СТАРЕЧНИК
Предговор
Антоние
Арсение
Агатон
Амон
Ахил
Амо
Амун Нитриски
Анув
Аврам
Арис
Алоние
Апфис
Аполос
Андре
Аос
Амонат
Василие Велики
Висарон
Венианмин
Виар
Григорие Богослов
Геласие
Герондие
Данило
Диоскор
Дула
Епифание епископ Кипарски
Евхаристие Световак
Евлогие Презвитер
Евпрепие
Еладие
Евагрие
Евдомон
Зенон
Захарие
Исаиа
Илиа
Ираклие
Исидор
Исидор Пилусиот
Исак презвитер из Келиа
Исидор Презвитер
Исак Тивески
Иларион
Исхирион
Иперехие
ефрем
ован Колов
ован Киновит
осиф из Панефа
аков
еракс
ован Евнух
ован Килик
ован из Келиа
ован Персианац
ован Тивески
ован ученик аве Павла
осиф Тивески
Касиан
Кроние
Карион
Коприе
Кир
Ксо
Ксантиас
Лукие
Лот
Лонгин
Макрие Египатски
Мосие
Матое
Марко, ученик аве Силуана
Милисие
Мотие
Мегетие
Миос
Марко Египатски
Макарие Граанин
Нил
Нистеро
Нистеро у општежиу
Никон
Нетрас
Никита
Олимпие
2
Орсисие
Ор
Пимен
Памво
Пистос
Пиор
Питирион
Пистамон
Петар Пионит
Пафнутие
Павле
Павле Козмит
Павле Велики
Павле Прости
Петар из Диа
Псентасие
Роме
Руф
Роман
Сисое
Силуан
Симон
Сопатар
Сармат
Серапион
Серин
Спиридон
Са
Сара
Сиклитикиа
Теодор из Ферме
Теодор са Девете
Теодор из Скита
Теодор из Елефтеропоа
Теодот
Теона
Теофил Архиепископ
Теодора
Титое
Тимоте
Фока
Филакс
Филагрие
Фортас
Хоме
Херимон
3
ПРЕДГОВОР КИЗИ ''О ПОДВИГУ БЛАЖЕНИХ ОТАЦА''
4
1. У ово кизи описан е врлински подвиг и чудесно живее, а исто тако и речи
светих и блажених Отаца, ради користи и поуке и на угледае онима кои желе да
стекну небеско граанство и да ходе путем кои води у Царство небеско.
2. Треба, дакле, да знамо да су се свети Оци, кои су постали ревнитеи и учитеи
блаженог живота монаха, пошто су едном ожарени божанском и небеском
убаву и сматрауи ништавним све што е добро и драгоцено за уде, старали
да не чине ништа како би се показали; следили су у таности пут Божии и из
превеликог смиреноума настоали да прикриу веину своих подвига. Отуда нико
са тачношу ние могао да нам опише ихово врлинско живее ве су нам само
понешто од ихових речи или дела предали као запис они кои су се о томе веома
старали, не као да е то предато има ве да би подстицало на ревност оне кои е
тек дои.
3. Многи су, дакле, у разним временима, износили у виду приповести поуке и
подвиге светих стараца на едноставан и невешт начин; ер, само су едно имали на
уму - да многи имау користи. Приповедае многих, пошто е збркано и неуреено,
изазива, наиме, некакве тешкое у разумевау код читалаца. И ние могуе умом
обухватити мисли кое су на разне начине расуте по кизи. Због тога смо и
предузели овакво излагае еног садржаа, кое своим поретком и прегледношу
делотворние може да пружи готову корист онима кои то желе; ер под словом А
садржи све о ави Антониу, Арсениу и Агатону и свима онима чие име почие са
алфа, а о Василиу Великом, Висариону и Вениамину под словом В и тако редом
све до слова омега.
4. Пошто, меутим, има и других поука и подвига стараца у чиим описима се не
наводе имена оних кои су их изговарали или чинили, их смо изнели у
поглавима после целокупног алфавитног низа. А пошто смо испитали и
истражили многе киге, све што смо могли наи уврстили смо на крау поглава,
тако да, црпеи из свега духовну корист и уживауи у речима Отаца, кое су слае
од меда и саа, можемо да живимо као уди достони призива коим нас е Господ
призвао и да стекнемо Царство егово. Амин.
А
О АВИ АНТОНИУ
5
1. Док е свети ава Антоние обитавао у пустии, опхрвау га немар и врло мрачне
помисли. И говораше он Богу:
- Господе, желим да се спасем, али ме раве помисли не напуштау. Шта да чиним
у своме аду? Како да се спасем?
И нагнувши се мало напое, угледа Антоние некога ко беше исти као он, како
седи и ради, а затим како се диже са свога посла и моли се, и како опет седа и плете
коноп, а потом се изнова диже на молитву. Био е то анео Господи кои беше
послат ради помои и подршке Антониу. И он зачуе анела како говори:
- Тако чини и биеш спасен.
А ова, чувши то, осети велику радост и одважност; и тако чинеи спасао се.
2. Исти ава Антоние, упируи сво поглед ка дубинама судова Божиих, упита:
- Господе, како неки умиру мало поживевши, а неки у дубоко старости? И зашто
су едни сиромашни, а други богати? И како то да едни, иако су неправедни, бивау
богати, а други, иако су праведни, бивау сиромашни? И дое му глас кои
говораше:
- Антоние, пази на себе; ер то су судови Божии и ние ти од користи да их
разумеш.
3. Упитао е неко аву Антониа:
- Чега треба да се држим како бих угодио Богу?
Одговарауи, старац му рече:
- Држи се овога што у ти реи: куд год да поеш, увек има Бога пред своим
очима; шта год да чиниш, има увек за то потврду у Светоме Писму; а у коме месту
пребиваш, немо се брзо селити. Држи се ових триу упутстава и спашеш се.
4. Говорио е ава Антоние ави Пимену:
- Велико дело свакога човека е у томе да прими сво грех пред Богом и да очекуе
искушее све до последега даха.
5. Говорио е исти:
- Нико нее мои да уе у Царство небеско ко е без искушеа. ер, вели, уклонио
е искушеа и нико се нее спасти.
6. Упитао е ава Памво аву Антониа:
- Шта да чиним?
Одговори му старац:
- Немо имати повереа у своу праведност, немо се каати због онога што е
прошло и обузда сво език и стомак.
7. Рекао е ава Антоние:
- Видео сам све замке ненависника разастрте по земи и уздишуи рекох: ко ли их,
дакле, може заобии? И чух глас кои ми каже: смиреноуме.
6
8. Рекао е ош:
- Има неких кои су своа тела подвигом сатрли, па ипак, будуи да нису имали
расуиваа, обрели су се далеко од Бога.
9. Рекао е ош:
- Од ближега нам зависе живот и смрт. ер, ако смо стекли брата, стекли смо Бога;
а ако смо саблазнили брата, Христу смо згрешили.
10. Рекао е ош:
- Као што рибе, када су дуго изван воде, умиру, тако и монаси када се дуго
задржавау изван келие или много времена проводе са световацима, ослабуу
меру тиховаа. Треба, дакле, као што риба хита ка мору, и ми да хитамо у своу
келиу, како не бисмо, задржавауи се дуго напоу, заборавили на унутаре
затворништво.
11. Рекао еош:
- Она ко седи у пустии и тихуе ослобоен е од три борбе: слуха, говора и вида;
та само против еднога треба да се бори, против блуда.
12. Неки од брае посете едном аву Антониа како биму испричали виеа коа су
имали и како би сазнали од ега есу ли она истинита или су од демона. А имали су
еднога магарца кои беше угинуо на путу. И тек што су ушли к старцу, а он,
примауи их, упита:
Како е магаре липсало на путу?
Они му веле:
- Одакле то знаш, аво?
Он им пак одговори:
- Показали су ми то демони.
А они му кажу:
- Зато смо ми и дошли до тебе да те питамо, ер смо виали приказаа коа су се
много пута показивала истинитим, како не бисмо коим случаем били у заблуди.
А старац им на примеру магарета показа како она потичу од демона.
13. Беаше некакав човек кои е у пустии ловио диве звери, па угледа аву
Антониа како се шали са браом и саблазни се. Хотеи да му покаже како ту и
тамо треба бити снисходив према браи, старац му каже:
- Стави стрелу у сво лук и затегни га. Ова учини тако. Вели му затим:
- Затегни га ош.
Ова га затегне.
А старац му опет вели:
- ош га затегни.
Одговори му ловац:
- Ако га затегнем преко мере, лук е се сломити.
Старац му вели:
- Тако е и са делом Божиим; ако преко мере затегнемо у своим захтевима од
брае, они е брзо бити скрхани. Потребно е, дакле, да ту и тамо будемо
7
снисходиви према браи. Чувши то, ловац се одушеви тим речима и оде стекавши
велику корист од старца. А браа, пошто се укрепише, поу ка своим
пребивалиштима.
14. Беше чуо ава Антоние о некаквом млааном монаху кои е на путу учинио
следее чудо: видевши неке старце како преморени корачау путем, он заповеди да
доу магарци и да понесу старце све док не стигну до Антониа. Старци, дакле,
испричау ово Антониу. А он им вели:
- Личи ми та монах на лау препуну блага, за коу, ипак, не знам да ли е приспети
у луку.
А после неког времена поче ава Антоние изненада да плаче, да чупа косу и да
нариче. Упитау га егови ученици:
- Зашто плачеш, аво?
А старац одговори:
- Велики стуб Цркве се управо сада срушио.
Имао е, наиме, на уму млааног монаха.
- Поите, рече им, код ега и видеете о чему е реч.
Поу, дакле, ученици и нау монаха како седи на простирци и оплакуе грех кои е
починио. Угледавши пак старчеве ученике, он им вели:
- Реците старцу да се помоли Богу да ми подари само десет дана и надам се да у се
оправдати.
И кроз пет дана он сконча.
15. Стану монаси хвалити еднога брата пред авом Антонием. А ава му оде у
посету и стане га задиркивати да види подноси ли ова понижавае. Па нашавши
да не подноси, рече му:
- Личиш на село кое е са преде стране украшено, а са заде га разбоници
пачкау.
16. Рече монах ави Антониу:
- Помоли се за мене.
Старац му вели:
- Нити у се а смиловати на тебе нити Бог ако се ти сам томе не предаш и не
затражиш то од Бога.
17. Посете едном приликом старци аву Антониа, а заедно са има беше и ава
осиф. А старац, желеи да их искуша, изговори едну изреку из Светога Писма, те
стане да их испитуе, почевши од намлаега, шта значи та изрека. И сваки е
одговарао по своим моима. А старац е свакоме говорио:
- Ниси погодио.
После свих рече ави осифу:
- Шта ти мислиш да значи ова изрека?
Ова одговори:
- Не знам.
Вели им, дакле, ава Антоние:
- Заиста, ава осиф е пронашао пут, ер рече: "Не знам".
8
18. Поу монаси из Скита ави Антониу у посету, па укрцавши се на брод, нау
тамо еднога старца кои иаше у истом правцу. Монаси га пак нису познавали. И
док су седели на броду, разговарали су о речима светих Отаца и Писма, као и о
своим рукодеима. А старац уташе. Када су стигли у пристаниште, нае се да и
старац иде ави Антониу. А када дооше ави, он им вели:
- Нашли сте добру прату у овоме старцу.
А старцу вели:
- Добру си брау нашао за прату, аво.
Старац рече:
- Добри су, заиста, али двориште ихово нема врата и ко год хое може уи у стау
и одрешити магарца.
А то говораше ер су разговарали о свему што им е долазило на ум.
19. Посете монаси аву Антониа па му кажу:
- Реци нам како да се спасемо. Старац им вели:
- Слушали сте Свето Писмо? Довоно е за вас.
А они рекоше:
- Хоемо да чуемо и од тебе, оче.
Старац им на то рече:
- У еванеу се каже: "Ако те неко удари по едном образу, окрени му и други".
Они му рекоше:
- Не можемо тако учинити.Старац им вели:
- Ако не можете да окренете и други, макар едан истрпите.
Рекоше му:
- Ни то не можемо.
Старац вели:
- Ако ни то не можете, немоте узвраати што сте примили.
Они рекоше:
- Ни то не можемо.
Рече на то старац своме ученику:
- Припреми им мало каше ер су болесни.
А има вели:
- Ако ово не можете, а оно не желите, шта да вам чиним? Треба се молити.
20. едан брат, кои беше напустио свет и све раздао сиромасима, оставивши нешто
и за себе, посети аву Антониа. А старац, сазнавши за то, рече му:
- Ако желиш да постанеш монах, пои у ово село и купи меса, па га стави око свог
голог тела и онда дои овамо.
А када брат учини тако, пси и птице кидисаше на егово тело. Па када срете
старца, ова га упита да ли се збило онако како га е саветовао. А када му брат
показа свое искидано тело, ава Антоние му рече:
- Они кои напусте свет, а желе да имау добара,тако бивау растрзани од стране
демона.
21. Догоди се едном приликом да некакав сабрат из општежиа аве Илие падне у
искушее. Па пошто га истерау оданде, дое он на гору ави Антониу. И пошто
9
проборави неко време кра ега, пошае га старац у општежие из кога беше
дошао. А они, како гаугледау, поново га отерау; и врати се он ави Антониу
говореи:
- Нису хтели да ме приме, оче.
Пошае га старац назад рекавши:
- Лаа е доживела бродолом на отвореном мору и изгубила сво товар и на едвите
аде се дочепала обале; и тога кои се спасао на обали ви хоете да потопите.
А они, чувши да га е послао ава Антоние, сместа га примише.
22. Рекао е ава Антоние:
- Мислим да тело има природне нагоне кои су усаени у ега; али они не делуу, а
да душа не жели, ве се само поавуу у телу као бестрасни нагони. Постои и
други нагон, кои произилази из храеа и греаа тела елима и пиима; од их
топлота крви побууе тело на делае. Због тога е Апостол говорио: "Не опиате
се вином, у чему е разврат". И опет, Господ е рекао у еванеу, поручууи
Своим ученицима: "Пазите на себе да срца ваша не отежау преедаем и
пианством". А има код подвижника и други нагон, кои настае од насртаа и
зависти демонске; према томе, треба да знамо да су три телесна нагона: едан е
природни, други од обиа ела, а треи од демона.
23. ош е рекао:
- Бог не допушта да искушеа делуу у овом нараштау као у старима; ер зна да су
уди сада слаби и да нее издржати.
24. Открило се ави Антониу у пустии:
- Има у граду едан човек, лекар по занимау, кои е теби налик: он све што му
претиче дае онима кои имау потребу и свакодневно, заедно са анелима, пое
трисвету песму.
25. Рекао е ава Антоние:
- Дои е време када е уди бити безумни и сваки пут када виде неког разумног,
устае противега говореи: "Ти си безуман", ер ние као они.
26. Посете монаси аву Антониа и кажу му изреку из Левитске киге. И старац
изае у пустиу, а ава Амон пое крадом за им, знауи какве су егове навике.
И пошто се доста удаи, старац стане на молитву и повиче из свег гласа:
- Боже, пошаи Мосиа да ми протумачи ове речи!
И дое ка ему глас кои разговараше са им. А ава Амон каже:
- Чуо сам глас кои разговараше са им, али силину поуке не разумедох.
27. Троица отаца беху имали обича да сваке године одлазе ка блаженом Антониу.
И док су га двоица испитивали о помислима и о спасеу душе, треи увек уташе
ништа не питауи. А после неког времена вели му ава Антоние:
- Зар имаш толико много времена да долазиш
овамо и ништа ме не питаш? А он одговори:
- Довоно ми е да те гледам, оче.
10
28. Причали су како е неко од стараца тражио од Бога да види Оце. И виде их без
аве Антониа. Те он упита еднога од оних што се поавише:
- Где е ава Антоние?
А ова му рече:
- Он е тамо где е Бог.
29. Набеде еднога монаха у општежиу да е починио блуд, те се он упути и стиже
до аве Антониа. И доу монаси из општежиа да га излече и да га поведу назад. Па
стадоше да га коре:
-Учинио си то.
А он се правдаше:
- Нисам учинио нешто такво.
Задеси се тамо ава Пафнутие и исприча ову причу:
- Видео сам на обали реке човека кои беше загазио у блато до колена, а неколико
других уди кои дооше да му пруже руку заглибише се до грла.
А ава Антоние им рече за аву Пафнутиа:
- Ево истинског човека, способног да лечи и да
спасава душе.
А они, дирнути беседама двоице стараца, начинише метаниу пред братом. Па
пошто их оци замолише, поведоше брата у општежие.
30. Говорили су за аву Антониа како е постао духоносац и како ние хтео да
говори о удима; ер обавиваше шта се збива у свету и шта е у будуности
дои.
31. Добие едном приликом ава Антоние писмо од цара Константина коим га ова
позиваше да дое у Константинопо. И он размишаше шта да чини. Па рече ави
Павлу, свом ученику:
- Треба ли да идем?
А ова му одговори:
- Ако одеш, зваеш се Антоние; а ако не одеш, зваеш се ава Антоние.
32. Рекао е ава Антоние:
- а се више не плашим Бога него Га убим. "ер убав изгони страх".
33. Он исти е говорио:
- Има увек пред своим очима страх Божии. Сеа се "Онога Кои узима живот и
оживуе".Мрзите свет и све што е у ему. Мрзите свако телесно уживае.
Одбаците ова живот да бисте живели са Богом. Сеате се шта сте Богу обеали;
ер то е вам тражити у дан суда. Гладуте, будите жедни, необучени, бдите,
тугуте, плачите, уздишите у своим срцима; испитате есте ли достони Бога;
презрите тело, да бисте спасли свое душе.
34. Посети едном ава Антоние аву Амуна на Нитриско гори, па пошто се
сусретоше, велу му ава Амун:
- Твоим молитвама братство се умножило, те неки од брае желе да подигну
11
келие далеко одавде да би тиховали. Колико заповедаш да саграене келие буду
далеко одавде?
А он рече:
- Обедоваемо у девети час, па емо изии и об-ии пустиу и испитати цео кра.
Па пошто су обилазили пустиу све до заласка сунца, рече му ава Антоние:
- Помолимо се и поставимо овде крст да они кои хое овде саграде свое келие,
тако да, када их посеуу они са оне стране, поеду сво хлеб у девети час, а да ови
одавде, када посеуу оне тамо, учине исто тако, како би остали на своме при
узаамним посетама.
А беше раздаина дванаест миа.
35. Рекао е ава Антоние:
- Она кои куе врело гвоже, напре промисли у себи шта е начинити: срп, нож
или секиру. Тако и ми треба да размишамо какву врлину хоемо да стекнемо да
се не бисмо узалуд трудили.
36. ош е рекао:
- Послушност са уздржаем у стау е да потчини звери.
37. ош е рекао:
- Познаем монахе кои су и после великога труда пали и доспели у стае
избезумености, ер су надаа полагали у своа дела и презрели заповест Онога
Кои е рекао: "Пита оца своега и он е ти авити".
38. ош е рекао:
- Ако е могуе, сваки корак кои монах начини или сваку кап коу попие у своо
келии, дужан е исповедити старцима, да не би како грешио утоме.
О АВИ АРСЕНИУ
1. ош док е био на служби у царско палати, ава Арсение се молио Богу,
говореи:
- Господе, поучи ме како да се спасем.
И дое му глас кои е говорио:
- Арсение, бежи од уди и биеш спасен.
2. Исти он, пошто беше приступио монашком животу, помоли се опет, говореи
исте речи. И зачуе глас кои му е говорио:
- Арсение, одлази, ути, тиху; ер то су корени безгрешности.
3. Поаве се, едном, демони у келии аве Арсениа и стану га мучити. А
послушници егови, кои му беху дошли у посету и застали изван егове келие,
зачуу га како узвикуе ка Господу говореи:
- Боже, немо ме оставати; не учиних пред Тобом никаквога добра, али ми ипак
подари да Твоом добротом учиним почетак.
12
4. Говорили су о ему да нико у палати ние носио лепшу одеу од ега, а тако ни
у Цркви нико ние носио бедниу одеу од ега.
5. Рече неко блаженом Арсениу:
- Како да ми од толиког образоваа и мудрости немамо ништа, а ти прости
Египани стекоше толике врлине?
Одговори му ава Арсение:
- Ми ништа не стичемо образууи се у световним вештинама, а ови прости
Египани своим подвигом стекли су врлине.
6. Упита, едном приликом, ава Арсение неког старца Египанина о своим
помислима, а едан други старац кои е то видео, рече му:
- Аво Арсение, како ти, кои поседуеш такво елинско и ромеско образовае,
питаш тога простога старца о своим помислима?
А ова му вели:
- елинско и ромеско образовае поседуем, али азбуку овога простога старца ош
нисам научио.
7. Посети едном блажени Теофило, архиепископ, аву Арсениа заедно са некаквим
велможом, те стаде запиткивати старца како би чуо од ега какву беседу. Мало
поутавши, старац му одговори:
- Ако вам кажем, хоете ли се држати тога?
И они се сложе да е се држати. А старац им каже:
- Где год чуете Арсениа, не приступате.
8. едном приликом, опет, пожели архиепископ да га посети, па пошае некога да
напре види хое ли му старац отворити. А ова му поручи:
- Ако доеш, отвориу ти; ако ли отворим теби, отварау свима; а онда неу више
овде пребивати. Чувши то, архиепископ рече:
- Ако у га своим доласком отерати, неу уопште ии к ему.
9. Некакав брат замоли аву Арсениа да чуе од ега поуку. А старац му вели:
- Свом снагом своом бори се да твое унутаре деловае буде по Богу и
савладаеш споаше страсти.
10. Рекао е ош:
- Ако затражимо Бога, Он е нам се авити, а ако Га задржимо, остае уз нас.
11. Рекао е неко ави Арсениу:
- Муче ме властите помисли кое ми веле: кад ве не можеш да постиш нити да
радиш, ти макар посеу болеснике, ер и то е убав.
А старац, препознауи у томе демонско семе, вели му:
- Пои, еди, пи, спава и немо радити; само се неудаава од келие.
ер е знао да истраност останка у келии доводи монаха у ред.
13
12. Говорио е ава Арсение:
- Монах кои путуе по страно земи не треба да тргуе и тако е бити спокоан.
13. Упитао е ава Марко аву Арсениа:
- Зашто бежиш од нас?
Одговори му старац:
- Бог зна да вас волим; али не могу бити и са Богом и са удима. Небеске хиаде и
мириаде имау едну жеу, а уди имау мноштво жеа. Не могу, дакле, оставити
Бога и пои са удима.
14. Причао е ава Данило о томе како е ава Арсение целе нои проводио у бдеу,
а када се дешавало да утром, по природно потреби, усни, говорио е сну:
- Ходи, зли слуго.
Онда би се, мало седеи, дохватио сна и сместа устаао.
15. Говорио е ава Арсение:
- Довоно е монаху, ако е подвижник, да спава едан сат.
16. Причали су старци о томе како едном приликом у Скит беше донесено мало
сувих смокава, те пошто ништа нису ваале нису их послали ави Арсениу да га не
би како тиме увредили. Чувши за то, старац не дое на сабрае, говореи:
- Унизили сте ме тиме што ми нисте дали благослов кои е Бог послао браи, ер
нисам достоан да га примим.
И чуу сви за ово и стекну духовну корист од старчевог смиреа. Тада презвитер
пое и понесе му суве смокве и са радошу га доведе на сабрае.
17. Причао е ава Данило да су ави Арсениу, за све године колико е био са има,
спремали само едну корпу жита годише. А када су му долазили у посету од ега
су и они ели.
18. Причао е ош о истоме ави Арсениу како ние меао воду палмама више него
едном годише ве е само додавао нову; ер е плео конопце и шио до шестога
часа. И замоле га старци, говореи:
- Зашто не промениш воду код палмових гранчица ер се осеа?
А он им одговори:
- Уместо аромата и миомириса коих сам се нау-живао у свету, треба да уживам и у
овоме мирису.
19. Причао е ош о томе како е, чим би чуо да е сазрела свака врста плодова, сам
говорио: ''Донесите ми". И окушао би само едном од свакога плода помало,
благодареи Богу.
20. Онемоа едном у Скиту ава Арсение и остане без потребних ствари све до
последе нити. И немауи одакле да их купи, он прими милостиу од некога, па
рече:
- Благодарим Ти, Господе, што си ме удостоио да примим милостиу за име Твое.
14
21. Говорили су за ега како е имао келиу удаену тридесет две мие. Ние,
меутим, често из е излазио, ер су други вршили егова послушаа. А када е
Скит опустео, он изае плачуи и говореи:
- Свет е изгубио Рим, а монаси Скит.
22. Упитао е ава Марко аву Арсениа, говореи:
- е ли добро немати у своме скиту ништа угодно? ер, видео сам некаквог брата
кои е имао мало зеа и чупао га.
И рече ава Арсение:
- Свакако да е добро, али у зависности од стаа човековог; ер ако нема снаге за
такав начин живота, опет е посадити друго зее.
23. Приповедао е ава Данило, ученик аве Арсениа:
Обрео сам се едном у близини аве Александра; и спопадну га болови и он се
пружи по земи гледауи због болова увис. А догоди се да наие блажени
Арсение да разговара са им, и угледа га како лежи. Па пошто поразговара са
им, он му рече:
- А ко е био световак кога сам видео овде? Вели му ава Александар:
- Где си га видео?
Ова рече:
- Док сам силазио са горе, упутио сам поглед овамо ка пеини и видео некога
пруженога по земи како гледа увис.
Он начини поклон пред им говореи:
- Опрости ми, а сам то био, ер су ме били обузели болови.
А старац му рече:
- Дакле, ти си то био? а сам помислио да е то био неки световак, те сам зато
питао.
24. едном приликом ава Арсение рече ави Александру:
- Када завршиш са сечом граа, дои да обедуеш заедно са мном; али ако ти
наиу гости, еди са има.
Радио е, дакле, ава Александар колико увек и полако. А када е дошао час, имао е
ош увек граа, па желеи да одржи старчеву реч, сачека да заврши са граем.
Видевши, меутим, да е ова окаснио, ава Арсение обедуе, мислеи како ова има
госте. А ава Александар, када е увече завршио, пое код ега. А старац га упита:
- Имао си госте?
Ова одговори:
- Не. А он га упита:
- Па како онда ниси дошао?
- ер си ми рекао: ''Када завршиш са сечом граа, дои". А а, држеи се твоих
речи, нисам дошао, ер сам тек сада завршио.
Старац се задиви због егове доследности и рече му:
- Рание разрешу сво пост, како би своу службу савршавао и воде узимао. Иначе
е твое тело брзо ослабити.
15
25. Посети едном ава Арсение некакво место, а тамо беше доста трске коа се
повиала на ветру. И старац запита брау:
- Какво е то витлае?
А они кажу:
- То е трска.
Каже им старац:
- Заиста, ако неко седи у тиховау и слуша глас врапца, егово срце нема онога
истога спокоа; а камоли ви кои имате кра себе виорее ове трске.
26. Причао е ава Данило о томе како су неки од брае, када е требало да поу у
Тиваиду да купе преу, говорили: ''Прилика е да видимо и аву Арсениа". И дое
ава Александар и каже старцу:
- Браа, коа су дошла из Александрие, желе да те виде.
Старац одговори:
- Сазна од их коим поводом су дошли.
А ова оде и сазна да су они дошли у Тиваиду како би купили прее, те то исприча
старцу. А он каже:
- Онда заиста нее видети лице Арсениево ер нису дошли због мене ве по своме
послу. Угости их и отпусти у миру и реци им да старац не може да их прими.
27. едан монах дое до келие аве Арсениа у Скиту и погледавши кроз вратницу
угледа старца кои беше цео као пламен. А беше та монах достоан таквога виеа.
И чим е покуцао на врата, изае старац и угледа монаха заслепеног. Па му вели:
- Куцаш ли дуго на врата? еси ли ишта видео овде?
Он договори:
- Не.
Ова га, поразговаравши са им, отпусти.
28. Док се ава Арсение некада налазио у Канопу, дое из Рима некаква врло богата
и богобоажива девица да га види. Прими е архиепископ Теофило, а она га
замоли да убеди старца да е прими. И архиепископ дое код ега молеи га:
- една девица е дошла из Рима и жели да те види.
Али старац не хтеде да е сусретне. Када су о, дакле, то авили, она нареди да се
стока испрегне и намири, говореи:
- Веруем Богу да у видети старца. Нисам ни дошла да видим човека (ер у нашем
граду е много уди) ве да видим пророка.
И баш када беше стигла у близину старчеве келие, задеси се старац, по промислу
Божием, изван келие; она, како га угледа, падне му пред ноге. А он е утито
подигне и осмотри е говореи:
- Ако желиш да видиш мое лице, ево, погледа га.
Она, пак, од стида ние гледала у егово лице. А старац о вели:
- Зар ниси чула за моа дела? То треба гледати. Како си се само усудила да
начиниш толики пут? Зар не знаш да си жена и да никада не треба никуда да
излазиш? Или е то због тога да би се вратила у Рим и рекла осталим женама:
''Видела сам Арсениа", па да се од мора начини пут жена кое долазе ка мени? А
она каже:
16
- Ако Господ хое, неу пустити никога да дое овамо; али моли се за мене и
помии ме увек.
А он, одговарауи, рече о:
- Молим се Богу да сеае на тебе избрише из мога срца.
Када е то чула, она изае врло узнемирена. И тек што е стигла у град, од жалости
е спопадне вруица, те она поручи блаженом Теофилу, архиепископу, да е
болесна. Он дое до е молеи е да му исприча шта се догодило. А она му рече:
- Камо срее да нисам ни долазила овамо. ер, рекла сам старцу: ''Помии ме", а он
ми рече: ''Молим се Богу да сеае на тебе избрише из мога срца". И ево, а умирем
од жалости.
А архиепископ о каже:
- Зар не знаш да си жена, а неприате се кроз жене бори против светитеа? Због
тога е старац онако рекао; а за душу твоу он се непрекидно моли.
И тако се ене помисли исцелише и она се са радошу врати у своу отабину.
29. Причао е ава Данило о томе како е едном приликом дошао ави Арсениу
некакав магистриан, доносеи му завет неког еговог племенитог роака, кои му
беше оставио врло велико наследство. Но ова, узевши завет, хтеде да га поцепа. А
службеник паде пред егове ноге говореи:
- Молим те, немо то цепати, ер е ми отии глава.
А ава Арсение му каже:
- а сам умро пре ега, а он е умро недавно.И пошае завет назад, не примауи
ништа.
30. Говорили су, опет, за ега да е суботом увече на недеу, оставао сунце иза
себе и у молитви пружао свое руке ка небу, док му сунце не би опет засиало у
лице. И тада би сео.
31. Причало се да су ава Арсение и ава Теодор из Ферме више од других мрзели
човечанску славу. Ава Арсение, наиме, никоме ние лако излазио у сусрет, док е
ава Теодор излазио у сусрет, али е био као саба.
32. едном приликом ава Арсение беше настаен у доим краевима; па како е
тамо био узнемираван од света, он одлучи да напусти келиу. И не узевши ништа из
е, пое он тако ка своим ученицима, Фаранитима Александру и Зоилу. Рече он,
дакле, Александру:
-Устани, отплови горе.
И ова тако учини. А Зоилу рече:
- Пои са мном до реке и потражи ми лау коа плови наниже ка Александрии, а
затим отплови и ти ка своме брату.
А Зоил, потресен тим речима, не рече ништа. И тако се они раздвое. Спусти се
старац, дакле, до краева Александрие и разболи се великом болешу. А егови
послушници рекоше едан другоме: "Да ние, можда, неки од нас ожалостио старца,
те се он због тога одвоио од нас?" И не могаху код себе пронаи никакве кривице,
нити да су му икада били непослушни. А старац, када е оздравио, рече:
- Отии у ка своим оцима.
17
И тако, пловеи узводно, дое до Петре, где беху егови послушници. А пошто е
био у близини реке; дое некаква етиопска девока и дотакне се еговог огртача. И
старац осети жеу за ом. Девока му, пак, рече:
- Ако си монах, пои у гору.
А старац, задивен еним речима, рече у себи: "Арсение, ако си монах, пои у
гору". У том часу сусретну га Александар и Зоил. И пошто му они падоше пред
ноге, падне и старац, те сви заплакаше. Рече им старац:
- Зар нисте чули да сам био болестан?
Одговоре му они:
- Да.
Упита их старац:
- Па зашто нисте дошли да ме видите?
Одговори ава Александар:
- У тво одлазак од нас нико ние поверовао, а многи су имали духовне штете,
говореи: "Да они нису били непослушни старцу, не би се он одвоио од их".
Он им вели:
- уди е опет реи да голубица ние нашла одмора своим ногама, па се вратила
Ноу у барку.
И тако нау спокоа. А старац остане са има до свое кончине.
33. Рекао е ава Данило:
Причао нам е ава Арсение тобоже о неком другом (а вероватно е то био он сам)
како е томе старцу, док е седео у келии, дошао глас кои е рекао:
- Дои да ти покажем дела удска.
Ова устане и изае; а глас га одведе до неког места где му покаже едног
Етиопанина како сече дрва и како е начинио велики товар. Он покуша да га
подигне и не могаше; и уместо да одвади од ега, он насече ош дрва и дода на
товар. И дуго е тако чинио.
И идуи мало дае, показа му неког човека како стои кра едне баре и како црпи
воду из е, преносеи е у едан пробушен базен, одакле се та иста вода изливала у
бару. И опет му каже:
- Дои, показау ти ош.
И он угледа едног свештеника и двоицу уди како седе на коима носеи
попреко по едно дрво; и хтели су да уу кроз врата, али нису могли ер е дрво
било попреко. А ниедан од их ние хтео да понизи себе и да иде иза другога
носеи дрво право пред собом. И због тога остадоше изван врата.
- То су, вели, уди кои гордо носе некакву вагу праведности, а нису хтели да се
понизе и да исправе себе, како би пошли понизним путем Христовим; због тога и
остау изван Царства Божиег. А она што сече дрва есте човек кои има мноштво
греха и уместо да се покае, додае нова безакоа на свое грехе. А она што црпи
воду есте човек кои, додуше, чини добра дела, али, будуи да има у себи и нешто
зло, изгубио е због тога и своа добра дела. Треба, дакле, сваки човек да буде
трезвен у своим делима, како се не би узалуд трудио.
34. Он исти причао е о томе како су едном приликом дошли из Александрие неки
од отаца да виде аву Арсениа. едан од их беше уак старога Тимотеа,
18
архиепископа Александрие, званога Сиромах, а имао е са собом и свога неака.
Старац, пак, тада беше болестан и не хтеде да их сусретне, да не би дошли и други
за има и узнемиравали га. А био е тада у Петри у Трои. Оци се врате
ожалошени. И догоди се тада да дое до наезде варвара, те се он добровоно
настани у доим краевима. А оци, када то чуу, поу опет да га виде. И он их
прими са радошу. Упита га, пак, едан од брае кои беше са има:
- Зар не знаш, аво, да смо долазили да те посетимо у Трои, а ти нас ниси примио?
Старац му одговори:
- Ви сте окусили од хлеба и воде, а а, чедо мое, наравно, нисам окусио ни хлеба ни
воде, нити сам сео, кажавауи себе, док се нисам уверио да сте стигли у свое
место, ер сте се због мене и ви напатили; али опростите ми, брао.
Они оду веома утешени.
35. Он исти причао е и ово:
Позвао ме е еднога дана ава Арсение и рекао:
- Успокои свога оца, да би се он, када пое ка Господу, помолио за тебе и да ти
добро буде.
36. Причали су како е ави Арсениу, када се едном разболео у Скиту, дошао
свештеник, повео га у цркву, сместио га на поаву и подметнуо му мало узглаве
под главу. А када едан од стараца дое да га посети и види га на поави са
узглавем под им, саблазни се, говореи:
- То ли е ава Арсение? На томе ли он значи, лежи?
Узевши га на страну, свештеник му каже:
Какав си посао имао у своме селу?
Ова одговори:
- Био сам пастир.
- А како си, вели, проводио сво живот?
Ова одговори:
- Проводио сам га уз много муке.
Опет га упита:
А сада, како живиш у келии?
Ова одговори:
- Више се одмарам.
А он му рече:
- Видиш ли аву Арсениа? Био е отац царевима у свету, а хиаде слугу, кои су сви
носили злато и свилу, били су му на располагау; а под им су биле скупоцене
простирке. Ти, кои си био пастир, ниси се у свету одмарао колико овде; а он, оно
изобие кое е у свету имао, овде нема. Видиш ли, дакле, да се ти овде одмараш, а
он се пати?
Ова, пак, чувши све то, удиви се врло и начини метаниу говореи:
- Опрости ми, аво, згрешио сам; заиста е то истински пут, ер он е дошао до
понижеа, а а до починка.
И старац оде стекавши велику духовну корист.
19
37. Дое неки од отаца ави Арсениу и тек што покуца на врата, старац отвори,
мислеи да е то егов послушник. Али чим виде да е то неко други, он паде
ничице пред им. А ова му вели:
- Устани, аво, да те целивам.
А старац му одговори:
- Неу устати све док не одеш. Те, иако га е ова дуго молио, старац не уста све
докле ова не оде.
38. Причали су како е некакав монах дошао у Скит давиди аву Арсениа. И уе он
у цркву и замоли свештенике да му помогну да види аву Арсениа. А они му кажу:
- Одмори се мало, брате, и видееш га.
А он рече:
- Неу ести ништа докле га не сусретнем.
И тако, пошау они еднога брата да му помогне, ер старчева келиа беше далеко.
И покуцавши на врата, они уу, целивау старца и утке седну. Тада брат кои беше
из цркве, рече:
- а одох, молите се за мене.
А страни брат, не налазеи одважности пред старцем, рече брату:
- Долазим и а са тобом.
И они заедно изау. А ова га замоли, говореи:
- Поведи ме и ави Мосиу кои некада беше разбоник.
А када они доу до аве Мосиа, ова их са радошу прими и пошто их лепо угости,
отпусти их. И рече му брат кои га беше водио:
- Ево, одвео сам те едном странцу и едном Египанин. Кои од их двоице ти се
допао?
А ова одговори:
- Мени се, свакако, допао Египанин.
Када е то чуо едан од отаца, помоли се Богу говореи:
- Господе, обасни ми ту ствар, односно како то бива да едан избегава уде ради
имена Твога, а други да их срдачно прима, опет ради именаТвога.
И гле, указаше му се две велике лае у реци, и угледа аву Арсениа и Духа Божиег
како у миру плове у едно лаи, аву Мосиа и анеле Божие у друго, и како га
они хране.
39. Причао нам е ава Данило:
- Када е ава Арсение био близу свое кончине,поручио нам е:
- Немоте се трудити да чините милостиу мене ради; ер ако сам а чинио
милостиу према себи, у у пронаи.
40. Када е ава Арсение био на самрти, егови ученици се веома узнемирише. А он
им каже:
- ош ние дошао час; а када дое та час, а у вам то реи. Али у се судити са
вама пред страшним судиштем ако мое мошти дате некоме.
А они му кажу:
- Не умемо да сахрауемо. Шта, дакле, да радимо?
Старац им каже:
20
- Зар не умете да ставите конопац око мое ноге и да ме подигнете на гору?
А старац е и овако говорио:
- Арсение зашто си напустио свет? Много пута
сам се покаао зато што сам говорио. али ника-да зато што сам утао.
А када му се приближила кончина, виде га браа како плаче, па га питау:
- Заиста, оче, зар се и ти плашиш?
А он им одговори:
- Заиста, страх кои е са мном у овоме часу, са мном е откада сам постао монах.
И тако се упокои.
41. Причали су, пак, да е све време свога живота, док е седео код свога рукодеа,
имао некакву крпу у крилу, због суза кое су му капале из очиу. А када е ава
Пимен чуо да се упокоио, заплакао е и рекао:
- Блажен си, аво Арсение, ер си оплакао себе у овоме свету. ер, она кои не
оплакуе себе овде, тамо е вечно плакати. Било да е то овде добровоно, било
тамо од мука, немогуе е не плакати.
42. Приповедао е ава Данило о ему:
- Никада ние хтео да говори о питаима из Светога Писма иако е могао да е хтео.
Али ни писмо ние лако писао. А када е повремено долазио у цркву, стаао е иза
стуба, тако да нико не види егово лице нити да он посматра друге. А егов лик
беше анеоски, као у акова. Био е потпуно бео, краснога тела; и био е сув. Имао
е дугу браду коа е досезала до поаса; трепавице му, пак, беху отпале од плача.
Био е висок, али повиен од старости.
Доживео е деведесет година. Служио е на двору блаженог Теодосиа Великог
четрдесет година као духовник Аркадиа и Хонориа. И у Скиту е проживео
четрдесет година, и десет у Трои изнад Вавилона, наспрам Мемфиса, и три године
у Канопу у Александрии, док е остале две године провео поново у Трои, где се и
упокоио, пошто е у миру и страху Божием прошао сво животни пут; ер био е
благ човек, препун Духа Светога и вере. А мени е оставио сво кожни огртач, белу
кошуу од кострети и сандале од палмова дрвета. А а, недостоан, носио сам их да
бих има био благословен.
43. Приповедао е, опет, ава Данило о ави Арсениу следее:
- Позвао е ава едном приликом мое оце, аву Александра и аву Зоила, и
понижавауи себе рекао им:
- Пошто ме демони нападау и не знам да ли ме се докопау у сну, придружите ми
се ове нои и чувате ме ако задремам на бдеу.
И од вечери седну они утке кра ега, едан са десне стране, а други са леве. И
причау мои оци: Ми заспимо и пробудимо се и не приметимо да е он задремао. А
уутру (Бог зна да ли е то учинио намерно, да бисмо ми мислили да е задремао,
или му е збиа наишао сан), он три пута дуну и одмах устаде, говореи:
- Задремао сам, е ли тако?
А ми одговорисмо:
- Не знамо.
21
44. Доу едном старци ави Арсениу и стану га много молити да их прими. И он им
отвори. И замоле га да им каже коу реч о тиховатеима кои никога не примау.
Старац им вели:
- Када е девица у дому свога оца, многи хое да се са ом заруче; а када узме
мужа, не свиа се више свима: едни е омаловажавау, а други е хвале, и нема
више онога поштоваа према о као рание када е била скривена. Тако е и са
стварима душе: од онда када се оне обаве, не могу више никога задовоити.
О АВИ АГАТОНУ
1. Причао е ава Петар, ученик аве Лота:
Био сам едном у келии аве Агатона када дое к ему едан монах и рече:
- Желим да живим са браом; реци ми како да се односим према има.
Старац му вели:
-Чува свое гостинство у све дане свога живота као и првога дана када се уселиш
код их, те немо бити слободног понашаа према има.
Упита га ава Макарие:
- Шта е то лоше у слободном понашау? Старац му одговори:
- Слободно понашае личи на велики пожар, те када настане, сви беже испред
ега, а он уништава плодове на дрвеу.
Упита га ава Макарие:
- Зар е толико страшно слободно понашае?
А старац рече:
- Нема горе страсти од слободног понашаа; ер она раа све остале страсти. Не би
требало трудбеник да се слободно понаша, чак ни онда када е сам у своо келии.
ер, знам да е едан брат,кои е дуго пребивао у келии у коо беше едан
кревети, причао како е отишао из те келие и не би ни приметио та кревети да
му други нису то рекли. Такав е он трудбеник и подвижник.
2. Рекао е ава Агатон:
- Монах не сме да допушта своо савести да га оптужуе за било какву ствар.
3. Рекао е ош:
- Без држаа божанских заповести не може човек напредовати ни у едно врлини.
4. Рекао е ош:
- Никада нисам заспао имауи нешто против некога нити сам оставио некога да
заспи имауи нешто против мене, ако е то било у моо мои.
5. Причало се како су неки дошли ави Агатону чувши да он има велику мо, па
желеи да искушау да ли се он ути, кажу му:
- Ти си Агатон? Чули смо о теби да си блудник и гордеивац.
А он рече:
- Да, тако е.
И кажу му:
- Ти си Агатон, брбивац и оговарач?
22
А он рече:
- а сам.
Опет му кажу:
- Ти си Агатон, еретик?
А он одговори:
- Нисам еретик.
Они га стадоше преклиати и говорити:
- Реци нам зашто си прихватио све што смо ти рекли, а ову реч ниси претрпео.
Рече им:
- Оно прво приписуем себи, ер то е на корист моо души; али бити еретик значи
бити одвоен од Бога, а а не желим да се одвоим од Бога.
А они, чувши то, задиве се еговом расуивау и оду учвршени у вери.
6. Причало се како е ава Агатон провео доста времена градеи келиу заедно са
своим ученицима; а када су завршили са келиом, уу, коначно, и настане се у о.
Прве недее он, меутим, угледа нешто што му се не допаде, па рече своим
ученицима:
-Устаните, идемо одавде. А они се врло узнемире, те кажу:
- Ако си имао на уму да идемо, зашто смо подносили толики труд градеи келиу?
И опет е се уди саблазнити о нас и реи е: "Гле, они немирни опет одоше".
Видеи, пак, ихову малодушност, старац им вели:
- Нека се неки и саблазне, али са друге стране, некима е то бити на корист, ер е
реи: "Благо има, ер су се Бога ради преселили и презрели све друго". У сваком
случау, ко хое да пое, нека пое, а сада одлазим.
Они се баце пред им на тло, молеи га да им допусти да поу са им.
7. Причало се о ему да е много пута одлазио имауи у своо кошари само нож.
8. Питали су аву Агатона:
- Шта е вее: телесни труд или уздржаност онога што е унутар човека?
А старац одговори:
- Човек е сличан дрвету. Наиме, телесни труд е лише, а уздржаност онога што е
унутра есте плод. ер, према ономе што е писано да "свако дрво кое не раа добра
рода сече се и у ога баца", асно е да се треба старати за плод, односно за
уздржае ума. А потребан е и покривач и украс од лиша, а то е телесни труд.
9. Питала су га опет браа:
- Коа врлина, оче, измеу свих подвига захтева
навише труда?
Он им одговори:
- Опростите ми, мислим да нема веега труда од молитве Богу. Кад год човек жели
да се моли, желе и неприатеи да га прекину у томе; ер знау да их ништа не може
спречити осим молитве Богу. И било какав живот да води човек, бивауи у ему
истраан, стиче спокоство; а молитва захтева борбу до последега даха.
10. Био е ава Агатон мудар у расуивау, неуморан телом, задовоан свачим, како
у рукодеу тако и ухрани и облачеу.
23
11. Исти та ава путовао е са своим ученицима. И едан од их, нашавши на путу
малено зрно зеленог грашка, упита старца:
- Оче, допушташ ли да га узмем?
Старац га, чудеи се, погледа и рече:
- еси ли га ти тамо ставио?
Брат одговори:
-Не.
А старац му рече:
-Како, дакле, хоеш да узмеш оно што ниси оставио?
12. едан брат дое ави Агатону, па му рече:
Допусти ми да стануем са тобом.Долазеи, он на путу нае едан мали сапун и
понесе га. А старац вели:
- Где си нашао сапун?
Одговори брат:
- Нашао сам га корачауи путем и узео сам га.
Старац му вели:
- Ако си дошао да се настаниш код мене, како си узео оно што ниси оставио?
И пошае га да понесе сапун тамо одакле га е узео.
13. Упита неки брат старца:
- Добио сам заповест, а где е заповест тамо е и борба са искушеем. Желим,
дакле, да поем заом, а боим се искушеа.
А старац му каже:
- Кад би то био Агатон, он би извршио заповест и победио би искушее.
14. Када едном приликом због некаквог случаа беше сазван сабор у Скиту и
донета одлука, дое исти та Агатон и каже им:
- Нисте донели добру одлуку.
А они му кажу:
- Ко си уопште ти кои говориш?
А он рече:
- Син човечии. ер, писано е: "Говорите ли заиста истину, силни? Судите ли
право, синови човечии?"
15. Причали су како е ава Агатон три године провео држеи каменчи у устима
док ние успео да ути.
16. Причали су ош за ега и за аву Амуна да су, продауи посуде, говорили цену
само еданпут и да су, споконо утеи, примали оно што им се дае; и опет, када су
желели нешто да купе , утке су пружали колико е тражено и узимали суд, не
говореи ништа.
17. Исти ава Агатон е причао:
- Никада нисам дао милостиу, али мое давае и примае било е милостиа ер
сам схватао да е добит мога брата дело плодоносно.
24
18. Он исти, када би нешто видео, а егова помисао хтела да то осуди, говорио е
себи:
- Агатоне, немо то чинити.
И тако би му се помисао умирила.
19. Он исти е говорио:
- Осорног човека, чак и ако мртве васкрсава, Бог не прихвата.
20. Имао е некада ава Агатон двоицу ученика кои су, као отшелници, живели
одвоено. еднога дана, дакле, упита он еднога од их:
- Како проводиш време у своо келии?
А он одговори:
- Не едем до вечери, а онда поедем две корице хлеба.
Вели му старац:
- Добар еловник, за ега не треба много труда.
А другога упита:
- А како ти?
А он одговори:
-Не едем два дана, а онда поедем две корице
хлеба.
Вели му старац:
- Велики е тво труд. Ти водиш двоструку борбу: ер ако неко еде свакога дана и
не може се наситити, мучи се. Има и други кои хое да не еде два дана и да се
насити; а ти, постеи двоструко, не можеш се наситити.
21. Неки брат упита аву Агатона о блуду. А ова му каже:
- Пои, положи своу немо пред Бога и наи еш спокоа.
