лишаваима. ер ништа
не донесмо на свет; асно е да ништа не можемо ни однети. А кад имамо храну и одеу, будимо овим
задовони (1.Тим.6,7-8), сеауи шта е дае рекао Свети Павле: ер е корен свиу зала среброубе
(1.Тим.6,10).
22. Све нечисте помисли се у нама задржавау због страсти кое ум сурвавау у погибао и пропаст. ер,
258
као што мисли о хлебу круже код гладнога услед глади, и мисао о води код жедног услед жеи, тако се и
помисли о новцу и срамне помисли, кое се раау од обилног ела, такое задржавау у нама услед
(одговарауих) страсти. Исто то е се приметити и код помисли таштине, као и Код других помисли,
Немогуе е, пак, да ум, кои е обузет таквим помислима, стане пред Бога и да се украси венцем правде.
Тим помислима е био обузет адни она ум кои се, по еванелско причи, одрекао вечере богопознаа
(Лк.14,18-20). На исти начин е и она кои е свезан за руке и ноге и бачен у таму накрау имао рухо
саткано од сличних помисли. Она кои га е позвао на свадбу такво рухо сматраше неприличним за
свадбу (Мт.22,11-13). Брачно рухо есте бестраше словесне душе коа се одрекла светске похоте. Кои
е, пак, узрок што помисли о чулним предметима, кое се дуго задржавау у нама, кваре познае, речено
е у поглавима о молитви.
23. Од демона кои се противе делатном животу, три су на прво линии, а за има следи гомила
туинаца. Они први ступау у борбу и, посредством нечистих помисли, позивау душу на грех - напре они
коима е поверена похота стомакоугааа; затим, они кои одушевавау на среброубе; и назад, они
кои нас позивау да иштемо удску славу. И тако, ако желиш чисту молитву, чува се од гнева; ако волиш
целомудреност, уздржава стомак, не дауи му хлеба до ситости и притешавауи га оскудношу воде.
Буди бодар на молитви и далеко од себе удаи злопамее. Нека речи Духа Светог не понестану у теби
и у врата Писма куца рукама врлина. Тада е у теби засиати бестраше срца и ти еш сво ум угледати
где на молитви сиа попут звезде.
24. (Код Светог Нила поглава достижу бро 27. Додаемо и их. Претходна 23 поглава укучуу
егова 24 поглава).
25. Не успевауи да, после честих и аких напада, поремети установено уздржае, демон
стомакоугааа полаже у ум жеу за строжиим подвизаваем. Ради тога он наводи познато Данилово
[подвизавае] - живот у лишавау и семее (као единствену храну - Дан.1,16). Он [монаху] напомие и
неке друге отшелнике кои су увек тако живели или бар у почетку подвига, и подстиче га да им
подражава, како, пруживши се ка неумереном уздржау и услед немои тела, не би успео ни у умереном.
Мислим да ние исправно веровати таквим нашаптаваима и лишавати се хлеба, елеа и воде. ер,
братиа су из искуства сазнали да е таква исхрана набоа, уколико се само не узима до ситости и више
од еданпут дневно. ер, било би чудно кад би неко, едуи до ситости хлеба и воде, успео да стекне
венац бестрасности. Бестрашем не називам удаавае од греховних дела, што представа уздржае,
ве одсецае страсних помисли у срцу, што е Свети Павле назвао духовним обрезаем скривеног
удеца (Рим.2,29). Уколико неко пада духом слушауи ове речи, нека се присети "изабраног сасуда"
(Дап.9,15), апостола, кои е у глади и жеи извршавао свое послае. Овом демону подражава и демон
униниа, противник истине, нашаптавауи трпеивом [монаху] мисао о удаавау у надубу пустиу.
Он га позива да подражава ована Крститеа и зачетника отшелника - Антониа, како би, не издржавши
дуговремено и натчовечанско усамеништво, побегао са стидом, оставауи свое место и како би он,
после тога, могао да се похвали говореи: Надачао сам га (Пс.12, 5).
26. Исто што и 68. поглаве Евагриа.
