SVETI GRIGORIJE PALAMA
T R I J A D E
u odbranu sve{tenih isihasta
www.pravoslovo.net
A. FILOSOFIJA NE DONOSI SPASEWE
1. i. Prvo pitawe
^uo sam1 da izvesni qudi tvrde da i monasi treba da te`e svetovnoj mudrosti, te da
im je bez we nemogu}e izbe}i neznawe i pogre{no mi{qewe, ~ak i ako dosegnu najvi{i
stepen bestra{}a;2 zatim, da se savr{enost i svetost ne mogu usvojiti bez crpqewa znawa
iz svih izvora i to najpre iz gr~ke kulture,3 koja je tako|e dar Bo`iji - poput nauke,
otkrovewem date prorocima i apostolima. Ovakvo obrazovawe du{i daje poznawe bi}a4 i
oboga}uje sposobnost saznawa, {to je opet najve}a du{evna mo}. Obrazovawe od du{e
1 Prvo lice se odnosi na zbuwenog u~enika, koji se Palami obratio za pomo} zbog napada na monahe od
strane Varlaama i wegovih pristalica.
2 : oslobo|enost od slu`ewa strastima: unutra{wa sloboda koja je ciq mona{ke askeze. Ona
ukqu~uje postojanost u vrlini (ne neosetqivost), gde ~ovek vi{e nije pod vla{}u impulsa kao {to su gnev,
pohota i strah, ve} je stekao unutra{wi mir, a time i qubav prema Bogu i bli`wem.
3
: obrazovawe kao proces uvo|ewa u kulturu klasi~ne starine. Za vizantijskog Grka, ono bi
obuhvatalo razumevawe gramatike, retorike, astronomije, i iznad svega, filosofije, naro~ito Platonove,
Aristotelove i filosofije Neoplatonista.
Prema Palami, za Varlaama i wemu sli~ne mislioce, ove svetovne nauke behu su{tinske za
izbegavawe neznawa qudskih i bo`anskih stvari. Me|utim, za isto~nu mona{ku tradiciju koja poti~e jo{
od Evagrija (~etvrti vek) i Maksima (sedmi vek), neznawe () ozna~ava samo-ispra`wewe,
o~i{}ewe uma, da bi se ispunio blagoda}u natprirodnoga razumevawa. Palamino je stanovi{te da takvo
neznawe predstavqa vi{i stepen poznawa od suvog intelektualnog znawa gr~koga nau~nika.
Me|utim, verovatno je Palama, zarad rasprave, pove}ao distinkciju izme|u sebe kao zagovornika
sozercateqne tradicije i Varlaama kao intelektualnog pozitiviste. Izgleda da je Varlaam sigurno
odbacio misti~nu stranu hri{}anstva, ali te{ko da je mogao da je porekne. Mnogo pre toga (prema
Nikiforu Grigorasu), carigradska mona{ka {kola ga je pozvala da odr`i predavawe o misti~nom teologu
Psevdo-Dionisiju, {to nam govori da wegovo pravoslavqe nije dolazilo u pitawe pre rasprave sa Palamom.
Nema dokaza da je on ikada porekao autoritet Pisma ili dogmatske tradicije, {to svakako podrazumeva i
prihavatwe svetotajinskog u~ewa. Preciznije re~eno, on je pre svega bio filosofski teolog, koji nije mogao
ba{ dovoqno da razume neposredno misti~ko vi|ewe ili iskustveno znawe.
U patristici, ova dva na~ina poznawa (misti~no i intelektualno) odgovaraju dvema razli~itim
~ovekovim kognitivnim sposobnostima: nus, duhovni ili intuitivni um, sposoban za neposredno
razumevawe istine; i , analiti~ki i diskursivni um, koji probleme re{ava logi~kim putem i
saznaje o stvarima. U ovome prevodu, dosledno sam koristio re~ um za nus (pre nego intelekt, koji ima
prili~no izra`eno, koncepcijsko ograni~ewe u modernoj upotrebi); ali, re~ um je danas prili~no
neprecizna re~, te ~italac treba da je shvata u smislu .
4 poznawe bi}a ( ): za Varlaama, ono zna~i pozitivno razumevawe sve tvorevine, koje se
mo`e dosegnuti umnim istra`ivawem. Mogu}e je i to da je on pobrkao ili ~ak poistovetio ovu vrstu nau~ne
spoznaje prirode sa prirodnim sozercawem ( ) duhovne tradicije (naro~ito u u~ewu sv.
Maksima), gde ~ovekovo unutra{we oko, prosvetqeno blagoda}u, sagledava unutra{we na~elo, smisao i kraj,
logos, svega stvorenog po bo`anstvenoj promisli, tj. bo`anskim o~ima sagledava stvoreni svet. Treba
zapaziti da se Varlamiti (kako to Palama priznaje) ne bave samo nau~nim studijama prirodnih pojava, ve} i
razumevawem unutra{wih na~ela () stvari koje postoje u Bo`anskom Umu. Stoga, i Palama i
Varlaam u osnovi govore o po`eqnosti prirodnog sozercawa; razlika je u tome {to Palama pori~e da su
svetovne nauke nu`an preduslov za ovo dubqe sagledavawe.
1
odagnava ne samo svako zlo - budu}i da je koren i osnova svake strasti neznawe - ve} ~oveka
vodi bogopoznawu, jer je Bog pojmqiv samo preko Wegovih stvorewa.5
Ne poverovah u ovo stanovi{te, jer je moje skromno mona{ko iskustvo, dokazivalo
upravo suprotno; me|utim, nisam bio u mogu}nosti da se odbranim. Mi ne samo da se
zanimamo za tajne prirode, ponosno su izjavqivali, mere}i nebeski svod, prou~avaju}i
razli~ita kretawa zvezda, sazve`|a, wihove faze i izla`ewa i izra~unavaju}i posledice
svega toga (~ime se ponosimo); ve}, budu}i da unutra{wi principi ovih pojava le`e u
bo`anskom i prvobitnom stvarala~kom Umu i da slike tih na~ela postoje u na{oj du{i,
jedva ~ekamo da ih shvatimo, da odagnamo svaku vrstu neznawa metodama distinkcije,
silogisti~kog umovawa i analize; tako, i u ovom `ivotu i posle wega, `elimo da se
upodobimo Tvorcu.6
Osetih se nesposobnim da odgovorim na ove argumente, te pre}utah; ali, sada,
molim te o~e, da me pou~i{ {ta treba da ka`em u odbranu istine, tako da bih (po re~ima
apostola) mogao biti spreman na odgovor svakome koji tra`i razlog na{e nade. 7
1. i. 18.
Ispituju}i prirodu ~ulnog8, ovi qudi9 do|o{e do izvesne predstave o Bogu, ali ne
one koja je dostojna Wega i koja je u skladu sa Wegovom blagodatnom prirodom. Wihovo je
poreme}eno srce pomra~eno spletkama lukavih demona koji ih pou~avaju. Ako se ve}
umom mo`e do}i do dostojne predstave o Bogu, kako su onda ovi qudi demone proglasili
bogovima i kako su mogli poverovati demonima, koji ~oveka u~e politeizmu?10 Tako su
oni, obuzeti ovom bezumnom i budalastom mudro{}u i neprosvetqenim obrazovawem,
doneli pogre{ne zakqu~ke o Bogu i o prirodi.11 Oni ({to se wih ti~e) Boga li{i{e
Wegove potpune vlasti; Bo`ansko Ime pripisa{e demonima; udaqi{e se od poznawa bi}a
- {to je sadr`aj wihove `eqe i revnosti - tvrdwama da stvari imaju du{u i da u~estvuju u
jednoj superiornijoj du{i.12 Tako|e, tvrde da su stvari bez uma razumne, jer su sposobne da
prime qudsku du{u; da su demoni iznad nas i da su oni na{i tvorci (takvo je wihovo
bogootpadni{tvo); oni me|u ono {to je nestvoreno, bespo~etno i save~no sa Bogom,
5 Varlaamov osnovni postulat, po kome odri~na teologija postaje jedna vrsta filosofije, umna tehnika, koja
kroz kazivawe onoga {ta Bog nije, govori o bo`anskoj transcendentnosti. Tako, via negativa za wega ostaje
odri~an, a ne put uvo|ewa u misti~ko znawe.
Budu}i da je Bog u potpunosti nespoznatqiv po Sebi, neposredna li~na spoznaja Wega je iznimna.
Tvorac se pre mo`e spoznati (na osnovu zakqu~ivawa, indirektno) razmi{qawem o Wegovoj tvorevini.
Naravno, zato Varlaam smatra da su svetovne nauke nu`an put do bogoslovqa. Svakako ne bi bilo pravedno
za Varlaama re}i da je bio agnostik (prihvatio je sva tradicionalna u~ewa); ve} da je bio malo otvoren za
dimenziju neprekidnog li~nog iskustva sa Bogom.
6 Ovde su Varlamiti morali da daju podrobnije religijsko opravdawe prou~avawa astronomije i ostalih
tajni prirode: napredovawem u znawu, ~ovek se sjediwuje sa Bogom (veoma intelektualan pogled na
spasewe). ^ovekov um (budu}i stvoren po slici Bo`ijoj) sadr`i slike uzroka stvari, koje su preegzistirale u
umu Tvorca. Hrane}i ove za~etke razumevawa znawem o prirodnom svetu, normalno je da ~ovek uzrasta u
mudrosti ~ime se jo{ vi{e upodobqava Bogu.
7 1. Pt. 3,15.
8 Ose}ajan (): sposoban za ~ulno opa`awe, nasuprot umnom (), koje se spoznaje samo umom
(). Po{to se ovaj par re~i odnosi na osnovnu distinkciju Platonizma izme|u sveta pojavnosti i
nastajawa i sveta nepromenqivih i transcendentnih paradigmi, u ovome prevodu sam zadr`ao ~ulan/uman
kao tehni~ke termine.
9 Na osnovu prethodno re~enog, Palama nastavqa da kritikuje u~ewa gr~kih filosofa. Ovi qudi odnosi se
pre na paganske filosofe, nego na wihove u~enike iz ~etrnaestoga veka.
10 To zna~i: ~iwenica da je ~ovek tako lako skrenuo u osnovnu gre{ku politeizma, dokazuje da samo imawe
uma nije dovoqno da bi nas dovelo do ispravnih ideja o Bogu. Za Palamu, politeizam je demonska obmana, gde
sami demoni predstavqaju bogove.
11 Ne u stvarnosti, ve} samo u paganskim umovima. Bog se ustavri nikada ne mo`e li{iti Svoga ve~nog
svedr`iteqstva, bez obzira na sva pogre{na mi{qewa.
12 On ovde napada pagansku idolatriju, a naro~ito ideju da u bez`ivotnim kultnim kipovima mo`e
obitavati vi{a ili bo`anska du{a.
2
svrsta{e ne samo materiju i ono {to nazivaju Du{om Sveta, ve} i slovesna stvorewa koja
nisu zaodenuta neprovidno{}u tela13, pa ~ak i na{e du{e.14
Treba li onda da ka`emo da su oni koji dr`e do takve filosofije, stekli mudrost
Bo`iju, ili ~ak op{tu qudsku mudrost? Nadam se da niko od nas nije tako lud da to
prihvati, jer kako Gospod ka`e: Ne mo`e drvo dobro plodove zla ra|ati(Mt.7,18). Po
mome mi{qewu, ova mudrost nije vredna ni da se nazove qudskom, jer je toliko
protivre~no tvrditi da je ne{to istovremeno `ivo i ne`ivo, da ima i nema razum, a da
stvari, koje su po prirodi bezose}ajne, jer nemaju organe sposobne da ose}aju, mogu da
sadr`e na{e du{e!15 Ta~no je da Pavle ponekad govori o ovome kao o qudskoj mudrosti
kada ka`e: I rije~ moja i propovijed moja ne bi u ubjedqivim rije~ima qudske
mudrosti,16 i jo{: [to i govorimo, ne rije~ima nau~enim od qudske mudrosti17.
Me|utim, on istovremeno smatra ispravnim da one koji su je stekli nazove mudrima po
tijelu18, ili da takvi govore}i da su mudri, poludje{e,19 prepira~ima ovoga vijeka20,
i wihovu mudrost on sli~no opisuje: To mudrost postade ludost21, ni{tavna mudrost22,
to je prazna prijevara23, mudrost ovoga vijeka i pripada knezovima ovoga veka - koji
su prolazni.24
19
[to se mene ti~e, ja slu{am oca koji25 ka`e: Oplakuj telo kad ne uzima hranu
spoqa, i oplakuj du{u kada ne prima blagodat svi{e!. On govori pravedno - jer }e telo
i{~eznuti kada pre|e u svet ne`ivog, a du{a }e se uplesti u demonski `ivot i demonske
misli, ukoliko se okrene od onoga {to joj odgovara.26
Me|utim, ako neko ka`e da je filosofija, dok je prirodna, dar Bo`iji, onda on
govori istinu, bez protivre~nosti i optu`bi onih koji zloupotrebqavaju filosofiju i
izvr}u je do neprirodnog kraja.27 Doista, ve}a je osuda onih koji zloupotrebe Wegov dar.
[tavi{e, um demona, koji je Bog stvorio, po svojoj prirodi ima sposobnost
razumevawa. Smatramo da wegovo delawe ne dolazi od Boga, ~ak iako wegova sposobnost
funkcionisawa poti~e od Wega; neko bi, prema ve} ustaqenim standardima, takav um
nazvao bezumqem. Prema tome, um paganskih filosofa je Bo`anski dar dokle god on
prirodno poseduje mudrost zaodentu razumom. Me|utim, takav um je izopa~en demonskim
13 Tj. an|eli ili demoni.
14 Po hri{}anskoj tradiciji, Sam Bog je bespo~etan i izvor svakoga bi}a. Osnovni greh idolatrije jeste kada
se slavqewe i veli~awe Boga, koje pripada samo Wemu, pripisuje stvorewima.
15 Videti napomenu 12.
16 1. Kor. 2,4.
17 ibid. 2,13.
18 ibid. 1,26.
19 Rim. 1,22.
20 1. Kor. 1,20.
21 Loc.cit.
22 1. Kor. 1, 28.
23 Kol. 2, 8.
24 1. Kor. 2, 6.
25 U pitawu je neki Sveti Otac. Nismo bili u mogu}nosti da istra`imo izvor ovoga citata.
26 Isto kao {to telo propada bez odgovaraju}e hrane, tako i du{a atrofira bez tog natprirodnoga `ivota
(dara blagodati, nedosti`nog kroz qudsko umovawe) koji je wena odgovaraju}a hrana.
27 Veoma va`no Palamino priznawe, koji ovde otvoreno prihvata legitimnost filosofije i prirodnih
nauka u odgovaraju}im granicama. On nije mra~wak i ne `eli da spre~i hri{}ane da koriste svoj Bogom dani
um za istra`ivawe i razumevawe stvorenog poretka. On ovde prigovara onima koji prenagla{avaju
mogu}nosti qudskoga uma i koji arogantno pori~u autenti~nost sozercateqnoga iskustva. Dar razuma je sam
po sebi ispravan, ali o~igledno podlo`an izopa~ewu (kao u slu~aju demona, nekih paganskih filosofa i
jeretika). Palama tako|e nagla{ava da svetovne nauke mogu odgovarati mirjanima, ali nisu nu`ne i za
monahe. U slu~aju religijskog znawa (ciq asketskog `ivota), neposredno iskustvo ima prednost nad
spekulacijom i naukom.
3
spletkama, koje ga preobra`avaju u buzumnu mudrost, {tetnu i beskrupuloznu, jer izla`e
takva u~ewa.
Me|utim, ako nam neko ka`e da demoni sami po sebi imaju `equ i znawe koje nije
apsolutno lo{e, jer i oni `ele da postoje, `ive i misle, evo odgovora kojeg bih uputio: Ne
treba se sa nama raspravqati zato {to ka`emo (sa bratom Gospodwim) da je gr~ka mudrost
demonska28, po tome {to ona pobu|uje rasprave i sadr`i gotovo svaku vrstu pogre{nog
u~ewa, i {to je otu|ena od svoga odgovaraju}eg ciqa, to jeste od spoznaje Boga; ve} treba da
shvatimo da ona istovremeno nekako mo`e da u~estvuje u dobrom na jedan mawe uo~qiv
na~in.29 Ne sme se zaboraviti da ni{ta nije zlo dok postoji, ve} kada se promeni wegova
stvarna namena, pa time i odgovaraju}i kraj toga delawa.
20
[ta bi onda trebalo da bude zanimawe i ciq onih koji tra`e mudrost Bo`iju u
bi}ima? Nije li to usvajawe istine i veli~awe Tvorca? To nam je svima jasno. Me|utim,
znawe paganskih filosofa je skrenulo sa oba ova ciqa.
Ima li onda i~ega korisnog u ovoj filosofiji? Naravno da ima. Isto kao {to
postoji terapeutska korist ~ak i od supstanci dobijenih od zmijskog mesa30, te lekari
smatraju da nema boqeg i korisnijeg leka od onog dobijenog iz tog izvora, tako ima
koristi ~ak i od svetovnih filosofa - poput smese meda i jele. Najva`nije je da oni koji
`ele da izdvoje med iz takve smese moraju biti oprezni da gre{kom ne uzmu smrtonosni
ostatak. Ako prou~i{ ovaj problem, vide}e{ da sve ili ve}ina opasnih jeresi poti~u iz
tog izvora.
Takav je slu~aj sa ikonoklastima, koji dr`a{e da ~ovek kroz znawe postaje slika
Bo`ija, i da ono du{u upodobqava Bogu.31 Tako je re~eno i Kainu: A kad ne ~ini{
dobro....32 Me|utim, ~iwewe dobra je osobina malog broja qudi. Samo oni ~ija su du{evna
~ula33 osposobqena da razlikuju dobro i zlo mogu da ~ine dobro.
Zbog ~ega se onda bez velike nu`de upu{tati u ovakvu opasnost, kada je mogu}e
sozercavati premudrost Bo`iju u Wegovim stvorewima ne samo bez ikakvog straha, ve} i
sa dobitkom? @ivot koji se u Boga uzda, slobodan je od svake brige koja prirodno podsti~e
du{u na promi{qawe o Bo`ijim stvorewima. Takvu du{u potresa divqewe, takva du{a
produbquje sposobnost razumevawa, ona postojano veli~a Tvorca, te se kroz ovaj ose}aj
~udesnog uznosi ka ne~em vi{em. Prema sv. Isaaku:34 Takva du{a dospeva do re~ima
neopisivog blaga; i koriste}i se molitvom kao kqu~nim sredstvom, uznosi se ka tajnama35
28 Jk. 3, 15.
29 ^ak ni paganska filosofija nije potpuno li{ena istine, ali se ona mora pa`qivo prosejati (opasna
zadatak, budu}i da jeres ishodi iz apsorpcije nepoznatih elemenata gr~ke filosofije u hri{}ansku
tradiciju).
30 Palama ovde koristi sliku zmijskog mesa kao leka u I.i.11 i II.i.15-16, i u svome Drugom pismu Varlaamu
(Coisl. 100, f. 98).
31 Po Palaminom mi{qewu, Varlaam i wegove pristalice smatrali su da je nau~no znawe prirodnog sveta
(pre nego sozercawe) put ka duhovnom znawu, i tvrdili su da se samo kroz takvo prirodno znawe mo`emo
sjediniti sa Bogom.
32 Post. 4.7. (LXX). Citat se nastavqa: grijeh je na vratima.
33 Duhovna ~ula: zna~ajna tema za svetoota~ku duhovnost, koja je kona~no proiza{la iz tuma~ewa Pesme nad
pesmama, po~ev{i od Origena (npr. Com. in Cant. I.2 i 4; hom. in Cant. II.4). U procesu duhovnog sazrevawa,
du{a mora da razvije sposobnosti analogne ~ulnim organima tela, kojima }e opa`ati i prepoznavati
tvorevinu Bo`iju - npr. unutra{we oko koje vidi prst Bo`iji u stvarawu, ili istorijskim doga|ajima.
34 Gr~ki prevod dela sv. Isaaka, episkopa Ninivskog (sedmi vek) po{tuje se kao jedan od glavnih izvora
isihasti~ke duhovnosti. Ovde navedeni citat je iz hom.72 (ed.Theotokis, Lajpcig, 1770, str. 463; ed. Spetsieri,
Atina, 1895, str. 314).
35 Za Grigorija, sozercawe Bo`ijeg stvarala~kog delawa kroz molitvu predstavqa mnogo sigurniju
prirodnu filosofiju od prou~avawa gr~kih filosofa. Me|utim, za wega, prou~avawe prirode bi trebalo
da preraste u veli~awe Tvorca; a molitvom se prirodno znawe produbquje u sagledavawe tajni Bo`ijih,
nedoku~ivih samim razumom.
4
kakve oko ne vidje, i uho ne ~u, i u srce ~ovjeku ne do|e36, tajnama koje, kako nas sv. Pavle
pou~ava, Duh Sveti otkriva samo dostojnima.
21
Vidi{ li najkra}i put, blagorodan i li{en opasnosti, koji vodi ka natprirodnom
i nebeskom blagu?
U slu~aju svetovne mudrosti, prvo treba ubiti zmiju, ili drugim re~ima, prevazi}i
gordost koja proizilazi iz te filosofije. Kako je to te{ko u~initi! Arogancija
filosofije nema ni{ta zajedni~ko sa ponizno{}u, kako se to obi~no ka`e. Zatim, treba
odse}i i odbaciti glavu i rep, jer one nose najve}e zlo. Pod glavom, uglavnom
podrazumevam pogre{na mi{qewa o razumnim, bo`anskim i prvobitnim stvarima; a pod
repom, neverovatne pri~e o sveceloj tvorevini. [to se ti~e onoga {to se nalazi izme|u
glave i repa, tj. rasprava o prirodi, iz wih mora{ izdvojiti beskorisne ideje. To treba
u~initi du{evnim sposobnostima ispitivawa i prou~avawa, poput farmaceuta koji
vatrom i vodom pro~i{}avaju zmijsko meso. ^ak i ako uradi{ sve ovo i dobro iskoristi{
ono {to si pa`qivo odvojio, koliko je samo truda i mudrosti potrebno za ovaj zadatak!
Me|utim, ukoliko ispravno iskoristi{ odse~eni deo svetovne mudrosti, nikakve
{tete ne mo`e biti, jer }e ono prirodno postati sredstvo dobroga. Uprkos tome, on se ni
tada ne mo`e nazvati duhovnim i Bo`ijim darom 37 u naju`em smislu te re~i, jer odgovara
poretku prirode i nije do{ao svi{e. Zato ga Pavle, toliko mudar u bo`anskim stvarima,
naziva tjelesnim38; jer kako on ka`e: Jer gledajte, bra}o, na vas pozvane: nema tu ni
mnogo mudrih po tijelu39. Ko bi mogao boqe da iskoristi ovu mudrost od onih za koje
Pavle ka`e da su mudri napoqu40? Imaju}i tu mudrost na umu, on ih s pravom naziva
mudrima po tijelu.
22
Upravo kao i u zakonitom braku, zadovoqstvo ra|awa se ne mo`e ba{ nazvati darom
Bo`ijim, jer je telesno i predstavqa dar prirode, a ne blagodat (uprkos tome {to je i tu
prirodu stvorio Bog); isto tako, znawe koje poti~e od svetovnog obrazovawa, ~ak iako se
ispravno upotrebi, predstavqa dar prirode, a ne blagodat - dar kojim Bog kroz prirodu
ukra{ava sve bez izuzetka i koji se ve`bom mo`e razviti. Ovo posledwe - da ga niko ne
dobija bez truda i ve`be - o~igledan je dokaz da je to pitawe prirdnog, a ne duhovnog dara.
Na{a sveta mudrost se s pravom mo`e nazvati darom Bo`ijim, a ne darom prirode,
jer ~ak i prostodu{ni ribari kad je primi{e s visine postado{e, kako Grigorije
Bogoslov ka`e41: sinovi Groma, ~ija je re~ pro`ela svaki kutak vaseqene. Tom blagoda}u,
~ak i carinici postaju lekari du{a; `arka revnost progoniteqa se preobra`ava,
pretvaraju}i Savla42 u Pavla, ona nas odvra}a od zemqe, podsti~e nas da dosegnemo tre}e
nebo i da ~ujemo neizrecive stvari43. I mi se ovom istinskom mudro{}u mo`emo
upodobiti Bogu i takvi ostati i posle smrti.
[to se prirodne mudrosti ti~e, smatra se da je ~ak i Adam imao u izobiqu, vi{e
od svih svojih potomaka, iako je on prvi koji nije sa~uvao upodobqenost Bogu. Svetovna
filosofija be{e pomo}no sredstvo prirodne mudrosti pre Wegovog dolaska, koji je
prizvao du{u wenoj iskonskoj lepoti: Za{to onda nismo obnovqeni tom filosofijom pre
36 1. Kor. 2,9.
37 To nije natprirodni dar, jer i um koji nije oblagoda}en mo`e dosegnuti takvo znawe. Odeqak 19, gde
Palama filosofiju dok je prirodna naziva darom Bo`ijim.
38 2. Kor. 1,12.
39 1. Kor. 1,26.
40 1. Tim. 3,7. Spoqa{wa () filosofija je izraz koji Oci ~esto upotrebqavaju kada govore o
paganskim filosofima gr~ko-rimskoga sveta.
41 Hom. XLI. 14 (PG 36, 448C).
42 Dap. 13,19.
43 2. Kor. 12, 2-4.
5
Hristovog dolaska? Zbog ~ega nam be{e potreban, ne neko da nas u~i filosofiji -
umetnosti koja odumire zajedno sa ovim dobom, pa se i naziva filosofijom ovog doba44 -
ve} Onaj Ko uzima na se grijehe svijeta!45 i Koji nam daruje istinsku i ve~nu mudrost -
iako je to ludost46 za prolaznog i ogrehovqenog mudrog ~oveka od ovoga sveta, dok u
stvarnosti weno odsustvo ~ini istinski ludim one koji nisu duhovno vezani za wu? Nije
li odve} jasno da izu~avawe svetskih nauka ne donosi spasewe, koje o~i{}ava kognitivnu
sposobnost du{e i upodobqava je bo`anskom Prvoliku?
Dakle, ovakav je moj zakqu~ak: Ukoliko ~ovek, koji te`i o~i{}ewu putem
izvr{avawa zapovesti Zakona, ne zadobije nikakve koristi od Hrista - uprkos tome {to je
Bog na o~igled svih vaspostavio Zakon - onda takavom nikakvu korist ne}e pru`iti ni
usvajawe svetskih nauka. Koliku }e {tetu Hristos naneti onome ko se, zarad o~i{}ewa
svoje du{e, okrenuo otu|enoj filosofiji? Upravo nam Pavle, Hristov Slovokaziteq,
govori i svedo~i o tome.
+ + +
B. APOFATI^KO BOGOSLOVQE KAO POZITIVNO ISKUSTVO
1. iii. Tre}e pitawe
Sada mi je jasnije, o~e, zbog ~ega onima koji optu`uju isihaste nedostaje ne samo
znawe koje dolazi od dela, ve} i znawe koje proizilazi iz `ivotnog iskustva, a koje je samo
po sebi sigurno i nepobitno; oni apsolutno odbijaju da ~uju ~ak i re~i Otaca.
Upu{taju}i se u ono {to nije vidio, i uzalud nadimaju}i se tjelesnim umom svojim1, kako
apostol ka`e. Oni su tako daleko od pravog puta da nisu jednodu{ni ~ak ni kada krivo
svedo~e o svetiteqima. Tako, govore}i o prosvetqewu, oni pod wim podrazumevaju svako
prosvetqewe koje ~ula prime kao obmanu, a istovremeno tvrde da se svako bo`ansko
prosvetlewe mo`e ~ulima opaziti. Oni tvrde da je svako starozavetno prosvetlewe Jevreja
i wihovih proroka pre Hristovog dolaska samo simvoli~no; ali da se prosvetlewe na
gori Tavor u vreme Spasiteqevog Preobra`ewa, silazak Duha Svetoga i sli~ne pojave
mogu ~ulima jasno opaziti.2 Po wihovom mi{qewu, znawe je jedino prosvetqewe koje
prevazilazi ~ula, te ga progla{avaju superiornijim od bo`anske svetlosti i ciqem
svakog sozercawa.
Ukratko }u vam opisati {ta su ~uli od izvesnih qudi.3 Molim vas da imate
strpqewa sa mnom i da imate na umu da od isihasta nisam ~uo ni{ta sli~no. Ne mogu da
poverujem da su ~uli tako ne{to od na{ih qudi. Ka`u da su se izdavali za u~enike
izvesnih monaha ~ija u~ewa ne prihvataju, te da su zapisali re~i svojih u~iteqa da bi ih
lak{e obmanuli i ubedili.4 Prema wima, u~iteqi ih savetova{e da se potpuno odreknu
Svetog Pisma kao ne~ega zlog i da se posvete samo molitvi: jer upravo molitva odagnava
zle duhove, koji se me{aju sa samim ~ovekovim bi}em. Reko{e i to da su takvi monasi
~ulno rasplamsali, ushi}eni i ispuweni ose}awem radosti, bez ikakve promene na
44 1. Kor. 2,6.
45 Jn. 1, 29.
46 1. Kor. 1,18.
1 Kol. 2,18.
2 Teofanije u Starom Zavetu behu simvoli~na, a u Novome stvarna- {to samo po sebi nije kontradiktorno.
3 Varlaamovo obja{wewe duhovnih aktivnosti isihasta pogledati: Ep. V Igwatiju (ed. Schiro, str. 323-
324).
4 Neuspe{an poku{aj prevare! Ustvari, Varlaam ka`e da dok je kratko bio u~enik monaha, da je po`eleo da
usvoji samo ono najboqe iz wihovog u~ewa. (Schiro, ibid., str. 322). Tako|e, pretpostavqamo da je
dolazilo do izvesnih neo-mesalijanskih izgreda, prema kojima je Varlaam s pravom zauzeo kriti~ki stav.
6
wihovim du{ama. Oni vide ~ulno opa`qivu svetlost i dr`e da je bela boja znak
bo`anskog, a vatreno `uta zla.5
Oni (anti-isihasti) pi{u da tako govore wihovi u~iteqi: ali, protivnici
isihazma tvrde da sve to poti~e od demona, te ako im se neko na bilo koji na~in usprotivi,
oni ka`u da je to znak strasti, {to je opet znak greha.6 Oni uveliko prekorevaju svoje
neprijateqe; u spisima podra`avaju mnoge lukavosti zmije i wene zamke, pobijaju}i sebe
na razne na~ine, koriste se mnogim spletkama i tuma~e sopstvene re~i na razli~ite i
protivre~ne na~ine. Li{eni ~vrstine i jednostavnosti istine, lako upadaju u
kontradikciju. Posramqeni optu`bom sopstvene savesti, oni, poput Adama, tra`e da se
sakriju iza slo`enosti, zagonetki i dvosmislenih re~i. Zato te molim o~e da izlo`i{
na{e mi{qewe o wihovim stavovima.
1. iii. 4.
Ne samo an|elski, ve} i qudski um, prevazilazi sebe, te pobedom nad strastima
zadobija an|elski oblik.7 On }e, isto tako, dosegnuti tu svetlost8 i udostoji}e se
natprirodnog Bogovi|ewa, ne gledaju}i Bo`ansku su{tinu, ve} Boga, otkrovewem koje mu
odgovara i koje je sli~no Wemu. Taj ~ovek zaista vidi, ne na odri~an na~in - jer on doista
ne{to vidi - ve} na na~in iznad odricawa. Budu}i da Bog nije samo iznad znawa, ve} i
iznad nepojmqivosti;9 samo Wegovo otkrovewe je tako|e prava bo`anska neobi~na tajna,
jer bo`anske projave, ~ak i simvoli~ne, ostaju nepojmqive zbog svoje transcendentnosti.
One se, u stvari, projavquju prema zakonu koji ne odgovara ni qudskoj ni bo`anskoj
prirodi - bi}u, jer one jesu za nas, ali su ipak iznad nas - te ih nijedno ime ne mo`e
opisati na odgovaraju}i na~in. Na to je Bog ukazao kada je na Manojevo pitawe: Kako ti
je ime?, On odgovorio: ^udno je;10 time ova vizija, koju ne samo da ne mo`emo pojmiti,
ve} ni imenovati, nije mawe veli~anstvena. Me|utim, iako je vi|ewe iznad odricawa, re~i
kojima se ona obja{wava su inferiorne u odnosu na taj (odri~ni) put. Takva obja{wewa
proizilaze iz primera ili analogija, te se zato re~ podoban, ~ime se misli na ono {to je
sli~no, tako ~esto pojavquje u teolo{kom registru; jer je sama vizija neisikaziva i
prevazilazi svaki na~in izra`avawa.
5
Kada svetiteqi sozercavaju Bo`ansku svetlost, sagledavaju}i je bo`anskom
qubavqu Duha Svetoga, kroz tajinsku projavu prosvetlewa koja ih usavr{ava - onda oni
vide i ode}u svoga obo`ewa, jer je wihov um uzvi{en i ispuwen blagoda}u Re~i, predivnog
u veli~anstvu Svome;11 isto kao {to je bo`anstvo Re~i na gori bo`anskom svetlo{}u
prosvetlio udove koji su mu dati. Slavu koju Mu je Otac dao, On je, po re~ima
Evan|eliste, predade poslu{nim i On ho}e da i oni koje Mu je dao budu sa Wim gdje je
On.12
5 ibid.,str. 323.
6 Varlaam, Ep. III, Palami (ibid., str. 281).
7 Psevdo-Dionisije, de div. nom. I.5, PG III, 593B, i Evagrije, de orat.113, PG LXXIX, 1192D.
8 Misli se na tavorsku bo`ansku nestvorenu svetlost, projavu Samoga Boga (ili Wegovih energija).
9 Kqu~na Palamina ideja, proiza{la od Psevdo-Dionisija (npr. de myst. theol. I.1, PG III, 997A): Bo`anska
Realnost prevazilazi ne samo one potvrdne koncepte koje pripisujemo Bogu (katafati~ko bogoslovqe), ve} i
odri~ne koncepte apofati~kog puta. Znawe o potpuno nepojmqivom Bogu je izrazito pozitivno iskustvo, a
ne kognitivni ambis; jer preizobilna svetlost i bi}e Bo`ije ozaruje stvoreni um. Bog je, kako Dionisije
ka`e, iznad nepojmqivosti (), iznad qudske antiteze potvr|wivawa ili odricawa. Sli~no
tome, vi|ewe takvoga Boga mora biti nesagledivo; ina~e, mawe je pogre{no re}i {ta nije nego {ta jeste.
10 Kwiga o sudijama, 13,17-18.
11 Bogovi|ewe za Palamu nije umno razumevawe nekog spoqa{weg objekta, ve} unutra{we u~estvovawe u
`ivotu Svetoga Duha: videti Boga zna~i u~estvovati u takvom `ivotu, tj. obo`iti se. Obo`ewe obuhvata
potpuno preobra`ewe vascele li~nosti, tela i du{e zajedno.
12 Jn. 17,22, 23.
7
Kako se onda to mo`e telesno dosti}i, kada ni On Sam nije telom prisutan nakon
uzlaska na nebesa? To je nesumqivo u~iweno na jedan duhovan na~in, kada je um postao
nadnebesan, {to se dogodilo i sa Wegovim prijateqem, koji se vinu iznad neba, jer je on
o~igledno, ali istovremeno tajinski sjediwen sa Bogom i sozercava natprirodna i
neiskaziva vi|ewa, ispuwena svim netvarnim znawem o vi{oj svetlosti. Tada um vi{e ne
sozercava ~ulima opa`qive svete simvole, niti zna za raznolikost Svetoga Pisma; ve}
biva ukra{en stvarala~kom i prvobitnom krasotom i osvetqen Bo`ijim zracima.13
Isto tako, prema onome ko je otkrio i tuma~io wihov poredak,14 redovi
nadnebesnih duhova hijerarhijski su ispuweni, na wima analogan na~in, ne samo sa
prvobitnim znawem i razumevawem, ve} i sa prvom svetlo{}u u pogledu najuzvi{enijeg
trijadolo{kog posve}ivawa. Ne samo da oni (an|eli) u~estvuju i sozercavaju slavu Svete
Trojice, ve} na isti na~in posmatraju projavu Hristove svetlosti, otkrivene Wegovim
u~enicima na gori Tavor.15 Udostojeni ovoga vi|ewa, oni se uzdigo{e Wemu, jer je On Sam
ta svetlost koja obo`uje: Oni mu se istinski pribli`i{e i neposredno u~estvova{e u
Wegovoj bo`anskoj svetlosti. Zbog toga je bla`eni Makarije ovu svetlost nazvao hranom
nadnebesnoga bi}a.16 Evo {ta o tome ka`e jedan drugi bogoslov: Svaki pojmqiv red
nadkosmi~kih bi}a, koji netvarno veli~aju ovu svetlost, savr{en je dokaz Logosove
qubavi.17 A veliki Pavle, u trenutku nevidqivih i nadnebesnih vi|ewa u Hristu, be{e
odnesen18 i sam postade nadnebesan, pri ~emu wegov um nije morao da se izdigne iznad
neba stvarnim mewawem mesta. Ovo odno{ewe ozna~ava potpuno druga~iju tajnu, poznatu
samo onima koji je iskusi{e. Nije nu`no spomenuti da i sami ~usmo svedo~ewe Otaca koji
pro|o{e ovo iskustvo, te stoga ovakve stvari ne treba daqe ispitivati. Sve bi ovo
trebalo da bude dovoqno onima koji ne veruju da umno prosvetlewe, vidqivo ~istim
srcima, doista postoji i da je potpuno razli~ito od znawa, ali da poti~e od wega.
17
... Niko nikada nije video puno}u ove bo`anske Lepote, i zato je, prema Grigoriju
Niskom,19 nijedno oko ne mo`e videti, ~ak i da gleda zauvek: Ono ne vidi celinu kakva
jeste, ve} samo onoliko koliko je ono prijem~ivo za silu Duha Svetoga. Me|utim, u svoj
ovoj nejasnosti, najdivnije i najneobi~nije je da pored samog razumevawa, ~ovek isto tako
ima i nerazumevawe. Oni koji vide, u stvari, ne znaju onoga koji im omogu}ava da vidi,
~uje, spozna budu}nost ili iskusi ve~nost, jer je Duh kojim oni vide nerazumqiv.20 Kako
veliki Dionisije ka`e: Takvo sjediwewe obo`enih sa svetlo{}u koja dolazi svi{e odvija
se zbog zaustavqawa svih umnih aktivnosti.21 Ono nije rezultat nekog uzroka ili odnosa,
jer oni zavise od aktivnosti uma, ve} nastaje apstrakcijom, ali nije apstrakcija sama po
sebi.22 Da je to sjediwewe puka apstrakcija, zavisilo bi od nas, a to je mesalijansko u~ewe:
13 Preobra`eni duhovni um neposredno mo`e poznati transcendentne stvarnosti, koje se simvoli~no
projavquju u Pismu i Liturgiji.
14 To je Psevdo-Dionisije, autor rasprave Concerning the Celestial Hierarchy.
15 Psevdo-Dionisije, de coel. hier., VII.2, PG III, 208BC, de div. nom., I.4, ibid., 592BC.
16 Hom., XII.14, PG XXXIV, 565BC.
17 sv. Andrej Kritski, hom. VII in Transfig., PG XCVII, 933C.
18 2. Kor. 12,2. Pavlovu ekstazu gr~ki Oci ~esto navode kao paradigmu misti~nog iskustva (npr. sv. Maksim,
Ambig., PG XCI, 1076BC, 1114C, Cent. V.85, PG XC, 1384D).
19 In Cant. hom. IV, PG XLIV, 833CD, VII, ibid. 920BC. Grigorije Niski nagla{ava da je neiscrpqivost
bogovi|ewa funkcija ne samo qudskih ograni~ewa, ve} i transcendentne puno}e i bezgrani~nosti Bo`anske
Prirode.
20 Palama ovde isti~e centralni paradoks hri{}anskoga iskustva: da je Duh Sveti, Koji je sami miqe
vernikovog unutra{weg `ivota, tako|e i najneposti`nija i nepojmqiva stvarnost. On se skriva onakav
kakav jeste, da bi objavio Oca kroz Sina.
21 De div. nom., I.5, PG III, 593C.
22 Mora postojati svla~ewe uma (koje zahteva ~ovekov trud), neka vrsta umne askeze, da bi Bog, Koji
prevazilazi sve pojmove (i wihova odricawa), mogao slobodno da Se projavi. Ne bi trebalo me{ati
apofati~ku pripremu sa nesagledivim darom Bo`ijim.
8
Prodreti koliko `elimo do neiskazivih tajni Bo`ijih, kako sv. Isaak23 govori o ovim
jereticima.
Sozercawe, onda, nije samo apstrakcija i odricawe; ve} zajednica i obo`ewe koje se
tajinski i neopisivo odvija blagoda}u Bo`ijom, nakon odbacivawa svega ni`eg {to se
utisne u um, ili nakon zaustavqawa svake umne aktivnosti; to je ne{to {to prevazilazi
apstrakciju ({to je samo spoqa{we obele`je toga zaustavqawa).