22. Разболе се едном приликом ава Агатон и едан други старац. И док су лежали у
келии, едан брат читаше из Киге Постаа, те стигне до поглава где аков вели:
"осифа нема, Симеона нема, па хоете и Вениамина да узмете; свалили бисте ме
стара с тугом у гроб". А старац рече на то:
- Нису ли ти довони осталих десет, аво акове? Ава Агатон му вели:
- ути, старче. Ако Бог то оправдава, ко е она ко е о томе да расууе?
23. Рекао е ава Агатон:
- Ако постои неко кога веома убим, а схватим
да ме он води у прегрешее, одсечем га од себе.
24. Рекао е ош:
- Свакога часа човекова пажа треба да е управена ка суду Божием.
25. едном приликом, док су браа говорила о убави, рече ава осиф: "Знамо ли
ми шта е убав? " И исприча како е ава Агатон имао едан ножи, и дое
му едан од брае и стаде да га хвали, а старац га не
пусти да оде пре но што узме та ножи.
25
26. Говорио е ава Агатон:
- Кад би ми било могуе да пронаем некога губавца и да му дам свое тело, а да
узмем егово,
био бих среан. ер, то би била савршена убав.
27. Причали су и о томе како е ава Агатон, када е едном приликом дошао у град
да прода судове, наишао на тргу на некога странца кои беше пао болестан и о коме
се нико ние старао. И старац, изнамивши келиу, остане са им и од свога
рукодеа плати закуп, а оно што му е преостало потроши за потребе болесникове;
и остане он са им четири месеца, докле болесник не оздрави. И тако старац са
миром пое ка своо келии.
28. Причао е ава Данило: Пре него што е ава Арсение дошао ка моим старцима,
они су били са авом Агатоном. А ава Агатон е волео аву Александра, ер е ова
био подвижник и веома благочестив. И догоди се да су сви егови ученици прали
калемове у реци; а ава Александар е прао мае од их. И остала браа кажу
старцу:
- Брат Александар не ради ништа.
А он, желеи да га поправи, рече му:
- Брате Александре, пери их добро, ер су од струкова.
А ова, чим е то чуо, ожалости се. Али га старац затим утеши говореи:
- Зар а не знам да ти добро радиш? Али сам ти то
рекао пред има да бих твоим послушаем излечио ихове помисли, брате.
29. Причали су како се ава Агатон старао о томе да испуни сваку заповест. Када би
путовао барком, први се прихватао весла. Када би га, пак, посеивала браа, он би
одмах по молитви своим рукама простирао трпезу, ер е био испуен убаву
Божиом. А када е требало да умре, остао е три дана отворених, али непомичних
очиу. А браа су га дотицала, питауи:
- Аво Агатоне, где си?
Одговори им:
- Пред судиштем Божиим стоим.
Питау га:
- А плашиш ли се?
Одговори им:
- Увек сам се, колико сам могао, трудио да се држим свих заповести Божиих. Али
човек сам и
одакле да знам е ли мое дело угодно Богу?
Упитау га браа:
- Зар ниси сигуран да е твое дело по вои Божио?
Старац одговори:
- Нисам сигуран, све док не сусретнем Бога. ер, едно е суд Божии, а друго
човечии.
И док су хтели да га упитау за ош едну поуку, он им вели:
-Учините ми по вои, немоте сада говорити, ер сам заузет.
И он са радошу сконча. Видели су га да одлази онако као када неко поздрава
26
свое приатее и воене. А имао е у свему велико уздржае и говорио:
- Без уздржаа, човек не може напредовати ни у едно врлини.
30. Изае едном ава Агатон у град како би продао нешто судова и нае кра пута
неког богаа. Рече му бога:
- Куда идеш?
Одговори му ава Агатон:
- У град да продам судове.
Рече му ова:
- Буди убазан према мени и пренеси ме тамо
Старац га упрти и понесе у град. Ова му вели:
- Положи ме тамо где продаеш судове.
Он тако и учини. А када е продао едан суд, упита га бога:
- За колико си га продао?
Он одговори:
-За толико.
Ова му рече:
- Купи ми погачу.
Старац му купи. А затим опет прода суд. А ова га пита:
- А ово за колико?
Он одговори:
-За толико. Ова му рече:
-Купи ми ово.
И старац купи. А када е продао све судове и хтео да пое, вели му бога:
- Одлазиш?
Он одговори:
-Да.
Ова му рече:
- Буди убазан према мени и пренеси ме тамо где си ме нашао.
Старац га упрти и понесе до еговог места. А ова му вели:
- Благословен си, Агатоне, од Господа и на небу и на земи.
А он, подигавши очи, не виде никога, ер оно беше анео Господи кои кои беше
дошао да би га искушао.
О АВИ АМОНУ
1. Замоли едан брат аву Амона:
- Реци ми неку поуку. А старац вели:
- Пои, има на уму оно што имау злоделци кои су у тамници. ер, они стално
питау уде где е господар и када долази; и плачу од ишчекиваа. Тако и монах
треба увек да пази и да испитуе своу душу, говореи: "Ава мени! Како у се мои
поавити пред престолом Христовим? И како у се оправдати пред им?" Ако увек
тако будеш чинио, можеш се спасти.
2. Причало се за аву Амона како е убио едну гуу. Наиме, када едном пое у
пустиу да захвати воде из баре и угледа змиу, он е погледа у лице и рече:
27
- Господе, неко мора умрети - или она или а.
И змиа одмах крепа, силом Божиом.
3. Говорио е ава Амон:
- Четрнаест година сам провео у Скиту, молеи се Богу дау и ноу да ми подари
снагу да победим арост.
4. Причао нам е неки од отаца како беше некакав трудоубиви старац у Келиама
кои е носио рогозни огртач; и пое он едном приликом да посети авуАмона.
Угледа га старац Амон где носи рогозни огртач, па му вели:
- То ти ничему не користи.
А старац му каже:
- Узнемиравау ме три помисли: или да се вратим у пустие, или да поем у стране
краеве где ме нико не познае, или да се затворим у келиу и да никога не среем,
едуи свака два дана.
Одговори му старац Амон:
- Ниедно од то трое ние ти на корист ве е набое да седиш у своо келии, да
помало едеш сваки дан, да увек имаш у своме срцу речи цариникове - и спашеш
се.
5. Догоди се да браа осете чамотиу у своме месту, па, желеи да га напусте, поу
ави Амону. Кад гле, старац силажаше лаом и, угледавши их како корачау обалом
реке, рече морнарима:
- Искрцате ме на обалу.
И позвавши брау, старац им рече:
- а сам Амон коме хоете да поете.
И пошто утеши ихова срца, убеди их да се врате онамо одакле су пошли. ер, оно
што е има сметало ние изазвало духовну штету ве удску чамотиу.
6. Дое едном приликом ава Амон да прее реку. Видевши да барку ош
припремау, он седне покра е. Кад гле, дое една друга лаа на то исто место и
укрца уде кои беху тамо. Па веле старцу:
- Хаде и ти, аво, укрца се са нама.
Он одговори:
- а се не пеем, осим у авну барку.
А имао е са собом сноп палмових нити, те е седео и плео уже, а затим га поново
расплитао, све док барка не беше спремна. И тако се укрца на у. А браа направе
пред им поклон, говореи:
- Зашто си то учинио?
А старац им вели:
- Да не бих увек са помишу ступао у дело. Али и то е пример да споконо
корачамо путем Божиим.
7. Пое едном ава Амон да посети аву Антониа, па залута на путу и седне да мало
одспава; а када устане од сна, он се помоли Богу говореи:
- Молим Те, Господе Боже мо, немо погубити
свое створее.
28
И укаже му се као некаква рука коа е висила са неба и показиваше му пут све док
ние дошао и стао пред пеину аве Антониа.
8. О томе ави Амону пророковао е ава Антоние, говореи:
- Напредоваеш у страху Божием.
И изведе га изван келие, покаже му едан камен и каже:
- Грди ова камен и удари га.
И ова учини тако. А ава Антоние га упита:
- е ли камен ишта прозборио?
Ова одговори:
-Не.
А ава Антоние му рече:
- И ти еш доспети до те мере.
Што се и збило. ер, ава Амон беше толико напредовао да од мноштва доброте ние
ни знао за злобу. И тако, када е постао епископ, доведу му девоку коа беше
затруднела и кажу му:
-Та и та е то учинио; пода им епитимиу. А он, меутим, пошто осени крсним
знаком ен стомак, заповеди да о дау шест пари плахти, рекавши:
- Да не би случано, када пое да роди, умрла или она или дете, па нема у чему да
се погребе.
А они, кои су дошли да е оптуже, кажу му:
- Зашто си то учинио? Пода им епитимиу.
Он им, пак, каже:
- Видите ли, брао, близу е смрти. И шта а могу да учиним?
И он е отпусти. И не усуди се старац никога да осуди.
10. Дое едном приликом ава Амон на едно место да еде, а тамо се налазио
некакав брат кои беше на лошем гласу. И догоди се да наие една жена и уе у
келиу брата кои беше на лошем гласу. А када то сазнау житеи тога места,
узнемире се и сакупе како би га изагнали из келие. И знауи да е епископ Амон у
томе месту, они доу да га замоле да пое са има. Она брат, пак, сазнавши за то,
узме жену и сакрие е у едну велику бачву. А када гомила дое, ава Амон,
видевши шта се збило, Бога ради прикрие целу ствар. Наиме, ушавши унутра, он
седне на бачву и заповеди да се претражи келиа. Пошто су е, дакле, претражили и
нису нашли жену, ава Амон рече:
- Чему све то? Нека вам Бог опрости.
И помоливши се, заповеди да сви изау. И држеи братовеву руку, он му рече:
- Пази на себе, брате.
И рекавши то, отиде.
11. Питали су аву Амона коа су то "уска врата и тесан пут", а он одговори:
-Узак и тескобан пут е ова: борити се против своих помисли и одсецати свое
жее ради Бога. А то значи: "Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли".
О АВИ АХИЛУ
29
1. Доу едном ави Ахилу у посету три старца, а едан од их беше на лошем гласу.
И рече му едан од стараца:
- Аво, начини ми едну мрежу.
А он одговори:
- Неу е начинити.
Други рече:
- Учини ми по вои, да бисмо те помиали у манастиру.
А он одговори:
- Немам времена.
Рече му треи, кои е био на злу гласу:
- Начини мени едну мрежу, да имам нешто из
твоих руку, аво. А старац му одмах одговори:
- Начиниу ти е.
Двоица стараца га насамо упиташе:
- Како то, ми смо те молили и ниси хтео да нам начиниш, а ему си рекао:
"Начиниу ти е"?
Старац им одговори:
- Вама сам рекао: "Неу вам начинити", и нисте се ожалостили, ер нисам имао
времена; али ако не учиним и ему, реи е себи:
"Старац ние хтео да ми учини ер е чуо за мо грех", и тако одмах сечемо уже.
Разгалио сам егову душу, како се та човек не би утопио од жалости.
2. Причао е ава Витим: Док сам едном силазио у Скит, дау ми неки уди мало
абука, да их дам старцима. И а покуцам на врата аве Ахила да му их дам. А он ми
рече:
- Заиста, брате, нисам желео да ми сада покуцаш на врата, па све када би то била
мана; не иди ни у друге келие.
а, дакле, поем у своу келиу и понесем абуке у цркву.
3. Дое едном ава Ахил у келиу аве Исаие у Скиту и затекне га како еде; наиме,
беше ставио у таир мало соли и воде. А када старац виде како е ова то сакрио
иза ужади, рече му:
- Реци ми, шта си ео?
А он одговори:
- Опрости ми, аво, ер сам кресао гране и усред припеке се попео горе и ставио у
уста хлеба и соли; а од припеке ми се осушило ждрело те хлеб ние силазио низ
грло. Због тога беах приморан да ставим мало воде у со, да бих тако могао ести.
Али опрости ми. А старац вели:
- Доите да видите Исаиу како еде супу у Скиту. Ако хоеш да едеш супу, пои у
Египат.
4. Посети едан од стараца аву Ахила и виде како он пуе крв из уста. И упита га:
- Шта е то, оче?
А старац одговори:
- То е реч за еднога брата кои ме е ожалостио, а а сам се борио да му е не
30
изговорим и молио сам Бога да се она одузме од мене; и реч постаде као крв у
моим устима и а сам е испунуо, и успокоио се, и заборавио жалост.
5. Причао е ава Амое: Посетимо ава Витим и а аву Ахила и чуемо га како
изучава речи "Не бо се, акове, да сиеш у Египат". И много времена провео е
изучавауи их. И тек што смо покуцали, он нам отвори и упита:
- Одакле сте?
И уплашивши се да кажемо: "Из Келиа", одговоримо:
- Са Нитриске горе.
Он рече:
- Шта ми е чинити, пошто долазите из далека? И он нас уведе. И наемо га како
ноу прави много ужади и замолимо га да нам каже какву поуку. А он рече:
- Од вечери до сада исплео сам двадесет хвати а, наравно, ние ми потребно толико.
Али учинио сам то да се не би како Бог расрдио и рекао: "Зашто, иако си могао да
радиш, ниси радио?", и зато се трудим да учиним колико могу.
И ми одемо од ега задивени.
6. едном приликом, опет, посети едан велики старац из Тиваиде аву Ахила и рече
му:
- Аво, мучим се због тебе.
А он му вели:
- Иди и ти, старче, зар се сада због мене мучиш?
А старац из смиреа рече:
- Да, аво.
А беше тамо и некакав слеп и хром старац, кои сеаше кра врата. И вели му та
старац:
- Хтео сам да седим овде неколико дана, али због овога старца не могу да седим.
Чувши то, ава Ахил се задиви старчевом смиреу, и рече:
- То ние блуд ве завист лукавих демона.
О АВИ АМОУ
1. Причало се за аву Амоа како, када е одлазио у цркву, ние допуштао своме
ученику да корача покра ега ве далеко од ега, а када е ова долазио да упита о
своим помислима, он би му само одговорио и одмах га одгонио, говореи:
- Да не би неким случаем када говоримо о духовно користи искрсла каква туа
реч, због тога ти не допуштам да си кра мене.
2. Говорио е ава Амое ави Исаии у почетку:
- На шта ти сада личим?
Ова му одговори:
- На анела, оче.
А касние е говорио:
- На шта ти сада личим?
А ова одговара:
- На Сатану; а ако ми кажеш благу реч, бие ми као мач.
31
3. Причали су како е ава Амое био болестан и дуго година лежао у постеи, и
никада ние допуштао своо помисли да се бави унутрашим стварима келие и да
види шта тамо има. ер, због болести су му доносили многе дарове. И затварао е
очи када е егов ученик ован улазио и излазио, да не би видео шта он чини. ер е
знао да е он веран монах.
4. Причао е ава Пимен како е неки брат посетио аву Амоа, тражеи од ега
поуку. Иако е ова био са им седам дана, старац му ние одговорио; отпуштауи
га, он му, пак, рече:
- Пои, пази на себе; мои греси сада постадоше мрачан зид измеу мене и Бога.
5. Причали су за аву Амоа како е произвео педесет мерица жита да би га некад
користио, и ставио га на сунце. И пре него што се оно добро осуши, старац угледа
на томе месту нешто што му не беше од духовне користи. Па рече своо духовно
деци:
- Поимо одавде. Они се веома ожалосте. А старац, пошто их виде жалосне, рече
им:
- Жалите за хлебовима? Заиста, а сам видео неке кои су одлазеи оставили за
собом украшене полице са кигама повезаним у кожу. Нису ни полице за собом
затворили, ве су одлазили оставауи их отворене.
О АВИ АМУНУ НИТРИСКОМ
1. Ава Амун Нитриски посети аву Антониа и каже му:
-а улажем више труда од тебе. Како се, дакле, твое име више прославило пред
удима од моега? Вели му ава Антоние:
- ер а више убим Бога него ти.
2. Причали су о томе како е ава Амун провео два месеца са едном мерицом ечма.
Посети он едном аву Пимена и каже му:
- Када поем у келиу свога ближега или када он посети мене због неке свое
потребе, прибоавамо се разговора, да не би случано искрсла каква непожена реч.
Старац му вели:
- Добро чиниш ер младост захтева опрез. А ава Амун га упита:
- А како су старци чинили?
Он му одговори:
-Напредууи у врлинама, старци нису имали у себи ништа друго, или непожено у
устима, да би то говорили.
- Ако се, дакле, поави потреба, вели он, да говорим са ближим, мислиш ли да
треба да говорим из Писма или из поука стараца?
Старац му рече:
- Ако не можеш да утиш, добро е да радие говориш из поука стараца, а не из
Писма; ер то е не мала опасност.
3. Дое едан брат из Скита ави Амуну и каже му:
- Шае ме мо отац по послушау, а а се плашим блуда.
32
Старац му вели:
- У кои час ти дое искушее, реци: "Боже сила,
молитвама мога оца, избави ме".
еднога дана, дакле, затвори една девица врата пред им. А он рече снажним
гласом: "Боже мога оца, избави ме". И одмах се обрете на путу ка Скиту.
О АВИ АНУВУ
1. Причао е ава Анув о томе како су ава Пимен и остала егова браа, кои су из
исте утробе потицали и кои су се као монаси подвизавали у Скиту, када су дошли
Мазичани и опустошили га по први пут, отишли оданде и дошли у место звано
Теренутин, док одлуче где треба да остану. И остану тамо неколико дана у неко
старо палати. А ава Анув рече ави Пимену:
-Учини ми по вои, ти и твоа браа, па нека се свако засебно повуче у тиховае, и
да не сусреемо едан другога ове недее.
А ава Пимен рече:
- Учиниемо како желиш.
И тако и учине. А тамо у олтару беше некакав камени кип. А ава Анув е рано
утром устаао и бацао се камеем у лице кипа, а увече му е говорио:
- Опрости ми.
И он наврши недеу дана чинеи тако. А у суботу се сусретну меусобно и ава
Пимен рече ави Ануву:
- Видео сам те, аво, ове недее како бацаш камее у лице кипа и како правиш
поклоне предим; зар верник чини такве ствари?
А старац одговори:
- И ту ствар сам због вас чинио. Када сте видели како бацам камее у лице кипа, е
ли он говорио или се жестио? Ава Пимен одговори:
- Не.
- И опет, када сам правио поклоне пред им, е ли се узбудио и рекао: "Не
опраштам".
Ава Пимен одговори:
-Не.
А старац рече:
- А нас е, дакле, седморица брае; ако хоете да живимо заедно, будимо као та
кип кои се било да е вреан било да е хваен, не узбууе. А ако не желите тако
да буде, ево, на олтару е четворо врата: сваки нека иде куда жели.
Они падну ничице говореи ави Ануву:
- Како ти хоеш, оче, чиниемо и слушати што нам кажеш.
Причао е, пак, ава Пимен:
Живели смо заедно све свое време, чинеи оно што каже старац, кои еднога од
нас одреди за економа, те што нам е он давао то смо ели, и било е немогуе да
неко од нас каже: "Донеси нам нешто друго", или да каже: "Неемо то да едемо".
И провели смо свое време у спокоу и миру.
2. Рекао е ава Анув:
- Откада е нада мном призвано име Христово, ние изашла лаж из моих уста.
33
О АВИ АВРАМУ
1. Причали за некога старца како е провео педесет година не едуи хлеба и не
пиуи лако вина. И говорио е:
- Усмртио сам блуд, и среброубе, и таштину. А када е ава Аврам чуо да е ова
то рекао, дое код ега и вели му:
- еси ли ти рекао те речи?
Ова одговори:
-Да.
И вели му ава Аврам:
- Ево, улазиш у своу келиу и затичеш на своо асури жену; можеш ли да
замислиш да ние жена? Ова одговори:
- Не; али у се борити против помисли да е дотакнем.
Рече му, дакле, ава Аврам:
- Ето, ниси усмртио страст ве она живи; али е само спутана. И опет, док ходаш, па
угледаш камее и шкоке, а измеу их злато; може ли тво ум да посматра злато
као камее и шкоке?
Ова одговори:
- Не; али у се борити против помисли да га
узмем.
А старац рече:
- Ето, живи, али е спутана.
Вели опет ава Аврам:
- Ево, чуо си о двоици брае, како те едан уби, а други те мрзи и говори против
тебе; па ако доу ка теби, хоеш ли се према обоици односити на исти начин?
Ова одговори:
- Не; али у се борити против помисли, како бих чинио добро ономе кои ме мрзи
исто као и ономе кои ме воли.
Рече ава Аврам:
-Дакле, страсти живе, само што су спутане од стране светитеа.
2. Упита едан брат аву Аврама:
- Ако се деси да едем много пута, шта е то?
И одговарауи, старац рече:
- Шта говориш, брате? Толико много едеш? Или можда мислиш да си на орае
дошао?
3. Причао е ава Аврам о некаквом старцу из Скита кои е био писар и кои ние ео
хлеб. Дое му, дакле, едан брат молеи га да му напише кигу. Старац, пак,
имауи сво ум у созерцау, напише кигу изоставауи стихове и не ставауи
правописне знаке. А брат, када узме кигу и хтеде да е обележи знацима, нае да
су у о изоставене многе речи. И он каже старцу:
- Недостау стихови, аво.
Вели му старац:
- Пои, примени напре оно што е написано, а затим дои да ти напишем и оно што
недостае.
34
О АВИ АРИСУ
1. Посети ава Аврам аву Ариса. И док е седео, дое едан брат ка старцу и каже му:
- Реци ми шта да чиним да се спасем?
Ова му вели:
- Пои, проведи ову годину едуи увече хлеб и пиуи воду, па опет дои и реи у
ти.
Он отиде и поступи тако. А када се наврши година, брат опет дое к ави Арису.
Догоди се тада да е тамо био и ава Аврам. И старац опет рече брату:
- Пои, и ову годину еди свака два дана.А када брат оде, ава Аврам рече ави
Арису:
- Зашто сво браи одреуеш тако лак арам, а томе брату си наметнуо тешко
бреме?
Одговори му старац:
- Браа како долазе да траже тако и одлазе; а ова долази да чуе поуку Бога ради. А
пошто е трудоубив, шта год да му кажем, он ревносно учини. Због тога му а и
говорим реч Божиу.
О АВИ АЛОНИУ
1. Рекао е ава Алоние:
- Ако човек не каже у срцу своме: "У свету смо само а и Бог", нее имати спокоа.
2. Рекао е ош:
- Да нисам уништио све, не бих могао себе изградити.
3. Рекао е ош:
- Ако жели, човек од утра до мрака може доспети до божанске мере.
4. Упитао е едном ава Агатон аву Алониа, говореи:
- Како бих могао да уздржим сво език да не говори лажи?
Одговори му ава Алоние:
- Ако не лажеш, учиниеш многе грехе.
А ова упита:
- Како?
Старац му рече:
- На пример, два човека изврше пред тобом убиство, а едан од их побегне у твоу
келиу. И гле, управите га тражи и пита те: "е ли се пред тобом збило убиство"?
Ако не слажеш, предаеш човека у смрт. Радие га остави пред Богом без окова; ер
Он све зна.
О АВИ АПФИСУ
1. Причали су како е епископ Оксиринха, по имену Апфис, када е био монах
проводио врло тежак живот. А када е постао епископ, хтео е да води исти тежак
живот и у свету, али му то ние успевало. И он падне ничице пред Богом говореи:
- Ние ли можда, због тога што сам епископ, благодат одступила од мене?
35
И открие му се:
- Не; али тада си био у пустии, и пошто не беше уди, Бог е помагао; а сада си у
свету и помажу ти уди.
О АВИ АПОЛОСУ
1. Беаше у Келиама некакав старац по имену Аполос; и сваки пут када би неко
долазио код ега по било каквом послу, он би радосно полазио за им говореи:
- Данас у радити са Христом за своу душу; ер то е ена плата.
2. Говорило се за неког аву Аполоса у Скиту да е био прост пастир. А када едном
приликом угледа трудну жену како ради у поу, подстакнут од стране авола, он
рече: "Хоу да видим како е смештено дете у утроби". И распоривши е, виде дете
у о. И сместа га нешто прободе у срцу и он ганут дое у Скит и исприча оцима
шта е учинио. И зачуе их како поу: "Дани наших година су све у свему
седамдесет година, а када су мои велике, осамдесет; а више од тога е труд и
мука". А он им рече:
- Имам четрдесет година, а до сада нисам начинио ни едну молитву; а сада, ако
поживим ош четрдесет година, неу престати да се молим Богу да ми опрости мое
грехе.
И ние више радио чак ни рукодее ве се увек молио, говореи:
- Сагрешио сам као човек, опрости ми као Бог.
И та егова молитва постане егов рад и дау и ноу. А беше тамо некакав брат
кои е живео са им и кои га е чуо како говори:
- Узнемирио сам те, Господе, пусти ме да мало починем.
И то му е било потврда да му е Бог опростио сва егова сагрешеа, па чак и
према оно жени; али за дете ние имао потврде. И рече му едан од стараца:
- И за грех према детету Бог ти е опростио, али те остава у пати, ер е то
корисно твоо души.
3. Исти он говорио е о сусрету са браом:
- Треба да се клаамо пред браом коа долазе; ер не клаамо се има ве Богу.
ер, вели, када си видео брата, видео си Господа Бога свога; а то смо, наиме,
примили од Аврама. А када примате госте, присилите их на одмор; ер и то смо
научили од Лота кои е анеле присилио на одмор.
О АВИ АНДРЕУ
1. Говорио е ава Андре:
- Монаху приличи ово трое: странствовае, сиромаштво и утае у смиреу.
О АВИ АОСУ
1. Говорили су о некаквом старцу у Тиваиди, о ави Антиану, да е у своо младости
учинио многа добра дела, а у старости постао немоан и слеп. А браа стану да му
указуу велику пажу у егово болести и да му ставау храну у уста. Па упитау
36
о томе аву Аоса:
- Шта бива од таквог великог стараа?
А он им вели:
- Кажем вам, ако егово срце пожели и он се радо сагласи, те поеде мало од
палмова плода, Бог то одузима од еговог труда; а ако се, пак, не сагласи, ве
узима не желеи, Бог е сачувати егов труд неокреним, ер е присиен против
свое вое; а и они е имати своу плату.
О АВИ АМОНАТУ
1. Дое едном приликом некакав велможа у Пилусион и хтеде да, као од
световака, затражи порез по глави и од монаха. И сабере се читаво братство код
аве Амоната због тога, те изаберу неколико отаца да поу к цару. А ава Амонат им
каже:
- Ние потребан та труд ве се радие повуците у свое келие и постите две
недее, а благодау Христовом а у сам уредити ту ствар. И браа поу у свое
келие, а старац се повуче у своу келиу. Када се, дакле, наврши четрнаест дана,
браа не буду задовона старцем, ер га не видеше никако да се крее, па кажу:
- Упропастио е старац нашу ствар. А петнаестог дана сабере се братство по
договору, и старац дое пред их носеи са собом запечаену заповест од цара.
Видевши то, браа се зачуде и упитау:
- Када си е донео, аво? А старац им вели:
- Веруте ми, брао, да сам ове нои ишао к царуи он е саставио ову заповест. И
дошавши у Александриу, добио сам потпис од власти. Те доох ка вама.
А они, чувши то, веома се уплаше и начине поклон пред им; а ихова ствар би
среена и више их власт ние узнемиравала.
В
О СВЕТОМ ВАСИЛИУ ВЕЛИКОМ
Причао е неко од стараца како е свети Василие, посетивши заедницу, после
пригодне поуке, рекао игуману:
- Имаш ли овде брата кои има послушаа?А ова му вели:
- Сви су они твое слуге и старау се да спасу душу, владико.
Он га опет упита:
- Имаш ли некога ко заиста има послушаа?
А ова му доведе еднога брата и свети Василие га узме за служитеа при елу. И
после ела брат му даде да се умие. А свети Василие му каже:
- Дои, и а у теби посути да се умиеш.
И ова пристаде да му Василие поспе воду. А он му вели:
- Када уем у олтар, дои да те рукоположим за акона.
37
И пошто се тако збуде, он га учини свештеником и поведе га са собом у епископиу
због еговог полушаа.
О АВИ ВИСАРИОНУ
1. Причао е ава Дула, ученик аве Висариона: Када смо едном ишли обалом,
ожедним и кажем ави Висариону:
- Аво, врло сам жедан.
А старац, помоливши се Богу, рече:
- Пи из мора.
И вода постаде слатка и а се напих. Те а напуних и сво крчаг, да не бих случано
успут ожеднео. Када то виде, старац ми рече:
- Зашто си га напунио? Рекох му:
- Опрости ми, учинио сам то да не бих успут
ожеднео. А старац рече:
- Бог е овде, и свугде е Бог.
2. едном другом приликом, када е била потреба, он се помоли и прее реку
Хрисороас ходауи по о и оде на другу обалу. А а задивен, направим поклон
пред им, говореи:
- Шта су осеале твое ноге док си ходао по води? А старац рече:
- До чланака сам осеао воду; а остало е било чврсто.
3. Другом приликом, опет, док смо ишли некоме старцу, дое сунце на запад. А
старац се помоли, рекавши:
- Молим те, Господе, нека се сунце заустави док стигнем до твога слуге.
И тако се и догоди.
4. Другом приликом, опет, доу оци у егову келиу и затекну га како стои на
молитви са рукама пруженим ка небу; и остане он у том положау четрнаест дана.
А после тога ме позове и каже:
- Следи ме.
И пошто изаосмо, упутимо се у пустиу. А а ожедневши, рекох:
- Аво, жедан сам.
А старац, узевши мо крчаг, удаи се на одстоае едног хица каменом, па
помоливши се Богу, донесе ми га пуног воде. И тако корачауи доемо пред едну
пеину, и ушавши унутра наемо некога брата како седи и плете ужад. Он не
погледа у нашем правцу, нити нас поздрави нити, пак, хтеде да уопште започне
разговор са нама. Старац ми рече:
- Поимо одавде. асно е да старац нее разговарати са нама.
И ми се упутимо ка Ликосу, док не стигосмо до аве ована. Па пошто изменимо са
им целиве, помолимо се Богу. Затим они седну да поразговарау о виеу кое е
старац угледао. А ава Висарион рече како е одлучено да нестане
идолопоклоничких светилишта. Заиста, тако се и збуде, те она буду уништена. А
при повратку, проемо поново покра пеине у коо бесмо видели онога брата. А
старац ми рече:
38
- Уимо код ега, можда га е Бог убедио да треба да разговара са нама.
И како уемо, затекнемо га мртвог. А старац ми вели:
- Хаде, брате, да се постарамо за тело; ер због
тога нас е Бог овамо послао.
А док смо га припремали за укоп, нае се да е то била жена. Старац се задиви и
рече:
- Гле како се и жене боре против Сатане, а ми у градовима се владамо раво.
И прославивши Бога, заштитника оних кои Га убе, напустимо то место.
5. Дое едном у Скит некакав авоимани и одржи се за ега молитва у цркви, али
демон га ние напуштао, ер беше веома снажан. А свештеници кажу:
- Шта да чинимо са овим демоном? Нико ние устау да га изагна осим аве
Висариона, али ако га замолимо, нее ни дои у цркву. Овако емо,дакле, учинити:
он рано утром долази у цркву, пре свих; ставиемо болесника да спава на еговом
месту, а кад ова уе, стаемо на молитву и реи емо му: "Пробуди и тога брата,
аво."
Тако и учине; а када старац уутру дое, стану они на молитву и кажу му:
- Пробуди и тога брата.А старац му рече:
- Устани, излази!
И сместа демон изие из ега и од тога часа он оздрави.
6. Рекао е ава Висарион:
- Провео сам четрдесет дана и нои стоеи измеу стубова, а да нисам заспао.
7. еднога брата, кои беше пао у грех, свештеник изагна из цркве. А ава Висарион
устане и изае заедноса им, рекавши:
- И а сам грешан.
8. Исти та ава Висарион е рекао:
- Четрдесет година има како нисам легао; спавао сам седеи или стоеи.
9. Он исти е рекао:
- Када се наеш у пустии и немаш искушеа, онда се више понизи, да се не бисмо
од навале туе радости дичили и предали искушеу. ер, много пута Бог, због
наших слабости, не допушта да се предамо, како се не бисмо изгубили.
10. едан монах, кои е живео са другом браом, упита аву Висариона:
Шта да радим? Старац му вели:
ути и немо да се одмераваш са другима.
11. Ава Висарион е, умируи, рекао:
- Монах е дужан да буде као херувими и серафими, сав као око.
12. Причали су ученици аве Висариона да е егов живот био као живот птица -
или пак морских или копнених животиа - и да е све време свога живота провео
споконо и безбрижно. ер, нити се старао о куи нити се чини да икаква жеа
39
беше овладала еговом душом - ни обест изобиа ни граее станишта ни
кружее кига - ве е цео изгледао потпуно слободан од свих страсти тела,
хранио е себе надаем на будуе ствари и, окружен штитом вере, као заточеник
бивао е овде и онде, проводеи време у хладнои и голотии и, бивауи пржен
сунчаним жаром, живео е под ведрим небом; као луталица обилазио е пусте
стрмине и много пута е радо кружио широким ненастаеним пешчаним
пространствима као по некаквом мору. А ако би се понеки пут дешавало да дое у
питоме краеве, где монаси умереног живота живе у општежиу, плакао е седеи
пред вратима и ецао као какав бродоломник. Затим, када би неки од брае изашао
и пронашао га како седи као едан од просака и световних сиромаха, те би га
дотакао и жалосно рекао: "Зашто плачеш, човече? Ако ти е потребно ишта од
нужних ствари, добиеш колико е могуе; само дои унутра и седи за нашу трпезу
и наситиеш се," он е одговарао како не може да буде под кровом "пре него што
пронае место свога станишта", говореи како е изгубио много новца на разне
начине:
- ер, налетео сам на разбонике, а затим сам доживео и бродолом и отпао од свога
племства, постауи од славнога неславан.
А брат, ожалошен еговим речима, пое унутра, донесе му хлеба и даде му
говореи:
- Узми ово, оче, а остало е ти Бог дати, све што
кажеш, и домовину, и породицу, и богатство кое помиеш.
А ова, ош тужнии, заеца и гласние повиче:
-Не знам да кажем да ли у мои да пронаем оно што сам изгубио и за чим трагам;
него у се ош више предати страдау, бивауи свакодневно у смртно опасности,
не налазеи спокоа од моих неброених невоа. ер, морам окончати сво пут
стално лутауи.
О АВИ ВЕНИАМИНУ
1. Причао е ава Вениамин:
- Док смо после жетве силазили у Скит, донесу нам понуде из Александрие, по
едан запечаени суд уа. Чим е поново дошло време жетве, све што е претицало,
браа донесу у цркву. А а не беах отворио сво суд ве, пробушивши га иглом,
узео сам мало од уа; а на срцу ми е било као да сам учинио велику ствар. А када
су браа донела свое судове запечаене као што су и били, док мо беше
пробушен, од стида сам осеао као да сам починио блуд.
2. Испричао е ава Вениамин, свештеномонах из Келиа: Посетили смо у Скиту
некаквог старца и хтели смо да му оставимо мало уа. А он нам каже:
- Ево га овде и она мали суд кои сте ми донели пре три године; како сте га
оставили, тако е и остао. А ми, чувши то, задивимо се старчевом животу.
3. Он исти е причао: Посетисмо едног другог старца и он нас задржи да обедуемо
са им; и стави он мало ужеглог уа пред нас. Ми му кажемо:
Оче, стави пред нас мало доброга уа. А он, чувши то, прекрсти се говореи:
Не знам има ли уопште другога уа осим овога.
40
4. Када е умирао, ава Вениамин е рекао сво деци:
- Да би сте се спасли, ово чините: "Радуте се свагда, молите се без престанка, на
свему захвауте."
5. Исти он е рекао:
- Царским путем да ходите, и свое речи да одмеравате, и да не будете лакоумни.
О АВИ ВИАРУ
1. Упитао е неко аву Виара:
- Шта да чиним да се спасем? А ова одговори:
- Пои, учини сво трбух малим и свое рукодее малим, и немо се узнемиравати у
своо келии; и спашеш се.
Г
О АВИ ГРИГОРИУ БОГОСЛОВУ
1. Рекао е ава Григорие:
- Ово трое Бог тражи од свакога човека кои е примио крштее: од душе тражи
исправну веру, од уста истину, од тела целомудреност.
2. Рекао е ош:
- За оне кои живе у подвигу, цео човеков живот е едан дан.
О АВИ ГЕЛАСИУ
1. Причали су како е ава Геласие имао кигу повезану у кожу, вредности
осамнаест дуката; имао е, наиме, преписан цео Стари и Нови Завет. А налазила се
она у цркви, како би сваки од брае, ако е хтео, могао да е чита. едан страни брат
дое да посети старца, и како угледа кигу он е пожели за себе, те укравши е,
утекне. А старац, иако е то приметио, не даде се за им у потеру како би га
ухватио. Она, дакле, пое у град и намери да кигу прода, па нашавши некога ко
хтеде да е купи, затражи цену од шеснаест дуката. А купац му вели:
- Да ми, напре, да е прегледам, па у ти онда дати паре.
Ова му да кигу, а купац, узевши е, понесе е ави Геласиу да е прегледа,
рекавши му цену коу е тражио ен продавац. А старац му рече:
- Купи е, ер е добра и вреди толико колико си рекао.
И вративши се, човек исприча продавцу другачие, а не онако како е старац рекао:
- Ево, показао сам е ави Геласиу, а он ми рече дае то много и да кига не вреди
колико си тражио.
41
А ова, чувши то, упита:
- Старац ти ништа више ние рекао? Он одговори:
- Не. Тада ова рече:
- Не желим да е продам.
И ганут, он дое пред старца, чинеи поклоне и молеи га да узме кигу назад.
Али старац не хтеде да е прими. Тада му брат рече:
Ако е не узмеш, неу имати спокоа. А старац му вели:
Ако не будеш имао спокоа, онда у е узети.
И брат остане тамо до свое кончине, имауи велике духовне користи од оваквог
старчевог поступка.
2. Исти та ава Геласие наследио е едном од неког старца, кои е такое био
монах и живео у Никопоу, келиу и имае око е. Али едан сеак кои е
припадао Вакату, тадашем старешини Никопоа у Палестини, кои беше роак
старца кои се беше упокоио, дое ка томе Вакату и затражи од ега да узме то
имае, ер е оно према закону требало, тобоже, ему припасти. Но Вакат, будуи
да е био врло прек, покуша своеручно да приграби имае од аве Геласиа.
Меутим, не желеи да монашку келиу преда световном човеку, ава Геласие не
хтеде да му уступи имае.
Али Вакат, видевши како магарци аве Геласиа преносе маслине са имаа, отме их
силом, па пошто узме маслине своо куи, едва ослободи и магарце заедно са
иховим гоничима. А блажени старац ние потраживао назад отете плодове, али из
разлога кои е навео ние хтео ни да уступи власт над имаем. А Вакат, изван себе
од арости, имауи и других своих потреба (ер био е осветоубив), похита у
Константинопо, путууи пешке. Када е стигао у Антиохиу, где е тада као
светило светлео свети Симеон, пошто е чуо доста у вези са им (ер е ова био
изнад уди), он пожели да, као хришанин, види старца. А када га Симеон угледа
са свога стуба како улази у манастир, он га упита:
Одакле си и куда идеш? Он одговори:
Из Палестине сам и идем у Константинопо. Ова га опет упита:
С коим цием? Одговори му Вакат:
- За многе потребе, и надам се да у се, молитвама твое светости, вратити и
поклонити твоим стопама.
Рече му свети Симеон:
- Нееш да кажеш, безнадни човече, да си устао
против човека Божиег. Али нее бити по твоме,
нити еш више видети свога дома. Ако, пак,
тражиш мо савет, врати се и похита код ега са
покааем, ако стигнеш жив до свога места.
ега одмах обузме грозница и он пожури да стигне у своу зему, како му е рекао
свети Симеон, а егови пратиоци га упрте на товар, како би стигао да изрази
покаае ави Геласиу. Али када е стигао у Берут, он умре, не видевши своу куу,
управо како му е светите прорекао. То е многима и веродостоним удима,
после смрти свога оца, испричао егов син, кои се такое звао Вакат.
42
3. Многи егови ученици причали су и ово:
- Када им едном приликом беху донели рибу, кувар е испржи и преда трпезарцу.
А трпезарац, меутим, имауи неки хитан посао, изае из трпезарие, остави рибу
доле у суду и запо веди маломе ученику блаженога Геласиа да е начас припази,
докле се он врати. Али дете се полакоми и стане жено да еде рибу. А када се
трпезарац врати и затекне га како еде, разути се на дете кое е седело на земи и
непаживо га одгурну ногом, а оно се, некаквим (демонским) деством, удари у
незгодно место и, изгубивши свест, умре. Трпезарац, престрашивши се, положи га
на егову постеу и покрие, па пое и падне пред ноге ави Геласиу и исприча му
шта се догодило. А он, саветууи му да никоме ништа не говори, заповеди му да
дете, када се увече сви повуку на починак, донесе у аконик, да га положи пред
жртвеник и да оде. Па старац, дошавши у аконик, стане на молитву; а у време
ноног псалмопоаа, када се сакупише сва браа, изае старац из аконика у
прати дечака, и нико ние знао шта се догодило осим ега и трпезарца, све до
егове кончине.
4. Говорили су о ави Геласиу не само егови ученици ве и многи од егових
честих посетилаца. У време Васеенског сабора у Халкидону, Теодосие кои е
први предводио у Палестини Диоскоров раскол, прихватауи епископе када е
требало да се врате своим Црквама (ер се и он налазио у Константинопоу,
прогнан из свое домовине као непоправив буниа), похита у манастир аве
Геласиа, како би га окренуо против сабора, ер е сабор, тобоже, прихватио
Несториево учее, мислеи да е на та начин приволети светитеа на сараду у
ковау завера и ка своме расколу. Ова, меутим, схватауи изопаченост егових
мисли, не прикучи се еговом отпадништву, као што беху учинили скоро сви
егови савременици, ве га разобличи и отпусти онако како е заслужио. И
поставивши меу их дечака кога беше васкрсао из мртвих, рече скрушеним
гласом:
- Ако хоеш да разговараш о вери, ево ти ега да
те саслуша и да расправа са тобом; ер а немам времена да те слушам.
Ова се збуни тиме што е чуо па похита у свети град и привуче сав монашки свет,
изигравауи ревност Богу, а привуче и Августу коа е тада тамо живела. Узевши е
за саучесника, он насилно заузме ерусалимски престо, приграбивши га убиствима
и чинеи и друга нечасна и антиканонска дела, коа многи до данас помиу. Тада,
мислеи да е овладао и да е постигао сво ци, а пошто е хиротонисао мноштво
епископа, заузимауи престоле епископа кои се никада нису вратили, позове и аву
Геласиа и поведе га у олтар, оклевауи и страхууи истовремено. А када он уе у
олтар, Теодосие рече:
- Анатемиши увеналиа. Али ова, не уплашивши се уопште, рече:
- а другога епископа ерусалима не знам, осим увеналиа.
Уплашивши се да можда и други не подражавау егову благочестиву ревност,
Теодосие заповеди да га на леп начин изведу из храма. А уди кои су припадали
истоме расколу ухвате га и подметну око ега дрва, претеи му како е га спалити.
Меутим, видевши да он ни тада не узмиче нити попушта, и плашеи се да се
народ не подигне ер е он био врло знаменит човек (све е потицало од промисли
свише), пусте га неповрееног, иако, што се ега тиче, беше ве спаен у Христу.
43
5. Причали су о ему како е у младости живео сиромашним и отшелничким
животом, а било е у то време много оних кои су следили исти такав живот у тим
краевима. Меу има беше некакав врло прост и сиромашан старац, кои е до
свое смрти живео у бедно келии, иако е у старости имао ученике. Он се трудио
да пази да не стекне два плашта нити да се, заедно са своим пратиоцима, стара за
сутра, све до смрти. Када се, дакле, догоди да, божанским садеством, ава Геласие
оснуе заедницу, стану му поклаати и многа имаа; а стекао е и неопходне
животие за живот заеднице. ер Она кои е Пахомиу подарио божански
благослов да оснуе прву заедницу, помогао е и ему у свим манастирским
потребама. Она старац, посматрауи га у свим тим занимаима, и чувауи чисту
убав према ему, рече му:
- Плашим се, аво Геласие, да се тво ум не веже за иве и остало имае.
А ова му одговори:
- Више се тво ум везао за разбо на коме радиш него Геласиев ум за имае.
6. Причали су како е ава Геласие, пошто га е често узнемиравала помисао да
треба да бежи у пустиу, еднога дана рекао своме ученику:
- Учини ми по вои, брате, и шта год да чиним, издржи и немо разговарати са
мном ове недее.
И, узевши штап од палмове гране, почне да корача по своме дворишту; а када се
уморио, мало седне, па уставши поново почне да корача. А када падне вече, вели
он у себи:
- Она кои корача пустиом не еде хлеб ве траве; поеди и ти, због свое
слабости, мало зеа.
И пошто тако учини, он опет вели у себи:
- Она кои е у пустии не спава под кровом, ве
под ведрим небом; учини и ти исто. И затворивши се, он заспи у дворишту. Пошто
е, дакле, провео три дана ходауи по манастиру, еду-и увече мало горкога зеа
и спавауи ноу под ведрим небом, он се умори. И одагнавши помисао коа га е
узнемиравала, он прекори себе, говореи:
- Ако ниси у стау да чиниш пустиска дела, седи стрпиво у своо келии,
оплакууи свое грехе и немо лутати. ер око Божие свугде види удска дела и
ништа му не промиче, и познае оне кои добро чине.
О АВИ ГЕРОНДИУ
1. Рекао е ава Герондие из Петре:
- Многи кои имау искушеа телесних уживаа, не приближивши се телу, блудно
су грешили умом; те иако тела чувау девственима, блудно греше у души. Према
томе, добро е, убени, да чинимо оно што е писано и да сваки од нас чува свое
срце у свакоме опрезу.
Д
44
О АВИ ДАНИЛУ
1. Причали су о ави Данилу:
Када варвари у своме походу доу све до Скита, сви оци се разбеже. А ава Данило
каже:
- Ако се Бог не стара о мени, зашто да живим?
И прое он измеу варвара а они га не примете. Тада рече у себи:
- Видиш, Бог се постарао за тебе и ниси умро. Учини, дакле, и ти оно што е
удски па отиди као и оци.
2. едан брат упита аву Данила:
- Да ми едну заповест, и а у е испуавати.А ова му рече:
- Никада немо ставити своу руку на трпезу заедно са женом и бежи од е. На та
начин еш унеколико избеи демона блуда.
3. Причао е ава Данило како е керка некога велможе у Вавилону била обузета
демоном; а отац езин имао е приатеа неког монаха кои му рече:
- Нико не може исцелити твоу кер, осим отшелника кое познаем; али ако их
замолиш, они то из смиреа нее прихватити. Али ми емо овако учинити: када
они доу на тржницу, правиете се као да хоете да купите суе па када доуда
узму своу плату, тражиемо од их да се моле и веруем да е се девока исцелити.
И када су изашли на тржницу, наиу на едног ученика стараца како седи и продае
ихово суе, па га узму заедно са кошарама, да би, тобож, узео ихову плату. А
када е монах стигао ихово куи, изае пред ега авоимана девока и ошамари
га. Он о, сагласно са заповешу Господом, окрете и други образ. А демон,
намучивши се, повика:
- О каква сила! Заповест Христова ме изгони. И жена се сместа очисти. А када
старци доу, испричау им ови све шта се збило. Они прославише Бога и рекоше:
- Обична е ствар да авоа гордост пада пред смиреем ове Христове заповести.
4. Говорио е ош ава Данило:
- Колико буа тело толико немоа душа, а колико немоа тело толико буа душа.
5. Ишли су едном ава Данило и ава Амое. И рече ава Амое:
- Када емо се и ми сместити у келиу, оче? Одговори му ава Данило:
- А ко нам сада одузима Бога? Бог е у келии, али Бог е и изван келие.
6. Причао е ава Данило: Док е ава Арсение био у Скиту, беше тамо и некакав
монах кои е крао рукодее од стараца. А ава Арсение га поведе у своу келиу
хотеи да га придобие и да избави старце. Па му вели:
- Све што желиш, а у ти дати; само немо да крадеш.
И даде му злата, новца и одее и свега што му е
требало.
Али ова опет пое у крау. А старци, видеи да не престае са тим, отерау га,
45
говореи:
Ако се нае брат кои има слабост некога порока, треба да га задржите; али ако се
нае да е крадивац, отерате га, ер он и души своо штети и узнемирава све кои
са им у истом месту живе.
7. Приповедао е ава Данило из Фарана:
Причао е отац наш ава Арсение о некаквом брату из Скита кои е био врло
озбиан на делу, али врло наиван у вери, па е из незнаа пао у прелест. И говорио
е:
-Хлеб коим се причешуемо ние истинско тело
Христово, ве символ.
И чуу два старца да он тако говори па, знауи да е био врлинскога живота,
помисле како он то говори у незлобивости и наивности, те доу ему и кажу му:
- Аво, чули смо о едноме брату неку невероватну ствар; он говори како хлеб коим
се причешуемо ние истинско тело Христово, ве символ. Старац рече:
- а сам та кои тако говори. А они га стану молити:
- Немо се држати тога мишеа, аво, ве поверу онако како е предала
католичанска Црква. ер ми веруемо да е та хлеб тело Христово а та чаша крв
Христова, истински а не символички. Али као што е у почетку, узевши прах
земаски, Бог створио човека по своо слици, и нико не може реи да он ние
слика Божиа, иако е Бог несхватив, тако и хлеб, за кои е рекао дае тело
егово, веруемо да е заиста тело Христово.
Старац рече:
- Ако се не уверим кроз ствари, не могу то спознати.
А они му рекоше:
- Помолимо се Богу ове седмице за ту тану и веруемо да е нам е Бог открити.