27. Демони не познау наша срца, као што мисле неки уди. ер, едино Срцезналац "познае ум
човечии" (ов 7,20), Он кои е понаособ саздао срца ихова (Пс.32,15). Меутим, нешто на основу речи
кое изговарамо, нешто из покрета тела они закучуу о многим покретима срца. Претпоставимо да смо у
разговору осуивали оне кои су нас вреали. Из тих речи демони закучуу да се према има односимо
са мржом. То им постае повод да у нас полажу зле помисли против их. Примивши их, ми потпадамо
под бреме демона злопамеа, кои нас затим непрестано покрее на осветничке помисли. Због тога нас
са правом Дух Свети изобличава, говореи: Седеи, клеветао си брата свог, и сину маке свое си
подметао саблазан (Пс.49,20). Наиме, отварао си врата помислима злопамеа, и смуивао ум за
време молитве, непрестано представауи лице свог неприатеа и од ега чинеи бога. ер, оно у
шта ум за време молитве непрестано гледа, праведно е називати богом. Због тога избегавамо болест
осуиваа. Никога немомо помиати по злу и немомо кривити лице свое приликом спомиаа
ближега свога. ер, зли демони са радозналошу посматрау сваки наш покрет и ништа од онога што
могу искористити против нас не оставау неиспитано - ни устаае, ни седее, ни стаае, ни поступке,
ни речи, ни поглед. Све им е занимиво, и преварама се бавише по вас дан (Пс.37,13), како би у време
молитве посрамили смирени ум и угасили егову блажену светлост.
259
НАПОМЕНЕ:
1. Ова спис се налази у делима преподобног Нила. Меутим, пошто се меу овим поглавима
налазе поглава коа су дословно истоветна са поглавима у другим делима Евагриа, може се
претпоставити да е и он погрешно унесен у дела Нила, као и неки други списи. Саставачи
Добротоуба су га свакако узели из целокупних списа Евагриа.
ДОБРОТОУБЕ
АВА ЕВАГРИЕ
XII
ИЗРЕКЕ ЕВАГРИА МОНАХА
1. Ава Евагрие е рекао: "Избегава разговоре о светском да ти се ум не би смутио и да правило твог
безмолвиа не би било нарушено".
2. Говорио е такое: "Много значи молити се без расеаности, а ош више певати (Псалме) без
расеаности".
3. ош е говорио: "Увек се сеа свог изласка и не заборава вечни Суд, па еш сачувати душу сву од
сваког греха".
4. ош е говорио: "Кад не би било искушеа, нико се не би спасао".
5. Ава Евагрие е рекао: "Почетак спасеа е самоукоревае".
6. Он е рекао: "Ако паднеш у малодушност, моли се, и то са страхом и трепетом, усдрно, бодро и
трезвено".
7. У почетку свог монашког живота ава Евагрие е дошао ког едног старца и рекао му: "Аво, реци ми
душеспасоносну реч". Старац муе рекао: "Ако хоеш да се спасеш, немо говорити пре него што те
питау, ма коме пошао".
8. еданпут е некаквим поводом било сабрае у Келиама и ава Евагрие е говорио. Презвитер му е
рекао: "Ми знамо, аво, да би ти, да си остао у свом крау, ве одавно био епископ и началствовао над
многима, а сада овде седиш као странац". Премда е био дирнут тиме, ава Евагрие се ние смутио, ве е,
махнувши главом рекао: "То е тачно, оче, али едном рекох, друго неу додати(ов 39,35)".
9. Евагрие у свом Гностику говори: "Ми смо од праведног Григориа научили да има четири главне
врлине: разборитост, храброст, целомудреност и праведност. Дело разборитости, говори он, састои се у
сагледавау светих умних сила; дело храбрости се састои у стаау у истини и не одступау ка
непостоеем, па макар се сусрело противее; целомудрености е, по еговом мишеу, своствено
одвраати се од сеача (т. неприатеа) пошто се примило семе од првог земоделца; а дело
праведности се састои у пружау свакоме онолико колико му приличи".
10. Ту он ош говори: "Стуб истине - Василие Кападокиски каже: "3нае кое долази од уди усавршава
се постоаним бавеем и вежбом, а кое происходи од благодати - правдом, кротошу и милосрем.
Прво могу да стекну и страсни уди, док друго могу задобити само бестрасни, кои за време молитве
виде светлост коа обасава ихов ум"".
11. ош он ту говори: "Анео Тмуитске цркве, Серапион казиваше да се ум чисти одушевавауи се
духовним познаем, да убав лечи гнев, а да уздржае обуздава похоту и жеу".
12. И ош: "Дидим говори: "Непрестано разговара сам са собом о промислу и о Суду и труди се да
ихове предмете држиш на памети. Промисао се особито види у нашем усмеравау од греха и незнаа
- ка врлини и познау"".
260