Zato svaki vernik treba da odvoji Boga od svih Wegovih stvorewa, jer zaustavqawe
svakog umnog delawa i krajwa zajednica sa nebeskom svetlo{}u predstavqaju iskustvo i
obo`uju}i kraj, obe}an samo onima koji su o~istili srca i zadobili blagodat. [ta jo{
mogu re}i o toj zajednici, kada se vi|ewa udostoji{e samo izabrani u~enici, ekstazom24
oslobo|eni svakog ~ulnog ili umnog opa`awa, prizvani istinskom vi|ewu, jer presta{e
da gledaju, te svojom ponizno{}u i neznawem behu ukra{eni natprirodnim ~ulima?
Nameravamo da, ako Bog da, kasnije poka`emo da iako oni zaista vide{e, ipak wihov
organ vi|ewa, u stvari, ne behu ni ~ula ni um.
18
Da li sada shvatate da umesto uma, o~i i u{i usvajaju nepojmqivog Duha Svetoga, te
Wime ~uju, vide i razumeju? Ako se svako wihovo umno delawe zaustavi, kako onda an|eli i
an|elskopodobni qudi mogu videti Boga osim silom Duha Svetoga? Zato wihovo vi|ewe
nije ni ose}aj, jer ga ne primaju ~ulima, niti umni do`ivqaj, jer do wega ne dolaze
razmi{qawem niti znawem koje iz wega proizilazi, ve} ono nastupa nakon zaustavqawa
svake mentalne aktivnosti. Ono, stoga, nije proizvod ma{te ili umovawa; niti mi{qewe
ili zakqu~ak do koga se do{lo silogisti~kim argumentima.
S druge strane, um ga ne sti~e samo svojim uzno{ewem kroz odricawe. Jer, prema
u~ewu Otaca, svaka bo`anska zapovest i svaki sveti zakon za svoj ciq ima o~i{}ewe srca;
svaki na~in i aspekt molitve se zavr{avaju ~istom molitvom;25 sve {to stremi ka Onome
Koji prevazilazi sve i Koji je odvojen od svih, zaustavqa se kada se odvoji od svih
stvorenih bi}a. Me|utim, pogre{no je re}i da preko i iznad dostizawa bo`anskih
zapovesti, ne postoji ni{ta drugo do ~istota srca. Postoje i mnoge druge stvari: postoji
zalog stvari obe}anih u ovom `ivotu i blagoslovi budu}eg `ivota, vidqivi i
pristupa~ni ~istome srcu. Tako, iznad molitve postoji neiskazano vi|ewe, ekstaza u
vi|ewu i skrivene tajne. Sli~no tome, iznad svla~ewa bi}a, ili pre nakon zaustavqawa
(na{e percepcije ili razmi{qawa) postignutog ne samo u re~ima, ve} i u stvarnosti,
ostaje neznawe koje prevazilazi znawe; iako prava tama, ona je jo{ uvek iznad svetlosti, te,
kako veliki Dionisije ka`e,26 upravo se u ovoj blistavoj tami bo`ansko daje svetiteqima.
Savr{eno sozercawe Boga i bo`anske tvorevine nije samo apstrakcija; ve} iznad
we postoji u~estvovawe u bo`anskom, dar i imawe Bo`ije, pre nego puki proces odricawa.
Me|utim, ovo imawe i darovi su neiskazivi: ako se ve} govori o wima, to se mora ~initi
uz pomo} slika i analogija - ne zato {to se takve stvari tako vide, ve} zato {to se ono {to
23 Ep. Iv (ed. Theotoki, str. 576). Izgleda da su Mesalijanci verovali da je napredak u bogovi|ewu samo
pitawe duhovne smelosti vernika, gde blagodat igra bezna~ajnu ulogu. O. Hausherr (Orientalia Christiana
Periodica I, 1935, str. 328-360) je s pravom podvukao paralelu sa gre{kom Pelagijanaca, iako je u ovom
slu~aju to vi{e pitawe revnosti u molitvi, nego u spoqa{wem radu.
24 Ekstaza po gr~kim Ocima ne mora ukqu~ivati neku vrstu paranormalnog psiholo{kog stawa ili gubqewe
svesi. Ekstaza (doslovno) zna~i izla`ewe iz sebe, samo-prevazila`ewe pod uticajem qubavi i bo`anske
blagodati. Ona omogu}ava natprirodni na~in spoznaje bo`anskog, tj. misti~no znawe, nakon {to je neko
prestao da zna i vidi kroz funkcije diskurzivnog uma ili ~ula.
25 Tehni~ki izraz koji poti~e od Evagrija, ~ista molitva podrazumeva stawe jednolike svesti kada je um
ogoqen od svih slika i zemaqskih predstava. Me|utim, Palama nagla{ava da nije dovoqno odvojiti sebe
od tvorevine; um se mora isprazniti od neodre|enih stvari, da bi se ispunio bo`anskim stvarima. On sve to
poredi sa moralnim `ivotom: iskorewivawe strasti i o~i{}ewe srca nisu pitawa stati~ne
neosetqivosti, ve} pitawa otvarwa sebe za neiscrpni `ivot nebeski.
26 Ep. V, PG III, 1073A.
9
je vi|eno druga~ije ne mo`e skicirati. Stoga, oni koji skru{eno ne poslu{a{e ono {to je
re~eno o neiskazivim stvarima, koje se obavezno prikazuju slikama, dr`e svo to znawe koje
je iznad mudrosti za ludost; gaze}i neopisive bisere,27 poku{avaju}i da svojim
raspravama, koliko god je to mogu}e, uni{te one koji im ih pokaza{e.
19
Kao {to sam ve} rekao, svetiteqi iz svoga ~ovekoqubqa govore, koliko je mogu}e, o
neiskazivom, ne upadaju}i u gre{ku onih koji iz neznawa zami{qaju da, posle apstrakcije
iz bi}a, ostaje samo apsolutna nedelatnost, a ne nedelatnost koja prevazilazi svako
delawe. Ovde je neophodno ponoviti da se takve stvari ne mogu iskazati samom prirodom.
Zato veliki Dionisije ka`e da nakon apstrakcije iz bi}a, ne postoje re~i, ve} odsustvo
re~i;28 on tako|e ka`e: Nakon svakog uzno{ewa, sjedini}emo se sa Neiskazivim.29 Ali,
uprkos toj neizskazivosti samo odricawe nije dovoqno da bi osposobilo um za dostizawe
nadpojmqivih stvari. Ustvari, uzno{ewe odricawem je samo razumevawe toga kako se sve
razlikuje od Boga;30 ono prenosi samo sliku bezobli~nog sozercawa i ispuwewa uma pri
sozercawu, koje samo po sebi ne predstavqa to ispuwewe.
Me|utim, oni koji se an|elski sjedini{e sa tom svetlo{}u, proslavqaju je
koriste}i sliku ove potpune apstrakcije. Tajinsko sjediwewe sa svetlo{}u pou~ava ih da
ta svetlost po svojoj su{tini prevazilazi sve. [tavi{e, oni koji se udostoji{e da prime
ovu tajnu vernim i mudrim uhom, tako|e mogu proslaviti bo`ansku i nepojmqivu svetlost
apstrakcijom iz svih stvari. Oni se samo mogu sjediniti sa wom i videti da li su se
o~istili, ispuwavawem zapovesti31 i posve}ivawem uma ~istoj i neve{tastvenoj molitvi
zarad dostizawa natprirodne sozercateqne sile.
20
Kako onda opisati ovu silu koja ne podrazumeva ni delawe ~ula niti uma? Kako
druga~ije, ako ne izrekama Solomonovim, mudrijim od svih pre wega: strah Gospodwi, i
poznawe Bo`ije.32 Dodaju}i ova dva prideva, on svoga slu{aoca podsti~e da ga ne smatra
ni ~ulnim ni umnim do`ivqajem, jer niti je ose}aj aktivnost uma, niti je razumevawe
aktivnost ~ula. Ovaj je umni ose}aj druga~iji od toga. Prema velikom Dionisiju, mo`da
bi ga trebalo zvati zajednicom, a ne znawem. Treba shvatiti, ka`e on, da na{ um ima i
umnu mo} koja mu dozvoqava da vidi nepojmqivo, ali i sposobnost za tu zajednicu, koja
prevazilazi prirodu uma i sjediwuje ga sa onim {to ga prevazilazi.33 On zatim ka`e:
Umne sposobnosti postaju suvi{ne, isto kao i ~ula, kada se du{a obo`i, prepu{taju}i se
zracima nepristupne svetlosti u nepoznatu zajednicu nasumi~nim pokretima.34 U takvoj
zajednici, kako ka`e sv. Maksim: Svetiteqi se, sagledavaju}i svetlost skrivene i pre-
neiskazive slave, i sami otvaraju za blagoslovenu ~istotu, zajedno sa nebeskim silama.35
Neka niko ne pomisli da ovi veliki qudi ovde misle na uzno{ewe odricawem. Jer
je ono u mo}i onoga ko ga `eli; i ne preobra`ava du{u da bi joj darovao an|elsko
dostojanstvo. Osloba|aju}i razumevawe iz ostalih bi}a, ono samo po sebi ne mo`e uticati
27 Mt. 7,6. (bisere pred sviwe).
28 de myst. theol. III, PG III, 1033B.
29 ibid., 1033C.
30 Najva`nije o via negativa jeste da to nije ni vrsta agnosticizma niti samo vi|ewe Boga, ve} pre nu`ni
prelminarni proces umnog odvajawa od tvorevine koji otkriva drugu stranu bo`anskog.
31 Ova moralna napomena se opet ponavqa u Trijadama: Prvo i najva`nije bogopoznawe nije pitawe uma (u
modernom smislu), ve} se sti~e blagoda}u i vr{ewem Bo`ijih zapovesti.
32 Ustvari, izraz bo`ansko ~ulo ( ) jeste Origenova verzija Pri~e Solomunove, 2,5 (LXX:
). O duhovnim ~ulima videti napomenu 33, odeqak A. Prvobitno tuma~ewe ove kqu~ne ideje
isto~no-hri{}anske duhovnosti videti kod sv. Grigorija Niskog (In Cant. hom.. I, PG XLIV, 780C).
33 De div. nom. VII.1, PG III, 865C.
34 ibid. IV.11, PG III, 708D.
35 Cap. theol.2, 70, 76; PG XC, 1156, 1160.
10
na zajednicu sa transcendentnim. Me|utim, ~istota strasnog dela du{e efektno osloba|a
um od svih stvari kroz bestra{}e i molitvom ga sjediwuje sa blagoda}u Duha Svetoga, te
kroz takvu milost um dobija bo`ansku svetlost i prima an|elski i bogoliki oblik.
21
Zato su Oci, prate}i velikog Dionisija, ovo stawe nazvali duhovnim ose}ajem36,
izrazom, koji boqe izra`ava ovo tajinsko i neiskazivo sozercawe. Tada ~ovek zaista ne
vidi ni umom niti telom, ve} Duhom, i zna da na natprirodan na~in vidi svetlost koja
prevazilazi svaku svetlost. Me|utim, u tom trenutku, ~ovek ne zna kojim organom on vidi
tu svetlost, niti mo`e doku~iti wegovu prirodu, jer Duh kojim on vidi nema nikakvih
tragova. To je ono {to je Pavle rekao kad je ~uo neiskazane re~i i video nevidqive stvari:
Da li u tijelu, ne znam, da li izvan tijela, ne znam, Bog zna.37 Drugim re~ima, on nije
znao da li je video umom ili telom.
Takav ~ovek ne vidi ~ulima, ali je wegovo vi|ewe isto tako jasno ili ~ak jasnije od
takvog opa`awa. On vidi tako {to izlazi iz sebe,38 jer kroz tajinsku sladost svoga vi|ewa
on biva odnesen iznad svih stvari i svakog objektivnog mi{qewa, i ~ak iznad samoga sebe.
Pod uticajem ove ekstaze, on zaboravqa ~ak i na molitvu Bogu. Upravo o tome
govori sv. Isaak, potvr|uju}i mi{qewe velikog i bo`anstvenog Grigorija: Molitva
predstavqa ~istotu uma koja sa strahom nastaje samo iz svetlosti Svete Trojice.39 On
zatim ka`e: Upravo ~istota duhovnog uma dopu{ta svetlosti Svete Trojice da sija za
vreme molitve.... Um tada prevazilazi molitvu, te ovo stawe ne treba zvati molitvom, ve}
plodom ~iste molitve nisposlate Duhom Svetim. Um se ne moli odre|enom molitvom, ve}
je u ekstazi usred nepojmqivih realnosti. Doista, to je neznawe koje je iznad znawa.40
Ta najradosnija stvarnost, koja je odnela Pavla, i u~inila da wegov um iza|e iz
svakog stvorewa, ali da se istovremeno u potpunosti vrati wemu - on je to posmatrao kao
svetlost otkrovewa, telesnim ~ulima nepristupnu; svetlost bez granice, dubine, visine
ili {irine. On nije video apsolutno nikakvu granicu svoga vi|ewa niti svetlost koja je
sijala oko wega; ve} je pre sve li~ilo na sunce beskrajno svetlije i ve}e od vaseqene, sa
wim u centru, koji je postao sav oko.41 Vi{e-mawe, takvo be{e wegovo vi|ewe.
22
Zato je veliki Makarije rekao da je ta svetlost beskrajna i nadnebesna.42 Drugi
svetiteq, jedan od najve}ih, video je celu vaseqenu u jednom zraku ovoga nepojmqivog sunca
- iako ~ak ni sam nije video kakva je ta svetlost sama po sebi u svojoj puno}i, ve} ju je
sagledao u onolikoj meri u kojoj je mogao da je primi.43 Ovakvim sozercawem i nad-umnim
sjediwewem sa svetlo{}u, on nije spoznao wenu prirodu, ve} je nau~io da ona zaista
postoji, da je natprirodna i nadnebesna, da se razlikuje od svega ostalog; da ja weno bi}e
apsolutno i jedinstveno, te da tajinski u sebi sve sa`ima. Ova vizija Bezgrani~nog ne
mo`e neprekidno pripadati nekoj individui ili svim qudima.44
36 Ili percepcijom. Ipak, to nije ni um, ni ~ulno opa`awe, ve} transcendentno znawe, koje dolazi
direktno od Samoga Svetog Duha.
37 2. Kor. 12,2.
38 Pogledati napomenu 24, o ekstazi.
39 Hom. 32, ed.Theotoki, str. 206. Isaak verovatno citira Grigorija Bogoslova, iako sam jezik veoma podse}a
na Evagrija.
40 ibid.
41 Slika o tome da treba postati sav oko, koja se potpuno sadr`i u vi|ewu koje pro`ima i sjediwuje, datira
jo{ od Plotina.
42 Makarije-Simeon, de libert. mentis 21, PG XXXIV, 956A.
43 Jedna epizoda iz @itija sv. Benedikta (PL. LXVI, 197B), koje je bilo veoma popularno me|u
vizantinskim monasima. U vreme teolo{ke zategnutosti izme|u Latina i Grka, lepo je videti kako Palama
ovog svetiteqa sa zapada opisuje kao jednog od najsavr{enijih. E.Lanne, Linterpretation palamite de la vision
de Saint Benoit, Le Millenaire du mont Athos, 963-1963,II (Venice/Chevetogne, 1965), str. 21-47.
44 To zna~i da vi|ewe Boga nije deo stvorewa, kao wihova prirodna osobina.
11
Onaj ko ne vidi, shvata da je sam nedostojan vi|ewa, zbog toga {to se potpunim
o~i{}ewem nije upodobio Duhu, a ne zbog nekakvog ograni~ewa u Objektu vi|ewa. Ali,
kada do|e do vi|ewa, primalac vrlo dobro zna da to jeste ta svetlost, iako je ne vidi ba{
jasno; on to zna na osnovu bestrasne radosti svojstvene tom vi|ewu, mira koji ispuwava
wegov um i vatrenoj qubavi prema Bogu koja bukti u wemu. Vi|ewe mu je dato po wegovom
uga|awu Bogu, izbegavawu onoga {to Bogu nije ugodno, revnosti u molitvi i ~e`wi wegove
cele du{e za Bogom; on je uvek podstaknut na daqe napredovawe45 i prola`ewe kroz jo{
blistavije sozercawe. On tada shvata da je wegovo vi|ewe beskona~no, jer ono jeste vi|ewe
Bezgrani~nog, budu}i da ne vidi granicu te blistavosti; ve} uvi|a svoju nemo} da primi
tu svetlost.
23
Me|utim, on ne smatra da vi|ewe koga se udostojio predstavqa Bo`ansku Prirodu.
Upravo kao {to du{a o`ivotvorava telo - te taj `ivot nazivamo du{om, shvataju}i da se
du{a koja je u nama i koja o`ivotvorava telo razlikuje od tog `ivota - tako i Bog, Koji
obitava u Bogonosnoj du{i, u wu unosi svetlost. Ova zajednica Boga, Uzroka svega sa
dostojnima prevazilazi tu svetlost. Bog, ostaju}i u Sebi, u potpunosti boravi u nama
Svojom nadsu{tastvenom silom; te u nas unosi ne Svoju prirodu, ve} odgovaraju}u slavu i
~ast.46
Ta svetlost je bo`anska, te je svetiteqi s pravom nazivaju bo`anstvom, jer je ona
izvor obo`ewa. Nije to samo bo`anstvo, ve} i obo`ewe-po-sebi47 i na~elo. Iako se
~ini da time dolazi do distinkcije i umno`avawa u jednom Bogu, ipak je u pitawu
Bo`ansko Na~elo, vi{e-od-Boga i vi{e-od-Na~ela. Ova svetlost je jedna u jednom
bo`anstvu, te je time sama po sebi Bo`ansko Na~elo, vi{e-od-Boga i vi{e-od-Na~ela,
po{to je Bog osnova postojawa bo`anstva. Tako, u~iteqi crkve, prate}i velikog
Dionisija Areopagita, bo`anstvo nazivaju darom koji obo`uje i ishodi od Boga. Tako,
kada je Gaj upitao Dionisija kako to da Bog mo`e biti iznad na~ela, on je u svom pismu
odgovorio: Ukoliko pod bo`anstvom podrazumeva{ stvarnost dara koji nas obo`uje i
ako je taj Dar na~elo obo`ewa, onda je Onaj Koji je iznad svakog na~ela, tako|e i iznad
onoga {to naziva{ bo`anstvom.48 Tako nas Oci pou~avaju da je Bog ona bo`anska
blagodat nad~ulne svetlosti. Me|utim, Bog se po prirodi ne poistove}uje sa tom
blagoda}u, jer On mo`e ne samo da prosvetli i obo`i um, ve} i da iz nebi}a stvori samu
umnu su{tinu.
45 Palama ovde pokre}e jo{ jednu najva`niju temu sv. Grigorija Niskog: (epektaza),
nepresu{nost bogovi|ewa ukorewenog u beskrajnoj prirodi Boga. ^ak ni u budu}em veku ne mo`e biti kraja
dobroti Bo`ijoj koja mo`e da se otkrije; tako je du{a uvek in via, u neprekidnom kretawu.
46 Ovim se doti~emo najva`nijeg Palaminog u~ewa, da Bog, potpuno i stalno nepojmqiv i nepristupan po
Svojoj su{tini, ipak dolazi do nas i deli sa nama Svoj `ivot kroz energije. Palama insistira na tome da
energije jesu Bog, li~no prisutan, a ne samo stvorena blagodat u nama; tako|e, on tvrdi da se energije
razlikuju od su{tine, pri ~emu nema podele u Bogu.
47 Jezik u ovome odeqku je dionisijski (de div. nom., XI.6, II.11, V.8, PG III, 956A, 649A, 824A). Ova svetlost,
energija ili blagodat su zaista bo`anstvo; projava `ivota u Bogu; istovremeno, za Boga, koji je izvor toga
`ivota, mo`e se re}i da je iznad bi}a ili ~ak iznad bo`anstva ().
48 Epist. 2, PG III, 1068-1069A.
12
V. ISIHAZAM I PREOBRA@EWE TELA
I. ii. 1
Dragi brate, nisi li ~uo re~i Apostola: da je tijelo na{e hram Svetoga Duha1, a
wegov dom smo mi?2 Sam Bog ka`e: Useli}u se u wih, i `ivje}u u wima, i bi}u im Bog, i
oni }e biti moj narod.3 Za{to bi se oni koji imaju um protivili pomisli da on obitava u
onome ~ija }e priroda postati dom Gospodwi? Kako je Bog u po~etku u~inio da se um
nastani u telu? Da nije mo`da i On pogre{io? Takvi stavovi su, brate moj, pre svojstveni
jereticima, koji tvrde da je telo zlo, proizvod Ne~astivoga.4
[to se nas ti~e, smatramo da um postaje zlobiv ako se zadr`ava na telesnim
mislima, ali da u samome telu nema ni{ta lo{e, budu}i da ono samo po sebi nije zlo.5 ...
Ako Apostol telo naziva smr}u (govore}i: Ko }e me izbaviti od tijela smrti ove?6), to
~ini samo iz tog razloga {to tvarna i telesna misao vaistinu imaju oblik tela.
Porediv{i ga sa duhovnim i bo`anskim idejama, jednostavno ga naziva tijelom - iako ne
samo tijelom, ve} tijelom smrti. Zatim, jo{ vi{e poja{wava da ono protiv ~ega se on
bori nije samo telo, ve} gre{na `eqa koja je padom u{la u wega: a ja sam prodan u ropstvo
grijehu,7 ka`e on. Me|utim, on koji je prodan nije po prirodi rob: Jer znam da dobro ne
`ivi u meni, to jest, u tijelu mojemu.8 Vidi{ da on ne ka`e da je telo samo po sebi zlo, ve}
ono {to je u wemu. Sli~no tome, nema ni~ega lo{eg u tome {to um obitava u telu; ono {to
je zlo jeste drugi zakon u udima mojim koji se bori protiv zakona uma mojega.9
2
Zato se borimo protiv zakona grijeha,10 izgonimo ga iz tijela, stra`imo nad
umom, ~ime vaspostavqamo zakon saobrazan pojedinim du{evnim silama i svakim
telesnim udom. Pred ~ula postavqamo ciq i granicu wihovog delovawa, a delawe toga
zakona nazivamo uzdr`avawem. U afektivnom delu du{e, razvija se najuzvi{enije stawe,
koje se zove qubav; racionalni deo se razvija odbijawem onoga {to spre~ava um da se
uznese Bogu (ovaj deo zakona nazivamo budnost11). Onaj ko je uzdr`avawem o~istio svoje
telo, ko je bo`anskom qubavqu, `eqe i prohteve usmerio ka vrlini,12 ko je Bogu uzneo um,
o~i{}en molitvom, dobija i u sebi pronalazi blagodat obe}anu onima koji o~isti{e svoja
1 1. Kor. 6,19.
2 Jev. 3,6.
3 2. Kor. 6,16.
4 To je manihejski (ili bogumilski) pogled, koji se tako|e mo`e prona}i i u vizantijskom mesalijanstvu. Ne
treba zaboraviti da je Varlaam isihaste optu`io za mesalijanstvo (Ep, V, ed. Schiro, str. 324). Prema
sredwovekovnim Manihejcima, materijalni kosmos (ukqu~uju}i qudsko telo) jeste zli proizvod Satane.
5 Osnova pravoslavnog hri{}anstva. ^ak i crkveni Oci, koji najvi{e nagiwu Platonizmu, to priznaju (npr.
Psevdo-Dionisije, de div. nom. IV. 27, PG III, 728 CD). Telo je, nakon ovaplo}ewa Hristovog, samo po sebi
dobro, ali je podlo`no grehu, {to je posledica udaqavawa od Boga.
6 Rim. 7,24.
7 ibid. 14.
8 ibid. 18.
9 ibid. 23.
10 ibid. 2.
11 - bdewe, duhovna budnost ili trezvenoumqe; neprekidno stra`ewe nad srcem i umom (nus). To je
osnovni pojam isihazma (gr~ki naslov Filokalije, osnovnog korpusa tekstova o unutra{woj molitvi, jesete
Filokalija nepti~kih Otaca).
12 Va`no je napomenuti da pravoslavni asketizam ne propisuje potpuno otklawawe prirodnih `eqa, ve} pre
wihovo skladno preusmeravawe ka vi{em ciqu (cf. II. ii. 19, infra).
13
srca. Takav ~ovek, zajedno sa apostolom Pavlom, mo`e re}i: Jer Bog koji re~e da iz tame
zasija svjetlost, On zasija u srcima na{im radi prosvjetqewa znawa slave Bo`ije u licu
Isusa Hrista;13 i: A ovo blago imamo u zamqanim sudovima.14 Tako, nosimo svetlost
O~evu u licu15 Isusa Hrista, u zemqanim sudovima, tj. u na{em telu, da bismo poznali
slavu Duha Svetoga. Da li }emo uzvi{enost uma smatrati nedostojnom, ako um ~uvamo u
telu?16 Koji bi ~ovek (ne ka`em duhovan), ukra{en qudskim razumom, rekao tako ne{to,
~ak i ako je li{en Bo`anske blagodati?
3
^ovekova du{a je jedinstvena stvarnost, koja poseduje nekoliko mo}i. Ona za svoj
instrument, koristi telo, koje po prirodi sa-postoji sa wom. Budu}i da tu du{evnu mo}
nazivamo umom,17 koje onda on instrumente koristi za svoje operacije? Nikada niko nije
pretpostavqao da je sredi{te uma u noktima ili o~nim kapcima, nozdrvama ili usnama.
Svi se sla`u da je sredi{te u nama, ali postoje razli~ita mi{qewa o tome kojim
unutra{wim organom upravqa um kao svojim primarnim instrumentom. Neki18 um
sme{taju u mozak, kao u neku vrstu utvr|ewa; drugi19, pak, tvrde da je wegov pokreta~ sami
centar srca i jo{ jedan deo, o~i{}en od daha `ivotiwske du{e.20
I sami znamo da na{ racionalni deo nije zatvoren u nas kao u neku kutiju, jer je
bestelesan i nije izvan nas, ve} nam je pridru`en; dakle, taj se deo nalazi u srcu, kao u
nekom instrumentu. To ne nau~ismo ni od jednoga ~oveka, ve} od Onoga Ko ga je sazdao, Ko
je pokazao da ne pogani ~ovjeka {to ulazi u usta; nego {to izlazi iz usta,21 dodaju}i da
iz srca izlaze zle pomisli.22 Veliki Makarije ka`e: Srce upravqa vascelim
organizmom, a kada se srce oblagodati, onda ono vlada svim pomislima i udovima; jer je
upravo u srcu sedi{te uma i svih pomisli na{e du{e.23
Tako je na{e srce24 mesto racionalne sposobnosti, prvi racionalni organ tela.
Sledstveno tome, kada se trudimo da stra`imo i dostignemo trezven um, kako }emo ga
sa~uvati, ako ne saberemo25 ~ulima rasijan um i ponovo ga dovedemo u unutra{wost, u isto
ono srce koje je sedi{te pomisli? Zbog toga, s pravom tako nazvani26 Makarije, odmah
nastavqa: Upravo se na tome mestu mora videti da li je blagodat urezala zakone Duha. 27
Gde }emo prona}i um i sve pomisli du{e, ako ne u srcu, organu koji svim upravqa - tom
prestolu blagodati?
Zar onda ne vidi{ da je, za one koji odlu~i{e da stra`e nad sobom u unutra{wem
tihovawu, od su{tinskog zna~aja da saberu um i zatvore ga u telo, i to ono telo koje se
nalazi u samoj unutra{wosti tela, a koje nazivamo srcem?
13 2. Kor. 4,6.
14 ibid. 7.
15 Ili li~nosti (gr. ).
16 Poseban na~in ~uvawa uma unutra{wim stra`ewem podrazumeva wegovo vra}awe u telo,tako da se um
koji se moli ne rasijava gre{nim pomislima (videti I. ii. 3).
17 Nus - duhovni um ili intelekt; obi~no se suprotstavqa analiti~kom umu () - iako Palama ne
sprovodi dosledno ovu distinkciju.
18 Grigorije Niski, de opif. XII, PG XLIV, 156 CD.
19 Palama ovde prvenstveno misli na Psevdo-Makarija, koji se spomiwe u slede}em odeqku.
20 Dah (`ivotiwske) du{e ( ) se odnosi na ne-racionalnu `ivotnu snagu, instinkte, koje
imaju i `ivotiwe. Ova ni`a du{a treba da se uskladi i dovede pod kontrolu vi{eg dela du{e, koji se nalazi
u srcu. (Videti Makarijeve re~i, navedene u slede}im redovima).
21 Mt. (15,11).
22 Mt. (15,19).
23 Hom. XV. 20 (PG XXIV, 589 B); ed. H.Dorries (Berlin, 1964), str. 139.
24 Srce () u gr~koj tradiciji nije samo fizi~ki organ, ili ose}awe i emocija, ve} duhovno sredi{te
~ovekovog bi}a, wegovo najdubqu bi}e gde se susre}e sa Bogom.
25 Ili pokupimo, tj. da koncentri{emo i ponovo saberemo rasijani um, koji se tako lako odvaja od
unutra{we usmerenosti na Boga. Ciq Isusove molitve jeste postizawe ovog unutra{weg mira sila`ewem
uma u srce.
26 Jer wegovo ime na gr~kom zna~i bla`eni.
27 Hom.XV. 20.
14
4
Ako je, kako psalmopisac ka`e: sva slava k}eri Careve unutra,28 za{to je onda
tra`iti spoqa? I ako, po apostolu Pavlu: posla Bog Duha Sina svojega u srca va{a, koji
vi~e: Ava, O~e!29, kako to da se i mi ne molimo Duhom u srcima na{im? Ako je, kako to
Gospod proroka i apostola u~i Carstvo Bo`ije unutra u vama,30 zar ne sledi da }e i
~ovek biti odlu~en od toga Carstva, ako tro{i energiju na to da wegov um iza|e iz wega?
Jer srce pravednika, po re~ima Solomonovim, tra`i to ~ulo31 koje on na drugom mestu
naziva duhovnim i bo`anskim32, a koje nas i oci podsti~u da ga tra`imo, govore}i:
Duhovni um neprekidno traga33 za duhovnim ~ulom; tra`imo ga bez obzira da li ga ve}
imamo ili ne.34
Ne vidi{ li da ako neko `eli da se bori protiv greha i zadobije vrlinu, da iza|e
kao pobednik iz te borbe, ili da u intelektualnom smislu, dobije zalog35 te nagrade, onda
on mora da primora svoj um da se vrati u telo i u sebe? S druge strane, podsticawe uma da
se udaqi ne samo od telesnih pomisli, ve} i od samoga tela,36 zarad sozercavawa
pojmqivih vi|ewa, najve}a je jelinska gre{ka, koren i izvor svake jeresi, demonska
izmi{qotina, u~ewe koje ra|a glupost, a sama je proizvod ludosti. Iz toga razloga su
besednici pokretani demonskom inspiracijom, van sebe i ne znaju {ta govore.37 [to se
nas ti~e, mi sabiramo um ne samo u telo i srce, ve} i u wega samog.
5
Me|utim, ima i onih koji tvrde da um nije odvojen od du{e, ve} da se nalazi u woj,
te stoga, postavqaju pitawe kako se um mo`e sabrati. Izgleda da takvi qudi nisu svesni
da je su{tina uma jedno, a wegova energija ne{to drugo. Ili su oni mo`da vrlo dobro
svesni toga, samo vi{e vole i `ele da se svrstaju me|u obmawiva~e i prevrtqivce.
Jer takvi qudi, koje dijalektika dovede do sporova, ne prihvataju jednostavnost
duhovne nauke, ka`e veliki Vasilije. Oni antitezama pogre{noga znawa izokre}u silu
istine,38 potpomognuti ubedqivim argumentima sofisterije.39 Zaista, takvi su neduhovni
qudi koji se smatraju podobnom da rasu|uju i druge u~e duhovnosti!
Nije li takvima palo na pamet da je um nalik oku, koje mo`e da vidi ostale vidqive
objekte, ali sebe ne mo`e?40 Rad uma se delom zasniva na wegovoj funkciji posmatrawa
spoqa: to je ono {to veliki Dionisije naziva pravolinijskim41 kretawem uma; s druge
28 Ps. 44,14. (LXX tekst). Prvi je Origen primenio ovaj stih na unutra{wi `ivot, Selecta in Pss.,PG XII,
1432; Vasilije, hom. in PS. XLIV, PG XXIX, 412 AB, Diadochus, Cap. 79 (ed. Des Places, str. 137).
29 Gal. 4,6.
30 Lk. 17,21.
31 Pr. 27,21 (Origenova verzija).
32 Pr. 2,5. Duhovnim na gr~kom je ovde . Umni mo`e biti jo{ jedan mogu}i prevod, ali ovde
koristim duhovni, kako bih ga povezao sa izrazom duhovna ~ula. je vi{e aktivni epitet od re~i
nus (duhovni um), tj. ono {to pripada nusu, sila kojom spoznajemo (nasuprot , ono {to je spoznato ili
pojmqivo).
33 Ili je obu~en (ili zaogrnut) (ovaj glagol se mo`e i pasivno prevesti).
34 Sv. Jovan Lestvi~nik, Scala xxvi.26 (PG LXXXVIII, 1020A). Beskrajno je tragawe za duhovnim razumevawem
( ), pronala`ewe bo`anskog ~ula i bo`anske dimenzije u nama i u tvorevini.
35 2. Kor. 1,22, 5.5; Ef. 1,4.
36 U istinski ovaplo}enoj duhovnosti, na telo se nikada ne gleda kao na ne{to {to spre~ava duhovni
napredak du{e, budu}i da se celi ~ovek, i telo i du{a, moraju preobraziti i obo`iti. To je osnovna
hri{}anska ispravka dualizma gr~ke misli, naro~ito Platonizma.
37 Palama ovde koristi pejorativno zna~ewe re~i ekstaza, gubitak samo-kontrole, ludilo, |avoimanost.
38 1.Tim. 6,20.
39 Hom. XII in Prov., 7, PG XXXI, 401 A.
40 Ovde autor, naravno, ne generalizuje stvari zbog uma, ve} zbog onih koji se drznu{e da se postave duhovnim
u~iteqima, uprkos tome {to im nedostaje samo-poznawe i svesnost o sopstvenoj unutra{woj pusto{i.
41 De div. nom. IV. 9, PG III, 705 B.
15
strane, kada sagleda sebe, um se vra}a u sebe; to kretawe isti otac naziva kru`nim.42 Ovo
posledwe kretawe jeste najboqe i najprikladnije delawe uma, kojim on prevazilazi sebe i
sjediwuje se sa Bogom. Jer, um, ka`e sv. Vasilije, koji nije rasejan (vidite kako on
koristi re~ rasejan; ono {to je rasejano, treba sakupiti) vra}a se u sebe i kroz sebe se
uznosi Bogu43 nepogre{ivim putem. Psevdo-Dionisije, istinski sozercateq pojmqivog,
tako|e ka`e da je ovo kretawe uma nepogre{ivo.44
6
Otac la`i uvek nastoji da ~oveka navede na iste gre{ke koje i sam ~ini; ali, do
sada (koliko nam je poznato) nije na{ao nikakvog saradnika, koji je poku{ao da taj ciq
ostavri dobrim re~ima. Me|utim, ako je to {to ka`e{ istina, izgleda da je danas
prona{ao saradnike koji ~ak sastavi{e takve spise i koji poku{avaju da ubede qude (~ak i
one koji dostigo{e vi{i `ivot isihazma) da bi za wih bilo boqe da tokom molitve dr`e
um van tela.45 Oni ne po{tuju ~ak ni jasne i autoritativne Jovanove re~i, koji u svojoj
bo`anstvenoj Lestvici pi{e: Isihasta je onaj ko se trudi da svojim telom obuhvati i ono
bestelesno. 46
To je tradicija koju nam Sveti Oci predado{e. Ako isihasta ne zatvori um u telo,
kako }e onda u}i u Onoga Koji se obukao u telo i Koji pro`ima svu tvorevinu?47
Spoqa{wi aspekt i mogu}nost razdvajawa tvari ne odgovaraju su{tini uma, ukoliko tvar
sama po sebi vaistinu ne po~ne da `ivi, usvojiv{i oblik `ivota podoban zajednici sa
Hristom.48
7
Vidi{ brate, kako nas Jovan49 pou~ava da je dovoqno ispitivati tvorevinu na
qudski (ne uzimaju}i u obzir duhovni) na~in, da bi se videlo da je apsolutno nu`no
sabrati um ili ga dr`ati u telu, onda kada ~ovek proceni da je zaista u sebi i da je postao
monah u pravome smislu te re~i, po svome unutra{wem ~oveku.
Sa druge strane, nije neumesno pou~avati qude, naro~ito po~etnike, da treba da
obrate pa`wu na sebe i da kontrolisanim disawem uvedu svoj um u sebe.50 Mudar ~ovek
42 ibid., 705 A. Psevdo-Dionisije ovde govori o an|elima (bo`anskim bi}ima) koji se, kada se usredsrede na
Boga, kre}u u krugu ve~nosti, ali kada izlaze iz nebeske sfere, oni se kre}u na dole pravolinijski da bi
pomogli onima u ni`em svetu.
43 Ep. II. 2, PG XXXII, 228 A.
44 De div. nom., loc. cit.Smisao je da su sabranost i svesnost su{tinski preduslovi duhovnoga puta; demon nas
kroz rasejanost uklawa sa wega.
45 Varlaam, Ep. IV Igwatiju (ed. Schiro, str. 315)
46 Scala XXVII, PG LXXXVIII, 1097 B.
47 Pre ovaplo}ewa, Hristos kao bo`anski Logos, pro`imao je i bio imanentan u kosmosu kao Tvorac. Ali,
obukav{i se u telo, On je vaspostavio jedan novi odnos sa tvorevinom, i svoj tvari je, kao sasudu Duha, dao
novu snagu. Istaknuti izraz prirodan oblik je verovatno aristotelski, a odnosi se na du{u kao oblik
() tela. Hristos udahnuv{i ~oveku du{u, ima isti odnos prema tvari i ~oveku kao i svako bi}e koje
ima du{u; tako da ~ovek, sabrav{i du{u u telo, mo`e oslikati Hristov odnos prema vaseqeni na na~in koji
be{e nemogu} pre Ovaplo}ewa.
48 Palama se ovde poziva na platonsku antitezu izme|u jednostavne sjediwuju}e prirode du{e i mnogostrukog
i slo`enog karaktera tela. Sleduju}i platonizmu, koji su ispravili gr~ki Oci, telo je, iako u po~etku
neogrehovqeno, poodlo`no raspadawu i truqewu zbog pada (re~ koja je ovde prevedena kao mogu}nost
razdvajawa tako|e ima i zna~ewe diskontinuiteta). Dok je tvar inertna, ona je barijera i breme za du{u,
ali o`ivotvorena Duhom i upodobqena ovaplo}enom Hristu, ona postaje pokorni sasud Duha.
Diskontinuitet se prevazilazi osve}ewem; zato sjediwewe nebeskog i zemaqskog u Hristu mora biti
paradigma vascelog hri{}anskog `ivota.
49 Misli se na sv. Jovana Lestvi~nika.
50 Palama ovde govori o psihofizi~koj metodi kojoj su ranije pou~avali u~iteqi isihazma poput Psevdo-
Simeona i Nikifora. Oprezan je da ne prenaglasi ve`be disawa: One nisu od su{tinskog zna~aja za
unutra{wu molitvu, ve} mogu biti od pomo}i po~etnicima, koji su pod odgovaraju}im nadzorom. Prevod
Metode koji se prirpisuje Simeonu, pogledati kod J. Gouillard, Petite Philocalie (Pariz, 1953), str. 207-220.
16
takvima ne}e zabraniti upotrebu izvesnih metoda sabirawa uma, jer oni koji tek
pristupaju ovoj borbi, vide da im se um, kada se sabere, neprekidno rasejava. Zato je
neophodno da ga neprekidno sabiraju; ali, usled svoga neiskustva, oni ne shvataju da na
svetu ni{ta nije te`e od sozercawa i da ni{ta nije pokretnije i promenqivije od uma.51
Zato im izvesni u~iteqi savetuju da kontroli{u pokrete udisaja i izdisaja, te da
povremeno zadr`e dah;52 tako }e mo}i da kontroli{u i um i disawe - {to }e im, svakako,
pre napredovawa uz Bo`iju pomo}, pomo}i da se um ne rasejava onim {to ga okru`uje, da se
o~isti i vaistinu dovede do jedinstvenog sabrawa.53 Mo`e se re}i da je ono spontana
posledica pa`we uma, budu}i da se pokreti udisaja i izdisaja sti{avaju za vreme
intenzivnog razmi{qawa, naro~ito kod onih koji su posve}eni telesnom i du{evnom
unutra{wem tihovawu.54
Takvi qudi, u stvari, ve`baju duhovni odmor, te, koliko je to mogu}e, prestaju sa
svakim li~nim delawem. Oni sa kognitivnih du{evnih sposobnosti otklawaju svaku
promenu, svako pokretno i raznoliko delawe, svaki ~ulni opa`aj i svaku telesnu
aktivnost uop{te, koja je pod na{om kontrolom; dok pokrete poput disawa, koji nisu u
potpunosti pod na{om kontrolom, obuzdavaju koliko je god mogu}e.