Старац то са радошу прихвати и помоли се Богу говореи:
- Господе, Ти знаш да нисам у неверици из злобе; али да не бих био у прелести због
незнаа, откри ми тану, Господе Исусе Христе.
А када старци оду у свое келие, помоле се и они Богу, говореи:
- Господе Исусе Христе, откри старцу ту тану, да поверуе и да му не пропадне
труд. И Бог услиши обе стране. А када се наврши седам дана, доу они у недеу у
цркву па стану сами на едно постое, а у средини беше старац. И отворе им се
очи; па када хлеб буде положен на свету Трпезу, има троици е изгледао као дете.
А када свештеник пружи руку како би пресекао хлеб, гле, анео Господи сие са
неба држеи нож, па жртвуе дете и крв егову излие у путир. И док е свештеник
секао хлеб на мале делове, и анео е од детета секао мале комаде. Па када
приступе да се причесте, само старцу допаде крваво месо. А он, видевши то,
престраши се и повика:
- Веруем, Господе, да е хлеб Твое Тело, и да е у чаши Твоа Крв.
И месо кое е било у егово руци на таанствен начин сместа постаде хлеб, и он се
одмах причести благодареи Богу. А старци му кажу:
- Бог зна да човек не може да еде сирово месо и због тога е претворио тело у хлеб
а своу крв у вино за оне кои е то примати са вером.
И захвалише они за старца Богу кои ние допустио да егови подвизи пропадну, те
се сва троица радосно повуку у свое келие.
46
8. Исти ава Данило причао е о едном другом великом старцу, кои е живео у
доим краевима Египта и у своо наивности говорио како е Мелхиседек син
Божии. И испричау о томе блаженом Кирилу, архиепископу Александрие. А ова
пошае по ега. Знауи, пак, да е старац чудотворац и да све што тражи од Бога
Он му открива, те да ове речи говори у наивности, Кирило се послужи оваквим
лукавством:
- Аво, молим те, една помисао ми каже да е Мелхиседек син Божии а друга да
ние, него да е човек, архиере Божии; будуи, дакле, да имам недоумице у вези
са тим, позвао сам те да се помолиш Богу своме да ти открие истину.
А старац, имауи поверее у егове врлине, рече му повериво:
- Да ми три дана, и а у питати Бога о томе, пау ти реи ко е Мелхиседек.
И отишавши, дакле, он се за то помоли Богу. А када кроз три дана дое, рече
блаженом Кирилу да е Мелхиседек човек. Архиепископ га упита:
- Како знаш, аво? А он одговори:
- Бог ми е открио све патриархе, кои су едан поедан пролазили испред мене, од
Адама до Мелхиседека; и буди сигуран да е тако.
И тако, пошавши, проповедао е он сам да е Мелхиседек човек. А блажени Кирило
због тога беше веома радостан.
О АВИ ДИОСКОРУ
1. Причали су о ави Диоскору из Нахиасте да е егов хлеб био од ечма и од лее.
А сваке године започиао е нови подвиг, говореи:
- Ове године неу никога сусретати, или неу говорити, или неу ести ништа са
ватре, или неу ести вое или повре.
При сваком делу овако е чинио: завршавауи едно, започиао е друго. И тако е
чинио сваке године.
2. едан брат испричао е ави Пимену:
- Узнемиравау ме помисли, тако да оставам своа сагрешеа и обраам пажу на
пропусте свога брата.
А старац му исприча о ави Диоскору кои е седео у своо келии и оплакивао себе,
а егов ученик е био у друго келии. Када би посетио старца, нашао би га како
плаче и говорио би му:
- Оче, зашто плачеш? А старац би говорио:
- Оплакуем свое грехе.
Говораше, пак, егов ученик:
- Немаш ти греха, оче.
А старац одговори:
- Заиста, чедо мое, ако сагледам сва своа сагрешеа, нису довона ош три или
четири брата да их оплакуу.
3. Рекао е ава Диоскор:
- Ако понесемо своу небеску одеу, неемо се наи наги; али ако се не наемо у
то одеи, шта емо чинити, брао? ер, и ми емо чути она глас кои говори:
"Баците га у таму накрау;онде е бити плач и шкргут зуба". А сада, брао,
47
велика е наша срамота, ер толико година носимо схиму, да се у часу потребе
наемо безбрачне одее. О, колико покааа нам се приближава у будуности! О,
колико ли е таме у будуности пасти на нас пред нашим оцима и браом, док буду
гледали како нас кажавау анели казне!
О АВИ ДУЛИ
1. Рекао е ава Дула:
- Ако нас неприате (демон) убеуе да напустимо тиховае, немомо га слушати;
ер нема ништа што е слично тиховау, као ни посту. То двое удружуу се против
неприатеа; ер пружау оштровидост унутрашим очима.
2. Рекао е ош:
- Прекини општее са многима, да ти борба против помисли не би постала терет и
нарушавала тво начин тиховаа.
Е
О СВЕТОМ ЕПИФАНИУ, ЕПИСКОПУ КИПАРСКОМ
1. Причао е свети Епифание, епископ, како су, у време блаженог Атанасиа
Великог, вране непрекидно летеле око Серапидовог храма и грактале, гра, гра. И
доу пред блаженог Атанасиа Грци (незнабошци) и повичу:
- Злостарче, реци нам зашто вране граку? А он одговори:
- Вране граку гра, гра; а "гра" на езику Латина значи сутра.
Па додаде:
- Сутра ете видети славу Божиу.
Следеег дана, пак, обави се смрт цара улиана. А када се то догоди, саберу се они
и почну да узвикуу Серапиду:
- Ако га ниси желео, зашто си примао егове дарове?
2. Он исти причао е како е у Александрии био некакав возар, чиа се мака зваше
Мариа. И он у току едне коичке трке падне; а затим, уставши, претекне онога
кои га е обишао и победи. А народ е узвикивао:
- Мариин син е пао, устао и победио.
И док су они ош тако узвикивали, пронесе се глас о томе како се велики Теофило
успео да уништи Серапидов идол и да заузме храм.
3. Испричао е блаженом Епифаниу, епископу Кипра, ава из еговог манастира у
Палестини:
- Твоим молитвама нисмо запоставили наше монашко правило, ве ревносно
савршавамо и треи, шести и девети час.
48
А он, кореи их, рече им:
- асно е да сте запоставили остале часове дана, ер доцните због молитве.
Истински монах треба непрекидно у своме срцу да има молитву и псалмопоае.
4. едном приликом свети Епифание пошае човека ави Илариону да га замоли
речима:
- Хаде да видимо едан другога пре него што напустимо тела.
А када ова дое, обрадуу се они едан другоме. И док су обедовали, изнесе се на
трпезу птиче месо. Узевши га, епископ даде ави Илариону. А старац му вели:
-Опрости ми, откако сам примио схиму, нисам
ео ништа заклано. Епископ му одговори:
- А а, откако сам примио схиму, нисам никога оставио да заспи имауи нешто
против мене, нити сам а заспао имауи нешто против некога. А старац му рече:
- Опрости ми, ер е твоа врлина веа од мое.
5. Исти он е говорио:
- Ако е Мелхиседек, икона Христова, благословио Аврама, корен удеа, много пре
е Христос, кои е сама Истина, благословити и осветити све кои веруу у ега.
6. Исти он е говорио:
- Хананека виче и чуе се, а крвоточива ути и бива благосиана; фарисе, пак,
виче и бива осуен, а цариник ни не отвара своа уста а бива услишен.
7. Исти он е говорио:
- Пророк Давид се молио не гледауи на време, устаао е у пола нои, молио се
пре утреа, био присутан на утреу, утром е искао, увече е преклиао, и зато е
говорио: "Седам пута на дан Те хвалим".
8. Рекао е ош:
- Неопходно е стицати хришанске киге, ер и сам поглед на их чини нас
тромима за грех и нагони нас да се више окренемо праведности.
9. Рекао е ош:
- Читае Светога Писма е велика сигурност за избегавае греха.
10. Рекао е ош:
- Непознае Светога Писма е велика аруга и дубока бара.
11. Рекао е ош:
- Непознае ниеднога од божанских закона е велика издаа спасеа.
12. Исти он е говорио:
- Сагрешеа праведних су од уста, а бешчасних од целога тела. Због тога Давид
пева: "Постави, Господе, стражу код езика моега, чува врата уста моих" и:
"Рекох: чувау се на путовима своим да не згрешим езиком своим".
49
13. Упитали су га:
- Зашто е десет правних заповести а девет блаженстава?
А он одговори:
- Декалог е еднак по броу са египатским казнама, а бро блаженстава е троструки
образ СветеТроице.
14. Упитали су га едном е ли довоан едан праведник да умилостиви Бога, а он
одговори:
- Да, ер Он е рекао: "Има ли ко да чини што е добро и право и да тражи истину,
па у опростити целоме народу".
15. Рекао е ош:
- Грешницима, када се покау, Бог дае и залог као што е дао блудници и царинику,
а од праведника тражи и камату. А то е оно што е рекао апостолима: "Ако не буде
правда ваша веа него правда кижевника и фарисеа, неете уи у Царство
небеско".
16. Говорио е и ово:
- Врло ефтино Бог продае праведности онима кои се старау да е купе едним
комадием хлеба, бедном одеом, чашом хладне воде, едним новчием.
17. Додао е и ово:
- Када човек позамуе од човека, било због сиромаштва било због вее користи,
па враа дуг, признае радост али враа крадом због стида. А владика Бог чини
супротно: позамууи крадом, он враа пред анелима и арханелима и
праведницима.
О ЕВХАРИСТИУ СВЕТОВАКУ
1. Молили су се Богу двоица отаца да им покаже до кое мере су доспели. И дое
има глас кои е говорио:
- У томе и томе селу у Египту живи некакав световак Евхаристие и егова жена
по имену Мариа; ви ош нисте достигли ихову меру. И двоица стараца устану те
поу у то село; и рас-питууи се нау егову куу и жену. Па е упитау:
Где ти е муж? А она рече:
Он е пастир и напаса овце.
И уведе их у куу. А када е дошло вече, дое и Евхаристие са овцама; па када
виде старце, припреми им трпезу и донесе воде како би им опрао ноге. А старци му
кажу:
- Неемо окусити ништа ако нам не испричаш
сво подвиг. А Евхаристие смирено рече:
- а сам пастир, а ово е моа жена.
Старци, пак, стану наваивати молеи га, али он не хтеде ништа да каже. Они му
рекоше:
- Бог нас е послао теби.
Када е чуо те речи, он се уплаши, па им рече:
50
- Ево, ове овце имамо од наших родитеа; и све што Господ подари да зарадимо од
их, ми делимо на три дела: едан део за сиромахе, едан део за гостоубе, а
треи део за нас. А откако сам узео своу жену, нисмо сагрешили ни а ни она, него
е девица; ноу носимо грубе хаине а дау своу одеу. До сада, нико од уди
ние сазнао за ово.
Чувши то, старци се задиве и поу, прославауи Бога.
О ЕВЛОГИУ ПРЕЗВИТЕРУ
1. Био е у блаженог ована епископа ученик, некакав Евлогие кои беше презвитер
и велики подвижник, и кои е ео сваки други дан, а много пута е сво пост
продужавао и на целу седмицу, едуи само хлеб и со, те е због тога био славен
од уди. И посети он едном аву осифа у Панефу, очекууи да види код ега
некакав веи подвиг. А старац, примивши га са радошу, да би га угостио понуди
му све што е имао. Али Евлогиеви ученици рекоше:
- Свештеник не еде ништа осим хлеба и соли. А ава осиф е утке ео. И пошто су
провели тамо три дана, нису их чули да поу или да се моле; ер е ихов подвиг
био скривен. Те они оду одатле не стекавши духовне користи. А догоди се, по
промислу Божием, да се спусти магла, те они, пошто залутау, буду принуени да
се поново врате код старца. И пре него што покуцау, зачуу поае, па после дугог
чекаа, поново покуцау. А ови унутра, прекинувши поае, дочекау их са
радошу. Пошто беше велика врелина, Евлогиеви ученици напуне суд водом и
дау му да пие; али то беше помешана, морска и речна вода, те он не могаше пити.
А када се поврати, он паде пред старца желеи да разуме егово владае, и рече:
- Шта е то, аво? Напре нисте поали, а сада, по нашем одласку, поете, а суд кои
сам сада узео, наох да е пун слане воде? Старац му вели:
- Брат е расеан, па е грешком усуо морску воду. Но Евлогие стаде да га
преклие, желеи да сазна истину. А старац му рече:
- Она мала чаша вина е за заедничку трпезу. А ова вода овде е она коу братиа
увек пие. И поучи га старац како да разлучуе помисли и одстрани од ега све што
е удско. Те он постане снисходив и убудуе е ео све што му е понуено, и
научио е да се подвизава у таности; па рече старцу:
- Заиста е истинит ваш подвиг.
О АВИ ЕВПРЕПИУ
1. Рекао е ава Евпрепие:
- Имауи у себи убеее да е Бог веран и силан, веру у ега и биеш причасник
егових добара. А ако си равнодушан, не веруеш. Пошто сви веруемо да е силан,
веруемо и да Му е све могуе. Али и у своим стварима веру у ега, ер Он и на
теби чини свое знаке.
2. Исти он е, када су му едном приликом разбоници пачкали ствари, помогао да
их понесу. А пошто су покупили све што беше унутра, оставе они егов штап; а
ава Евпрепие чим га угледа ожалости се, па узевши штап потрчи како би им га
предао. И пошто они не хтедоше да га узму, плашеи се да се нешто не догоди,
51
старац сретне неке кои су пролазили истим путем, па их замоли да им они предау
егов штап.
3. Рекао е ава Евпрепие:
- Што е телесно, то е твар. Она ко уби свет, уби искушеа. А ако се, наиме,
догоди да се нешто изгуби, то треба да прихватамо са радошу и одушевеем,
свесни да смо се ослободили бриге.
4. Упита едан брат аву Евпрепиа о томе како треба живети. А старац му рече:
- Траву еди, траву облачи, у трави спава, односно, презри све, али чува свое срце
гвозденим.
5. Упита неки брат истога старца:
- Како страх Божии ступа у душу?А старац рече:
- Када човек живи у смиреу, сиромаштву и неосуивау, страх Божии долази код
ега.
6. Он исти е рекао:
- Нека увек буду са тобом страх, и смирее, и лишавае од хране, и туга.
7. У почетку свога монашкога пута ава Евпрепие посети неког старца, па му каже:
- Аво, поучи ме како да се спасем. А ова му рече:
- Ако хоеш да се спасеш, када доеш коме у посету, немо пожурити да говориш
пре него што те он упита.
А он, задивен тим речима, направи поклон пред старцем, говореи:
-Заиста, много кига сам прочитао, али такав
наук нисам научио. И отиде веома задовоан.
О АВИ ЕЛАДИУ
1. Говорили су за аву Еладиа да е провео двадесет година у Келиама и никада
ние дигао поглед горе да би видео кров цркве.
2. Говорили су за аву Еладиа да е ео хлеб и со. А када дое Пасха, говорио е:
- Братиа еде хлеб и со; а сам, пак, дужан учинити некакав мали труд за Пасху. А
пошто осталих дана едем седеи, сада када е Пасха, учиниу мали напор и ешу
стоеи.
О АВИ ЕВАГРИУ
1. Говорио е ава Евагрие:
- Када седиш у своо келии сабери сво ум. Сети се дана смрти: види тада умирае
тела, замисли несреу, осети бол, осуди таштину света, да би могао заувек да
будеш пред тиховаем и да не онемоаш. Присети се и садашег стаа у паклу:
замисли како е душама кое су тамо, у настрашнио тишини, у нажучнием
стеау и у колико великом страху, агонии и очекивау; замисли непрекидну
52
пату, душевно и бесконачно плакае. Али сети се и дана васкрсеа и поаве пред
Богом; замисли та ужасни и страшни суд. Представи себи све што е одреено
грешницима, срамоту пред Богом, пред анелима и арханелима и пред свим
удима, односно муке, вечни ога, тартар, таму, шкргут зуба, страхове и пате.
Али представи себи и добра коа су одреена праведницима: слободу пред Богом
Оцем и еговим Христом, пред анелима и арханелима и пред свим мноштвом
светитеа, Царство небеско и сва егова блага, радост и уживае у ему. Сеа се
и едног и другог; а због осуде грешника плачи, тугу, плашеи се да се можда и ти
не обретеш меу има; а због добара коа су намеена праведницима, раду се и
весели. Пази да не би како заборавио на то, било у своо келии, било негде изван
е, да би тим сеаем избегао скверне и штетне помисли.
2. ош е рекао:
- Прекини свое односе са многима, да не би тво ум постао расеан и нарушио
подвиг утаа.
3. ош е рекао:
- Велика е ствар да се молиш усредсреено, а ош веа да поеш усредсреено.
4. ош е рекао:
- Сеа се увек свое кончине и не заборава вечни суд, и нее бити прегрешеа у
твоо души.
5. ош е рекао:
- Уклони искушеа, и нико се нее спасити.
6. Причао е неки од отаца како е он ош рекао:
- Суха и нередовна исхрана, у спрези са убаву, брзо уводи монаха у луку
бестраша.
7. Окупи се, едном приликом, због неког питаа, сабор у Келиама, на коме е
говорио ава Евагрие. Рече му едан свештеник:
- Знамо, аво, да би ти у своо земи сигурно био и епископ и глава многима; а овде
си као странац.
А ова, иако ганут, ипак се не узнемири, ве климнувши главом, рече му:
- Истина е то, оче. Али "едном сам говорио, други пут неу говорити".
О АВИ ЕВДЕМОНУ
1. Причао е ава Евдемон о ави Пафнутиу, оцу из Скита:
- Као млад беах дошао доле, али ми он не допусти да тамо останем, рекавши преда
мном: "Не допуштам да женски лик буде у Скиту, због ис-кушеа демонских".
З
53
О АВИ ЗЕНОНУ
1. Говорио е ава Зенон, ученик блаженог Силуана:
- Немо становати у знаменитом месту, нити седети са човеком великога имена,
нити икад поставати теме да би изградио своу келиу.
2. Причали су за аву Зенона како од почетка ние хтео ништа ни од кога да узме. И
отуда су, они кои су му нешто доносили, одлазили ожалошени, ер ние хтео да
узме. А други су му долазили, желеи да од ега, као до великог старца, нешто
добиу, а он ништа немаше да им да; те су и они одлазили ожалошени. А старац
каже:
- Шта да чиним, када су жалосни и они кои доносе, а и они кои желе да приме?
Набое е бити ово: ако неко донесе, узеу, па у дати ономе ко затражи.
И чинеи тако нашао е спокоа и све задовоио.
3. Посети неки брат из Египта аву Зенона у Сирии и исприча свое помисли пред
старцем. А ова, задивен, рече:
- Египани скривау врлине кое имау, а мане кое немау стално исповедау; а
Сирици и Грци, врлине кое немау кажу да имау, а мане кое имау скривау.
4. Доу ему нека браа и упитау га:
- Шта значе речи у ову: "И небеса нису чиста
пред очима еговим"? А старац им одговори:
- Браа су оставила свое грехе и истражуу о небесима. А ово е тумачее тих
речи: пошто е само Он чист, због тога е речено: "И небеса нису чиста".
5. Причали су како е ава Зенон, живеи у Скиту, напустио едне нои своу келиу
и пошао у оазу. И залутавши, проведе три дана и три нои, па исцрпен од умора
падне да умре. Кад, гле, пред им се поави неко дете држеи хлеб и суд са водом;
па му рече:
- Устани, еди.
И ова устане, помоли се Богу, мислеи да е то приказа. А дете му рече:
- Добро си учинио.
Он се опет помоли Богу, по други и по треи пут. А дете му вели:
- Добро си учинио.
Старац, пак, уставши, узме и почне да еде. После тога, дете му каже:
- Колико си ходао, толико си далеко од свое келие; али устани, пои за мном.
И одмах се обрету пред еговом келиом. Дете му рече:
- Уи, помоли се за нас.
А када старац уе, овога нестане.
6. едном е исти ава Зенон, путууи Палестином и уморивши се, сео покра
повртака да нешто поеде, а помисао му каже:
- Узми едан краставац и поеди. Шта он вреди? А он одговори своим помислима:
54
- Крадивци иду у пакао. Искуша, дакле, себе ош овде, да ли си у стау да трпиш
у паклу. Он устане и престои пет дана на припеци, па пошто изгори од сунца, рече:
- Не могу да поднесем муке.
Па рече своим помислима:
- Ако не можеш, немо да крадеш и да едеш.
7. Рекао е ава Зенон:
- Она ко жели да му Бог брзо услиши молитве, када устане и пружи свое руке ка
Богу, треба пре свега и пре него за своу душу да се помоли за свое неприатее; и
када тако буде чинио, Бог е га услишити у свему што буде искао.
8. Причали су како е био некакав човек у едноме селу, кои е толико постио да е
назван именом Посник. Када е ава Зенон чуо за ега, пошае да га позову. А ова
са радошу дое. И помоливши се Богу, седну. Старац, пак, почне утке да ради. А
Посника, пошто не могаше да прича са им, поче да мучи досада, па рече старцу:
- Помоли се за мене, аво, ер хоу да поем. Старац га упита:
- Зашто? А он одговори:
- Као да ми срце пламти и не знам шта е то. ер када сам био у селу, постио сам све
до вечери и никада ми се то ние догодило. Старац му рече:
-У селу си се хранио тиме што су други о теби слушали; али сада пои и еди у
девети час, и све добро што чиниш, чини то у таности. И тек што е почео тако да
чини, с муком е чекао девети час. А они кои су га познавали, говорили су да е
Посник постао бесомучан. И он дое и све исприча старцу. А ова му рече:
- Та пут е по Богу.
О АВИ ЗАХАРИУ
1. Рекао е ава Макарие ави Захариу:
Реци ми шта треба да чини едан монах.Ова му вели:
- Зар мене питаш, оче? А ава Макарие рече:
- Имам повереа у тебе, чедо Захарие. ер постои она кои ме потиче да те питам.
Вели му Захарие:
- По мени, оче, монах е она кои себе у свему обуздава.
2. Дое едном ава Мосие да захвати воде и наие на аву Захариа како се моли у
чатри, а Дух Божии почива на ему.
3. Рекао е едном ава Мосие брату Захариу:
- Реци ми, шта да чиним.
А ова, када то зачу, падне ничице пред егове ноге и рече:
- Зар ти мене питаш, оче? Старац му вели:
- Веру ми, чедо мое Захарие, видео сам Духа Светога како силази на тебе, и због
тога треба тебе да питам.
Тада Захарие, скинувши куку са свое главе, баци га под ноге и, газеи по ему,
рече:
- Ако се човек овако не скруши, не може бити монах.
55
4. Док е некада ава Захарие био у Скиту, укаже му се приказае, те он отиде и све
исприча ави Кариону. А старац, као човек практичан, не беше темеит у тим
стварима, па устане и стане да га бие, говореи како е то приказае од демона.
Али помисао и дае беше у ега. Он устане и пое те нои код аве Пимена, па му
исприча све како се збило и како егово унутраше бие пламти. А старац, видеи
да е од Бога, рече му:
- Пои томе и томе старцу и што ти буде рекао, то учини.
А када пое томе старцу, ова, пре но што га уопште испита, све му каза, додауи:
- Приказае е од Бога. Али ти ипак пои и покори се своме оцу.
5. Причао е ава Пимен како е ава Мосие питао аву Захариа, када е ова требало
да сконча:
Шта видиш? А он одговори:
- Ние ли бое да утимо, оче?
Ова рече:
- Да, чедо мое, ути.
А у часу егове смрти, ава Исидор, кои сеаше кра ега, погледа ка небу и рече:
- Раду се, чедо мое Захариа, ер су ти се отвориле двери Царства небеског.
И
О АВИ ИСАИИ
1. Рекао е ава Исаиа:
- Ништа толико не користи почетнику као грда. ер почетник кои бива грен и
истрпи, исти е као дрво кое се залива свакога дана.
2. Говорио е, опет, онима кои су започели добро и потчинили се светим Оцима:
- Прво боее се не истроши, као код порфире;и
- Као што се младо дрво лако савиа, тако е и са почетницима кои се потчиавау.
3. Говорио е ош:
- Почетник, кои прелази из манастира у манастир, личи на животиу коу обад
гони тамо-амо.
4. Причао е ош како е свештеник из Пилусиона, едном приликом док су били
кра трпезе убави и док су ови ели у цркви и меусобно разговарали, прекорио
брау, говореи:
- утите, брао. Видео сам еднога брата кои е ео са вама и испио чаша колико и
ви, а егова молитва се као ога уздиже пред Богом.
56
5. Причали су како е ава Исаиа едном узео копау, пошао у пое и рекао ратару:
- Да ми пшенице.
А ова му вели:
- еси ли и ти косио, аво?
Он одговори:
- Не.
А ратар му каже:
- Па како онда хоеш да узмеш, а ниси косио?
Старац, пак, одговори:
- Дакле, ако неко не коси, не прима своу
плату?
Ратар рече:
-Не.
И тако старац отиде. А браа, видевши шта е учинио, направе пред им метаниу,
молеи га да им каже зашто е то учинио. Старац им рече:
- Учинио сам то примера ради, ер ако неко не ради, не прима плату од Бога.
6. Исти ава Исаиа позове некога од брае и опере му ноге, па стави прегршт лее у
лонац и тек што проври, он га скине са ватре. А брат му вели:
- Ние се ош скувало, аво. А он рече:
- Зар ти ние довоно то што си видео ватру? И то е велика утеха.
7. И ош е говорио:
-Ако Бог хое да се смилуе души, а она то не подноси и не трпи, ве чини што о
е по вои, допушта о да запати што не жели, да би Га на такав начин потражила.
8. Говорио е ош:
- Ако неко хое да злом узврати на зло, може само едним мигом нашкодити свести
свога брата.
9. Истога аву Исаиу су питали:
- Шта е среброубе?
А он одговори:
- Кад не веруеш да е се Бог старати о теби, и кад немаш повереа у егова
обеаа.
10. Питали су га такое:
- Шта е оговарае?
А он одговори:
- Непознае славе Божие и завист према ближему.
11. Питали су га такое:
- Шта е арост?
А он одговори:
- Сваа и лаж и незнае.
57
О АВИ ИЛИИ
1. Рекао е ава Илиа:
- Плашим се три тренутка: када моа душа буде требало да напусти тело, када буде
требало да се сусретнем са Богом и када буде требало да се обави одлука о мени.
2. Говорили су ави Илии у Египту о ави Агатону:
- Он е добар ава.
Старац им каже:
-У односу на сво род е добар.
А они га питау:
- А у односу на старе какав е?
Он одговори:
- Рекох вам да е добар у односу на сво род; али не у односу на наше старе. Видео
сам у Скиту човека кои е могао да заустави сунце на небу, као Исус Навин.
Чувши то, они се задиве и прославе Бога.
3. Рекао е ава Илиа, служите:
- Какве е важности грех тамо где има покааа? А опет, шта вреди убав тамо где
постои гордост?
4. Причао е ава Илиа:
- Видео сам неког брата како беше стрпао тикву са вином под свое пазухо. А а, да
бих посрамио демоне и да бих показао да е то само привид, рекох томе брату:
"Учини ми по вои и подигни то". И када е задигао сво огртач, нае се да нема
ништа скривено под им. А ово сам испричао да знате да чак и ако нешто видите
своим очима или чуете, не прихватате тек тако. Колико ли тек више треба да
обуздавате свое помисли и жее и размишаа, знауи да их демони убацуу
како би окаали душу и нагнали е да помиша на бескорисне ствари и да би душу
забавили и одвратили од сеаа на свое грехе и на Бога!
5. ош е рекао:
- Човеков ум е или са еговим гресима, или са Исусом, или са другим удима.
6. ош е рекао:
- Ако ум не пое заедно са телом, труд е узалудан. ер ако неко уби пату, она
му се касние претвара у радост и споко.
7. Причао е, опет, како се неки старац задржао у идолопоклоничком светилишту. И
доу демони па му кажу:
- Излази из нашега места.
А старац рече:
- Ви немате свога места.
И они стану да разбацуу егово палмово грае. Старац истрано настави да га
сакупа. Затим га едан демон узме за руку и почне да га вуче напое. А старац,
како стигне до врата, другом руком се дохвати довратка па повика:
58
- Исусе, помози ми!
И демон сместа оде. Старац почне да плаче, а Господ му вели:
- Зашто плачеш?
Старац одговори:
- ер се они усууу да ухвате човека и да тако поступау.
А Он му рече:
- Ти си био немаран. ер када си ме заискао, видео си како сам ти притекао у помо.
Све ово причам да бих показао да е потребан велики труд, а без уложеног труда
немогуе е имати Бога уза се. ер Он е за нас распет.
8. Посети едан монах аву Илиу тиховатеа у братству кое беше у пеини аве
Саве, и каже му:
- Аво, реци ми неку поуку.
А старац рече томе брату:
- У доба наших отаца биле су омиене ове три врлине: сиромаштво, кроткост и
уздржае; а сад меу монасима превладава лакомост, стомакоугаае и дрскост. А
ти, шта од овога желиш, тога се држи.
О АВИ ИРАКЛИУ
1. Неки брат, кога су демони нападали, исповеди то ави Ираклиу. А ова му
исприча како е едан старац имао ученика кои много година беше веома
послушан. И еднога дана, дакле, када е био искушаван од демона, он начини
поклон пред старцем и рече:
- Помози ми да постанем монах.
А старац му вели:
- Изабери место и начиниемо ти тамо келиу.
И отишавши одатле, он пронае место, те поу и саграде тамо келиу. Старац рече
томе брату:
- Све што ти кажем, ти учини. Кад огладниш, еди, пи, спава; само из свое келие
не излази осим суботом; тада дои к мени.
И брат два дана поступаше по старчево заповести, треега дана, незадовоан,
рече: "зашто ми е старац то учинио?" И уставши, отпое много псалама; а после
заласка сунца седе да обедуе, и угледа некаквог Арапина како лежи и шкргуе
зубима на ега. Он се веома уплаши и потрчи старцу па, покуцавши на врата, рече:
- Аво, помилу ме и отвори.
Знауи да ова ние одржао своу реч, старац му не отвори све до утра; а уутру
отвори врата и нае га напоу како се моли па, сажаливши се на ега, поведе га
унутра. Тада ова рече:
- Молим те, оче. Када сам пошао да спавам, видео сам у своо колиби едног црног
Арапина.
А он каза:
- То ти се десило ер ниси држао своу реч.
А тада, давши му правило монашког живеа кое одговара еговим моима, он
га отпусти. И ова ускоро постане добар монах.
О АВИ ИСИДОРУ
59
1. Причали су за аву Исидора, презвитера у Скиту, како е, када би неко имао
сабрата слабог или немарног или псовача, и желео да га одагна, говорио: "Доведи
ми га овамо". И узимао би га к себи и своом дуготрпеивошу би га спашавао.
2. Упита га едан сабрат:
- Зашто се демони толико плаше тебе?
Старац му вели:
- ер од када сам постао монах, трудим се да не допустим да се гнев попне у мое
грло.
3. Говорио е ош како има четрдесет година од кадао сеа грех у своим
помислима, али никада ние подлегао нити жеи нити ути.
4. ош е рекао:
- Када сам био млаи и проводио време у своо келии, нисам имао одреено време
за молитву; и но и дан били су ми време за молитву.
5. Причао е ава Пимен о ави Исидору како е ноу плео свежа од палмове ужади;
и браа га стану молити, говореи:
- Одмори се мало, ер си ве остарио.
А он им говораше:
- Ако и спале Исидора и распу егов пепео на ветру, нема вее благодати за мене,
ер е Син Божии дошао овде за нас.
6. Исти е причао како су ави Исидору помисли говориле:
- Ти си велики човек.
А он им е говорио:
- Да нисам можда достигао аву Антониа? Или сам можда постао исти као ава
Памво или као други оци кои су угодили Богу?
Када би он то изговорио, помисли би престаале. А када би га ненависник учинио
малодушним, убацууи му помисли да е после тога бити бачен у пакао, он би им
одговарао:
- И у пакао ако будем бачен, наи у вас под собом.
7. Рекао е ава Исидор:
- Пошао сам едном приликом на тржницу да продам неко рукодее; а када видех
како ми се приближава гнев, оставих рукодее и побегох.
8. Отиде едном ава Исидор ави Теофилу, архиепископу Александрие; а када се
вратио у Скит, упитау сабраа:
- Како е у граду?
Он им рече:
- Наравно, брао, да нисам видео ниедног удског лица осим архиепископовог.
А они, чувши то, веома се узнемирише и рекоше:
- Па зар су нестали, аво? .
Он им рече:
60
- Наравно да не, али ме нису савладале помисли да икога видим.
А они, чувши то, задивише се и укрепише у намери да чувау свое очи од лутаа.
9. Исти ава Исидор е рекао:
- Разборитост светих е у томе да препознау воу Божиу. ер човек све савладава
бивауи послушан истини, пошто представа образ и подобие Божие. Нагоре од
свега е када човек следи свое срце, односно свое помисли, а не закон Божии; а то
се касние претвара у тугу, ер ние спознао тане нити пронашао пут светих да би
се подвизавао на ему. Сада е, дакле, време да се подвизавамо за Господа, ер се
спасее задобиа у време туге; ер писано е: "Трпеем своим спасавате душе
свое".
О АВИ ИСИДОРУ ПИЛУСИОТУ
1. Говорио е ава Исидор Пилусиот:
- Живот без речи више користи него реч без живота. ер први и утаем користи, а
ова друга и виком смета. А ако се спрегну живот и реч, представау едан
целокупан кип философие.
2. Он исти е говорио:
- Пошту врлине, немо неговати уживаа; ер ове прве су бесмртне, а ова друга се
лако гасе.73
3. ош е рекао:
- Многи уди, додуше, желе врлину, али оклевау да поу путем кои води до е; а
други и не знау да постои врлина. Оне прве, дакле, треба да убедимо да одбаце
леивост; а друге да поучимо да е врлина заиста врлина.
4. ош е рекао:
- Злоба и удаава уде од Бога и раздваа их меусобно. Треба, дакле, бежеи да е
избегавамо и да настоимо да остваримо врлину, коа и води ка Богу и меусобно
нас приближава. А одреее врлине и философие е простодушност заедно са
разборитошу.
5. ош е рекао:
- Пошто е велика узвишеност смиреноума, као што е велики пад хвалисавости,
саветуем вам да ово прво прихватите, а у друго да не паднете.
6. ош е рекао:
- Страшна и ужасна страст лакомости, коа не зна за ситост, душу, коа е оме
обузета, води ка нагорему од свих зала. Према томе, ослободимо се е од самог
почетка; ер када победи бие несавладива.
О АВИ ИСАКУ, ПРЕЗВИТЕРУ ИЗ КЕЛИА
1. Доу едном оци ави Исаку да га учине свештеником. А он, чувши за то, побегне
из Египта. И пое у некакво пое и сакрие се у траву. Похитау, дакле, оци за им;
61
када стигну до тог поа, застану да мало почину, ер е била но. И пусте магарца
да пасе. А магарац се удаи и стане пред старца. Уутро, тражеи магарца, пронау
они аву Исака, и задиве се. А када су хтели да га вежу, старац им рече:
- Неу више бежати. ер е то воа Божиа, и где год да побегнем, долазим на исто.
2. Причао е ава Исак: Кад сам био млаи, живео сам кра аве Крониа; а он ми
никада ние рекао да га у нечему послужим, иако е био стар и тресао се, ве е сам
устаао и приносио крчаг мени и другима као што сам а. Живео сам и кра аве
Теодора из Ферме, а ни он ми никада ние говорио да нешто учиним, ве е трпезу
сам поставао и говорио:
- Брате, ако желиш, дои да едеш.
А а сам му говорио:
- Аво, дошао сам теби да бих стекао какву духовну корист, и зашто ми никада не
кажеш да нешто учиним?
Али старац би стално утао. а поем и испричам то старцима. А старци, дошавши
ему, рекоше му:
- Аво, брат е дошао твоо светости ради духовне користи; зашто му не кажеш да
нешто учини?
А старац им вели:
- есам ли а старешина па да му заповедам? а му, свакако, ништа не говорим, али
ако хое, нека и он чини оно што а чиним.
Од тада бих а увек предухитрио старца и чинио оно што е он требало да учини. А
он, све што е чинио, чинио е утке. И то ме е поучило да свое послове утке
извршавам.
3. Живели су заедно ава Исак и ава Аврам. едном приликом ава Аврам уе и
затекне аву Исака како плаче; па га упита:
- Зашто плачеш?
А старац одговори:
- А зашто да не плачемо? ер куда можемо пои? Наши оци су се упокоили.
Заиста, приход од рукодеа ние нам довоан за бродску карту, колико смо некада
давали када смо ишли старцима у посету. Сада смо, дакле, остали сирочад. Због
тога плачем.
4. Рекао е ава Исак:
- Познаем брата кои е косио у поу и пожелео да поеде едан клас жита. И рече
он власнику поа: "Допушташ ли да поедем едан клас жита?" А ова, чувши то,
задиви се и каже му: "То е твое пое, оче, па зар мене питаш?" До те мере е та
брат био доследан.
5. Рекао е браи:
- Не доводите младие овамо. ер су у Скиту четири цркве опустеле због их.
6. Причали су да е ава Исак заедно са хлебом ео пепео из кадионице предложеа.
7. Говорио е ава Исак:
62
- Наши оци и ава Памво носили су стару и закрпену одеу од палмовог конца, а
ви сад носите скупу одеу. Идите одавде, опустошили сте ово место.
А када е требало да иде у косидбу, говорио им е:
- Неу вам дати никакве заповести, ер их се неете држати.
8. Причао е едан од отаца како е неки брат, кои е носио мали куку, дошао у
цркву у Келиама и стао испред аве Исака; а старац га отера, говореи:
- Ово овде припада монасима, а ти, пошто си световак, не можеш овде остати.
9. Рекао е ава Исак:
- Никада нисам унео у келиу помисао против брата кои ме е ожалостио. А а сам
се старао да не допустим да у своу келиу оде брат кои у своме уму има нешто
против мене.
10. Ава Исак се разболи великом болешу и дуго остане болестан; а брат му
припреми мало каше и стави у у купине; и старац не хтеде да е окуси. А брат га
стаде молити, говореи:
- Узми мало, аво, због болести. А старац му рече:
- Заиста, брате, хтео сам да проведем у то болести тридесет година.
11. Причали су о томе како су старци, када е ава Исак требало да умре, дошли к
ему и рекли:
- Шта да чинимо после тебе, оче?
А он им рече:
- Видели сте како сам провео сво век пред вама; ако желите да ме следите и да се
држите заповести Божиих, послае Он своу благодат и сачувае ово место. А ако
их се не будете држали, неете остати у овоме месту. И ми смо, заиста, жалили
када су наши оци били на самрти; али чувауи заповести Господе и ихове
препоруке, осеали смо као да су они са нама. Тако и ви чините и спасиете се.
12. Рекао е ава Исак:
- Говорио е ава Памво да монах треба да носи такву одеу да е, чак и ако е три
дана остави изван келие, нико не узме.
О АВИ ИСИДОРУ ПРЕЗВИТЕРУ
1. Причали су како е едном приликом ави Исидору презвитеру дошао некакав
брат да би га позвао на обед. Али старац то не прихваташе, говореи:
- Адам, кои беше храном прелашен, остаде изван раа.
Вели му брат:
- Зар се ти уопште плашиш да изаеш изван свое келие?
А он опет рече:
- Плашим се, чедо мое, ер "аво, као лав ричуи ходи и тражи кога да прождере".
Много пута е чак говорио:
- Ако се неко преда вину, нее успети да побегне од утицаа своих помисли. ер се
63
и Лот, кога су на то кери нагнале, напио вина, а кроз пианство га е аво лако
навео на безакони блуд.
2. Рекао е ава Исидор:
- Ако жудиш за Царством небеским, презири новац и насто да задобиеш божанску
плату.
3. ош е рекао:
- Ние могуе живети по вои Божио, ако си раскалашник и среброубац.
4. ош е рекао:
- Ако се подвизавате држеи прописани пост, немоте се гордити; ер ако се због
тога гордите, бое е да едете месо. Бое е човеку да еде месо, него да се горди и
хвалише.
5. ош е рекао:
- Они кои се поучавау треба свое истинске учитее и да убе као оце и да
поштуу као господаре; те нити због убави да се лишавау страха, нити због
страха да гасне ихова убав.
6. ош е рекао:
- Ако жудиш за спасеем, чини оно што води ка ему.
7. Причали су како е ава Исидор, када е неки брат пошао код ега, побегао у
унутрашост келие. А браа му рекоше:
- Аво, зашто си то учинио?
А он одговори:
- И звери када беже, скривау се у свое брлоге. Говорио е тако ради духовне
користи свое брае.
О АВИ ИСАКУ ТИВЕСКОМ
1. Посети едном приликом ава Исак Тивески неку монашку заедницу и угледа
еднога од брае у некаквом сагрешеу, па га осуди. А када е изашао у пустиу,
дое анео Господи и стане пред врата егове келие, рекавши:
- Неу те пустити да уеш.
А он га стаде молити:
- О чему се ради?
Одговарауи му, анео рече:
- Бог ме е послао рекавши: "Упита га, где заповедаш да бацим грешнога брата
коега си осудио?"
Ова се сместа покаа, па рече:
- Сагрешио сам, опрости ми.
А анео рече:
- Устани, Бог ти е опростио. Чува се, пак, убудуе да не осууеш никога пре него
што га Бог осуди.
64
2. Причали су како е ава Аполос имао ученика по имену Исак кои е био савршено
васпитан у сваком добром делу; и беше стекао тиховае светога предложеа. А
када е излазио из цркве, никоме ние допуштао да га сусретне. ер разлог егов
био е у томе да све добро има свое време, "ер свему има време". А када би се
сабрае распуштало, он е бивао као гоен ватром, настоеи да се докопа свое
келие. Много пута су, после молитвеног сабраа, браи били приношени двопек и
чаша вина; меутим, он то ние примао, не због тога што е одбиао понуде свое
брае, ве да би очувао тишину молитвеног сабраа. Догоди му се, пак, да остане у
постеи због болести; и чувши то, браа доу да га посете. И док су седели кра
ега, упиташе га:
- Аво Исак, зашто после молитвеног сабраа бежиш од свое брае?
А он им одговори:
- Не бежим а од свое брае, ве од лукавства демонског. ер ако неко држи
упаену свеу, па се задржи стоеи на ветру, она се због ега угаси. Тако и ми
обасани светим предложеем, ако се задржавамо изван келие, помрачуе се наш
ум. Такав е био живот преподобнога аве Исака.
О АВИ ИЛАРИОНУ
1. Дое едном ава Иларион из Палестине у гору да посети аву Антониа. И вели му
ава Антоние:
- Добро дошао, звездо утара коа утром излазиш.
А ава Иларион му одговара:
- Мир ти, светлосни стубе кои обасаваш васеену.
О АВИ ИСХИРИОНУ
1. Свети Оци су пророковали о последем нараштау. Па рекоше:
- Шта смо ми чинили?
А ава Исхирион, едан од тих великих, одговори:
- Ми смо извршавали заповести Господе. Они опет рекоше:
- А они после нас, дакле, шта е чинити?
А он рече:
- Они е доспети до половине наших дела.
Рекоше:
- А шта е они после их?
Рече:
- уди тога нараштаа нее уопште имати дела; дои е искушее на их, и кои се
нау спремни у то време, наи е се да су веи и од нас и од наших отаца.
О АВИ ИПЕРЕХИУ
1. Рекао е ава Иперехие:
- Као што е лав страшан за диве магарце, тако е и трезвен монах страшан за
помисли жее.
65
2. ош ерекао:
- Пост е узда коа монаха одводи од греха. Ко е одбаци постае помахнитали
ждребац.
3. ош е рекао:
- Она ко не обузда сво език у часу гнева, нее обуздати ни свое страсти.
4. ош е рекао:
- Бое е да едеш месо и да пиеш вино него да оговарауи едеш тела свое
сабрае.
5. ош ерекао:
- Шапатом оговараа змиа е изагнала Еву из раскога врта. Сличан о е и она
ко оговара свога ближега; ер тиме уништава душу онога кои слуша, а своу не
спасава.
6. ош е рекао:
- Добровоно сиромаштво е ризница за монаха.
Сабира своу ризницу, брате, на небу; ер су векови одмора неброани.
7. ош е рекао:
- Нека твое мисли увек буду у Царству небеском; и ускоро еш га наследити.
8. ош е рекао:
- Послушае е монахова драгоценост. А она кои га поседуе бие услишен од
стране Бога и слободно е стати пред Распетога; ер распети Господ е био
послушан до смрти.
О СВЕТОМ ЕФРЕМУ
1. Ава ефрем е био дете када е уснио сан, односно, када е имао виее како се
винова лоза успела уз егов език, проширила се и испунила целу зему, и била е
препуна плода. И долазиле су све птице небеске и еле са плода од лозе; и што су
више еле, то е било више енога плода.
2. Другом приликом, опет, неки од светитеа е у своме виеу угледао чету
анела како, по заповести Божио, силазе са неба, имауи у своим рукама свитак,
односно грамату исписану изнутра и споа; и говорили су меу собом:
- Ко треба ово да преузме?
Неки су говорили "ова", неки "она". Па одговоре:
66
- Заиста, они су свети и праведни; али ово нико неможе преузети осим ефрема.
И виде старац како она свитак предау ефрему. А када уутру устане, чуе ефрема
како проповеда као да е извор текао из егових уста, и схвати да оно што извире
из егових уста потиче од Духа Светога.
3. Другом приликом, опет, када се ефрем поавио, дое една блудница не би ли га
ласкама наговорила на нечасни чин; а ако не, да га макар наведе да се разгневи, ер
никада га нико ние видео аросног. А он о вели:
- Пои за мном.
Па пошто се приближе месту где беше гомила света, рече о:
- Дои, нека то што желиш буде на овоме месту.
А она, гледауи толики свет, рече му:
- Како то можемо учинити пред толиким светом а да се не постидимо?
А он о каже:
- Ако се стидимо од уди, много више треба да се стидимо Бога кои види и оно
што е скривено у тами.
И она постиено оде, не остваривши своу накану.
О АВИ ОВАНУ КОЛОВУ
1. Причали су о томе како е ава ован Колов, када се упутио некаквом тивеском
старцу у Скиту, остао у пустии. А ава, узевши егов суви штап, посади га и рече:
- Залива га свакога дана едном посудом воде, док не донесе плода.
А вода е била толико далеко од их да е одлазио увече а враао се уутро. И тако,
после три године, штап оживи и даде плода. А старац, узевши егов плод, донесе
га у цркву, рекавши братии:
- Узмите, едите плод послушаа.
2. Причали су како е ава ован Колов едном приликом рекао едном старием
брату:
- Хтео бих да будем безбрижан, као што су безбрижни анели кои непрекидно
славе Бога. Па скинувши сво плашт изае у пустиу и провевши тамо недеу
дана, врати се своме брату. И чим е покуцао на врата, брат га ослови и пре него
што е отворио:
- Ко си ти?
А он одговори:
- а сам ован, тво брат.
Ова му рече:
- ован е постао анео и ние више меу удима.А он га стаде молити и говорити:
- а сам.
Али му брат не отвори ве га остави да адикуе до утра.
Затим му отвори и рече:
- Човек си, опет имаш потребу да радиш да би се хранио.
А он направи метаниу и рече:
- Опрости ми.
67
3. Рекао е ава ован Колов:
- Ако неки цар пожели да преотме град од неприатеа, прво им ускрати воду и
храну, те му се тако неприатеи, изморени глау, потчиавау. Тако е и са
телесним страстима: ако човек живи у посту и глади, неприатеи егове душе е
онемоати.
4. ош е рекао:
- Она ко е сит и прича са дететом, ве е учинио блуд у своим мислима.
5. ош е рекао:
-Успиуи се едном приликом путем ка Скиту и носеи своа плетива, угледах
неког камилара како ми говори и наводи на гнев; те а оставих свое кошаре и
побегох.
6. едном, опет, на жетви, чуе он некога брата како гневно говори своме ближему
и како каже: "Бежи, ти". И он, напустивши жетву, отиде.
7. Неколико стараца из Скита нау прилику да обедуу заедно; а са има беше и
ава ован. А едан стари свештеномонах устане да дохвати крчаг са водом; и нико
не хтеде да узме воде од ега осим ована Колова. Зачуде се они, дакле, и упитау
га:
- Како си се ти, кои си толико млаи, усудио да прихватиш услугу од едног
свештеномонаха?
А он им одговори:
- Када а устанем да дохватим крчаг, радуем се ако сви узму воде, да бих имао за
то плату; и асам, дакле, због тога узео, да бих му тиме плату прибавио, те да се он
не би ожалостио ако нико не узме од ега.
И када то рече, они се задиве због егове разборитости.
8. Док е едном седео испред цркве, окупе се браа око ега и стану му казивати
свое помисли. А када то угледа неки од стараца, спопадне га завист, па му каже:
- Тво крчаг, оване, пун е отрова.
Ава ован му вели:
- Тако е, аво; а то си рекао видеи само оно што е споа; шта би тек имао да
кажеш кад би видео оно што е унутра.
9. Причали су оци како се едном, док е братство ело за заедничком трпезом,
едан од их засмеао за столом. Видевши то, ава ован се заплака, говореи:
- Шта ли та брат кои се насмеао има у своме срцу, ер би пре требало да заплаче
будуи да еде за заедничком трпезом?
10. Доу едном неки од брае да га задиркуу, ер ние допуштао своим мислима
да лутау, нити е говорио о стварима тога времена. Па му кажу:
- Благодаримо Богу што е ове године било доста кише па су палме напоене и
пуштау изданке, те браа себи налазе рукодеа.