8
Kod naprednih isihasta, sve se ovo de{ava bez bolnog napora i brige, jer savr{en
ulazak du{e u sebe spontano dovodi do takvog unutra{weg odvajawa. Me|utim, kod
po~etnika se ni{ta ne doga|a bez truda;55 trpqewe je plod qubavi, jer qubav sve trpi56 i
pou~ava nas da se svom snagom svojom ve`bamo u trpqewu da bismo stekli qubav; a upravo
nam je to i ciq.
Za{to odugovla~iti sa ovim? Svako ko ima iskustvo, mo`e samo da se nasmeje
protivre~nostima neiskusnih; takvi se ne nau~i{e kroz re~i, ve} trud i iskustvo, koje
svedo~i o mukama kroz koje pro|o{e. To je trud kojidonosi du{ekorisne plodove i
provocira sterilna mi{qewa zaqubqenika u rasprave i hvalisawe znawem.
Jedan od velikih u~iteqa kazuje: Posle pada, unutra{wi ~ovek se prirodno upodobio
spoqa{wim oblicima.57 Tako, ~ovek koji te`i da vrati um u sebe, treba ne samo da ga
podstakne pravolinijski, ve} i kru`nim nepogre{ivim kretawem.58 Kako je onda mogu}e ne
imati koristi od toga da neko pogled, umesto da ga pusti da luta tamo-amo, fiksira na
svoje grudi ili pupak, kao ta~ku koncentracije?59 Na taj na~in, on ne samo da }e se sabrati
Obra}awe pa`we na sebe, a ne sozercawe - u ovome kontekstu verovatno ima doslovni smisao fiksirawa
pogleda na pupak.
51 Po{to je um uvek aktivan, ne~im se mora uposliti, ~ak i za vreme molitve. Tako, u najve}em broju slu~ajeva,
u~iteqi isihazma preporu~uju prizivawe Isusovog Imena kao sredi{ta usredsre|ivawa na Boga,
ponavqawa Imena u skladu sa udisajima i izdisajima. Kallistos Ware, ed., The Art of Prayer (London, 1966),
uvod., naro~ito str. 27-37.
52 To preporu~uje Psevdo-Simeon u Metodi (ed. Hausherr, Orientalia Christiana Analecta, IX. 2, str. 164), ali
ne i Nikifor (cf. II. ii. 25).
53 Psevdo-Dionisije, de div. nom. IV. 9, PG III, 705 A.
54 To je osnovno zna~ewe gr~ke re~i isihija, od koje je izveden termin isihazam. Isihasta je, dakle, osoba koja
se ve`ba u unutra{wem smirewu ili tihovawu.
55 Izgleda da po zajedni~kom iskustvu isto~no-hri{}anskih sozercateqa, najpre se treba ve`bati u
upornosti i velikom trudu, te terati usne da ponavqaju Isusovu molitvu; ali, vremenom se ona posepeno
usa|uje, da bi kona~no postala samo-delatna, prate}i ritam srca, ~ak i za vreme sna.
56 1. Kor. 13,7.
57 Psevdo-Makarije, Hom. XVI. 7, PG XXXIV, 617 D (ed. H. Dorries, Berlin, 1964, str. 163); sv. Jovan
Lestvi~nik, Scala XXV, XXVII, PG LXXXVIII, 1000 Df. 1133 B.
58 Psevdo-Dionisije, de div. nom. IV. 8, PG III, 704 D, napomena 42.
59 Psevdo-Simeon, Metoda, ed. I. Hausherr, str. 164. (Palama ponovo opisuje ovaj psihofizi~ki metod, koji
se na neki na~in mo`e uporediti sa onim koji se upra`wava u jogi; Pismo II Varlaamu). Fiksirawe pogleda
na sredi{te tela, usmerava pa`wu na sebe (ili na srce), daleko od rasejavawa spoqa{wim utiscima.
Praksa isihasta da pri sozercavawu fiksiraju pogled na pupak navela je wihove potcewiva~e da im daju
nadimak (pupkogledci), o ~emu Palama govori u I.ii.10.
17
spoqa, upodobqavaju}i se, koliko je to mogu}e, unutra{wem kretawu, kojem te`i wegov um;
ve} }e, tako|e, stavqaju}i svoje telo u takav polo`aj, u unutra{wost srca sabrati mo},
koja se neprestano izliva kroz ~ulo vida. Ukoliko je mo} slovesne `ivotiwe
koncentrisana na sredinu stomaka,60 budu}i da tu zakon greha sprovodi svoju vlast i tu se
hrani, za{to onda ne bismo tu smestili zakon uma koji se bori61 sa tom silom,
siroma{no naoru`anu molitvom, tako da se zao duh, prognan zahvaquju}i bawi novog
ro|ewa62 ne bi nastanio tamo sa sedam ostalih, jo{ vi{e zlih duhova, ~ime bi potowe
stawe postalo gore od prvog?63
9
^uvaj se, ka`e Mojsije,64 misle}i da treba paziti na celoga sebe, a ne samo na
jedan deo. Na koji na~in? O~igledno pomo}u uma, jer ni{ta drugo nije tako osetqivo na
samoga ~oveka. Polo`i, dakle, ovu stra`u na svoju du{u i telo: ona }e te lako izbaviti od
zlih strasti tela i du{e. Neprekidno stra`i, pazi, neprekidno imaj samo-kontrolu ili
xinovsku stra`u, bdij, ~uvaj se! Upravo tako }e{ naposlu{no telo pokoriti duhu, pa vi{e
ne}e biti kakvog nevaqalstva u srcu tvom.65 Ako se na te podigne gwev onoga koji
vlada tj. gwev zlih duhova i strasti - ne ostavqaj mjesta svojega,66 ka`e Pismo; drugim
re~ima, nikada ne ostavqaj nijedan deo du{e ili bilo koji deo tela bez stra`ewa.
Tako }e{ postati nepristupan duhovima koji te napadaju odozdo i mo}i }e{ smelo
stati pred Onoga Koji ispituje srca i bubrege;67 bez ikakvog Wegovog ispitivawa, jer si
sam to u~inio. Apostol Pavle nam poru~uje: Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo
bili osu|eni.68 Tada }e{ imati blagosloveno iskustvo Davidovo i zavapi}e{ Bogu: Jer
se tama ne}e pomra~iti od Tebe, i no} }e kao dan prosvetliti se; kao {to je tama wena,
tako je i svetlost wena. Jer si Ti stvorio bubrege moje, Gospode.69 David ustvari ka`e:
Ne samo da si prisvojio sav strasni deo moje du{e, ve} si u~inio da se i najmawa iskra
telesne pohote, vrati svome izvoru, ~ime si je uzdigao i sjedinio sa Bogom.70
Kao {to oni koji se predaju pohoti i gre{nim u`ivawima prenose sve `eqe svoje
du{e na telo, te u potpunosti postaju telesni, kao {to se u Pismu ka`e: A Gospod re~e:
ne}e se duh moj do vijeka preti s qudima, jer su tijelo;71 isto se tako preobra`avaju i
uznose tela onih koji uzneso{e svoj um Bogu i prineso{e Mu svoje bogo~e`wive du{e, ~ime
oni, zajedno sa du{om, u~estvuju u bo`anskoj zajednici, postaju}i obitali{te i imawe
Bo`ije; jer ono vi{e nije stani{te neprijateqa Bo`ijih i vi{e nema `eqa protivnih
Duhu.
II. ii.5.
Kada `elimo da se posvetimo unutra{wem razmi{qawu, neophodno je umiriti
ose}aje podstaknute spoqa{wim aktivnostima. Ali, za{to bismo umirivali ose}aje
podstaknute dobrim sklonostima du{e? Postoji li na~in da ih se ~ovek, nakon {to se
60 Prema sredwovekovnom shvatawu, pohota je skoncentrisana u stomaku (otuda termin zakon greha i
upotreba re~i ther (divqa zver) za slovesnu `ivotiwu). Fiksirawem pa`we na dowu polovinu,
sozercateq se spu{ta u arenu zla. Pored toga, zver se mo`e odnositi i na demona, ~ije su prelasti~ne
mo}i skoncentrisane u stomaku.
61 Rim. 6,23.
62 Tit. 3,5.
63 Lk. 11,26.
64 Ponz. 15,9.
65 loc. cit.
66 Kwiga propovjednikova, 10,4.
67 Ps. 7,10; Otk. 1,23.
68 1. Kor. 11,41.
69 Ps. 138,12-13.
70 To zna~i da sabirawe celoga ~oveka kroz unutra{wu molitvu za posledicu ima o~i{}ewe i preobra`ewe
svih prirodnih sposobnosti. Vidi napomenu 12.
71 Postawe, 6,2.
18
vrati u sebe, oslobodi? Za{to bi se ~ovek trudio da ih se oslobodi, budu}i da takvi
ose}aji uop{te ne smetaju, ve} pre uveliko poma`u sabrawu?72
Telo nam je Bog darovao da bi nam ono bilo saradnik, ili boqe re~eno, da bi bilo
pod na{om kontrolom. Zato bi trebalo da ga obuzdavamo, ako se buni, i da ga prihvatamo
ako se upravqa onako kako treba. ^ulo sluha i vida su ~istiji i lak{e se pokoravaju
razumu od ~ula dodira, ali na wih ne treba obra}ati pa`wu, niti ona treba da nas
uznemiravaju, osim ukoliko ono {to vidimo ili ~ujemo ne uti~e dobro na nas.
Telo naro~ito strada zbog ose}aja, pogotovu u vreme posta, kada je li{eno hrane. Iz
toga razloga, qudi se tada povla~e u sebe i odvajaju od spoqa{wih stvari, ~ime umrtvquju
i ona ~ula koja ne reaguju bez spoqa{weg nadra`aja. Kako to da ose}aji, aktivni ~ak i u
odsustvu spoqa{wih objekata, mogu biti neaktivni, naro~ito onda kada te`e wima
namewenom ciqu? Za sve one koji su iskusili asketsku borbu ose}awe boli73 je od velike
koristi onima koji upra`wavaju unutra{wu molitvu. Wima nisu potrebne re~i, budu}i
da oni to opitno znaju i ne sla`u se sa onima koji svemu tome te`e samo teorijski, jer to
smatraju znawem koje nadima.74
6
U svakom slu~aju, oni koji upra`wavaju pravu umnu molitvu, moraju se osloboditi
strasti i odbaciti svaki kontakt sa onim {to je ometa, jer }e samo na taj na~in usvojiti
neometanu i ~istu molitvu. [to se ti~e onih koji jo{ uvek nisu dostigli ovaj stepen, ali
mu te`e, oni moraju ovladati svakim ~ulnim zadovoqstvom, potpuno odbaciti strasti, jer
celo telo mora biti umrtvqeno za greh; to zna~i da se ~ovek mora osloboditi od vlasti
strasnih emocija. Sli~no tome, osu|ivawem se moraju poraziti zle strasti koje se nalaze u
umu, tj. moraju se uzdi}i iznad ~ulnih zadovoqstava.
Ako smo pod vla{}u strasti, te ni usnama ne mo`emo da okusimo umnu molitvu,
onda je neophodno telesno iznurivawe postom, bdewem i sl.75 Samo iznurivawe umrtvquje
sklonost tela ka grehu, obuzdava i slabi pomisli koje podsti~u nasilne strasti.
[tavi{e, upravo to u nama pobu|uje sveto pokajawe,76 kroz koje se bri{u nekada{wi
grehovi, te ~ovek postaje otvoren za molitvu i blagodat. Jer, kako David ka`e: srce
skru{eno i uni`eno Bog ne}e odbaciti;77 i prema Grigoriju Bogoslovu: Bog najsigurnije
iscequje kroz patwu.78 Zbog toga nas i Sam Gospod u Jevan|eqima pou~ava da post i
molitva ~ine ~udesa.79
7
^ovek se molitvom osloba|a neosetqivosti;80 Oci to nazivaju okamewenost.81
Nije li upravo Varlaam prvi ... kritikovao one koji su posedovali pravo znawe, jer
72 Iako je nu`no za vreme molitve iskqu~iti svaki spoqa{wi ose}aj, nema potrebe za uklawawem svih
sklonosti ili raspolo`ewa koja u nama pobu|uje na{ `ivot na ovome svetu. Ose}awe milosr|a, na primer,
usmerava molitvu. Istovremeno, pravoslavna tradicija uvek u~i da bi trebalo, koliko god je to mogu}e
pojednostaviti um pri sozercavawu. Ciq ~iste molitve nije sticawe dobrih misli o Bogu, ve} sticawe
neposredne svesnosti o Wegovom prisustvu.
73 To je patwa koja donosi korist, a koja je uslovqena postom, bdewem i sli~nim asketskim podvizima.
74 1. Kor. 8,1.
75 Asketizam nikada nije sam sebi ciq, ve} disciplina koja osloba|a ~oveka od nasrtaja strasti, time mu
omogu}iv{i da se neometano posveti svome unutra{wem delawu ( ).
76 Pokajawe (): stawe duboke skru{enosti koje izvire iz svesti o sopstvenoj gre{nosti i milosti
Bo`ijoj.
77 Ps. 51 (50),19.
78 Hom. XXIV. 11, PG XXXV, 1181 B.
79 Mt. 17,21; Mk. 9,29.
80 Analgesia - nesposobnost ose}aja boli, tj. duhovno slepilo ili otupelost: ne treba ga me{ati sa
bestra{}em, kontrolom poreme}enih strasti ili ~istotom srca. Bestra{}e se ne sastoji u tome da se ne
iskusi cena discipline; doista, bez katarze (o~i{}ewa tela i du{e), ~ovek ne mo`e do}i do ove unutra{we
slobode.
19
ose}aju fizi~ki bol? Zaista, izvesni Oci dr`e da je post su{tina molitve: Glad pokre}e
molitvu, ka`u.82 Drugi smatraju da je ona wen kvalitet, jer znaju da molitva bez
pokajawa gubi kvalitet.
[ta bi odgovorio kada ~uje{: @e| i bdewe pritiskaju srce, a kad je srce
poti{teno, ~itave reke suza naviru iz nas.?83 I jo{: Molitva je majka pla~a, ali i
wihova k}er.84 Zar ne vidi{ da ovaj fizi~ki trud ne samo da otklawa svaku prepreku za
molitvu, ve} je u velikoj meri i podsti~e?85 I {ta su te suze kojima je molitva majka i
k}er? Nisu li one po prirodi bedne, gorke i rawive onima koji jedva da okusi{e bla`enu
patwu, ali slatke i nezlobive onima koji oseti{e puno}u radosti? Kako to da molitva ne
uklawa pokrete tela koji dovode do osetne radosti i bola, ili, kako ti pokreti ra|aju
molitvu, i obrnuto, kako molitva ra|a te pokrete? Za{to ih Bog milosr|em Svojim daruje,
i za{to se onda ka`e: Ako si molitvom stekao dar suza, onda se Bog dotakao o~iju srca
tvoga, te si zadobio umni vid.?86
8
Apostol Pavle bi odnesen do tre}ega neba, da li u telu, ne znam, da li izvan tela,
ne znam87 jer zaboravi na sve telesne potrebe. Tako, na{i protivnici pitaju, ako neko ko
molitveno vapi Bogu treba da prekine sa opa`awem svega telesnog, kako onda takve stvari
mogu biti dar Bo`iji, ako onaj ko im te`i treba da ih odbaci? Me|utim, onaj ko te`i
sjediwewu sa Bogom, ne samo da bi trebalo da se odrekne telesnog, ve} i umnog delawa:
Svebo`anska svetlost i svako uzdizawe ka svesvetim vrhovima, moraju ostati iza nas,
kako ka`e veliki Dionisije.88 ... Kako ove stvari mogu biti rezultat milosr|a Bo`ijeg,
pita Varlaam, kada ih ~ovek ne zapa`a tokom umne molitve koja sjediwuje ~oveka sa
Bogom? To ne vodi ni~emu, a sve {to poti~e od Wega ima svoj smisao. ... Smatra{ li da
bo`ansko sjediwewe nadilazi samo beskorisne stvari, a ne i one velike i neophodne?
O~igledno je da se ti sam nikada nisi uzdigao iznad beskorisnog: ina~e bi shvatio da
zajednica sa Bogom prevazilazi ~ak i stvari koje su po sebi korisne.
9
... Ovu duhovnu blagodat u srcu, avaj, naziva{ fantazijom, koja nam predstavqa
varqivo podobije srca.89 Me|utim, oni koji su dostojni ove blagodati znaju da to nije
fantazija koja je plod imaginacije, da ne poti~e od nas, niti se javqa samo da bi nestala;
ve} je ona stalna energija koja je plod blagodati, sjediwena sa du{om i ukorewena u woj,
izvor svete radosti koji privla~i du{u, osloba|aju}i je od raznolikih i materijalnih
slika, koja radosno odbacuje sve telesno. (Telesnim nazivam sve {to se javqa u na{im
pomislima, a {to je proizvod telesnih zadovoqstava, zatim se spaja sa pomislima, i,
predstavqaju}i se kao ne{to prijatno, vu~e ih na dole.)
[to se ti~e onoga {to se odvija u telu, a ishodi iz du{e pune duhovne radosti, to
nazivamo duhovnom stvarno{}u, uprkos tome {to nestaje u telu. Kada zadovoqstvo nastalo
u telu, u|e u um, ono mu prenosi telesni aspekt, bez obzira na to {to samo telo nikako nije
u zajednici sa superiornom realno{}u, ve} pre umu daje inferioran zna~aj, i zato se celi
81 Na primer, sv. Maksim, Ambig. PG XCI, 1344 C. (Cf. Mk. 3,5, 5,52; Jn. 12,40, okamewenost srca); tako|e,
sv. Jovan Lestvi~nik, Scala 6, PG LXXXVIII, 796 B.
82 Sv. Jovan Lestvi~nik, ibid., 14, 865 D.
83 ibid., 6, 796 B.
84 ibid., 28, 1129 A.
85 Samo u najvi{im dometima unutra{weg sozercawa, ~ovek nije svestan asketske patwe. Varlaam ne shvata
(zbog svoga neiskustva) da se bez patwe ne mo`e do}i do vi|ewa Boga.
86 Marko Monah, de lege spir.12, PG LXV, 908 A.
87 2. Kor. 12,2.
88 De myst. theol. I. 3, PG III, 1000 C.
89 Verovatno se misli na vi|ewe nestvorene svetlosti Trojice, koje Varlaam bogohulno naziva produktom
imaginacije. Prema wemu, sve {to je vi|eno predstavqa pogre{nu sliku samoga srca.
20
~ovek naziva telom, kako je ve} re~eno o onima na koje se odnosio bo`anski gnev: Ne}e
se duh moj do vijeka preti s qudima, jer su tijelo.90 Suprotno tome, duhovna radost, koja
dolazi iz uma u telo, nikako se ne naru{ava zajednicom sa telom, ve} ga preobra`ava i
oduhovwuje, jer tada odbija sve zle prohteve telesne; ono vi{e ne vu~e du{u na dole, ve} se
zajedno sa wom uzvi{ava.91 Tako celi ~ovek postaje duh, kao {to je napisano: A {to je
ro|eno od Duha, duh je.92 Ustvari, sve ovo iskustvom postaje jasno.
12
Na{ filosof i daqe prigovara: naklonost ka delawima strasnoga dela du{e i tela
prosto prikivaju du{u za telo, a samu du{u ispuwavaju tamom.
Me|utim, koja bol ili zadovoqstvo ili pokret nije zajedni~ka aktivnost tela i
du{e? ... Doista, postoje blagoslovene strasti i du{evno-telesna delawa, koja ne samo da
ne prikivaju duh za telo, ve} slu`e da uzdignu telo do dostojanstva bliskog dostojanstvu
duha i da ga podstaknu da te`i ne~em vi{em. Takve duhovne aktivnosti, kako smo
prethodno pomenuli, ne ulaze u um iz tela, ve} silaze u telo iz uma, da bi preobrazili telo
u ne{to boqe i da bi ga obo`ili ovakvim delawima i strastima.
Isto kao {to je ovaplo}ewe bo`anstva Boga Re~i zajedni~ko za du{u i telo, budu}i
da je On obo`io telo posredstvom du{e da bi i ono tvorilo dela Bo`ija; isto tako i u
duhovnom ~oveku, blagodat Duha, koja se prenosi u telo kroz du{u, telu donosi i iskustvo
bo`anskog, i omogu}ava ista blagoslovena iskustva koja sama du{a nosi. Du{a, budu}i da
je iskusila bo`ansko,93 ima i strasni deo, dostojanstven i bo`anstven: ili pre, u nama
postoji jedan strasni aspekt koji mo`e postati dostojanstven i bo`anstven.94
Kada du{a stremi ovom bla`enom delawu, ona obo`uje i telo koje, budu}i da vi{e
nije vo|eno telesnim ili ve{tastvenim strastima - iako oni koji nemaju dovoqno iskustva
u ovome misle da je ono uvek tako vo|eno- vra}a se u sebe i odbija svaki kontakt sa zlom.
Doista, ono podsti~e vlastito osve}ewe i neodvojivo obo`ewe, kako o tome svedo~e i
~udotvorne mo{ti svetiteqa.
[ta re}i za prvomu~enika Stefana, ~ije lice, jo{ za `ivota, sija{e kao u an|ela?95
Nije li i wegovo telo iskusilo bo`anske stvari? Nisu li to iskustvo i aktivnost
svojstveni du{i i telu? Daleko od toga da se du{a vezuje za zemne i telesne misli i da se
ispuwava tamom, kako to ovaj filosof izla`e; nasuprot tome, takvo uobi~ajeno iskustvo
predstavqa neiskazivu vezu i zajednicu sa Bogom. Ono bo`anstveno uzdi`e samo telo,
udaquju}i ga od zla i zemaqskih strasti. I sam Prorok ka`e: Jer se Bo`iji mo}nici
zemqe veoma uzdugo{e.96
Takve su stvarnosti i misti~ne energije u telima onih koji ~itav `ivot posveti{e
svetom isihazmu; ono {to se ~ini da je suprotno razumu u wima, ustvari je iznad razuma.
Takve stvari prelaze i nadilaze um onih koji sve ovo teorijski istra`uju, a ne dolaze do
znawa delima i iskustvom. Takav ~ovek huli na svetiwu i pokvareno je razdire, jer joj ne
prilazi sa verom, koja sama po sebi mo`e dosegnuti istinu koja je iznad razuma.97
90 Post. 6,3.
91 Kao {to telesna u`ivawa prqaju du{u, isto je tako vi|ewe Boga preobra`ava; zaista, vaskrsewe tela na
zemqi blagoveste oni koji dostignu{e istinsko bogopoznawe- ali ovo poznawe () mo`e biti samo
pitawe iskustva, a ne uma.
92 Jn. 3,6,8.
93 Doslovno propatila bo`anske stvari. Psevdo-Dionisijeva definicija religijskog znawa: Ne u~iti, ve}
patiti (tj. iskusiti).
94 Osetivna sposobnost du{e je jedinstvena, ali sposobna da iskusi utiske, bilo odozgo (religijsko iskustvo,
koje se prenosi na telo), ili odozdo (telesna i ~ulna iskustva, koja poti~u od tela). U drugom slu~aju, du{a je
pala i uni`ena; u prvom, wen strasni deo () na{ao je svoje istinsko (duhovno) ispuwewe.
95 Dap. 6,15.
96 Ps. 46 (47),10.
97 Palama ovde o~igledno misli na svoga protivnika Varlaama, filosofa kome nedostaje isihasti~ko
neposredno opitno znawe o preobra`uju}em u~inku nestvorene slave u telu. Kao rezultat toga, on pada u
dualisti~ku antropologiju, koja telo iskqu~uje iz procesa obo`ewa.
21
13
... Zaista, svaki razuman ~ovek vrlo dobro zna da je blagodat Duha obe}ana onima
koji je se udostoji{e u vreme molitve. I{tite i da}e vam se,98 ka`e Gospod. To se ne
odnosi samo na odno{ewe i do tre}ega neba,99 ve} na sve darove Duha Svetoga. Dar
razli~nih jezika100 i wihovo tuma~ewe, za koje Pavle ka`e da se sti~u molitvom, pokazuje
da se blagodat ponekad projavquje i kroz telo. ... Isto je i sa re~ju mudrosti,101 darom
isceqivawa,102 ~iwewem ~udesa103 i Pavlovim polagawem ruku104 ~ime prenosi{e Duha
Svetoga.
Iako se darovi pou~avawa, jezika i wihovog tuma~ewa sti~u molitvom, ipak je
mogu}e da se projave ~ak i kada je ona odsutna iz du{e. Ali, isceqewa i ~udotvorstva se
nikada ne de{avaju ukoliko du{a nije u stawu usrdne umne molitve, a telo u savr{enom
skladu sa du{om.
Ukratko, Duh se ne projavquje samo kada u du{i obitava molitva, koja se misti~no
sjediwuje sa nepresu{nim izvorom ovih darova, jer nije zabele`eno da su apostoli
izgovorili ijednu ~ujnu re~ kada polagahu ruke na wih.105 Dakle, ova projava se ne de{ava
samo za vreme umne molitve, ve} i u trenucima telesnog delawa, kada, na primer, ruke kroz
koje silazi Duh Sveti, dodiruju ~oveka koji se rukopola`e. Kako mo`e{ re}i da ove
blagodati koje se projavquju kroz telo, nisu isto toliko dar Bo`iji, date na korist onima
koji je molitveno tra`e, tvrde}i bez dokaza da oni koji se uzdigo{e do tre}ega neba
moraju zaboraviti na ono {to se odnosi na telo?
14
... Iako Bog onima koji Mu se iskreno mole omogu}ava da iza|u iz sebe, ~ime
prevzilaze svoju prirodu i misti~no se uzdi`u do tre}ega neba, ~ak i u takvim
slu~ajevima, budu}i sabrani u sebe, Bog preko wihovih du{a i tela tvori ono {to je
natprirodno, tajanstveno i nepojmqivo za mudre ovoga sveta.106
Kada je Sveti Duh si{ao na Apostole u hramu,107 gde oni bijahu istrajno i
jednodu{no na molitvi i moqewu,108 On ih ne dovede u ekstazu, ne odnese ih do neba, ve}
im dade jezike ogwene, kojima po~e{e izgovarati re~i109- koje bi oni, po tvome mi{qewu, u
ekstazi trebalo da zaborave, jer su zaboravili i na sebe. Isto tako, kada je Mojsije }utao,
Gospod mu re~e: [to vi~e{ k meni?110 Ove re~i ukazuju na to da je Mojsije bio u molitvi;
budu}i da se molio u sebi, jasno je da je bio posve}en umnoj molitvi. Da li se on tada
98 Mt. 7,7.
99 2. Kor. 12,2.
100 1. Kor. 12,10.
101 ibid. 14,26, 12,8.
102 ibid. 12,9.
103 ibid. 12,10.
104 2. Tim. 1,6.
105 Dap. 8,17. (Duha dobi{e polagawem ruku). Palama ovde ho}e da ka`e da telo mo`e postati sasud
blagodati, ~ak i kada du{a nije u uzvi{enom duhovnom stawu. To je, naravno, osnovno na~elo svetotajinskog
u~ewa da u~inak Svetih Tajni ne zavisi od dostojnosti onoga ko je prima.
106 Palama uglavnom ponovo misli na na Pavlovo (2. Kor. 12,2.) misti~no iskustvo. Treba napomenuti dve
stvari o ekstazi: prvo, to je pitawe transcendentnosti (izla`ewa) cele prirode, ne samo iz tela; drugo, u
i kroz vascelu stvorenu prirodu Bog projavquje takve neiskazive stvari.
107 Ustvari, u gorwoj odaji (Dap. 1,13.). Palama verovatno me{a na~alo o Pedesetnici sa Delima
apostolskim 2,46. ili Jevan|eqem po Luki 24,53.
108 Dap. 1,14.
109 Dap. 2,1-4.
110 Izl. 14,14-15. (Bog je Mojsiju naredio da razdvoji vode Crvenoga mora svojim {tapom). Grigorije
Bogoslov, hom. XVI. 4, PG XXV, 937 A, i Vasilije, In. Ps CXIV, PG XXIX, 485 C.
22
odrekao svojih ~ula, ne obra}aju}i pa`wu na narod, wihov vapaj, opasnost koja im je
pretila, niti na {tap u wegovoj vidqivoj ruci? Za{to ga Bog tada nije odneo, za{to ga
nije oslobodio ~ula ({to smatra{ jedinim Bo`ijim darom onima koji se mole); ve} je
usmerio wegovu pa`wu na vidqivi {tap, daruju}i veliku silu ne samo wegovoj du{i, ve} i
telu i ruci - stvarima, koje prema tvome mi{qewu, oni koji upra`wavaju umnu molitvu,
treba da zaborave? Zbog ~ega je on, }ute}i, digao {tap koji je dr`ao u ruci, na more, prvo
da bi ga razdvojio, a zatim, nakon prelaska, da bi vratio more? Nije li on u svojoj du{i
nosio stalno se}awe na Boga, nije li on na uzvi{en na~in, umnom molitvom, bio sjediwen
sa Jedinim Koji mo`e tvoriti takva ~udesa?111 Pored toga, on je istovremeno sve ovo ~inio
svojim telom na ~ulno opa`qiv na~in.
19
... Bestra{}e se ne sastoji u umrtvqavawu strasnoga dela du{e, ve} wegovom
usmeravawu od zla ka dobrom i usmeravawu wegovih energija ka bo`anskim stvarima ...
Bestra{}e je dostigao onaj ko vi{e nema nikakvih zlih sklonosti, ve} je bogat u dobrome i
krase ga vrline, onaj ko je podredio svoje razdra`qive i pohotne prohteve (koji ~ine
strasni deo du{e) du{evnim sposobnostima znawa, rasu|ivawa i mi{qewa, upravo kao
{to se ostra{}en ~ovek odlikuje zlim zadovoqstvima i svoj um podre|uje strastima.112 Sve
je to zloupotreba du{evnih mo}i koja ra|a grozne strasti, isto kao {to zloupotreba znawa
o svoj tvorevini mudrost pretvara u ludost.113
Ukoliko ~ovek ispravno koristi ovo znawe i duhovno ga razume, do}i }e do saznawa
o Bogu; a usmeravawem strasnog dela du{e ka onome za {ta ga je Bog stvorio, ve`ba}e se u
odgovaraju}im vrlinama: sa gramzivo{}u, bori}e se milosr|em, sa razdra`qivo{}u,
trpqewem. Tako, ~ovek koji je ubio strasni deo du{e nije u prednosti, jer on ne ~ini ono
~ime bi stekao bo`anstveno stawe, dobre sklonosti i odnos sa Bogom;114 ve} pre biva
nagra|en onaj ko je podredio taj deo svoje du{e, tako da }e on kroz poslu{nost umu, kome je
prirodno dato da vlada, stalno stremiti Bogu i to neprekidnim se}awem115 na Wega.
Zahvaquju}i tome se}awu, on }e ste}i bo`ansku sklonost i podstaknu}e du{u da napreduje
ka najuzvi{enijem stawu, qubavi Bo`ijoj. Kroz tu qubav, on }e ispuniti zapovesti Onoga
Koga qubi, u skladu sa Pismom, sprove{}e u delo i zadobi}e ~istu i savr{enu qubav
prema bli`wem,116 {to ne mo`e postojati bez bestra{}a.
20
111 Ovo je zaista posebna Palamina izjava, jer Varlaam govori posebno o ekstazi, a ne o molitvi uop{te.
Te{ko da bi Varlaam porekao duhovnu mona{ku tradiciju da rukodequ treba da prati molitva, ili da
se}awe na Boga treba da pro`ima svaku spoqa{wu aktivnost sabranoga ~oveka.
112 Ideja o podre|ivawu strasnih delova du{e umu (hegemonikon ili logistikon) poti~e od Platonovog
mita o ko~ija{u (Phaedrus 246Af; cf. Rep. IV, 434Dff.), kao i podela ni`ih du{evnih sposobnosti na
(gnevqiv ili raspaqiv) i (~ulan ili pohotqiv).
113 1. Kor. 1,20. Palama ne omalova`ava prirodne nauke (bukvalno znawe bi}a), ve} wihovu zloupotrebu,
npr. upotreba uma za konstruisawe hipoteza suprotnih otkrovewu.
114 To zna~i da strasti preusmerene ka bo`anskim stvarima, donose podstrek ili elan koji ubrzava uzno{ewe
ka Bogu. Tako, npr. razdra`qivost se mo`e preobraziti u pravedni gnev i sklonost ka pravi~nosti; a iznag
svega (~iwenica koju je Palama usput naveo, ali koju nagla{avaju Origen i Grigorije Niski), eros, strasni
aspekt qubavi, mo`e se usmeriti od telesne naslade ka neopisivoj `eqi za zajednicom sa Hristom, `enikom
du{e.
115 Se}awe na Boga: stawe neprekidne sabranosti, gde je sva pa`wa usmerena na Boga. Kao osnova ~iste
molitve, ovaj termin se neprestano provla~i kroz celo isto~no-hri{}ansku duhovnost. Prvi put se
otvoreno povezuje sa prizivawem Hristovog Imena kod Dijadoh Foti~ki, peti vek (npr. Centuries, XCVII, ed.
Des Places, str. 159). sv. Jovan Lestvi~nik, Scala XXVII, PG LXXXVIII, 1112C.
116 Jn. 4,19; 5,1-2.
23
Takav je put koji kroz bestrasnost vodi ka savr{enoj qubavi, to je izuzetan put koji
nas uznosi do velikih visina.117 To je put najpre dostupan onima koji se odvoji{e od sveta,
jer se potpuno posveti{e Bogu, te im takva zajednica omogu}ava neprekidan razgovor sa
Wim preko o~i{}enoga uma. Oni lako odbijaju napade lukavoga, da bi sa~uvali svoju
riznicu qubavi.
[to se ti~e onih koji `ive u svetu, oni se moraju primorati da svetovne stvari
podre|uju zapovestima Bo`ijim. Ne}e li i strasni deo du{e, nakon ovog nasilovawa,118
isto tako po~eti da dela u skladu sa zakonom Bo`ijim? Zar nam ovo primoravawe,
potpomognuto navikom, ne olak{ava prihvatawe zapovesti Bo`ijih i ne preobra`ava
promenqivu sklonost u nepromenqivo stawe. Ovakvo stawe donosi sigurnu mr`wu prema
zlim stawima i sklonostima du{e; a omrznuti greh zna~i osigurati bestrasnost, koja
zauzvrat ra|a qubav prema Jednom Bogu. Zato se Bogu mora predati strasni deo du{e, `iv
i delatan, poput `ivoga prinosa. Apostol za telo ka`e: Molim vas, dakle, bra}o, radi
milosti Bo`ije, da date tjelesa svoja u `rtvu `ivu, svetu, ugodnu Bogu.119 Kako se to mo`e
posti}i?
Na{e o~i moraju zadobiti blag pogled, ugodan drugima, koji prenosi milost svi{e
(jer je zapisano: Ko ima blag pogled, primi}e milost).120 Sli~no tome, na{e u{i moraju
biti osetqive na bo`anske pouke, ne samo da ih ~uju, ve} (kako psalmopojac David ka`e) i
pamte zapovesti Wegove i da ih izvr{uju;121 ne smemo postati zaboravan slu{alac, ve}
proniknuti u savr{eni zakon slobode i ostati u wemu, jer }e taj biti bla`en u delawu
svojemu, kako nas u~i brat Bo`iji, apostol Jakov.122 Isto tako, na{ jezik, ruke i noge
moraju slu`iti voqi Bo`ijoj. Nije li ovakvo ve`bawe zapovesti Bo`ijih, delawe i tela i
du{e, i kako onda ono mo`e pomra~iti i oslepiti du{u?
117 Put ka savr{enoj qubavi se preko bestra{}a posmatra kao postojanost u dobrome. Kada se strasti
manifestuju u skladu sa wihovom prvobitnom ~istotom, a ~ovek se oslobodi od borbe protiv vlastite
poreme}ene prirode, on postaje slobodan da projavi delatnu qubav prema Bogu i prema bli`wem. U tome
smislu, bestra{}e je veoma blisko milosr|u i nesumqivo }e ukqu~iti sastradavawe sa bli`wim.
118 Nasilovawe je snaga koja je u po~etku potrebna za disciplinovawe pale prirode. (To je smisao mona{ke
askeze pomenute u prvom poglavqu.) Ali, svi se moraju boriti da bi stekli ispravne navike, bilo u svetu ili
u manastiru.
119 Rim. 12,1.
120 Pr. 12,13.
121 Ps. 102 (103),18.
122 Jak. 1,25.
24
G. OBO@EWE U HRISTU
II.iii: 8
... Monasi znaju da Bo`anska su{tina prevazilazi ~iwenicu da je nedostupna
~ulima, jer Bog nije samo iznad svega stvorenog, ve} je ~ak i iznad Oca. Veli~anstvo Onoga
Koji prevazilazi sve nije samo iznad svake afirmacije, ve} i iznad svakoga odricawa;1
ono prevazilazi svako, umom pojmqivo, veli~anstvo. Svetiteqi, koji duhovno2 sagledavaju
ovu ipostasnu svetlost3, opitno znaju da ona postoji, i to ne samo simvoli~ki, kako ka`u,
kao projava slu~ajnih doga}aja; ve} je to svetlost netvarna i Bo`anska, blagodat koja se
nevidqivo sagledava i nepojmqivo spoznaje.4 Oni se ne pretvaraju da znaju {ta je to.5
9
... Ova svetlost nije Bo`anska su{tina, jer je ona nepristupna i nepojmqiva;6 ona
nije an|eo, jer nosi znamewe Gospodara. Ona ponekad ~ini da ~ovek iza|e iz tela, i ne
odvajaju}i ga od wega, uzdi`e telo do nesagledivih visina. Ponekad, pak, preobra`ava
telo, unose}i u wega svoju krasotu, dok na ~udesan na~in ova svetlost koja obo`uje telo ne
postane vidqiva i telesnim o~ima.7 Takav be{e veliki Arsenije u isihasti~koj borbi;8
sli~an wemu, Stefan, dok su ga kamenovali9 i Mojsije kada je si{ao sa gore.10 Ponekad se
ova svetlost, poput neiskazanih re~i, jasno obra}a onome ko je sozercava. Takav slu~aj
be{e sa apostolom Pavlom.11 Prema Grigoriju Bogoslovu: Ona silazi sa uzvi{enih
predela, gde obitava, tako da se Onaj, Koji po Svojoj prirodi iz ve~nosti nije ni vidqiv,
niti sadr`qiv u bilo kojem bi}u, do izvesne mere mo`e nalaziti u stvorenoj prirodi.12
Onaj ko je, sabrav{i se, primio ovu svetlost, u svoj um neprekidno prima istu onu
stvarnost, koju su sinovi Izraiqevi nazivali manom, hlebom koji stiza{e svi{e. ...13
1O bo`anskoj su{tini koja prevazilazi odricawe i potvr|ivawe, videti odeqak B, napomene 9 i 49. Dok je
Bog skup svih pozitivnih predstava koje imamo o bo`anstvu, Bog mora biti iznad-Boga, preuzvi{ena
blistava tama.
2 Bo`anska svetlost je vaistinu vidqiva, ali samo duhovno preobra`enim o~ima svetiteqa.
3 Ipostasnu u smislu konkretne, objektivne stvarnosti, a ne ne~ega {to je izmislio subjektivni um. Ovu
re~ ovde ne treba pome{ati sa ipostasi jedne od Li~nosti Svete Trojice. Nestvorena Bo`anska svetlost ili
energija ne sa~iwavaju ~etvrtu Bo`iju ipostas (quartum quid), kako to latinski kriti~ari ponekad
predstavqaju.
4 Uobi~ajen primer namerno paradoksalnog jezika, svojstvenog Grigoriju Niskom i Psevdo-Dionisiju
(nau~eno neznawe, trezvena opijenost), koji koriste kada govore o misti~nom znawu ili iskustvu.
5 Bo`anski subjekat takvog prosvetqewa predstavqa ogroman iskustveni udarac, koji pak stalno izaziva
umnu analizu. Istinska misti~na kognicija je za analiti~ki um () tama, jer je po definiciji
neiskaziva i nepojmqiva.
6 Poznata definicija sv. Vasilija: Su{tina ostaje nepristupna (), ali energije silaze na nas
(Ep. 234, 1). Bo`anska svetlost jeste Bog sve dok je On pojmqiv, a Bog ostaje transcendentan, ~ak i u
Svojoj samo-projavi, pobu|uju}i ekstazu, samo-prevazila`ewe u onima kojima se javi.
7 Vidqivo preobra`ewe svetiteqevoga tela (predo~ewe uzno{ewa vaskrslog tela posledwega dana) se ~esto
potvr|uje u ranim mona{kim izvorima (npr. Apoph. Patrum, Josif of Panephysis, 7; Silvanus, 12 (wegovo
lice i telo sija{e poput angela); Arsenije, 27 (starac se pojavi sav kao plamen).
8 O u~itequ isihazma Arseniju, pogledati besedu sv. Teodora Studita, Orat. XII, PG XCIX, 860B, J. Hausherr,
Lhesychasme ... u Orientalia Christiana Periodica XII (1956) 25-7.
9 Dap. 6,15. (vidje{e lice wegovo kao lice an|ela). Ustvari, to be{e za vreme su|ewa, a ne u vreme wegovog
pogubqewa.
10 Izl. 34,29. (ko`a na licu posta svijetla dokle govora{e s Wim).
11 2. Kor. 12,4. (~u neiskazane rije~i).
12 Hom. XLV, 11, PG XXXVI, 637B.
13 Izl. 16,14.
25
10
... Isihasti nikada nisu ni tvrdili da je ova svetlost an|eo. Posleduju}i u~ewu
Otaca, vi|ewa an|ela se de{avaju na razli~itim mestima, u zavisnosti od sposobnosti
onoga ko ih vidi: ponekad u obliku konkretne su{tine, pristupne ~ulima, i vidqive ~ak i
dosta ostra{}enim osobama koje o tome ni{ta ne znaju; ponekad u obliku nesazdane
su{tine, koju du{a samo delimi~no mo`e da sagleda; ponekad kao pravo vi|ewe, kojeg se
udostoji{e samo ~ista srca i oni koji duhovno progleda{e. Ali ti,14 neupoznat sa ovim
razli~itim na~inima vi|ewa an|ela, `eli{ da poka`e{ da su an|eli me|usobno
nevidqivi, ne zato {to su bestelesni, ve} zbog svoje su{tine; time implicitno
sozercateqe stavqa{ u istu kategoriju sa Valaamovom magaricom, koja je isto videla
an|ela!15
11
Ina~e tvrdi{ da um sozercava Boga, ne u nekoj drugoj ipostasi, ve} o~i{}en od
strasti i neznawa, sagledavaju}i sebe, on vidi Boga u sebi, budu}i da je stvoren po Wegovoj
slici.16 Tako|e, veruje{ da su oni, koji tvrde da su tako videli samu su{tinu uma u
svetlosti, u skladu sa misti~nom hri{}anskom tradicijom. Me|utim, isihasti znaju da
o~i{}en i prosvetqen um, kada u~estvuje u blagodati, ima i druga misti~na i
natprirodna vi|ewa - sagledavaju}i sebe, on vidi vi{e: on ne sozercava neki drugi
objekat, ili jednostavno predstavu o samome sebi,17 ve} pre slavu koju je milost Bo`ija
utisnula u wega. Ova svetlost jo{ vi{e podsti~e um da prevazi|e sebe i sjedini se sa onim
{to je iznad razumevawa. Ovim sjediwewem, um vidi Boga u Duhu na na~in koji
prevazilazi qudske mo}i.
... Tvrdi{ da um mo`e videti Boga samo ako se o~isti ne samo od strasti, ve} i od
neznawa;18 svetiteqi, pak ne spomiwu ovo posledwe. Oni se neprekidnom i netvarnom
molitvom o~i{}uju od zlih strasti i, prevazilaze}i svako znawe, po~iwu da vide Boga. ...
Jer, oni nikada ne prestaju da stra`e nad sobom, ne tro{e vreme da bi saznali da li jo{
neko - mo`da Skit, Persijanac ili Egip}anin - tvrdi to i to, niti se optere}uju ovim
o~i{}ewem od neznawa. Oni savr{eno dobro znaju da takvo neznawe ni u kom slu~aju ne
onemogu}ava bogovi|ewe.
Ako ispuwavawe zapovesti nema drugog rezultata osim o~i{}ewa od strasti; te
ako, prema Bo`ijem obe}awu, samo ~uvawe zapovesti omogu}ava prisustvo, obitavawe i
projavu Boga, nije li onda pogre{na ova dodatna pri~a o daqem o~i{}ewu od neznawa...
o~i{}ewu koje, kako smo pokazali, u stvari dovodi do nestanka znawa?
12
... Varlaam najpre navodi razloge koji su, kako on tvrdi, naveli monahe koje on
optu`uje, da poveruju da je Bo`anska su{tina (ili wena emanacija) vidqiva svetlost.19 To
se desilo, smatra on, jer su u Pismu videli da se ve}ina vi|ewa i otkrivewa koja su
14 Direktno obra}awe Varlaamu, koji be{e spreman da prihvati tvrdwu isihasta
15 Br. 22,25,27.
16 Vi|ewe Boga u ogledalu o~i{}ene du{e jeste uobi~ajena slika svetoota~kog u~ewa. Ono svoje korene ima u
biblijskom pogledu na ~oveka, stvorenog po Bo`ijem podobiju i stoga sposobnog da zasija krasotom Samoga
Boga. Ali, usled pada, podobije je uprqano i ogrehovqeno, te mora pro}i obnovqewe i pro~i{}ewe
() da bi izdejstvovalo vi|ewe Boga. Varlaam (odeqak 7) pokazuje da savr{eno dobro poznaje ovo
tradicionalno u~ewe (posebno Evagrija).
17 Ovde postoji izvestan spor izme|u Palame i Varlaama. Varlaam ka`e: Kada se nus o~isti od strasti i
neznawa, on vidi Boga onakvim kakav On jeste (II.iii.7). Me|utim, Palama se trudi da naglasi ono
najzna~ajnije, tj. da je to vi|ewe plod milosr|a Bo`ijeg, a ne samo prirodno i samo-stvoreno prosvetqewe
uma, kako je to tvrdio Varlaam.
18 Palama ovde razumeva neznawe u pozitivisti~kom smislu, tj. kao nepoznavawe svetovnih nauka
(pogledati Deo A, I.i.). Palama insistira na tome da je takvo znawe nepotrebno za napredak u duhovnom
`ivotu, te da mu ustvari, mo`e smetati.
19 Neizvesno je da li su isihasti ikada izjedna~avali nestvorenu svetlost sa Bo`anskom su{tinom, kao {to
to Mesalijanci u~ini{e.
26
svetiteqi misti~no iskusili, desila i projavila kroz i u svetlosti. ... Ali, za{to bi neko
Bo`ansku su{tinu smatrao takvom svetlo{}u? Niko od nas nikada nije definisao
sozercateqa kao nekoga ko je video Bo`ansku su{tinu! Stoga, ako on ne vidi Bo`ansku
su{tinu, i ako, prema tvom mi{qewu, isihaste sozercateqem nazivaju onoga ko vidi
odre|enu svetlost, onda je o~igledno da oni svetlost koju vide{e ne smatraju Bo`anskom
su{tinom.
15
Na{ je ciq da prenesemo u~ewe o blagodatnoj svetlosti vekovima po{tovanih
svetiteqa, ~ija je mudrost plod iskustva i koji tvrde da je takvo u~ewe Svetog Pisma.20
Zato }emo ukratko navesti re~i Isaaka, vernog tuma~a ovog u~ewa:21 Na{a du{a, tvrdi
on, ima dva oka, kako to svi Oci tvrde. ... Ipak, vid pojedinog oka se ne koristi u istu
svrhu: jednim okom sagledavamo tajne prirode, tj. Bo`ansku silu, Wegovu premudrost i
promisao, i sve ono {to mo`emo objasniti Wegovim veli~anstvenim domostrojem. Drugim
okom, sozercavamo slavu Wegove svete prirode, budu}i da Bog `eli da nas uvede u duhovne
tajne.22
Oba oka vide svetlost, ali, po{to svako ima posebnu sposobnost vi|ewa, pri
sozercavawu ove svetlosti, pojavquje se izvesna dualnost, jer svako oko vidi razli~itu,
me|usobno nevidqivu svetlost. Po tuma~ewu bo`anstvenog Isaaka, jednim se spoznaje
sila, premudrost i promisao Bo`ija i, uop{teno govore}i, znawe o Tvorcu; drugim se
sozercava, ne Bo`anska priroda ... ve} slava Wegove prirode, kojom je Spasiteq obdario
Svoje u~enike, i preko wih, sve one koji veruju u Wega i delima to svedo~e. On je `eleo da
oni vide tu slavu, jer kaza Ocu Svome: ho}u da i one koje si mi dao budu sa mnom gdje sam
ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me qubio prije postawa svijeta.23 I jo{: I
sada proslavi ti mene, O~e, u tebe samoga, slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet
postade.24
Tako je On na{oj qudskoj prirodi darovao O~evu slavu, ali ne i Bo`ansku prirodu;
jer je ona jedno, a Wegova slava drugo, uprkos tome {to su me|usobno nerazdeqive.
Me|utim, iako se ova slava razlikuje od Bo`anske prirode, ona se ne mo`e svrstati me|u
ono {to je podlo`no vremenu, jer po svojoj transcendentnosti ona nije,25 budu}i da na
neiskaziv na~in predstavqa deo Bo`anske prirode.
Me|utim, nije On samo toj qudskoj komponenti, sjediwenoj sa Wegovom ipostasi,26
darovao slavu koja sve prevazilazi, ve} i Svojim u~enicima. O~e, ka`e On, i slavu koju
si mi dao ja sam dao wima, da budu jedno kao {to smo mi jedno.27 On tako|e `eli da i oni
gledaju tu slavu,28 koju posedujemo u svojim najve}im dubinama i kojom mo`emo videti
Boga.
16
20 Npr., Psevdo-Dionisije, de eccl. hier. II, PG III, 392A.
21 Isaak Ninivski, hom. 72 (ed. N.Theotokis, str. 415)
22 On, ustvari, suprotstavqa dve vrste religijskog znawa: prirodno sozercawe ( ), znawe o
Bogu kao Tvorcu; i neposredno vi|ewe Bo`anskih nestvorenih energija ili slave (, u
najstro`ijem smislu te re~i).
23 Jn. 17,24.
24 ibid., 5.
25 Napomena 6 i Psevdo-Dionisije, de myst. theol. V, PG III, 1048A. Slava ne bi bila Bo`anska, da je ona
samo jedan od mnogih pojmqivih objekata u svetu. Budu}i nestvorena, ona je nu`no transcendentna, a
istovremeno misti~no razli~ita (iako nerazdeqiva) od Bo`anske prirode (tj. su{tine).
26 U pitawu je stvorena (pa zato i slo`ena) qudska priroda sjediwena sa Hristom kao Drugom Li~nosti
(ipostasi) Trojice. U~estvovawe u Hristovoj Bo`anskoj slavi nije ograni~eno samo na Wegovu ~ove~ansku
prirodu, ve} i one koji po blagodati zajedni~are sa Wim.
27 Jn. 17, 22-23.
28 ibid., 24.
27
Kako onda zadobijamo i sagledavamo ovu slavu Bo`anske prirode? Da li
ispitivawem uzroka stvari, putem kojih poku{avamo do}i do znawa o toj sili,
premudrosti i Bo`ijoj promisli? Me|utim, kao {to smo ve} napomenuli, sve ovo vidi
drugo oko du{e, koje ne vidi Bo`ansku svetlost, slavu Wegove prirode (po re~ima sv.
Isaaka). Po tome se ova svetlost razlikuje od svetlosti istozna~ne sa znawem.29
Zato se ne mo`e re}i da u svakome, ko poseduje znawe o tvorevini, ili ko je kroz
wega sagledava, obitava Bog; takav ~ovek samo ima znawe o bi}ima, te putem analogije
dolazi do zakqu~ka o postojawu Boga. [to se ti~e ~oveka koji misti~no poseduje i vidi tu
svetlost, on zna i ima Boga u sebi, ne vi{e putem analogije, ve} istinskim sozercawem,
koje prevazilazi sva bi}a, jer se nikada ne odvaja od ve~ne slave.
Ne budimo neverni pred izobiqem ovih blagoslova; ve} verujmo u Wega Koji
u~estvuje u na{oj prirodi i Koji joj je obe}ao slavu Svoje prirode, i potrudimo se da
steknemo i vidimo tu slavu. Kako? ^uvawem Bo`anskih zapovesti.30 Jer, Gospod je obe}ao
da }e se javiti onome ko ih dr`i, a pod javqawem podrazumeva Svoje i O~evo obitavawe u
wemu: Ako me neko qubi, rije~ moju dr`a}e, i Otac moj qubi}e wega; i wemu }emo do}i i
u wemu }emo se nastaniti,31 i javi}u mu se sam.32 Jasno je da pod dr`awem rije~i, On
podrazumeva zapovesti, jer je prethodno govorio zapovijesti umesto rije~: Ko ima
zapovijesti moje i dr`i ih, to je onaj koji me qubi.33
17
To je dokaz ... da ovo sozercawe nije oblik znawa,34 iako je Varlaamova najve}a `eqa
da doka`e upravo suprotno. [to se nas ti~e, ako odbijamo da ovo sozercawe nazovemo
znawem, to ~inimo zbog Wegove transcendentnosti - isto kao {to ka`emo da Bog nije
bi}e, jer verujemo da je On iznad wega. Me|utim, kako pokazati da se ova Bo`anska
svetlost razlikuje od znawa?
Na{ filosof zapa`a da ~uvawe zapovesti ne mo`e otkloniti tamu neznawa iz
du{e; to se mo`e u~initi samo u~ewem i priqe`nim prou~avawem.35 Ali, ono {to ne
uklawa neznawe, ne mo`e doneti znawe! Isto tako, ono {to nas, prema wegovom mi{qewu,
ne vodi znawu, prema Spasiteqevim re~ima, vodi nas sozercawu. Zaista, to sozercawe nije
znawe, i ne samo da ga takvim ne treba smatrati ili govoriti o wemu kao takvom, ve} ono
ustvari nije pojmqivo (ukoliko se ovaj termin ne koristi neispravno i dvosmisleno).36
Koriste}i re~ pojmqiv u wenom najstro`em smislu, i daju}i joj transcendentno
zna~ewe, trebalo bi poverovati da je ono iznad svakog znawa i sozercawa koje od wega
29 To zna~i da nije nu`no da u~eni ~ovek, koji poznaje zakone prirode, pre primi Bo`ansku nauku. U
najboqem slu~aju, kroz prirodno bogoslovqe, Bog se spoznaje samo analogno i indirektno. Me|utim, ne
smemo zaboraviti da u gr~koj tradiciji prirodno sozercawe ~esto prevazilazi dono{ewe zakqu~aka o
sili i premudrosti Bo`ijoj na osnovu Wegovih tragova pri stvarawu; ono obuhvata sozercawe kroz
Bo`anske o~i, intuitivno sagledavawe svojih unutra{wih na~ela silom duhovnoga uma (nus).
30 Osnovni princip pravoslavqa: osve}ewe, istinito znawe o Bogu, ne dosti`e se umovawem ili
govorqivo{}u, ve} poniznom poslu{no{}u (odeqak 17).
31 Jn. 14, 23.
32 ibid., 21.
33 loc. cit.
34 U smislu jedne oblasti qudske nauke (), prirodno pristupa~ne umu. Prosvetqewe (istinsko
) se razlikuje od takvog znawa, te je kao takvo ne-znawe, ili nau~eno neznawe. U tom smislu
Palama dr`i da sozercawe nije oblik znawa.
35 II.i.34, 37, i napomena 18.
36 Misti~no znawe je nepristupno za neprosvetqeni stvoreni um; ono je transcendentno, jedinstveno i
neuporedivo sa bilo kojim drugim znawem.
28
zavisi, budu}i da ni{ta ne prevazilazi obitavawe i projavu Boga u nama, niti se {ta
mo`e izjedna~iti sa tim, niti mu se pribli`iti.
Ali, isto tako znamo da vr{ewe zapovesti Gospodwih donosi pravo znawe, jer du{a
time ozdravquje. Kako racionalna du{a mo`e biti zdrava, ako je bolesna wena kognitivna
sposobnost? Tako znamo da zapovesti Gospodwe ne donose samo znawe, ve} i obo`ewe. To
Duhom savr{eno, vide}i u sebi savu Bo`iju, kada je Bogu milo da nas uvede u duhovne tajne,
na na~in koji je sv. Isaak pokazao.37
18
... Poslu{ajmo {ta prethodnici sv. Isaaka imaju da ka`u o slavi Bo`ijoj,
tajanstveno i tajinski vidqivoj samo duhovno iskusnim. Po~nimo od svedoka i apostola
na{eg Jedinoga Boga i Gospoda Isusa Hrista, od Koga ishodi svo o~instvo38 u puno}i
svete Crkve.39 Najpre poslu{ajmo wihovog prvona~alnog Petra, koji ka`e: Jer vam ne
objavismo silu i dolazak Gospoda na{ega Isusa Hrista sleduju}i izmi{qenim bajkama,
nego smo sami bili o~evidci veli~anstva wegova.40 Evo jo{ jednoga apostolskog o~evica
ove slave: ali probudiv{i se vidje{e slavu wegovu.41 Kakvu slavu? Drugi Evan|elista
svedo~i: i zasija se lice wegovo kao sunce, a haqine wegove postado{e bijele kao
svjetlost42, pokazuju}i im da je On Sam Bog Koji, po re~ima psalmopojca: svjetlo{}u kao
haqinom odeva se.43
Me|utim, nakon {to vide{e slavu Gospodwu na gori svetoj44 - ~udnovatu, ali
stvarnu svetlost koja prosvetquje, same u{i (koje opazi{e oblak svetli odakle dopira{e
glas) - Petar nastavqa: I imamo najpouzdaniju proro~ku rije~.45 O, sozercateqi Bo`iji,
koja je to proro~ka re~ {to svedo~i o vidqivoj svetlosti? Koja ako ne da se Bog
svjetlo{}u kao haqinom odeva? On nastavqa: I imamo najpouzdaniju proro~ku rije~, i
dobro ~inite {to pazite na wu kao na svjetilnik koji svijetli u tamnom mjestu, dokle Dan
ne osvane.46 Koji drugi dan, ako ne onaj na Tavoru? Dok se Danica ne rodi!47 Koja
Danica, ako ne ona koja obasja Petra, Jakova i Jovana? I gde }e se ta Danica roditi, ako
ne u srcima va{im?48
Ne vidite li kako ova svetlost u srcima vernih i savr{enih, i sada sija? Ne vidite
li koliko je ona iznad svetlosti znawa? Ona ni~ega zajedni~kog nema sa jelinskim
naukama, koje se ne mogu nazvati svetlo{}u, budu}i da je to potpuna ili delimi~na
obmana, bli`a tami nego svetlosti. Zaista, ova svetlost sozercawa, razlikuje se i od
svetlosti koja dolazi od Svetog Pisma, uporedivom sa svjetilnikom koji svijetli u
tami, dok se svjetlost misti~nog sozercawa poredi sa Danicom koja svetli i tokom dana,
tj. i pored sunca.49
37 Isaak Ninivski, citiran u odeqku 15 (napomena 21).
38 Ostali svetoota~ki pisci Hristu pripisuju o~instvo da bi ilustrovali Wegovu spasiteqsku ulogu kao
Drugoga Adama, naro~ito navode}i Isaiju, 8, 16. (Jn. 2, 29). Pogledati npr. Ep. ad Diognetum (ed. H.I.Marrou,
str. 192); tako|e nekoliko odlomaka kod Psevdo-Makarija. Psevdo-Dionisije o~instvo pripisuje Trojici
kao celini, a ne samo Ocu (de div. nom. I.4, PG III, 592A).
39 Ef. 3, 15. Palama smatra da su predstavnici crkvene hijerarhije O~evi, jer predstavqaju sliku
Hristovog o~instva.
40 2. Pt. 1,16. O svetom Petru kao uzoru svih episkopa, pogledati J.Meyendorff et al., The Primacy of Peter in the
Orthodox Church (London; Faith Press, 1963).
41 Lk. 9,32.
42 Mt. 17,2.
43 Ps. 103(104),2.
44 2. Pt. 1,18.
45 ibid., 19.
46 ibid.
47 loc.cit.
48 loc.cit.
49 Istina Pisma nije samo-obja{wiva, ve} ostaje tajanstvena svetlost dok Duh Sveti ne prosvetli na{a
srca za wegovo unutra{we razumevawe. Unutra{we oko se o~i{}uje sozercawem i mi se sjediwujemo sa
29
20
Me|utim, protivnici takvog prosvetqewa i svetlosti tvrde da svaka svetlost koju
Bog pokaza svetiteqima jeste samo simvoli~na pojava, aluzija na netvarnu i pojmqivu
stvarnost, {to se, po promisli Bo`ijoj, pojavquje u ma{ti, u posebnim okolnostima.
Tako|e, pogre{no smatraju da se sv. Dionisije Areopagit sla`e sa takvim mi{qewem.
Ustvari, ovo posledwe jasno potvr|uje da }e nas svetlost, koja je obasjala u~enike u vreme
presvetog Preobra`ewa, neprekidno i beskrajno obasjavati svojim najsvetlijim zracima
u budu}em veku,50 kada }emo, prema Wegovom obe}awu svagda s Gospodom biti.51 Kako to
da ova svetlost, presvetla i Bo`anska, ve~na, preuzvi{eno nepromenqiva, mo`e imati
i{ta zajedni~ko sa svim onim simvolima i aluzijama, prilago|enim posebnim
okolnostima, koji nastaju, da bi ponovo nestali, koji u jednom trenutku postoje, a u drugom
ne, i koji se ponekad pojavquju, a da pri tome ipak nemaju nikakvo istinsko postojawe?
Setimo se samo da sunce, blistavije od svega opa`qivog, poti~e od promene, i
podlo`no je raznim godi{wim promenama, zajedno sa brojnim nebeskim telima koja se
kre}u ispred wega; ono je ponekad pomra~eno ili skriveno, ali isto tako slu{a molewa
svetiteqa, te mewa pravac svoga kretawa, kre}e se unapred, ili se zaustavqa.52
Pretpostavimo da sunce i wegova svetlost imaju izvesno bi}e i postojawe. [ta }emo onda
re}i za onu svetlost koja ne prima ni kretawe, ni senku promene, koja je krasota obo`enog
tela,53 tela koje oboga}uje i prenosi Bo`ansku slavu? Ho}emo li re}i da je ova svetlost, ta
divota ve~nosti, samo simvol, iluzija, ne{to {to vaistinu ne postoji? Naravno da
ne}emo, sve dokle qubimo ovu svetlost.
33
Budu}i da je Stvarnost koja prevazilazi saku umnu mo}, nepojmqiva, ona je onda i
iznad svakog bi}a; takva zajednica sa Bogom je iznad svakog znawa, iako se ~ak
metafizi~ki naziva znawem, a nije ni umna, iako se tako zove. Kako se ono {to je iznad
svakog uma mo`e nazvati umnim? Po{tuju}i wenu transcendentnost, boqe ju je nazvati
neznawem, nego znawem. Ona ne mo`e biti deo ili aspekt znawa, isto kao {to ni ono
Nadsu{tastveno nije aspekt su{tastvenog. Znawe kao celina je ne mo`e sadr`avati, niti
je ovo znawe, makar i podeqeno, mo`e imati kao jedan wen deo.
Ona pre mo`e biti neka vrsta neznawa, nego znawa, jer je po svojoj
transcendentnosti i sama neznawe, ili boqe re~eno, iznad neznawa. Na taj na~in, ova
zajednica predstavqa jedinstvenu stvarnost. Kojim god je imenom nazvali - zajednicom,
Hristom, Koji je sva istina; tako isihasta mo`e da vidi bo`ansku svetlost direktno (u svetlosti dana), a
ne samo preko Pisma.
50 De div. nom. I.4, PG III, 592BC. Ovde je najva`nije poistove}ivawe svetlosti koja obasjava hri{}anske
sozercateqe na zemqi i svetiteqe na nebu sa tavorskom svetlo{}u. To }e tako|e biti slava budu}ega veka,
kako Dionisije ka`e: Tako isihaste koji ve} vide{e bo`ansku svetlost, `ive eshatolo{ki, ovde i sada
projavquju}i veli~anstvenost vaskrsewa. Svetlost kojom se Hristos preobrazio, be{e bo`anska svetlost, a
ne produkt ma{te apostola.
51 1. Sol. 4,17.
52 Analogija Sunca, kao Apsoluta i svetlosti koja od Wega dolazi, uobi~ajena je za gr~ku svetoota~ku
tradiciju, koja kona~no ide do Platonove predstave u Rep. Palama se trudi da istakne da ova metafora
nije ba{ toliko jaka, jer je sunce promenqivo isto kao i wegova svetlost. Sun~eva poslu{nost svetiteqima,
aludira na izvesne starozavetne doga|aje (Kwiga Isusa Navina, 10, 12-13; Druga kwiga o carevima, 20, 11)
koje Palama navodi u razli~itom kontekstu u svojim Letter II to Barlaam, 61, ed. P.Chrestou, Palama
Syggrammata (Solun, 1962), str. 294.
53 Na prvom mestu, misli se na preobra`enog Hrista, a zatim i na blagoda}u preobra`ena tela svetiteqa ~ak
i u ovom `ivotu. Slava koja mo`e preobraziti svetiteqa ovde i sada nije ni{ta drugo do svetlost budu}ega
veka.
30
vi|ewem, ~ulnim opa`awem, znawem, umom, prosvetlewem - ne}e joj pristajati, ili }e, pak,
samo woj i pristajati.54
35
[ta je onda ova zajednica, koja se, po svojoj transcendentnosti, ne mo`e
poistovetiti ni sa jednim bi}em? Nije li to apofati~ko bogoslovqe? Me|utim, ona ima
veze sa zajednicom, a ne sa odricawem. [tavi{e, da bi smo bogoslovstvovali apofati~ki,
nije potrebno da iza|emo iz sebe, da bi smo postali deo te zajednice, iako ~ak i an|eli
moraju to da u~ine.55 Daqe, dok je istina da onaj ko ne bogoslovstvuje apofati~ki nije
pravoslavan, ~ak i me|u pravoslavnima, samo obo`eni qudi mogu ostvariti tu zajednicu.
Mi, pak, razumevamo apofati~ko bogoslovqe i verbalno ga izra`avamo; ali nam veliki
Dionisije re~e da ovu zajednicu ne mogu opisati, niti shvatiti, ~ak ni oni koji je
sagledavaju.56 Tako|e, svetlost apofati~kog bogoslovqa nije ni{ta drugo do jedna vrsta
znawa i racionalnog diskursa, gde svetlost posmatrana u ovom sozercawu ima objektivnu
stvarnost:57 Ona dela umom, te duhovno i neiskazivo op{ti sa onim ko se obo`uje.
Um posve}en apofati~kom bogoslovqu razmi{qa o onome {to je razli~ito od Boga.
Ono nastaje logi~kim razmi{qawem. Me|utim, u drugom slu~aju postoji zajednica. U
jednom slu~aju, um negira sebe zajedno sa ostalim bi}ima, dok u drugom postoji zajednica
uma i Boga. Na to misle Oci, kada ka`u: Ciq molitve je dosezawe Boga.58 Zato i veliki
Dionisije ka`e da se molitvom sjediwujemo sa Bogom.59 Um se molitvom postepeno
osloba|a svake vezanosti za tvorevinu: prvo, za zlu i dobru, zatim za neutralnu koja se
prilago|ava ili dobru ili zlu, u skladu sa namerama osobe koja je koristi. Upravo ovoj
posledwoj kategoriji pripadaju sva u~ewa i svo znawe koje dolazi kroz wih.60 Zato nas Oci
upozoravaju da ne prihvatamo znawe koje dolazi od neprijateqa u vreme molitve, da ne
bismo ostali bez onoga {to je uzvi{eno.61
Um tako polako napu{ta svaku vezu sa takvim stvarima, ~ak i sa onim superiornim,
da bi se ~istom molitvom potpuno odvojio od svih bi}a. Ova ekstaza je neuporedivo iznad
apofati~kog bogoslovqa, jer pripada samo onima koji su dostigli bestra{}e.62 Ali, to
jo{ uvek nije zajednica, sve dok Ute{iteq odozgo ne obasja ~oveka koji je molitvom
dostigao stepen iznad najvi{ih prirodnih sposobnosti, koji i{~ekuje O~evo obe}awe i
koji se Wegovim otkrovewem uznosi do sozercawa svetlosti.
54 Bog je jedinstvena stvarnost i znawe o Wemu nu`no prevazilazi svaki oblik stvorenog znawa. Misti~no
znawe je uvek dar, jer nije saprirodno sa nusom, duhovnim umom. Zato se mo`e nazvati tamom ili
neznawem u odnosu na stvoreni um; ali (kao {to smo videli) ono prevazilazi i odri~no i potvrdno
opisivawe i mo`e se primiti tihovawem.
55 Apofati~ko bogoslovqe mo`e ostati na ~isto intelektualnom nivou, kao odredbeni proces. Bogoslovsku
nu`nost odbijawa svih potvrdnih Bo`ijih atributa mo`emo smatrati neadekvatnom, jer ni na koji na~in ne
poseduje neposredno iskustvo skrivenog Boga. Ova zajednica sa Bogom, s druge strane, zahteva radikalno
obra}ewe, koje ukqu~uje moralno i duhovno sjediwewe sa Bogom (dok je odstrawivawe umnih predstava o Bogu
samo priprema); i izla`ewe iz ograni~enosti stvorene prirode uz pomo} qubavi.
56 De div. nom. I.5, PG III, 593BC.
57 Triads I.iii.7, II.iii.6.
58 Sv. Jovan Lestvi~nik, Scala XXVIII, PG LXXXVIII, 1132D.
59 De div. nom.III.1, PG III, 680D, itd.
60 ^ista molitva je pitawe jednostavne usredsre|enosti na Boga, a ne razmi{qawe o Wemu. Stoga, ne samo da
se moramo u vreme molitve osloboditi svih zlih pomisli koje nam demon ubacuje, ve} se moramo i odvojiti
od svih nebitnih ideja koje poti~u od tvorevine (Evagrije, de orat. 56-76, str. 66-69).
61 Sv. Jovan Lestvi~nik, Scala XVIII, ib. 1140AB.
62 Takvo odvajawe pretpostavqa u u smislu da je unutra{wi mir nemogu} bez izvesne stabilnosti u
vrlini i udaqavawu od nasrtaja izopa~enih strasti. Palama takvo stawe naziva , odvajawe od
stvorenih stvari da bi se prinele Bogu. To nije ekstaza misti~ne zajednice, u potpunosti blagodatno
odno{ewe za koje se du{a mora pripremiti, ali se svojim naporima ne mo`e uzneti.
31
To sozercawe ima po~etak, ne{to {to sledi, vi{e ili mawe tamno ili svetlo; ali
kraja nigde nema, jer je wegovo napredovawe beskrajno poput uzno{ewa u otkrovewu.63
Postoji razlika izme|u prosvetqewa, du`eg vi|ewa svetlosti, i vi|ewa stvari u
svetlosti, kad je vidqivo ~ak i ono {to je udaqeno, a budu}nost se pokazuje kao da je ve}
po~ela.
36
Nesposoban sam da to izrazim i objasnim. Iako su prethodne teme isto tako
neobja{wive,64 ove se odnose na temu koja se nas ti~e. Da se vratimo na{oj temi -
sozercawe ove svetlosti jeste zajednica, iako je ona neodr`iva sa nesavr{enim.65 Ali, da
li je zajednica sa ovom svetlo{}u vi{e od vi|ewa? Kako se ona mo`e posti}i, ako ne
Duhom, budu}i da je nastala prestankom umnog delawa?66
Ova se svetlost vidi u svetlosti, i onaj ko je vidi isto se nalazi u sli~noj
svetlosti, budu}i da se ova sposobnost druga~ije ne projavquje.67 Odvojiv{i se od svih
ostalih bi}a, ona sama sva postaje svetlost i stapa se sa onim {to vidi, ili pre, sjediwuje
se sa tim, ali se ne me{a, budu}i sama svetlost i vide}i svetlost kroz svetlost. Ako vidi
sebe, vidi svetlost; ako posmatra neki objekat, i to je svetlost; i ako gleda u ono pomo}u
~ega vidi, i to je svetlost. Takav je karakter zajednice, da je sve jedno, tako da onaj ko gleda
ne mo`e da razlikuje ni ~ula, ni objekat, niti wegovu prirodu, ve} je prosto svestan da je u
svetlosti i da vidi svetlost, razli~itu od svakog stvorewa.
37
Zato je veliki Pavle posle neobi~nog odno{ewa rekao da ne zna o ~emu se tu radi.68
U svakom slu~aju, on je sebe mogao da vidi. Kako? ^ulnim opa`awem, umom ili duhovnim
umom?69 Me|utim, on je tada prevazi{ao ove sposobnosti. On je sebe video Duhom, koji ga je
uzneo. [ta je on bio sam po sebi, budu}i da be{e nepristupan svakoj prirodnoj sili,70 ili
mo`da be{e li{en we? On je bio ono sa ~im be{e sjediwen, pomo}u ~ega je spoznao sebe i
radi ~ega se odvojio od svega ostalog. Takva je, dakle, bila wegova zajednica sa svetlo{}u.
63 To je epektaza, beskrajno napredovawe u bo`anskom znawu, tako dragom Grigoriju Niskom (pogledati
wegov Life of Moses). Budu}i da je Bo`ija priroda beskrajna i neiscrpna, ne mo`e biti kraja dobroti koju
izabrana du{a mo`e primiti iz Bo`ijih ruku. Popeti se na bilo koji vrh u na{em uzla`ewu Wemu zna~i
pred unutra{wim okom otvoriti daqe poglede znawa i qubavi. ^ak i u budu}em veku, vi|ewe Boga nije
stati~no posmatrawe Boga ab externo, ve} dinami~ko u~estvovawe u beskrajnoj puno}i Bo`anskoga bi}a.
64 O pitawu nestvorene svetlosti te{ko je raspravqati, isto kao i o misti~noj zajednici i neiskazivosti
Bo`ijoj u poglavqu 35.
65 ^ovek vidi Boga uvek po meri svojih sposobnosti. U ovome `ivotu, ~ak i veoma duhovni qudi mogu retko
da odr`e misti~nu zajednicu na neko vreme.
66 Ovakvo vi|ewe svetlosti samo mo`e biti delawe Bo`ije u nama, budu}i da ga na{e prirodne sposobnosti
nikako ne mogu dosti}i svojim mo}ima. Budu}i da Bog nije ni objekat ~ulne percepcije niti uma, ve} ih
prevazilazi, moramo umiriti i ~ula i um da bismo primili dar tajinskog znawa.
67 Ps. 36,10: Jer je u Tebe izvor `ivota, u svetlosti Tvojoj vidimo svetlost. U ovome vi|ewu Bog postaje sve
u svemu; jer svetlost je odjednom objekat vi|ewa, kojim vidimo (medijum), i samo gledaju}e oko (jer se ~ovek
mora preobraziti u svetlost da bi video Boga, a videti Wega, zna~i sjediniti se sa Wim i u~estvovati u
Wegovoj slavi). Ipak, obrati pa`wu da je ovo sjediwewe bez me{awa: Stvorena priroda ostaje stvorena,
~ak i kada je obo`ena preobra`avaju}im vi|ewem.
68 2. Kor. 12,2.
69 Palama ovde nabraja tri sposobnosti ili kognitivna nivoa: ~ulna percepcija (), logi~ki um
() i intuicija (). Ne zaboravi da misti~no sjediwewe prevazilazi ~ak i nus, sozercateqni
ili duhovni um.
70 Smela ideja: Sam ~ovek, kada iza|e iz sebe da bi se sjedinio sa Bogom, postaje transcendentan u odnosu na
vlastitu samo-spoznaju: ne-bi}e ( ) po transcendentnosti, kako Palama kasnije napomiwe. Ne treba
ba{ insistirati na ovom izrazu, jer je samo Bo`anska Priroda ne-bi}e ili iznad bi}a, kao izvor svakog
bi}a.
32
^ak ni an|eli ne mogu posti}i ovo stawe, makar ne bez nadila`ewa sebe sjediwuju}om
blagoda}u.71
Pavle
tako
be{e svetlost i duh, sjediwen sa wima, pomo}u wih je zadobio
sposobnost sjediwavawa, iza{ao je iz svih bi}a i postao je svetlost po blagodati, i
nebi}e po transcendentnosti, tj. prevazila`ewu svega stvorenog. Kako sv. Maksim ka`e,
onaj ko boravi u Bogu, on je iza sebe ostavio sve ono {to je po Bogu ... svaku stvarnost, ime
i vrednost koja je po72 Bogu }e biti van onih koji blagoda}u obitavaju u Bogu.73 Ali,
dostignuv{i ovo stawe, bo`anstveni Pavle nije mogao u potpunosti da u~estvuje u
Bo`anskoj su{tini,74 jer je ona po svojoj transcendentnosti ~ak iznad svakog nebi}a,
budu}i je ona i vi{e-od-Boga.75
Me|utim, postoji i ne-bi}e po transcendentnosti76 duhovno vidqivo ~ulima
du{e, koje sigurno nije Bo`anska su{tina, ve} slava i svetlost neodvojiva od Wegove
prirode, kojima se On sjediwuje sa dostojnima, bilo an|elima ili qudima. Po{to an|eli
isto toliko, koliko i qudi vide Boga, kada su sjediweni sa Wim i kada Mu poju,
verovatno bi ~ak i an|eo, ako bi morao da objasni to natprirodno vi|ewe, poput Pavla,
rekao: da li u tijelu, da li izvan tijela, ne znam, Bog zna.77 Kako to da onaj ko priznaje
beskrajno veli~anstvo Bo`ije, i visine do kojih je On ~ovekoqubqem Svojim uzdigao na{u
ni{tavnost, kako takav ~ovek mo`e da tvrdi da su vi|ewa svetiteqa - znana jedino Bogu i
onima kojima su otkrivena, kako sv. Grigorije Bogoslov ka`e78 - ~ulna, i kao takva,
imaginarna, simvoli~na i pojmqiva?79
66
Ovo znawe, koje je iznad razuma, svojstveno je onima koji ispovedaju Hrista. [to se
ti~e ciqa ove istinske vere, koja se ostvaruje vr{ewem zapovesti, on ne daruje Bo`iji
nauk samo kroz bi}a, pojmqiva ili nepojmqiva, jer pod bi}ima ovde podrazumevamo
ono {to je stvoreno; ve} to ~ini kroz nestvorenu svetlost koja je slava Bo`ija, slava
Hrista Boga na{ega i onih koji dostignu uzvi{eni ciq upodobqavawa Hristu. Jer }e u
slavi O~evoj, Hristos ponovo do}i i u slavi wihovoga oca,80 Hrista, pravednici }e
zasjati kao sunce;81 oni }e biti svetlost i vide}e svetlost, prizor blagoprijatan i
svesvet, svojstven samo ~istome srcu. Sada ova svetlost poput nade,82 samo delimi~no
svetli onima, koji se bestra{}em uzdigo{e iznad svakoga greha, a ~istom i netvarnom
molitvom prevazi|o{e sve {to je ~isto. Ali, u posledwi dan, ona }e vidqivo obo`iti
71 Gr~ki Oci se uvek trude da iskqu~e pogre{an angelizam u svome duhovnom u~ewu. Povu~ena je jasna
linija izme|u nestvorenih i stvorenih priroda, tj. izme|u Boga i svega {to je stvorio (ukqu~uju}i an|ele).
^ovek ne vidi Boga kada postane kao an|eo, tj. samim prevazila`ewem wegove telesne prirode, jer ~ak i
an|eli znaju Boga samo po izlivenoj blagodati.
72 Cent. Gnost. I.54 (PG XC, 110A), Ambig., PG XCI, 1200B.
73 Ambig., ibid., 1241AC.
74 Zna~ajan prigovor (napomena 70). Bo`anska su{tina po definiciji uvek mora prevazilaziti stvoreni um,
~ak i u budu}em veku, jer se niko nikada ne mo`e potpuno sjediniti sa onim {to je ontolo{ki nestvoreno.
Otuda je va`na Palamina distinkcija izme|u nepojmqive bo`anske su{tine i bo`anskih energija, koje se
blagoda}u spoznaju.
75 Psevdo-Dionisije, Ep.II, PG III, 1068.
76 ibid., de myst. theol. V, PG III, 1948A.
77 2. Kor. 12,2-3.
78 Hom. XXVIII, 19, PG XXXVI, 52B.
79 Napad na Varlaamovo stanovi{te da je tvr|ewe isihasta da vide bo`ansku svetlost samo produkt
imaginacije () ili, u najboqem slu~aju, vi|ewe samoga nusa kao svetlosti.
80 O Hristovom duhovnom o~instvu pogledati II.iii.18. i napomenu 38.
81 Mt. 13,43.
82 Rim. 8,23. Svetiteqi svojom prozorqivo{}u (zalogom jo{ ve}ih stvari koje }e do}i) zaista mogu da vide
svetlost budu}ega veka. Iako wihovo potpuno preobra`ewe du{e i tela, ~eka kona~no vaskrsewe, obo`ewe
mo`e i mora po~eti u ovome `ivotu.
33
sinove vaskrsewa83, koji }e se radovati u ve~nosti, u slavi i zajednici sa Onim Koji je
na{u prirodu zaodenuo Bo`anskom slavom i krasotom.
^ak i u stvorenom carstvu, ova slava i krasota nisu deo su{tine.84 Kako se onda
mo`e pomisliti da je slava Bo`ija, su{tina Boga i to Boga u Kome se istovremeno ne mo`e
u~estvovati, Koji je nevidqiv i netvaran, i u Kome se, po Wegovoj nadsu{tastvenoj sili,
mo`e u~estvovati, Koji se projavquje, blista i sozercawem sa onima ~istoga srca postaje
jedan Duh85, u skladu sa najmisti~nijom i tajanstvenijom molitvom kojom se na{ otac
obratio Svome Ocu? Daj im, ka`e On, da svi jedno budu, kao ti, O~e, {to si u meni i ja u
tebi, da i oni u nama jedno budu, u istini.86
Takvo je vi|ewe Boga koje }e u budu}em veku videti samo oni koji su dostojni
takvoga blagoslovenog ispuwewa. Isto ovo vi|ewe, samo u sada{wosti, vide{e odabrani
apostoli na Tavoru, Stefan dok su ga kamenovali,87 i Antonije u svojoj borbi za
unutra{wi mir88 - doista, behu to svetiteqi, tj. ~ista srca, kao {to se to mo`e videti iz
wihovih spisa i `itija.