Ава ован им рече:
68
-Тако е и са Светим Духом: када силази у срца удска, она се обнавау и
испуштау изданке са страхом Божиим.
11. Причали су за ега како е едном плео струкове за две кошаре, а начинио од
их само едну, и ние то приметио све док ние стигао до дна. ер егове мисли
беху заокупене созерцаем.
12. Рекао е ава ован:
- а сам као човек кои седи испод великог дрвета и посматра многе звери и
гмизавце како иду ка ему; и када не може да им умакне, он бежи на дрво и тако се
спасава. Тако и а: седим у своо келии и посматрам изнад себе лукаве помисли; и
када не могу да их савладам молитвом, прибегавам Богу и тако се спасавам од
ненависника.
13. Причао е ава Пимен о томе како се ава ован Колов молио Богу, па су од ега
одступиле страсти и постао е безбрижан. Тада пое ка едном старцу и рече:
- Видим да сам спокоан и да немам никаквих искушеа.
А старац му вели:
- Пои, помоли се Богу да ти доу искушеа и скрушеност и смирее кое си
рание имао; ер душа кроз искушеа напредуе. И он се помоли Богу, а када су
искушеа наишла, ние се више молио да се она удае од ега, ве е говорио:
- Да ми, Господе, стрпеа у борбама.
14. Причао е ава ован како е неки од стараца у заносу имао виее. Гле, три
монаха стаала су кра мора; и дое до их глас са супротне стране кои е говорио:
-Узмите крила огена и доите мени. И двоица узеше крила и полетеше на
супротну обалу; а треи остане и почне силно да плаче. А затим му се дадоше
крила, али не огена, ве слаба и немона; и он едва, тонуи и дижуи се, уз
много труда прее на супротну страну. Такав е и ова род - ако и добиа крила, она
ипак нису огена, ве врло слаба и немона.
15. Упитао е едан од брае аву ована:
- Како то да се моа душа, иако има рана, не стиди да оговара другога?
Исприча му старац причу о оговарау:
- Био е некакав сиромах човек и имао е жену; угледа, пак, и неку другу коа
беаше лепа, те узме и у. А биле су обе наге. И догоди се да у едном месту беше
славе, а оне га стану молити: "Поведи нас са собом". Он их узе и обе смести у
бачве; па, укрцавши се на брод, дое у то место. А када настане подневна жега и
уди потраже спокоа, една од их провири напое па, не видевши никога, скочи
у неко сметиште и сакупивши старе дроке начини себи поас, па одважно поче да
шета. А друга, коа е унутра седела нага, рече у себи: "Гле, ова блудница се не
стиди да шета нага". А ен муж рече: "О каквог чуда! Она е барем покрила своу
срамоту, а ти си потпуно нага, и без стида тако говориш."
Такав е грех оговараа.
69
16. Говорио е старац неком брату о души коа жели да се покае:
- Била е у неком граду една лепа блудница и имала е много приатеа. Дое едан
властелин код е и рече о: "Обеа ми да еш бити честита и а у те узети за
жену". И она му то обеа. И он, пошто е узме, поведе е у своу куу. А ени
приатеи, тражеи е, говораху: "Та и та властелин у е повео своо куи; ако,
дакле, поемо егово куи, он е то сазнати и казние нас. Поимо бое са заде
стране куе и звизнимо о; а она е, познауи звук нашега звиждаа, сии до нас,
и ми емо тако бити недужни". Али она, чим е зачула звиждае, запуши уши,
потрчи ка унутаро ложници и затвори врата.
Говорио е старац да та блудница представа душу, а ени приатеи човекове
страсти, властелин е Христос, а унутрашост дома е вечно пребивалиште. А они
што о звижде су лукави демони. Али душа увек прибегава Господу.
17. едном приликом кад се ава ован, заедно са другом браом, успиао из Скита,
догоди се да ихов водич залута ер беше но. И браа веле ави овану:
- Аво, наш водич е изгубио пут. Шта, дакле, да не бисмо лутауи нашли смрт?
Старац им рече:
- Ако му то кажемо, ожалостие се и посрамити. а у се начинити болестан и реи
у му: "Не могу да ходам, и остау овде до утра".
Тако и учини. А други рекоше:
- Неемо ни ми ии дае, него емо кра тебе остати. И остадоше до утра и не
саблазнише брата.
18. Беаше некакав старац у Скиту, трудоубив у телесним стварима, али не и
тачан у своим размишаима. Дое он, дакле, код аве ована да га запита о
забораву; па саслушавши старчеву поуку, врати се у своу келиу и заборави све
што му ава ован беше рекао. Па пое поново да га упита; и чувши исту поуку,
врати се. Али тек што е стигао у своу келиу, он поново све заборави; и тако,
сваки пут када би отишао, у повратку би га обузимао заборав. А када е, после тога,
сусрео старца, он га упита:
- Знаш ли, аво, да сам опет заборавио шта си ми рекао? Али нисам више долазио да
те не бих узнемиравао.
Вели му ава ован:
- Пои, упали светику.
Ова упали.
Он му опет рече:
- Донеси друге светике и упали их од ове.
Ова тако учини.
А ава ован рече старцу:
- Да се ние, можда, светика оштетила пошто си од е упалио друге светике?
Ова рече:
- Не.
А старац вели:
-Тако ние ни ован. Ако цео Скит дое мени, нее ме омести у благодати
Христово. Према томе, дои кад год желиш, и немо уопште оклевати.
70
И тако, због стрпеа их обоице, Бог узме од старца заборавност. А у томе е
био подвиг житеа Скита, да радо пружау помо онима кои су имали искушеа.
19. Упита едан брат аву ована:
- Шта да чиним ер мо сабрат често долази и позива ме на рад, а а сам напаен и
слаб и умарам се на послу? Шта, дакле, да чиним са заповешу?
А старац му одговори:
- Халев е рекао Исусу сину Навину: "Имао сам четрдесет година када е Мосие,
слуга Господи, послао из пустие у ову зему мене и тебе, а сада имам
осамдесет пет година. Као што сам тада био крепак, тако и сада имам снаге да
ступим у борбу и да изаем из е". Тако, дакле, и ти, ако можеш да излазиш као
што улазиш, пои; а ако не можеш тако да чиниш, седи у своо келии оплакууи
свое грехе; и ако те нау да тугуеш, нее те терати да изаеш.
20. Рекао е ава ован:
Ко е продао осифа? едан од монаха одговори:
- егова браа.
Вели му старац:
- Не, него га е продало егово смирее. ер могао е реи: "а сам ихов брат", и
да се супротстави; али он е утеи продао себе због смиреа; а смирее га е
поставило за управитеаЕгипта.
21. Рекао е ава ован:
- Оставауи лаки терет, односно самопрекор, упртили смо тежак терет, односно
самоосуду.
22. Он исти е рекао:
- Смиреноуме и страх Божии су изнад свих осталих врлина.
23. Седео е он еданпут у цркви и уздисао, не знауи да е неко био иза ега. А
када е то приметио, направи метаниу пред им и рече:
- Опрости ми, аво! ош се нисам научио.
24. Исти он е говорио своме ученику:
- Сетимо се еднога, и сви е се нас сеати; а ако презремо еднога, кои е Бог, сви
е нас презрети и отии емо у пропаст.
25. Причали су о томе како е ава ован дошао у цркву у Скиту. И, пошто е чуо
препирае неколицине брае, врати се до свое келие, направи напре три круга
око е, па тек тада уе унутра. А неки од брае, посматрауи га, зачудише се
зашто е тако чинио, па дооше и упиташе га. А он им рече:
- Уши су ми биле препуне препирке; начинио сам круг како би их очистио, да бих
тако у миру свога ума ушао у своу келиу.
26. Дое едно вече некакав брат у келиу аве ована, имауи на уму да се одмах
врати; и док су они причали о врлинама, сване а да нису ни приметили. А старац
71
изае да га испрати; и остану у разговору до шестога часа, па га он уведе унутра, и
пошто едоше, ова тада оде.
27. Говорио е ава ован:
- Тамновае е да седиш у келии и да се увек сеаш Бога. А то значе речи: "У
тамници биах и доосте мени ".
28. ош е рекао:
- Ко е снажан као лав, и због свога стомака пада у замку, те нестае сва снага
егова?
29. ош е рекао:
- едуи хлеб и со, оци из Скита су говорили: "Немомо навикавати себе на со и
хлеб".
И тако су били крепки за дело Божие.
30. Дое едан брат да узме кошаре од аве ована. А он, изашавши, рече му:
- Шта желиш, брате?
Он одговори:
- Кошаре, аво.
А ова, ушавши унутра да изнесе кошаре, заборави се и седне да плете. Монах опет
покуца на врата, па кад старац изае, рече му:
- Донеси кошаре, аво.
А ова опет уе и седне да плете. Монах поново покуца, а старац, изашавши, упита
га:
- Шта желиш, брате?
Он одговори:
- Кошаре, аво.
А ова, узевши га за руку, поведе га унутра говореи:
- Ако желиш кошаре, узми их и пои; ер а немам времена.
31. Дое едном камилар да узме егове кошаре и да их пренесе на друго место. А
старац, ушавши да му изнесе ужад, заборави на то, ер му е ум био посвеен Богу.
Меутим, камилар га поново узнемири лупауи на врата, и поново ава ован,
ушавши унутра,заборави на ега. А када камилар покуца по треи пут, ова изае
говореи:
- Ужад камила, ужад камила.
32. Био е он жестокога духа. Посетивши га, дакле, едан брат стане да хвали егов
рад (правио е ужад), а ова уташе. Он опет почне да му говори; а старац опет
уташе. А када му се он обрати по треи пут, рече ава посетиоцу:
- Од када си дошао овде, одузео си Бога од мене.
33. Дое едан старац у келиу аве ована и нае га како спава, а едан анео стои
кра ега и хлади га машуи крилима. И видевши то, он оде. А ова, када се
пробуди, упита свога ученика:
72
- е ли ико долазио док сам спавао?
Он одговори:
- Да, некакав старац.
И схвати одмах ава ован да е та старац еговог духовног узраста, и да е видео
анела.
34. Рекао е ава ован:
- а мислим да човек треба да поприми мало од сваке врлине. Према томе, свакога
дана, када утром устанеш, започни сваку врлину и заповест Божиу, са великим
смиреем, уз страх и дуготрпеивост, са убаву Божиом, уз сваку спремност
душе и тела и велико смирее, са трпеем пате срца и са затворништвом.
Започни велику молитву и прозбу уз нарицае, чистоту езика и уздржае очиу,
бивауи презрен али не разгневен, миротвореи и не узвраауи злом за зло, не
гледауи на сагрешеа других, не придауи себи важност, ер си испод сваке
твари. Започни с крстом, с борбом, са сиромаштвом духа, с воом и духовним
подвигом, с постом, покааем и плакаем, с расуиваем, са чистотом душе, с
тишином рукодеа, са ноним бдеима, с глау и жеу, с хладноом и голотиом,
с трудом, затварауи сво гроб као да си ве умро, као да имаш на уму да е твоа
смрт свакога часа све ближа.
35. Причало се како е ава ован, када би се вратио са жетве или из посете
старцима, проводио време умолитви, изучавау Писма и псалмопоау, сведок
свое мисли не би довео у првобитни ред.
36. Рекао е неки од отаца о ему:
- Ко е та ован, кои е своим смиреем обесио цео Скит о сво мали прст?
37. Упитао е неки од отаца аву ована Колова: "Шта е то монах?" А ова одговори:
- Труд, ер се монах при свакоме делу труди. То е монах.
38. Причао е ава ован Колов о томе како е неки старац духовник постао
затворник; а био е познат у граду и веома славан. И аве му: "едан од светих треба
да умре, дои да га целиваш пре него што се упокои". А он рече у себи: "Ако
изаем по дану, потрчае уди за мном и указае ми велику част, а у томе а немам
спокоа. Пои у, дакле, ноу по мраку, и искрашу се од свих". А када увече,
желеи да се искраде, изае из келие, гле, пошае Бог два анела са бакама да му
осветавау пут; и тако цео град похита да види славу. И колико е мислио да
избегне славу, ош више беше прославен. Тиме е испуено што е писано:
"Сваки кои себе понижуе, узвисие се".
39. Говорио е ава ован Колов:
- Ние могуе градити своу куу од горе према
доле, ве од темеа према горе.
Рекоше му:
- Шта значе те речи? Он им рече:
73
-Теме е тво ближи кога треба да задобиеш, и то пре свега. ер о ему висе све
заповести Божие.
40. Причали су следеу причу о ави овану:
Догоди се да едно девоци, по имену Пасиа, умру родитеи и она остане сироче.
И тако намисли она да од свога дома начини свратиште за оце из Скита. Проведе
тако доста година дочекууи и служеи оце. А након неког времена, када се ено
имае истроши, поче девока да посустае. Здруже се, дакле, с ом некакви
изопачени уди и скрену е са доброга пута; од тада почне она лоше да се влада, те
стигне чак до блудничеа. Зачуу то оци и веома се ожалосте па, позвавши аву
ована Колова, рекоше му:
- Чули смо о оно сестри да лоше живи; а пошто е она, када е могла, показивала
према нама своу убав, покажимо сада и ми своу убав и помозимо о. Пои код
е, и по мудрости коу ти е Бог подарио, уреди то у вези са ом.
Дое, дакле, ава ован код е и каже старо служавки:
- Наави ме своо господарици. А она покуша да га отера, говореи:
- Ви сте од почетка трошили ено имае, и ево,сада е сиромашна.
Вели о ава ован:
- Реци о; ер у о много помои.А ене слуге му рекоше, смеуи се:
- Шта ти имаш да о даш, па желиш да се сретнеш са ом?
Ова одговори:
- Откуд ви знате шта у о понудити?
Попне се, пак, старица и каже о за ега. А девока о одговори:
- Ти монаси се стално креу кра Црвеног мора и налазе бисере.
Па украсивши се, рече:
- Буди добра и уведи га код мене.
И, пошто се он попне код е, она прва седне на кревет а ава ован дое и седне кра
е. Гледауи е у лице, он о рече:
- Зашто си презрела Исуса, доспевши до тога?
Чувши то, она се сва укочи. А ава ован, погнувши главу доле, поче силно да плаче.
Она му вели:
- Аво, зашто плачеш?
А он тек што устане, поново погне главу па, заплакавши, рече о:
- Видим да се Сатана игра на твоме лицу; па како да не плачем?
А она, када то зачу, упита га:
- Има ли ми покааа, аво?
Вели о ава:
-Да.
Рече му она:
- Поведи ме где год желиш.
Вели о ава:
- Поимо.
И она устане и пое за им. А ава ован примети да она ништа не заповеди нити
рече за своу куу, и задиви се. А када су стигли у пустиу, ве се беше смркло.
Начинивши о од песка мало узглаве, он га закрсти и рече о:
- Спава овде.
74
А он, начинивши и себи лежа на мало удаености, прочита свое молитве и легне.
Пробудивши се око понои, угледа некакав светлосни пут кои са неба силази до
е; и виде анеле Божие како односе ену душу. Он устане, приближи о се и
дотакне о ногу. Па видевши да е умрла, баци се ничице на зему, молеи се Богу.
И чуе да е едан час еног покааа прихваен више него покаае многих уди
кои дуго истрау на ему, али не показуу жар покааа.
О АВИ ОВАНУ КИНОВИТУ
1. Био е неки брат кои е живео у општежиу и држао се великог подвига. Када е
братство из Скита чуло за ега, доу да га виде. И изау на место где е он радио. А
ова, пошто их поздрави, врати се и почне поново да ради. Видеи то што е
учинио, браа му рекоше:
- оване, ко ти е дао схиму? Или ко те е учинио монахом а ние те научио да
приступиш браи и да им кажеш: "Благословите" или "Седите"?
Он им рече:
- Грешни ован се не бави тиме.
О АВИ ОСИФУ ИЗ ПАНЕФА
1. Попну се, едном приликом, неки од отаца до Панефа ави осифу да га упитау
како треба да дочекуу брау коа им долазе у госте, односно, да ли према има
треба да се понашау слободно и присно. И пре него што га то упиташе, старац рече
своме ученику:
- Постара се да разумеш оно што у данас чинити, и остани код тога.
И старац постави два астука, едан себи с десне стране а други с леве, и рече:
- Седите.
Па уе у своу келиу и обуче просачку одеу и, изашавши напое, прое измеу
их. Затим опет уе, обуче своу одеу, па изашавши напое, седне меу их.
Они, пак, беху веома изненаени тиме што е старац учинио. А он им рече:
- есте ли схватили шта сам учинио? Одговорише:
-Да.
- Да ме ние можда изменила она недостона одеа?
Одговорише:
-Не.
А он им вели:
- Исти сам, дакле, у обе одее. Као што ме она прва ние променила, тако ми ни она
друга ние наштетила; према томе, дужни смо да примамо страну брау сагласно са
светим еванеем. ер оно вели: "Подате, дакле, Цару Царево а БогуБожие". ер
када су браа присутна, прихватимо их са срдачношу. А када смо потпуно сами,
потребно нам е да туга остане с нама.
А они, чувши то, задивише се ер им е, и пре него што су га упитали, одговорио на
све оно што су имали на уму. И прославише Бога.
2. Рекао е ава Пимен ави осифу:
- Реци ми, како да постанем монах?
75
А он рече:
- Ако хоеш да наеш сво мир и овде и тамо, за сваку ствар реци: "Ко сам а?". И
немо никога осуивати.
3. Исти он упитао е аву осифа:
- Шта да чиним када ми се приближе страсти? Да им се супротставим или да им
допустим да уу?
Старац му каже:
- Допусти им да уу и бори се против их. Вративши се у Скит, он остане тамо. А
када едан од Тивеаца дое у Скит, исприча остало браи како е упитао аву
осифа: "Ако ми се приближи страст, да ли да о се супротставим или да о
допустим да прие?" А он му е одговорио: "Немо никако допуштати страстима да
приу, ве их одмах одсеца". Када е ава Пимен чуо да е ава осиф тако одговорио
овоме Тивецу, он устане, дое старцу у Панеф и каже му:
- Аво, а сам ти поверио свое помисли; и ево, другачие си рекао мени, а другачие
Тивецу.
Старац му вели:
- Зар не знаш да те волим?
Ова одговори:
- Да.
- Зар ми ниси казао: "Реци ми као самоме себи"?
Ова одговори:
- Тако е.
Старац му вели:
- Заиста, ако наиу страсти па станеш да се натежеш са има, то те чини
поузданиим. а сам ти говорио као самоме себи. Меутим, има и оних коима ние
на корист ни да им се приближе страсти, ве имау потребу да их одмах одсеку.
4. Некакав брат упита аву осифа:
- Шта да радим ер нити могу трпети недае нити могу радити нити давати
милостиу?
Старац му вели:
- Ако ве не можеш да чиниш ништа од тога, држи макар своу свест према
ближему далеко одсвакога зла; и спасиеш се.
5. Причао е неки од брае:
едном приликом сам у Доо Ираклии посетио аву осифа; а у манастиру беше
врло лепа смоква. И рече ми он уутро:
- Пои, еди.
А пошто беше петак, а због поста не поем. Па станем да га молим:
- За име Божие, разасни ми мое недоумице; ти си ми рекао: "Пои, еди", а а због
поста не поох и постидех се због твое заповести, ер сам овако промишао: "Са
каквим наумом ми е старац ово рекао?". Шта е, дакле, требало да чиним, пошто си
ми рекао: "Пои"?
А он рече:
- Оци испрва не говоре браи оно што е исправно, ве више оно што е погрешно;
76
а ако виде да ови чине оно што е погрешно, не говоре им више што е погрешно,
ве истину, знауи да су ови у свему послушни.
6. Рекао е ава осиф ави Лоту:
- Не можеш постати монах, ако не постанеш као ога кои сав пламти.
7. Посети ава Лот аву осифа и вели му:
-Аво, по своим моима вршим свое мало молитвено правило и сво мали пост, и
молитву и изучавае Писма и тиховае, и колико ми е могуе чувам свое
помисли чистима. Шта ми е ош чинити?
А старац, уставши, пружи свое руке ка небу а прсти му постадоше као десет
огених пламенова. Па му рече:
- Ако желиш, цео буди ога.
8. Рече едан брат ави осифу:
- Хоу да иступим из општежиа и да живим сам. А старац му каже:
- Седи тамо где видиш да твоа душа налази спокоа и да о ништа не штети.
Рече му брат:
- И у пустии и у општежиу налазим спокоа.
Шта, дакле, треба да учиним?
Старац му вели:
- Ако налазиш спокоа и у општежиу и у самои, постави свое две помисли као на
какву вагу; па што видиш да ти е души корисние, то чини.
9. Дое неки од стараца своме сабрату, како би пошли да посете аву осифа, па
каже:
- Реци своме ученику да нам припреми магарца.
А ова рече:
- Позови га, и што будеш хтео, он е учинити.
Он упита:
- Како му е име?
Ова одговори:
- Не знам.
А он рече:
- Колико времена си са им, кад не знаш ни егово име?
Ова одговори:
- Две године.
А он вели:
- Ако ти за две године ниси сазнао име свога ученика, какве ли а имам потребе да
то сазнам за едан дан?
10. Окупе се браа едном приликом код аве осифа; и док су седели и поставали
му питаа, он беше веома ведар и с радошу им е говорио:
- а сам данас цар; ер сам се зацарио над страстима.
77
11. Причали су о ави осифу из Панефа следее: Док е био на самрти, окупе се
старци и поседау око ега, а он баци поглед ка прозору и угледа авола како тамо
седи; па позвавши свога ученика, рече му:
- Донеси ми штап, ер ова мисли да сам остарио и да немам више снаге за ега.
И тек што е узео штап, видеше старци како она шмугну као псето и нестаде.
О АВИ АКОВУ
1. Рекао е ава аков:
- Вее е странствовати него дочекивати странце.
2. ош е говорио:
- Када неко бива хваен, треба да се сети своих грехова и да има на уму да ние
достоан тога што е речено.
3. ош е рекао:
- Као што светика обасава мрачну одау, тако и страх Божии, када се усели у
срце човечие, обасава га и поучава свим добродетеима и заповестима Божиим.
4. ош е рекао:
- Ние потреба само за речима; ер у ова времена много е речи код уди. Потребно
е дело; ер то е оно што се тражи, а не речи, кое не доносе плода.
О АВИ ЕРАКСУ
1. Упита неки брат аву еракса:
- Реци ми како да се спасем?
Старац му вели:
- Седи у своо келии; ако си гладан, еди, ако си жедан, пи, немо говорити лоше
ни о коме, и биеш спасен.
2. Исти он е рекао:
- Никада нисам рекао ниедну световну реч нити сам хтео да е чуем.
О АВИ ОВАНУ ЕВНУХУ
1. Када е ава ован Евнух био млаи, упитао е старца:
- Како сте ви могли са лакоом да чините дело Божие, а ми ни са трудом то не
можемо да чинимо?
А старац му вели:
- Ми смо могли, ер е наше главно занимае било дело Божие, а телесним
потребама придавали смо малу пажу; а вама су телесне потребе главно занимае,
а дело Божие не сматрате неопходним. Зато се трудите, и зато е Спасите рекао
своим ученицима: "Маловерни, иштите напре царство Божие, а ово све е вам се
додати
78
2. Рекао е ава ован:
- Отац наш, ава Антоние, рекао е: "Никада нисам своу корист ствавао испред
користи свога брата".
О АВИ ОВАНУ КИЛИКУ
1. Говорио е ава ован Килик, игуман раитски, своо браи:
- Децо моа, како смо побегли од света, побегнимо тако и од телесних жеа.
2. ош е рекао:
- Подражавамо наше оце, односно, ихове трудове и тиховае коим су живели
овде.
3. ош е рекао:
- Немомо, децо моа, прати ово место, кое су наши оци очистили од демона.
4. ош е рекао:
- Ово место припада подвижницима, а не трговцима.
О АВИ ОВАНУ ИЗ КЕЛИА
1. Причао е ава ован из Келиа како е у Египту била некаква врло лепа и врло
богата блудница. И властела е долазила код е. еднога дана, дакле, нае се она
пред црквом и хтеде да уе унутра. А ипоакон, кои стааше на улазу, не пусти е
унутра, рекавши:
- Ниси достона да уеш у дом Божии, ер си нечиста.
И док су се они препирали, епископ зачуе буку и изае.
Вели му, дакле, блудница:
- Не пушта ме да уем у цркву.А епископ о каже:
- Зар се не стидиш да уеш, будуи да си нечиста?
Она му, ганута, одговори:
- Неу више блудничити.
Епископ о каже:
- Ако донесеш овде сво новац, знау да нееш више блудничити.
И она га донесе, узме га и спали на ватри. Па уе у цркву, плачуи и говореи:
- Ако се овде са мном овако збило, шта ми се тамо може десити?
И покае се и постане сасуд милосра.
2. Рекао е ава ован из Тиваиде:
- Монах треба пре свега осталог да стекне смиреноуме. ер то е прва
Спаситеева заповест коа вели: "Блажени сиромашни духом, ер е ихово
Царство небеско".
О АВИ ОВАНУ ПЕРСИАНЦУ
79
1. Дое едном неки дечак да се исцели од демона; а беху у посети старцу и браа
из општежиа у Египту. Изашавши напое, старац угледа едног брата како греши
са дечаком, и не прекори га, говореи:
- Ако Бог кои их е саздао, видевши их ние их сажегао, ко сам а да их корим?
2. Причао е неко од отаца о томе како ава ован Персианац од велике благодати
беше доспео до надубе незлобивости. А живео е у области звано Арабиа у
Египту. Позами он едном приликом златник од свога сабрата и купи конопе
како би могао да ради. И дое едан брат ему молеи га:
- Поклони ми, аво, мало конопе да начиним себи огртач.
Ова му са радошу даде. Дое исто тако и други молеи га:
- Да ми мало конопе да начиним прегачу.
Он даде и ему. А и другима кои су тражили, са радошу е давао. Дое затим и
власник онога златника, тражеи га назад. Старац му рече:
- Дои у да ти га донесем.
И немауи одакле да му врати, он устане да пое ави акову, економу, да га замоли
да му даде новчи како би га вратио брату. И идуи тамо, наие на златник кои
лежаше на земи и не дотакне га. Па помоливши се, врати се у своу келиу. И дое
опет она брат и стане га узнемиравати због златника. А старац му вели:
- а се, свакако, старам о томе.
И поново отишавши, нае златник на земи, тамо где е и био; па помоливши се
Богу, врати се у своу келиу. А она брат опет дое да га узнемирава. А старац
вели:
- Овога пута у га свакако донети.
Те он поново уставне, пое до онога места и нае златник на земи. Па помоливши
се Богу, узме га. И дое до аве акова и каже му:
- Аво, долазеи теби, нашао сам на путу ова новчи; учини ми услугу и обави то у
парохии, можда га е неко изгубио; а ако се нае егов власник, пода му.
Отишавши, дакле, старац е три дана разглашавао и не нае се нико ко е изгубио
златник. Тада старац вели ави акову:
- Ако га, дакле, нико ние изгубио, да га томе брату, ер му дугуем; а долазеи
теби да добием милостиу да бих вратио дуг, а сам га пронашао.
А старац се задиви како ова, иако е дуговао и пронашао златник, ние га одмах
узео и дао. А код ега е било чудесно и то што, када би неко дошао да позами
нешто од ега, ние му то сам давао, ве е говорио брату:
- Пои, узми шта ти треба.
Када би ова то вратио, говорио би му:
- Стави то опет на егово место.
А опет, ако она кои е нешто узео не би то и вратио, старац му ништа ние
говорио.
3. Причали су за аву ована Персианца следее: када су код ега упали злочинци,
принео им е суд са водом и затражио да им опере ноге; а они из поштоваа почну
правити метание.
80
4. Рече неко ави овану Персианцу:
- Толико труда смо уложили ради Царства небеског; хоемо ли га, дакле,
наследити?
А старац рече:
- а веруем да у наследити гори ерусалим кои е записан на небесима. ер е
веродостоан Она кои е то обавио. Зашто да не веруем? Био сам гостоубив као
Аврам, кротак као Мосие, свет као Арон, трпеив као ов, смиреноуман као
Давид, пустиак као ован, жалобан као еремиа, учите као Павле, веран као
Петар, мудар као Соломон. А веруем као (покаани) разбоник, да е ми Она, кои
ми е због свое доброте све то даровао, подарити и Царство небеско.
О АВИ ОВАНУ ТИВЕСКОМ
1. Причали су како е мали ава ован Тивески, ученик аве Амоа, провео дванаест
година у старчево служби када е ова био болестан, и како е живео с им у
шипражу. А старац ние показивао интересовае за ега; па, иако се ова много
трудио око ега, никада му ние рекао: "Да се спасеш". А када е требало да сконча,
док су старци седели око ега, он га узе за руку и вели му:
- Да се спасеш, да се спасеш, да се спасеш.
Па га предаде старцима рекавши:
- Он е анео а не човек.
О АВИ ОВАНУ, УЧЕНИКУ АВЕ ПАВЛА
1. Причали су како е ава ован, ученик аве Павла, имао велико послушае. У
некаквом, пак, месту беху хумке меу коима се скривала една хиена. Старац
угледа говеу балегу коа беше око тога места; па рече овану да пое и да е
донесе. А ова га упита:
- А шта у са хиеном, аво?
Старац, шалеи се, рече:
- Ако кидише на тебе, свежи е и донеси овамо. И тако, увече брат пое тамо. И гле,
хиена сместа кидише на ега. А он, по старчевим речима, поури да е ухвати.
Хиена стане бежати, а он, уреи за ом, повика:
- Ава ми е рекао да те вежем.
Па када е ухвати, он е свеза. А старац се забрине и седе да га чека. И коначно, ова
се поави носеи везану хиену. Видевши то, старац се задиви, па желеи да га
понизи, лупну га говореи:
- Будало, донео си ми овде глупог пса.
И старац сместа одреши хиену и пусти е да побегне.
О АВИ ОСИФУ ТИВЕСКОМ
1. Рекао е ава осиф Тивески:
- Три ствари су драгоцене пред Господом. Прво е када човек болуе па му долазе
искушеа а он их са благодарношу прихвата. Друго е када неко чисто чини сва
своа дела пред Господом, не чинеи ништа што приличи човечанско природи. А
81
трее е када неко живи потчиен своме духовноме оцу и потискуе властите жее.
Он има нарочити венац. а сам се, пак, одлучио за болест.
К
О АВИ КАСИАНУ
1. Причао е ава Касиан: Посетили смо свети Герман и а неког старца у Египту. И
пошто нас е угостио, упитасмо га:
- Због чега се у време приема стране брае нисте држали правила нашега поста,
онако како смо га примили ми у Палестини?
Он одговори:
- Пост е увек са мном, а вас не могу увек имати уза се; а пост есте и корисна ствар
и неопходна, али ипак зависи од нашега извоеа, док закон Божии захтева
нужно испуее заповести о убави. Примауи, дакле, у вама Христа, дужан сам
да вас услужим са сваком ревношу. А када вас испратим, поново у успоставити
правила поста. ер не могу синови Женикови постити у време док е Женик са
има; а када Женик оде од их, тада слободно посте.
2. Исти он е причао:
Био е некакав старац кога е служила една света девица. А уди су говорили:
- Они нису чисти.
И дочуе старац за то. Па када е требало да умре, рече оцима:
- Када умрем, посадите мо штап на гроб; па ако пролиста и донесе рода, знате да
сам чист према о, а ако не пролиста, знате да сам згрешио са ом.
Посадише они штап, и треега дана он пролиста и донесе рода. И сви прославише
Бога.
3. ош е рекао:
Посетимо ми едног другог старца, и он нас послужи да едемо, а пошто смо се
наситили, стане нас он нудити да ош едемо. Па пошто одвратих како не можемо
више, рече нам:
- А а сам, пошто ми долазе разна браа, шест пута поставао трпезу и нудеи их,
ео сам са сваким од их и ош сам гладан. А ти, едуи само едном, толико си се
наситио да не можеш више да едеш.
4. Он исти е ош причао:
Посети едном приликом ава ован, човек кои беше игуман великог општежиа,
аву Пасиа, кои е четрдесет година живео у удаено пустии; па по што е гаио
према ему велику убав, а тиме и присност, рече му:
- Шта си за толико година остварио живеи тако отшелнички и не бивауи
узнемираван од уди?
82
Он рече:
- Од када сам постао монах, никада ме сунце ние видело како едем.
А ава ован на то рече:
- Нити е мене видело аросног.
5. Тога аву ована, када се налазио на прагу смрти икада е спремно и радосно
ишао ка Богу, окружише браа, тражеи да им у наслее остави едну кратку и
спасоносну поуку са коом би могли достии савршенство у Христу. А он,
уздахнувши, рече:
- Никада нисам учинио ништа по своо вои нити сам поучавао друге о ономе што
претходносам нисам учинио.
6. Причао е едном приликом о томе како е некакав старац, кои е живео у
пустии, молио Бога да му подари да никада не задрема док трае духовна беседа, а
када неко износи речи оговараа или празнослова, да одмах падне у сан, како се
егове уши не би храниле таквим отровом. Називао е авола ревнитеем брбаа
и неприатеем сваког духовног учеа, користеи следеи пример. Док сам, вели
он, беседио ради духовне користи неке брае, обузео их е тако дубок сан да нису
могли ни трепавице да покрену. а, меутим, желеи да укажем на авоу работу,
убацим у беседу речи празнослова; а они, радосни због е, разбудише се. А а,
уздахнувши, рекох:
- Дакле, до тренутка када сам говорио о небеским стварима, сан е савладао очи
свих вас; а када су изречене речи празнослова, сви сте са задовоством устали.
Због тога вас молим, брао моа, опажате работе лукавог демона и пазите на себе,
чувауи се од дремежа када чините или слушате нешто духовно.
7. ош е рекао:
Некакав племи, пошто е побегао од света и поделио сиромасима све што е имао,
задржи ипак нешто од тога и за свое задовоство, не желеи да прихвати
смиреноуме, кое долази од савршеног покораваа, нити чисту покорност
општежитеним правилима. ему е свети Василие рекао овакве речи:
- Племство си изгубио а монах ниси постао.
8. ош е рекао:
Неки монах беше настаен у едно пеини у пустии. И роаци по телу аве му:
- Отац ти е болестан и на самрти е; дои да га наследиш.
А он им одговори:
- а сам пре ега умро за ова свет; мртав не може живога наследити.
О АВИ КРОНИУ
1. Рече едан брат ави Крониу:
- Реци ми неку поуку. А он му вели:
- Када е елисе дошао ка Сунамки, нае да ние имала ништа ни са ким; и он е
узме и она роди од елисеа.
Упита га брат:
83
- Шта значе те речи? Старац му вели:
- Ако душа бди и чува себе од искушеа и напушта своу воу, тада е Дух Божии
посеуе; и онда може да роди, чак и ако е неродна.
2. Упита неки брат аву Крониа:
- Шта да чиним са заборавношу коа поробава мо ум и не допушта ми да
осеам, све док ме не доведе до греха?
А старац каже:
- Када иноплеменици, због злих дела синова Израиевих, беху узели кивот, вукли
су га све докле га нису довели до дома Дагона, иховог бога; а тада е он пао лицем
на зему.
Упита брат:
- Шта то значи? А старац рече:
- Ако страсти успеу да заробе ум човеков, због егових разлога, тада е га вуи
докле га не доведу до невидиве страсти. А на томе месту, ако се ум окрене и
потражи Бога и сети се вечнога суда, страст сместа пада и губи се. ер писано е:
!"Ако се повратиш и уздахнеш, тада еш се спасити и познаеш где си био".
3. Упита неки брат аву Крониа:
На кои начин човек доспева до смиреноума? Старац му вели:
- Имауи страха Божиег.
Брат опет упита:
- А како се долази до страха Божиег? Старац му вели:
- По моме мишеу, када човек чува себе од сваке ствари и предае се телесном
труду и, по моима кое поседуе, има на уму излазак из тела и суд Божии.
4. Рекао е ава Кроние:
- Да Мосие ние повео овце до подножа Синаске горе, не би видео ога у
купини.
Неки брат упита старца:
- Шта означава та купина? А он му вели:
- Купина означава телесна дела. ер писано е: "Царство небеско е као благо
скривено у поу".
Рече брат старцу:
- Према томе, без телесног труда човек не напредуе ни у едно части?
Старац му вели:
- Писано е: "Гледауи на Исуса Начелника и Савршитеа вере, кои уместо
предстоее Му радости претрпи крст". И Давид е, исто тако, рекао: "Неу дати сна
очима своим и веама своим дрема", и дае што следи.
5. Рекао е ава Кроние:
Причао е ава осиф Пилусиот: Док сам био на Синау, беше тамо едан добар брат
и подвижник, али веома лепога тела; и долазио е у цркву на службу носеи
некакав стари и искрпени мали огртач. И гледауи га стално како тако обучен
долази на службу, кажем му:
- Брате, зар не видиш своу брау, како су као анели у цркви за време службе?
84
Како ти увек овде долазиш тако одевен?
А он рече:
- Опрости ми, аво, ер немам друго.
а га поведем у своу келиу и дам му плашт и све друго што е требало, па се
касние одевао као и друга браа, и изгледао е као анео. А затреба, едном
приликом, да оци пошау десеторицу брае цару ради некаквог посла; па заедно
са онима кои е ии изаберу и ега. А он, чувши то, направи метаниу пред
старцима, говореи:
- За име Господе, опростите ми! Био сам служите еднога од тамоших
велможа, па ако ме препозна, скинуе ми схиму и поново е ме узети у своу
службу.
А оци му повероваше и пустише га; но сазнадоше касние од некога ко га е добро
познавао како е он, док е био у свету, био начелник округа; и да га уди не би
препознали и узнемиравали, тако се претварао. Толика е била ревност отаца у
избегавау славе и удобности овога света.
О АВИ КАРИОНУ
1. Рекао е ава Карион:
- Много труда сам уложио, више од свога сина Захариа, и нисам доспео до егове
мере ни у смиреу ни у утау.
2. Беаше у Скиту едан монах по имену Карион. Пошто е имао двое деце,
оставио их е своо жени и пошао у пустиу. А након неког времена, када велика
глад задеси Египат, егова жена, пошто е била у крао беди, дое у Скит водеи
са собом свое двое деце (едно беше мушко, по имену Захарие, а друго женско), и
седне покра оазе (ер кра Скита беше оаза), где беху саграене и цркве и где се
беху налазили извори. А био е такав обича у Скиту да, када дое жена да говори
са своим братом или роаком, разговарау седеи далеко едно од другога. Тада
рече жена ави Кариону:
- Ево, постао си монах, а глад е. Ко е, дакле, хранити твоу децу?
Вели о ава Карион:
- Пошаи ми их овамо. Рече жена своо деци:
- Поите своме оцу.
И док су ишли према ему, женско дете се врати своо маци, а мушко дое до оца.
Он о тада рече:
- Видиш ли, добро е било; узми ти женско дете и пои, а а у узети мушко.
И он га отхрани у Скиту, и сви су знали да е то егов син. А када е стасао,
братство почне да гуна због ега. Када е то чуо ава Карион, каза своме детету:
- Захарие, поимо одавде, ер оци гунау. Мали му рече:
- Аво, сви овде знау да сам тво син; а ако поемо на друго место, нее говорити да
сам тво син.
А старац му вели:
-Устани, поимо одавде.
И поу у Тиваиду. Па узевши тамо келиу, проведоше неколико дана, али се и тамо
поави гунае због детета. Тада му егов отац рече:
85
- Захарие, поимо у Скит.
Па како дооше у Скит и проведоше тамо неколико дана, поново се поави гунае
због ега. Тада дете Захарие, дошавши до сумпорног езера, скине одеу и уе у
воду све до носа, па пошто е тако провео доста времена, колико е могао да
издржи, тело му потамни као да е било губаво. И изашавши, обуче свое хаине и
пое своме оцу; а ова га едва познаде. А када, по обичау, приступи светоме
причешу, тада се светоме Исидору, презвитеру у Скиту, открие шта е ова
млади учинио. И он, гледауи га и дивеи се, рече:
- Ово дете Захарие, прошле недее е дошло и причестило се као човек, а сада е
постало као анео.
О АВИ КОПРИУ
1. Говорио е ава Пимен да ава Коприе беше доспео до таквога ступа да е, иако
е био болестан и лежао у постеи, благодарио Богу и одбацивао свое жее.
2. Рекао е ава Коприе:
- Блажен е она кои благодарно подноси сваку муку.
3. Саберу се едном сви кои су живели у Скиту, како би расправили проблем
Мелхиседека, и забораве да позову аву Коприа. Касние, позвавши га, упитау га о
том проблему. А он, ударивши се три пута преко уста, рече:
- Тешко теби, Коприе, ер оно што ти е Бог заповедио да чиниш, то си напустио, а
оно што ти не тражи, то истражуеш. Чувши то, браа се разиу по своим келиама.
О АВИ КИРУ
1. Када су аву Кира Александрица упитали у вези са блудним помислима.
одговорио е следее:
- Ако немаш помисао, немаш ни наде; ако немаш помисли, имаш дела. То значи да
она кои се не бори против греха у помислима, и не противиму се, он га чини
телесно. ер онога кои чини дела тога помисли не узнемиравау.
Старац, пак, упита еднога брата:
- Да немаш можда обича да причаш са женом? А брат рече:
- Не. Мое помисли су као стари и нови сликари: узнемиравау ме сеаа и приказе
жена. А старац му рече:
- Мртвих се не плаши, али живе избегава и занима се више молитвом.
О АВИ КСОУ
1. Упита неки монах аву Ксоа:
- Ако се наем негде и поедем три комада хлеба, да то ние много?
Старац му вели:
еси ли на орае дошао, брате?
А он ош упита:
- Ако попием три чаше вина, да ли е то много? Ова одговори:
86
- Ако нема демона, ние много; а ако га има, много е. ер вино е страно монасима
кои живе по Богу.
2. Причао е неки од отаца о томе како ава Ксое Тивески беше едном дошао на
Синаску гору, па враауи се оданде, сусрете монаха кои му уздишуи рече:
- Жалосни смо, аво, због суше. А старац му вели:
А зашто се не молите и не иштете од Бога? Рече му монах:
И молимо се и чинимо литание, али нема кише. Старац му вели:
- У сваком случау не молите се истрано. Хоеш
ли да видиш да е тако?
И он, молеи се, пружи свое руке ка небу, и одмах поче да пада киша. Видевши то,
монах се веома уплаши, па падне ничице и поклони му се. И старац отиде. А монах
свима исприча шта се догодило. И сви кои чуше за то, прославише Бога.
О АВИ КСАНТИАСУ
1. Рекао е ава Ксантиас:
- Разбоник е био на крсту и оправдао се едном речу; а уда е био приброан
заедно са апостолима и за едну но изгубио сву плату и са небеса сишао у пакао.
Због тога не треба да се хвали нико од оних кои су успешни; ер сви кои су имали
повереа у себе, пали су.
2. Попне се едном приликом ава Ксантиас из Скита уТеренут, и на месту где се
ова завршавао, донесу му мало вина због еговог труда у подвигу. А неки кои
беху чули за ега, доведу му едног узетог. И демон стане да вреа старца:
- Довели сте ме овом пианици?
А старац не хтеде да га изагна, али због такве клевете ипак рече:
- Веруем у Христа, да еш изаи пре но што ову чашу испием.
И тек што старац поче да пие, демон повика:
- Печеш ме, печеш ме.
И пре него што старац испи, ова, благодау Христовом, изае.
3. Он исти е рекао:
- Пас е веи од мене, ер и убави има и никог неосууе.
Л
О АВИ ЛУКИУ
1. Посете едном аву Лукиа неки од такозваних монаха молитвеника. А старац их
упита:
- Какво е ваше рукодее? А они рекоше:
87
- Ми се не дотичемо рукодеа, ве као што вели Апостол, непрекидно се молимо.
А старац вели:
- Не едете? Рекоше:
- Да.
А он вели:
- А када едете, ко се моли за вас?
Па их опет упита:
- Не спавате?
Рекоше:
- Да.
А старац вели:
- А када спавате, ко се моли за вас?
И не наоше шта би му одговорили на то. А он им рече:
- Опростите ми, али не чините онако како говорите. А а вам казуем да се
непрекидно молим обавауи свое рукодее. Седнем, уз помо Божиу, па
поквасим палмове нити и плетем ужад говореи: "Помилу ме Боже, по велико
милости своо, и по обиу милосра свога очисти безакое мое".
Па им вели:
- Зар то ние молитва?
Рекоше:
- есте.
Он им рече:
- А када проведем цео дан радеи и молеи се, зарадим више или мае око
шеснаест новчиа, па два од их дам на вратима, а остале потрошим за храну; а
она кои е добио два новчиа моли се за мене и када обедуем и када спавам, и
тако се благодау Божиом испуавау речи "молите се непрекидно".
О АВИ ЛОТУ
1. Дое едан од стараца ави Лоту, кои беше кра мале оазе у Арсеноиту, и замоли
га за келиу и ова му е даде. А старац беше веома болестан те се ава Лот постара
за ега; па када би неки од монаха долазили да посете аву Лота, он их е водио да
посете и болеснога старца. Али ова поче да им проповеда Оригеново учее, те се
ава Лот ожалости, помишауи: "Да оци можда не помисле да смо и ми такви";
но, због заповести о гостоубу плашио се да га отера одатле. И пое ава Лот ави
Арсениу, коме исприча све о старцу. А ава Арсение му каже:
- Немо да га отераш, ве му реци: "Ево, од добара Божиих еди, пи, колико год
хоеш, само таква учеа немо износити"; па ако хое, поправие се, а ако нее да
се поправи, проузроковае он сам сво одлазак из тога места, и нее у теби бити
разлог.
И пошто отиде, ава Лот тако и учини. А старац, чувши то, не хтеде да се поправи,
ве стане да преклие, говореи:
- За име Господе, пошаите ме одавде, ер не могу више да поднесем пустиу.
Па тако устане и изае, испраен убаву.
88
2. Причао е неко о томе како е едан брат, кои беше допао греха, дошавши да
посети аву Лота, стално био узнемирен, те е улазио и излазио, не могавши да
седне. А ава Лот му вели:
- Шта е с тобом, брате?А он рече:
- Учинио сам велики грех и не могу да га исповедим оцима.
Старац вели:
- Исповеди га мени и а у га носити. Ова му рече:
- Пао сам у блуд, а да бих то остварио учинио сам жртву.
А старац му вели:
- Буди храбар, ер постои покаае. Пои, седи у пеину и еди сваки други дан, а
а у понети пола твога греха.
Пошто се навршише три недее, старац се увери да е Бог прихватио покаае
монахово. И он остане као послушник код старца све до егове смрти.
О АВИ ЛОНГИНУ
1. Упита едном ава Лонгин аву Лукиа о три помисли, говореи:
- Желим да странствуем. Старац му вели:
- Ако не уздржиш сво език, где год да поеш, ниси странац. Уздржи, дакле, сво
език па еш и овде бити странац.
Опет му рече:
- Желим да постим.
Старац одговори:
- Рекао е пророк Исаиа: "Да савиа главу своу као сита и да стере пода се
костриет и пепео. То ли еш звати пост?". Бое се уздржи од лукавих помисли.
Рече му по треи пут:
- Желим да побегнем од уди. Старац одговори:
- Ако напре не стекнеш врлину живеи меу удима, ни живеи сам нееш мои
да е стекнеш.
2. Рекао е ава Лонгин:
- Ако некада чиниш злодело, реци: "И злодело чини и умри ; а ако ми затражиш да
едеш у невреме, неу ти понудити ни свакодневну храну.
3. Нека жена коа е имала болест на доци, такозвани рак, када е чула за аву
Лонгина, затражи да га сусретне. А он е живео на девет стадиа западно од
Александрие. Када га жена потражи, догоди се дае та блажени скупао дрва
покра мора. И како гасрете, она га упита:
- Аво, где живи ава Лонгин, слуга Божии? Ние знала да он то беше. А он вели:
- Шта желиш од тога преваранта? Не иди код ега, ер е преварант. А шта е с
тобом? И жена му показа своу болест. А он закрсти болесно место и отпусти е
говореи:
- Пои, а Бог е те излечити. Лонгин ти не може ништа помои.
Жена пое, верууи еговим речима, и сместа се излечи. А касние, причауи
некима о овоме догаау и описууи старчев изглед, сазнаде да е то био ава
Лонгин.
89
4. Другом приликом му, опет, неки доведоше едног авоиманог. А он им рече:
- а вам не могу ништа помои, бое поите ави Зенону.
Потом ава Зенон стане да насре на демона, истерууи га. А демон поче да виче:
- Мислиш ли сада, аво Зеноне, да због тебе излазим? Ено, ава Лонгин се тамо моли
против мене; и излазим плашеи се егових молитви, а теби не бих давао одговора.
5. Рекао е ава Лонгин ави Акакиу:
- Жена спознае да е зачела тада када престане течее ене крви. Тако е, наиме, и
са душом она сазнае да е стекла Духа Светога када престану да испод е теку
страсти. А све време док е обузета има, како се може гордити бестрасношу? Да
крв, па прими дух.
М
О АВИ МАКАРИУ ЕГИПАТСКОМ
1. Причао е о себи ава Макарие, говореи:
Када сам био млаи и живео у келии у Египту, задржали су ме и учинили
свештеником у селу. Па пошто нисам хтео то да прихватим, побегох у друго место.
И дое к мени едан благочестиви световак и преузе мое рукодее и стане ме
служити.
А догоди се у селу да една девица подлегне искушеу. Па када остане трудна,
упиташе е ко е та кои е то учинио. А она рече:
- Пустиак.