Tako|e, mogu da tvrdim da proroci i patrijarsi iskusi{e ovu svetlost, te da su sva
(sa nekoliko izuzetaka) wihova vi|ewa, naro~ito ona bo`anstvena, u~estvovala u ovoj
svetlosti. Zaista, za{to bi Bog davao neku drugu svetlost, kada On poseduje ve~nu svetlost
u Sebi, vidqivu (iako misti~no) ~istom srcu, kako danas, tako i u budu}em veku, po
re~ima velikog Dionisija?89 Takvo je vi|ewe Boga, te kako onda mo`emo misliti da Onaj
Koji je rekao bla`eni ~isti srcem nije to obe}ao za ve~nost, ve} samo kao znawe koje
poti~e od stvorewa i mudrih ovoga doba?
68
Vreme je da ponovimo bo`anske re~i: Hvalim te, O~e, Gospode neba i zemqe, {to
si, sjediwuju}i se sa nama i projavquju}i se, ovo sakrio od mudrih i razumnih,90 koji su
razumni radi sebe samih i veruju samo ono {to vlastitim o~ima vide. Oni zato, kada ~uju
re~i svetiteqa, neke re~i odbace, neke pogre{no protuma~e, a ponekad se ~ak usude da
krivotvore pojedine delove da bi sve qude obmanuli. Zato, kada sv. Grigorije Niski
obja{wava prirodu sozercawa Boga obe}anu onima ~istoga srca, on ka`e: I mudrima
ovoga doba mogu}e je da steknu predstavu o Bogu na osnovu skladnosti sveta; on, me|utim,
dodaje: Ali, po mome mi{qewu, uzvi{enost Bla`enstva ima drugo zna~ewe.91
Veliki Dionisije Areopagit pita kako spoznajemo Boga budu}i da je On nepojmqiv
i ~ulno neopaziv, dodaju}i, na osnovu iskustva, mo`da je ispravno re}i da Ga spoznajemo
ne po Wegovoj prirodi, ve} kroz Wegov domostroj.92 On zatim nastavqa da nam otkriva to
bo`anstveno znawe, u skladu sa natprirodnom zajednicom sa presvetlom svetlo{}u, koja se
projavquje na na~in koji prevazilazi um i znawe.93 Me|utim, ovi qudi odbaci{e nad-umno
znawe, kao da ono ne postoji. Nisu ni pomi{qali da prona|u razlog zbog ~ega se
83 Lk. 20,36.
84 Prili~no dvosmislena re~enica: Mo`e da zna~i da na{e preobra`ewe u ovome `ivotu dolazi od
natprirodne blagodati i prirodno nije u vezi sa na{om su{tinom kao stvorenom (jer je izlivena svetlost
nestvorena); ili ({to je verovatnije), povezuju}i ovaj odlomak sa onim {to sledi, slava se ne odnosi na
Bo`ansku su{tinu, ve} na Wegove energije.
85 1. Kor. 6,17.
86 Jn. 17,21.
87 Dap. 7,55-56.
88 Gr~ki: . Atanasije, Vita Antonii 10, PG XXVI, 860AB. Misli se na zrak svetlosti sa
nebesa, koji se pojavquje da bi oterao demone i pomogao sv. Antoniju u wegovoj
borbi protiv sila lukavoga. Zbog pada, uvek se treba boriti za unutra{we
tihovawe i duhovnu sabranost.
89 de div. nom. I.4, PG III, 592BC.
90 Mt. 11,25; Lk. 10,21.
91 De beat. hom. IV (PG XLIV, 1269B).
92 De div. nom. VII.3, PG III, 869CD.
93 ibid., 872AB.
34
Dionisije tako iskustveno izra`ava, kao da to ne ~ini iz nekog posebnog razloga; ve} su
istakli ovu frazu, izvadili je iz konteksta, kao da ona potvr|uje da se Bog mo`e spoznati
samo kroz Wegova stvorewa. Na{ filosof Varlaam, nije uspeo da shvati da svetiteq ovde
govori o qudskom znawu koje po prirodi pripada svima, a ne o onome koje je dar Duha
Svetoga. On, ustvari, ka`e slede}e: budu}i da svako ima ~ula i um kao prirodne
sposobnosti, kako onda wima mo`emo spoznati Boga Koji je nepojmqiv i ~ulno neopaziv?
Svakako druga~ije od ~ulnih i slovesnih bi}a; ove sposobnosti jesu sredstva kojima
spoznajemo stvorena bi}a, ali su ograni~ena u domen takvih bi}a i kroz wih projavquju
Boga.94 Me|utim, oni koji nemaju samo umne i ~ulne sposobnosti, ve} su zadobili duhovnu
i natprirodnu blagodat, ne saznaju samo kroz stvorena bi}a, ve} i duhovno, na na~in koji
je iznad ~ula i uma, da je Bog duh, jer su u potpunosti postali Bog, i spoznaju Boga u Bogu.
Stoga, bo`anska bi}a moramo razumevati ovakvim misti~nim znawem, na {ta nas tako|e
podse}a sv. Dionisije,95 a ne prirodnim sposobnostima. U potpunosti moramo prevazi}i
sebe i potpuno se predati Bogu,96 jer je boqe pripadati Bogu, nego samome sebi. Zato su
bo`anskim stvarima obdareni oni koji su sjediweni sa Wim.
D. NESTVORENA SLAVA
III.i.9
9
Bo`anstveni i nebeski `ivot svojstven je onima koji `ive na Bogu ugodan na~in,
u~estvuju}i u neodvojivom `ivotu Duha, kako je i sam apostol Pavle `iveo: bo`anskim i
ve~nim `ivotom Onoga Koji je obitavao u Wemu, kako sv. Maksim ka`e.1 Takav `ivot uvek
postoji i u samoj prirodi Duha, Koji prirodno obo`uje iz ve~nosti. Svetiteqi ga
pravilno nazivaju Duhom i bo`anstvom, darom2 koji obo`uje i nikada se ne odvaja od
Duha Koji ga daruje. To je svetlost koja se javqa kroz tajanstveno prosvetlewe, a poznaju je
samo oni koji je se udostoje.
Ona je uipostazirana, ne zato {to ima svoju ipostas, ve} zato {to je Duh {aqe u
drugu ipostas,3 gde se zapravo sozercava. Tada se ispravno naziva uipostaziranom, jer
se ne sozercava sama u sebi, niti u su{tini, ve} u ipostasi.4 ... Ali, Duh Sveti prevazilazi
94 Zapazite da Palama ne pori~e va`nost prirodnog sozercawa: zaista se kroz tvorevinu mo`e spoznati
premudrost i veli~anstvenost Bo`ija, ali neposredna spoznaja transcendentnog Boga mora tra`iti jedan
vi{i oblik kognicije.
95 De div. nom., VII.3.
96 Maksim, Ambig., PG XCI, 1076BC.
1 Ambig., PG XCI, 1144 C, cf. Cap., V. 85, PG XC, 1384 D, verovatno pozivaju}i se na Gal. II. 20. Misao i
izraz ovoga i prethodnog poglavqa Trijada III, veoma su bliski Palaminom Pismu III Akindinu, ed.
Mayendorff, Theologia XXIV, 1953, str. 579.
2 Psevdo-Dionisije, Ep. II, PG III, 1068-1069. Smisao je da Bo`anske energije (ili svetlost) jesu sami `ivot
Boga (bo`anstvo), a svetiteqi su prizvani da uzmu udela u wemu; Bog, pak, neizrecivo prevazilazi ovaj
`ivot ili bo`anstvo po Svojoj su{tinskoj prirodi.
3 Sv. Vasilije, c. Eunom. V, PG XXIX, 772 B.
4 Ova bo`anska svetlost se ne mo`e sozercavati kao ipostas, tj. kao nezavisna realnost, jer, strogo uzev{i,
ona nema su{tinu. Ona se mo`e sozercavati samo u ipostasi, tj. u li~nosti. Ovde Palama misli na obo`ene
svetiteqe, koji blagoda}u, u svojim li~nostima projavquju tu preobra`avaju}u svetlost. Ali, u odnosu na
Li~nost (ipostas) Hristovu, energije su i uipostazirane. Tavorska svetlost ne otkriva Bo`ansku su{tinu,
ve} drugu Li~nost Svete Trojice.
35
obo`uju}i `ivot koji je u Wemu i koji ishodi iz Wega, jer je to wegova prirodna energija,5
srodna Wemu: Mi ne vidimo ni obo`ewe niti ikakav drugi `ivot potpuno sli~an
Uzroku, koji, po svojoj veli~anstvenoj transcendentnosti, prevazilazi sve.6 Me|utim, Duh
ne samo da ga prevazilazi kao Uzrok, ve} i ono {to je primqeno predstavqa samo deo
onoga {to je dato, jer onaj ko prima bo`ansku energiju, ne mo`e je u potpunosti imati.7
Tako, postoje razni na~ini na koje Bog prevazilazi takvu svetlost, takvo nestvoreno
prosvetqewe i takav, wima sli~an, `ivot.
10
Nadahnuti Simeon Metafrast je na osnovu prve kwige Makarija Velikog, sastavio
rasprave, podeqene u poglavqa na temu ove svetlosti i slave, uz detaqno, skladno i jasno
tuma~ewe.8 Za temu o kojoj raspravqamo, od velike koristi bi bilo da ovde predstavimo
neka od tih poglavqa, samo u prera|enom obliku.
U 62 poglavqu, on ka`e: Bla`eni Mojsije, slavom Duha koji sija{e na wegovom
licu, a koju ne moga{e da izdr`i nijedan qudski pogled, pokaza kako }e se tela svetiteqa
proslaviti nakon vaskrsewa pravednika. Iste te slave udostoji}e se du{e svetiteqa, koji
}e je primiti u unutra{weg ~oveka, budu}i da mi otkrivenim licem9 odra`avamo slavu
Gospodwu; tj. unutra{weg ~oveka preobra`enog od slave do slave prema istoj slici.10
U 63 poglavqu, on dodaje: Slava koja ~ak i sada bogati du{e svetiteqa, prekri}e i
zaodenuti wihova gola tela posle vaskrsewa i uzdi}e ih na nebesa, obu~ene u slavu
wihovih dobrih dela i slavu Duha, slavu koju, kao {to sam ve} rekao, du{e svetiteqa ve}
delimi~no primi{e. Tako, proslavqeni bo`anskom svetlo{}u, svetiteqi }e zauvek biti
sa Bogom.11
Prema velikom Dionisiju, be{e to ista ona svetlost {to na gori obasja izabrane
apostole: Kada se o~istimo od greha, postanemo besmrtni, ka`e on, i upodobimo se
Hristu, zauvek }emo biti sa Bogom (kako ka`e Pismo)12, dostignuv{i ispuwewe u
naj~istijim sozercavawima Wegovog javqawa, koje }e nas obasjati svojim najblistavijim
zracima, ba{ kao {to je obasjalo u~enike u vreme bo`anskog preobra`ewa.13
To je svetlost Bo`ija, kako je Jovan naziva u svome Otkrovewu,14 a to mi{qewe dele
i svi svetiteqi. Sv. Grigorije Bogoslov je zapazio: Po mom mi{qewu, On }e do}i onako
kako se pojavio ili javio u~enicima na gori, kada Bo`anstvo trijumfuje nad telom.15
Pored zna~ewa ono {to postoji u drugoj ipostasi, uipostaziran mo`e da zna~i i ono {to zaista
postoji, ono {to je pravo ili autenti~no, npr. na{e stvarno usinovqewe blagoda}u Duha Svetoga (III. i-
27). Prvo zna~ewe ove re~i, odnosi se na hristologiju Leontija vizantijskog, a drugo na Marka Monaha.
5 U ontolo{kom smislu, tj. kao energija koja je deo prirode Duha.
6 Psevdo-Dionisije, de div. nom. II. 7, PG III, 645 B.
7 To jeste, Duh prevazilazi Svoj samo-dar, ne samo metafizi~ki, u smislu da Uzrok uvek ontolo{ki prethodi
svojim energijama i u~incima, ve} i kao dar, budu}i da nikada (usled na{e ograni~enosti kao qudskih bi}a)
ne mo`emo imati bo`anski `ivot u svoj wegovoj punoti.
8 Odlomci iz spisa sv. Makarija, kru`ili su pod imenima raznih sredwovekovnih pisaca, ukqu~uju}i i
Simeona Metafrasta (deseti vek).
9 2. Kor. 3,18.
10 Metaphrastes, de elev. mentis 1, PG CXXXIV, 889 = Ps. Macarius, Logos 48, 6-7, ed. H. Berthold, Makarios/Symeon
Reden und Briefe II (Berlin, 1973; str. 104).
11 De elev. mentis, 2 ib., 892 AB, cf. Ps. Macarius, ed. cit., str. 105. Obratimo ovde pa`wu na Simeonov akcenat na
eshatolo{koj prirodi obo`ewa: oni koji primaju bo`ansku svetlost, ve} u~estvuju u slavi vaskrsewa
budu}ega veka. ono {to je sada uglavnom unutra{wa slava - iako ne u potpunosti, kao {to je to bio slu~aj sa
Mojsijem i nekoliko svetiteqa pustiwaka - tada }e se otvoreno pokazati u preobra`enim telima svetiteqa.
12 1. Sol. 4,17.
13 De div. nom. I. 4, PG III, 592 BC. Svetiteqi na nebu u`ivaju u istoj viziji preobra`ewa Hristovog kao i
Wegovi u~enici na Tavoru. Preobra`ewe (koje zauzima centralno mesto u bogoslovqu Isto~nog
hri{}anstva) nije neki izolovan i neva`an doga|aj u Hristovom `ivotu (kako to smatra Varlaam), ve} ve~na
paradigma bogovi|ewa i preobra`ewa kosmosa.
14 Otk. 21,23-24, 22,5.
36
11
Ali, ka`e Varlaam, to be{e ~ulno opaziva svetlost, vidqiva kroz vazduh, koja se
na iznena|ewe svih projavi, a zatim odjednom nestade. Neko je naziva bo`anstvom, jer je
simvol bo`anstva. Kakve novotarije! Kako se mo`e govoriti o ~ulno opa`qivom i
stvorenom bo`anstvu koje traje samo jedan dan, a pojavquje se da bi istoga dana i nestalo,
poput onih stvorewa koje nazivamo efemernim?16 Bo`anstvo, ustvari, traje i mawe od wih,
jer se pojavi i nestane u toku jednoga sata; boqe bi bilo re}i da se ono odjednom pojavi,
ali nikada ne postoji.17 Mo`e li se to nazvati bo`anstvom koje (iako nikada ne postane
istinsko bo`anstvo) trijumfuje nad tim ~asnim telom srodnim Bogu?18 Ne bi trebalo re}i
da je ona trijumfovala jedan minut, ve} da ona to ~ini neprekidno. Sv. Grigorije nije
rekao da je ona trijumfovala, ve} da trijumfuje, tj. ne samo u sada{wosti, ve} i u
budu}em veku.19
[ta ka`e{ na to? Da li }e se Gospod sjediniti sa takvim bo`anstvom, u kojem }e
trijumfovati u vekove vekova? I da li }e sve u svemu biti Hristos, kako to apostoli i
Oci tvrde,20 kada }e u Hristu, na mesto bo`anstva do}i ~ulno opa`qiva svetlost? U
skladu sa istim svetoota~kim svedo~anstvom: Ne}e nam trebati ni vazduh, ni prostor
niti bilo {ta drugo21 da bi smo videli Wega. Kako }emo Ga onda videti kroz vazduh?
Za{to bi nam u budu}em veku trebalo vi{e ovakvih simvola, vi{e ogledala, vi{e
zagonetki? Da li }e vi|ewe licem u lice i daqe ostati samo puka nada?22 Zaista, ako }e i
na nebu jo{ uvek postojati simvoli, ogledala, zagonetke, onda smo mi prevareni u na{im
nadama, obmaweni sofisterijom; misle}i da }e nam obe}awe omogu}iti usvajawe
isitinskog bo`anstva, ne}emo ga ~ak ni videti. ^ulno opa`qiva svetlost, ~ija je priroda
potpuno strana Bogu zamewuje to! Kako ova svetlost mo`e biti simvol, a ako to i jeste,
kako se mo`e nazvati bo`anstvom? Sam crte` nekog ~oveka ne predstavqa ~ove~anstvo,
niti je simvol an|ela wegova priroda.
12
Koji je svetiteq ikada rekao da je ova svetlost stvoreni simvol? Grigorije
Bogoslov ka`e: Bo`anstvo se u svetlosti projavilo u~enicima na Gori.23 Zna~i, ako
svetlost nije istinsko bo`anstvo, ve} wegov stvoreni simvol, trebalo bi re}i da
bo`anstvo nije projavilo svetlost, ve} da je sama svetlost uzrokovala pojavu tog
bo`anstva. ... Sli~no tome, sv. Jovan Zlatousti ka`e da se Gospod ukazao u ve}oj krasoti
kada je to bo`anstvo projavilo svoje zrake. Treba da zapazimo da on ovde ne ka`e prosto
bo`anstvo, ve} to bo`anstvo, istiniti Otac.24 Kako se onda mo`e govoriti o
15 Ep. Cl ad Cledonium, PG XXXVII, 181 AB. Grigorije ovde govori o Drugom Dolasku, kada }e se Hristos
pojaviti u istoj onoj slavi u kojoj se otkrio na Tavoru. Bo`anstvo trijumfuje nad telom, ne u smislu
poricawa ili negirawa tela, ve} u smislu prevazila`ewa wegove telesne neprovidnosti, i preobra`ewa u
svetli sasud Duha.
16 Ova re~ bukvalno zna~i onaj koji traje samo jedan dan, kao na primer vodeni cvet.
17 Platon, Tim. 27 D, izraz koji se, po Varlaamu, odnosi na vi|ewa isihasta (Triads II. iii. 55).
18 Izraz sv. Grigorija Bogoslova (vidi napomenu 15).
19 Tavorska svetlost ne mo`e biti samo stvoreni i prolazni simvol, jer je ona slava nepromenqivog
bo`anstva. To je natprirodna svetlost, u ovozemaqskom `ivotu vidqiva samo o~ima koje su se blagoda}u
preobrazile.
20 Kol. 3,11; i Grigorije Niski, de anima et resurr., PG XLVI, 104 C.
21 Grigorije Niski, ibid.
22 Jovan Zlatousti, ad Theod. lapsum I. 11, PG XLVII, 292, o Preobra`ewu, gde sv. Jovan govori o gledawu
Samoga Cara, ne vi{e u zagonetki ili kao u ogledalu, ve} licem u lice (Brojevi, 12,8 i 1. Kor. 13,12).
Vi|ewe na Tavoru, u svoj svojoj stvarnosti, predstavqa ve{tastven zalog ili jemstvo stvarnosti neposrdenog
i direktnog vi|ewa Hrista na nebesima.
23 Hom. XL. 6, PG XXXVI, 365 A.
24 Nepoznati izvor sv. Jovana Zlatoustog.
37
bo`anskim zracima, ako je svetlost samo simvol bo`anstva, obrazovanog iz druge
prirode?25
Sveti Vasilije Veliki, pokazav{i da je Bog, Koji se slavi u tri Li~nosti,
jedinstvena svetlost, ponovo govori o Bogu Koji `ivi u svetlosti nepristupnoj,26 jer je
ono {to je nedostupno u svakom pogledu istinito, a ono {to je istinito jeste nepristupno.
Zato apostoli popada{e na zemqu, ne mogu}i podneti slavu svetlosti Hristove, jer to
be{e svetlost nepristupna. Duh je tako|e svetlost, jer je napisano: On zasja u srcima
na{im Duhom Svetim.27
Ako je ono {to je nepristupno istinito, a ova svetlost be{e takva, onda ona ne
be{e samo privid bo`anstva, ve} istinita svetlost istinitog bo`anstva, i to ne samo
bo`anstva Sina, ve} i Oca i Sina. Zato na Preobra`ewe pojemo Gospodu: U svetlosti
Tvojoj, koja se danas ukaza na Tavoru, videsmo Oca i Duha u svetlosti,28 jer nam otkri
zrak bo`anstva Svoga.29 ... Kad se svi svetiteqi slo`i{e da ovu svetlost nazovu
istinitim bo`anstvom, kako se usu|uje{ da je smatra{ odvojenom od bo`anstva, nazivaju}i
je stvorenom realno{}u i simvolom bo`anstva, tvrde}i da je inferiorna u odnosu na
na{ um?
13
Sv. Maksim, navikao da razmi{qa u simvolima, analogijama i alegorijama, ne
koristi uvek (kako ve} zna{) ono {to je inferiorno kao simvol superiornog, ve}
suprotno: Tako, on mo`e da ka`e da je raspeto telo Gospodwe postao simvol privezanosti
na{ega tela strastima.30 Sli~no tome, Maksim, govore}i u alegorijama, tvrdi da je ova
svetlost simvol katafati~kog i apofati~kog bogoslovqa;31 on govori o superiornoj
realnosti kao simvolu onih inferiornih, i kao o realnosti koja u sebi sadr`i
bogoslovsko znawe, a istovremeno je wen izvor.
Nije li on rekao i to da je Mojsije simvol promisla, a Ilija suda?32 Da li zbog toga
treba da pretpostavimo da ovi proroci nikada nisu ni postojali, ve} sve to be{e
fantazija i ma{ta? Ko bi se drugi do Varlaama, usudio da ka`e tako {to, ili da tvrdi da
je ova svetlost strana bo`antsvu, privid bo`anstva? Zato su nadahnuti bogoslovi oprezni
kada blagodat ove svetlosti jednostavno nazivaju simvolom, da qudi ne bi, zalutav{i zbog
dvosmislenosti ovoga termina, pogre{no zakqu~ili da je ova najbo`anskija svetlost
stvorena realnost, strana bo`anstvu.33 U svakom slu~aju, izraz simvol bo`anstva, ako se
oprezno i na odgovaraju}i na~in shvati, ne mo`e se smatrati apsolutno suprotnim istini.
14
Pretpostavimo da je ona simvol bo`anstva, kako ve} veruje{. Ni tada nas ne}e{
uveriti u pogre{nost, niti nas li{ti na{e blagoslovene nade, jer svaki simvol ili sledi
25 To zna~i da ta svetlost mo`e biti svetlost bo`anstva, samo ako je ona sama po sebi bo`anska, i iste
prirode kao i Bog. Slava Bo`ija se doista mo`e projaviti kroz tvorevinu, ali ne mo`e sama po sebi biti
tvar ili tvarni simvol.
26 Sv. Vasilije, c. Eunom. V, PG XXIX, 640 AB, navodi 1. Tim. 6,16.
27 2. Kor. 4,6.
28 Navod Exaposteilarion, liturgijskog teksta koji se poje na jutrewu 6. avgusta. Iako je Hristos bio jedini
u~esnik istorijskog preobra`ewa, bo`anska nestvorena svetlost ili energija je zajedni~ka slava ili
energija sve Tri Li~nosti Svete Trojice, te nije osobina Samoga Sina.
29 Posledwi stih apostihire na ve~erwoj slu`bi 7. avgusta.
30 Ambig., PG XCI, 1376 CD.
31 ibid., 1165 BC. Sv. Maksim smatra da vi{a realnost (bo`anska svetlost) mo`e simvolisati ni`u, tj. u~ewa
o Bogu koja se bore da je oslikaju.
32 Ibid., 1168 C. To je obrnut slu~aj, stvoren entitet upotrebqen da bi ozna~io bo`ansku osobinu. Ovde `eli
da se ka`e da ~ak i takvim slu~ajevima, simvol mo`e biti realnost za sebe, a ne neki zami{qeni ili
prolazan fenomen.
33 U stvarnosti, naravno, ve}ina simvola vi{e realnosti su stvorene stvari, te zato Oci izbegavaju
opisivawe nestvorene svetlosti kao simvola.
38
iz prirode toga objekta koji simvoli{e, ili pripada potpuno drugoj prirodi. Tako, kada
sunce treba da iza|e, zora je prirodni simvol te svetlosti, i sli~no tome, toplota je
prirodan simvol sagorevaju}e sile vatre.34
[to se ti~e znakova koji nisu sa-prirodni na ovaj na~in i koji nezavisno postoje,
oni se ponekad smatraju simvolima: Upaqena bakqa se mo`e smatrati simvolom
neprijateqskoga napada. Ako oni nemaju vlastito prirodno postojawe, onda mogu
poslu`iti kao neka vrsta privi|ewa koje prori~e budu}nost, te tada simvol ima samo to
zna~ewe. Takvi behu opa`qivi znakovi, koje proroci jednostavno pokazahu, npr.
Zaharijeva kosa,35 Jezekiqeve sekire36 i wima sli~ni znakovi.
Prirodan simvol uvek prati prirodu koja mu daje postojawe, jer je srodan toj
prirodi; {to se ti~e simvola koji ishodi iz druge prirode, i ima vlastito postojawe,
nemogu}e je da on neprekidno bude povezan sa objektom koji simvoli{e, jer ni{ta ne
spre~ava wegovo postojawe pre i posle tog objekta, poput svake druge relanosti koja ima
vlastito postojawe. Kona~no, simvol li{en nezavisnog postojawa, ne postoji ni pre ni
posle svoga objekta, jer je to nemogu}e; ~im se pojavi, odjednom se raspada u nebi}e i u
potpunosti nestaje.
Isto tako, ako je tavorska svetlost simvol, onda je ona ili prirodni ili
neprirodni simvol. U slu~aju ovog posledweg, on ili ima vlastito postojawe, ili je samo
privi|ewe bez postojawa. Ali, ako je ona samo netvarno privi|ewe, onda Hristos nikada
zaista nije bio, niti jeste, niti }e biti onakav kakvim se pojavio na Tavoru. Ipak,
Dionisije Areopagit, Grigorije Bogoslov i svi oni koji ~ekaju Wegov dolazak sa nebesa u
slavi, jasno potvr|uju da }e Hristos u ve~nosti biti onakav kakvim se tada pojavio, kako
smo to ve} pokazali.37 Stoga, ova svetlost nije samo netvarno privi|ewe.
15
Zaista, ne samo da }e Hristos biti takav u ve~nosti, ve} On be{e takav i pre nego
{to uzi|e na Goru. Poslu{aj bogomudrog sv. Jovana Damaskina: Hristos se preobrazio,
ne time {to je uzeo jo{ neku osobinu koju nije imao pre toga, niti promenom u ne{to {to
nije bio ranije, ve} otkrivawem Svojim u~enicima onoga {ta On zaista jeste, otvarawem
wihovih o~iju i vra}awem vida oslepelim. Ostaju}i i daqe ono {to je bio i pre, On se
u~enicima Svojim pojavi u svoj krasoti Svojoj; On zaista jeste istinita svetlost, zrak
slave.38
Vasilije Veliki svedo~i to isto: Wegova Bo`anska sila se projavquje poput
svetlosti vi|ene kroz staklo, tj. kroz Gospodwe telo, koje On zbog nas primi; to je sila
koja prosvetquje one koji o~isti{e o~i svoga srca.39 Ne potvr|uju li godi{we pesme
crkvene da je On, ~ak i pre preobra`ewa, bio onakav kakvim se tada ukazao? Pre-sjajna
prvobitna lepota, {to be{e telom pokrivena, danas se otkri.40
34 Palama ovde jo{ uvek ne daje jedini slu~aj gde ta svetlost jeste simvol: To je prorodan simvol bo`anstva
(napomena 5), saprirodna i sapostoje}a sa Bogom, analogna neodvojivom odnosu izme|u sunca i wegovih
zraka. Simvoli ne u~estvuju u prirodi onoga {to simvoli{u, ve} postoje nezavisno od toga (npr, Mojsije i
promisao), ili postoje samo pojmovno, kao neka vrsta ilustracije (npr, po`ar kao simvol vojnog napada).
Po{to je tavorska svetlost istovetna sa ve~nom slavom Hristovom, to mora biti prirodni simvol, stvoren
ili zami{qen, koji sam zaista postoji i koji je ve~an. Vi{e o ovome videti vid. infra, poglavqa 19-21.
35 Zah. 5,1-2 (LXX).
36 Jez. 9,2.
37 supra, odeqci 10-11.
38 Hom. in Transif. 12-13, PG XCIV, 564 C-565 A. Nije Hristos Taj Koji se preobra`ewem mewa u ne{to novo,
ve} u~enici. Preobra`ewe otkriva bo`ansku slavu koju u ve~nosti ima, ali koja je skrivena ispod haqina
na Wegovom telu. [to se ti~e apostola, te haqine su na Tavoru odmah skinute.
39 Nepoznat izvor.
40 Tre}a stihira na svetlom ve~erwem 6. avgusta.
39
[tavi{e, mewawe na{e qudske prirode, weno obo`ewe i preobra`ewe - nije li to
postignuto u Hristu od samoga po~etka, od trenutka kada On uze na{u prirodu?41 On be{e
bo`anstvo i pre, ali u trenutku preobra`ewa Wegovog, On o~ima apostola Svojih darova
Bo`ansku silu koja im omogu}i da i sami progledaju i vide.42 Ova svetlost nije bila
halucinacija, ve} je ostala ve~na i postojala je od po~etka.
16
Ako Hristos be{e i osta takav u ve~nosti, onda je On i danas takav. Zaista, bilo bi
apsurdno verovati da takva be{e Wegova priroda do vi|ewa na Tavoru, i da }e takva biti
u budu}em veku, ali da se u me|uvremenu, odbaciv{i tu slavu, promenila. On i danas sedi u
istoj toj krasoti, sa desne strane Veli~anstva na visinama.43 Svi moraju slediti i
slu{ati Wega Koji ka`e: Pri|ite, uzi|imo na goru svetu i nebesku, sozercavajmo
neve{tastveno bo`anstvo Oca i Duha, koje sija kroz jedinoga Sina.44 Ako neko ne `eli da
ga uveri jedan svetiteq, onda mora slu{ati dva ili sve. Tako, bla`eni Andrej, sveti
svetilnik kritski, peva o svetlosti tavorskoj: Inteligibilan svet an|elski, koji
netvarno slavi ovu svetlost, jeste dokaz Logosove qubavi prema nama.45
Veliki Dionisije tvrdi gotovo isto kada veli~a ovaj uzvi{eni ~in nadkosmi~kih
sila:46 Oni ne samo da sozercavaju i u~estvuju u slavi Trojice, ka`e on, ve} i u slavqewu
Hrista. Udostojiv{i se ovog sozercawa, oni se uzdi`u do wega, jer je On Sam svetlost koja
obo`uje: Oni joj se istinski pribli`avaju, te tako prvi u~estvuju u spoznaji Wegove
~udotvorne svetlosti.47 I sv. Makarije sli~no govori ..., Na{a pome{ana priroda
qudska, koju Gospod uze, sede sa desne strane Veli~anstva na visinama,48 ispuniv{i se
slavom ne samo (poput Mojsija) u licu, ve} celom telu.49
Stoga, Hristos nepromenqivo ima ovu svetlost, ili pre, On ju je uvek imao, i uvek
}e je imati. Ako je ona uvek bila, jeste i bi}e, onda svetlost koja je obasjala Gospoda na
Gori nije bila halucinacija, niti samo simvol bez postojawa.
17
Ako neko ka`e da je ova svetlost nezavisna realnost, odvojena od prirode Onoga
Koji je ozna~ava, Onoga Koji je samo simvol - neka onda poka`e gde je i kakva je ta
realnost, koja se pokzala opitno nedostupnom ne samo o~ima (U~enici ni~ice pado{e na
zemqu50) i koja je sijala sa slavnog lica i tela Hristovog. Ina~e, da ona jeste nezavisna
realnost, ve~no povezana sa Hristom u budu}em veku, onda bi On imao tri prirode i tri
su{tine: ~ove~ansku, bo`ansku i onu koja poti~e od te svetlosti. O~igledno je i jasno
pokazano da ova svetlost nije ni nezavisna realnost, niti ne{to {to je strano bo`anstvu.
Stigav{i do ove ta~ke na{e rasprave, moramo objasniti za{to svetiteqi ovu
obo`uju}u blagodat i bo`ansku svetlost nazivaju uipostaziranom.
41 Va`an bogoslovski smisao: Samo vaspostavqawe na{e qudske prirode od strane Logosa imalo je za svoju
posledicu weno iscelewe i preobra`aj. ^ak i u okviru Hristove ~ove~anske prirode, ono {to se ukazalo
preobra`ewem, jeste ne{to potpuno novo; to je otkrovewe obo`ene ~ove~anske prirode Hristove, koju mogu
dobiti svi koji imaju udela u takvoj prirodi.
42 Palama ~esto nagla{ava da mi svojim prirodnim mo}ima ne mo`emo podneti blistavo vi|ewe Boga. ^ak
je i onima koji o~isti{e o~i srca potrebna posebna blagodat koja }e im omogu}iti da vide nestvorenu
svetlost (Odeqak 17, infra).
43 Jev. 1,3.
44 Sv. Jovan Damaskin, Kanon 2 na praznik Preobra`ewa (Pesma IX, tropar 2).
45 In Transfig. hom., VII, PG XCVII, 933 C.
46 To je, an|elski poredak, ~iji redovi sozercavaju slavu O~evu kao ve~nu i kao ovaplo}enu u Hristu.
47 De cael. hier., VII. 2, PG III, 20 BC. Ova je svetlost ~udotvorna u smislu obo`ewa, koja podsti~e an|ele
da zajedni~are sa Bogom.
48 Jev. 8,1.
49 Ovaj odeqak je ve} citiran u Trijadama I. iii.29, ali se ne nalazi u objavqenom tekstu sv. Makarija.
50 Prva stihira na Lauds 6. avgusta; tako|e, Kanon toga istog dana Kozme Majumskog (Pesma IX, tropar 1).
40
18
Ovaj termin se ne koristi da bi se potvrdilo postojawe vlastite ipostasi.51 ...
Nasuprot tome, neipostaziranim se naziva ne samo nebi}e ili halucinacija, ve} sve ono
{to se brzo raspada i odlazi, nestaje i prestaje da postoji, poput, na primer groma i muwe,
i na{ih re~i i misli. Oci zato s pravom ovu svetlost nazivaju uipostaziranom, da bi
pokazali wenu stalnost i stabilnost, jer ona ostaje u bi}u i ne izmi~e pogledu, kao muwa,
ili re~i ili misli....52
19
Ako je onda ova svetlost, kojom sija{e Spasiteq na Gori, prirodan simvol, onda se
to ne odnosi na Wegove dve prirode, jer se wene prirodne karakteristike me|usobno
razlikuju.53 Ova svetlost ne mo`e pripadati Wegovoj ~ove~anskoj prirodi, jer na{a
priroda nije takva svetlost. Spasiteq nije uza{ao na Tavor, sa izabranim u~enicima, da
bi im pokazao da je On ~ovek. Tri godine pre toga, On je `iveo sa wima; kako se u Pismu
ka`e s wima borave}i.54 On se uspeo sa wima da bi im pokazao da je on O~eva
svetlost.55 U tom pogledu, niko ne bi mogao re}i da je ta svetlost simvol wegove
~ove~anske prirode. Kao prirodan simvol ... ova svetlost prirodno simvoli{e
bo`anstvo Jedinorodnog, kako Jovan Damaskin jasno izla`e: Sin, ve~no ro|en od Oca,
ima prirodni i ve~ni zrak bo`anstva; slava bo`anstva postala je i slava tela.56 Ova
slava se nije pojavila ili po~ela, ona je beskrajna, jer prirodni simvoli uvek sa-postoje sa
prirodama koje simvoli{u. ... Kako sv. Makim ka`e: Sve realnosti koje se po su{tini
sozercavaju oko Boga nemaju ni po~etak ni kraj.57 Ali po{to su, kako on ka`e, ove
realnosti ... brojne, {to nikako ne umawuje pojam jednostavnosti, ovaj svetli simvol (koji
je jedan od wih) vi{e ne}e naru{avati jednostavnu prirodu Bo`iju.58
20
Mnogi drugi izvori, naro~ito liturgijske himne, potvr|uju da je ova svetlost jedna
od realnosti koje se sozercavaju oko Boga. Dovoqan je slede}i primer: Na Gori svetoj, o
Hriste, pokazao si veli~anstvo Svoje bo`anske i su{tinske krasote, skrivene u telu i
prosvetlio si, o Dobro~initequ, svoje u~enike.59 Tako|e, tvrdwa sv. Maksima da On iz
~ovekoqubqa Svog, posta vlastiti simvol,60 pokazuje da je ova svetlost prirodni simvol.
U carstvu neprirodnih simvola, jedan objekat mo`e simvolisati drugi, ali ne i
sebe samog.61 Me|utim, kada simvol prirodno postoji na osnovu objekta koji simvoli{e,
51 Vidi odeqak 9, i napomenu 4.
52 Smisao ovog terminolo{kog paragrafa jeste da bo`anska svetlost ili energija nije ni nezavisna realnost
odvojena od tri bo`anske Li~nosti, niti ne{to privremeno i prolazno, ve} postoji stalno kao delatna sila
u Bogu. Nalik li~nim atributima, energije moraju imati li~nosno (ili ipostasno) mesto - po prirodi, one
`ive u bo`anskim Li~nostima, po blagodati, u nama; to podrazumeva termin uipostaziran.
53 Odnosi se na hristolo{ku odluku halkidonskog sabora (451). Bo`anska svetlost ne pripada prirodno
na{oj stvorenoj prirodi, ve} je ~ak i u slu~aju paloga Adama, uvek dar Bo`iji. Zato ova svetlost mo`e biti
samo prirodni simvol Hristove bo`anske prirode.
54 Dap. 1,4.
55 Kondak na praznik Preobra`ewa.
56 Hom. in Transf. 12, PG XCVI, 564 B.
57 Cent. gnost. I. 48, PG XC, 1100 D - naro~ito va`an tekst za Palamino bogoslovqe, koje daje svetoota~ki
autoritet wegovoj nauci da su bo`anske energije u stalnoj vezi sa bo`anskom su{tinom, i da su zbog toga one
ve~ne i nestvorene. Ostale realnosti sozercavaju oko Boga ( ) ukqu~ile bi bo`anske
atribute poput dobrota, pravednost ili promisao.
58 Bog je po Svojoj su{tini jedinstven i jednostavan, ali neizrecivo u Sebi sadr`i mnogostrukost: pre svega,
tri Li~nosti, ali i izobiqe bo`anskih atributa, sila i energija. Samo za ograni~enu qudsku logiku
postojawe Jednog i Mnogih u Bogu predstavqa intelektualni problem.
59 Katizma posle polijeleja na jutrewu 6. avgusta.
60 Ambig., PG XCI, 1165 D.
61 Po{to ne postoji neprekidnost ili veza prirode izme|u simvola i objekta, kao u slu~aju prirodnih
simvola. Budu}i da svetlost i toplota prirodno proishode iz vatre, ili energija iz su{tine, mo`emo re}i
da je u pitawu jedan entitet, i da u izvesnom smislu svetlost predstavqa svoj vlastiti simvol.
41
onda ka`emo da je on vlastiti simvol. Sposobnost vatre da gori, koju simvoli{e ~ulima
dostupna toplota, postaje vlastiti simvol, jer je uvek pra}en ovom toplotom, ali ostaje
jedinstven entitet, koji ne podle`e nikakvom udvajawu; ona uvek uzima toplotu za svoj
prirodni simvol, kad god se pojavi objekat sposoban da je primi.
Isto tako, svetlost izlaze}eg sunca za svoj simvol ima blagu svetlost zore, koja
postaje wen simvol. Svima nam je poznato da je sun~eva svetlost vidqiva, {to nam tako|e
omogu}ava da posmatramo zoru, uprkos tome {to niko direktno ne mo`e gledati u sun~ev
kolut i gotovo je nemogu}e gledati wegov sjaj.
Sli~no tome, ~ulom dodira, ~ovek opa`a toplotu vatre, iako dodir ne mo`e imati
nikakvo znawe o toj sagorevaju}oj sili koju simvoli{e toplota (iako je potpuno svestan da
je to ba{ tako). On ne poznaje ni wen kvalitet, ni intenzitet i u stvari bi se uni{tio
(postaju}i i sam vatra i prestaju}i da bude subjekat koji opa`a) ako bi sam iskustveno
poku{ao da spozna prirodu vatre koja donosi toplotu. Zato bi se, ako bi ikada i
rizikovao da u~ini tako ne{to, odjednom povukao i pobegao, gorko `ale}i zbog svoje
radoznalosti. Tako, vidimo da je toplota dostupna ~ulu dodira, ali wena sagorevaju}a
mo} u potpunosti ostaje van mogu}nosti poznawa.62
21
Ako je to zaista tako, kako se onda mo`e re}i da se bo`anstvo, transcendentno u
tajnama, mo`e poznati u trenutku spoznaje wegovog prirodnog simvola? Kako to? Ako zora,
simvol svetlosti dana, ostane nepristupna qudskim o~ima, kao sunce (ili jo{
nepristupnija), kako onda na{e o~i mogu videti dan i ostale objekte u svetlosti dana?