А они дооше, ухватише ме у селу и обесише ми око врата гараве лонце и дршке од
крчага, па ме стадоше водити око села, ударауи ме и говореи:
- Ова монах е развратио нашу девицу, хвататега, хватате.
Толико су ме тукли да сам замало умро. А едан од стараца дое и рече:
- Од када ви биете стране монахе?
А мо служите са стидом иаше за мном. ер су га многи грдили, говореи:
- Ево шта е учинио отшелиник кога си хвалио.
А ени родитеи рекоше:
- Неимо га пустити док не обеа да е е хранити.
И а рекох своме служитеу, те он даде своу реч за мене. Па отишавши у своу
келиу, узех све кошаре кое сам имао, и рекох:
- Прода их и пода жини да има за храну. И рекох у себи: "Ево, Макарие, нашао си
жену; мораш радити мало више да би е прехранио." И радио сам дан и но и слао
о. А када дое време да адница роди, проведе она многе дане мучеи се и не
могаше да роди. Па о рекоше:
- Шта е то? А она рече:
- а знам шта е; то е зато што сам набедила напустиака и лажно га оптужила, а
он нема везе са тим, ве едан млади.
90
И дое мо служите и радосно ми исприча како она девица не могаше да роди док
се не исповеди, рекавши: "Нема пустиак ништа са тим, ве сам га лажно
оптужила". А сада цело село хое да дое овде да те прослави и да ти се поклони. А
а, чувши то, а да се уди не би ожалостили, устанем и побегнем овде у Скит. То
беше разлог зашто сам дошао овамо.
2. Дое едном Макарие Египатски из Скита на Нитриску гору, на литургиу аве
Памва. А старци мувеле:
- Кажи браи неку поуку, оче. А он рече:
- а ош нисам постао монах, али сам видео монахе. ер едном, док сам седео у
своо келии у Скиту, узнемире ме помисли кое су ми говориле: "Пои у пустиу
и пази шта еш тамо видети". а проведох пет година бореи се против помисли,
говореи: "Нису ли можда од демона?" А пошто су помисли биле упорне, поем у
пустиу; и пронаем тамо езеро с водом и острвом усред ега; и наиу пустиске
звери да пиу из ега. Угледам меу има двоицу нагих уди; и уплаши се мое
тело, ер сам мислио да су духови. А они, чим видеше да се плашим, рекоше ми:
"Не бо се, и ми смо уди". а их упитах: "Одакле сте и како сте доспели у ову
пустиу?" Рекоше: "Ми смо из општежиа; и дошли смо овде, има ве четрдесет
година, а едан од нас е Египанин а други Либиац". Те упиташе и они мене:
"Какав е свет, и долази ли вода усвое време, и да ли свет има свога обиа?" Рекох
им: "Да". А а их упитах: "Како могу да постанем монах?" Рекоше ми: "Ако се
неко не потчини свим стварима света, не може бити монах". а им рекох: "а сам
болестан, и не могу као ви". А они ми одговорише: "А ако не можеш као ми, седи
усвоо келии и оплаку свое грехе". Упитах их: "Када дое зима, ние вам хладно?
А када е жега,зар вам не горе тела?" А они рекоше: "Бог Нам е подарио ову
благодат, те нити се зими смрзавамо,нити нам лети смета жега". Због тога вам
рекох да ош нисам постао монах, али сам видео монахе. Опростите ми, брао.
3. Ава Макарие, док е пребивао у пустии Панеримосу, беше едини отшелник у
о, док е нешто ниже била друга пустиа са мноштвом монаха. И док е старац
едном посматрао пут, угледа Сатану у удском облику како, пеуи се, пролази
кра ега; а изгледало е као да носи везени огртач од избушеног платна, а из сваке
рупе висила е бочица са уем. И рече му велики старац:
- Куда еш?
Ова одговори:
- Идем да посетим брау.
А старац рече:
- А за шта е ти те бочице?
Ова одговори:
- Носим понуде браи.
А старац рече:
- Зар све то?
Он одговори:
- Да; ако се некоме не свиа едно, носим друго; а ако ни то, даем друго; нешто од
овога е му се допасти.
И рекавши то, отиде. А старац настави да посматра путеве, док се ова не врати. И
91
када га виде, старац му рече:
- Да се спасеш.
А ова одговори:
- Како се а могу спасити?
Старац му вели:
- Зашто?
А ова рече:
- ер су сви постали груби према мени и нико ме не прихвата.
Старац му вели:
- Зар немаш тамо ниедног приатеа? Ова одговори:
- Да, имам тамо само едног приатеа, па ме макар он слуша, а када ме види
окрее се као мотовило.
Старац му вели:
- И како се зове та брат?
А ова одговори:
- Теопемпт.
И рекавши то отиде. А ава Макарие устане и пое у доу пустиу. Када то монаси
сазнау, узму палмове гранчице и изау му у сусрет. И сваки од их се припреми,
мислеи да е старац завршити код ега. Али он запита ко е та по имену
Теопемпт, кои беше на гори. Па када га пронае, уе у егову келиу. И Теопемпт
га радосно прими. А када поче да бива слободнии пред старцем, ова вели:
- Како е са твоим стварима, брате?
А он рече:
- Твоим молитвама, добро.
Старац вели:
- Не нападау ли те помисли?
А он рече:
- Сада сам добро.
ер се плашио да каже истину.
Старац му вели:
- Ето, колико година сам подвижник и сеам се свих, па и мене старца узнемирава
дух блуда.
Теопемпт одговори:
- Заиста, аво, и мене.
А старац стаде говорити како га, тобоже, нападау и друге помисли, док га ние
наговорио да се исповеди. Затим га упита:
- Како постиш? А ова му каже:
- До деветог часа.
Вели му старац:
- Пости до вечери, извршава сво подвиг и изговара еванее и друга Писма, па
ако ти дое помисао, никада не гледа доле, ве увек горе, и Господ е ти одмах
помои.
И закрстивши брата, старац пое у своу пустиу. Посматрауи опет низ пут,
угледа оног демона, па му вели:
- Где опет идеш?
Ова одговори:
92
- Да посетим брау.
И отиде. А када се врати, рече му светите:
- Како су браа?Ова одговори:
- Лоше.
А старац упита:
- Зашто?
Он одговори:
- Сви су они груби, а навее зло е у томе што се и она кои ми е био послушни
приате, не знам како, окренуо од мене и не слуша ме ни он, ве е постао груби
од осталих; и заклех се да неу ступити тамо док не прое доста година.
И рекавши то, отиде, оставауи старца. А светите уе у своу келиу.
4. Посети ава Макарие Велики аву Антониа на гори. И када покуца на врата, ова
изае и упита га:
- Ко си ти?
Он одговори:
- а сам Макарие.
Ова, затворивши врата, уе и остави га напоу. Видевши, меутим, егово
стрпее, он му отвори и, показууи велику радост, рече:
- Ве дуго сам желео да те видим, слушауи о теби.
И угости га, дауи му да се одмори, ер беше веома уморан. А када дое вече, ава
Антоние потопи у воду палмовога пруа за себе. А ава Макарие му рече:
- Допусти ми да потопим и а за себе.
Он му одговори:
- Потопи.
И начинивши велики сноп, он га потопи. И седеи од вечери, плели су,
разговарауи о спасеу душа. А уже кое е исплео, кроз прозор се спуштало у
пеину. А када блажени Антоние утром уе, виде колико е Макариево уже, па
рече:
- Много снаге излази из тих руку.
5. Говорио е ава Макарие своо браи о опустошеу Скита:
- Када видите да се келиа гради покра оазе, знате да о е пустошее близу; када
видите дрвее, пустошее е пред вратима; када видите децу, узмите свое огртаче
и одлазите.
6. Причао е опет, желеи да утеши брау:
Дое овде едно авоимано дете, заедно са своом маком, па о рече:
- Устани старице, идемо одавде.
А она рече:
- Не могу да пешачим.
Рече о дете:
- а у те носити.
А а се зачудих лукавству демона, како е желео да их удаи.
93
7. Причао е ава Сисое:
Када сам био у Скиту заедно са Макарием, успнемо се нас шесторица да косимо
заедно с им; беше тамо и некаква удовица коа е скупала класе за нама, и ние
престаала да плаче. Старац позове власника иве па га упита:
- Шта е са том старицом те стално плаче? Ова му рече:
- Плаче ер е ен муж чувао поверени новац некога човека, па е изненада умро, не
рекавши где га е оставио. А власник поверенога новца хое да узме у и ену
децу за слуге. Старац му вели:
- Реци о да дое до нас, када се будемо одмарали од жетве.
А када жена дое, старац е упита:
- Зашто стално тако плачеш? Она одговори:
- Мо муж е умро, након што е узео залог од некога, а умируи ние рекао где га е
оставио.
Старац о рече:
- Дои, покажи ми где си га сахранила.
Па повевши брау са собом, пое за ом. А када стигоше до тога места, рече о
старац:
- Пои своо куи.
Па пошто се помолише, старац повика умрлога, говореи:
- Хе ти, где си оставио туи залог?
А ова одговори:
- Скривен е у моо куи, испод ноге од кревета.
Старац му вели:
- Спава опет, до дана васкрсеа.
А браа, видеи то, од страха падоше на колена. Старац им вели:
- Ние се то збило због мене, ер а нисам ништа, ве е то Бог учинио због удовице
и ене деце; а то е важно, да Бог жели душу безгрешну, и што она тражи, то и
добие.
А када дое куи, обавести удовицу где се налази поверени новац. Она, узевши
новац, предаде га еговом власнику, а ова ослободи ену децу. И сви кои су чули
за то прославише Бога.
8. Причао е ава Петар о томе како е ава Макарие,када е едном приликом дошао
код неког отшелника и нашао га како болуе, упитао овога шта би хтео да еде, ер
ничега не беше у егово келии.А када ова рече: "Меда", ние било тешко овом
срчаном човеку да пое у Александриу и донесе меда болеснику. Чудесно беше то
што нико ние приметио шта се догодило.
9. ош е причао како су неки, пошто се ава Макарие незлобиво односио према сво
браи, говорили:
- Зашто тако чиниш према себи?
А он рече:
- Дванаест година служио сам своме Господу да
би ми подарио та благослов, а ви сви ми саветуете да га одбацим?
94
10. Говорили су за аву Макариа да е, сваки пут када е био са браом, поставао
себи границу, говореи:
- Ако се нае вино, пи ради свое брае, а за едну чашу вина немо пити воду едан
дан.
И ради користи егове душе, браа су му давала вино. А старац га е са радошу
узимао да би мучио себе. егов ученик, знауи о чему се ради, говорио е браи:
- За име Божие, немоте му давати; ер е иначе мучити себе у келии.
А када су то браа дознала, нису му више нудили вино.
11. Долазио е едном ава Макарие из оазе у своу келиу, носеи палмове
гранчице, и гле, сусрете га на путу аво носеи срп, али када хтеде да га удари, не
успе. Па му рече:
- Много снаге е у тебе, Макарие, и не могу са тобом. А ево, шта ти чиниш, чиним
и а: ти не едеш, а ни а; ти бдиш, а а уопште не спавам; само е едно у чему ме
побеуеш.
Вели му ава Макарие:
- Шта е то?
А он рече:
- Твое смирее; и због тога не могу да те савладам.
12. Упиташе неки од отаца аву Макариа Египатског:
- Како то, било да едеш било да не едеш, твое тело е суво?
А старац им одговори:
- Дрво коим се мешау печени двопеци на крау бива изедено од ватре. Тако и
човек, ако страхом Божиим очисти сво ум, та страх Божии изеда егово тело.
13. Попне се едном ава Макарие из Скита у Теренут и уе у светилиште да спава.
Тамо, пак, беаху многи кивоти са моштима идолопоклоника, а он, узевши едан,
подметне га себи под главу као узглаве. А демони, видеи егову одважност,
осетише завист, па желеи да га престраше, позову едно женско име, говореи:
- Та и та, пои с нама у бау.
А едан други демон узврати испод ега као из мртвих, и повиче:
- едан странац е нада мном, и не могу да доем. Али се старац не уплаши, ве
одважно удари по кивоту и рече:
- Устани, пои у таму, ако можеш. Када то чуше демони, повикаше силним
гласовима: "Победио си нас", и одоше посрамени.
14. Причали су како е ава Макарие Египатски, када се пео из Скита и носио
кошаре, сео да се одмори; па се помолио Богу, рекавши:
- Боже, Ти знаш да не могу више. И одмах се обрео кра реке.
15. Имао е некакав човек у Египту узетога сина, па га доведе у келиу аве
Макариа; и оставивши га да плаче пред вратима, отиде далеко. А старац, сагнувши
се, угледа дете, па му вели:
- Ко те е донео овде?
Оно рече:
95
- Мо отац ме е бацио овде и отишао.
Старац му вели:
- Устани и стигни га.
И оно, исцеливши се сместа, устане и стигне свога оца. И тако поу ка своо куи.
16. Ава Макарие Велики е, када се завршила служба у цркви, говорио браи у
Скиту:
- Бежите, брао.
А неки од стараца му рече:
- Куда можемо побеи дае од ове пустие?
Он стави прст на своа уста и рече:
- Од тога бежите.
Па уе у своу келиу, затвори врата и седне.
17. Рекао е ава Макарие:
- Ако се, желеи нешто, разгневиш, задовоаваш своу страст. ер не треба да
изгубиш себе да би спасавао друге.
18. Исти ава Макарие, док е био у Египту, наие на човека кои е имао некакву
звер и отимао е храну од других због ених потреба. И он, представауи се
отимачу као странац, узе са собом звер, па е тихо отпосла говореи: "Ништа не
донесмо на свет; асно е да ништа не можемо ни однети". "Господ даде, Господ
узе. Да е благословено име Господе".
19. Упиташе неки аву Макариа:
- Како треба да се молимо? Старац им рече:
- Нема потребе да говоримо многе речи, ве да пружимо свое руке и да кажемо:
"Господе, како желиш и како знаш, помилу". А када навали борба: "Господе,
помози". А Он зна шта нам е на корист и чини нам милост.
20. Рекао е ава Макарие:
- Ако у тебе понижее буде као хвала, сиромаштво као богатство, а немаштина као
изобие, нееш умрети. ер, немогуе е ономе кои исправно веруе и поступа са
благочешем да допадне нечистое страсти и демонске прелести.
21. Причало се како два монаха из Скита беху заблудела, и како их беше изопштио
ава Макарие, граанин. И доу неки па кажу то ави Макариу Великом,
Египанину. А он рече:
- Нису браа изопштена, ве е Макарие изоп-штен; ер га е волео.
Дочуе ава Макарие да е изопштен од стране старца па отиде у оазу. Изае, дакле,
ава Макарие Велики и пронае га како га раавау комарци, па му вели:
-Ти си изопштио брау, а а сам тада требао да одем у село. Па сам а изопштио
тебе, а ти као добар девственик, дошао си овде у унутару ложницу. А а сам,
позвавши брау, сазнао све од их, па рекох: "Ништа од тога се ние десило".
Гледа и ти, брате, нису ли се демони наругали с тобом (ер ти ништа ниси видео),
ве начини метаниу због свог сагрешеа. А он рече:
96
- Ако хоеш, да ми метаниу. Старац, видевши егово смирее, рече:
- Пои и пости три седмице, едуи еданпут седмично.
ер то беше увек егов подвиг, да не еде читаве седмице.
22. Рече ава Мосие ави Макариу у Скиту:
- Желим да живим у молитвеном тиховау а браа ми не допуштау.
А ава Макарие му вели:
- Примеуем да си ти меке природе и не можеш да одагнаш брата од себе; али ако
желиш да живиш у тиховау, пои у пустиу, у Петру, и тамо еш наи мир.
И учини он тако и нае себи спокоа.
23. Посети едан монах аву Макариа Египатског, па му каже:
Аво, реци ми поуку о томе како да се спасем. А старац вели:
- Пои на гробе и грди умрле.
И отишавши, монах стаде да их грди и да баца камее на их. Па вративши се,
исприча то старцу. А ова му вели:
- есу ли ти ишта рекли?
Он рече:
- Не.
Старац му вели:
- Пои опет уутру и похвали их.
И поново отишавши, монах стаде да их хвали говореи:
- Апостоли свети и праведници.
Па дое старцу и рече му:
- Хвалио сам их.
Ова му вели:
- И нису ти ништа одговорили?
Монах рече:
- Не.
Старац му вели:
- Видиш ли колико си их вреао и ништа ти нису одговорили, и колико си их
хвалио и опет ти ништа нису одговорили; тако и ти, ако желиш да се спасеш, буди
мртав: као ови умрли, немо имати на уму ни неправду ни славу удску, и мои
еш да се спасеш.
24. Путууи едном приликом по Египту, ава Макарие чуе едно дете како каже
своо маци:
- Мако, едан богаташ ме воли а а га мрзим, а едан сиромах ме мрзи а а га волим.
Чувши то, ава Макарие се задиви. А браа га упиташе:
- Шта значе те речи, аво, кое су те задивиле?
А старац им вели:
- Заиста, наш Господ е богат и уби нас, а ми не желимо да га слушамо; а наш
неприате, аво, сиромах е и мрзи нас, а ми волимо егову нечистоу.
25. Молио га е ава Пимен, уз много суза:
- Поучи ме како да се спасем.
97
А старац му одговори:
- То што тражиш е сада далеко од монаха.
26. Посети едном ава Макарие аву Антониа па, пошто е разговарао с им, врати
се у Скит. А оци му изау у сусрет. И док су разговарали рече им старац:
- Рекао сам ави Антониу да нам нема приноса у овом месту.
И оци стадоше да говоре о другим стварима и не тражише да сазнау авин одговор
нити им старац ишта причаше. А едан од отаца е говорио да оци, када виде да
браа заборавау да питау за нешто што им е на корист, треба да започну са
беседом; па ако их браа не натерау, они не наставау са беседом, како не би
изгледало да говоре без питаа и да е ихова беседа брбае.
27. Рече ава Исаиа ави Макариу:
- Кажи ми неку поуку.
А старац му вели:
- Избегава уде.
Ава Исаиа упита:
- Шта значи избегавати уде?
А старац му рече:
- Значи седети у келии и оплакивати свое грехе.
28. Причао е ава Пафнутие, ученик аве Макариа, како е замолио старца и рекао:
- Реци ми неку поуку.
А ова му каза:
- Немо никоме нанети зло нити икога осуивати. Тога се држи и биеш спасен.
29. Рекао е ава Макарие:
- Немо ноивати у келии монаха кои е на лошем гласу.
30. Посете едном браа аву Макариа у Скиту и не нау у егово келии ништа
осим праве воде. Па му веле:
- Аво, дои горе у село да те угостимо.
Старац им рече:
- Знате ли, брао, ону пекару у селу?
Одговорише му:
- Да. Старац им рече:
- И а е знам. А знате ли имае онога човека, где избиа поток?
Одговорише му:
- Да.
Старац им вели:
- И а га знам. Па када нешто хоу, ви ми нисте потребни, него сам доносим себи
што ми е потребно.
31. Говорило се да е ави Макариу: када би му неки монах долазио са страхом, као
светитеу и великом старцу, он ништа не би говорио. А када би му неки монах, да
би га понизио, рекао:
98
- Аво, када си био камилар па када си крао со и продавао е, есу ли те тукли
чувари?
Када би му неко тако говорио, са радошу му е одговарао на питаа.
32. Причало се да е ава Макарие Велики постао, као што е писано, земаски бог;
наиме, као што Бог покрива свет, тако е и ава Макарие покривао прегрешеа коа
е видео као да их ние видео, а оно што е чуо као да ние чуо.
33. Приповедао е ава Витимие о томе како е ава Макарие испричао следее:
Док сам некада живео у Скиту, спусте се тамо два страна младиа; и едан од их
имаше браду, а другоме тек беше почела да избиа брада. Па дооше и рекоше:
- Где е келиа аве Макариа?
А а рекох:
- Шта е вам он?
Рекоше:
- Чули смо о ему и о Скиту, па доосмо да га видимо.
Рекох им:
- а сам та.
Они направише поклон преда мном, говореи:
- Желимо овде да останемо.
А а, видеи како су нежни и научени на богатство, рекох:
- Не можете остати овде.
Старии од их рече:
- Ако не можемо остати овде, идемо негде друго.
а рекох у себи:
- Зашто их терам, па се саблажавау? Труд е их натерати да сами оду.
Па им кажем:
- Хаде, начините келиу, ако можете.
Рекоше:
- Покажи нам место и учиниемо што треба.
а им дадох едну брадву, вреу пуну двопека и со; па им показах едан тврд камен
и рекох:
- Поравнате овде и донесите дрва из оазе, па пошто начините кров, седите.
Мислио сам, вели старац, да е због умора отии. А они ме упиташе шта се овде
прави. а им рекох:
- Плетене ствари.
Па узмем пруа из оазе и покажем им како се оснива плетее и како треба давати
облик плетеу, те рекох:
- Начините кошаре па их дате чуварима а они е вам донети хлеба.
И након тога одем. А они стрпиво учине све што сам им рекао, и нису ми
долазили у посету три године. А а остадох да се борим са помислима: "Какав ли е
ихов подвиг па не долазе да ме питау за неке помисли? Издалека монаси долазе
код мене, а ови кои су близу нису дошли, нити су пошли другима, осим у цркву да
узму нафору, и то утке". Па постивши недеу дана, помолим се Богу да ми
покаже у чему е ихов подвиг.
И уставши после недеу дана, поем код их да видим како су. Па пошто покуцах,
они ми отворише и утке ме целиваше; а а се помолим и седнем. Старии од их,
пошто даде знак млаему да изае, седе да плете ужад, ништа не говореи; а у
99
девети час покуца и уе она млаи, па припреми мало ела и када му старии даде
знак, постави трпезу; и стави на у три двопека и остаде да стои утке. А а рекох:
- Устаните да едемо.
Па устадосмо и едосмо; а он донесе крчаг, те се написмо. А када е пало вече,
рекоше ми:
- Одлазиш ли?
А а рекох:
- Не, спавау овде.
Те простреше поаву за мене на едном месту, а за себе на другом месту, у углу; па
скидоше свое поасеве и огртаче и спустише се заедно на поаву преда мном. И
пошто они легоше, а се помолим Богу да ми открие у чему е ихов подвиг. И
отвори се надстрешница и поави се светлост као дан; али они не видеше светлост.
Па пошто су мислили да спавам, старии дотакне млаега у бок, па устану, опашу
се и пруже свое руке ка небу. А а сам их видео, али они мене нису; и угледах
демоне како као муве долазе на млаега. едни су му кидисали на уста а други на
очи. И видех анела Господег како држи огени мач и одгони демоне од ега.
Стариему, пак, нису могли да се приближе. А када су уутро легли, а се направих
како сам се тек пробудио, а исто тако и они. Старии ми рече само ове речи:
- Хоеш ли да прочитамо дванаест псалама? Рекох:
- Да.
И млаи отпоа пет псалама са шест стихова и едним "алилуа". А код сваког стиха
излазила е пламена свеа из егових уста и уздизала се на небо. Исто тако, из уста
оног стариег, када би их отварао да пое, излазио е некакав пламени конопац и
досезао до треег неба. И а изрекох неколико псалама напамет. Па изашавши,
кажем:
- Помолите се за мене.
А они утке начинише метаниу. Сазнадох, дакле, да е ова старии савршен, а
млаега е ош мучио неприате. Неколико дана касние умре старии брат, а
треега дана за им и млаи. И када су неки од отаца долазили у посету ави
Макариу, он их е водио у ихову келиу, говореи:
- Доите да видите мучеништво младих странаца.
34. Пошау едном приликом старци са горе поруку ави Макариу у Скит, молеи
га и говореи му:
- Да се не би сав народ мучио долазеи к теби, молимо те да доеш ти код нас, да
бисмо те видели пре него што се преселиш ка Господу. А када он стиже на гору,
окупи се око ега сав народ. И замолише га старци да каже какву поуку браи. А
он, саслушавши их, рече:
- Заплачимо брао, и нека наше очи пролиу сузе, пре него што одемо тамо где е
наше сузе сажеи наша тела. И заплакаше сви, падоше ничице и рекоше:
- Помоли се за нас, оче.
35. Другом приликом, опет, нападне едан демон аву Макариа ножем, хотеи да му
одсече ногу; па пошто због еговог смиреноума не могаше, рече му:
- Све што имате, имамо и ми; само се по смиреноуму разликуете од нас и
побеуете.
100
36. Рекао е ава Макарие:
- Ако се сеамо зала коа су нам наносили уди, одузимамо силу Божиег сеаа.
А ако се сеамо зала демонских, биемо неповредиви.
37. Рекао е ава Пафнутие, ученик аве Макариа, да е старац говорио:
- Када сам био дете, напасао сам говеда заедно са другом децом; и деца поу да
краду смокве. И како су трчала, испадне им една, а а е узмем и поедем; а када се
тога сетим, седнем и плачем.
38. Рекао е ава Макарие: Пролазеи еданпут пустиом, наием на лобау некога
мртваца бачену назему, па када е померих палмовим штапом, лобаа поче да ми
говори. а о рекох:
-Ко си ти?
Одговори ми лобаа:
-а сам првосвештеник идола и идолопоклоника кои су били на овоме месту; а ти
си Макарие духоносац; када се ти смилуеш онима кои се налазе у паклу и када се
помолиш за их, мало се утеше.
Старац му вели:
- У чему е утеха, а у чему е казна? Рече он:
- Колико е удаено небо од земе, толика е и ватра испод нас, док стоимо усред
ватре од ногу до главе; и не може се нико видети лицем у лице, ве е лице свакога
заклоено леима другога. А када се ти молиш за нас, тада се мало види лице
другога. У томе е утеха.
Заплакавши, старац рече:
- Тешко дану у кои се роди човек, ако е у томе
утеха од казне. Упита га старац:
- Има ли друге вее муке?
Рече му лобаа:
- Ми смо бар мало поштеени ер нисмо знали за Бога; док они кои су сазнали за
Бога па су Га се одрекли, они су испод нас.
И узевши лобау, старац е закопа.
39. Причали су како се ава Макарие Египатски едном из Скита успиао ка
Нитриско гори; и тек што се приближио одрееноме месту, рече своме ученику:
- Пои напред.
Пошто монах пое напред, сретне неког идолопоклоничког свештеника па повиче
на ега, говореи:
- Хе, хе, демоне, куда трчиш? А ова се окрете, зададе му ране и остави га
полумртвог. Па узевши штап, побегне. Али тек што е мало одмакао, сусрете га ава
Макарие како трчи, па му рече:
- Да се спасеш, да се спасеш, трудоупче.
А ова, зачуен, прие старцу и упита га:
- Шта си добро видео на мени, па ме поздраваш? Старац му вели:
- Видео сам те како се трудиш, а не знам да се трудиш узалуд.
А он рече:
- а сам дирнут твоим поздравом, и схватио сам да си на Божио страни. А она
101
други, зли монах, кои ме е сусрео, грдио ме е и а сам му задао смртне ране.
И старац се досети да е то егов ученик. А идолопоклонички свештеник, држеи
га за ноге, рече:
- Неу те пустити док ме не учиниш монахом. Па доу горе где беаше монах те га
подигну и понесу у цркву на гори. А монаси, када угледаше свештеника са им,
зачудише се веома, па га учинише монахом. И многи од идолопоклоника због ега
постадоше хришани. Говорио е, дакле, ава Макарие:
- Зла реч и добре уде чини злима, а добра реч и зле уде чини добрима.
40. Причали су како се у келиу аве Макариа, када ние био присутан, беше увукао
некакав разбоник. А када се ава врати, набаса на разбоника кои управо беше
товарио камилу еговим стварима. И он, ушавши у келиу, стаде узимати ствари и
товарити камилу заедно са им. Па када е натоварише, почне разбоник да удара
камилу да би устала, али она не устааше. Видевши да ова не устае, ава Макарие
уе у келиу и пронае малу мотику; извади е истави на камилу, говореи:
- Брате, ово камила тражи.
Па ударивши е, старац вели:
- Устани.
И она одмах устаде и од егових речи отиде мало напред. Па опет седе и не хтеде
да устане док не натоварише све ствари; и тада отиде.
41. Ава Аос рече ави Макариу:
- Реци ми поуку.
Вели му ава Макарие:
- Избегава уде; седи у своо келии, оплаку свое грехе, немо волети
празнослове, и биеш спасен.
О АВИ МОСИУ
1. Борио се едном ава Мосие против блуда, па пошто ние могао више да издржи
у келии, пое и исприча све ави Исидору. А старац га замоли да се врати у своу
келиу. Но ова не прихваташе, говореи:
- Не могу да издржим, аво.
Старац га узме са собом, попне га у гору одау и рече:
- Погледа према западу.
И погледавши, он угледа неизмерно мноштво демона кои беху узнемирени и,
спремауи се за борбу, дизаху велику буку. Рече му опет ава Исидор:
- Погледа и према истоку.
И он погледа и угледа неизмерно мноштво светих анела кои беху у слави. И рече
ава Исидор:
- Ето, то су они кое Господ шае светитеима упомо. А они према западу су они
кои их нападау. Више е, дакле, оних кои су са нама.
И тако се ава Мосие охрабри па се, заблагодаривши Богу, врати у своу келиу.
2. Догоди се едном у Скиту да некакав монах падне у грех, па пошто се састане
сабор, пошау по аву Мосиа. Но ова не хтеде да дое, па му презвитер пошае
102
поруку, говореи:
- Дои, ер те народ чека.
И он устане и дое. Па узме едну пробушену кошару, напуни е песком и понесе е.
А браа, коа му беху изашла у сусрет, упиташе:
- Шта е то, оче?
А старац им одговори:
- Мои греси су иза мене и расипау се а а их невидим; а дошао сам данас да судим
о туим гресима.
А они, чувши то, не рекоше ништа ономе брату и опростише му.
3. Другом приликом, када е у Скиту био сабор, желеи да искушау старца, оци га
понизише, рекавши:
- Зашто и та Етиопанин долази меу нас?
А он, чувши то, оута. Пошто завршише веае, упиташе га оци:
Аво, зар се ниси ни мало узнемирио? Он им одговори:
"Узнемирих се, али не говорих".
4. Причали су како е ава Мосие постао клирик, и како му беху обукли стихар. А
архиепископ му вели:
- Ево, постао си потпуно бео, аво Мосие. Старац му рече:
- Да ли споа, господине оче, или изнутра? Хотеи, пак, да га искуша, архиепископ
рече свештеницима:
- Када ава Мосие уе у олтар, изагнате га напо-
е па га пратите, да чуете шта е реи. Уе, дакле, старац у олтар, а они га изгрде
и истерау напое, говореи:
- Бежи напое, Етиопанине. А он, изашавши, рече сам себи:
- Добро су ти учинили, прави црнче. Пошто ниси човек, зашто долазиш меу
уде?
5. Изае едном приликом заповест у Скиту: "Постите ове седмице". И том
приликом посете браа из Египта аву Мосиа. А он им припреми мало ела.
Видевши дим, егови суседи рекоше свештеницима:
- Ено, Мосие е погазио заповест и припремио кувае у своо келии.
А ови рекоше:
- Када дое, ми емо говорити с им.
Када е стигла субота, свештеници, видеи велико доброчинство аве Мосиа,
рекоше му пред народом:
- Аво Мосие, погазио си заповест удску а сачувао заповест Божиу.
6. едан монах посети у Скиту аву Мосиа, тражеи од ега поуку. Старац му вели:
- Пои, седи у своу келиу и келиа е те свему поучити.
7. Рекао е ава Мосие:
- Она ко избегава уде наличи на зрело гроже, а она ко живи меу удима е као
кисео грозд.
103
8. Чуе едном некакав властелин за аву Мосиа и пое у Скит да га види. авише
браа старцу за то, те се он дигне да бежи у оазу. А када га посетиоци сретоше,
упиташе га:
- Реци нам, старче, где е келиа аве Мосиа? Он им одговори:
- Шта хоете од ега? Он е луд човек.
А властелин, како дое у цркву, рече свештеницима:
- Чуо сам о ави Мосиу па сиох да га видим; кад ево, срете нас некакав старац
кои беше на путу за Египат те га упитасмо: "Где е келиа аве Мосиа?", а он нам
одговори: "Шта хоете од ега? Он е луд".
Чувши за то, свештеници се ожалостише и упиташе:
- Какав беше старац кои е тако говорио о светитеу?
А он рече:
- Старац е носио стару одеу, а беше висок и црн.
Они му рекоше:
- То е ава Мосие, а тако е рекао да не бисте
разговарали са им. А властелин, стекавши велику духовну корист, отиде.
9. Говорио е ава Мосие у Скиту:
- Ако се будемо држали заповести наших отаца, а вам тврдим да варвари нее дои
овде. А ако их се не будемо држали, ово место е опустети.
10. едном приликом, када су браа била кра ега, рече им:
- Данас долазе варвари у Скит; устате, дакле, и бежите.
Они га упиташе:
- А ти не бежиш, аво? А он им рече:
- а толико година чекам ова дан, да се испуне речи Владике Христа, кои каже:
"ер сви кои се маше за нож, од ножа е погинути". Рекоше му:
- Неемо ни ми бежати, него емо умрети заедно са тобом.
А он им рече:
- То ние до мене; нека свако види сам да ли е
остати. Било е седам монаха, и он им рече:
- Управо сада се варвари приближавау капии. И када ови уоше, поубиаше их. А
едан од их утекне и сакрие се иза гомиле корпи и угледа како е седам венаца
сишло и овенчало их.
11. Упита едан монах аву Мосиа:
- Видим пред собом едну ствар и не могу да е схватим.
Вели му старац:
- Ако не будеш мртав као они кои су погребени, не можеш то схватити.
12. Причао е ава Пимен како е неки монах упитао аву Мосиа на кои начин
човек умртвуе себе у вези са ближима. А старац му вели:
- Ако човек умом не смести себе три дана у гробницу, не може доспети до тога
ступа.
104
13. Причали су како се ава Мосие, идуи према Петри, уморио од пута и рекао у
себи:
- Како у овде скупити воде?
И дое му глас кои рече:
-Уи и немо ништа бринути. И он уе. И посете га неки од отаца, а он имаше само
едан крчаг воде; па скувавши мало лее, подели е. А беше старац веома забринут,
те се улазеи и излазеи молио Богу. И одмах наие едан кишни облак изнад Петре
и напуни све егове судове. Након тога упиташе га оци:
- Реци нам, зашто си улазио и излазио? А старац им вели:
- Потужио сам се на Бога: "Довео си ме овде и, ево, немам воде да Твое слуге
пиу". Зато сам улазио и излазио, док нам е ние послао.
14. Рекао е ава Мосие да е човек дужан да умре у односу на свога сабрата, како
га не би осуивао за нешто.
15. ош е рекао:
- Дужан е човек да умртви себе за сваку злу ствар, пре него што напусти тело, како
не би никоме нанео зло.
16. ош е рекао:
- Ако човек нема у своме срцу осеае да е грешан, Бог га нее услишити.
А неки брат упита:
- Шта значи "да има у своме срцу осеае да е грешан"?
Старац рече:
- Она ко носи властите грехе, не види грехе свога ближега.
17. ош е рекао:
- Ако дело ние у сагласности са молитвом, уза-луд се човек труди.
А неки брат упита:
- Шта е то сагласност дела и молитве? Старац рече:
- Када не чинимо оно за шта се молимо. Заиста, када човек напусти свое жее,
тада постае близак са Богом, а Он прима егову молитву.
18. Упита едан брат:
- Шта е то што помаже у сваком човековом труду?
А старац вели:
- Бог е та кои помаже; ер е писано: "Бог е уточиште мое и сила моа, и
помоник мо у великим невоама кое нас сналазе".
Упита брат:
- А шта е са постовима и бдеима кое човек чини?
Старац му вели:
- Они душу чине смиреном; ер, писано е: "Виде мое смирее и мо труд, и остави
сва моа сагрешеа". Ако душа производи све те плодове, Бог е због их милостив
према о.
Упита брат старца:
- Шта да чини човек са сваким искушеем кое му долази или са сваком помисли
105
ненависника? Старац му вели:
- Дужан е да плаче пред добротом Божиом, ка-ко би му ова помогла; и лакнуе му
одмах ако зна како да се моли; ер, писано е: "Господ е помоник мо, и неу се
боати шта е ми човек учинити".
Упита га брат:
- Ево, човек туче свога слугу за грехе кое е ова
починио. Шта е реи слуга?
Старац одговори:
- Ако е добар слуга, реи е: "Помилу ме, сагрешио сам".
Рече му брат:
- Ништа друго да не каже? Старац вели:
- Не. ер када себи натовари прекор и каже: "Са-грешио сам", одмах Бог бива
милостив према ему. А врхунац свега е у томе када неко неосууе свога
ближег. Заиста, када е рука Господа побила све првенце у земи Египатско,
ние било дома у коме неко не беше убиен.
Упита га брат:
- Шта значе те речи? Старац му одговори:
- Ако пазимо да сагледамо своа сагрешеа, неемо видети сагрешеа свога
ближега. ер лудост е да човек, кои има свога поконика, остави ега и пое да
оплакуе поконика свога ближега. А да умреш за свога ближега значи да носиш
своа сагрешеа и да не бринеш за сваког човека, да ли е ова добар или да ли е
она лош. Да не чиниш зло ниедноме човеку, нити да у своме срцу смишаш
лукавост на некога, нити да понизиш некога ко лоше поступа, нити да слушаш
онога ко злостава свога ближега, нити да се радуеш са оним кои чини зло
своме ближему; никога немо оговарати, ве реци: "Бог зна свакога"; не веру
ономе што прича оговарач, нити се раду еговим причама, нити мрзи онога кои
оговара свога ближега. Ето, то значи да не осууеш.
Немо бити неприате ни са едним човеком и немо задржавати неприатество у
своме срцу; немо мрзети онога кои е неприате свом ближему. А то е мир.
Тиме теши себе; ускоро е, благодау Бога Логоса, дои камата и вечни споко.
Амин.
О АВИ МАТОУ
1. Говорио е ава Матое:
- Желим или лак и траан подвиг или она подвиг кои е од почетка тежак али
кратко трае.
2. ош е рекао:
- Што се више човек приближава Богу, то више себе види грешнога. ер пророк
Исаиа, када е видео Бога, назвао е себе бедним и нечистим.
3. ош е говорио:
- Када сам био млаи говорио сам себи: "Можда нешто добро чиним"; а сада када
сам остарио, видим да немам у себи ниедног доброг дела.
106
4. ош е рекао:
- Не зна Сатана каквом страшу се душа поражава. Он, наиме, сее али не зна да ли
е жети; сее помисли на блуд, на оговарае, а исто тако и на остале страсти. И
када види коо страсти душа тежи, у дае.
5. Посети неки монах аву Матоа и каже му:
- Како то да Скиани остваруу више од Писма, убеи неприатее више него
себе.
Рече му ава Матое:
- а, опет, онога ко ме уби, убим као самога себе.
6. Упитао е монах аву Матоа:
- Шта да чиним ако ме брат посети у време поста или уутро када сам жалостан?
Рече му старац:
- Ако се не жалостиш и едеш заедно са своим братом, добро чиниш. А ако не
чекаш никога и едеш, то е по твоо вои.
7. Причао е ава аков:
Посетим едном аву Матоа, па када сам хтео да се вратим, рекох му:
- Хоу да посетим Келие.
А он на то рече:
- Поздрави с мое стране аву ована. И када сам дошао ави овану, рекох му:
- Поздрава те ава Матое.
Старац ми рече:
- Ава Матое, "гле правог Израица, у коме нема лукавства".
А када се наврши година, посетим поново аву Матоа и пренесем му поздрав аве
ована. А старац е на то:
- Наравно, нисам достоан старчевих речи, али ипак ово зна: када чуеш старца да
хвали ближега више него себе, та е доспео до велике мере савршенства. ер у
томе е савршенство, да прославаш ближега више него себе.
8. Причао е ава Матое:
Дое неки брат код мене и рече да е оговарае горе од блуда. А а рекох:
- Тешке су то речи.
Он е на то:
- А шта ти мислиш о томе?
а рекох:
- Оговарае есте лоше, али се брзо може излечити; ер се оговарач много пута кае,
говореи: "Лоше сам говорио". А блуд е природна смрт.
9. Пое едном ава Матое из Раита у Магдолске краеве; а са им беше и егов
брат. Епископ, задр-жавши старца, учини га свештеником. И док су заедно
обедовали, епископ рече:
- Опрости ми аво; знам да ово ниси желео, али сам се на то усудио да би ме ти
благословио. А старац му са смиреем рече:
- И мое помисли су то мало желеле, иако ме мучи то што треба да се одвоим од
107
брата кои е самном. ер, не могу да издржим да све молитве сам савршавам.
Рече му епископ:
- Ако ти мислиш да е он достоан, а у га рукоположити.
Ава Матое рече:
- Да ли е достоан, не знам; али едно знам: бои е од мене.
Епископ рукоположи и ега. И упокое се обоица, не дотакнувши жртвеник да би
приносили свето Предложее. А старац рече:
- Веруем Богу да нисам много згрешио у вези са рукоположеем, пошто нисам
приносио свето Предложее. ер, рукоположее приличи беспрекорнима.
10. Причао е ава Матое како су дошла троица стараца код аве Пафнутиа, званог
Кефалас, да га нешто упитау. А старац им рече:
- Шта желите да вам кажем? Нешто духовно или телесно?
Рекоше му:
- Духовно.
А старац е на то:
- Поите, убите муку више него споко, и прекор више него славу, и давае више
него примае.
11. Замоли неки монах аву Матоа, рекавши:
- Реци ми неку поуку.
А он рече:
- Пои, ишти од Бога да ти подари тугу у срцу и смирее, увек пази на своа
сагрешеа и немоо суивати друге, ве буди испод свих; немо имати
приатества са младием нити познанства са женом нити приатеа еретика;
прекини са своом слободом у опхоеу и уздржи сво език и сво стомак, држи се
далеко од вина, а када неко говори о неко ствари немо се препирати с им, ве
ако добро говори, реци: "Да", а ако говори лоше, реци: "Ти знаш шта говориш", и
немо се сваати с им око онога о чему е говорио. Ето, то е смирее.
12. Замоли едан брат аву Матоа:
- Реци ми неку поуку:
А он рече:
- Одбаци од себе расправае о било коо ствари; плачи, пак, и тугу, ер се време
приближило.
13. Упита брат аву Матоа, рекавши:
- Шта. да чиним пошто ме мо език жалости, и када доем меу уде не могу да га
задржим, ве их осууем за свако добро дело и корим их? Шта. да чиним, дакле?
Старац му одговори:
- Ако не можеш да обуздаш себе, пои и живи сам. ер то е болест. А она ко седи
са браом не треба да е четвртаст ве округао, да се може према свима окретати.
И ош рече старац:
- а не живим сам због свое врлине, ве због болести; ер они кои долазе меу
уде, ти су снажни.
108
О АВИ МАРКУ, УЧЕНИКУ АВЕ СИЛУАНА
1. Причало се како е ава Силуан имао ученика у Скиту по имену Марко; а он
имаше велико послушае и беше калиграф. И старац га е волео због еговог
послушаа. Имао е, меутим, других еданаест ученика, кои су били незадовони
ер е овога волео више него их. Чувши за то, старци се веома ожалостише. А он,
узевши старце са собом, изае и стане да лупа у врата сваке од келиа, говореи:
- Брате та и та, дои, потребан си ми.
И ниедан од их не пое одмах за им. А када дое до Маркове келие, покуца
рекавши:
- Марко.
Ова, чувши старчев глас, одмах искочи напое, и старац га пошае на послушае.
Те рече старцима:
- Где су остала браа, оци?
Па ушавши у келиу овога брата, прегледа егову свеску и нае да беше започео да
пише слово омега и, зачувши старца ние узео перо да слово заврши. А старци му
рекоше:
- Заиста, аво, тога кога ти убиш, убимо и ми а уби га и Бог.
2. Причали су како е ава Силуан едном приликом ишао по Скиту заедно са
старцима, желеи да им покаже послушае свога ученика, коега е управо због тог
послушаа и волео. Угледавши малу диву свиу, рече му:
- Видиш ли ону антилопу, чедо мое? Он одговори:
- Да, аво.
- А ене рогове, како су само лепи?
Вели:
- Да, аво.
И задивише се старци еговом одговору и укрепише се еговим послушаем.
3. Дое едном мака аве Марка да га види; а беше раскошно обучена. И старац
Силуан изае пред у; а она му рече:
- Аво, реци моме сину да изае да га видим.
И уе старац па му каже:
- Изаи, да те види твоа мака.
А Марко носаше закрпену одеу и беше надимен од куваа. Па изашавши због
послушаа, затвори очи и рече присутнима:
- Да се спасите, да се спасите, да се спасите.
И не виде никога. А мака егова га не позна. Па опет поручи старцу, рекавши:
- Аво, пошаи ми мога сина, да га видим.
И он рече Марку:
- Нисам ли ти рекао: "Изаи, да те види твоа мака ?
Марко е на то:
- Изашао сам по твоим речима, аво. Али те молим да ми не говориш опет да
изаем, да се не бих оглушио о твое речи.
А старац, изашавши, рече о:
- То е био он кои вам е рекао: "Да се спасете". Па утешивши е, отпусти е.
109
4. Догоди се да старац едном приликом изае из Скита и прее на Синаску гору
да би тамо живео. А Маркова мака упути молбу, заклиуи кроз сузе, да ен син
изае, како би га видела. И старац га пусти. И док е припремао сво огртач да изае
и прилазио да се поздрави са старцем, Марко поче да плаче и не изае напое.
5. Причали су како е ави Силуану, када е хтео да оде у Сириу, рекао Марко,
егов ученик:
- Оче, не желим да изаем одавде, али ни тебе не пуштам да изаеш, аво. Ве
остани овде три дана. И треега дана он умре.
О АВИ МИЛИСИУ
1. Пролазеи неким краем, ава Милисие угледа како неко држи едног монаха, као
да е ова тобоже убио некога. И старац, пришавши, упита монаха о томе. Па
сазнавши да е оклеветан, рече еговим чуварима:
- Где е убиени?
И показаше му га. А он, пришавши убиеноме, рече свима да се помоле. И када
пружи руке ка Богу, устане мртвац, а он га пред свима упита:
- Реци нам, ко е та што те е убио?
А ова рече:
- Ушавши у цркву, дао сам новац свештенику; а он е дошао и заклао ме, а затим ме
е понео и бацио у авин манастир. Али молим вас да се узме новац и да се даде
моо деци. Тада му старац рече:
- Пои и усни, докле не дое Господ и васкрсне те.
2. едном приликом док е, заедно са двоицом ученика, живео кра границе
Персиде, изау двоица царевих синова, кои беху браа по телу, да лове по своме
обичау. И поставе они замке великом ширином, барем четрдесет миа, како би све
што се обрете унутар замки ловили и убили копима. Нае се тамо старац са
двоицом своих ученика. Па видевши га обраслог у длаку и као дивег, ловци се
зачудише и упиташе га:
- еси ли ти човек или дух, реци нам.
Он рече:
- а сам грешан човек и изашао сам да оплакуем свое грехе и да се клаам Исусу
Христу, Сину Бога живога.
А они му рекоше:
- Нема другога бога осим сунца и ватре и воде (што су они поштовали). Ве дои да
им принесеш жртву. А он е на то:
- То су творевине, а ви сте у заблуди; него вас молим да се вратите и да спознате
истинског Бога кои е све то створио.
Они му рекоше:
- За Онога кои е осуен и кои е распет ти кажеш да е истински Бог?
А он е на то:
- За онога кои е распео грех и погубио смрт, за ега кажем да е истински Бог.
А они, ставивши га на муке заедно са еговим ученицима, присиаваху га да
принесе жртву. Па после много мучеа, одрубише главе двоици ученика, а старца
110
мучише много дана; а затим га, по своо вештини, поставе у средину, па стану
одапиати стреле на ега, едан спреда а други одзада. А он им рече:
- Пошто сте сложни у томе да проливате недужну крв, сутра е у ова час едним
хицем ваша мати остати без деце, и остае без ваше убави, а ви ете пролити крв
едан другога своим стрелама.
А они, презируи егове речи, поу следеи дан у лов. И утекне им едан елен. Те
они, узахавши кое, похитау да га стигну; па одапевши стреле на ега, погоде
едан другога право у срце, онако како им старац беше рекао када их е проклиао.
И умреше.
О АВИ МОТИУ
1. Упита едан монах аву Мотиа:
- Ако одем да останем у неком месту, како требатамо да живим?
Рече му старац:
- Ако се настаниш у неком месту, немо пожелети да стекнеш себи име у нечему,
попут: "а не излазим на сабрае" или: "а не едем за заедничком трпезом". ер то
чини да ти име постае познато, и ускоро еш бити окружен мноштвом уди. ер,
уди хитау тамо где налазе такве ствари.
А монах е му на то:
- Шта онда да радим?
Старац вели:
- Где год да се настаниш, следи друге уде; па што видиш да чине они
благочестиви у кое имаш повереа, чини и ти и биеш спокоан. ер, смирее е у
томе да си еднак са другима. А уди, видеи те да не штрчиш, држае да си исти
као и други; и нико те нее узнемиравати.
2. Причао е ава Исак, ученик аве Мотиа (обоица касние беху постали епископи)
о томе како е ова напре саградио манастир у Иракласу; па отишавши оданде, пое
на друго место и тамо изнова сагради манастир. А по деству авоем, нае се тамо
едан брат кои е показивао неприатество према ему и стално га жалостио. И
старац отиде у свое село и тамо подигне себи манастир и затвори се у ега. После
неког времена доу старци из онога места одакле он беше изашао, водеи са собом
и брата кои га беше жалостио, па поу да га замоле да га узме у сво манастир. А
када се приближише месту где беше ава Сорие, оставе у близини свое огртаче и
кра их брата кои старца беше жалостио. И када покуцаше, старац спусти скале и
нагне се кроз прозор, па познавши их, рече:
- Где су вам огртачи?