Kako one mogu znati kakva je sun~eva svetlost koja je analogna svetlosti dana?63
Bo`ansko se jo{ vi{e poznaje kroz samo u~estvovawe, jer niko (~ak ni uzvi{ene
nadkosmi~ke sile)64 ne zna {ta je ono u osnovi svoga bi}a i na~elu postojawa; {to se nas
ti~e, mi smo svakako dosta daleko od poznawa takvih stvari.
22
Me|utim, u~enici ne bi ni videli simvol, da ne primi{e o~i koje do tada nisu
imali.65 Kako sv. Jovan Damaksin ka`e: Iz stawa slepila, oni po~e{e da vide66 i da
sozercavaju ovu nestvorenu svetlost. Svetlost, zatim, posta dostupna wihovim o~ima, ali
o~ima koje vide{e boqe od prirodnih o~iju i usvoji{e duhovnu silu te duhovne svetlosti.
Ova tajanstvena svetlost, nepristupna, netvarna, nestvorena, obo`uju}a, ve~na, ta svetlost
Bo`anske Prirode, slava bo`anstva, krasota carstva nebeskoga, iznenada posta ~ulima
opaziva i jo{ ih prevazi|e.67 Da li ti doista takva realnost izgleda kao simvol stran
bo`anstvu, ~ulima opa`qiv, stvoren i vidqiv kroz vazduh?68
Ponovo poslu{aj Damaskinovu potvrdu da svetlost nije strana, ve} prirodna
bo`anstvu. Krasota bo`anske blagodati nije ne{to spoqa{we, kao u slu~aju krasote koju
Mojsije ima|a{e, ve} pripada samoj prirodi bo`anske slave i krasote.69 I jo{: U
62 Ova slika vatre uzeta je od Psevdo-Dionisija, de cael. hier. XV. 2, PG III, 326 Dff.
63 Ova analogija sa sun~evom svetlo{}u je odgovaraju}a, jer ona nije samo objekat vi|ewa, ve} medijum u kojem
se doga|a sva vizija. Sli~no tome, do vi|ewa Boga ne mo`e do}i bez u~e{}a u Wegovoj svetlosti i `ivotu.
Upravo dar bo`anske svetlosti omogu}ava ~oveku da uop{te vidi bo`anske stvarnosti (ukqu~uju}i sebe).
64 Dionisijska perifraza an|ela. ^ak ni an|eli ne mogu potpuno pojmiti bo`anske tajne; koliko mawe
nego ~ovek?
65 O tome (da ~ovek blagoda}u mora prevazi}i svoje prirodne sile da bi video bo`ansku svetlost) pogledati
napomene 42 i 63.
66 Hom. in Transfig. 12, PG XCVI, 564C.
67 Va`no je zapaziti da vi|ewe Boga nije samo unutra{we iskustvo, ve} po Palaminom mi{qewu, ukqu~uje i
telesne o~i, blagoda}u preobra`ene. Celi ~ovek je predmet preobra`ewa, a ne samo umno ili duhovno
na~elo.
68 Varlaamov tekst citiran u odeqku 10.
69 Hom. in Transfig. 10, PG XCVI, 561D.
42
budu}em veku, stalno }emo biti sa Gospodom70 i sozercavati Hrista, Koji blista O~evom
svetlo{}u, svetlo{}u koja svaku prirodu pobe|uje.71 I jo{: On sa Sobom vodi
prvona~alnike apostola kao svedoke Wegove slave i bo`anstva i otkriva im vlastito
bo`anstvo, koje prevazilazi sve, koje je jedinstveno, savr{eno i nagove{tava Kraj.72
Da ova svetlost nije vidqiva kroz vazduh, pokazuje veliki Dionisije73 i oni koji je
zajedno sa wim nazivaju svetlo{}u budu}ega veka, veka u kojem nam vazduh vi{e ne}e biti
potreban. Nalik tome, Vasilije Veliki tvrdi da je ona vidqiva o~ima srca. ^iwenica da
je ona nevidiqva kroz vazduh, pokazuje nam da to nije ~ulima opaziva svetlost. Doista,
kada na Tavoru ova svetlost zasja svetlo{}u blistavijom od sunca, tamo{wi qudi je ne
vide{e! ...
23
Tvrdi{ li jo{ uvek da ova svetlost bo`anske i su{tinske krasote nije samo ~ulima
opa`qiva i stvorena, ve} i inferiorna u odnosu na na{ um?74 Blagi Bo`e! Da li su oni
koji u sebi vide svetlost Bo`anskoga carstva, krasotu budu}ega veka, slavu Bo`anske
prirode inferiorni u odnosu na na{ um? Istu svetlost vide{e apostoli, nakon {to
nadi|o{e svaku ~ulnu i umnu percepciju i primi{e (po re~ima Andreja Kritskog)
sposobnost istinskog vi|ewa pomo}u vi|ewa ni~ega i usvoji{e ~ulo natprirodnog
iskusiv{i bo`ansko.75 Budu}i da je u ovom slu~aju ekstaza, koja je inferiorna u odnosu na
um, demonska, da li je onda demonska i ekstaza koju oni iskusi{e Bo`ijom voqom?76
Nezamislivo! Suprotno tome, nau~ismo da svi zajedno pojemo Hristu: Izabrani apostoli
preobrazi{e se bo`anskim uzno{ewem na gori, sozercavaju}i veliki izliv svetlosti i
neposti`nog Bo`anstva Tvoga.77
Mo`e{ tvrditi da je Bog stvorewe i da su Wegove su{tinske energije stvorene!
Nijedan razuman ~ovek za su{tinsku dobrotu i `ivot ne bi rekao da je nadsu{tastvena
su{tina Bo`ija. Su{tinska osobina nije su{tina koja ima osobine su{tine. Kako veliki
Dionisje ka`e: Kada nadsu{tastvenu Tajnu nazivamo Bogom ili `ivotom ili
su{tinom, pri tome mislimo samo na promisliteqske sile koje ishode iz Boga u Kome se
ne mo`e u~estvovati.78 To su, dakle, su{tinske sile; {to se ti~e Nadsu{tastvenog .. to je
Realnost koja ima ove sile i u sebi ih sjediwuje. Sli~no tome, svetlost koja obo`uje je
tako|e su{tinska, ali sama nije Bo`anska su{tina.79
24
70 1.Sol. 4, 17.
71 Damaskin, ibid., 15-16 (ibid. 569AB).
72 Ibid., 7, 557 C.
73 de div. nom. I.4, PG III, 592BC. Ako je tavorska svetlost jedna od ve~nih svetlosti, onda mora biti da ona
nije ~ulna, tj. pristupna ~ulnoj percepciji kao takva, te ne mo`e biti stvoreni simvol, kako to Varlaam
tvrdi.
74 Po mi{qewu platonista, ono {to je ~ulima opa`qivo nu`no je ontolo{ki inferiorno u odnosu na
realnost pojmqivu samo umom. Stoga, ako je tavorska svetlost ~ulna, ona je onda inferiorna u odnosu na
ono {to je pojmqivo i u odnosu na na{ um.
75 Hom. in Transfig. VII, PG XCVII, 949C.
76 U patristici ekstaza je uglavnom pitawe izla`ewa iz sebe pomo}u bo`anske qubavi; me|utim, postoji i
pejorativni smisao (kao {to je ovde slu~aj) stawa u kome je neko van svoga uma, {to je rezultat
|avoimanosti.
77 Tre}a stihira A ve~erwe 6. avgusta.
78 De div. hom. II.7, PG III, 645A.
79 Glavno stanovi{te: To je sredi{te Palaminog u~ewa da ne treba me{ati energije sa Bo`anskom su{tinom;
iako su energije Bo`anske i su{tinske (tj. odnose se na Bo`ansku su{tinu), su{tina ih prevazilazi kao
wihov Izvor i sve ih sjediwuje. Po Psevdo-Dionisiju (de div. nom. V.2, ibid., 916C), Palama je spreman da
ih sve nazove bo`anstvom; ali, Otac je po transcendentnosti Svoga bi}a je vi{e-od-Boga i
nadsu{tastven. Mo`emo u~estvovati u obo`uju}im energijama, ali su{tina stalno ostaje nepristupna
stvorenim bi}ima (u woj se ne mo`e u~estvovati).
43
Na{ filosof se tu ne zaustavqa, ve} nadaqe tvrdi da je svaka Bo`anska sila i
energija stvorena. Me|utim, svetiteqi jasno u~e da su sve prirodne osobine, sva sila i
energija nestvorene prirode, i same nestvorene, isto kao {to su one od stvorene prirode i
same stvorene.
Kako onda, pita Varlaam, da Realnost koja prevazilazi ~ula i um, koja je Bi}e
par excellence, ve~no, neve{tastveno, nepromenqivo - koje naziva{ uipostaziranom nije
Nadsu{tastvena su{tina Bo`ija, budu}i da nosi osobine Gospodara i prevazilazi sve
vidqivo i nevidqivo? Za{to ka`e{ da su{tina Bo`ija prevazilazi ovu svetlost?80 ... On
ka`e da nas najboqe mo`e opisati re~ diteisti,81 iako priznaje .. da dr`imo da postoji
samo jedna Realnost koja prevazilazi sve, a to je Nadsu{tastveno; tako|e, po wegovom
mi{qewu, u~imo da postoji samo jedan Bog, te da ova svetlost nije su{tina, ve} energija
Bo`anske su{tine, za koju tvrdimo da je jedinstvena i prevazilazi sve, jer je svedelatna.
^ak iako tvrdimo da je ova energija neodvojiva od jedinstvene Bo`anske su{tine,
Onaj nadsu{tastveni nije zbog toga slo`en; nesumwivo, nikakva jednostavna su{tina ne bi
postojala da je tako, jer bi se zalud tragalo za prirodnom su{tinom bez energije.82 Kako je
mogu}e da svetlost koja obo`uje ne nosi znamewa Gospodara?
... Po{to svetiteqi ovde govore o uipostaziranoj Realnosti, a ne o ipostasi koja
zasebno postoji, kako onda svetlost mo`e biti nezavisna su{tina ili drugi Bog, budu}i
da ne postoji nezavisno? Ako ide{ ka tome da postavi{ drugog Boga, pod izgovorom da je
ova energija bespo~etna, nestvorena i nepojmqiva, onda mora{ dr`ati i to da voqa
Bo`ija obrazuje drugog Boga. Kako sv. Maksim ka`e: Vascela triipostasna Bo`anska
priroda je bespo~etna, nestvorena, nepojmqiva, jednostavna i neslo`ena, a takva je i wena
voqa.83 Isto se mo`e re}i i za sve prirodne energije koje prirpadaju tom bo`anstvu.84
26
Tvrdi{ da je blagodat obo`ewa prirodno stawe, tj. aktivnost i projava prirodne
sile. Ne uvi|aju}i to, zapada{ u gre{ku mesalijanaca, jer bi obo`en ~ovek nu`no bio Bog
po prirodi, u slu~aju da obo`ewe zavisi od na{ih prirodnih mo}i i da je sastavni deo
prirodnih zakona!85 ... Shvati da blagodat obo`ewa prevazilazi svaku prirodnu vezu, te
da u prirodi ne postoji nikakva sposobnost koja je mo`e primiti.86
U slu~aju da ona vi{e nije blagodat, ve} projava energije koja je deo prirodne sile,
ne bi bilo ni~eg apsurdnijeg do dr`ati da se obo`ewe dogodilo po meri receptivne mo}i
prirode. Obo`ewe bi tada bilo delo prirode, a ne dar Bo`iji, a obo`en ~ovek bi po
prirodi bio bog i sledstveno bi bio nazvan Bogom. Prirodna sila pojedine stvari je
80 Varlaam odbija da prihvati Dionisijevu distinkciju poja{wenu u napomeni 79. Za wega, ono {to ima
apofati~ke Bo`anske atribute (nesazdan, nepromenqiv, itd.) mo`e biti samo Bo`anska su{tina. Po{to,
kako Palama smatra, energije ne treba me{ati sa su{tinom, one onda moraju biti stvoreni Bo`iji u~inci.
81 Varlaam zakqu~uje da je Palama diteista, jer u Bogu uspostavqa dva na~ela, nadsu{tastvenu su{tinu i
Bo`anske energije. Me|utim, po{to (kako Palama obja{wava) Bo`anska svetlost nije ipostazirana ili
zasebno stvorena, ona ne mo`e biti drugi Bog.
82 Bez energija, Bog bi jednostavno bilo nedejstveno transcendentno bo`anstvo, a ne promisliteqski tvorac.
O jednostavnosti i slo`enosti Bo`ijoj, pogledati napomenu 58.
83 Ad Marinum, PG XCI, 268D.
84 Drugim re~ima, energije ne bi bile Bog, da sa Bo`anskom su{tinom ne dele Bo`anske atribute.
85 Mesalijanska gre{ka na koju se misli, odnosi se na stanovi{te da je obo`ewe proizvod samo ~ovekovih
napora, bez pomo}i blagodati. To je Pelagijevo obja{wewe duhovnog `ivota: ^ovek se obo`uje vlastitim
silama.
86 Maksim, Quaest. ad Thal. 22, PG XC, 342A, parafraziran u Cap. I 75, PG XC, 1209C.
44
prosto neprekidno delawe prirode.87 U tom slu~aju, ne mogu da shvatim za{to bi obo`ewe
uzrokovalo to da ~ovek iza|e iz sebe,88 ako je i samo podlo`no zakonima prirode.
27
Blagodat obo`ewa tako prevazilazi prirodu, vrlinu i znawe, i (po re~ima sv.
Maksima) sve je to inferiorno u odnosu na wu.89 Zaista, svaka nas dobrodeteq i
upodobqavawe Bogu priprema za bo`ansko sjediwewe, ali je i samo to tajinsko sjediwewe
pod uticajem blagodati. Upravo kroz blagodat vascelo Bo`anstvo u svojoj puno}i
nastawuje se u dostojnima,90 te svi svetiteqi svim bi}em svojim `ive u Bogu, primaju}i
Boga u Wegovoj puno}i i ne dobijaju}i nikakvu drugu nagradu za uzila`ewe Wemu, osim
Samoga Boga. On se sjediwuje sa wima, kao du{a sa telom sa svojim udovima;91 dr`e}i
ispravnim da `ivi u vernima, autenti~nim usinovqewem, po daru i blagodati Svetoga
Duha. Tako, kada ~uje{ da se Bog nastawuje u nama kroz vrline, ili da se On po se}awu
vaspostavqa u nama,92 ne misli da je obo`ewe prosto imawe vrlina; ve} pre da ono obitava
u sjaju i milosti Bo`ijoj, koja do nas dolazi putem vrlina. Kako sv. Vasilije Veliki ka`e:
Du{a koja je obuzdala svoje prirodne impulse li~nom askezom i Duhom Svetim,
udostojava se (po pravednom sudu Bo`ijem) krasote obe}ane svetiteqima.93
Krasota darovana blagoda}u Bo`ijom je svetlost, kako to ve} mo`e{ zakqu~iti iz
samoga teksta: Tada }e se pravednici zasjati kao sunce;94 Bog stade na saboru Bogova,95
dele}i i odre|uju}i dostojanstva bla`enstva, budu}i da su oni bogovi i carevi.96 Nema
onoga ko bi porekao da se ovo odnosi na nadnebesne i nadkosmi~ke stvarnosti, jer mogu}e
je primiti nadnebesnu svetlost me|u obe}awima dobroga. Solomon ka`e: Vidjelo
pravedni~ko svijetli,97 a apostol Pavle: Zahvaquju}i Bogu i Ocu koji nas osposobi za
udio u nasqedstvu svetih u svjetlosti.98
28
Rekosmo da ~ovek sti~e mudrost trudom i u~ewem; nije u pitawu samo trud, ve} i
rezultat toga truda. Bog `ivi u qudima na razli~ite na~ine, u zavisnosti od dostojnosti
i na~ina `ivota onih koji Ga tra`e. On se na jedan na~in javqa delatnom ~oveku, na drugi
sozercateqnom, na tre}i ~oveku koji ima vi|ewa i na razne na~ine revniteqima ili ve}
obo`enim qudima. Postoje brojne razlike u samom bo`anskom vi|ewu: Neki proroci Boga
vide{e u snu, drugi pak u budnome stawu posredstvom zagonetki i ogledala; ali Mojsiju
On se otkri licem u lice, a ne u kakvim zagonetkama.99
Kada ~uje{ za vi|ewe Boga licem u lice, seti se svedo~ewa Maksimovog: Obo`ewe
je uipostazirano100, direktno prosvetlewe, bez svoga po~etka, i u dostojnima se javqa kao
87 Palama ovde sledi mi{qewe sv. Maksima o bi}u i kretawu. Na ~isto prirodnom poqu, usavr{avawe
podrazumeva postajawe onim {ta neko jeste, ostvarivawe svih uro|enih mogu}nosti jedne prirode. (H.Urs
von Balthasar, Liturgie Cosmique, Pariz, 1947, str. 94).
88 Ustvari, istinsko iskustveno znawe o Bogu i sjediwewu sa Wim uvek ukqu~uje ekstazu (izla`ewe iz sebe)
i samo-prevazila`ewe. To je ne{to {to je iznad prirodnih mo}i, iako on pri tome mora sara|ivati sa
Bogom (isto~no u~ewe o sinergiji, saradwi), i ve`bawem u vrlini, pripremiti se za zajednicu sa Bogom.
89 Ambig., PG XCI, 1240A.
90 ibid., 1076C.
91 ibid., 1088B, 1320B. Ne treba previ{e nagla{avati ovu analogiju, iako se ~ini da se slede}a re~enica
odnosi na telo. Duh Sveti ne zauzima mesto du{e u toj zajednici, ve} mewa celoga ~oveka u lik Sina
(usinovqewe, ).
92 Vasilije, Ep. 2.4, PG XXXII, 229B.
93 De Spir. Sancto, 16, 40, PG XXXII, 141AB.
94 Mt. 13,43.
95 Ps. 81(82), 1.
96 Nepoznat citat.
97 Pri~e Solomunove, 13, 9.
98 Kol. 1,12.
99 Br. 12, 8; Triads II.iii.59.
100 U smislu da bo`anski `ivot pronalazi svoj li~ni locus u svakome ko se osvetio.
45
ne{to {to prevazilazi wihov razum. Doista, to je misti~na zajednica sa Bogom, iznad uma
i razuma, u dobu kada stvorewa vi{e ne}e znati za greh. Zahvaquju}i ovom sjediwewu,
svetiteqi se, sagledavaju}i svetlost skrivene i pre-neiskazive slave, sami otvaraju za
primawe blagoslovene ~istote, zajedno sa nebeskim silama. Obo`ewe je tako|e prizivawe
velikoga Boga i Oca, simvol autenti~nog i stvarnog usinovqewa, po daru i blagodati
Svetoga Duha, zahvaquju}i kojima svetiteqi postaju i ostaju sinovi Bo`iji.101
29
Veliki Dionisije, za koga je ina~e ova svetlost blistav i ~udotvorni zrak,102
naziva je jo{ i obo`uju}im darom i na~elom Bo`anstva,103 tj. obo`ewa. Na pitawe kako
Bog mo`e da prevazilazi samo na~elo bo`anstva, on odgovara:104 ~uo si da je Bog dopustio
da bude vi|en licem u lice, a ne u zagonetkama,105 da se On sjediwuje sa dostojnima, kao
du{a sa telom, sa vlastitim udovima; da On sav `ivi u wima, pa sledstveno, i oni `ive
potpuno u Wemu; da On Duha Svetoga izli na nas obilno kroz Isusa Hrista,106 ne kao
ne{to stvoreno; da u~estvujemo u Wemu i da On govori kroz nas - sve ovo znamo. Ali, ne bi
smeo tvrditi da se Bog otkriva u Svojoj nadsu{tastvenoj su{tini, ve} prema Wegovom
obo`uju}em daru i energiji, blagodati usinovqewa, nestvorenog obo`ewa,
uipostaziranom prosvetqewu. Treba da misli{ da je to na~elo bo`anstva, obo`uju}i dar,
sa kojim se mo`e natprirodno op{titi, koji se mo`e videti i sa kojim se mo`e sjediniti.
Me|utim, su{tina Bo`ija, koja je iznad na~ela, prevazilazi i ovo na~elo.
Ova blagodat je ustavri jedna sveza, iako ne prirodna; ali je istovremeno iznad we,
ne samo time {to je natprirodna, ve} i po qua odnosu. Kako sveza mo`e da ima svezu? U
odnosu na Bo`ansku su{tinu, to je nesrodan, a ne qua odnos, jer prevazilazi same
natprirodne odnose. Blagodat se izliva na dostojne, na odgovaraju}i i svakome svojstven
na~in, dok bo`anska su{tina prevazilazi sve u ~emu se mo`e u~estvovati.107
30
Onaj108 ko ka`e da je obo`uju}i dar usavr{enost racionalne prirode, koji postoji
od samoga postanka sveta i svoje ispuwewe nalazi u najuzvi{enijim racionalnim bi}ima,
otvoreno se suprotstavqa Hristovom Jevan|equ. Ako obo`ewe samo usavr{ava
racionalnu prirodu, ne uzdi`u}i one koji su stvoreni po liku Bo`ijem iznad tog stawa;
ako je to samo stawe racionalne prirode, jer ga pokre}e samo prirodna sila, onda obo`eni
svetiteqi ne prevazilaze prirodu, niti se rodi{e od Boga,109 niti su duh, jer se rodi{e
od Duha,110 dok Hristos, dolaskom u ovaj svet ne dade vlast da budu ~eda Bo`ija, onima
koji vjeruju u ime wegovo.111 Obo`ewe bi bilo svojstveno svakom narodu, ~ak i pre
Wegovog dolaska, da je ono prirodan deo racionalne du{e, isto kao {to je danas
svojstveno svakome bez obzira na veru ili pobo`nost. Da je obo`ewe samo usavr{avawe
101 Maksim, Ad Thalas. 61, PG XC, 636C; Scholion 16, ibid. 644C.
102 de cael. hier. III.2, PG III, 165A. Mo`e se parafrazirati kao transcendentna i obo`uju}a slava.
103 Ep. II, PG III, 1068-1069.
104 Palama ovde ne citira Psevdo-Dionisija, ve} ga zapravo tuma~i.
105 Br. 12,8.
106 Tit. 3,6.
107 Drugim re~ima, iako je Bog vaistinu si{ao k nama u puno}i Svojoj i Bo`anskim energijama (to je ustvari
Bog, na~elo, bo`anstvo ili obo`ewe), On stalno ostaje nepojmqiv i nepristupan u nepresu{noj
tajni Svoga bi}a (nadsu{tastvene su{tine). Moramo biti svesni da je sve ono {to ikada mo`emo saznati o
Bogu samo iscrpqivo znawe. Bog se potpuno sjediwuje sa ~ovekom u misti~nu zajednicu, iako ~ak i tada ostaje
neiskaziv. Otuda je va`na palamovska distinkcija izme|u su{ine i Bo`anskih energija, da bi se opisao Bog
Koji je istovremeno pojmqiv i nepojmqiv.
108 To je Varlaam. Rasprava se sada vra}a na problem da li je obo`ewe prirodno savr{enstvo ili
natprirodna blagodat (odeqci 26-27).
109 Jn. 1,13.
110 Jn. 3,6.
111 Jn. 1,12.
46
racionalne prirode, onda paganski Grci ne behu u potpunosti racionalni, kao ni pali
an|eli; ne mo`emo ih optu`iti za zloupotrebu svoga znawa, iako su li{eni prirodnog
stawa svojstvenog takvom znawu. Za {ta su oni, onda, krivi? ^ak i paganski mudraci
priznaju da su{tina ne mo`e biti vi{e ili mawe su{tastvena. Kako onda an|eo ili du{a
mogu biti vi{e ili mawe racionalni?
Nesavr{enost mladih, ne le`i u prirodi du{e, ve} u prirodi tela. Da li se onda
obo`ewe treba poistovetiti sa dobom koje donosi racionalnu misao? [to se nas ti~e,
smatramo da neki qudi znaju vi{e od ostalih ne zbog prirode du{e, ve} sastava tela.112 Da
li obo`ewe onda predstavqa taj sastav u wegovom prirodnom stawu savr{enosti?
Znamo da je prirodna savr{enost sama po sebi dar Bo`iji, dok znawe nije samo to,
ve} podrazumeva i stawe savr{enosti racionalne prirode. Me|utim, ovo stawe, budu}i da
nije natprirodno, nije dar koji obo`uje, jer je on natprirodan. Ina~e bi svi qudi i
an|eli, bez izuzetka, bili vi{e ili mawe bogovi, a demoni bi bili nesavr{eni bogovi ili
polu-bogovi. ... Bez obzira na stawe u kojem racionalna priroda dosti`e savr{enstvo,
bilo to znawe, sastav, prirodno usavr{avawe tela i du{e, bez obzira da li dolazi iz wih
ili van ~oveka, ono istinski mo`e da usavr{i ona racionalna bi}a koji ga imaju, ali ga
ne mo`e u~initi bogovima.113
31
Kao {to ve} rekosmo, svetiteqi jasno izla`u da je to usinovqewe ostvareno kroz
veru, uipostazirano.114 Ipak, na{ protivnik tvrdi da upodobqavawe Bogu, koje on dr`i za
na~elo i dar koji obo`uje, nije uipostazirano. Ono se, dakle, razlikuje od obo`ewa koje su
imali i poznavali na{i Oci. Bo`anstveni Maksim ne samo da je u~io da je ono
uipostazirano, ve} i da je bespo~etno (a ne samo nestvoreno), neopisivo i nadvremeno.115
Tako i oni koji ga se udostoje, postaju nestvoreni, bespo~etni i neopisivi, iako su po
svojoj prirodi nastali ni iz ~ega.116 Me|utim, ovaj ~ovek, me{aju}i se u ono {to ne
poznaje, tvrdi da je obo`ewe stvoreno i prirodno, podlo`no vremenu; i budu}i da o tome
rasu|uje po svojoj logici, poni`ava Boga (zajedno sa wim) na nivo stvorewa.
Sleduju}i Ocima, obo`ewe je Bo`anska su{tinska energija; a svaka su{tina ~ije su
energije stvorene i sama nu`no mora biti stvorena! ...117 Varlaama, zaista, nije sramota da
tvrdi da su sve sile i prirodne energije Bo`anske stvorene, uprkos tome {to nas na{a
vera u~i da je svaki svetiteq hram Bo`iji i to po blagodati koja u wemu obitava. Kako
stvorewe mo`e obitavati u hramu Bo`ijem? Kako onda svaki svetiteq blagoda}u mo`e
postati nestvoren, ukoliko je ona stvorena?
Ono {to me najvi{e zapawuje jeste to da on priznaje da su Oci tavorsku svetlost
nazvali ~udotvornom,118 ali odbija da je nazove darom koji obo`uje. Budu}i da je
obo`uju}i dar Duha, Bo`anska energija i budu}i da Bo`anska imena ishode iz tih
energija119 (jer je Onaj nadsu{tastveni neiskaziv), Bog se ne bi mogao nazvati Bogom, da
112 Neobi~na ideja: umno sazrevawe je prvenstveno fizi~ko pitawe.
113 To zna~i da je obo`ewe stawe iznad savr{enstva svojstvenog stvorenom racionalnom bi}u. ^ak i u slu~aju
da neko u potpunosti izrazi sve svoje fizi~ke i umne potencijale - a i to zahteva bo`ansku pomo} - jo{ uvek
ne bi u~estvovao u Bo`anskom `ivotu. Samo nas sila ja~a od ~oveka mo`e obo`iti, ali i obo`uju}e energije
moraju biti bo`anske.
114 Pogledati napomenu 91, odeqak 9, 18.
115 Ambig., PG XCI, 1140A, 1144C.
116 Smela misao: Obo`eni svetiteqi (dok su jo{ u telu) po blagodati u~estvuju u Bo`anskoj nestvorenoj
prirodi, te se zato moraju opisati apofati~kim pridevima, koji odgovaraju bo`anskoj transcendentnosti.
117 U slu~aju da se energije odnose samo na samu su{tinu Bo`iju, a nisu (kako Varlaam tvrdi) stvorene sile
(zapadno-sholasti~ko u~ewe o dejstvovawu blagodati u nama). Ali, ako je Bog pojmqiv samo kroz stvorenu
blagodat, onda neposredna i li~na zajednica Boga i ~oveka postaje nemogu}a.
118 Izraz pozajmqen od psevdo-Dionisija (napomena 47 i Triads I.iii.23), za koga ~udotvorna i
obo`uju}a blagodat kao da imaju sli~no zna~ewe.
119 To je daqa obrada isto~ne trijadolo{ke teologije: Po{to Bo`anska su{tina prevazilazi svako ime - ~ak
i ime Bog- Bo`anska imena (dobrota, premudrost, itd.) se odnose na energije zajedni~ke za tri Li~nosti.
47
obo`ewe ~ine samo vrlina i mudrost! Ali, On se naziva Bogom zbog Wegove obo`uju}e
energije,120 dok je mudrost i vrlina samo projavquju. Wega vi{e ne bismo mogli nazvati
Vi{e-od-Boga zbog Wegove transcendentnosti u pogledu ovog bo`anstva; bilo bi
dovoqno da Ga nazovemo pre-mudrim, pre-dobrim, itd.121 Zna~i, blagodat i energija
obo`ewa se razlikuju od vrline i mudrosti.
32
... Kada ~uje{ da se govori i Bo`anskoj obo`uju}oj energiji i ~udotvornoj
blagodati Duha, ne `uri i ne tra`i da sazna{ za{to je to tako, a ne nekako druga~ije; jer
se, sleduju}i Ocima, koji govori{e o tome, tako ne mo`e{ sjediniti sa Bogom. Radije sledi
ona dela koja }e ti omogu}iti da ih dosegne{, jer }e{ ih poznati u skladu sa svojim
sposobnostima;122 jer po re~ima sv. Vasilija, energije Duha poznaje onaj ko ih je iskustvom
spoznao.123 [to se ti~e ~oveka koji prvenstveno tra`i znawe, a ne dela, ako ima poverewa
u iskusne qude, on obrazuje izvesnu sliku te istine. Ali, ako sam poku{a da je zamisli,
bi}e i we li{en. Uveren da je sam sve to otkrio, takav ~ovek se nadima gordo{}u, te
ispoqava gnev prema qudima od iskustva, kao da su oni pogre{ili. Toga radi, ne budi
suvi{e radoznao, ve} u delima, ili makar samo re~ima, sledi iskusne qude i zadovoqi se
spoqa{wim projavama blagodati.124
Obo`ewe, ustvari, prevazilazi svako ime. Zato mi, koji mnogo pisasmo o isihiji
(nekad na zahtev otaca, a nekad u vidu odgovora na pitawa na{e bra}e), nikada se ne
usudismo da pi{emo o obo`ewu. Ali sada, kad se ukazala potreba za tim, govori}emo
re~ima pobo`nosti (po milosti Gospodwoj), ali re~ima koje ga ne mogu ba{ adekvatno
opisati. ^ak i kada se govori o wemu, obo`ewe i daqe ostaje neiskazivo, i (kako to ve} u~e
Oci) o wemu mogu govoriti samo oni koji ga primi{e.125
33
Na~elo obo`ewa, bo`anstvo po prirodi, Izvor obo`ewa u kome se ne mo`e
u~estvovati, samo Bla`enstvo, koje prevazilazi sve i koje je izrazito Bo`ansko, jesu
nepristupni svakom ~ulnom opa`awu, svakom umu i svakom bestelesnom i telesnom bi}u.126
Do obo`ewa dolazi samo kada neko od ovih bi}a iza|e iz sebe i dostigne jedno vi{e stawe.
Samo kad se ipostasno sjedini sa umom ili telom, verujemo da je bo`anstvo postalo
vidqivo, iako ~ak i takvo sjediwewe prevazilazi odgovaraju}u prirodu tela i uma.127
120 Gr~ki Oci ~esto tvrde da re~i Bo`anstvo () ili Bog () ozna~avaju energiju Bo`iju, a ne
su{tinu; po prili~no sumwivoj etimologiji, oni pripisuju gr~ki koren bo`anskim delawima kao {to
su gledawe, sagorevawe ili ~ak tr~awe. Npr. Vasilije, Ep. CXXXIX. 8, PG XXXII, 696; Grigorije Niski,
Ep. ad Ablabium, PG XLV, 121D-124A (ed. W.Jaeger, Leiden, 1958, str. 44-45); Grigorije Bogoslov, Hom.
XXX.18, PG XXXVI, 128A; Psevdo-Dionisije, de div. nom. XII.2, PG III, 969C.
121 Da ne postoji posredovawe izme|u su{tine i atributa, Bog bi prevazilazio samo Svoje vrline. On,
ustvari, je jo{ vi{e transcendentan, jer ~ak i iznad bo`anstva (svih energija) iz koga ishode ti atributi,
te se mo`e nazvati vi{e-od-Boga (), kako Psevdo-Dionisije u~i.
122 Na kraju, bo`anske energije se spoznaju iskustveno, a ne umno, jer istina dolazi do nas unutra{wim
delawem Svetoga Duha, a ne promi{qawem o prirodi Bo`ijoj. Palamina ~esto izrazito stru~na odbrana
u~ewa o energijama ta~no je usmerena na zna~aj iskustva u religijskom znawu i mogu}nosti direktnog li~nog
odnosa sa Bogom ~ak i u toku ovoga `ivota.
123 Verovatno nije citat sv. Vasilija, ve} sv. Zlatoustog (In Is. I, PG LVI, 14).
124 U odsustvu neposrednog li~nog prosvetqewa, treba verovati nekim svetiteqima koji neposredno
iskusi{e bo`anske stvari. Gotovo da je sigurno da }e bogoslovstvovawe koje se ne zasniva na iskustvu
skrenuti sa pravoga puta.
125 Dobar primer svetoota~kog apofati~kog ogra|ivawa. Samo nu`nost odbrane istine od napada jeretika
tera bogoslova da proveri i defini{e pitawa koja prevazilaze svaku misao i jezik. One koji primi{e
blagodat.
126 Zato qudi i an|eli Boga mogu pojmiti samo u stawu ekstaze ili samo-prevazila`ewa.
127 Takvo ipostasno sjediwewe se desilo Ovaplo}ewem, {to je samo po sebi ~udo milosr|a Bo`ijeg.
Blagodatna zajednica Boga i svetiteqa jeste zajednica, bez me{awa, dveju razli~itih li~nosti (ili
ipostasi); dok se Ovaplo}ewem Logos sjedinio sa celom qudskom prirodom (ne samo sa pojedincem), te je u
48
Samo ona bi}a koja se sjedine sa Wim, bivaju obo`ena vascelim prisustvom
Pomazanika;128 oni primaju energiju saobraznu energiji obo`uju}e su{tine,129 te imaju}i
je u celosti, kroz sebe je otkrivaju. Sam Apostol je rekao: Jer u Wemu obitava sva puno}a
Bo`anstva tjelesno.130
Zbog toga su neki svetiteqi posle Ovaplo}ewa, ovu svetlost videli kao beskrajno
more, koje se na jedan ~udan na~in izliva iz jedinstvenoga Sunca,131 tj. iz obo`avanog
Tijela Hristovog, kao u slu~aju apostola na Gori. Tako su i prvenci132 qudskoga sastava
obo`eni. Obo`ewe bo`anskih an|ela i qudi nije nadsu{tastvena su{tina Bo`ija, ve} je
to energija te su{tine. Ova se energija ne projavquje u obo`enim stvorewima, kao {to se
umetnost projavquje u svojim delima; jer se stvarala~ka sila projavquje u svojoj
tvorevini, postaju}i univerzalno vidqivom i istovremeno se odra`avaju}i u woj.
Suprotno tome, obo`ewe se projavquje u ovim stvorewima poput umetnosti u ~oveku koji
ju je stekao, po re~ima sv. Vasilija Velikog.133
Zato su svetiteqi sasudi Duha Svetoga, jer primi{e istu energiju kao i On.134 Kao
dokaz toga, mogu se navesti darovi iscelivawa, ~udotvorstva, prorokovawa, premudrosti
koju Gospod naziva Duhom Oca va{ega,135 kao i osve}uju}i dar Duha koji osve}eni
primaju od i kroz wih. Tako Bog kaza Mojsiju: i uze}u od duha koji je na tebi i metnu}u na
wih;136 sli~no tome: I kad Pavle polo`i ruke na wih, na dvanaest u~enika iz Efesa,
si|e Duh Sveti na wih i odjednom oni govorahu i proricahu.137
Kada govorimo o odgovaraju}em dostojanstvu Duha, vidimo da je jednak O~evom i
Sinovom; ali kad razmislimo o blagodati koja dela u onima koji u~estvuju u Duhu, onda
ka`emo da je Duh u nama, da se izli na nas, ali da nije stvoren, da nam je darovan, ali nije
napravqen, da nam je obe}an, ali ne i proizveden.138 Po re~ima velikoga Vasilija, on
poput neke sklonosti, boravi u onima jo{ nesavr{enima, radi whovog nestabilnog
moralnog izbora, dok u savr{enijima boravi kao dostignuto stawe, ili, pak, u nekima
kao nepromenqivo stawe - doista, i vi{e od toga, energija Duha prisutna je u o~i{}enoj
du{i kao sposobnost vida u zdravom oku, kako on ka`e.139
34
Obo`uju}i dar Duha se ne mo`e izjedna~iti sa nadsu{tastvenom Bo`anskom
su{tinom. Tu se radi o obo`uju}oj energiji ove bo`anske su{tine, a ne celoj energiji,
iako je ona sama po sebi nerazdeqiva.140 Doista, koje bi stvorewe moglo da primi vascelu,
toj jedinstvenoj zajednici Sam postao ipostas Isusa Hrista. Tako, mo`emo re}i da se obo`eni qudi
blagoda}u sjediwuju sa Bogom, a ne ipostasno.
128 Grigorije Bogoslov, Hom. XXX, 21, PG XXXVI, 132B.
129 To svakako, ne zna~i da su su{tina i energija u Bogu istovetne (jer jedno prevazilazi drugo), ve} da se
ista ona energija koja ve~no postoji u Bogu, nastawuje u svetiteqima i projavquje se saobrazno sa wihovim
`ivotima. (Maksim, Ambig., PG XCI, 1076BC: tako u Bogu i onima dostojnima obitava jedna te ista
energija.)
130 Kol. 2,9.
131 Andrej Kritski, hom.VII in Transfig. PG XCVII, i nepoznati tekst sv. Vasilija, citiran u Triads I.iii.29.
132 1.Kor. 15,20 i 23: Hristos kao prvenac spasewa, u ~ijoj se ~ove~anskoj prirodi obo`ewe prvo dogdilo.
133 De Spir. Sancto 26, ed. Pruche, str. 226. Blagodat obo`ewa boravi u svetitequ kao stvarala~ka sila u jednom
umetniku, jer je ona su{tinski preno{ewe `ivotvorne sile od Boga ka ~oveku, {to opet blagoda}u stvara
li~ni odnos sa Bogom. Umetnost se, s druge strane, prirodno i automatski sadr`i u umetni~kom delu, koje po
sebi ostaje inertan objekat.
134 ^ovek tako mo`e da stvara, poput nekoga ko je ponovo stvoren po slici Najve}eg Umetnika, budu}i da dele
istu stvarala~ku energiju. Dela nekog svetiteqa su u pravom smislu, dela Duha Svetoga.
135 Mt. 10,20.
136 Br. 11,17.
137 Dap. 19,6.
138 Psevdo-Vasilije, c. Eun. 5, PG XXIX, 772D.
139 De Spir. Sancto 26, ed. Pruche, str. 226-227.
140 Bo`anska energija Duha je u potpunosti svima dostupna, ali u onolikoj meri, koliko neko mo`e da je
primi.
49
beskrajno sna`nu silu Duha, do Onoga no{enog u Djevinoj utrobi, prisustvom Duha
Svetoga i osewavawem sile Vi{wega?141 On primi svu puno}u Bo`anstva.142
A {to se nas ti~e, i od puno}e Wegove mi svi primismo.143 Su{tina Bo`ija je
svuda prisutna, jer je re~eno: Duh sve ispuwava.144 Obo`ewe je isto tako svuda,
neiskazivo prisutno u su{tini i nerazdeqivo od we, kao wena prirodna sila. Isto kao
{to se vatra ne mo`e videti ako ne postoji tvar koja je prima, ili bilo koji organ
sposoban da opazi wenu svetlosnu energiju, saobrazno sa tim, ni obo`ewe se ne mo`e
sozercavati, ukoliko ne postoji tvar koja prima bo`ansku projavu. Kada se svaka
o~i{}ena slovesna priroda oslobodi bremena greha, onda i sama postaje vidqiva kao
duhovna svetlost, ili, pre, preobra`ava ova bi}a u duhovnu svetlost.145 Nagrada
dobrodeteqi, ka`e se, treba da postane Bog, da se prosvetli naj~istijom svetlo{}u,
postaju}i sinom neprolaznoga dana. Jedno drugo Sunce proizvodi takav dan, Sunce koje
isijava istinsku svetlost. Kad nas jednom prosvetli, ono vi{e ne zalazi na zapadu, ve} sve
zakriquje svojom silnom svetlo{}u. Ono dostojnima donosi ve~nu i beskrajnu svetlost, i
one koji u~estvuju u woj, preobra`ava u druga sunca.146 Onda je zaista istina da }e se
pravednici zasjati kao sunce.147 Kakvo sunce? Sigurno ono koje se ~ak i danas, isto kao
nekada, javqa dostojnima.
35
Ne vidi{ li da }e oni dobiti istu energiju kao Sunce Pravednika? Zato se kroz
wih projavquje razno bo`ansko znamewe i op{tewe Duha Svetoga. Doista, zapisano je:
Kao {to vazduh oko zemqe, koji vetar nosi, postaje svetao, jer biva preobra`en ~istotom
etra, isto je i sa ~ovekovim umom koji napu{ta ne~isti i zli svet: on biva prosvetqen
silom Duha i me{a se sa istinskom i uzvi{enom ~istotom; sam sija u ovoj ~istoti,
postaju}i sav lu~ezaran, preobra`en u svetlost, prema obe}awu Gospodwem, Koji prore~e
da }e pravednici zasijati poput sunca.148
Isto }e se desiti i sa ogledalom ili nekom vodenom povr{inom: Primaju}i sun~ev
zrak, oni proizvode drugi zrak iz sebe samih. I mi }emo biti osvetqeni, ako se uzdignemo
iznad zemaqskih senki i pribli`imo se Hristovoj istinskoj svetlosti. Ako istinska
svetlost, koja svijetli u tami149 si|e na nas, i mi }emo postati svetlost, kako Gospod
kaza u~enicima Svojim.150
Obo`uju}i dar Duha je tajanstvena svetlost, koja u svetlost preobra`ava one koji
primaju weno bogatstvo; On ne samo da ih ispuwava ve~nom svetlo{}u, ve} im obe}ava i
poznawe i `ivot po Bogu. Zato, kako sv. Maksim u~i, Pavle vi{e nije `iveo stvorenim,
ve} ve~nim `ivotom Onoga Koji `ivi u wemu.151 Sli~no tome su i proroci sozercavali
budu}nost kao da je sada{wost.
141 Lk. 1,35.
142 Kol. 2,9.
143 Jn. 1,16.
144
145 To zna~i da je obo`uju}oj blagodati potreban agent, da bi ona postala vidqiva u svetu, te prosvetquju}i
svetiteqe, kroz wihove preobra`ene du{e i tela, postala drugima spoznatqiva.
146 Omiqeni Palamin tekst, koji on pripisuje sv. Vasiliju (u neobjavqenoj svetoota~koj antologiji, = Ms.
Paris. gr. 970, f. 325, koju je sastavio on ili jedan od wegovih u~enika, u vreme wegove rasprave sa
Varlaamom).
147 Mt. 13,43.
148 Nepoznat izvor; ali iste ideje se mogu na}i kod sv. Grigorija Niskog, In Hex., PG XLIV, 88. Slika
ogledala je veoma svojstvena sv. Grigoriju.
149 Jn. 1,5.
150 Mt. 5,14.
151 Ambig., PG XCI, 1144C; Cap.V.85, PG XC, 1384D. Ova ideja se zasniva na Gal.2,20.
50
Zato je ~ovek koji je Boga video ne pomo}u stranog, ve} prirodnog simvola, zaista
video Wega duhovno.152 Ne dr`im za prirodni simvol Bo`iji ono {to je samo obi~an
simvol, koji se kao takav mo`e videti, ~uti i kroz vazduh pokrenuti. Kada oko koje gleda
ne vidi kao obi~no oko, ve} kao oko otvoreno silom Duha, ono tada ne vidi Boga pomo}u
stranoga simvola; tada mo`emo govoriti o ~ulnoj-percepciji koja prevazilazi ~ula.153
36
Ova svetlost se poznaje kada du{a prestane da se predaje zlim u`ivawima i
strastima, kada stekne unutra{wi mir i mirne misli, duhovni mir i radost, kada prezre
qudsku slavu, poniznost sjediwenu sa skrivenom rado{}u, kada omrzne svet, zavoli
nebesko, ili kada zavoli jednog Boga nebeskog.154 [tavi{e, ako se nekome zatvore ili
iskopaju o~i, on }e i daqe isto tako jasno videti tu svetlost. Kako onda takav ~ovek mo`e
poverovati nekome ko tvrdi da je ova svetlost vidqiva kroz vazduh i da nikako ne koristi
racionalnoj du{i, jer pripada telesnim ~ulima?155
Onaj ko razmi{qa tako, shvativ{i da on ne vidi ~ulima qua ~ulima, mo`e
pomisliti da vidi umom. Me|utim, pa`qivim ispitivawem, otkri}e da um ne mo`e
sopstvenom mo}i spoznati tu svetlost. Stoga, na{ izraz um koji prevazilazi um, zna~i
da ~ovek koji ima um i ~ulnu percepciju vidi na na~in koji prevazilazi obe sposobnosti.
Kada ~uje{ velikog Dionisija kako savetuje Timoteja da napusti ~ula i umne
aktivnosti,156 nemoj iz toga zakqu~iti da ~ovek ne mo`e ni da razmi{qa ni da vidi. On
ne gubi ove sposobnosti. Treba da shvati{ da svetlost sjediwewa i weno delawe,
prevazilaze umne sposobnosti.157 O tome jasno svedo~i Petar, prvona~alni apostol i
kamen-temeqac Crkve: U vreme svete Pedesetnice, kada se udostoji tajinskog i bo`anskog
sjediwewa, on ipak be{e sposoban da vidi one koji tako|e behu prosvetqeni i ispuweni
svetlo{}u, da ~uje {ta oni govori{e i be{e svestan doba dana (Jer je tek tre}i ~as dana,
kaza on).158 Kada sila Duha Svetoga oseni qudski um, oni u kojima On deluje ostaju
mirnoga uma, jer bi se suprotno protivilo obe}awu bo`anskog prisustva. Onaj ko prima
Boga, ne gubi svoja ~ula. Suprotno tome, on, da ka`emo, poludi od Duha premudrosti, jer
ova svetlost jeste i premudrost Bo`ija, prisutna u obo`enom ~oveku i neodvojiva od Boga.
Wome se, kako ~itamo, svako znawe otkriva, i Bog se istinski otkriva du{i koju
qubi,159 jer On istovremeno otkriva svu pravednost, svetost i slobodu.
Kako sv. Pavle ka`e: A gdje je Duh Gospodwi ondje je sloboda.160 I jo{: Iz Wega
ste i vi u Hristu Isusu, Koji nam postade premudrost od Boga i pravednost i osve}ewe i
izbavqewe.161 Saslu{ajmo u~ewe sv. Vasilija Velikog: Onaj koga je Duh pokrenuo,
postade ve~no kretawe, sveto stvorewe. Kada Duh za`ivi u wemu, ~ovek prima dostojanstvo
proroka, apostola, an|ela Bo`ijeg, iako je do tada bio samo zemqa i prah.162 Saslu{ajmo
152 Distinkciju izme|u prirodnih i obi~nih simvola, pogledati u odeqcima 13-14, 19-20, i wihovim
napomenama.
153 Dosegnuti vi|ewe nestvorene svetlosti, zna~i videti svetlost pomo}u svetlosti; jer samo ta svetlost
mo`e preobraziti o~i onoga ko je tra`i.
154 Bestrasnost, poniznost, radost, qubav prema Bogu, sve su to u izvesnoj meri preduslovi Bogovi|ewa;
me|utim, sve se ove vrline uve}avaju i usavr{avaju samim vi|ewem.
155 Citati Varlaama, poglavqa 11 i 25.
156 de myst. theol. I.1, PG III, 997B.
157 To zna~i da se prirodne sposobnosti ~ulne percepcije i uma ne napu{taju (ili ~ak nu`no zaustavqaju)
vi|ewem, ve} prevazilaze (otuda termini ~ulo-iznad-~ula, um-iznad-uma). Zaista, ponekad je sozercateq
toliko preplvvqen tim ~udom, da zaboravqa na svoje okru`ewe, dok ponekad uzvi{ena svest o Bogu mo`e sa-
postojati sa uobi~ajenim operacijama ~ula i uma (Maksim, Cent. gnost. 11.83, PG XCI, 1134B:
Vaspostavqawe Hristolikog uma u nama, ne podrazumeva li{avawe na{ih umnih sposobnosti.)
158 Dap. 2,15.
159 Makarije-Simeon, de libert. mentis 23, PG XXXIV, 957B.
160 2. Kor. 3,17.
161 1. Kor. 1,30.
162 Psevdo-Vasilije, c. Eun. 5, PG XXIX, 769B; Postawe, 18,27.
51
i sv. Jovana Zlatoustog: Bog govori Bo`ijim ustima - ba{ kao {to su na{a usta, usta
na{e du{e, iako ih ona u bukvalnom smislu nema; sli~no tome, usta proroka su usta
Bo`ija.163 Gospod je tako|e zape~atio ovu istinu re~ima: Jer ja }u vam dati rje~itost i
mudrost kojoj se ne}e mo}i suprotstaviti ili odgovoriti svi va{i protivnici;164 On
dodaje: Jer ne}ete vi govoriti, nego }e Duh Oca va{ega govoriti iz vas.165
E. BO@ANSKA SU[TINA I ENERGIJE
III. ii. 5.
Voleo bih da pitam ovog ~oveka za{to tvrdi da je samo Bo`anska su{tina
bespo~etna, dok sve ostalo poti~e od stvorene prirode, i da li on smatra da je ta su{tina
sve-mo}na. To zna~i, da li ona ima sposobnosti poznawa, prorokovawa, stvarawa,
svedr`iteqstva; da li ima promisao, silu koja obo`uje, i, jednom re~ju, sve takve
sposobnosti? Jer, ako ih nema, onda ova su{tina nije Bog, iako je sama bespo~etna. Ako
ima te mo}i, ali ih je postepeno stekla, onda je nekada bila i nesavr{ena, drugim re~ima,
nije bila Bog. Ako je pak imala ove sposobnosti ve~no, onda sledi da je ne samo Bo`anska
su{tina bespo~etna, ve} i svaka wena sila.1
Ipak, postoji samo jedna bespo~etna su{tina, a to je Bo`anska su{tina; nijedna od
sila koja obitava u woj nije su{tina, {to zna~i da su sve one nu`no i uvek u su{tini
Bo`ijoj. Grubo govore}i, one postoje u Bo`anskoj su{tini, isto kao sile ~ula u onome {to
se naziva zajedni~kim duhovnim ~ulom du{e.2 To je o~igledno, sigurno i prihva}eno u~ewe
Crkve!
Po{to postoji samo jedna bespo~etna su{tina - Bo`anska, ostale su{tine su
stvorene i nastaju kroz ovu jedinu bespo~etnu su{tinu, jedinstvenog tvorca su{tina - isto
tako, postoji samo jedna bespo~etna promisliteqska sila i to Bo`ija, dok su sve ostale
sile stvorene prirode;3 isti je slu~aj i sa svim ostalim prirodnim silama Bo`ijim. Tako,
nije ta~no da je Bo`anska su{tina jedina bespo~etna realnost, a da su sve ostale realnosti
stvorene prirode.4
6
Sada bih u ovom izlagawu (vo|en apsolutnom i ve~no preegzistentnom prirodom)
ukratko izrazio neverovawe da ne samo Bo`anske sile (koje Oci obi~no zovu prirodnim
energijama), ve} i neka dela5 Bo`ija nemaju svoj po~etak, {to i Oci ispravno tvrde. Nije
li bilo potrebno da promisliteqsko delo postoji pre stvarawa, da bi sve {to je stvoreno
nastalo u vremenu iz nebi}a? Ne be{e li nu`no da Bo`ansko znawe spozna pre nego
163 Nepoznat citat.
164 Lk. 21,15.
165 Mt. 10,20.
1 ^ak iako je mogu}e i za filosofa da razmi{qa o Transcedentnom ili Prvoj Su{tini bez ikakvih
atributa, otkrovewe onemogu}ava hri{}anskom Bogu da ne bude tvorac i iskupiteq. Stoga, bo`anski
atributi uvek moraju biti u su{tini, jer je Bog po prirodi nepromenqiv.
2 O duhovnim ~ulima vidi odeqak B, napomena 33. Du{a ima jedan sensorium (koji Oci ponekad nazivaju
, ili strasni deo du{e), ali razne, nerazdeqive sposobnosti gledawa, dodira, itd.
3 Takve sile poput promisli i kreativnosti nalaze se u raznim stepenima i u an|elima i u ~oveku, ali
wihove mo}i su nu`no stvorene i neodre|ene, poput wihovih vrlina.
4 To zna~i da su Bo`anske sile, energije i atributi tako|e nestvoreni.
5 Palama koristi re~ dela (), ne u smislu tvorevine Bo`ije, ve} u smislu onih sila poput
promisli i predznawa koje Mu je omogu}ilo da ve~no predvidi i isplanira Svoju tvorevinu. Pored toga,
dela se tako|e odnose na preegzistentnost tvorevine kao ideje bo`anskoga uma (poput predodre|ewa).
52
izabere, ~ak i van vremena? Kako onda sledi da je Bo`ansko predznawe imalo svoj po~etak?
Kako neko mo`e razmi{qati o po~etku Bo`ijeg samo-sozercawa i da li je ikada postojao
trenutak kada je Bog bio podstaknut da misli o Sebi? Nikada!
Postoji jedna bespo~etna promisao - Bo`ija - koja je Wegova tvorevina; ostale
promisli su stvorene prirode. Ipak, promisao nije Bo`anska su{tina, te ni sama nije
bespo~etna. Isto tako, postoji samo jedno bespo~etno i nestvoreno predznawe - Bo`ije,
dok ostala, koja prirodno posedujemo, imaju po~etak i stvorena su. Tako|e, postoji samo
jedna bespo~etna voqa - Bo`ija, dok sve ostale imaju svoj po~etak. Me|utim, niko se ne bi
usudio da ka`e da je Bo`anska su{tina voqa, ~ak ni oni koji tvrdi{e da je Re~ sin voqe
Bo`ije.6 [to se ti~e predodre|enosti, samo ime pokazuje da je postojala pre stvarawa, te
ako bi neko poku{ao pore}i weno postojawe pre vekova, bio bi u}utkan re~ima sv. Pavla:
predodredi Bog prije vijekova.7
Slede}a dela Bo`ija su o~igledno bespo~etna i nadvremenska: Wegovo predznawe,
voqa, promisao, samo-sozercawe i sve wima srodne sile. Ako su sozercawe, promisao,
predznawe, predodre|ewe i voqa bespo~etna dela Bo`ija, onda je to slu~aj i sa vrlinom,
jer je svako Wegovo delo vrlina;8 postojawe je tako|e bespo~etno, budu}i da ono prethodi
ne samo su{tini9, ve} svim bi}ima, jer je to prvo postojawe. Nisu li voqa i
predodre|enost vrline?
7
... Mudri Maksim ispravno ka`e da su postojawe, `ivot, svetost i vrlina
Bo`anske tvorevine, bespo~etne u vremenu;10 i dodaje (da neko ne bi pomislio da se odnose
na ovo doba, iako u nevremenskom smislu): Ne be{e vreme kada vrlina, dobrota, svetost i
besmrtnost nisu postojali.11 Daqe zapa`a (da neko ne bi pomislio da su vrline u nama
bespo~etne): Ono {to ima svoj po~etak postoji i u~estvuje u bespo~etnom; jer, Bog je
tvorac svakoga `ivota, svake besmrtnosti, svake svetosti i svake vrline,12 tj. onoga {to
prirodno `ivi u nama.13 ... Na drugom mestu, ka`e: Ove vrline se sozercavaju kao osobine
koji se su{tinski pripisuju Bogu i u wima se mo`e u~estvovati.14 Stvorena bi}a
u~estvuju u wima, kao i Bo`anska dela koja imaju poreklo u vremenu, ali su ona sama po
sebi bespo~etna tvorevina.15 Nebi}e ne prethodi vrlini, ka`e on, niti bilo kojoj gore
pomenutoj realnosti, jer imaju Boga za ve~nog i apsolutno jedinstvenog isto~nika wihovog
bi}a.16 Niko ne bi poverovao da on govori o nadsu{tastvenosti koju na{ um dose`e kada
se odlu~i od svega stvorenog;17 on nastavqa: Bog beskrajno i bezbroj puta prevazilazi ove
vrline u kojima se mo`e u~estvovati.18 Drugim re~ima, On beskrajno prevazilazi
dobrotu, svetost i vrlinu koje su bespo~etne, tj. nestvorene.
6 To ~ini{e sledbenici Arijeve jeresi.
7 1 Kor. 2,7
8 ^ini se da u na{em tekstu ne postoji ba{ precizna razlika izme|u termina mo}, delo, vrlina, kao opisa
promisli Bo`ije, predznawa i sli~nih sposobnosti. Vrline su bo`anski atributi ili kvaliteti, a
sveobuhvatni termin za wih je (bukvalno ono {to Ga okru`uje).
9 Stvorenoj su{tini.
10 Cent gnost, 1.48 PG XC, 1100 D, III. i.19.
11 Ibid., 50 (ib., 1101 B).
12 loc. cit.
13 ^ovek, stvoren po podobiju Bo`ijem, ima prirodnu srodnost sa Bogom (iako je to padom naru{eno). Ali,
na{e vrline, iako u~estvuju i ogledaju se u vi{e ili mawe ve~nim atributima Bo`ijim (npr. dobar, mudar,
itd) nisu istovetne sa bo`anskim atributima: Oni su izvedeni i imaju po~etak u vremenu.
14 ibid. 48, PG XC, 1100 CD.
15 Zapazite razliku koja je napravqena izme|u dela Bo`ijih koja imaju po~etak u vremenu i onih koja nemaju).
16 ibid. (1000 D- 1101 A).
17 Mogu}e je da um ~oveka ~istoga srca, odvajawem duhovnog uma od svakog neodre|enog koncepta, blagoda}u
prevazi|e sebe i percipira Boga Koji je iznad su{tine. To je apofatika hri{}anskog Istoka - vi|ena ne kao
neki metod intelektualne apstrakcije, ve} kao na~in duhovnog uzla`ewa.
18 Ibid. 49 (ib., 1101 A): Bo`anska su{tina i Wegove vrline su bespo~etne, ali Bog beskrajno nadilazi ove
nestvorene energije ili sile. Iako se Bog otkriva kao dobrota, qubav, itd., na{e ose}awe Wegove ~iste
53
Tako, ni nestvorena dobrota, ni ve~na slava, ni bo`anski `ivot, niti wima srodne
stvari nisu jednostavno nadus{tastvena Bo`anska su{tina, jer ih Bog sve prevazilazi kao
Uzrok. Mi ka`emo da je On `ivot, dobrota itd, i dajemo Mu imena, zbog bogootkrivenih
energija i sila Nadsu{tastvenog. Kako sv. Vasilije Veliki ka`e: Garancija postojawa
svake su{tine jeste wena prirodna energija koja um vodi ka prirodi.19 Prema sv.
Grigoriju Niskom i svim ostalim Ocima, prirodna energija je sila koja projavquje svaku
su{tinu, i samo je nebi}e li{eno ove sile; jer, bi}e koje u~estvuje u su{tini, sigurno }e
u~estvovati u sili koja prirodno projavquje tu su{tinu.
Me|utim, po{to je Bog sveprisutan u svakoj od Bo`anskih energija, dajemo Mu ime
za svaku od wih, iako je jasno da ih On sve nadilazi. Budu}i da ima mno{tvo Bo`anskih
energija, kako onda Bog potpuno obitava u svakoj od wih bez ikakvog deqewa; kako bismo
Mu mogli dati ime i kako bi se On projavqivao, zbog nerazdeqive i natprirodne
jednostavnosti, da On ne prevazilazi sve ove energije?20
8
Me|utim,
postoje Bo`anske energije koje imaju po~etak i kraj, kako to svetiteqi
jednodu{no tvrde.21 Na{ protivnik ... misli da je sve {to ima po~etak stvoreno; zato je
rekao da je samo jedna realnost bespo~etna - Bo`anska su{tina, dodaju}i da ono {to nije
ta su{tina, ishodi iz stvorene prirode.22 ^ak i da ovaj ~ovek smatra da je stvoreno sve
{to ima po~etak, mi znamo da su sve Bo`anske energije nestvorene, ali ne i bespo~etne.
Zaista, po~etak i kraj se moraju pripisati, ako ne samoj stvarala~koj sili, onda makar
wenoj aktivnosti, tj. wenoj energiji usmerenoj svemu {to je stvoreno. Mojsije je to doakzao
rekav{i da: Bog po~inu od svijeh djela svojih, koja u~ini.23
Kako onda da se Onaj Nadsu{tastveni ne razlikuje od wegove odgovaraju}e energije?
On pita: da li su bespo~etne energije istovetne sa Nadsu{tastvenim? Me|u wima ima
nekih koje imaju kraj, ali ne i svoj po~etak, kako je sv. Vasilije Veliki rekao o Bo`ijem
predznawu.24 Zato nadsu{tastvenu Bo`ansku su{tinu ne treba poistove}ivati sa
energijama, ~ak ni onim bespo~etnim; iz ~ega sledi da ona ne samo da je transcedentna u
odnosu na svaku energiju, ve} da ih prevazilazi beskrajno i bezbroj puta, kako to ka`e
bo`anski Maksim.25
transcedentnosti (iznad svake re~i i kvaliteta u su{tini) nam mora zabraniti da jednostavno
identifikujemo su{tinu i atribute/vrline/energije u Bogu.
19 Ep. CXXXIX, 6-7, PG XXXII, 692-696. Su{tina, po sebi nespoznajna, spoznaje se svojim energijama ili
operacijama ad extra. Posmatraju}i ova dela, nekako se mo`e razumeti karakter prirode koja ih stvara.
Prirodna energija se u ovom slu~aju mora razumeti u metafizi~kom smislu te aktivnosti ili onih
karakteristika koje odgovaraju pojedinoj prirodi, i koje su deo konkretne stvarnosti.
20 Zbog Svoje transcedentnosti, Bog neiskazivo mo`e biti sveprisutan u svakom od mnogih Wegovih atributa
ili energija, a da ne {teti Svojoj apsolutnoj jednostavnosti i jedinstvu. Iz toga razloga, istinski mo`emo
nazvati Boga mudrim, i to (i svim ostalim pridevima otkrivenim u katafati~kom bogoslovqu) ne
pretpostavqaju}i da su ovi razli~iti kvaliteti odvojeni metafizi~ki entiteti (poput Platonovih
ideja); ili da ijedan od wih (ili svi) iscrpquju realnost Bo`anske tajne.
21 Palama ovde ka`e da postoje neke energije koje imaju svoj po~etak, makar u wihovim spoqa{wim
delovawima, koje nisu preegzistentne u Bo`anskom umu. Tako, na primer, stvarala~ka enerija Bo`ija postaje
delotvorna samo onda kada stvarawe i vreme istovremeno po~nu, dok je Bog uvek imao stvarala~ku silu i
ciq.
22 napomena 4.
23 Post. 2,3.
24 Verovatno c. Eun. I. 8, PG XXIX, 528 B. Bo`ansko predznawe () ima kraj u smislu da se vreme
okon~ava u ve~nosti, te da nema doga|aja ili razvoja u budu}em veku koje bi Bog predvideo.
Palamine misli o nestvorenim energijama koje nisu bespo~etne, mogu se sumirati na slede}i na~in:
Sve su one u funkciji Bo`ije privremene ikonomije, neke se (poput stvarala~ke sile) aktiviraju samo kada
po~ne vreme, a neke pak (poput predznawa) ne}e funkcionisati kada vi{e ne bude ovoga sveta. Ova
privremena priroda izvesnih energija jeste jo{ jedan argument za razlikovawe izme|u su{tine i Bo`anskih
energija.
25 Cent. gnost. I. 7 (PG XC, 1085 B); I. 49 (ibid., 1101 A); Ad Thal., LXIII PG XC, 673 D, itd.
54
9
Bla`eni Kirilo ka`e da su Bo`anska energija i sila svuda, jer je Bog sveprisutan i
dr`i sve, a Wega ni{ta ne sadr`i.26 Me|utim, ne sledi da je Bo`anska priroda
svudaprisutna, vi{e nego {to je na{a priroda jedinstveno negde prisutna. Kako se na{a
su{tina mo`e sadr`ati u ~iwenici koja nikako nije su{tina? Su{tina i energija nisu
potpuno saobrazne u Bogu, iako se On u celosti projavquje u svakoj energiji, pri ~emu je
Wegova su{tina nerazdeqiva.
Sv. Jovan Zlatousti, s druge strane, ka`e da su{tinska Bo`anska energija nije
nigde; ne u smislu da ona ne postoji, ve} u smislu da prevazilazi mesto, vreme i prirodu.27
... Sv. Vasilije Veliki pita: Nije li sme{no re}i da je stvarala~ka sila su{tina, i,
sli~no tome, da je promisao su{tina, i predznawe i svaka druga energija?28 Bo`anstveni
Maksim ka`e: Dobrota i sve {to ta re~ obuhvata, svaki `ivot, svaka besmrtnost i svi
atributi koji se su{tinski pripisuju Bogu jesu tvorevina Bo`ija i nemaju vremenski
po~etak. Nebi}e, da tako ka`emo, ne prethodi vrlini, niti ijednoj gore pomenutoj
stvarnosti, ~ak i da su bi}a koja u~estvuju u wima po~ela da postoje u vremenu.29 Ni{ta
od ovoga nije Bo`anska su{tina - ni nestvorena dobrota, niti bespo~etni `ivot ve~ni;
sve ovo ne postoji u Wemu, ve} oko Wega.30
10
Sveti Oci jednodu{no tvrde da je nemogu}e prona}i ime kojim bi se iskazala
priroda nestvorene Trojice, ve} da se ti izrazi, ustvari, odnose na energije. Bo`anstvo
tako|e ozna~ava energiju, pokreta~ku, mislenu ili sagorevaju}u,31 ili ozna~ava obo`ewe-
po-sebi.32 On Koji je iznad svakog imena nije saobrazan sa tim imenom, jer Bo`anska
su{tina i energije nisu identi~ne. Ali, ako bo`anstvo Boga ozna~ava Bo`ansku energiju
par excellence, i ako su te energije, kako ka`e{, stvorene, onda i bo`anstvo Boga mora biti
stvoreno!
Me|utim, ona nije samo nestvorena, ve} je i bespo~etna; jer On Koji je znao sve pre
nego {to je stvorio, nije po~eo da sozercava stvorena bi}a u vremenu. Bo`anska su{tina,
koja prevazilazi svako imenovawe, tako|e prevazilazi i energiju, onoliko koliko subjekat
radwe prevazilazi svoj objekt; i On Koji je iznad svakog imena, isto toliko prevazilazi
ono {to je imenovano. Ovo nikako nije suprotno veli~awu Jednoga Boga i jedinstvenog
bo`anstva, budu}i da nas ~iwenica da zrak nazivamo suncem ni u kom slu~aju ne
spre~ava da mislimo na jedinstveno sunce i jedinstvenu svetlost. Ne vidi{ li kako se
na{a mi{qewa u potpunosti sla`u sa mi{qewima svetiteqa?33
11
Tvrdi{ da je sve u ~emu se mo`e u~estvovati stvoreno, te da ne samo dela, ve} i
Bo`anske sile i energije imaju po~etak i privremen kraj! ... Optu`uje{ za neznabo{tvo i
26 To zna~i da su energije Bo`anska imanencija u kosmosu. Me|utim, ova svudaprisutnost jeste samo na~in
Bo`ijeg postojawa, a ne samo Wegovo bi}e.
27 Ovaj se odlomak mo`e na}i u svetoota~koj antologiji koja je dodatak dela sv. Maksima Opusc. theol. PG
XCI, 281 BC.
28 C. Eun. I. 8, PG XXIX, 528 B.
29 Cent. gnost. I. 48, PG XC, 1100 D. Bo`anski kvaliteti koji su u samome Bogu, nu`no prethode svemu {to
~ini stvoreno carstvo, ~ak i nebi}u (koje je prosto odri~ni aspekt postojawa onoga neodre|enog).
30 U Wemu/oko Wega: predlo{ki sinonimi koji se odnose na su{tinu i energije.
31 O ovoj pseudo-etimologiji vidi odeqak D, napomena 120. Grigorije Bogoslov, Hom. XXX. 18, PG XXXVI,
128 A; Grigorije Niski, Ad Ablab., PG XLV, 121 D-124 A (ed. W. Jaeger (Leiden, 1958), str. 44-45).
32 Dionisije Areopagita, de div. nom. XI. 6, PG III, 956 A.
33 Transcedentnost su{tine nad energijama je Uzrok; ipak, ovo prvenstvo je ontolo{ko, a ne privremeno, jer
Bog nikada ne ostaje bez Svojih energija. Uzrok ve~no pretpostavqa posledice, isto kao {to O~evo o~instvo
ve~no pretpostavqa postojawe Wegovog Sina- ipak, Otac ostaje izvor Bo`anstva (Pege tes theotetos), po
sv. Jovanu Damaskinu.
55
preti{ ekskomunikacijom i anatemom svetiteqima, koji veli~aju Boga po Wegovoj
su{tini, koja prevazilazi ~ak i Wegove nestvorene energije, budu}i da ona prevazilazi
svako potvr|ivawe i svako odricawe. Po{to dr`i{ i {iri{ takva mi{qewa, mo`e{ li
pru`iti ikakav dokaz koji bi te odvojio od jeretika pro{lih vremena, jer tvrdi{ da su
stvorene ne samo sve Bo`anske energije i dela, ve} i sve sile nadsu{tastvene prirode?
Zaista, ~ak i sama re~ su{tina ozna~ava jednu od Bo`anskih sila. Sv. Dionisije
Areopagit ka`e: Ako nadsu{tastvenu Tajnu nazovemo Bogom ili @ivotom ili
Su{tinom ili Svetlo{}u ili Re~ju, onda mislimo nina{ta drugo do na obo`uju}e
sile koje ishode iz Boga i silaze na nas, stvaraju}i svaku tvar, daju}i `ivot i daruju}i
mudrost.34 Zato, kada ka`e{ da je samo Bo`anska su{tina bespo~etna realnost, time
govori{ da je samo jedna Bo`anska sila bespo~etna, ona koja stvara tvar, dok su sve ostale
privremene.35
Za{to bi sila koja stvara tvar bila bespo~etna, kad (prema tvome mi{qewu)
`ivotvorna sila ima privremen po~etak, kao i `ivotodavna sila i sila koja daruje
mudrost? Ili su sve Bo`anske sile bespo~etne, ili nije nijedna! Ako ka`e{ da je samo
jedna od wih nestvorena, time druge tera{ iz carstva nestvorenog; a ako tvrdi{ da su sve
stvorene, onda mora{ odbaciti i ovu jednu koja je nestvorena. Jer, ovakvo mi{qewe je samo
sebi protivre~no i nedosledno! ...
12
Mo`da }e on re}i da Bog u Sebi kroz su{tinu poseduje sve ove sile na jedinstven
i sjediwuju}i na~in. Me|utim, na prvom mestu, neophodno je ovu realnost nazvati
Bogom, jer je to termin koji primismo od Crkve. Kad je Bog razgovarao sa Mojsijem, On
nije rekao: Ja sam su{tina, ve} Ja sam onaj {to jest.36 Dakle, nije On Taj Koji ishodi iz
su{tine, ve} su{tina koja ishodi iz Wega, jer je On svedr`iteq.37
Da je umesto su{tine, upotrebio re~ Bog, onda bi morao da ka`e po prirodi -
i to po blagodati i bogovi po blagodati,38 koji su, kako svetiteqi ka`u bespo~etni i
nestvoreni po blagodati.39 Zato je trebalo da ka`e: Postoji jedan Bog, po prirodi
bespo~etan. Ali, on je zamenio re~ Bog sa jednom drugom, i ispustio je po prirodi, da
bi jo{ vi{e zbunio svoje slu{aoce, ne rekav{i da je jedina bespo~etna realnost On -
Svedr`iteq i Svesjediniteq, Koji je preegzistentan. Da je to `eleo da ka`e, za{to bi se
toliko trudio da poka`e da su prirodne sile u Bogu stvorene?
13
Da bih te uverio da ovaj ~ovek veruje da su Bo`anske sile stvorene, poslu{aj
wegove, savr{eno jasne, re~i. On navodi re~i velikog Dionisija: promisliteqske sile
Boga u Kome se ne mo`e u~estvovati su Bi}e-po-sebi, @ivot-po-sebi i Bo`anstvo-po-sebi;
34 De div. nom. II. 7, PG III, 645A. Bog bi trebalo da prevazilazi ~ak i su{tinu u smislu da On prevazilazi
svaki potvrdni koncept koji Mu pripisujemo (otuda Dionisijevi neobi~ni preuzvi{eni ()
epiteti: presvetli,vi{e-odBoga, itd.) Ipak, moramo imati na umu da Palama (i Oci uop{te) ina~e
stalno koristi re~ su{tina, za ono {to je naposletku transcedentno u osnovi Bo`anskog bi}a.
35 Me|utim, u ovom poglavqu, Palama koristi re~ su{tina da bi opisao jednu od Bo`anskih energija, i to
onu koja stvara tvar u kosmosu. Polemi~ki ciq ovakve upotrebe ove re~i jeste da ubedi Varlaama u
protivre~nost da je samo ova i nijedna druga energija bespo~etna.
36 Izl. 3,14
37 Grigorije Bogoslov, Hom. XLV. 3, PG XXXVI, 625C, i Dionisije Areopagit, de div. nom. V. 4, PG III, 817C.
To zna~i da Bog nije jedno bi}e (ili su{tina) me|u mnogima na svetu, ve} kao univerzalni Izvor bi}a,
prevazilazi su{tinu bi}a.
38 ^ak i re~ Bog se ne mo`e upotrebiti za Bo`anstvo bez odr|ewa, jer se i obo`eni svetiteqi u
svetoota~koj literaturi (izvedeno) nazivaju bogovima po blagodati. Oni po blagodati u~estvuju u
bo`anskoj prirodi, a ne po prirodi, i uvek ostaju stvorewa, ~iji `ivot u Wemu, zavisi od Tvorca.
39 Maksim, Ambig., PG XCI, 1144C. Zapazite frazu bespo~etni i nestvoreni po blagodati: po qudskom
razumu, kontradiktorni termini! Stvorewa nikada ne mogu postati nestvorena, iako mogu imati udela u
prirodi nestvorenoga Boga.
56
onoliko koliko stvorena bi}a u~estvuju u wima, na wima odgovaraju}i na~in, mo`emo
re}i da ona jesu `iva i Bo`anska bi}a i da ih je Dobri Bog vaspostavio.40
Evo, {ta Varlaam na osnovu ovoga zakqu~uje: Bo`anstvo-po-sebi i ostale
stvarnosti koje veliki Dionisije jasno naziva silama, nisu ve~ne, ve} im je Dobri Bog
obe}ao postojawe. I jo{: Izvestan otac41 je rekao da postoji Bo`anska vladavina i
bo`anstvo koje Na~elo univerzuma prevazilazi, ali on ne ka`e da su oni ve~ni, budu}i da
i wima univerzalni Uzrok daje postojawe. Daqe: Postoji Bo`anska slava, koja je iznad
u~estvovawa, ve~na stvarnost, i samim tim saobrazna Bo`anskoj su{tini; postoji i slava
u kojoj se mo`e u~estvovati, razli~ita od ove su{tine, koja nije ve~na, jer joj univerzalni
Uzrok darova postojawe.42
Kao {to sam ve} rekao, onaj ko kaza da an|eli sozercavaju ve~nu slavu - mislim na
sv. Grigorija Niskog43 - pokazao je da je pogre{no poistove}ivati ve~nu slavu Bo`iju sa
Bo`anskom su{tinom u kojoj se ne mo`e u~estvovati. Imamo dokaz da se u ve~noj slavi
Bo`ijoj mo`e u~estvovati, jer se u onome {to je u Bogu na neki na~in vidqivo, mo`e i
u~estvovati.44 Me|utim, veliki Dionisije je isto tako rekao: Bo`anska bi}a se kru`no
kre}u, sjediweni sa bespo~etnim i beskrajnim zracima Veli~anstvenog i Dobrog.45 Zato je
jasno da se ovi bespo~etni i beskrajni zraci razlikuju od Bo`anske su{tine u kojoj se ne
mo`e u~estvovati, i da se razlikuju od su{tine (iako su nerazdeqivi).
Na prvom mestu, su{tina je jedna, iako ima mnogo zraka, koji se projavquju onako
kako odgovara onima koji u~estvuju u wima i koji se mogu umno`iti u skladu sa
promenqivim kapacitetom onih koji ih primaju.46 Na to Pavle misli, kada govori o
razdavawu Duha Svetoga.47 [tavi{e, su{tina je nadsu{tastvena, i verujem da niko ne bi
porekao da su ovi zraci wene energije ili energija, te da se u wima mo`e u~estvovati,
uprkos tome {to su{tina ostaje iznad u~estvovawa.
14
[tavi{e, svaka zajednica je kroz kontakt opa`qiva u okviru ~ulne percepcije, a
razumna u okviru uma. Budu}i da postoji zajednica sa ovim prosvetqewima, onda me|u
wima mora postojati i kontakt, i to umne ili pre duhovne vrste. [to se ti~e Bo`anske
su{tine, ona je sama po sebi iznad svakog kontakta.
[ta je ova zajednica sa prosvetlewima, ako ne vi|ewe? Dostojni mogu da vide
wegove zrake, iako je Bo`anska su{tina potpuno nevidqiva, a ovi bespo~etni i beskrajni
zraci su svetlost bez po~etka i kraja. Tako, postoji ve~na svetlost, razli~ita od Bo`anske
su{tine; ona sama po sebi nije su{tina - daleko od toga! - ve} energija Nadsu{tastvenog.
Ova svetlost bez po~etka ili kraja nije ni vidqiva ni pojmqiva u pravom smislu. Ona je
duhovna i Bo`anska, po svojoj transcedentnosti razli~ita od svega stvorenog; a ono {to je
~ulno neopa`qivo i nepojmqivo, ne spada u domen ~ula kao takvih, niti u domen umne
sposobnosti.48
40 De div. nom. XI. 6, PG III, 953 D-956 A. Energije (promisliteqske sile) obrazuju su{tinsku vezu izme|u
bo`anske su{tine (u kojoj niko ne mo`e u~estvovati) i stvorewa. Ona istinski `ive samo onoliko koliko
u~estvuju u bo`anskim energijama.
41 To je sv. Dionisije Areopagit.
42 Varlaam, u svoj zbuwenosti zbog lukave razlike izme|u ~isto transcedentnog bo`anstva i svega ostalog,
ovde pogre{no tuma~i sv. Dionisija rekav{i da su ~ak i bo`anstvo i obo`ewe stvorene bo`anske sile.
43 Hom. XXVIII. 31, PG XXXVI, 72 C.
44 Jer je vi|ewe Boga na~in u~estvovawa u Wemu (u Wegovim energijama).
45 De div. nom. IV. 8, PG III, 704 D. Ova prosvetlewa (ellampseis) se moraju razlikovati od su{tine,
budu}i da Dionisije ka`e da su an|eli sjediweni sa wima, dok nijedno stvorewe ne mo`e biti sjediweno sa
bo`anskom su{tinom.
46 [tavi{e, su{tina je jednostavna, jedinstvena i nerazdeqiva, dok su energije mnogostruke i razli~ite, i
vidqive kao nestvorena tavorska svetlost.
47 Jev. 2,4.
48 Me|utim, Palama pa`qivo nagla{ava da iako svetiteqi mogu videti i, blagoda}u, sjediniti se sa
bo`anskom svetlo{}u, ona ostaje transcedentna u odnosu na svako prorodnu ~ulnu percepciju i um.
57
Tako, ova duhovna svetlost nije samo objekt vi|ewa, ve} i sila kojom vidimo; ona
nije ni ~ulni ni umni do`ivqaj, ve} duhovna sila, po svojoj transcedentnosti, razli~ita
od svih stvorenih kognitivnih sposobnosti, koja se po blagodati nastawuje u slovesnim
bi}ima, koja su se o~istila.
15
Iz toga razloga sv. Grigorije Bogoslov nije samo rekao da dobri an|eli
sozercavaju ve~nu slavu,49 ve} da je sozercavaju ve~no, pokazuju}i time da to nije
stvorena, prirodna i umna sposobnost, koja an|elima omogu}ava da sozercavaju ve~nu
slavu Bo`iju, i to ve~nu silu, duhovnu i Bo`ansku. Nije to zato da bi se veli~ao Bog,
ka`e on, jer se Darodavcu i Wegovoj puno}i ni{ta ne mo`e dodati; ve} da prve prirode
posle Boga nikada ne prestanu da primaju Wegove darove.50
Ne vidi{ li da an|eli ne poseduju prirodno ve~nu viziju ve~ne slave, ve}, poput
svetiteqa, tu silu i sozercawe primaju kao besplatan dar Ve~ne Prirode?51 Prema sv.