А они рекоше:
- Ено их тамо код брата.
Па чувши име брата кои га беше жалостио, старац радосно узме секиру, сломи
врата и изае трчеи према месту где беше брат; те први начини поклон пред им,
целива га и поведе у своу келиу. И три дана их е гостио, а и сам се гостио са
има, што ние имао обича да чини; па уставши, пое са има. А након тога
постане епископ ер беше чудотворац. И еговог ученика, аву Исака, блажени
Кирило учини епископом.
111
О АВИ МЕГЕТИУ
1. Причали су за аву Мегетиа да е излазио из келие, па ако би му долазила
помисао да напусти то место, ние се више враао у у. ер, ние имао ништа
вештаствено од овога света, осим едног ножиа коим е цепао палмово лише.
2. Говорили су за другог аву Мегетиа да е био веома смирен, ер е био поучаван
меу Египанима и сретао многе старце, меу коима и аву Сисоа и аву Пимена. А
живео е кра потока на Синау. И догоди се, како е сам причао, да га посети неко
од светитеа и да му каже:
- Како проводиш време, брате, у ово пустии?
А он рече:
- едем сваки други дан и то по едан хлеб.
Ова е на то:
- Ако желиш да ме послушаш, еди свакога дана пола хлеба.
И чинеи тако он нае спокоа.
3. Упиташе неки од отаца аву Мегетиа:
- Ако претекне ела за други дан, треба ли браа да га поеду?
Старац им рече:
- Ако се покварило, ние добро да браа морау да га поеду па да се разболе, ве га
треба бацити; али ако е добро па се из обести баци и скува друго,то е лоше.
4. ош е рекао:
- У почетку, када се сабирамо измеу себе и говореи о корисним стварима
укрепуемо едни друге, постаемо хорови и успиемо се на небеса. Сада се,
меутим, сабирамо и осуууи едан другога, силазимо доле.
О АВИ МИОСУ
1. Рече ава Миос из Велеоса:
- Послушае е ради послушаа. Ако е неко послушан Богу, и Бог е ему
послушан.
2. Говорио е ош о некаквом старцу кои беше у Скиту; потицао е од слугу, а био
е веома разборит. И долазио е сваке године у Александриу доносеи наам своим
господарима. А они су му излазили у сусрет и клаали се пред им. Старац би
напунио крчаг водом и доносио га да поспе да се егови господари умиу. А они су
му говорили:
- Немо, оче, немо нас вреати. А он им е говорио:
- Признаем да сам ваш слуга, а да бих вам захвалио што сте ми дали слободу да
служим Богу, приносим вам воду, а ви прихватите ову моу плату.
Али они упорно не хтедоше да прихвате. Он им на то каза:
- Ако неете да прихватите, остау овде и служиу вас.
А они, уплашивши се егове прете, допустише му да чини што хое; и испрате га
112
са свим што му беше потребно и уз велико поштовае, да чини милостиу за их.
И због тога он постаде знаменит и омиен у Скиту.
3. Упита едан воник аву Миоса о томе да ли Бог прихвата покаае. А он, пошто
му изрече многе поуке, упита:
- Реци ми, убени, када се твоа хаина поцепа, бациш ли е напое?
Он е:
- Не, ве е зашием и користим. Старац му вели:
- Ако ти, дакле, жалиш едан део одее, зар се Бог нее сажалити на свое
створее?
О АВИ МАРКУ ЕГИПАТСКОМ
1. Причали су за аву Марка Египатског да е провео тридесет година не излазеи из
свое келие. И обично е свештеник долазио код ега да заедно принесу свете
Дарове. А аво, видевши врлинско стрпее овог човека, домисли се да науди
егово трезвености; и нагна неког авоиманог да дое старцу тобож због молитве.
А ова опседнути, пре него е реи ишта друго, рече старцу:
- Тво свештеник заудара на грех, немо га више пуштати да улази к теби.
Богонадахнути човек му рече:
- Чедо мое, сви бацау нечистоу напое, а ти си е унео к мени. Али писано е:
"Не судите, да вам се не суди". Меутим, и да е грешан, Господ е га спасти; ер
писано е: "Молите се Богу едни за друге, да оздравите".
И после тих речи, помоливши се Богу, он изагна демона из човека и отпусти га
здравог. А када дое свештеник, како е ве био обича, он га дочека с радошу. А
добри Бог, видеи старчеву незлоби-вост, показа му знак. "Наиме", причао е
старац, "када е свештеник требало да стане пред свету Тр-пезу, угледах анела
Господег како сие са неба и положи руку на свештеникову главу и ова постаде
као стуб огени. А а, задивен таквим виеем, зачух глас кои ми говори:
- Човече, зашто се дивиш због овога? ер, ако едан земаски цар нее допустити
своим великашима да стану пред ега прави него у пуном сау, како ли тек
божанска сила нее очистити служитее светих Тани кои стое пред небеском
славом?
А одважни подвижник Христов, Марко Египатски, кои постаде велики, удостои се
тога дара ер не беше осудио свештеника.
О АВИ МАКАРИУ ГРААНИНУ
1. Пое едном ава Макарие Граанин да насече палмовога лиша, а са им беху и
неки од брае. И рекоше му првога дана:
- Хаде, оче, еди са нама.
И он дое и еде. Другога дана му опет рекоше да еде. Али он не хтеде, ве им
рече:
- Ви имате потребу да едете, децо моа; ер стеош увек тела, а а сада не желим да
едем.
113
2. Посети ава Макарие аву Пахомиа Тавенисиотског. А Пахомие га упита:
- Када има разуздане брае, е ли добро да их кажавамо?
Рече му ава Макарие:
- Кажава и суди онима кои су под тобом, али не суди никоме ко е изван; ер
писано е: "Зар не судите ви онима кои су унутра? А онима кои су напоу судие
Бог".
3. едном е ава Макарие четири месеца свакодневно посеивао неког монаха; и не
нае га ниеданпут да не беше заузет молитвом; па задивено рече:
- Гле, земаски анео.
Н
О АВИ НИЛУ
1. Рекао е ава Нил:
- Све што чиниш против онога кои ти е нанео неправду, наи е ти се у срцу у
време молитве.
2. ош е рекао:
- Молитва е изданак кротости и благости.
3. ош е рекао:
- Молитва е лек за тугу и зловоу.
4. ош е рекао:
- Пои прода све што имаш и разда сиромасима, па узевши крст, одреци се себе,
да би могао сабрано да се молиш.
5. ош е рекао:
- Оно о чему стрпиво мудруеш, тога еш плод наи у време молитве.
6. ош е рекао:
- Ако пожелиш да се помолиш како треба, немо жалити душу; иначе се узалуд
трудиш.
7. ош е рекао:
- Немо желети да ти се збива оно што се теби чини да е добро, ве што е Богу
угодно, и биеш миран и задовоан у своо молитви.
8. ош е рекао:
- Блажен е она монах кои себе сматра сметиштем свих.
114
9. ош е рекао:
- Неповреен од стреле ненависника бива монах кои уби тиховае; а она кои се
меша са мноштвом уди стално бива рааван.
10. ош е рекао:
- Слуга кои не мари за дела свога господара нека се припреми за шибае.
О АВИ НИСТЕРОУ
1. Ишао е пустиом велики ава Нистеро заедно са едним братом; па угледавши
аждау, обоица побегну. А брат му рече:
- Зар се и ти плашиш, оче?
А старац му вели:
- Не плашим се, чедо мое; али ми е од користи што утекох, ер иначе не бих могао
утеи духу таштине.
2. Упита монах старца:
- Шта е то што е добро, па да то чиним и живим у ему?
А старац рече:
- Бог зна шта е добро. Али сам чуо да е неко од отаца упитао великог аву
Нистероа, приатеа аве Антониа: "Кое дело е добро, да га извршавам?"
А он рече:
- Зар нису сва дела иста? Писмо каже да е Аврам био гостоубив и Бог е био с
им, Илиа е волео тиховае и Бог е био с им, а Давид е био смирен и Бог е
био с им. Дакле, оно што видиш да твоа душа жели по Богу, то чини и чува свое
срце.
3. Упита ава осиф аву Нистероа:
- Шта да радим са своим езиком, ер не могу да га обуздам?
А старац му вели:
- Значи када говориш осеаш олакшае?
Он е на то:
- Не. А старац рече:
- Ако не осеаш олакшае, зашто говориш? Бое ути, па ако дое до разговора,
више слуша него што говориш.
4. Угледа едан монах аву Нистероа како носи два огртача, и упита га:
- Ако дое сиромах и затражи ти огртач, кои еш му дати?
Он одговори:
- Она бои.
А монах рече:
- А ако ти опет неко други затражи, шта еш му понудити?
Старац вели:
Половину другог огртача.
А монах опет упита:
- А ако ти опет неко затражи, шта еш му дати?
Он рече:
115
- Пресеи у оно што е преостало, па у му половину дати а оним што е претекло
опасау се.
Монах е опет:
- А ако неко и то затражи од тебе, шта еш учинити?
Старац рече:
- Понудиу му оно што е преостало, па у отии и сести на едно место, све док ми
Бог нешто не пошае и не покрие ме; ер неу тражити ни од кога другог.
5. Рекао е ава Нистеро:
- Монах е дужан да свако вече и утро своди рачуне. "Шта смо учинили од онога
што Бог жели, а шта нисмо учинили од онога што не жели?".И тако да испитуемо
цео сво живот. ер тако е живео ава Арсение. Трудио се да се свакога дана поави
пред Богом без греха. Тако се моли Богу, као ономе кои е присутан; ер заиста се
налази у нашо близини. Немо сам себи поставати правила, нити икоме судити.
Монаху е страно да се заклие, да се криво куне, да лаже, да проклие, да грди, да
се смее. А она кои е поштован више но што заслужуе или се узноси изнад своих
вредности, та има велику духовну штету.
О АВИ НИСТЕРОУ У ОПШТЕЖИУ
1. Говорио е ава Пимен за аву Нистероа: старац е био као она бакарна змиа коу
е начинио Мосие да би исцелио народ; имао е сваку врлину и утеи е сваког
исцеивао.
2. Када е ава Пимен упитао аву Нистероа одакле е стекао такву врлину да, када
му се догоди некаква невоа у општежиу, он никада не говори нити тражи помо,
ова му одговори:
- Опрости ми, аво; када сам у почетку ступио у општежие, рекао сам себи: "Ти и
магарац едно сте; као што магарца биу а он не говори, грде га а он не одговара,
тако и ти, као што каже псалам: "Као живинче биах пред тобом, али сам свагда код
тебе".
О АВИ НИКОНУ
1. Упита едан монах некога од отаца како аво намее искушеа светитеима.
Старац му исприча: едан од отаца, по имену Никон, беше настаен на Синаско
гори. А едан човек, посетивши колибу неког Фаранита и нашавши егову кер
саму, легне са ом. Па о каза:
- Реци: "Отшелник, ава Никон, ми е то учинио".
А када дое ен отац и то сазна, узевши мач, пое код старца. Па само што покуца,
старац изае. И како он пружи мач да га убие, осуши му се рука. Те Фаранит
побегне и исприча све свештеницима; а они позову старца и он дое. Па пошто га
добро избише, хтедоше да га отерау. А старац их стаде молити:
- Пустите ме, за име Божие, да се овде покаем.
И пошто су га изопштили на три године, издадоше заповест да га нико не посеуе.
Проведе он тако три године, долазеи сваке Недее на покаае; и моаше све
116
уде, говореи:
- Молите се за мене.
После тога помахнита она кои е начинио грех и натоварио искушее на
отшелника; и исповеди се у цркви:
- а сам починио грех и рекао девоци да оклевета слугу Божиег.
И сав народ, дошавши старцу да се покае, рече:
- Опрости нам, аво, и остани са нама.
А он им рече:
- Што се тиче опроштаа, опроштено вам е, а што се тиче останка, неу више
остати овде са вама, ер се не нае ниедан да е имао трезвености да саосети са
мном.
Тако отиде оданде. И рече старац: Видиш ли како аво намее искушее
светитеима.
О АВИ НЕТРАСУ
1. Причало се о ави Нетрасу, ученику аве Силуана, да е, живеи у своо келии на
Синаско гори, умерено задовоавао свое телесне потребе; а када е постао
епископ у Фарану, притегао е себе веома тешким животом. А егов ученик му
рече:
- Аво, када смо били у пустии, ниси се толико подвизавао.
Старац му одговори:
- Тамо е била пустиа и тиховае и сиромаштво, и желео сам да управам телом
тако да не онемоам и не затражим оно што нисам имао. А сада е овде свет и
постое средства; па ако се овде и разболим, има ко е ми помои, да не бих
изгубио свое монаштво.
О АВИ НИКИТИ
1. Причао е ава Никита о двоици брае кои се беху договорили да живе заедно.
едан од их мислио е у себи: "Ако нешто хое мо брат, то у чинити". Слично е
размишао и други: "Чиниу оно што е по вои моме брату". И живели су много
година у велико убави. Меутим, видевши то, ненависник пое са жеом да их
растави; и стоеи у предвору, едноме се чинио као голуб а другоме као врана.
Први рече:
- Видиш ли оног голуба?
А други е:
- То е врана.
И почеше да се расправау, тврдеи сваки свое па, уставши, насрнуше едан на
другога бореи се до крви, на велику радост ненависника, и тако се раздвоише. А
након три дана дооше себи и уразумише се. Те начинивши метаниу едан пред
другим, признаде сваки од их како е замислио птицу коа се беше поавила; па
препознавши у томе искушее аволско, остану до краа нераздвони.
117
О
О АВИ ОЛИМПИУ
1. Причао е ава Олимпие:
Сие едном неки идолопоклонички жрец у Скит и уе у моу келиу и заспи; па
видеи владае монаха, рече ми:
- Пошто тако живите, зар никаква виеа немате
од вашег Бога?
а му рекох:
- Не.
А жрец ми каже:
- Када приносимо службе своме Богу, он ништа не скрива од нас, ве нам открива
свое тане; а за вас, кои чините такве напоре, тиховаа и подвиге, ти кажеш:
"Ништа не виамо". Онда, свакако, ако не виате ништа, имате лукаве помисли у
своим срцима кое вас одваау од вашег Бога, и због тога вам Он не открива свое
тане.
а поем и испричам жречеве речи старцима. А они се задивише и рекоше да е
заиста тако. ер нечисте помисли одваау човека од Бога.
2. Аву Олимпиа Келиског нападне демон блуда. Па му помисао рече: "Пои, наи
себи жену". А он устане, припреми глину, начини од е жену, па рече сам себи:
"Ево твое жене; треба, дакле, доста да радиш да би е прехранио". И радио е много
се трудеи. После неколико дана припреми он опет глину те начини кер и рече у
своим мислима: "Родила е твоа жена; треба више да радиш да би могао да
храниш и облачиш свое дете". И тако чинеи, онемоа и рече своо помисли: "Не
могу више да издржим напор". А помисао му рече: "Ако не можеш да издржиш
напор, немо ни жену тражити". И видеи егов труд, Бог га ослободи од
искушеа и ему лакну.
О АВИ ОРСИСИУ
1. Рекао е ава Орсисие:
- Када се сирова опека стави у теме у близини реке, не издржи ниедан дан; а
печена опека остае као камен. Тако и човек кои телесно мудруе и кои ние попут
осифа сагорео од страха Божиег, губи се када дое на власт. ер таквима се
указуу многа искушеа, будуи да су меу удима. Добро е да човек, познауи
властиту меру, избегава терет власти. А они кои су чврсти у вери остау
непоколебиви. Ако неко пожели да говори о том насветием осифу, нека каже
како он ние био овоземаски. Колико е само искушаван и у какво страно земи,
где не беше ни трага богопоштоваа? Али Бог егових отаца био е с им и
избавио га из сваке невое, а сада е он заедно са своим оцима у Царству
118
небеском. А ми, дакле, познауи своу меру, трудимо се; ер само емо тако мои
да избегнемо суд Божии.
2. ош е рекао:
- Веруем да човек, када не чува паживо свое срце, заборава све што е чуо и не
стара се о томе; и тако га неприате, налазеи себи места, заузима. ер као што се
нека светика, коа е припремена и светли, када се заборави да се стави уа,
полако гаси а затим се поачава тама коа е око е. Али не само то - дешава се да
неки миш, обилазеи око е и тражеи да поеде фити, не може то да уради док
се уе не угаси; па када види да не само да нема светла него ни топлоте пламена,
тада, желеи да извуче фити, сруши светику, па ако е глинена, разбие се, а ако
се нае да е од бакра, домаин е поново поправи; тако бива и са душом када е
немарна. Свети Дух постепено одступа, док се потпуно не угаси ена топлота, а
затим се ненависник, прогутавши ревност душе, поавуе у злоби. А ако е човек
добар у свом расположеу према Богу, и само е обузет небригом, Бог га своом
милошу, пошто му усади страх и сеае на вечне муке, оснажуе да бди и да
убудуе држи себе у велико сигурности, до еговог другог доласка.
О АВИ ОРУ
1. Причали су како ава Ор и ава Теодор беху понели глину у келиу па рекоше едан
другоме:
- Ако нас сада посети Бог, шта емо чинити?
Па плачуи оставише глину и отидоше сваки у своу келиу.
2. Говорили су за аву Ора да никада ние слагао, заклиао се, проклео неког човека
нити говорио без потребе.
3. Говорио е ава Ор своме ученику Павлу:
- Пази, никада не унеси туу реч у ову келиу.
4. Пое едном Павле, ученик аве Ора, да купи палмовога пруа и нае да су га
други предухитрили и дали капару. А ава Ор никада не даваше капару низашта, ве
би, када е требало, слао онолико колика е цена и куповао. егов ученик пое на
друго место тражеи пруа; а баштован му вели:
- Неко ми е дао капару али ние више долазио;
узми онда ти пруе.
- Те он, узевши га, дое старцу и све му исприча. А старац, чувши то, песну
рукама па рече:
- Ове године Ор нее радити.
И не остави пруе унутра, док га не однесоше на егово место.
5. Рекао е ава Ор:
- Ако видиш да имам какве помисли против некога, зна да и он има сличне
помисли према мени.
119
6. Беше некакав вовода у краевима аве Ора по имену Лонгин, кои е чинио многа
добра дела. И посети он еднога од отаца и замоли да га ова поведе ави Ору. Дое
монах ави Ору и стаде да хвали воводу како е добар и како чини многа добра
дела. А старац са разумеваем вели:
- Да, добар е. А монах почне да га моли говореи:
- Допусти му, аво, да дое да те види.
Старац му одговори:
- Свакако да нее преи све те аруге да би ме видео.
7. Замоли ава Сисое аву Ора:
Реци ми какву поуку.
А он му рече:
- Имаш ли повереа у мене?
Одговори ова:
- Да.
Старац рече:
-Пои, па што видиш да а чиним, чини и ти. Ова упита:
- Шта видим код тебе, оче?
А старац му вели:
- Мо ум е нижи од ума било ког човека.
8. Причали су да су ава Ор и ава Теодор стално поставали добре почетке и
благодарили Богу.
9. Рекао е ава Ор:
- Смиреноуме е монашки венац.
10. ош е рекао:
- Кои е поштован и славен више него што вреди, има од тога велике штете; а
она кои ние уопште поштован од уди, бие прославен одозго.
11. ош е рекао:
- Када ти дое помисао гордоума и уображености, испита своу савест, еси ли се
држао свих заповести; убиш ли неприатее свое и жалиш ли због ихових
невоа и сматраш ли себе бескорисним слугом и грешниим од свих уди; па ни
тада немо мислити о себи нешто велико, ер си у свему успео, знауи да таква
помисао све уништава.
12. ош е рекао:
- У сваком искушеу немо корити другога ве само себе, говореи: "То ми се
дешава због моих грехова".
13. ош е рекао:
- Немо реи у своме срцу против брата свога: "асам трезвении и веи
подвижник", ве се духом сиромаштва и нелицемерне убави потчини благодати
Христово, да не би допао до духа хвалисавости и да не би протраио сво труд. ер
120
писано е: "Кои мисли да стои нека пази да непадне". И у свему да си чврст у
Господу.
14. ош е рекао:
- Или трком бежи од уди или обмани свет и уде чинеи се у многим стварима
лудим.
15. ош е рекао:
- Ако оговараш брата свога па те стане притискати твоа савест, пои, начини
метаниу пред им и реци: "Оговарах те", и обеа му да се нееш више бавити
име. ер оговарае е смрт душе.
П
О АВИ ПИМЕНУ
1. едном приликом, када е ава Пимен био млаи, пое он некоме старцу да му
постави три питаа. Меутим, тек што беше дошао до ега, заборави едно од та
три питаа; врати се, дакле, у своу келиу, али тек што пружи руку да откуча
врата, сети се питаа кое е заборавио; па остави куч и врати се старцу. А ова му
рече:
- Брзо си дошао, брате.
Он му исприча:
- Како сам пружио руку да узмем куч, сетих се поуке коу сам тражио те не
отворих; због тога сам се вратио.
А пут беше веома дуг. Старац му на то рече:
- Пастиру стада, твое име е се чути по сво земи Египту.
2. Имао е Пасие, брат аве Пимена, везе са неким изван егове келие. А ава
Пимен, не желеи то, устане и пое ави Амону, па му каже:
- Пасие, мо брат, има везе са неким и то ми не да мира.
Рече му ава Амон:
- Пимене, зар си ош жив? Пои, седи у своу келиу и стави у срце да ве имаш
едну годину у сеау.
3. Доу едном свештеници из целе земе у манастире где е био ава Пимен; и уе
ава Анув код ега па му рече:
- Позовимо данас свештенике овамо. Али, иако дуго стааше, ова му не даваше
одговор. И он тужан изае. Упиташе старца они кои сеаху покра ега:
- Аво, зашто му ниси одговорио? Вели им ава Пимен:
- а немам ништа с тим; ер сам умро, а мртвац не говори.
121
4. Пре него што у Египат беху дошли ученици Пименови, беаше тамо некакав
старац кои е имао велико знае и био веома поштован. Па када Пименово
братство беше дошло из Скита, уди напусте ега и стану долазити ави Пимену.
Он се веомао жалости и рече своим ученицима:
- Шта да чинимо с тим великим старцем, пошто нас уди ставише на муку
напуштауи ега и долазеи код нас кои нисмо ништа? Како, дакле, можемо
утешити старца?
Па рече:
- Припремите мало ела и узмите крчаг вина, па поимо код ега и обедумо
заедно; можда емо на та начин мои да га утешимо. Узеше они, дакле, ело и
пооше. Па тек што покуцаше на старчева врата, зачуе то егов ученик и упита:
- Ко сте ви?
А они рекоше:
- Реци ави: "Пимен жели да га ти благословиш". И када му то ученик пренесе, он
рече:
- Пои, немам времена.
Али они беху упорни, говореи:
- Неемо отии док се не удостоимо да видимо старца.
А старац, видеи ихово смирее и истраност, сажали се и отвори им. И док су
ели, рече:
- Заиста, ние само оно што сам чуо о вама, ве сам у вашем делу видео стоструко
више. И од тога дана постаде он ихов приате.
5. Пожеле едном владар те земе да види аву Пимена, но старац то не хтеде да
прихвати. Тада ова ухвати сина егове сестре, тобоже као злочинца, па га баци у
тамницу, говореи:
- Ако старац дое и замоли ме за тебе, а у те пустити.
И дое егова мати пред врата старцу плачуи. Али о он не даваше одговора.
Тада га она стане вреати:
- Ти, каменога срца, сажали се на мене, ер он ми
е единац. А он о поручи:
- Пимен ние родио дете.
И тако она отиде. А када владар чуе за то, пошае му поруку:
- Ако макар и речу поручи, а у га пустити. Старац му упути поруку:
- Испита га по закону, па ако е заслужио смрт, нека умре, а ако ние, учини како
ти е воа.
6. Сагреши едном неки монах кои е живео у општежиу; а беше у тим краевима
некакав отшелник кои се много времена ние поавивао. Дое, дакле, старешина
општежиа старцу и исприча му шта се збило. А он рече:
- Истерате га.
Напустивши заедницу, монах изае у неку аругу и стаде тамо да плаче. И догоди
се да егов плач чуше неки од брае кои беху пошли ави Пимену па, приступивши
монаху, наоше га у великом болу и замолише га да заедно с има пое старцу.
Али он не хтеде, говореи:
- Овде у умрети.
122
Те они, дошавши код аве Пимена, испричау му шта се догодило. А он их замоли да
поу код ега, говореи:
- Реците му: "Ава Пимен те зове".
И дое монах старцу; па када га ова виде тужнога, устане и целива га, па весело
разговарауи с им, позове га на обед. И пошае ава Пимен еднога од брае ка
ономе отшелнику, рекавши:
- Много година сам желео да те видим, слушауио теби, а због обостране леости
нисмо се сусрели. А сада, воом Божиом, и пошто се поавио разлог, потруди се и
дои овде да се видимо.
А ова, кои никада ние излазио из свое келие, чувши то рече:
- Да Бог ние надахнуо старца, не би ме позивао. И он устане и пое код ега. Па
пошто су радосно поздравили едан другога, седоше. Рече му ава Пимен:
- Два човека беху у едном месту, и обоици неко умре. Па едан остави свога
мртваца и оде да оплакуе мртваца онога другога човека.
Кад старац то чу, дирнуше га те речи, па се сети шта е учинио, и рече:
- Пимен е горе на небу, а а доле на земи.
7. Посети едном приликом много стараца аву Пимена. А едан од Пименове
сабрае имаше дете чие лице, авоом работом, беше окренуто уназад. И када
егов отац виде мноштво стараца, понесе дете изван манастира те седе и поче да
плаче. И догоди се да едан старац изае па, угледавши га, упита:
- Зашто плачеш, човече?
А он рече:
- а сам роак аве Пимена. И ево, овом детету догоди се то искушее, па када смо
хтели да га понудимо старцу, уплашили смо се; ер он не жели да нас види. А сада,
ако сазна да сам овде, послае да ме истерау; а а, видевши вас, усудих се да
доем. А ти, аво, ако хоеш, смилу се на мене, те понеси дете унутра и помолите
се за мене.
И узевши дете, старац уе и поступи мудро те га не донесе право ави Пимену, ве
почиуи од намлаег брата, говораше:
- Закрсти дете.
Па пошто учини да га сви редом закрстише, донесе га напокон и до аве Пимена.
Али ова не хтеде да му се приближи. Они га, пак, стану молити и говорити:
- Како су сви, тако и ти, оче.
А он, уздахнувши, устане и помоли се:
- Боже, исцели свое створее, да не влада аво име.
Па закрстивши га, сместа га излечи и предаде еговом оцу здравог.
8. Путовао едном приликом неки монах из краа аве Пимена у стране земе, па
стигне код некаквог пустиака кои беше тамо; ер пустиак беше омиен и многи
долажаху к ему. И исприча му монах све о ави Пимену. А ова, чувши за егове
врлине, пожели да га види. Па пошто се монах врати у Египат, након неког времена
устане пустиак и из стране земе дое у Египат код монаха кои га рание беше
посетио; ер му ова беше рекао где живи. А ова како га виде, задиви се и веома се
обрадова. Рече му пустиак:
- Учини ми услугу, поведи ме ави Пимену.
123
Ова га поведе са собом и дое код старца, па му исприча све о пустиаку,
говореи:
- То е велики човек, и веома е омиен и поштован у своо земи. А а сам му
говорио о теби па е дошао са жеом да те види.
Старац га радосно прими па, пошто се поздравише, седоше. И поче странац да
говори речима из Писма о духовним и небеским стварима. Тада ава Пимен одврати
свое лице и не даваше одговор. А ова, видевши да старац не разговара с им,
изае веома ожалошен и рече монаху кои га беше довео:
- Узалуд сам учинио сав та пут. ер доох ка старцу а он нее чак ни да разговара
са мном. И уе монах ави Пимену па га упита:
- Аво, због тебе е дошао ова велики човек, кои е толико славан у своо земи;
зашто ниси разговарао са им?
Старац му рече:
- Он припада горе и расправа о небеским стварима, а а припадам доле и
расправам о земаским стварима. Да ми е говорио о страстима душе, а бих му
одговорио; а пошто ми е говорио о стварима духовним, а то не знам.
Изашавши, монах рече ономе:
- Старац не говори лако о стварима из Писма, али ако му неко говори о страстима
душе, он му одговара.
А он дирнут уе код старца па му вели:
- Шта да чиним, аво, ер мноме владау страсти душе?
Старац га радосно погледа и каза:
- Сада си добро дошао; отвори своа уста и а у их напунити благом. А он,
стекавши велику духовну корист, рече:
- Заиста, то е истински пут.
И врати се у своу зему благодареи Богу што се удостоио да види таквог
светитеа.
9. едном приликом ухапси властелин некога из Пименовог села. И доу сви,
молеи старца да пое и да га избави. А он рече:
- Оставите ме три дана, а затим у дои. И помоли се ава Господу, говореи:
- Господе, немо ми дати ту услугу; ер ме нее оставити да останем на овом месту.
Дое, дакле, старац да замоли властелина; а ова му рече:
- За разбоника молиш, аво?
А старац се обрадова ер ние примио услугу од ега.
10. Причали су неки како е ава Пимен заедно са браом правио фити. И нису
могли дае ер нису имали да купе конца. А неки ихов приате исприча о томе
едном верууем трговцу. Али ава Пимен не хтеде ниоткога да узима, како никога
не би узнемиравао. А трговац, желеи да услужи старца, направи се да му требау
фитии, па доведе камилу и узме их. Када монах дое ави Пимену и чуе шта е
трговац учинио, желеи да га похвали, рече:
- Наравно, аво, узео их е, иако му нису били потребни, да би нам учинио услугу.
Када е ава Пимен чуо да е он узео фитие кои му нису били потребни, рече
монаху:
- Устани, унами камилу и донеси их; ако их не донесеш, Пимен више нее седети
124
овде са вама. ер не желим да оштетим човека коме нису потребни и да узмем
егову зараду. И монах пое и уз много труда донесе их назад; иначе би старац
отишао од их. А када их угледа, обрадова се као да е пронашао велико благо.
11. Чуе едном свештеник пилусиски за некакве монахе како су стално у граду,
како се купау и не воде рачуна о себи; па дошавши на сабор, одузме им схиме.
После тога стаде да га тишти на срцу, те он, помуен у мислима, дое ави Пимену,
носеи расе оних монаха и све исприча старцу. Старац му вели:
- Зар ти немаш ништа од старога човека? еси ли га разоденуо?
А свештеник рече:
- ош увек сам заедно са старим човеком. Старац е на то:
- Ето, дакле, и ти си исти као и они монаси. ер, иако е у теби мало присутан стари
човек, ипак си подлегао греху.
Тада свештеник отиде, позове оне монахе и затражи опрошта од их, па им даде
монашку схиму и отпусти их.
12. Исприча неки монах ави Пимену:
- Учинио сам велики грех и желим да живим у покаау три године.
Рече му старац:
- Много е.
А монах га упита:
- А до едне године?
Ова е опет:
- Много е.
Они што беху присутни рекоше:
- А до четрдесет дана?
А ова е опет:
- Много е.
Па додаде:
- а вам кажем, ако се човек покае свим своим срцем и не настави да чини грех, за
три дана Бог е га прихватити.
13. ош е рекао:
- Застава монахова се и у искушеу види.
14. ош е рекао:
- Као што царев гардиста стои покра ега увек спреман, тако и душа увек треба да
буде спремна да се супротстави демону блуда.
15. Упита ава Анув аву Пимена о нечистим помислима кое се раау у човековом
срцу, и о празним жеама. А ава Пимен му одговори:
- "Хое ли се секира величати над оним кои оме сече?" А ти им немо дати места
да се настане.
16. ош е рекао ава Пимен:
- Да ние дошао протокувар Навузардан, не би храм био спаен. То значи: "Да ние
125
у душу човекову ступило задовоее прождривости, не би ум допао искушеа
демонског".
17. Причали су да е ава Пимен, када би против свое вое био позван да еде,
плачуи одлазио за трпезу, да се не би оглушио о братов позив и тиме га
ожалостио.
18. ош е рекао ава Пимен:
- Немо остаати на оном месту где видиш да су неки упорно против тебе; иначе
нееш напредовати.
19. Испричаше неки ави Пимену за некаквог монаха дае пио вино. А он е на то:
- Вино уопште не приличи монасима.
20. Упита ава Исаиа аву Пимена о нечистим помислима. А ава Пимен му каже:
- Као када неко остави пуну кошару руба, па након доста времена све иструли;
тако е и са помислима, ако их телесно не остваримо, оне се временом изгубе,
односно иструле.
21. Упита ава осиф о исто ствари, а ава Пимен му каже:
- Као када неко стави у едан суд змиу или шкорпиу, па она свакако временом
цркне; тако се и лукаве помисли, кое ничу из демона, стрпеем уништавау.
22. Дое монах ави Пимену и рече му:
- Сеем свое пое и од ега даем милостиу. Старац му рече:
- Добро чиниш.
И он радосно отиде и стаде да чини ош веу милостиу. Чуе за то ава Анув па
рече ави Пимену:
- Зар се не боиш Бога, када си тако говорио томе брату?
Старац уташе. А после два дана позове ава Пимен тога монаха па му рече пред
авом Анувом:
- Шта си ми оно говорио онога дана? ер мое мисли беху негде друго.
Брат му рече:
- Рекох да сеем свое пое и од ега даем милостиу. А ава Пимен му рече:
- Мислио сам да си ми говорио о своме брату световаку; али ако ти чиниш то
дело, то не приличи монаху.
Ова, чувши то, веома се ожалости, па рече:
- Други посао осим овога а не знам, и не могу да не сеем свое пое.
А када он оде, ава Анув направи пред старцем метаниу и рече:
- Опрости ми.
Ава Пимен каже:
- И а сам од почетка знао да пооделство ние монашки посао; али говорио сам у
складу са еговим размишаем и дао му подстрека за напредовае у убави.
Сада е отишао ожалошен, а опет е радити сво посао.
126
23. Рекао е ава Пимен:
- Ако човек сагреши па не признае говореи: "Нисам сагрешио", немо га корити;
ер тако одсецаш егову добру воу. Али ако му кажеш: "Немо се жалостити, али
се чува убудуе", тиме егову душу подстичеш на покаае.
24. ош е рекао:
- Искуство е добро; ер, оно човека чини поузданиим.
25. ош е рекао:
- Човек кои друге поучава, а сам не извршава оно чему друге учи, наличи на
зденац; ер напаа и пере свакога, а себе не може да очисти.
26. Обилазеи едном приликом Египат, ава Пимен угледа жену како седи на гробу
и горко плаче. Па рече:
- Да доу све радости овога света, ену душу нее избавити од туге. Тако е и
монах дужан да увек носи тугу у себи.
27. ош е рекао:
- Постои човек кои изгледа као да ути, а егово срце свакога осууе; такав
човек увек говори. А постои други кои говори од утра до вечери, а држи се
утаа; то значи да никада не говори осим корисних ствари.
28. Дое некакав монах ави Пимену и рече му:
- Аво, имам мноштво помисли и у опасности сам од их.
Старац га изведе на ветар па му вели:
- Рашири свое руке и задржи ветрове. А он рече:
- Не могу то учинити.
А старац е:
- Ако не можеш то да учиниш, не можеш спречити ни помисли да доу; али до тебе
е да им се супротставиш.
29. Рече ава Пимен:
- Ако су троица монаха заедно, па едан од их ваано тихуе, други болуе и
благодари због тога, а треи служи чистим помислима, сва троица чине исти
подвиг.
30. ош е рекао:
- Писано е: "Као што кошута тражи потоке, тако душа моа тражи тебе, Боже".
Пошто елени у пустии прогутау много гмазова па их пече ихов отров, те желе
да доу до извора и да се, пиуи воду, освеже од тога отрова; тако и монаси када
живе у пустии, пече их отров лукавих демона, те жуде за суботом и недеом да
би дошли до извора воде, односно, до тела и крви Господе, и да би се очистили од
горчине лукавога.
31. Упитао е ава осиф аву Пимена како треба да посте. Рече му ава Пимен:
- Треба ести свакога дана по мало, али се не наситити.
127
Упита га ава осиф:
- Када си био млаи, зар ниси постио по два дана, аво?
А старац рече:
- Наравно, и три и четири и целу недеу. А све то су пробали оци ер су били
снажни; и закучили су да е набое ести свакога дана, али по мало;и предали су
нам царски пут кои е лак.
32. Причали су како е ава Пимен, када е требало да дое на сабрае, седео сам и
по читав сат испитивао свое помисли; и тек онда е излазио.
33. Упита едан монах аву Пимена:
- Оставили су ми наследство; шта да чиним? Рече му старац:
- Пои, па после три дана дои и реи у ти.
И он дое како му е речено. А старац му вели:
- Шта могу да ти кажем, брате? Ако ти кажем: "Пода га у цркву", тамо е га
употребити на набои начин. Ако ти кажем: "Пода га своме роаку", нееш имати
своу награду. А ако ти кажем: "Разда га сиромасима", остаеш незбринут. Према
томе, учини што ти е воа; а немам ништа с тим.
34. Упита едан други монах:
- Шта значе речи: "Нико да не враа коме зло за зло"?
Старац му рече:
-Та страст има четири облика: први се тиче срца, други вида, треи езика, а
четврти, не чинити зло за зло. Ако можеш, очисти свое срце, тада страст не долази
на видик; а ако дое пред очи, чува се да не говориш; а ако и говориш, одсеци е
брзо да не би узвратио злом за зло.
35. Рече ава Пимен:
- Бдети над собом, пазити на себе и расуивати есу три врлине кое су водие
душе.
36. ош е рекао:
- Када неко одбацуе себе пред Богом и када не придае важност себи те потискуе
свое жее, то представа оруе душе.
37. ош е рекао:
- Било коа мука да ти наие, побеу е утаем.
38. ош е рекао:
- Свако телесно уживае гнусно е Богу.
39. ош е рекао:
-Туга е двоака: делуе и чува.
40. ош е рекао:
- Ако ти дое помисао о нужним телесним потребама и едном се постараш за у,
128
па опет други пут дое те се опет постараш, па ако дое и треи пут, не обраа
пажу на у, ер е трома.
41. ош е рекао:
- Неки монах упита аву Алониа: "Шта е то крае унижее?" А старац рече: "То
да си ниже од бесловесних животиа и да спознаш да су оне неосудне".
42. ош е рекао:
- Ако се човек присети писане изреке: "ер еш због своих речи бити праведан и
због своих речи бити суен", изабрае радие да ути.
43. ош е рекао:
- Расеаност ума е узрок свих зала.
44. Причао е како е ава Исидор, презвитер из Скита, едном приликом говорио
удима:
- Брао, зар нисмо на ово место дошли ради подвига? А сада подвига нема. Због
тога а, припремивши сво огртач, одлазим тамо где има подвига и тамо у пронаи
спокоа.
45. Рече едан монах ави Пимену:
- Ако угледам нешто, мислиш ли да треба да то кажем другима?
Старац му вели:
- Писано е: "Кои одговара пре но што чуе питае та е безуман и достоан
прекора". Ако те неко упита, одговори; а ако не, ути.
46. Упита едан монах аву Пимена:
- Може ли човек имати повереа у едан подвиг? А старац му рече како е ава ован
Колов говорио:
а хоу да имам мало учеша у свим врлинама.
47. Причао е ош старац како е неки монах упитао аву Памва о томе да ли е добро
хвалити ближега, а ова рече:
- Бое е утати.
48. Рече опет ава Пимен:
- Ако човек створи ново небо и нову зему, не може остати безбрижан.
49. ош е рекао:
- Човеку е потребно смиреноуме и страх Божии, као дах кои излази из еговог
носа.
50. Упита монах аву Пимена:
- Шта да чиним?
Старац му вели:
- Када е дошао у Обеану зему, Аврам е купио гробницу за себе, па е преко
129
гроба наследио зему.
А монах упита:
- Шта представа та гроб?
Рече му старац:
Место плача и туге.
51. Рече монах ави Пимену:
- Ако дам своме брату мало хлеба или шта друго ,демони то прау, као да е то
учиено због удског допадаа.
Вели му старац:
- Чак и ако е учиено због удског допадаа, ми ипак треба да дамо брату шта му
треба.
Па му исприча ову причу:
- Два човека беху пооделци кои су живели у едном граду; и едан од их, пошто
посее, произведе мало пшенице нечисте од кукоа, а други,пошто беше немаран
да посее, не произведе ништа; а када настане глад, кои од их двоице е
преживети?
Монах одговори:
- Она кои е произвео мало нечисте пшенице. Старац е на то:
- Тако, дакле, и ми - посемо мало, макар и нечисто, да не бисмо умрли од глади.
52. Причао е опет ава Пимен о томе како е ава Амон говорио:
- Неки човек проведе све време држеи у руци секиру и не налази начина да обори
дрво. Али има и други искусан дрвосеча кои уз мало труда обори дрво. А та
секира, говорио е он, есте расуивае.
53. Упита монах аву Пимена:
- Како човек треба да живи?
Рече му старац:
- Видимо Данила, како се не нае против ега никаква оптужба осим да е служио
Господу Богу своме.
54. Рекао е ава Пимен:
- Жеа човечиа представа бакрени зид измеу ега и Бога. И ако е човек
напусти, и сам е реи: "С Богом моим скачем преко зида". ер ако заедно са
жеом иде и право, тада човек посустае.
55. Причао е како е едном приликом, док су старци седели и обедовали, стаао ава
Алион и служио их. Када га угледаше, старци га похвале. Али он не даваше
никаквог одговора. А едан од их га поведеу страну и упита:
- Зашто ниси одговорио старцима кои су те по-хвалили?
Рече му ава Алоние:
- Да сам им одговорио изгледало би као да сам прихватио похвале.
56. ош е говорио:
- У савршеном подвигу уди говоре, а у нанезнатнием делау.
130
57. Рекао е ава Пимен:
- Као што дим изгони пчеле и тада се узима сласт иховог посла, тако и телесно
задовоавае изгони страх Божии из душе и одузима о свако трудоубе.
58. Посети монах аву Пимена у току две седмице Четрдесетнице, па пошто
исповеди свое помисли и добие отпуштее грехова, рече:
- Замало да данас не доем овамо.
Упита старац:
- Зашто?
Монах одговори:
- Рекох, хоу ли можда, због Четрдесетнице, наии на затворена врата.
Рече му ава Пимен:
- Ми нисмо научили да затварамо дрвена врата, ве врата свога езика.
59. Рекао е ава Пимен:
- Треба да избегавамо све што е телесно. ер када е човек близу телесног
искушеа, личи на човека кои стои изнад дубоке провалие; и у кои час хое,
егов неприате га лако гурне доле. А када е далеко од свега телесног, личи на
човека кои е далеко од провалие, па чак и ако га неприате вуче да га баци доле,
докле га вуче и приморава, Бог е му послати помо.
60. ош е рекао:
- Сиромаштво и туга и брига и пост, то су оруа монашког живота. ер писано е:
"ер ако су та три човека, Ное, ов и Данило, живим а, рече Господ". Ное е
оличее сиромаштва, ов страдаа а Данило расуиваа. ер ако у човека постое
та три подвига, Господ е у ему настаен.
61. Причао е ава осиф: Док смо живели кра аве Пимена, он е Агатона звао авом.
Ми смо му говорили:
- Млад е, зашто га зовеш авом?
А ава Пимен рече:
- егова уста учинише да га зовемо авом.
62. Дое едном неки монах ави Пимену па га упита:
- Шта да чиним, оче, ер ме мучи помисао на блуд? Ишао сам до аве Ивистиона па
ми е рекао: "Не треба да о дозволиш да се устали код тебе". Рече му ава Пимен:
- Подвизи аве Ивистиона уздижу га горе са анелима, па е сметнуо с ума да смо ти
и а у блуду. Ако монах уздржи сво трбух и език, буди сигуран да нее умрети.
63. Рекао е ава Пимен:
- Научи своа уста да говоре само оно што имаш у срцу.
64. Упита монах аву Пимена:
- Ако видим сагрешее свога брата, е ли добро да га прикрием?
Старац му вели:
131
- У она час када прикриемо сагрешее свога брата, и Бог е прикрити наше; а у
кои час откриемо сагрешее свога брата, и Бог е открити наше.
65. Причао е ава Пимен како е неко едном приликом упитао аву Пасиа:
- Шта да чиним са своом душом, ер е неосетива и не бои се Бога?
А он му рече:
- Пои, придружи се човеку кои се бои Бога; а он е, своим приступом, поучити и
тебе да се боиш Бога.
66. ош е рекао:
- Ако монах савлада две ствари, може постати
слободан од света.
А брат упита:
- Кое су те две ствари?
Он рече:
Задовоее тела и таштина.
67. Упита Аврам, ученик аве Агатона, аву Пимена:
- Зашто ме демони нападау?
А ава Пимен му одговори:
- Зар тебе нападау демони? Нас не нападау будуи да поступамо по своо вои.
ер су наше жее постале демони, па нас муче да их остваримо. А ако хоеш да
видиш на кога демони насру, ево, насртали су на Мосиа и на оне кои су му
слични.
68. Рекао е ава Пимен:
- Такав подвиг е Бог дао Израиу, да се држе подае од онога што е против
природе, односно, од арости, уте, зависти, мрже и оговараа свога брата, и
других ствари старога закона.
69. Рече неки монах ави Пимену:
- Реци ми неку поуку.
А он е:
-Туга е начело владаа кое су поставили оци. Монах опет рече:
- Реци ми ош неку поуку.
Старац одговори:
- Док можеш да се бавиш рукодеем, чини од ега милостиу. ер писано е да
милостиа и вера очишуу од греха.
Упита монах:
- Шта е вера?
Старац рече:
- Вера значи живети у смиреноуму и чинити милостиу.
70. Рече монах ави Пимену:
- Када видим брата за кога сам чуо да е згрешио, не желим да га доведем у своу
келиу; а ако видим да е учинио добро, радуем се заедно с им. Старац му вели:
132
- Ако доброме брату чиниш мало добро, ономе другоме учини двоструко. ер он е
болестан. Беаше, наиме, у општежиу некакав отшелник по имену Тимоте; и чуе
игуман причу о искушеу еднога брата, те о томе упита Тимотеа; а ова га
посаветова да отерау тога монаха. И када га игуман отера, дое егово искушее
на Тимотеа, све докле се он не нае у опасности. Заплака, дакле, Тимоте пред
Господом, говореи: "Са-греших, опрости ми". И дое ему глас кои е говорио:
"Тимотеу, немо мислити да сам ти то учинио због чега другог, ве због тога што
се ниси обазрео на свога брата у време еговог искушеа".
71. Рекао е ава Пимен:
- Налазимо се у толиким искушеима зато што не чувамо ни свое име нити
поредак, као што вели Писмо. Зар не видимо жену Хананеку коа е прихватила
свое име, ер у е Спасите утешио? Па затим Авигеу, ер е рекла Давиду: "На
мени е грех", а он е послуша и заволи. Авигеа е изображее душе а Давид
обожеа. Према томе, када душа прекори себе пред Господом, убие е Господ.
72. Пролазио е едном приликом ава Пимен заедно саавом Анувом краевима
Диолкоса. Па дошавши до гроба, угледау неку жену како страшно нариче и
горко плаче; зауставивши се, видеше да о е велика невоа. Пошавши дае
сретну еднога човека и ава Пимен га упита:
- Шта се догодило оно жени те тако горко плаче?
Ова му одговори:
- Умрли су о муж и син и брат.
А ава Пимен рече ави Ануву:
- Кажем ти, ако човек не умртви све жее телесне и не стекне овакву тугу, не може
бити монах. ер сав живот и ум ове жене су у тузи.
73. Рекао е ава Пимен:
- Немо узимати себе за мерило, ве се држи онога кои се добро влада.
74. Ако би неки од монаха дошао ави овану Колову, ова би га поучавао убави
коа е у Апостола Павла: "убав дуго трпи, благотворна е".
75. Рекао е ош за аву Памва:
- Рекао е за ега ава Антоние да е од страха према Богу приморао Духа Божиег
да се усели у ега.
76. Причао е неко од отаца о томе како су ава Пимен и егова браа били
настаени у Египту; а ихова мати пожеле да га види, али ние могла. И стане да
их мотри, па када поу у цркву, она изае пред их. Али они, како е угледау,
врате се и затворе врата испред е. И почне она нарицати и гласно плакати пред
вратима, па стаде говорити:
- Да вас видим, чеда моа убена.
А ава Анув, чувши то, дое ави Пимену па рече: - Шта да чинимо са том старицом
коа плаче пред вратима?
И стоеи унутра слушаше е како са великим болом плаче. Па о рече:
133
- Зашто тако вичеш, старице?
А она, чувши егов глас, ош више повика, плачуи и говореи:
- Хоу да вас видим, децо моа. Шта е у томе лоше ако вас видим? Зар нисам ваша
мака? Зар вас нисам а доила? Ве сам сва седа. Чувши тво глас, узнемирила сам
се. Старац о рече:
- Желиш ли да нас видиш овде или на оном свету?
Рече му она:
- Ако вас не видим овде, хоу ли вас видети на оном свету?
Рече о:
-Ако натераш себе да нас не видиш овде, видееш нас тамо.
Она радосно отиде говореи:
-Ако у вас свакако видети тамо, не желим да вас видим овде.
77. Упита монах аву Пимена:
- Шта е то што е узвишено?
Вели му старац:
- Праведност.