Vasiliju Velikom: Ono {to pokrene Duh Sveti, postaje ve~no kretawe, `ivo i sveto; kada
Duh si|e u nekog ~oveka, on, koji pre toga be{e samo zemqa i prah, prima dostojanstvo
proroka, apostola i an|ela Bo`ijeg.52 Tom silom nebeska bi}a vide: Zato je ta svetlost
pristupna umu, ali ga istovremeno nadilazi. Tako|e, re~eno je da oni vide sebe; jer je ta
svetlost sama sobom vidqiva: Budu}i nedostupna stvorenoj kognitivnoj sposobnosti, ovu
silu sozercavaju oni koji je se udostoje.
16
Zato je veliki Dionisije rekao da Bo`anska bi}a prate kru`no kretawe, jer su
sjediweni sa bespo~etnim i beskrajnim prosvetlewima.53 Treba zapaziti da ovaj otac,
koji se uvek precizno izra`ava, nije samo rekao da bo`anska bi}a prate kru`no kretawe ...
ve} da im je re~eno da ga prate - pod ~im, pi mom mi{qewu, podrazumeva da on nije
prirodan za wih, iako su oni od po~etka sa-naslednici blagodati, i nikada nisu iskusili
ne~istotu.54
S druge strane, i wihov najve}i neprijateq55 mo`e pru`iti dokaze, kojima najpre
treba poverovati, da ova svetlost i mo} vi|ewa nisu po prirodi sadr`ani u
nadkosmi~kim an|elima. Demoni, koji otpa{e od wih, li{eni su ove svetlosti i mo}i
vi|ewa, ali ne i onih prirodnih sposobnosti. Stoga, ova svetlost i vi|ewe nisu prirodni
za an|ele.56 Naravno, demoni nisu li{eni uma i nisu izgubili svoje bi}e. Oni ka`u: Znam
te ko si, Svetac Bo`iji.;57 On im nije dopustio da ka`u Ti si Hristos Sin Bo`iji.58
Zato je sv. Grigorije Bogoslov rekao: Ti ne veruje{ u Bo`anstvo? ^ak i demoni veruju u
wega.59 Ako ga znaju, oni onda, shodno tome, znaju i to da ga ne treba poistovetiti sa bilo
kojim stvorenim bi}em.
17
49 Vidi 43.
50 Loc. cit.
51 Ova ideja se daqe razvija u 16 odeqku.
52 Sv. Vasilije, c. Eun., PG XXIX, 769 B; Postawe, 18,27.
53 De div. nom. IV. 8, PG III, 704 D.
54 To zna~i da i an|eli koji nikada nisu li{eni blagodati sozercavaju bo`ansku slavu ne svojim prirodnim
silama, ve} Bo`ijom voqom i pomo}i.
55 To je Satana.
56 Da je sila sozercawa uro|ena u an|elskoj prirodi, onda bi ~ak i pali an|eli (demoni) jo{ uvek imali tu
silu, isto kao {to su sa~uvali svoju umnu sposobnost.
57 Mk. 1,24.
58 Mk. 1,24; Lk. 4,41.
59 Hom. XLV. 27, PG XXXVI, 661 A.
58
Ova svetlost nije znawe, niti se sti~e nekakvim potvr|ivawem ili odricawem.
Svaki zao duh ima um, ili, kako to prorok ka`e Asirski um,60 koji nema nikakve koristi
od znawa. Zaista, nemogu}e je zloupotrebiti ovu svetlost, jer ona odmah napu{ta onoga ko
nagiwe zlu i odlu~uje od Boga svakoga ko se preda lukavom.61
Onda ova svetlost i znawe, nisu um u strogom smislu te re~i, ~ak iako se u nekom
{irem smislu mo`e upotrebiti taj izraz, budu}i da ih on prima; isto kao {to se mogu
nazvati Bo`anstvom zbog Onoga Koji tajinski spu{ta blagodat. Energija koja obo`uje
nikako se ne odvaja od Duha koji obo`uje.62 ^ovek prosvetqen ~istotom ima po~etak, po
tome {to je primio prosvetqewe - Oci ga zato i nazivaju ~istotom - ali svetlost i
prosvetlewe su bespo~etni. To posebno mo`emo videti kod qudi koji behu, poput an|ela,
prosvetqeni, te primi{e obo`ewe; kako ka`e sv. Maksim: Sozercavaju}i svetlost
nevidqive i pre-neiskazive slave, oni primaju i bla`enu ~istotu, zajedno sa silama
svi{e.
18
Ako potra`imo razlog zbog ~ega je ovaj inovator zamislio da je obo`uju}a blagodat
Duha (ili pre, sve Bo`anske sile) stvorena, onda pored, gore pomenutog bednog izvora
jeresi,63 jedini razlog jeste tvrdwa sv. Dionisija, da je Bog vaspostavio te sile.64
Me|utim, ova se re~ odnosi samo na wihovo postojawe, a ne na na~in wihovog
postojawa. Tako, neko bi mogao da je primeni na bi}a koja ishode od Boga, bilo stvorena
ili nestvorena. Zaista, Vasilije Veliki upotrebio je ovaj izraz za Sina, kad je rekao: Ko
je rodio kapqe rosne,65 nije li On vaspostavio Sina, isto kao i tu vodu?66 Govore}i o
Duhu Svetome, rekao je: On je Duh usta Wegovih,67 tako da ne bi smeo da Ga dr`i{ za neki
objekat koji poti~e od spoqa{weg Boga i time Ga svrsta{ me|u stvorewa; treba da zna{ da
On ima Svoju ipostas od Boga.68 On nastavqa: To je znak Wegove ispostasne
individualizacije - da se projavi kroz Sina i da Ga Otac vaspostavi.69 Sli~no tome,
Grigorije Bogoslov ~esto generaciju Sina pre vekova naziva ispostas (ili
vaspostavqawe).70
Na osnovu ove terminologije vidimo da su Sin i Duh Sveti stvorewa, jer jedini
razlog koji te podsti~e da izjavi{ da su Bo`anske sile stvorene po~iva na ~iwenici da ih
je univerzalni Uzrok tako|e vaspostavio.71 Nisi uspeo da shvati{ da je veliki
60 Is. 10,12.
61 Budu}i da je nestvorena svetlost transcedentna i nadrazumna, ona je i nespoznajna duhovno nezrelim
osobama i ne boravi u onome ko nagiwe zlu.
62 Ova energija je Bo`anska, jer ona dela Duhom Svetim, prosvetquju}i i obo`uju}i odabrane.
63 Triads III. ii. 4, gde on optu`uje Varlaama zbog ekstremnog Evnomija arijanskog, koji je u~io da su i Sin i
Duh stvorewa.
64 De div. nom. XI. 6, PG III, 953 B. U ovom paragrafu zastupqena je igra re~i ipostas i hypostesai; od
glagola hyphistemi (uspostaviti, bukvalno: postaviti). Suvi{no je nagla{avati da je to veoma te{ko
preneti u prevodu.
Varlaamovo citirawe sv. Dionisija,donelo je velike te{ko}e Palami. On `udi da poka`e da je
Dionisije upotrebio re~ vaspostaviti sile, ne u smislu wihovog stvarawa iz ni~ega; ve} u smislu u kojem
tu re~ koriste kapadokijski Oci, kada govore o vaspostavqawu Sina i Duha, kao izvora wihovih ipostasi
(ili Li~nosti).
65 Jov 38.28.
66 C. Eun. II. 23, PG XXIX, 624 A Ovaj tekst sv. Vasilija }e kasnije (1356-1357) poslu`iti kao tema posebnih
Palaminih rasprava sa Nikiforom Grigorasom (videti: J. Mayendorff, Introduction a letude de Gregoire
Palamas, Pariz, 1959, str. 378).
67 Ps. 32 (33),6.
68 Hom. in Ps. XXXII, 4, PG XXIX, 333 B.
69 Sv. Vasilije Ep. XXXVIII. 4, PG XXXII, 329 C.
70 Hom. 20, 6, PG XXXV, 1072c; 42, 16, PG XXXVI, 477 AB, itd.
71 Ako Varlaam zloupotrebqava Dionisijevu frazu da bi dokazao da su Bo`anske energije stvorene, onda on
isto tako pomo}u we, mo`e shvatiti Vasilijevu i Grigorijevu upotrebu glagola hypostesai u smislu Arijeve
jeresi, i tvrditi da su Sin i Duh tako|e stvorewa.
59
Dionisije ovde pokazao da te sile ne postoje zbog wihove transcedentnosti; jer, govore}i
o promisliteqskim silama koje {aqe Bog Koji je iznad u~estvovawa, on dodaje,
stvorena bi}a koja u~estvuju u wima nazivaju se bi}ima, u smislu da ove sile
prevazilaze sve {to jeste.72 Sveti Maksim, izjavquju}i da takva bi}a imaju po~etak,
tvrdi da je ono u ~emu oni u~estvuju bespo~etno.73
III. iii. 5
Da li je ta~no, pita Varlaam, da ~ovek vidi Boga kada se uzdigne iznad
~ove~anstva? Tada bi on postao an|eo! Me|utim, najboqi bogoslovi su ispod posledweg
an|ela; ~ak iako priznamo da je postao an|eo, on ipak ne vidi Bo`ansku su{tinu.
... Ako se car odlu~i da u~ini ~ast nekom vojniku, i li~no porazgovara sa wim, on
ne}e odmah postati general; uprkos tome {to je u jednom trenutuku bio najbli`i caru, on
zbog toga ne}e dobiti ~in generala.74 Me|utim, ka`e on, ~ovek mo`e sresti Boga samo
an|elskim posredovawem, jer smo pot~iweni an|elskoj jerarhiji. [ta to govori{?
Poku{ava{ li to nu`nosti pot~initi Onoga Koji vlada svakom nu`no{}u i Koji ih
prevazilazi kad to po`eli, a nekad ih u potpunosti preobra`ava?75
Reci mi, koji je to an|eo rekao Mojsiju: Ja sam onaj {to jest: Bog Avraamov, Bog
Isaakov i Bog Jakovqev,76 ako ne Sin Bo`iji, kako pi{e veliki Vasilije?77 [ta zna~e
ove re~i Izlaska: I Gospod govora{e s Mojsijem licem k licu kao {to govori ~ovjek s
prijateqem svojim?78 Ako je On Koji je razgovarao sa Avramom i sobom se zakle79 bio
samo an|eo, kako je onda Apostol mogao da ka`e: Jer kad Bog dade obe}awe Avraamu,
nemaju}i ni u koga ve}ega da se zakune, zakle se samim sobom?80 Ako je Bog smatrao
ispravnim da se obrati ocima u senci Zakona, kako li se tek onda otkrivao svetiteqima,
kad se pojavila istina i kad se pokazao zakon milosr|a! Prema tom zakonu, Sam Gospod je
Taj Koji nas je spasao, ne an|eo ili ~ovek,81 a sam Duh Bo`iji nas je pou~io svoj istini.
Nije li On dragovoqno postao ~ovek da bi nas spasao?82 Nije li nas radi podneo krst i
smrt, iako bjesmo nemo}ni,83 kako Apostol ka`e? Nije li se On snisho|ewem Svojim
nastanio u ~oveku, da bi mu se javio i neposredno obratio, da bi ~ovek postao ne samo
pravedan, ve} da bi ~uvaju}i zapovesti Bo`ije, osvetio i o~istio du{u i telo, i tako se
preobrazio u sasud dostojan primawa svemo}noga Duha? Na tome insistira i sv. Grigorije
Niski, kada, prise}aju}i se Stefanovog nebeskog i natprirodnog vi|ewa, pita: Be{e li
to dostignu}e qudske prirode? Ne be{e li to an|eo koji tako uzdignu palu prirodu? Ne -
jer nije napisano da je Stefan imao posebne sposobnosti, ili da je u vreme vi|ewa bio
okru`en an|elima; ve} Stefan, ispuwen Duhom Svetim, spozna slavu Boga i jedinog Sina
72 De div. nom. XI. 6, PG III, 956 AB.
73 Cent. gnost. I. 48, PG XC, 1100 CD. Ono u ~emu oni u~estvuju odnosi se na Bo`anske energije.
74 To zna~i da Bog mo`e uzvisiti ~oveka da on iskusi an|elsko sozercawe, ali on pri tome ne prestaje da
bude ~ovek. Sozercateqni `ivot se ponekad opisuje kao an|elski `ivot, u smislu da on predstavqa na~in
hri{}anskog `ivota koji je najvi{e odvojen od svetovnih veza.
75 Bog (Gospodar nu`nosti) nije ograni~en hijerarhijskim redom koji je On ustanovio me|u an|elima i
qudima. Iako an|eli ~esto posreduju izme|u Boga i ~oveka, Bogu je mogu}e da uspostavi direktnu li~nu vezu
sa qudima koje je On odabrao. Palama nastavqa da navodi citate iz Starog Zaveta gde se Bog javio
patrijarsima i prorocima bez posrednika; a zatim govori o pojavi Boga Sina u telu. Tako, Palama daje
odlu~nu biblijsku i hristolo{ku ispravku hijerarhijskog sistema sv. Dionisija, koji je an|elsko
posredovawe smatrao apsolutnim uslovom zajedni~arewa sa Bogom (J. Mayendorff, Notes sur linfluence
dionysienne en Orient, Studia Patristica II, Berlin, 1957, str. 547-552).
76 Izl. 3,14-15.
77 C. Eun. II. 18, PG XXIX, 609 B.
78 Izl. 33,11.
79 Post. 22,16.
80 Jev. 6,13.
81 Is. 63,9.
82 Jn. 16,13.
83 Rim. 5,6.
60
Bo`ijeg.84 Jer (kako prorok ka`e)85 nije mogu}e videti svetlost, bez vi|ewa u svetlosti.86
Grigorije Niski ovde govori o vi|ewu koje se Duhom spoznaje, a ne o nekom obliku
saznawa; upravo ovom posledwem ~ulu saznawa on pripisuje izraz: Boga niko nije
vidio.87 Suprotstavqaju}i tome duhovno sozercawe Stefanovo, pru`io nam je najboqe i
najpravoslavnije re{ewe. Pored toga, on nije rekao da je Bo`anska su{tina pristupna i
vidqiva, ve} da je to slu~aj samo sa slavom Oca i blagoda}u Duha.88
6
Ali, ka`e Varlaam, ~uo sam da su ova blagodat i slava natprirodne i srodne
Bogu.89 Po{to je ta stvarnost nestvorena i bespo~etna, smatram da je to Bo`anska
su{tina.90 Me|utim, to je nemogu}e! ... Zna~i li to da Bo`anska energija nije ni
natprirodna, ni bespo~etna, ni nestvorena, ni Bogu podobna, iako ona projavquje Boga u
svoj Wegovoj puno}i onima koji Ga na natprirodan na~in sozercavaju u Duhu?
Samo je Bo`anska su{tina nestvorena i bespo~etna, ka`e on, a svaka energija je
stvorena. Kakvo huqewe! Iz ovoga sledi da Bog nema ni prirodne ni su{tinske energije.
To dovodi do otvorenog poricawa postojawa Boga - budu}i da svetiteqi jasno izla`u, u
skladu sa sv. Maksimom,91 da nikakva priroda ne mo`e postojati niti spoznati, ukoliko
nema su{tastvenu energiju. Pored toga, sledi da Bo`anske energije postoje, ali da su one,
iako prirodne i su{tastvene, ipak stvorene; kao posledica toga, Bo`anska su{tina koja
ih poseduje, je i sama stvorena. Su{tina i priroda ~ije su energije stvorene, su i same
takve i takvim se predstavqaju.92
7
Reci mi: Kako bismo spoznali Hrista u dvema energijama i dvema prirodama, da
Bo`anske prirodne energije nisu nestvorene? Kako bismo spoznali Wega u dve voqe, da
On, budu}i Bog, nema prirodnu i Bo`ansku voqu? I {ta je voqa Bo`ija, ako ne energija
Bo`anske prirode?93 Da li je voqa Nestvorenog onda stvorena? Da li je on deo vremena i
ima li po~etak, i da li je On usvojio voqu koju nije imao pre vekova? Kako ju je stekao - po
nu`nosti ili promenom mi{qewa? Ovakvim novotarijama, ovaj nesre}nik skrnavi ne
samo Bo`ansku prirodu, ve} i ovaplo}ewe Spasiteqevo; odlu~iv{i da napadne
hri{}anstvo, on sam sebe progna iz zajednice pravoslavnih hri{}ana, te svojim
raspravama dokazuje da je ni{ta drugo do monofizita i monotelita, gori od wegovih
prethodnika!94
84 Dap. 7,55-56.
85 Ps. 35 (36),10.
86 Hom in S. Stephanum, PG XLVI, 716 D-717 A.
87 Jn. 1,18.
88 Stefanovo vi|ewe ne be{e delawe uma (jer nepreobra`en um ne mo`e direktno spoznati Boga), ve}
neposredno vi|ewe nestvorene slave Trojice blagoda}u Duha.
89 Sv. Grigorije Niski, In S. Steph., PG XLVI, 717 B.
90 Varlaam se ovde vra}a na svoje stanovi{te da je samo bo`anska su{tina nestvorena i bespo~etna, a da su
Bo`anska su{tina i energija istovetne stvarnosti, tj. da su energije stvorene.
91 Ep. ad Nicandr., PG XCI, 96 B; Opusc. theol. et pol., ib., 200C, 205 AC; Disput. cum Pyrrho, ibid., 340 D.
92 Svaka su{tina mora imati prirodne energije, koje moraju imati istu prirodu sa wom. Ako su bo`anske
energije stvoreni entiteti, onda i Sam Bog mora biti stvoren!
93 Prema pravoslavnoj hristologiji (nastaloj u svom kona~nom obliku malo posle monotelitske rasprave u
vreme sv. Maksima), u samoj Li~nosti Hristovoj postoje dve prirode i dve voqe ili energije (~ove~anska i
bo`anska).
94 Polemi~ko preterivawe. Po{to je bo`anska voqa u Hristu bo`anska energija, Varlaam (tvrde}i da su
energije stvorene) u stavri tvrdi da je Hristos prvobitno imao samo jednu voqu i energiju (~ove~ansku), te
stoga i jednu prirodu. Na taj na~in Varlaam zapada u gre{ke drevnih monofizitskih i monotelitskih
jeretika, koji verova{e (precizno) da u Hristu postoji samo jedna priroda i jedna voqa. Me|utim, on je jo{
gori od wih, koij tvrdi{e da je jedna priroda/voqa u Hristu bo`anska, dok Varlaam tvrdi da su one
~ove~anske i stvorene.
61
Po tvome mi{qewu, svaka Bo`anska energija, osim Wegove su{tine, koja je glavni
pokreta~ univerzuma, po~iwe u vremenu. Sledstveno tome, svaka Bo`anska energija je
nu`no stvorena; i Hristos, u skladu sa Svojim dvema prirodama, nije imao i stvorene i
nestvorene energije, ve} samo stvorene. On je onda imao samo jednu energiju, koja nije ~ak
ni Bo`anska (kako govori{e drevni jeretici), ve} sve Wegove energije poti~u od
stvorenog poretka. Ako On ima samo jednu energiju, On nu`no ima i samo jednu prirodu,
koja tako|e nije Bo`anska, ve} stvorena, kako monofiziti nekada dr`a{e, jer je priroda
~ija je energija stvorena i sama takva.
8
Da Bog nije imao bespo~etne energije - ve} ih prevazilazio, u onoj meri da je
pokreta~ superioran u odnosu na radwu koju izvr{ava - kako onda On mo`e prethoditi i
biti superioran u odnosu na ono {to je bespo~etno? Sli~no tome, On ne bi bio vi{e-od-
Boga, kako sv. Dionisije ka`e, da se stvarnost dara koji obo`uje nije nazvala
bo`anstvom95 - stvarno{}u koja, po sv. Maksimu, ve~no postoji od ve~noga Boga.96 Da
to nije slu~aj, obo`en ~ovek bi u~estvovao u Bo`anskoj prirodi, te bi po prirodi bio
Bog.97
Upravo kao {to se Bog ne bi mogao nazvati vi{im-od-Boga da ne postoji blagodat
obo`ewa, isto tako Ga ne bismo mogli nazvati vi{e-od-bespo~etnog, da, kako sv.
Maksim ispravno ka`e, besmrtnost, beskrajnost, bi}e i sve stvarnosti koje se prirodno
sozercavaju kao Bo`iji kvaliteti, nisu bespo~etna dela Bo`ija.98
Da blagodat nije bespo~etna, kako bi onda onaj ko u~estvuje u woj, mogao postati
bespo~etan kao Melhisedek, ~iji dani niti imaju po~etka, niti mu `ivot ima
svr{etka?99 I kako bi poput Pavla, ~ovek mogao da vodi bo`anski i ve~ni `ivot Re~i
Koja obitava u wemu?100
9
^ak i da se slo`imo da su Bo`anske energije nestvorene, ka`e on, jo{ uvek va`i
da ih niko nije video, dok ne postanu stvorene. ... Me|utim, one nikada ne postado{e
stvorene, jer samo ono {to u~estvuje u wima postaje stvoreno, dok energije u kojima te
stvari u~estvuju101 pre-egzistiraju u Bogu. U suprotnom, stvorewa bi u~estvovala u
Bo`anskoj su{tini, {to je veliki absurd. Ali, okanimo se sada ove teme.
Stvari koje su udaqene od nas, ne mo`emo videti kao da su ispred nas; isto tako, ni
budu}nost ne mo`emo videti kao sada{wost; ne znamo voqu Bo`iju dok se ona ne projavi.
Me|utim, proroci su znali planove Bo`ije, ve~no preegzistentne u Wemu, ~ak i pre nego
se oni ostvari{e. Sli~no tome, odabrani u~enici su na Tavoru videli su{tinsku i ve~nu
krasotu Bo`iju (kako Crkva poje)102 ... a ne slavu Bo`iju koja ishodi od stvorewa, kako ti
misli{, ve} presvetlu veli~anstvenost lepote Arhetipa;103 samo bezobli~no obli~je
Bo`anske qubavi, koja obo`uje ~oveka i udostojava ga li~nog op{tewa sa Bogom; samo
Carstvo Bo`ije, ve~no i beskrajno, samu nepristupnu svetlost koja prevazilazi svaki um,
nebesku i bezgrani~nu svetlost, vanvremensku i ve~nu, svetlost koja isijava besmrtnost,
95 Ep. II, PG III, 1068-1069. Ovakvo mi{qewe - transcendentnost nadsu{tastvenog Boga nad Wegovim
energijama ili bo`anstvo- be{e ranije zastupqeno, npr. III. ii. 23 i napomena 79, odeqak E; ibid. 29 i
napomena 107.
96 de char., III. 25, PG XC, 1024 C.
97 Svetiteqi zaista postaju pri~asnici bo`anske prirode, kako apostol Petar ka`e (2.Pt. 1,4), ali po
energijama, a nikada po su{tini. Re~ priroda je ovde mawe precizna nego u Palaminom tekstu. Da oni
postaju pri~asnici po su{tini, onda bi se izgubila ontolo{ka razlika izme|u Boga i ~oveka, izme|u
nestvorenih i stvorenih priroda.
98 Cent. gnost. I. 48, PG XC, 1100 D.
99 Jev. 7,3.
100 Sv. Maksim, Ambig., PG XCI, 1144 BC; i Cap. V. 85, PG XC, 1384 D.
101 To su nestvorene energije, kroz koje je Bog sve stvorio.
102 Katizma posle polijeleja na Jutrewu 6. avgusta.
103 Tre}a stihira svetle ve~erwe slu`be 6. avgusta.
62
svetlost koja obo`uje one koji je sozercavaju. Oni zaista vide{e istu onu blagodat Duha
koja }e kasnije obitavati u wima;104 jer postoji samo jedna blagodat Oca, Sina i Duha, i
oni je vide{e telesnim o~ima, ali o~ima koje behu otvorene, koje ne behu slepe, ve} su
mogle da vide105 - kako sv. Jovan Damaskin ka`e,106 oni sozercava{e nestvorenu svetlost,
koju }e, ~ak i u budu}em veku, neprekidno sagledavati samo svetiteqi, kako nas u~e sv.
Dionisije107 i sv. Maksim.
10
Zar ne vidi{ da su ove Bo`anske energije u Bogu i da su nevidqive stvorenim
sposobnostima? Ipak, svetiteqi je vide, jer Duhom iza|o{e iz sebe. Mo`emo pro~itati:
Onaj ko se udostojio da obitava u Bogu, jednostavnim i nerzdvojivim znawem, okusi}e
unutra{wa na~ela svega stvorenog, koja preegzistiraju u Bogu.108 I jo{: Za du{u koja
razmi{qa, vi{e ne}e postojati nikakav povod za razdvajawe, jer }e biti sabrana u sebe i u
Bogu. Ona }e biti krunisana Re~ju Bo`ijom, prvom, jedinom i jedinstvenom, u kojoj su, na
sjediwuju}i na~in, svi uzroci pre-vaspostavqeni u jedinstvenu nepojmqivu jednostavnost.
Kada se takva du{a usmeri na Re~ - Koja ne}e biti van we, ve} }e, u svoj jednostavnosti,
biti sjediwena sa Wom - ona }e sama po sebi spoznavati unutra{wa na~ela stvari; te }e,
zahvaquju}i tom znawu, mo`da upotrebiti metode distinkcije, pre stupawa u bra~nu
zajednicu sa bo`anskom Re~i.109
Zar ne shvata{ da qudi koji su sjediweni sa Bogom i obo`eni, koji na bo`anski
na~in usmeravaju svoj pogled na Wega, ne vide kao mi? Oni, na ~udesan na~in, vide ~ulom
koje nadilazi svako ~ulo, i umom koji nadilazi svaki um,110 jer duhovna sila pro`ima
wihove qudske sposobnosti i omogu}uje im da vide ono {to je iznad nas. Tako, govore}i o
vi|ewu kroz ~ula, moramo dodati da ono prevazilazi ~ula, da bi se jasno pokazalo da ono
nije samo natprirodno, ve} prevazilazi svaku mogu}nost izra`avawa.
Ipak, nas ovaj pri~qivac ... pogre{no optu`uje da Boga posmatramo kao opa`ajnu
realnost.111 To je isto kao da neko poku{ava da odvoji su{tinu od nadsu{tine, pod
uslovom da Boga naziva nadsu{tastvenom su{tinom. On, bez ikakvog stida, tvrdi
slede}e: Budu}i da smatra{ da Bog ima su{tinu, sledi ili da je Bog jedna op{ta ideja,
koja se samo apstraktno sozercava i nema stvarno postojawe ili da je On neki poseban
objekat.... Kada govorimo o duhovnoj i nadumnoj stvarnosti, dr`i{ da je ona dostupna
~ulima. Nikako da shvati{ da Bo`ije unutra{we bi}e nikako nije isto {to i neki
postoje}i objekat, te pogre{no zami{qa{ da je ono {to okru`uje Boga - prirodni
atributi koji Mu se pripisuju - istovetno sa Wegovim unutra{wim bi}em.112
11
Me|utim, on nastavqa, Bog se ne bi razlikovao od vidqivih stvari, ako bi se On
mogao spoznati prema onome {to Ga okru`uje. Jer, svaka vidqiva stvar je vidqiva, ne po
104 Na Pedesetnicu, a zatim u puno}i wihovog ekslisiolo{kog iskustva; jer vi|ewe na Tavoru nije ni{ta
drugo do predukus zajednice Boga sa vernima u svetotajinskom `ivotu Crkve (Triads I. iii.38).
105 Vid. supra, III. i napomena 67, odeqak E.
106 Hom. in Transfig., 12, PG XCVI, 564 C.
107 De div. nom, I. 4, PG III, 592 BC.
108 Sv. Maksim, Cent. gnost. II. 4, PG. XC, 1128 A. ^ovek koji se udostoji bogomislija u Logosu, vidi
preegzistentni ili unutra{wa na~ela stvorenih stvari (to je prirodno bogoslovqe u
svetoota~kom smislu, znawe stvarawa u Bogu- a ne (kao na zapadu) izvo|ewe bo`anskih atributa iz Bo`ije
tvorevine).
109 Sv. Makism, Myst. 5, PG XCI, 681 B.
110 Odeqak A, napomena 27; i odeqak B, napomena 32. Bog onima koji se udostoje da Ga vide i spoznaju, daruje
nova duhovna ~ula i uzvi{eni um.
111 Po{to su isihasti tvrdili da mogu videti nestvorenu svetlost (preobra`enim) telesnim o~ima, Varlaam
zakqu~uje da ono {to se ~ulima mo`e primiti, mora biti i opa`qiva (stoga i stvorena) realnost.
112 To zna~i da su energije koje ishode iz su{tine, saobrazne sa bo`anskim bi}em, Wegovim atributima, a ne
odvojeni, stvoreni entiteti koji postoje odvojeno od Boga.
63
svome unutra{wem bi}u, ve} po onome {to je okru`uje: Oko ne opa`a sun~evu su{tinu, ve}
ono {to je okru`uje.113
Primer koji si izlo`io pokazuje da namerno omalova`ava{ Boga i Wegove
svetiteqe. Re~ sunce, povezuje se sa zracima, kao i sa wihovim izvorom; to ne zna~i da
postoje dva sunca. Stoga, postoji jedan Bog, uprkos tome {to se ka`e da obo`uju}a
blagodat dolazi iz Boga. Svetlost tako|e okru`uje sunce, ali sigurno nije i wegova
su{tina. Kako onda svetlost koja dolazi iz Boga i obasjava svetiteqe mo`e biti Wegova
su{tina? Da li se sun~eva svetlost pojavquje samo onda kada je neko vidi, ili postoji i
pre toga? Isti je slu~aj i sa svetlo{}u koja obo`uje one koji je sozercavaju.
Ako se u tom pogledu Bog ni po ~emu ne razlikuje od bilo kojeg vidqivog predmeta,
za{to ga onda ne vidi{ ni ti, ni tvoji istomi{qenici, ni qudi boqi od tebe? Kad bi te
samo tvoje o~i, slepe kakve jesu za ovu svetlost, koju svetiteqi vide ... nau~ile da to nije
prirodna, niti kroz vazduh vidqiva svetlost!114 Na taj na~in ne bi hulio na budu}i vek,
jer oni koji govore po Bogu, pou~avaju nas da nam tada ne}e trebati ni vazduh ni svetlost
koja prolazi kroz wega.115 Uprkos svemu, tvrdi{ da se ova svetlost, ~ulima nepristupna,
ova krasota budu}ega veka, ~ulima mo`e opaziti i da je tada116 vidqiva kroz vazduh.
12
Ali, ako ne mogu da vidim tu svetlost, ka`e on, jo{ uvek imam u{i da ~ujem re~i:
Sam um vrlo nejasno mo`e pojmiti Boga odvojenog od onoga {to Ga okru`uje; On
osvetqava usmeravaju}u sposobnost du{e samo kad se o~istimo, poput muwe {to iznenada
sevne i isto tako nestane.117 ... [ta sv. Grigorije jo{ ka`e? Zato Bog po~iwe da
osvetqava um tajanstvenom svetlo{}u, da bi onim {to je pojmqivo u Wemu privukao Sebi
~oveka, da bi tako probudio wegovu te`wu za onim nepojmqivim, ~ime bi pove}ao wegovu
~e`wu i time ga o~istio.118
[ta se o~i{}uje ovom ~e`wom? Samo um? Ne - jer, sleduju}i Svetim Ocima, ne
treba ~initi velike napore da bi se on o~istio, a istovremeno, po svojoj prirodi, on lako
otpada od ~istote. Zato se on ne mo`e o~istiti bez ~e`we za Bogom, kako je to ve} ovaj
bogoslov pokazao, i takvo je o~i{}ewe svojstveno po~etnicima. [to se ti~e ~e`we za
Bogom, ona, o~i{}ewem svih du{evnih i telesnih sposobnosti i sila, i zadobijawem
trajnog o~i{}ewa du{e, ~ini ~oveka prijem~ivim za blagodat koja obo`uje.119
Zato On o~i{}uje onoga ko ~ezne za Wim: ovim o~i{}ewem, On stvara ~oveka
bo`anskog karaktera i sa wim op{ti kao sa Svojim prijateqima; On se (da se smelije
izrazim) sjediwuje kao Bog sa bogovima, otkrivaju}i im se mo`da isto onoliko koliko On
poznaje wih.120 To je ne{to mnogo vi{e od nejasne svetlosti o kojoj Varlaam govori.
Sveti Grigorije ho}e da ka`e da takvi qudi poznaju Boga isto toliko, koliko On poznaje
wih. Kako to? Ne pomo}u slaba{nih umnih napora, o kojima je Varlaam govorio na
po~etku ovog poglavqa; ve} pomo}u ~iwenice da spoznaju Boga u Bogu, da su sjediweni sa
113 Ako se Bog spoznaje kroz Wegova dela, ka`e Varlaam, poput svih ostalih priroda (npr., sunce se spoznaje
po svojoj toploti i svetlosti), onda se On ne razlikuje od stvorenih priroda. (Ali, Varlaam u stvari ne bi
prihvatio prvu premisu ove tvrdwe, i ne veruje da se Bog mo`e direktno spoznati, poput sunca kroz wegove
zrake.) Palama isti~e da je uzaludno raspravqati se idu}i analogijom od stvorenih i opa`qivih setqivih
priroda do nestvorene Prirode, koja se na{im prirodnim ~ulima ne mo`e opaziti.
114 Varlaamov citat apud Triads II. i. i. 11.
115 Sv. Grigorije Niski, de anim. et resurr., PG XLVI, 104 C.
116 Misli se na budu}e doba na nebesima.
117 Varlaam citira sv. Grigorija Bogoslova, Hom. XLV. 3, PG XXXVI, 625 C-628 A.
118 Sv. Grigorije Bogoslov, ibid. (ib. 628 A).
119 Prema Varlaamu, Bog se mo`e spoznati samo indirektno, umnim sozercavawem Wegovih dela u prirodi.
Palama se sla`e sa tim da nas Bog tako mo`e dovesti do bogospoznaje, ali samo dotle da mi po`elimo tu
vi{u spoznaju nedostupnu prirodnom umu, ali dostupnu uz pomo} blagodati. O~i{}ewe uma je samo prvi (i
najlak{i) korak ka uzila`ewu Bogu; potrebno je potpuno preobra`ewe, moralno i duhovno, pre nego {to
~ovek bude spreman za vi|ewe nestvorene svetlosti (bo`anskom silom).
120 Bogoslov, loc. cit. (napomena 117).
64
Wim i da su Mu se tako upodobili. Oni, Bo`anskom silom, dobijaju najbo`anskije
blagodati Duha - blagodati koje ne mogu videti oni koji nemaju bo`ansko podobije i koji
mu te`e samo umom.
13
Ve} je jasno da opitno znawe o Bogu dolazi od blagodati, koja ~oveka pribli`ava
Bo`ijem podobiju. Ali, kako da znamo da je ta blagodat tako|e svetlost? ... Bo`anstveni
Maksim, nakon govora o sjediwewu sa tajnom bo`anstvene jednostavnosti, koja o~ekuje
svetiteqe u budu}em veku, zakqu~uje: Sagledavaju}i svetlost skrivene i pre-neiskazive
slave, zajedno sa silama nebeskim, oni se sami otvaraju za primawe blagoslovene
~istote.121
Kako onda da znamo da i ova svetlost predstavqa obo`ewe? Poslu{ajmo opet istog
Oca. Objasniv{i koliko je mogu}e, na~in na koji se obo`eni ~ovek sjediwuje sa Bogom -
zajednica srodna zajednici du{e i tela, ~ime se obo`uje celi ~ovek, blagoda}u
ovaplo}enog Boga - on zakqu~uje: On u potpunosti, po prirodi du{e i tela, ostaje ~ovjek,
i istovremeno u potpunosti postaje Bog, kroz blagodat i lu~ezarnu slavu kojom blista.122
Shvata{ li da je ta svetlost Bo`anska? Da li je ona onda stvorena?
Poslu{ajmo slede}e: Nikada se ne mo`e zamisliti ni{ta sjajnije i uzvi{enije;
{ta jo{ mogu po`eleti oni koji se udostoje obo`ewa?123 Zar nisi shvatio da je ova
svetlost u stvari obo`ewe, te za one koji je se udostoje, ne postoji ni{ta uzvi{enije?
Me|utim, isto tako imaj na umu da je ova svetlost i veza kojom se Bog sjediwuje sa
dostojnima: Pomo}u we, Bog, Koji se sjediwuje sa onima koji posta{e bogovi, sve
ustrojava Svojom dobrotom.124 Upravo je to onaj dar koji obo`uje, a koji Dionisije
Areopagit ... naziva bo`anstvom, potvr|uju}i da ga Bog prevazilazi.125 ^emu onda tvoje
znawe, tvoje podra`avawe, tvoje odricawe, kojima se trudi{ da se oslobodi{
velikog znawa koje poti~e od vere i istinskog upodobqavawa Bogu koje nas prevazilazi?
14
Me|utim, ka`e Varlaam, ~ak i da je Dionisije rekao da Bog prevazilazi ovo
bo`anstvo, on nije rekao da Bog Svojom transcendentno{}u, prevazilazi ~ak i nebi}e.
... Kada Dionisije ka`e da Bog nadsu{tastveno poseduje ono natprirodno,126 {ta on jo{
time potvr|uje? Po{to nebi}e po transcendentnosti jeste nadsu{tastveno,127 Bog je ~ak i
iznad toga, jer On nadsu{tastveno poseduje ono natprirodno.
Kako onda posmatra{ ~oveka, ili boqe re~eno qude - jer su oni jedno, kako se
Gospod molio,128 te kada spomenemo jednog, mislimo na sve svetiteqe - kako dakle
posmatra{ qude koji govore o Bogu Koji beskrajno prevazilazi svako obo`ewe koje On
darova Svojom nadsu{tastvenom prirodom? [ta }e{ odgovoriti onome ko tvrdi da je
bo`anska transcendentnost iznad svakog potvr|ivawa i odricawa?129 Nije li On po
Svojoj transcendentnosti iznad nebi}a? Re~eno je da je Bog iznad nestvorene besmrtnosti,
`ivota i dobrote - ipak, nesposoban da zadr`i{ pogled na vrhovima tako duboke
teologije ... odbacio si u~ewa svih Otaca. Oni ... nam govore da Bog prevazilazi sve
121 U ovom odeqku, Palama deli mi{qewe sa sv. Maksimom da blagodat neposredne spoznaje Boga jeste
obo`uju}a svetlost Tavora, kojom se Bog sjediwuje sa svetiteqima.
122 Ambig., PG XCI, 1088 C.
123 ibid.
124 ibid.
125 Ep. II, PG III, 1068-1069.
126 De div. nom. II. 10, PG III, 648 D.
127 Bog se mo`e nazvati nebi}em po svojoj transcedentnosti u smislu da je On iznad bi}a (nadsu{tastven)
kao Izvaor svakog bi}a.
128 Jn. 17,21.
129 Sv. Dionisije, de myst. theol.5, PG III, 1048 B et passim.
65
neborjeno puta,130 jer znaju da se Wegova transcendentnost ne mo`e ni mi{qu ni re~ju
iskazati. Ali, dosta smo ve} govorili ovoj temi.
15
Tako|e, moramo ukratko pokazati da je na{ protivnik preobrazio svoju vrlinu u
greh, jer bestra{}em naziva stawe umrtvqenosti strasnog dela du{e: Aktivnost
strasnog dela du{e, ka`e on, potpuno zaslepquje i uni{tava Bo`ansko oko, spre~avaju}i
delawe svih wenih sposobnosti.131 Avaj! Da li bi trebalo da i mr`wa prema zlu i qubav
prema Bogu i bli`wem uni{te Bo`ansko oko? To su, pak, aktivnosti strasnog dela du{e.
Doista, upravo ovom du{evnom sposobno{}u, volimo ili mrzimo, sjediwujemo se ili
otu|ujemo. Oni koji slu`e dobru, preobra`avaju ovu silu, a ne umrtvquju je; oni je ne
zatvaraju u sebe, ve} je preobra`avaju u qubav prema Bogu i bli`wem - jer, po re~ima
Gospodwim, o ovim dvijema zapovijestima visi sav zakon i proroci.132
s engleskog prevela:
KATARINA OLIMPI]
www.pravoslovo.net
130 Sv. Maksim, Cent. gnost. I. 7, PG XC, 1085 B i I. 9, ib., 1101 A; Ad Thal. 63, ibid., 673 D.
131 Varlaam ima vrlo bukvalan i su stav o kao o neophodnom preduslovu bogovi|ewa. Po{to je
model bogopoznawa su{tinski intelektualisti~ki, on veruje da se svaka strast (dobra ili lo{a) moraju
umrtviti da bi se stiglo do znawa (Varlaamov citat, Triads II. ii. 23). Palama odgovara da se strasni deo
du{e mora preobraziti, a ne potisnuti. Dok izopa~ene strasti zaista zatvaraju oko du{e i okamewuju srce
za op{tewe sa Bogom, du{evni prirodni impulsi qubavi i ~e`we mogu se i moraju preobraziti u
posve}enost Bogu i bli`wima. Jer, upravo qubavqu stupamo u op{tewe sa Bogom i udostojavamo se
neposrednog vi|ewa Wegove nestvorene slave.
132 Mt. 27,40.
SVA PRAVA ZADR@ANA
66
Document Outline