78. Доу едном неки еретици ави Пимену и почну да говоре против архиепископа
александриског, како е ова, тобоже, примио хиротониу од стране свештеника. А
старац, пошто мало поута, позове брата и рече му:
- Постави трпезу и стави им да еду, па их отпусти у миру.
79. Причао е ава Пимен како е неки монах, кои е живео са другом браом,
упитао аву Висариона:
- Шта да чиним?
А старац му рече:
- ути и немо узимати себе за мерило.
80. ош е рекао:
- Коме твое срце ние наклоено, немо га ни пазити своим срцем.
81. ош е рекао:
- Ако унизиш себе, пронаи еш спокоа на било ком месту да се налазиш.
82. ош е рекао:
- Говорио е ава Сисое да постои и стид у кога е грех небоаживости.
83. ош е рекао:
- Жеа и задовоство и ихова навика обарау човека.
84. ош е рекао:
- Ако си утив, наи еш мира на било ком месту да се настаниш.
84. Причао е и о ави Пиору кои е свакога дана поставао нови почетак.
134
85. Упита монах аву Пимена:
- Ако човек допадне неког сагрешеа па се покае, хое ли му Бог опростити?
Старац му рече:
- Зар Бог, кои е заповедио удима да опраштау, нее и сам ош више од тога
чинити? ер заповедио е Петру: "До седамдесет седам пута".
87. Упита монах аву Пимена:
- е ли добро молити се?
Старац е на то:
- Рекао е ава Антоние да од Господа долази глас кои е рекао: "Утешите мо
народ, вели Господ,утешите".
88. Упита монах аву Пимена:
- Може ли човек да обузда све свое помисли и да ниедну од их не преда
неприатеу?
А старац рече:
- Има и таквих кои примау десет а дау едну.
89. Исти монах упитао е за исту ствар аву Сисоа. А ова му одговори:
- Природно да има уди кои ништа не пружау неприатеу.
90. Беаше некакав велики тиховате у Атливеско гори. И нападну га разбоници
те старац поче да виче; а егови суседи, чувши то, ухвате разбонике и поведу их
код воводе, а ова их вргне у тамницу. А браа се сажале и рекоше: "Због нас су
предати у окове". Па уставши, поу ави Пимену и све му испричау. А он напише
старцу:
- Треба да разумеш одакле е произашло прво издаство, а онда еш увидети оно
друго. ер да ние напре дошло до издаства у теби самоме, не би ти учинио друго
издаство.
А када ова прочита писмо аве Пимена (био е чувен у цело земи и ние излазио
из свое келие), устане и пое у град те извади разбонике из тамнице и авно их
ослободи.
91. Рекао е ава Пимен:
- Не може бити мрзовоног монаха; не може бити монаха кои узвраа на зло; не
може бити осорног монаха.
92. Посете неки од стараца аву Пимена па му веле:
- Мислиш ли да е право, када видимо брау да спавау на богослужеу, да их
такнемо како би се пробудили за бдение?
А он им рече:
- Када а видим монаха да спава, ставим му главу на своа колена да би му било
удобние.
93. Причали су о неком монаху кои се борио против хуле а стидео се да то каже; и
где год би чуо да живе велики старци, посеивао их е да би им се поверио; али кад
135
би стизао тамо, стидео би се да то исповеди. Много пута, дакле, посети он и аву
Пимена. А старац виде да га муче помисли па се ражалости што му их брат не
поверава. Но еднога дана,када му ова дое у посету, старац га упита:
- Ето, толико времена долазиш овамо са тим помислима да би ми их поверио, а
када доеш, нееш да ми их испричаш, ве одмах одлазиш жалостан што су оне
ош увек са тобом. Реци ми, дакле, чедо мое, шта е то што те мучи?
А он му рече:
- Демон ме искушава убацууи ми хулне помисли против Бога, а а сам се стидео
да то исповедим.
Па када му исприча о чему е реч, сместа осети олакшае. А старац му рече:
- Немо бити тужан, синко, ве када ти дое помисао, реци: "Ово ние мое; нека
твоа хула дое на тебе, Сатано. ер е моа душа не жели". А свака ствар коу душа
не жели е кратковечна.
94. Исприча монах ави Пимену:
- Где год да поем, видим да наилазим на подршку. Старац му рече:
- И они кои држе мач у своим рукама имау Бога да им се смилуе у то време. Ако,
дакле, будемо одважни, Он е нам даровати своу милост.
95. Рекао е ава Пимен:
- Ако човек кори самога себе, свугде може издржати.
96. ош е рекао:
- Говорио е ава Амон да постое уди кои проведу сто година у своо келии и не
науче како треба живети у о.
97. Казао е ава Пимен:
- Када човек доспе до Апостолових речи "чи-стоме е све чисто", сматра себе
маим од сваке ствари. Упита монах:
- Како могу сматрати себе маим од убице? Старац одговори:
- Ако човек доспе до ових Апостолових речи, та е, видевши другога човека како
убиа, реи: "Ова учини само та грех, а а убиам свакога дана".
98. Упита монах о истим речима аву Анува, додауи и оно што беше рекао ава
Пимен. А ава Анув му каже:
- Ако човек доспе до ових речи па угледа слабости свога брата, тада он учини оно
што е праведно и прогута их.
Упита монах:
- А шта е то што е праведно?
Старац одговори:
- Да увек сам себе прекорева.
99. Рече едан монах ави Пимену:
- Када допаднем неког кукавног сагрешеа, мучеме властите помисли и оптужуу:
"Зашто си посрнуо? "
Старац му рече:
136
- У тренутку када човек пада у грех и каже: "Сагреших", сместа престае да осеа
кривицу.
100. Упита монах аву Пимена:
- Зашто демони убеуу моу душу да будем са оним ко е виши од мене а
наговарау ме да понижавам онога ко е нижи од мене? Старац му вели:
-Зато е Апостол рекао: "У великоме дому нема само златних и сребрних судова,
него и дрвених и глинених. Ако, дакле, ко очисти себе од свих, бие суд за част,
освеен и користан домаину (Господу), припремен за свако добро дело".
101. Упита монах аву Пимена:
- Како то да нисам слободан да се у своим помислима налазим заедно са
старцима?
Старац му вели:
- Рекао е ава ован Колов да се неприате никоме толико не радуе колико онима
кои не откривау свое помисли.
102. Рече едан од брае ави Пимену:
- Срце ми се одузме када мало посустанем.
А старац е на то:
- Зар се не дивимо осифу, младиу од седамнаест година, што е до краа издржао
искушее? И Бог га е прославио. Зар не видимо ова кои ние поклекао и до краа
е задржао смирее? И нису успела искушеа да га поколебау у еговом надау у
Бога.
103. Рекао е ава Пимен:
- Живот у општежиу захтева три подвига: едан е смиреноуме, други е
послушае, а треи е она коме се полазиште и средиште налазе у општем делау
за заедницу.
104. Упита едан монах аву Пимена:
- У време свое туге затражих од еднога светитеа неку ствар коа ми беше
потребна; и он ми е дарова. Ако, дакле, Бог даде те ми та ствар послужи, да ли да
е и а даруем другоме, или ономе кои у е мени даровао?
Старац му вели:
- Праведно е, по Богу, да се ему да; ер е егова.
Монах е на то:
- А ако му е донесем и он не хтедне да е прими, ве ми каже: "Пои, дару е коме
желиш", шта да чиним?
Старац му вели:
-У сваком случау, та ствар е егова. Ако ти неко понуди нешто сам од себе, а да
ти то ниси тражио, то е твое. А ако ти затражиш нешто било од монаха било од
световака па он то не хтедне примити назад, правилно е да, с еговим знаем, то
понудиш другоме у егово име.
137
105. Говорили су за аву Пимена да никада не би поставао своу реч изнад речи
другога старца, ве би га у свему хвалио.
106. Рекао е ава Пимен:
- Многи од наших отаца постали су срчани у подвигу, али у оштроумности
помисли, тек понеки од их.
107. едном приликом, док е ава Исак седео кра аве Пимена, зачуе се глас птице.
И он га упита:
- Зар их има овде, аво?
А ова му одговори:
- Исак, зашто ме примораваш да говорим? Ти и теби слични их чуете; меутим,
она кои бди немари за их.
108. Причали су за аву Пимена: када би неки долазили код ега, он их е напре
слао ави Ануву, ер е ова био старии. А ава Анув им е говорио:
- Ави Пимену идите, ер он има дар беседништва. А ако е ава Анув седео кра аве
Пимена, ова не би уопште говорио у еговом присуству.
109. Беаше некакав световак веома благочестивог живота, па посети аву Пимена;
а задесише се код старца и други монаси кои су тражили да чуу од ега поуку. А
старац рече верууем световаку:
- Реци браи неку поуку.
А он га замоли, говореи:
- Опрости ми, аво, а сам дошао да научим.
Но, пошто га старац наговори, рече:
- а сам светован човек и продаем повре те тако тргуем; дрешим велике снопове
и правим мале, купуем ефтино а продаем скупо. Но, иако не знам да говорим из
Светога Писма, испричау вам едну причу: едан човек рече своме приатеу:
"Пошто имам жеу да видим цара, пои самном". Рече му приате: "Пои у с
тобом до половине пута". А ова рече другом приатеу:"Пои да ме поведеш до
царске палате". А он му рече: "Повешу те до царске палате". А онда ова рече и
треем: "Пои са мном цару". А он рече:"Пои у, повешу те до палате, па у
стати, поразговарати и увести те цару".
Упиташе га:
- У чему е смисао те приче?
А он им одговори:
-Први приате е подвиг кои доводи до пута; други е чистота коа доспева до
неба; а треи е милостиа коа са простодушношу уводи ка цару Богу. А монаси,
пошто се духовно укрепише, отидоше.
110. едан монах беше настаен изван свога села имного година не одлажаше у
ега, па рече своо браи:
- Ево колико година не отидох у свое село; а ви стално одлазите.
Рекоше за то ави Пимену, а старац е на то:
138
- а сам одлазио ноу и кружио селом, да се не би мое помисли почеле хвалити
како не одлазим.
111. Рече едан монах ави Пимену:
- Кажи ми неку поуку.
А он му вели:
- Када се казан загрева одоле, не може га се дотаи мува или какав гмаз; али када е
хладан, онда се спуштау на ега. Тако и монах: док е истраан у духовним
подвизима, неприате не налази начина да га нападне.
112. Причао е ава осиф како е ава Пимен рекао:
- Речи писане у еванеу: "Кои има хаину, нека е прода и купи нож", значе да
она ко живи у лагодности има да е напусти и да се држи ускога пута.
113. Упитау неки оци аву Пимена:
- Ако угледамо некога брата да греши, мислиш ли да е право да га разобличимо?
Рече им старац:
- Ако а треба да проем онуда и видим га како греши, проем мимо ега и не
прекоревам га.
114. Рекао е ава Пимен:
- Писано е: "Оно што виде очи твое, то сведочи", а а вам кажем, не сведочите чак
ни ако опипате своим рукама. ер едан брат се превари у тако нечему, па му се
учини као да е видео свог брата како греши са женом. Пошто се у ему поведоше
силне борбе, пое и, мислеи да су то они, гурне их ногом, рекавши: "Прекините
ве едном, докле мислите?" Кад гле, нае се да су то снопови жита. Због тога сам
вам казао: "Немоте изобличавати чак ни ако опипате своим рукама".
115. Упита монах аву Пимена:
- Шта да чиним пошто ме нападау искушеа блуда и гнева? Старац вели:
- Због тога е Давид говорио: "Лава сам уништио, а медведа удавио", односно, гнев
сам одбацио а блуд сам подвигом угушио.
116. ош е рекао:
- Веу убав од ове човек не може пронаи, односно, да положи живот сво за
ближега. ер ако неко чуе речи лукаве, односно тужне, иако и сам може реи
нешто слично, он се бори да ништа не каже; или ако постане жртва похлепе и
издржи а не узврати ономе кои е узрок, такав човек полаже живот сво за
ближега.
117. Упита монах аву Пимена:
- Ко е лицемер?
Одговори му старац:
- Лицемер е она кои учи ближега ономе до чега ни сам ние стигао. ер писано
е: "А зашто видиш трун у оку брата своега, а брвна у оку своме не осеаш?"
139
118. Упита монах аву Пимена:
- Шта значи разгневити се узалуд на брата своега?
А он рече:
- За сваку неправду коу ти учини брат тво па се на ега разгневиш, узалуд се
гневиш. И ако ти извади десно око и одсече ти десну руку, па се разгневиш на ега,
узалуд се гневиш; али ако те одвои од Бога, тада се разгневи.
119. Упита неки брат аву Пимена:
- Шта да чиним са своим гресима?
Старац му вели:
- Ко жели да се избави од греха, плачем е се од их избавити; и ко жели да стекне
врлине, стеи е их плачем. ер плач е пут кои су нам предали Писмо и оци наши,
кои су нам говорили: "Плачите". Заиста, другог пута осим тога нема.
120. Упита монах аву Пимена:
- Шта е то покаае због греха?
А старац рече:
- То да га човек убудуе не чини. Због тога су неки названи непорочнима и
праведнима, ер су напустили грехе и постали праведни.
121. ош е рекао:
- Лукавост уди скривена е иза их.
122. Упита монах аву Пимена:
- Шта да чиним са овим немирима кои ме узнемиравау?
Старац му вели:
- Плачимо пред добротом Божиом у сваком свом подвигу, док нам не покаже своу
милост.
123. Опет га упита монах:
- Шта да чиним са бескорисним приатествима
коа имам?
Ова е на то:
- Има уди кои су на самрти па ипак траже приатества овога света. Не
приближава им се нити их се дотичи; и приатества е се сама од себе удаити.
124. Упита монах аву Пимена:
- Може ли човек бити мртав?
Он му рече:
- Ако доспе до безгрешности, бие мртав; а ако доспе до доброте, живее и чиние
добро.
125. Причао е ава Пимен како е ава Антоние рекао:
- Велика снага човека е у томе да свое сагрешее узме на себе пред Господом, те
да ишчекуе искушее до последег даха.
140
126. Упитао е неко аву Пимена:
- Коме су упуене речи: "Не брините за сутра"?
Старац му одговори:
- Речено е то човеку кои се налази у искушеу и не брине много због тога, да се
не би старао говореи: "Колико времена сам у овоме искушеу?"? ве да
размиша говореи свакодневно: "Данас".
127. ош е рекао:
- Ономе ко е здрав и бестрастан томе припада да другога поучава; ер каква е
корист градити куу некога другога а рушити своу властиту?
128. ош е рекао:
- Каква е корист од тога ако се неко преда уметности а не научи е?
129. ош е рекао:
- Све што е преко мере то припада демонима.
130. ош е рекао:
- Када човек хое да сагради куу, он сабира многе потребне ствари да би могао
поставити куу и сакупа мноштво грае. Тако и ми треба да узмемо по мало од
сваке врлине.
131. Упитау неки од отаца аву Пимена:
- Како е ава Нистеро толико трпео свога уче-ника?
Каже им ава Пимен:
- Да сам а био на старчевом месту, подметао бих узглаве под егову главу.
Рече му ава Анув:
- А шта би рекао Богу?
Узврати му ава Пимен:
- Рекао бих, дакле: Ти си рекао: "Извади напре
брвно из ока своега, па еш онда видети извадити трун из ока брата своега".
132. Рекао е ава Пимен:
- Глад и поспаност нису нам допустили да видимо оно што е умерено.
133. ош е рекао:
- Многи су постали аки, али мало е срчаних у убави.
134. ош е рекао уздишуи:
- Све врлине су ступиле у ова дом, осим едне; а без е човек с муком опстае.
Упиташе га:
- Коа е то?
А он е:
- Да човек прекорева самога себе.
141
135. Много пута е ава Пимен говорио:
- Нико нам ние потребан, осим ако ние будне свести.
136. Упита неки од отаца аву Пимена:
- Ко е та кои каже: "а сам са свима онима кои те се плаше"?
А старац рече:
- Дух Свети то каже.
137. Причао е ава Пимен како е едан монах рекао ави Симону:
- Кад изаем из келие и наем свога брата да е заузет нечим, и а се заузмем
заедно с им; и када га наем да се смее и а се смеем с им; а када уем у своу
келиу не допуштам себи да се одмарам. Рече му старац:
- Желиш ли да, када изаеш из свое келие и наиеш на оне кои се смеу, да се
смееш и ти, и када наиеш на оне кои разговарау, да разговараш и ти, па да уеш
у своу келиу и да наеш себе онаквога какав си био?
Рече монах:
- Него како?
А старац одговори:
- Држи се затвора унутра и држи се затвора напоу.
138. Причао е ава Данило:
- Посетимо едном приликом аву Пимена и заедно обедуемо. А након обеда он
нам вели: "Поите, брао, одморите се мало". Поу, дакле, браа да се мало одморе,
а а останем не бих ли с им разговарао насамо, па устанем и поем у егову
келиу. А он, како ме виде да идем ка ему, начини се да спава. ер старчев подвиг
беше у томе да све чини кришом.
139. Рекао е ава Пимен:
- Када видиш какве призоре или чуеш што год, неприча то своме ближему, ер
тако еш укинути борбу.
140. ош е рекао:
- Први пут одмах побегни, други пут побегни, а треи пут буди мач.
141. Рекао е ош ава Пимен ави Исаку:
- Олакша се мало од свое праведности и одмориеш се у ово мало своих дана.
142. Посети неки монах аву Пимена па, пошто е тамо седела неколицина брае,
похвали некога брата како мрзи лукавство. Ава Пимен упита тога што е говорио:
- Шта значи мрзети лукавство?
Монах се зачуди и не могаше да пронае одговор; па уставши, начини метаниу
пред старцем, говореи:
- Реци ми, шта значи мрзети лукавство?
Старац е на то:
- Мрзети лукавство е када неко мрзи свое грехе и дае за право ближему.
142
143. Посетивши аву Пимена, монах га упита:
- Шта да чиним?
Старац му вели:
- Пои, приближи се ономе кои каже: "Шта а хоу?" и наи еш спокоа.
144. Причао е ава осиф да му е ава Исак рекао: Седео сам едном приликом кра
аве Пимена и видео га како пада у занос. Па пошто беах присан с им, начиних
метаниу пред им, рекавши:
- Реци ми, где си био?
А он, пошто немаше куд, рече:
- Мое мисли беху тамо где е стоала света Мариа Богородица и плакала кра крста
Спаситеевог; и а сам пожелео да увек тако плачем.
145. Упита монах аву Пимена, рекавши:
- Шта да чиним с теретом кои ме притиска?
Старац му вели:
- Мали бродови и велики имау поасеве, тако да, када ветар ние повоан, морнари
могу да ставе затеге и поасеве на прса, па мало по мало да повлаче брод све докле
Бог не пошае ветар; а када сазнау да су се подигли облаци, тада хитау да
подметну клинове како се брод не би уао.
146. Упита монах аву Пимена о служби помисли. А старац му каже:
- То наличи човеку кои с леве стране има ога а са десне суд с водом. Ако се,
дакле, ога распали, узее он воде из суда и угасие га. Ога е семе лукавога, а
вода значи бацити себе пред Бога.
147. Упита монах аву Пимена:
- е ли бое говорити или утати?
Рече му старац:
- Кои говори због Бога, добро чини, а кои ути због Бога, исто тако.
148. Упита монах аву Пимена:
- Како човек може да избегне да говори лоше оближему?
Рече му старац:
- Ми и наша браа смо две слике; у часу када човек бди над собом и прекорева
себе, наи е се да е частан брат кои е кра ега, а када се сам себи чини добар,
наи е да е рав брат кои е пред им.
149. Упита едан монах аву Пимена о немару. А старац му рече:
- Немар е присутан код сваког почетка и нема страсти горе од ове; али ако га човек
спозна, тада може бити миран.
150. Рекао е ава Пимен:
- Видели смо три телесна подвига аве Памва: свакодневно неело до вечери, утае
и много рукодеа.
143
151. ош е рекао:
- Говорио е ава Теона да, ако неко и стекне врлину, Бог не даруе само ему
благодат, ер зна да ние био веран у своме труду; али ако прее еговом сабрату,
тада остае кра ега.
152. Рече монах ави Пимену:
- Хоу да ступим у општежие и да останем у ему.
Вели му старац:
- Уколико хоеш да ступиш у општежие, ако ниси безбрижан због сваког сусрета
и сваке ствари, не можеш се подвизавати у ему; ер ни усвоо келии немаш
власти.
153. Упита неки монах аву Пимена:
- Шта да чиним?
А ова е:
- Писано е: "Исповедиу свое безакое и постарау се за сво грех".
154. Рекао е ава Пимен:
- Две помисли, на блуд и на оговарае, човек не треба уопште ни да помие, нити
да о има уопште промиша у своме срцу. ер, и ако хое да о има расууе у
своме срцу, нема користи; а ако им се успротиви, пронаи е спокоа.
155. Рекоше ави Пимену егова браа:
- Поимо из овог места; ер манастири кои су овде узнемиравау нас те губимо
свое душе. Чак и деца коа плачу не допуштау нам да тихуемо.
Вели им ава Пимен:
- Зар због гласова анелских хоете да одете одавде?
156. Упита ава Витимие аву Пимена:
- Ако е неко жалостан због мене и а начиним метаниу пред им а он то не прими,
шта да чиним?
Рече му старац:
-Узми са собом двоицу брае и начини метаниу пред им. Па ако е не прими,
узми другу пето рицу. А ако ни пред има не прими, поведи свештеника. А ако
опет не прими, тада се смирено помоли Богу да га задовои, а ти буди безбрижан.
157. Рекао е ава Пимен:
- Поучавати ближега е као да га кориш.
158. ош е рекао:
- Немо задовоавати свое жее. Нужние е да потчиниш себе брату своме.
159. Упита монах аву Пимена:
- Пронашао сам место где има свакога мира за брау. Мислиш ли да е добро да се
тамо настаним? А старац рече:
- Тамо где нееш штетити брату своме, тамо остани.
144
160. Рекао е ава Пимен:
- Ова три залога су корисна: да се плашимо Господа, да се молимо и да чинимо
добро ближему.
161. Рече монах ави Пимену:
- Мое тело е онемоало а мое страсти не немоау.
Старац му вели:
- Страсти су болни белези.
162. Упита монах аву Пимена:
- Шта да чиним?
Старац му рече:
- Када нас Бог посеуе, за шта треба да се постарамо?
Одговори му монах:
- За свое грехе.
А старац е на то:
-Уимо у своу келиу и седимо па се присетимо своих грехова, а Господ е нам у
свему притеи.
163. Пошавши на тржницу, монах упита аву Пимена:
- Шта ми е чинити?
Старац му рече:
- Буди приате с оним кои себи намее подвиг и продаеш свое судове веома
лако.
164. Рекао е ава Пимен:
- Научи своа уста да износе оно што е у твоме срцу.
165. Упитау аву Пимена о праима, а он одговори:
- Ако превазиемо делатност и станемо се трудити у трезвеноуму, неемо наи у
себи праа.
166. Рекао е ава Пимен:
- Од треег нараштаа монаштва у Скиту и од аве Мосиа браа ош нису достигла
до врлине.
167. ош е рекао:
- Када човек испуава свое дужности, ништа га не узнемирава.
168. Упита монах аву Пимена:
- Како треба да седим у келии?
А он е:
- Седее у келии, по ономе што се види, есте рукодее, обедовае едном дневно,
утае и изучавае Писма; а скривени подвиг у келии е да носиш самопрекор на
сваком месту куда идеш и да не занемаруеш часове заедничког богослужеа. А
ако се некада догоди да због свог рукодеа закасниш, ушавши на молитвено
145
сабрае, изврши свое дужности без немира. Врхунац свега тога е да стекнеш
добро друштво, а да се држиш подае од равог друштва.
169. Упита монах аву Пимена:
- Ако неки мо брат има нешто новца, мислиш ли да е исправно да му га тражим?
Старац му каже:
-Тражи од ега еданпут.
Монах га пита:
- Шта да чиним? ер не могу да господарим своим помислима.
Старац му вели:
- Пусти свое помисли нека лутау, само немо да ожалостиш брата своега.
170. Догоди се едном приликом да неки оци посете куу едног благочестивог
хришанина, а меу има беше и ава Пимен; и док су ели, изнесе домаин месо на
трпезу. И сви едоше осим аве Пимена; а старци се зачудише што не хтеде да еде,
знауи за егову одмереност. А када су устали, рекоше му:
- Зар си ти, ава Пимен, тако поступио?
Старац им одговори:
- Опростите ми, оци; ви сте ели и нико се ние саблазнио. А да сам а ео, многи
монаси долазе у моу близину, па би се саблазнили, рекавши:"Пимен е ео месо, а
зар ми да не едемо"?
И они се задивише еговом расуивау.
171. Рекао е ава Пимен:
- а кажем да у се бацити на оно место где се баци Сатана.
172. Исти он рекао е ави Ануву:
- "Одврати очи мое да не гледау ништавила"; ер слобода може да погуби душе.
173. Рваше се едном ава Пасие са своим братом, сведок едан другоме не
раскрвавише главу, а кра их е седео ава Пимен и ништа им не рече. Уе, пак, ава
Анув па видевши их, вели ави Пимену:
- Зашто си пустио брау да се рву ништа им не рекавши?
Ава Пимен е на то:
- Браа су, опет е се помирити.
Рече му ава Анув:
- Шта е с тобом? Видео си шта су урадили и кажеш: "Опет е се помирити"?
Вели му ава Пимен:
- Реци у своме срцу да нисам био овде унутра.
174. Упита монах аву Пимена:
- Нека браа живе заедно са мном; мислиш ли да е право да им заповедам?
Старац му рече:
- Не, ве прво изврши свое дело, па ако хое да живе, постарае се за себе.
Вели му брат:
146
- И они хое, оче, да им заповедам. Старац му рече:
-Не чини то, ве им буди пример а не законодавац.
175. Говорио е ава Пимен:
- Ако те брат посети те видиш да немаш духовне користи од еговог доласка,
разабери по своме уму и сазна кое су биле твое мисли пре еговог доласка; и
онда еш схватити у чему е узрок бескорисности. А ако то учиниш са
смиреноумем и разборитошу, биеш беспрекоран према ближему, подносеи
свое мане. ер ако човек са благочешем проводи сво монашки живот, нее
посрнути пошто е Бог пред им. А како а видим, из тога живеа човек стиче
страх Божии.
176. ош е рекао:
- Човек кои живи заедно са младием и ава му се према ему свака страст
старога човека, ако настави да га држи код себе, сличан е човеку кои има иву
коу су штеточине опустошиле.
177. ош е рекао:
- Пакошу се пакост никада не отклаа; ве ако ти неко напакости, учини му добро
дело, па еш тако доброчинством отклонити пакост.
178. ош е рекао:
- Када се Давид борио против лава, шчепао га е за грло и одмах убио. Ако, дакле, и
ми шчепамо свое грло и сво стомак, уз помо Божиу побеуемо невидивог
лава.
179. Упита монах аву Пимена:
- Шта да чиним, ер наилази ми туга и узнемирава ме?
Старац рече:
- Насилност чини да се и мали и велики узнемиравау.
180. Причали су како е ава Пимен живео у Скиту са двоицом свое брае; а млаи
од их им е задавао бриге. Па рече другоме брату:
- Смета нам ова млади; хаде, поимо одавде. И изашавши, оставе га. А ова,
пошто виде да их дуго нема, примети да су доста далеко, па стаде да трчи за има,
вичуи их. Рече ава Пимен:
- Причекамо брата пошто се толико труди.
А ова, тек што им се приближи, начини метаниу, говореи:
- Куда идете и оставате ме самога?
Рече му старац:
- Зато што нас жалостиш, зато одлазимо. А он е на то:
- Да, да, где год желите, поимо заедно.
А старац, видевши егову незлобивост, рече своме брату:
- Вратимо се, брате, ер ова то не чини намерно, ве е аво та кои све то чини.
Па вративши се, доу у свое место.
147
181. Упита игуман општежиа аву Пимена:
- Како могу да стекнем страх Божии?
Рече му ава Пимен:
- Како можемо стеи страх Божии када у келии имамо упове са сиром и судове
са усоеном храном?
182. Упита монах аву Пимена:
- Аво, беху двоица уди, едан монах и едан световак. Монах намисли увече да
одбаци своу схиму, а световак намисли да постане монах; и умреше обоица те
нои. Шта е им се, дакле, урачунати?
Старац рече:
- Монах е умро као монах а световак као световак; ер су отишли у ономе у
чему су се затекли.
183. Причао е ава ован: Посетисмо едном из Сирие аву Пимена и хтедо смо да га
запитамо о отврдлости срца, али старац ние знао грчки а преводилац не беше тамо.
Меутим, чим нас угледа, старац се сажали и стаде да говори на грчком, рекавши:
- Природа воде е мека, а камена тврда; а када се вода у кофи налази изнад камена,
кап по кап,буши камен. Тако е и реч Божиа мека, а наше срце тврдо; па када човек
много пута слуша речБожиу, отвара се егово срце за страх Божии.
184. Посети ава Исак аву Пимена, па када га виде како са мало воде посипа свое
ноге, рече му са одважношу коу е имао пред им:
- Како су неки били толико строги, односеи се
строго према своме телу?
А ава Пимен му рече:
- Ми нисмо учени да будемо телоубице, ве страстоубице.
185. ош е рекао:
- Ово трое не могу да се одрекнем: ела, одее и сна; делимично, меутим, можемо
и их да се одрекнемо.
186. Исприча едан монах ави Пимену:
- Много повра едем.
Старац му рече:
-То ти ние од користи; ве еди свое следовае хлеба и мало повра, и не иди
родитеско куи због своих потреба.
187. Причали су како е ава Пимен, када би пред им седели неки старци и
говорили о другим старцима, па помиали аву Сисоа, говорио:
- Оставите се приче о Сисоу; ер што е у вези са им не може се описати.
О АВИ ПАМВУ
1. Беше едан ава по имену Памво, о коме се прича дае три године провео молеи
се Богу и говореи:
148
- Немо ме прославити на земи.
А Бог га е толико прославио да га уди нису могли гледати у лице од славе коа га
е обасавала.
2. Доу едном приликом монаси ави Памву и едан од их га упита:
- Аво, а едем сваки други дан и поедем по два хлеба; хоу ли, дакле, спасити
своу душу или сам у заблуди?
А други рече:
- Аво, а потрошим дневно по два новчиа од свога рукодеа и мало оставим за
храну, а остало даем за милостиу; хоу ли се, дакле, спасити или у бити
погубен?
Но, иако су га много молили, старац не даваше одговора. А после четири дана
требало е да монаси поу, па их неки од свештеника стадоше тешити, говореи:
-Немоте се жалостити, брао, Бог е вам дати вашу плату; ер такав е старчев
обича да не говори олако ако му се Бог не ави. И они уоше старцу те му рекоше:
- Аво, моли се за нас.
А он им рече:
- Хоете да одете?
Рекоше:
-Да.
А он, узевши на себе ихова дела, написа на земи:
- Памво еде сваки други дан и поеде по два хлеба, па зар тиме бива монах? Не. И
Памво ради за два новчиа и дае их за милостиу; па зар сетиме бива монах?
Уопште не.
А има рече:
- Дела есу добра; али ако сачуваш сво ум чистим у односу према ближему, тада
еш се спасити.
И они отидоше с радошу, ер беху задовони.
3. Посете едном приликом великога Памва четворица Скиана обучених у кожу, и
сваки исприча о врлинама свога сабрата. едан е много постио, други живаше у
сиромаштву, треи е имао много убави; а за четвртог веле да е двадесет година
послушник свога старца. Одговори им ава Памво:
- Кажем вам да е врлина овог последег навеа. ер сваки од вас е своом воом
задржао врлину коу е стекао, а ова, пошто е одсекао своу воу, чини по вои
другога. Такви уди бивау исповедници, ако се тога подвига држе до краа.
4. Блажени Атанасие, архиепископ Александрие, замоли аву Памва да сие из
пустие у Александриу. А ова, сишавши, угледа тамо едну жену коа играше у
позоришту, и напунише му се очи сузама. А када га пратиоци упиташе зашто
плаче, он одговори:
- Две ствари су ме потресле: прва ствар е пропаст оне жене, а друга е то што а
немам толико ревности да бих Богу био угодан, колико она има да би се допала
срамним удима.
149
5. Рекао е ава Памво:
- Захваууи Богу, од када сам постао послушник нисам се покаао за речи кое
сам изговорио.
6. ош е рекао:
- Монах треба да носи такве хаине, да може да их остави изван келие три дана и
нико да их не узме.
7. Догоди се едном да аво Памво путуе са браом по краевима египатским; па
угледавши световаке како седе, рече им:
- Устаните и целивате монахе, да бисте примили благослов; ер они стално
разговарау са Богом и уста су им света.
8. Причали су о ави Памву да е умируи, и то у самом смртном часу, рекао
присутним светим удима:
- Од када сам дошао у ово пустиско место и подигао своу келиу и настанио се у
о, не сеам се да сам ео хлеб кои ние изашао из моих руку, нити сам се, до
овога часа, покаао за какву реч коу сам изговорио. А одлазим Богу тако, као да
ош нисам ни почео да Му служим.
9. А био е изнад других по томе што, када би га упитали о житиима светих или о
духовним стварима, ние одмах одговарао, ве е говорио да не зна ништа о томе;
па ако би га и дае запиткивали, ние давао одговор.
10. Рекао е ава Памво:
- Ако имаш срца, можеш се спасити.
11. Упита презвитер из Нитрие како браа треба да живе. А они рекоше:
-У великом подвигу и чувауи своу савест чистом у односу према ближему.
12. Говорили су о ави Памву: Као што е Мосие, када се егово лице прославило,
попримио образ славе Адамове, тако е и лице авино блистало као муа, и био е
као цар кои седи на своме престолу. Истога подвига беху и ава Силуан и ава
Сисое.
13. Говорили су о ави Памву како му лице никада не беше насмеано. еднога дана,
пак, желеи да га насмеу, демони вежу едно перо за некакво дрво, па га понеше,
дижуи галаму и вичуи. Видеи их, ава Памво се насмеа. Тада демони стадоше да
играу:
- Уа, уа, Памво се насмеао.
А он им одговори:
- Нисам се насмеао, ве сам се подсмехнуо вашо немои, ер толико вас е, а
носите едно перо.
14. Замоли ава Теодор из Ферме аву Памва:
- Реци ми какву поуку. А ова му, уз много труда, рече:
150
- Теодоре, пои и има милости према свима; ер милост е нашла слободу пред
Богом.
О АВИ ПИСТОСУ
1. Причао е ава Пистос: Поемо нас седморица отшелника ави Сисоу, кои беше
живео у Клизми, молеи га да нам каже какву поуку. А он рече: Опростите ми, а
сам човек необразован. Али сам посетио аву Ора и аву Атреса; а ава Ор беше
болестан осамнаест година. И начиним метаниу пред има, молеи их да ми кажу
неку поуку. А ава Ор рече:
- Шта имам да ти кажем? Пои, па што видиш то чини. Бог припада ономе кои има
у изобиу, односно, кои се труди у свему.
Ава Ор и ава Атрес не беху из исте области, али беше велика слога меу има, све
док не напустише тело. ер послушае аве Атреса беше велико и смиреноуме аве
Ора исто толико. Проведох неколико дана с има пратеи их; и видех чудесно дело
кое учини ава Атрес. Донесе им неко едну малу рибу те ава Атрес хтеде да е
припреми за старца. И док е држао нож у руци и секао рибу, позове га ава Ор, те
он остави нож усред рибе и не исече остатак. Задивих се еговом послушау, ер
ние рекао: "Стрпи се док исечем рибу". Па рекох ави Атресу:
- Где си пронашао такво послушае?
А он ми рече:
- Ние мое, ве старчево. Па ме поведе, рекавши:
- Дои, погледа егово послушае.
Те он испржи рибу и намерно е поквари, па послужи старца. А ова обедова ништа
не говореи. Он га упита:
- е ли добро, старче?
Ова одговори:
- Добро е, врло добро.
Потом му донесе мало од оне коа беше веома добра па му рече:
- Ову сам покварио, старче.
А ова одговори:
- Да, мало си е покварио.
А ава Атрес ми рече:
- Видиш ли да послушае припада старцу?
И а отидем од их те учиним све што сам могао како бих се држао онога што сам
видео. То исприча браи ава Сисое. А едан од нас га замоли:
- Учини нам по вои, па нам и ти кажи неку поуку.
Он рече:
- Ко свесно поседуе безбрижност, та примеуе целокупно Писмо.
едан од нас га опет упита:
- Шта е то странствовае, оче?
Он рече:
- ути и реци: "Немам ништа", у било кое место да поеш; ето то е
странствовае.
О АВИ ПИОРУ
151
1. Блажени Пиор, радеи код неког човека на жетви, подсети га да треба да добие
своу плату; а пошто ова то одложи, он се врати у сво манастир. И опет, када за то
дое време, старац му помогне при жетви радеи воно, па пошто му ова ништа не
понуди, он се врати у сво манастир. А када се наврши треа година, одрадивши
уобичаени посао, старац опет отиде ништа не узевши. А пошто Господ погледа на
дом онога човека, ова узе плату и стаде обилазити манастире тражеи светитеа.
И чим га пронае, паде пред егове ноге, дауи му плату иговореи:
- Господ ми е даровао.
А ова га посаветова да е даде у цркву, свештенику.
2. Ава Пиор е ео ходауи. А када га неко упита:
- Зашто тако едеш?
Рече:
- Неу да ми ело буде као посао ве као узгредни посао.
А другоме, кои е за исто питао, рече:
- Да ми душа ни у елу не би осеала телесно задовоство.
3. Окупи се едном приликом сабор у Скиту у вези са едним братом кои беше
сагрешио, те оци говораху; а ава Пиор уташе, а затим устане и изае па, узевши
едну вреу, напуни е песком и обеси е на плеа; и ставивши у едну крпу мало
песка, носаше га пред собом. Па када га оци упиташе о чему се ради, он рече:
- Ова вреа у коо е много песка то су моа сагрешеа, ер их е много; и оставио
сам их иза себе, да не бих трпео због их и плакао. А ево, ово мало сагрешеа мога
брата е преда мном, има се бавим осуууи их. А не треба тако да чиним, ве
треба свое да ставим преда се и о има да се старам и да молим Бога да ми
опрости.
Тада оци устадоше и рекоше:
- Заиста, ово е пут спасеа.
О АВИ ПИТИРИОНУ
1. Говорио е ава Питирион, ученик аве Антониа:
- Ко жели да одагна демоне, напре нека савлада свое страсти. Коу страст савлада,
и еног демона одгони. ер демон следи за гневом; па када обуздаш гнев, удаио
се и демон гнева од тебе. Исто е са сваком другом страшу.
О АВИ ПИСТАМОНУ
1. Упита неки монах аву Пистамона:
- Шта да чиним ер ме жалости то што продаем свое рукодее?
А старац му одговори:
- И ава Сисое и други су продавали свое рукодее; то по себи не штети души.
Али када продаеш, реци едном цену тога што продаеш; а затим, ако хоеш да
спустиш мало цену, то е до тебе. Тако еш пронаи мир.
Монах му опет рече:
- Ако имам што ми треба однекуд друго, е ли право да се старам о рукодеу? А
152
старац му одговори:
- Колико год да имаш, немо напуштати рукодее; колико можеш ти чини, али без
икаквог немира.
О АВИ ПЕТРУ ПИОНИТУ
1. Причали су за аву Петра Пионита из Келиа да ние пио вино. А када е
остарио, припреме браа мало вина с водом и позову га да то узме. А он рече:
- Веруте ми, сматрам то мирисним вином. И дозволи себи то вино.
2. Рече едан монах ави Петру, ученику аве Лота:
- Када сам у своо келии, душа ми е у миру; меутим, када ми брат дое у посету
и почне ми говорити световне речи, душа ми се узнемирава.
Вели му ава Петар:
- Говорио е ава Лот: "Тво куч отвара моа врата .
Упита монах старца:
- Шта значи та поука?
Старац одговори:
- Ако те неко посети, кажеш му: "Како си? Одакле си дошао? Како су браа? есу
ли те повредили или не?" И тада отвараш врата братова и чуеш оно што не желиш.
Ова га упита:
-Тако е. Шта, дакле, да чини монах када му дое неки брат?
Старац рече:
- Туга е у свему наук; тамо где нема туге, ние е могуе сачувати.
Монах е на то:
- Било да сам у своо келии било да излазим из е, не налазим тугу.
Старац му вели:
- Ние ти се никада потчинила али ти користи. ер писано е у закону: "Ако купиш
роба евреина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.
Ако ли буде имао жену, нека иде и она с им. А ако га господар егов ожени, и
жена му роди синове или кери, жена с децом своом нека буде господару егову а
он нека отиде сам. Ако ли роб рече тврдо: убим господара своега, жену своу и
децу своу, неу да идем да будем слободан, онда нека га доведе господар егов
пред судие и постави на врата или код довратка, и онде нека му господар пробуши
ухо шилом, па нека му робуе до века". Упита монах:
- Шта значе ове речи?
Старац рече:
- Ако се човек у неко ствари труди свом своом снагом, у кои год час да му то
затреба, наи е. Рече му монах:
- Учини ми по вои па ми реци какав е смисао тих речи. Старац рече:
- Ни пасторак не остае код некога као слуга, али када постане син, онда не остава
свога оца.
3. Говорили су за аву Петра и аву Епимаха да су били сабраа у Раиту. И док су
едном приликом обедовали у цркви, натерау их да доу за трпезу стараца. И на
153
едвите аде пое сам ава Петар. Па када су устали од трпезе, рече му ава Епимах:
- Како си се усудио да одеш за трпезу стараца?
А ова одговори:
- Да сам седео са вама, браа би ме натерала да први благословим трпезу и осеао
бих се као да сам први меу вама; а сада када сам отишао да седнем кра отаца, био
сам намаи од свих и насмирении у мислима.
4. Рекао е ава Петар:
- Не треба да се узносимо када Господ учини нешто преко нас, ве да будемо
благодарни што смо удостоени да нас призове.
Говорио е да нам е корисно да овако мислимо о свако врлини.
О АВИ ПАФНУТИУ
1. Причао е ава Пафнутие:
Док сам ишао путем, догоди ми се да залутам због магле и обретем се у близини
села. И видим неке уде како разговарау, те се зауставим молеи се због своих
грехова. И гле, дое ми анео с мачем па ми рече:
- Пафнутие, сви кои осууу своу брау бие уништени овим мачем; али ти, због
тога што ниси осуивао, ве си понижавао себе пред Богом као да си починио грех,
због тога е твое име уписано у кигу живих.
2. Причали су о ави Пафнутиу да ние хтео да пие вино. А едном приликом, док
е пешачио, набаса на групу разбоника кои су пили вино. А воа разбонички га е
познавао и знао да не пие вино. И видевши га како уморан наилази, он напуни
едан пехар вина, па узевши мач у руку, рече старцу:
- Ако не будеш пио, убиу те.
Знауи да е извршити воу Божиу ако придобие разбоника, старац узме и
попие вино. А воа разбонички начини метаниу пред им, говореи:
- Опрости ми, аво, што сам те растужио. А старац рече:
- Веруем да е ти се Бог због тога пехара показати милостив, и у овом и у будуем
веку.
Воа разбонички рече:
- Веруем у Бога и од сада никога више неу злоставати.
И придобие старац целу дружину, напуштауи своу воу ради Господа.
3. Рекао е ава Пимен како е ава Пафнутие говорио:
- Све време док су старци били живи, два пута месечно сам их посеивао иако сам
био удаен од их дванаест миа. И исповедао сам им све свое помисли, и увек
су ми говорили само едно:"Где год да поеш, не узима себе за мерило, и биеш
спокоан".
4. Беше у Скиту, заедно с авом Пафнутием, некакав монах кои се борио против
искушеа блуда, па е говорио:
- И десет жена да узмем, опет неу утолити своу жеу.
А старац га моаше, говореи:
154
- Немо, чедо, искушее е то од демона. Али ова га не послуша ве пое у Египат
и узме жену. После неког времена деси се да старац отиде у Египат и сусретне га
како носи кошару са раковима. Старац га не познаде, али му ова рече:
- То сам а, она тво ученик. А старац, кад га виде у то беди, заплака се па вели:
- Како си могао оставити ону част и доспети до такве беде? еси ли уопште узео
десет жена?
А ова, уздахнувши, рече:
- Узео сам, наравно, едну, па се мучим како да е
прехраним. Старац му вели:
- Дои опет код нас.
Ова е на то:
- Има ли покааа, аво?
А старац рече:
- Има.
И напустивши све, он пое за им, па дошавши у Скит, постане због свога
искуства истакнут монах.
5. едноме монаху кои беше у Тивеско пустии дое оваква помисао:
- Зашто седиш бесплодно? Устани, пои у општежие па еш тамо дати плодова.
Па уставши, дое ави Пафнутиу и изнесе му свое помисли. А старац му вели:
- Пои, седи у своу келиу, и учини едну молитву уутро, едну увече, а едну
ноу, па када будеш гладан еди, када будеш жедан пи, а када будеш поспан спава,
те остани у пусто земи и немо послушати свое помисли.
И он дое ави овану и исприча му речи аве Пафнутиа. А ава ован рече:
- Немо уопште вршити молитве, само седи у своо келии.
Он устане и отиде ави Арсениу и исприча му све. А старац му рече:
- Чини оно што су ти оци рекли, ер немам ништа више од их да ти кажем.
И он отиде задовоан.
О АВИ ПАВЛУ
Причао е едан од отаца о некаквом ави Павлу кои беше из доих краева Египта а
живаше у Тиваиди, како е узимао у руке змие отровнице и кидао их на пола. И
браа направише метаниу пред им, говореи:
- Реци нам какав си подвиг учинио, те си задобио такву благодат.
А он рече:
- Опростите ми оци; ако неко стекне чистоту, свему се покорава, као Адаму док е
био у раском врту, пре него што е преступио заповест.
О АВИ ПАВЛУ КОЗМИТУ
1. Ава Павле Козмит и егов брат Тимоте живаху у Скиту. И беше непрекидна
препирка меу има. Вели му ава Павле:
- Докле емо овако живети?
Рече му ава Тимоте:
- Учини ми услугу; када навалим на тебе, истрпи ме, а када ти навалиш на мене, а
155
у тебе истрпети.
И тако чинеи, олакшаше свое преостале дане.
2. Исти ава Павле Козмит и ава Тимоте беху у Скиту и браа их узнемираваху. И
вели Тимоте своме брату:
- Шта е нам ово умее? Немамо мира по цео дан.
А ава Павле му одговори:
- Довоан нам е мир нои, ако е наш ум будан.
О АВИ ПАВЛУ ВЕЛИКОМ
1. Рекао е ава Павле Велики, Галаанин:
- Монаху кои има какве потребе у своо келии па изае да се постара за их,
ругау се демони; а то се и мени догодило.
2. Рекао е ава Павле:
- Заглибен сам у муу све до гуше и плачем пред Богом, говореи: "Помилу ме".
3. Говорили су за аву Павла да е провео Четрдесетницу са едном оком лее и
крчагом воде, плетуи и расплетауи едну кошару, затворен унутра до дана
празника.
О АВИ ПАВЛУ ПРОСТОМЕ
1. Блажени ава Павле Прости, ученик светог Антониа, исприча оцима следее:
Дое он едном приликом у манастир ради посете и ради духовне користи брае, па
након уобичаеног разговора меу има, уе у свету цркву Божиу да присуствуе
богослужеу. И посматраше блажени Павле свакога кои е улазио у цркву, са
каквом душом улази на службу; ер имао е та дар, кои му Господ беше подарио,
да може да види свакога у душу, као што ми видимо лица едан другога. И док су
сви улазили светлога лика и озаренога лица, а анео свакога од их радоваше се за
ега, угледа едног црног и мрачног по целом телу; и угледа такое демоне с обе
стране како га држе и вуку ка себи, ставауи му узду на нос, и еговог светог
анела како их издалека следи туробан и тужан. А Павле, сав у сузама и ударауи
се руком у прса, седне пред цркву, плачуи гласно због онога што е видео. А
остали, видевши егово чудно понашае и наглу промену коа га е довела до
жалости и суза, стадоше да га запиткуу молеи га да им каже зашто плаче,
мислеи да то чини осуууи их све; и стадоше га молити да уе с има на
богослужее. А Павле, избегавауи их, остаде да седи напоу, оплакууи силно
онога кои се беше онако приказао. А нешто касние, када се служба оконча и док
су сви излазили, Павле опет почне да посматра свакога, желеи да сазна како
излазе; и угледа оног човека чие цело тело беше црно и тамно, како е сада белога
тела и како га демони прате издалека а свети анео се налази кра ега и силно се
радуе због тога. А Павле, скачуи од радости, стаде да виче и да благодари Богу:
- О, неизрецивог човекоуба и благости Божие! Па похитавши, попне се на
високо постое и рече силним гласом:
156
- Доите да видите како су страшна и чудесна дела Божиа. Доите да видите Онога
кои хое да се сви уди спасу и да доу у познае истине. Доите да Му се
поклонимо и да припаднемо пред ноге егове, и да кажемо: "Ти сиедини кои
можеш да узмеш грехе".
И сви ревносно притрчаше, желеи да чуу то што се говори. И када се сви
сакупише, Павле исприча шта е видео пре уласка у цркву а шта после, па затражи
од онога човека да каже шта е био разлог због коега е Бог изненада учинио такву
промену. А човек, на кога Павле беше показао, без оклеваа исприча шта му се
догодило:
- а сам човек грешан, и живео сам у блуду много времена све до данас; а сада,
ушавши у свету цркву Божиу, чуем како се читау речи пророка
Исаие, или чак Бога како говори кроз их:
"Умите се, очистите се, уклоните злоу дела своих испред очиу моих, престаните
зло чинити. Ако греси ваши буду као скерлет, постае бели као снег. Ако хоете
слушати, добра земаска ешете". А а блудник, дирнут речима Пророковим и
уздишуи у своим мислима, рекох Богу: "Ти кои си Бог, кои си дошао у свет да
спасеш грешнике, оно што си сада обеао преко свога пророка, испуни и на мени
грешном и недостоном. ер ево, од овога часа даем Ти реч, и обеавам и од срца
ти се исповедам, да неу више чинити оно што е зло, него у одбацити свако
безакое и од сада у ти служити са чистом савешу. Данас, Владико, и од овога
часа, прими мене кои сам се покаао и кои се поклаам пред Тобом и а у се
убудуе држати подае од свакога греха". И са тим обеаима, вели он, изаох из
цркве, одлучивши у себи да не чиним никакав преступ према Богу. Чувши то, сви
повикаше у едан глас ка Богу: "Како су величанствена дела Твоа, Господе, све си
премудро створио" Знауи дакле, о Хришани, из Светога Писма и из светих
Откровеа, колико доброте има Бог за оне кои Му искрено прибегавау и са
покааем исправау оно што су претходно грешили, и да опет узвраа добрима
коа е обеао не осуууи их запретходне грехе, немомо очаавати за свое
спасее. ер, како е обеано преко пророка Исаие да е нечисте очистити од
греха, да е их избелити као снег и учинити достонима блага небеског ерусалима,
тако нас, опет, преко пророка езекиа уз заклетву обавештава да нас нее
погубити; ер "тако био а жив, вели Господ, ние ми мило да умре безбожник, него
да се врати безбожник са свога пута и да буде жив".
О АВИ ПЕТРУ ИЗ ДИА
1. Петар, свештеник из Диа, сваки пут када е био на молитви са другима, а будуи
да е због свога свештеничкога чина био приморан да стои напред, са
смиреноумем е стаао иза других, када би се исповедао, као што пише у житиу
аве Антониа. Чинио е то, никога не жалостеи.
О АВИ ПСЕНТАСИУ
1. Говорили су ава Псентасие, ава Сур и ава Псоие:
- Слушауи поуке нашега оца, аве Пахомиа, имамо велике духовне користи, ер
оне у нама буде ревност за добра дела.
157
Видеи да, чак и онда када е утао, егова дела беху поука, дивили смо се,
говореи меу собом:
- Мислили смо да е све светитее, док беху ош у мачино утроби, Бог учинио
светима и непоколебивима у вери а не самовласнима, и да не могу живети
грешним животом ер су тако саздани. А сада асно видимо доброту Божиу на овом
нашем оцу; ер, иако е од незнабожачких родитеа, постао е толико
богобоажив и оденут у све заповести Божие. И ми, дакле, као и сви други,
можемо да га следимо, ер он следи светитее. ер то е оно што е писано: "Ходите
к мени сви кои сте уморни и натоварени, и а у вас одморити". Умримо, дакле,
заедно с овим човеком и живимо с им, ер нас води право ка Богу.
Р
О АВИ РОМЕУ
1. Дое едном некакав монах Роме и настани се у Скиту у близини цркве; а имаше
кра себе и еднога слугу кои га служаше. А свештеник, видеи егову болест и
знауи из какве он удобности долази, све што би уштедео и што би стизало у
цркву, слао е ему. И пошто он тако проведе у Скиту двадесет пет година, постане
прозорив и веома чувен. А едан од великих египатских стараца, чувши за ега,
дое да га види, очекууи да е у ега затеи веи телесни подвиг. И ушавши код
ега, измени целив с им па, пошто се помолише, седоше. И виде Египанин како
ова носи раскошне хаине, како има простирку превучену кожом и мало узглаве
и како су му ноге чисте и обувене у сандале. Па видевши то он се саблазни, ер
тамо одакле е он дошао не беше таквога живеа, ве само строги подвиг. А
старац, пошто беше прозорив, разумеде да се ова саблазнио, па рече своме
послушнику:
- Припреми празничну трпезу данас за аву.
И задеси се мало зеа те он то скува, па кад дое час, приу они трпези да обедуу.
Старац имаше и мало вина због свое болести, те попише. А када падне вече,
прочитау дванаест псалама и поу да спавау; исто то учинише и ноу те
савршише малу литургиу. А када Египанин уутру устане, рече му:
- Моли се за мене.
И отиде не стекавши никакве духовне користи. Но тек што се беше мало удаио,
старац, желеи да му ипак пружи какву корист, пошае те га позваше назад; и тек
што он поново уе, старац га радосно прими и упита га:
- Из кое си земе?
Ова е:
- Египанин сам.
- Из коег града?
Ова одговори:
- а уопште нисам граанин.
158
Старац упита:
- Чиме си се бавио у своме селу?
Ова е:
- Био сам чувар.
Старац упита:
- Где си спавао?
Ова рече:
- У поу. Старац е на то:
- еси ли имао простирку под собом?
Ова рече:
- Зар у поу да имам простирку да ставим пода се?
- Па како си спавао?
А ова рече:
- На голо земи.
Старац е опет:
- Шта си имао за ело у поу или какво си вино
пио?
Ова одговори:
- Зар има ела или вина у поу?
- Па од чега си живео?
Он рече:
- ео сам сувога хлеба и, ако бих нашао, мало каше и воде.
Старац на то узврати:
- Велики е то подвиг. Има ли бае у селу да се можете купати?
А ова одговори:
- Не, ве се купамо у потоку, када хоемо. И тако, када ова све то исприча и старац
сазна све тешкое еговог раниег живота, желеи да му помогне, он му исприча
сво рании живот у свету, говореи:
- а бедни, кога видиш, а сам из великога града Рима, и био сам великаш у царско
палати.
А када Египанин чу почетак приче, задиви се и с пажом стаде да слуша егову
причу. А старац настави:
- Напустио сам, дакле, град и дошао у ову пустару; и исто тако сам а, кога видиш,
имао велике куе и много новца, па презревши све, доох у ову малу келиу. И опет
а, кога видиш, имао сам кревете све у злату са скупоценим прекривачима, а уместо
их Бог ми даде ову рогозину са кожом; исто тако, мое хаине беху веома
скупоцене, а уместо их носим ово бедно рухо; и опет, за исхрану сам трошио
много злата, а уместо тога Бог ми даде ово мало зеа и чашицу вина. И беше много
слугу кое су ме служиле, и ево, уместо их Бог ми посла овога старца да ме
служи; а уместо бае, поспем мало воде по ногама и обуем сандале због свое
болести; и опет, уместо музике и цитри читам дванаест псалама; а исто тако ноу,
уместо греха кое чиних, сада са задовоством служим своу малу литургиу. И
зато те молим, аво, немо се саблажавати због мое болести.
Када све то саслуша, Египанин, дошавши себи, рече:
- Тешко мени кои сам из велике тегобе световног живота дошао овде до уживаа,
и што тада нисам имао, сада имам; а ти си из велике удобности у тешкое дошао, и
159
из велике славе и богатства дошао си у беду и немаштину. И он отиде много
научивши, те постане егов приате и ради поуке му стално долажаше у посету;
ер беше човек веома трезвен и препун миомириса Светога Духа.
2. Причао е он исти о томе како беше некакав старац кои имаше доброг ученика; и
из немара остави га напоу са стадом. А брат чекаше седеи напоу. А када старац
отвори врата, нае га како седи, па начини поклон пред им, говореи:
- Оче, смирее твога дуготрпеа победи моу немарност. Дои унутра; од сада си
ти старац и отац, а а сам млаи и ученик.
О АВИ РУФУ
1. Упита монах аву Руфа:
- Шта е то тиховае и каква е корист од ега?
А старац му рече:
- Тиховае е када монах седи у келии са страхом и познаем Божиим, држеи се
подае од злопамеа и гордости. Такво тиховае, кое е извориште свих врлина,
штити монаха од огених стрела неприатеевих, не допуштауи да га оне
повреде. Да, брате, стекни тиховае, сеауи се свое смрти, ер не знаш у кои час
е дои лопов. Према томе, бди над своом душом.
2. Говорио е ава Руф да она кои е послушник неког духовног оца има веу плату
од онога кои живи сам у пустии као отшелник. И говорио е да е неко од отаца
испричао следее:
- Видео сам на небу четири чина. Први чин беше болестан монах кои е благодарио
Богу; други чин беше монах кои е тежио гостоубу и предао му се као
служите; треи чин беше монах кои тежи пустии и не види другога човека; а
четврти чин беше монах кои беше потчиен оцу, а потчиава му се због Господа.
И та кои имаше чин послушаа носаше златну огрлицу и диадему и имаше више
славе од осталих.
А а, вели, рекох своме путовои:
- Како ова намлаи има више славе од осталих?
А он ми одговори:
-Она кои се предае гостоубу, чини то по своо вои; она кои е у пустии,
своом воом е тамо отишао; а она кои живи у послушау, одбацивши све свое
жее, зависи од Бога и од свог духовног оца - зато е примио више славе од других.
Због тога, децо моа, добро е послушае кое бива због Господа. Послушате, децо,
нешто од тога подвига. О, послушае, спасее свих верних! О, послушае,
извориште свих врлина! О, послушае, обретее царства! О, послушае, кое
отвараш небеса и уде са земе уздижеш! О, послушае, храно свих светитеа, од
кое су се хранили и коом су постали савршени! О, послушае, станиште анела.
О АВИ РОМАНУ
1. Када е ава Роман био на самрти, окупе се око ега ученици егови, па га
упиташе:
160
- Како треба да се владамо?
А старац рече:
- Не сеам се да сам икоме од вас рекао да нешто учини, а да претходно нисам
промислио неу ли се разгневити ако се не збуде што сам рекао; и тако смо све
време живели у миру.
С
О АВИ СИСОУ
1. едан монах, коему други брат беше учинио неправду, дое ави Сисоу па му
вели:
- едан брат ми е учинио неправду и хоу да му се осветим.
Но старац га стаде молити:
- Немо, чедо мое; ве бое освету препусти Богу.
Ова говораше:
- Неу се смирити док се не осветим.
А старац рече:
- Помолимо се, брате.
Па пошто устаде, старац рече:
- Боже, ние потребно више да се стараш о нама; ер се ми сами за себе светимо.
А монах, кад то чу, паде старцу пред ноге, говореи:
- Неу више бити у сукобу са братом, опрости ми, аво.
2. Упита неки монах аву Сисоа:
- Шта да чиним ер одлазим у цркву а тамо се често постава заедничка трпеза па
ме задрже?
Старац му рече:
- Та ствар, заиста, ние лака.
Упита, пак, Аврам, егов ученик:
- Ако буде скуп у суботу или у недеу, па монах попие три чаше, е ли то много?
Старац му вели:
- Ако ние посреди Сатана, онда ние много.
3. Говорио е ави Сисоу егов ученик:
- Оче, остарио си, поимо у близину неког насеа.
Старац му вели:
- Тамо где нема жена, тамо поимо. А егов ученик га упита:
- Па где е то место где нема жена, ако ние пустиа?
Старац му вели:
- Онда ме поведи у пустиу.
161
4. Много пута е говорио ученик аве Сисоа:
- Аво, устани да обедуемо.
Он му говораше:
- Зар нисмо обедовали, чедо?
А ова е:
- Не, оче.
А старац говораше:
- Ако нисмо, донеси да обедуемо.
5. Рекао е едном ава Сисое:
- Буди срчан; ево тридесет е година како се више не молим Богу због своих
грехова, ве се молим овако: "Господе Исусе, покри мо език, ер досада
свакодневно због ега падам и грешим".
6. Рече монах ави Сисоу:
- Зашто страсти не одлазе од мене?
Старац му вели:
- ер су ихови сасуди у теби; да им ихову капару па е отии.
7. Боравио е едном ава Сисое на гори аве Антониа, па пошто егов послушник
дуго не беше долазио, он не виде човека десет месеци. Па ходауи гором, наие на
едног Фаранита кои ловаше диве звери; и старац му рече:
- Одакле долазиш и колико времена си овде?
А ова одговори:
- Заиста, аво, еданаест месеци сам на ово гори и не видех другог човека до тебе.
А старац, када то чу, уе у своу келиу и стаде да се бие у прса, говореи:
- Ето ти, Сисое, мислио си да си нешто постигао, а ниси постигао ни колико ова
световак.
8. Служаше се литургиа на гори аве Антониа и нае се тамо едан крчаг вина; а
неки од стараца узме мали бокал и чашу, донесе их ави Сисоу, па му понуди и ова
испие едну чашу. Старац га понуди идругом, а ова и у испие. Понуди га и
треом, али е ова не узе рекавши:
- Доста е, брате, или не знаш да постои Сатана"
9. Посети едан од брае аву Сисоа на гори аве Антониа. И док су разговарали,
рече он ави Сисоу:
- Зар ош ниси достигао величину аве Антониа, оче?
А старац му вели:
- Кад бих имао макар едну од помисли аве Антониа, сав бих се претворио у ога;
али знам човека кои с напором може да поднесе егове помисли.
10. Дое едном неки Тивеац ави Сисоу, желеи да постане монах. И упита га
старац има ли кога усвету. А он рече:
- Имам едног сина.
А старац му вели:
162
- Пои, баци га у реку и онда еш постати монах.А када он пое да га баци, пошае
старац едног монаха да га спречи. Рече монах:
- Стани, шта то чиниш?
А он рече:
- Ава ми е рекао да тако учиним.
Монах му рече:
- Али е опет рекао да га не бациш.
А ова, пошто га пусти, дое старцу и због свог послушаа постане добар монах.
11. Упита монах аву Сисоа:
- Значи тако е Сатана гонио наше старе?
Старац му рече:
- Сада ош више, ер се егово време приближило и узнемирен е.
12. Почне демон едном да искушава Аврама, ученика аве Сисоа; а старац виде да
е ова пао, па устане и пружи руке ка небу, говореи:
- Боже, хтео Ти то или не, неу Те се оканити, ако га не исцелиш.
И ова се сместа исцели.
13. Исприча неки брат ави Сисоу:
- Видим да сеае на Бога пребива у мени.
Рече му старац:
- Ние велика ствар то да су твое мисли са Богом; велика ствар е да сматраш себе
нижим од свакетвари. ер то, заедно са телесним подвигом, води ка начину
смиреноума.
14. Причали су како е лице аве Сисоа, док е био на самрти и док су старци
седели кра ега, сиало каосунце; а он им каже:
- Гле, ава Антоние е дошао. А нешто касние каже:
- Гле, хор пророка е дошао.
И опет егово лице заблиста па каже:
- Гле, хор апостола е дошао.
И егово лице опет забешта; а он као да са неким говораше. Старци га упиташе:
- Са ким разговараш, оче?
А он рече:
- Ево, дошли су анели да ме узму па их молим даме оставе да се мало покаем.
А старци му рекоше:
- Нема потребе да се каеш, оче.
А он им узврати:
- Не знам, заиста, да ли сам и почетак учинио. Тада сви схватише да е савршен. И
опет егово лице наедном постане као сунце; и сви се уплашише. А он им вели:
- Видите, Господ е дошао и каже: "Донесите ми сасуд пустиски".
Те одмах предаде дух сво. И дое нешто као муа а куа се испуни миомирисом.
15. Посети ава Аделфие, епископ Нилупоа, аву Сисоа на гори аве Антониа. А
када е требало да крену, пре него што е започети путовае, он им постави уутру
163
да еду; а беше пост. И тек што су прострли трпезу, покуцау неки монаси на врата.
А он рече своме ученику:
- Пода им мало каше, ер долазе са заморног пута.
Рече му ава Аделфие:
- Остави то сада, да не кажу како ава Сисое ве од утра еде.
Али старац не обрати пажу на ега те рече монаху:
- Пои, пода им.
А монаси, када видеше кашу, рекоше:
- Да немате можда госте? Можда и старац еде са вама?
А монах им рече:
- Да.
Почеше они да се жалосте и рекоше:
- Бог нека вам опрости што сте пустили старца да еде.
*
- Па зар не знате да е он много дана у подвигу? Кад то чу епископ, направи
метаниу пред старцем, говореи:
- Опрости ми, аво, што сам помислио нешто човечанско; а ти си извршио заповест
Господу.
А ава Сисое му вели:
- Ако Бог не прослави човека, слава човечанска ние ништа.
16. Посете неки аву Сисоа како би чули од ега какву поуку, али им он ништа не
говораше, ве непрекидно понаваше:
- Опростите ми.
А видевши егове кошаре, упиташе аву Аврама:
- Шта чините с тим кошарама?
А он рече:
- Трошимо их ту и тамо. Чувши то, старац рече:
- И Сисое еде ту и тамо.
А ови, чувши то, беху веома задовони и радосно оду, укрепени у вери еговим
смиреем.
17. Исприча ава Амон из Раита ави Сисоу:
- Када читам Свето Писмо помишам да саставим какву беседу да е имам готову
ако ме неко запита.
Старац му вели:
- Нема потребе за тим, ве радие из чистоте ума стекни за себе и безбрижност и
дар беседништва.
18. Пое едном у посету ави Сисоу, на гору аве Антониа, неки световни човек са
своим сином; и догоди се да на путу умре егов син, али се ова не узнемири, ве
га са вером понесе старцу и начини пред им метаниу, како би га старац
благословио. И уставши,отац остави свое дете пред старчевим ногама и изае
напое. А старац, мислеи да дете прави предим метаниу, рече му:
164
- Устани, иди напое.
ер ние знао да беше умрло. И оно сместа устаде и изае. А када га виде егов
отац, зачуди се па, ушавши, поклони се пред старцем и исприча му шта се
догодило. Чувши то, старац се веома ожалости, ер не хтеде да се тако нешто
догоди. А егов ученик поручи оцу детием да никоме не прича шта се догодило,
све до старчеве смрти.
19. Посете троица стараца аву Сисоа, ер беху чули за ега. Упита га први:
- Оче, како могу да се избавим од огене реке?
Али му ова не одговараше.
Упита га други:
- Оче, како могу да се избавим од шкргута зуба и од црва кои не дрема?
Упита га треи:
- Оче, шта да чиним ер ме убиа помисао о мраку преисподем?
А старац им одговори:
- а немам на уму ништа од свега тога; ер многомилостив е Бог, надам се да е ме
помиловати.
Чувши те речи, старци отиду жалосни. А старац, не желеи да их пусти да оду
жалосни, вративши их, рече:
- Блажени сте ви, брао, и а сам вам позавидео. ер, први од вас питао е за огену
реку, други за Тартар а треи за таму. Па ако у вашем уму пребивау такве
помисли, немогуе е да згрешите. А шта да чиним а отврдлога срца, кои и не
знам да има пакла за уде, те због тога грешим свакога часа?
А они, покаавши се, рекоше му:
- Оно што смо чули, то смо и видели.
20. Упиташе неки аву Сисоа:
- Ако монах падне у грех, не треба да чини метание годину дана?
А он рече:
- То е строго правило.
Они рекоше:
- Барем шест месеци?
А он опет рече:
- Много е.
Они рекоше:
- До четрдесет дана?
Он опет рече:
- Много е.
Рекоше му:
- Па шта онда? Ако брат падне и догоди се да се дае заедничка трпеза, зар е и он
сести за у?
Вели им старац:
- Не. Али потребно е да се кае неколико дана. ер сам убеен да е таквога човека,
ако се свом душом покае, Бог примити за три дана.
165
21. Дое едном приликом ава Сисое у Клизму, а неки световни уди доу да га
виде. Па пошто су му много говорили, он им не узврати поуком. После тога едан
од их рече:
- Зашто жалостите старца? Он не еде; због тога и не може да говори. А старац
одговори:
- Када е потребно, а едем.
22. Упита ава осиф аву Сисоа:
- За колико времена човек треба да одсече страсти?
Старац му вели:
- Хоеш да знаш о времену?
Рече му ава осиф:
- Да.
А старац му вели:
- У она час у кои се страст поави, одмах е одсеци.
23. Упита монах аву Сисоа из Петре о владау. А старац му вели:
- Рекао е Данило: "ела угодног не едох"
24. Говорили су за аву Сисоа да е, боравеи у своо келии, увек закучавао
врата.
25. Доу едном неки арианци ави Сисоу на гору аве Антониа, па стану осуивати
православне. Старац им, пак, ништа не одговараше, но позвавши свога ученика,
рече му:
- Авраме, донеси ми кигу светог Атанасиа и чита ми е.
Па пошто ови ууташе, покаже се ихова ерес. И он их отпусти у миру.
26. Дое едном ава Амун из Раита у Клизму да посетиаву Сисоа; па видевши га
жалосног што е оставио пустиу, рече му:
- Зашто се жалостиш, аво? ер шта си ош могао да чиниш у пустии, пошто си
толико остарио?
А старац, посматрауи га са незадовоством, рече:
- Шта говориш, Амуне? Зар ми не беше довона и сама слобода моих помисли у
пустии?
27. Седео е едном ава Сисое у своо келии; а када егов ученик покуца на
врата, старац повика:
- Одлази, Авраме, немо улазити, овога тренутка ние прилика.
28. Упита монах аву Сисоа:
- Зашто си напустио Скит, где си био кра аве Ора, те си дошао и настанио се овде?
Рече му старац:
- Када е почео да расте бро житеа Скита, и када сам чуо да се упокоио ава
Антоние, доем овде на гору; па пошто наох да е овде тихо, поседех неколико
година.
166
Упита га монах:
- Колико година си овде?
Вели му старац:
- Четрдесет две године.
29. Рекао е ава Сисое:
- Када постои човек кои се стара о теби, не треба да му заповедаш.
30. Упита монах аву Сисоа:
- Када ходимо путем па наш водич залута, требали да му то кажемо?
Старац му вели:
- Не.
А брат на то рече:
- Пустиемо га, значи, да нас одведе у погрешном правцу?
Старац му вели:
- Па шта да радиш? Да узмеш штап па да га биеш? а познаем брау коа су
пешачила и догоди се да ихов водич залута у нои. Било их е дванаесторица и
сви су знали да су залутали, и сваки од их се савлада да не каже. А када дое
утро, ихов водич, схвативши да е залутао, рече им: "Опростите ми ер сам
залутао". Сви рекоше: "А ми смо знали, али смо утали". А он,чувши то, задиви се
веома, рекавши како се браа уздржавау све до смрти, па прослави Бога. А дужина
пута коим су залутали беше дванаестмиа.
31. Доу едном Сарацени и свуку старца и еговог сабрата. Па када су изашли у
пустиу како би пронашли што за ело, нае старац камиу балегу па, изломивши
е, нае у о зрна ечма; и поеде он едно зрно а друго стави у шаку. А када дое
егов сабрат, затекне га како еде, па му рече: - Зар е то убав, што си нашао да е
за ело то едеш а мене не зовеш?
Рече му ава Сисое:
- Нисам био неправедан према теби, брате, ево твога дела, држао сам га у своо
руци.
32. Говорили су за аву Сисоа Тивеца да е живео у Каламону у Арсеноиту. А
едан други старац боловаше у друго лаври, па када то чу, ава Сисое се веома
ожалости. Пошто е ео сваки други дан, а баш тада беше дан када ние ео, зачувши
да е ова болестан, ава помисли у себи:
- Шта да чиним - ако поем тамо, натерае ме браа да едем; а ако сачекам до
сутра, може се десити да умре. Овако у учинити: пои у и неу ести.
И тако он пое не едуи, испуавауи заповест Божиу, а не лишавауи се свог
подвига.
33. Причао е неко од отаца о томе како се ава Сисое из Каламона, када е едном
приликом хтео да савлада сан, обесио о стрмину Петре; и дое анео и одреши га и
заповеди му да више то не чини, нити да такво предае другима преноси.
167
34. Упита неко од отаца аву Сисоа:
- Када седим у пустии и дое варварин кои хое да ме убие па га савладам, да ли
да га убием?
А старац му рече:
- Не, ве га преда Богу. ер било кое искушее да дое на човека, он треба да
каже: "Ово се збило због моих грехова", а било кое добро да дое, да каже:
"Милошу Божиом".
35. Рече монах ави Сисоу Тивецу:
- Реци ми неку поуку.
А ова рече:
- Шта имам да ти кажем? Да читам Нови Завет, а враам се Старом Завету.
36. Исти та монах упита аву Сисоа из Петре о поуци коу е рекао ава Сисое
Тивеац. А старац вели:
- а у греху спавам и у греху устаем.
37. Говорили су за аву Сисоа Тивеца како е, одмах пошто би напустио цркву,
хитао у своу келиу. И говорио е:
- Демон е ту негде.
И тиме е служио Богу.
38. Упита монах аву Сисоа:
- Шта да чиним, аво, ер сам пао?
Старац му каже:
- Опет се подигни.
Вели му монах:
- Подигао сам се и опет сам пао.
А старац каже:
- Подигни се опет и опет.
Брат на то рече:
- Докле?
Старац каже:
- Док се не обретеш или у добру или у паду. ер човек путуе у ономе у чему се
налази.
39. Упита монах старца:
- Шта да чиним пошто ме жалости рукодее? ер волим плетиво, али не могу то да
радим.
Старац му рече:
- Ава Сисое е говорио да не треба да се бавимо рукодеем кое нас задовоава.
40. Рекао е ава Сисое:
- Тражи Бога а не тражи где Он пребива.
168
41. ош е рекао:
- Срам и небоаживост много пута доносе грех.
42. Упита монах аву Сисоа:
- Шта. да чиним?
Ова одговори:
- Оно што тражиш то е силно утае и смирее. ер писано е: "Благо свима кои
га чекау".Тако можеш да се спасеш.
43. Рекао е ава Сисое:
- Буди понизан, остави свое жее за собом и буди безбрижан; и имаеш спокоа.
44. Упита монах аву Сисоа:
- Шта да чиним са страстима?
А старац вели:
- "Свакога искушава сопствена жеа".
45. Замоли монах аву Сисоа:
- Реци ми неку поуку.
А ова рече:
- Зашто ме тераш да празнословим? Ево, што видиш, то чини.
46. Отиде едном приликом ава Аврам, ученик аве Сисоа, по неком послушау, а
старац данима не хтеде да га неко други услужи, говореи:
- Могу ли допустити да се неки други човек зближи са мном осим мога сабрата?
И не прихваташе другога, трпеи невое, све докле егов ученик не дое.
47. Причали су како е ава Сисое, седеи са своим учеником, повикао из свег
гласа:
- О каква невоа!
Рече му егов ученик:
- Шта ти е оче?
А старац вели:
- Тражим човека да разговарам с им и не налазим га.
48. Изае едном ава Сисое са горе аве Антониа на удаену Тивеску гору и
настани се тамо. А тамо беху мелетиевци кои су настаивали Каламон у
Арсеноиту. Неки монаси, чувши да е ава изашао на удаену гору, пожелеше да га
виде, па рекоше:
- Шта да чинимо? ер су на гори мелетиевци. Знамо ми, наравно, да они старцу не
могу наудити; али ми, желеи да сусретнемо старца, можемо пасти у искушее
еретика. И да не би срели еретике, не пооше старцу.
49. Причали су како се ава Сисое разболео и беседио старцима кои су седели
покра ега. Они га упиташе:
- Шта видиш, аво?А он им вели:
169
- Видим неке кои су дошли по мене, па их молим да ме оставе да се мало покаем.
Рече му едан од стараца:
- А ако те оставе, можеш ли да искористиш време од сада да се покаеш?
Старац му вели:
- Ако и не могу то да учиним, макар у уздахнути над своом душом, а то ми е
довоно.
50. Причали су како се ава Сисое разболео када е дошао у Клизму; и док е седео
са своим учеником у келии, зачуе се куцае на врата. А старац, приметивши то,
рече своме ученику Авраму:
- Реци томе што е куцао: "а, Сисое, а сам на гори; а, Сисое, а сам на гудури".
А она, чим то чу, нестаде.
51. Рекао е ава Сисое Тивеац своме ученику:
- Реци ми шта видиш код мене, а а у ти реи шта видим код тебе.
Рече му егов ученик:
- Ти си доброга ума и мало строг.
Старац му вели:
- Ти си добар, али тромога ума.
52. Говорили су да ава Сисое Тивеац ние ео хлеб. А за празник Пасхе начине
браа пред им метаниу молеи га да еде са има. А он им одговори:
- едно у учинити - или у поести хлеб или ела коа сте припремили.
А они рекоше:
- Само хлеб еди.
И он тако учини.
О АВИ СИЛУАНУ
1. Посете едном ава Силуан и егов ученик Захарие едан манастир; и пре него
што крену назад, натерау их домаини да мало еду. А кад изаоше, ученик нае
мало воде на путу па хтеде да пие. А старац му вели:
- Захарие, данас е пост.
Он рече:
- Зар нисмо ели, оче?
Старац му вели:
- Оно што смо ели беше због убави; а ми сада, чедо мое, држимо се поста.
2. Он исти, налазеи се меу браом, обрете се у заносу и падне лицем на зему; а
нешто касние устане плачуи. И упиташе га егова браа:
- Шта ти е, оче?
Али он уташе и плакаше. А пошто га натераше да говори, он рече:
- Беше ме обузео занос; и видех многе из нашега рода како одлазе у пакао и многе
световне уде како одлазе у Царство.
И старац беше у дубоко жалости и не хтеде да напусти своу келиу. А када беше
170
приморан да е напусти, покривао е лице кукуем, говореи:
- Зашто да гледам ову привремену светлост а немам од тога никакве користи?
3. Другом приликом уе егов ученик Захарие и нае га у заносу, са рукама
пруженим ка небу. Па затворивши врата, изае. И дошавши опет око шестог и
деветог часа, затекне га у истом положау. А десетог часа покуца на врата, па
ушавши, затекне га како тихуе па га упита:
- Шта ти е данас, оче?
А он вели:
- Слаб сам данас, чедо мое.
А ова, држеи му ноге, рече:
- Неу те пустити док ми не кажеш шта си
видео.
Старац му вели:
- Беах узет на небо и видех славу Божиу и тамо стоах до малочас, и сада сам
отпуштен.
4. Остане едном ава Силуан на Синаско гори, а егов ученик Захарие пое по
неком послушау, па рече старцу:
- Пусти воду и зали врт.
А ова, изашавши, покрие свое лице кукуем и гледаше само у свое ноге. Тога
часа дое му у посету едан брат па, угледавши га издалека, примети шта е ова
учинио. И ушавши код ега, брат му рече:
- Реци ми, аво, зашто си покрио свое лице кукуем те тако заливаш врт?
Вели му старац:
-Чедо мое, да не би мое очи гледале дрвее па да се мо ум не би почео бавити
име.
5. Посети едан монах аву Силуана на Синаско гори; па када виде брау како раде,
рече старцу:
- Немоте радити око хране коа пропада. ер, Мариа е добар део изабрала. Старац
рече своме ученику:
- Захарие, пода брату кигу и смести га у празну келиу.
А када беше око деветог часа, он стане да мотри на врата, нее ли дои монаси да
га позову за трпезу. А пошто нико не долажаше да га позове, он устане и дое пред
старца, па рече:
- есу ли браа обедовала, аво?
Рече му старац:
- Да. А он е на то:
- Зашто мене не позвасте?
Рече му старац:
-ер си ти човек духован и немаш потребе за овом храном. А ми, будуи да смо
телесни, хоемо да едемо и због тога радимо; а ти си, читауи целог дана, изабрао
добар део и не желиш да едеш телесну храну. А он, чувши то, начини метаниу,
рекавши:
- Опрости ми, аво.
171
Рече му старац:
- Свакако да е и Марии потребна Марта; ер се Мариа кроз Марту прослави.
6. Упиташе едном аву Силуана:
- Какав си подвиг извршио, оче, те си стекао такву разборитост?
А он одговори:
- Никада у своме срцу нисам оставио помисао коа би гневила Бога.
7. Причали су како е ава Силуан седео затворен у своо келии, имауи само мало
зрна леблебие, и начини од их стотину сита. И гле, дое некакав човек из Египта,
кои имаше магаре натоварено хлебовима, па покуцавши на врата старчеве келие,
истовари их. А старац, узевши сита, натовари их на магаре и отпусти га.
8. Причали су о томе како ученик аве Силуана беше изашао напое без ега; па
узевши брау са собом, поруши ограду око врта и начини веу. А старац, када то
сазнаде, узме сво огртач и пое напое, па каже своо браи:
- Молите се за мене.
А они, видевши то, падоше му пред ноге, говореи:
- Реци нам, оче, шта те мучи?
А он им рече:
- Неу уи унутра и не скидам са себе огртач док не вратите ограду на ено
првобитно место.
И они опет сруше ограду и начине е каква е била. Тада се старац врати у своу
келиу.
9. Рекао е ава Силуан:
- а сам слуга а мо господар ми е рекао: "Ради мое дело и а у те хранити; а
одакле, не пита; било да крадем, било да позамуем, ти не истражу. Само ради, а
а у те хранити". А а, ако радим, ешу од свое плате, а ако не радим, ешу од
милостие.
10. ош е рекао:
- Тешко ономе човеку чие е име вее од егових дела.
11. Упита ава Мосие аву Силуана:
- Може ли човек свакога дана да постава нови почетак?
А старац рече:
- Ако е вредан, може и свакога часа да постава нови почетак.
12. Причао е неко од отаца како е едном приликом едан монах срео аву
Силуана, па видевши како егово лице и тело сиау као у анела, падне ничице на
зему. Говорио е да су такву благодат имали и неки други старци.
О АВИ СИМОНУ
172
1. Дое едном приликом некакав властелин да види аву Симона. А старац, кад то
чу, узме поас те се попне на едну палму да е чисти. А ови када доу, повичу:
- Старче, где е отшелник?
Он им рече:
- Нема овде отшелника.
И чувши то, они отидоше.
2. едном другом приликом, опет, пое неки други властелин да га види. А клирици
доу пре ега па рекну старцу:
- Аво, припреми се, ер властелин, чувши о теби, долази да га благословиш.
А он рече:
- Да, припремам се.
Па ставивши на себе некакве дроке и узевши у руке хлеба и сира, дое на зденац
и седне тамо едуи. А када дооше властелин и егова свита и видеше га таквога,
презреше га, рекавши:
- Зар е то отшелник о коме смо слушали? И сместа се вратише.
О АВИ СОПАТАРУ
1. Замоли неко аву Сопатара:
- Да ми заповест, аво, и а у е се држати.
А ова му рече:
- Нека не уе жена у твоу келиу и немо читати апокрфне киге; и немо
расправати о икони Божио, ер то ние ерес, ве лудост и надитае обеу страна;
немогуе е целокупно твари да разуме ту ствар.
О АВИ САРМАТУ
1. Рекао е ава Сармат:
- Дражи ми е човек кои е сагрешио, али зна да е сагрешио па се кае, него човек
кои ние сагрешио па сматра себе праведним.
2. Говорили су за аву Сармата како е много пута, по савету аве Пимена, узимао
на себе подвиг од четрдесет дана; и издржаваше он те дане као ништа. Дое, дакле,
ава Пимен код ега па му вели:
- Реци ми, шта си видео чинеи такав подвиг?
А он му одговори:
- Ништа нарочито.
Рече му ава Пимен:
- Неу те пустити све док ми не кажеш.
А он му рече:
- Само едно наох: ако кажем сну: "Одлази", он оде, ако му кажем: "Дои", он
дое.
3. Исприча едан монах ави Сармату:
- Помисли ми говоре: "Немо радити, ве еди, пи, спава".
173
Старац му вели:
- Када си гладан, еди; када си жедан, пи; када си поспан, спава.
А догоди се да дое едан други старац монаху, а ова му исприча шта му ава
Сармат беше рекао. Старац му каже:
- Оно што ти рече ава Сармат значи следее: када силно изгладниш и ожедниш да
не можеш више поднети, тада еди и пи; а када бдиш ако много те ти се приспава,
спава. То значе речи кое ти е старац рекао.
4. Исти монах опет исприча ави Сармату:
- Помисли ми говоре: "Пои напое и посети брау".
А старац вели:
- Не слуша их у томе, ве реци: "Ево, послушао сам те први пут, а сада не могу да
те слушам".
О АВИ СЕРАПИОНУ
1. Путовао е едном приликом ава Серапион па, пролазеи кроз неко село у
Египту, угледа некакву блудницу како стои пред своом куом; и старац о рече:
- Сачека ме до вечери; ер хоу да доем код тебе и проведем но са тобом.
А она му одговори:
- Добро, аво.
Па се она припреми и простре постеу. А када дое вече, дое старац код е и
улазеи у ену келиу вели:
- еси ли припремила постеу?
А она рече:
-Да, аво.
Он затвори врата па о вели:
- Причека мало док завршим молитвено правило кое ми монаси имамо.
И старац започне са своом службом; па почевши од псалтира, код сваког псалма
учини прозбу, молеи се Богу за у, да се покае и да се спасе. И услиши га Бог. И
стоаше жена покра старца тресуи се и молеи. А када старац заврши цео
псалтир, жена падне на зему. Тада старац стаде да чита апостол и прочита много
из ега; и тако оконча своу службу. А жена усхиена и схватауи да старац не
беше дошао код е ради греха, ве да спасе ену душу, падне пред егове ноге
говореи: - Учини ми услугу, аво, и поведи ме тамо где могу пронаи Бога.
Тада е старац поведе у манастир девица па е предаде маци и рече:
- Прими ову сестру и немо о навалити арам или заповест као осталим сестрама,
ве што хое, пода о, и дозволи о да проводи живот како хое. А када прооше
два дана, она рече:
- а сам грешна, хоу да едем сваки други дан. А након неколико дана рече:
- а имам много грехова, хоу да едем сваки четврти дан.
После неколико дана замоли она маку рекавши:
- Пошто сам много ожалостила Бога своим безакоима, учини ми услугу па ме
стави у келиу и загради е, па ми само кроз едан отвор доносите мало хлеба и
рукодее.
И мака о тако и учини. А она угааше Богу у остало време свога живота.
174
2. Замоли неки монах аву Серапиона:
- Реци ми неку поуку.
Старац му вели:
- Шта имам да ти кажем? Да си узео оно што припада удовицама и сирочади и да
си све ставио у ову шкриу?
ер знааше да е препуна кига.
3. Рекао е ава Серапион:
- Као што царски воници, стоеи, не могу да гледау лево или десно, тако и
човека, ако стои пред Богом и свакога часа пред им у страху бди, ништа
неприатеско не може устрашити.
4. Посети едан монах аву Серапиона, а старац му рече да се, као што е то обича,
помоли Богу. Али га ова, сматрауи себе грешним и недостоним и самог
монашког образа, не послуша. Рече му старац затим да опере свое ноге, али ова,
из истих разлога, опет не хтеде. Затим му постави трпезу, те и сам старац поче да
еде. Па стаде да га саветуе, говореи:
- Чедо мое, ако хоеш да имаш духовне користи, остани у своо келии и пази на
себе и на свое рукодее; ер ти излазак не доноси толико користи као што е ти
донети седее у келки. А ова, чувши то, огорчи се веома и измени се у лику, тако
да не могаше преварити старца. Рече му, дакле, ава Серапион:
- До сада си говорио: "Грешан сам", и оптуживао си себе како си недостоан и да
живиш; а када сам те с убаву опоменуо, толико си се разгоропадио. Ако заиста
желиш да будеш смирен, научи да благо примаш примедбе од других и да не
говориш себи празне речи.
Чувши то, брат начини метаниу пред старцем и отиде веома задовоан.
О АВИ СЕРИНУ
1. Говорили су о ави Серину како се много подвизавао и како е ео само две корице
хлеба. И дое код ега ава ов, егов сабрат и исто тако велики подвижник, па му
каже:
- У своо келии а се држим свога поретка, а када изаем, прилагоавам се браи.
А ава Серин му вели:
- Ние велика врлина у томе да се држиш свога поретка када си у своо келии, ве
када изаеш из е.
2. Рекао е ава Серин:
- Провео сам сво век жауи, шиуи, плетуи; па и поред свега, да ме ние
хранила рука Божиа, не бих се могао заситити.
О АВИ СПИРИДОНУ
1. Говорили су о ави Спиридону да е толико преподобан био та чобанин да се
удостоио да постане и пастир удских душа. ер беше изабран за епископа еднога
града на Кипру. А због свог великог смиреа, иако беше епископ, напасао е и
175
овце. И едном око понои провале лопови у тор где беху овце, те покушау да их
украду. А Бог, кои пастире спасава, спасе и овце; ер, невидивом силом, лопови
беху свезани кра тора. А када дое утро, дое пастир овцама. Па кад угледа
лопове руку везаних одзада, разумеде шта се догодило, те их након молитве
одреши. Па пошто их посаветова и поучи да се потруде у праведно работи а не у
неправдама, даруе им еднога овна и отпусти их рекавши им приазно:
- Да не изгледа да сте узалуд бдели.
2. Причали су како у ега беше кер девица по имену Ирина, коа беше
благочестива као и ен отац. И едан познаник повери о некакав залог. А она, да
би била безбедниа, сакрие у зему то што о е поверено; а ускоро затим се
упокои. После неког времена дое власник залога па, не затекавши тамо девицу,
навали на еног оца, аву Спиридона, час га вукуи а час молеи. А старац,
сматрауи власникову штету несреом, дое на гроб свое кери и помоли се Богу
да му, пре но што се испуни време, покаже обеано васкрсее; и беше оправдано
егово надае. ер се керка опет указа пред оцем жива па, показавши му место
где се накит налазио, опет се врати. И узевши залог, старац га предаде.
О АВИ САУ
1. Причали су да су ава Сао и ава Муис живели заедно. А ава Сао имаше велико
послушае и беше веома строг. А старац му е говррио, искушавауи га:
- Пои, отми то.
И он би, ради послушаа, пошао и отимао од свое брае, благодареи Богу за све.
А старац би то узимао и крадом враао. И едном приликом док су пешачили, он
онемоа, а ава га остави сатртог, па дошавши, рече братии:
- Поите, донесите Саа, ер лежи сав сломен. И они пооше и донесоше га.
О МАЦИ САРИ
1. Причали су за маку Сару да е тринаест година провела бореи се против
насртаа демона блуда и никада се ние молила да та борба престане, ве е
говорила:
- Боже да ми снаге.
2. едном приликом насрне силно на у та исти демон блуда, убацууи о
помисли о таштим стварима овога света. А она, не удаавауи се од страха
Божиег и од подвига, попне се у келиу да се помоли. И прикаже о се телесно дух
блуда, те о каже:
- Победила си ме, Саро.
А она рече:
- Нисам те победила а, ве мо владика Христос.
3. Говорили су за у да е шездесет година провела живеи изнад потока, и ние се
нагнула да га види.
176
4. Доу едном код е двоица стараца, великих отшелника, из краева Пилусиона,
па успут говораху едан другом:
- Хаде да понизимо ову старицу.
Па о веле:
- Пази да се не би твое мисли узнеле и да не кажеш: "Ево, отшелници долазе к
мени, иако сам жена".
Одговори им мати Сара:
- По своо природи есам жена, али по мислима не.
5. Говорила е мати Сара:
- Ако се помолим Богу да удовоим свим удима, наи у се како се каем пред
вратима свакога од их; радие у да се молим да мое срце буде чедно према
свима.
6. ош е говорила:
- Ставим ногу да се успем на лестве и пре но што се почнем пети поставим смрт
пред свое очи.
7. Добро е и за уде да чинимо милостиу. ер, иако то и бива ради угааа
човеку, опет е и Богу угодно.
8. Посете едном Скиани маку Сару, и она стави пред их смокве. А они,
оставауи оне кое су добре, поедоше оне кое су лоше. А она им рече:
- Заиста сте Скиани.
О МАЦИ СИНКЛИТИКИИ
1. Говорила е мати Синклитикиа:
- Велику борбу и труд имау у почетку они кои Богу приступау, а потом
неизрециву радост. Они кои хое да запале ватру напре се надиме и сузе им теку,
па тако остваре што су хтели, ер е речено: "Бог е наш ога кои спауе"; тако и
ми уз сузе и труд треба да распауемо божански ога.
2. ош е говорила:
- Потребно е да ми кои смо изабрали монашки призив стекнемо крау
трезвеност. ер, и код световака се трезвеност сматра начином живота, али
заедно с ом присутна е безумност, због грешности свих осталих чула. Заиста,
они гледау непристоно и смеу се разуздано.
3. ош е говорила:
- Као што наачи отрови одгоне крвожедне звери, исто тако и молитва заедно с
постом одгони лукаве помисли.
4. ош е говорила:
- Нека те не преласти обие световних богатстава, као да, тобоже, има некакве
користи од празног уживаа. Они цене куварско умее; а ти постом и бедним
177
елима превазилазиш богатство ихових ела. ер вели: "Душа сита гази медно
сае". Немо се наситити хлеба и нееш пожелети вина.
5. Упиташе блажену Синклитикиу е ли сиромаштво крае добро. А она рече:
- Насавршение за оне кои то могу. ер кои га подносе, телом осеау жалост и
невоу, али у души налазе спокоа. ер као што се круте хаине перу тако што их
газимо и снажно трамо, тако се и снажна душа добровоним гладоваем ош
више укрепуе.
6. ош е говорила:
- Ако се задесиш у општежиу, немо меати место ер еш себи много нашкодити.
Заиста, као што птица, када напусти своа аа, учини их празним и неплодним; тако
и монах или монахиа када прелази из места у место хлади се и умртвуе у вери.
7. ош е говорила:
- Много е замки авоих. Ние се душа глау покренула? Тада он богатство нуди
као мамац. Ние успео уз помо увреда и погрда? Упууе хвалу и славу. Ако е
побеен здравем, он разболева тело. А пошто не беше у стау да обмане човека
уживаима, покушава да га одврати невоним страдаима. И намее коекакве
тешке болести, не би ли тако помрачио убав према Богу у оних кои због их
постану малодушни. Али и тело бива растрзано снажним грозницама и трпи
неподношиву же. Ако све то подносиш ер си грешан, сети се и будуих мука и
вечнога ога и казни и немо бити немаран према будуности. Раду се што е Бог
погледао на тебе и има на своим уснама ону чувену изреку: "Карауи покара ме
Господ, али ме смрти не даде". Био си железо, али си се огем избавио од ре. А
ако си праведан па допаднеш болести, напредуеш од великих ствари ка ош
веима. еси ли злато? Па кроз ога еш бити ош вреднии. Даде ли се твоме телу
сатански дух? Веселим се; погледа коме си постао сличан, ер си удостоен
Павловог дела. Мучи те грозница? Патиш се због студени? Али Писмо вели:
"Уосмо у ога и воду, али си нас извео до одмора". Успео си у првоме? Причека
и друго. Чинеи добродетеи узвику речи светитееве, ер каже: "а сам ништ и
болан". Постаеш савршен са ове две невое; ер каже: "Невоом си ме обдарио".
Подвизавамо се у своим душама таквим трудовима; ер имамо неприатеа пред
своим очима.
8. ош е говорила:
- Ако нас болест мучи, немомо жалити што због болести и телесних рана не
можемо гласом поати; ер све се то у нама збива да би жее нестале. Заиста, пост и
лежае на земи су нам због уживаа одреени. Ако, дакле, каква болест искрсне,
заповести су сувишне. ер у томе е велики подвиг, да издржимо у болести и да
узносимо благодарне песме Богу.
9. ош е говорила:
- Када постиш, немо се представати болесним, ер су и они кои не посте много
пута допали такве болести. Започео си са добрим? Немо се зауставати да те не би
неприате прекинуо; ер ега твое стрпее уништава. ер, и они кои започиу
178
пловидбу напре вребау повоан ветар, а када рашире едра наилазе одмах на
супротан ветар, али морнари не искрцавау брод због ветра кои е наишао; ве
само, пошто се мало примире или се супротставе невремену, наставау пловидбу.
Тако и ми, када наие противан дух, пружауи крст уместо едра, без страха
обавимо пловидбу.
10. ош е говорила:
- Они кои, уз муку и морске опасности, сабирау вештаствено благо, када зараде
много, желе ош више; а оно што ве имау сматрау ништавним, пружауи се
према ономе што немау. А ми, немауи ништа од онога што е тражено, због
страха Божиег не желимо ништа да стекнемо.
11. ош е говорила:
- Подражава цариника да не би био осуен са фарисеем; и изабери кротост
Мосиеву, па еш свое срце, кое е камено, претворити у извор воде.
12. ош е говорила:
- Опасно е да друге поучава она кои се ние уздигао практичним животом. ер као
што она ко има трошну куу, ако прими госте, може им нашкодити ако куа падне,
тако и они, ако не изграде прво себе, погубие и посетиоце заедно са собом; ер су
их речима сабрали на спасее, а лошим животом е више нашкодити
подвижницима.
13. ош е говорила:
- Добро е да се не гневиш; а ако ти се то ипак догоди, Господ ти ние оставио ни
цео дан за страст, рекавши: "Да не зае сунце". А ти чекаш да зае све твое време?
Зашто мрзиш човека кои те е ожалостио? Ние он та кои ти е нанео неправду,
ве аво. Мрзи болест, а не болесника.
14. ош е говорила:
- Што више подвижници напредуу у врлинама, то се са вишим противником носе.
15. ош е говорила:
- Има и подвига кое е неприате одредио; ер и егови ученици их извршавау.
Како, дакле, да разликуемо божански и царски подвиг од тиранског и демонског?
Очигледно из сразмере. Све твое време нека буде одреено за пост. Немо постити
четири или пет дана, а следеег да разрешиш на мноштво хране, ер безмерност
доводи до пропадивости. Ако си млад и здрав, пости; ер дои е старост са
болестима. Према томе, колико можеш, сабира храну, па кад не будеш могао,
биеш спокоан.
16. ош е говорила:
- Када смо у општежиу треба више да се држимо послушаа него подвига; ер
едно нас учи смиреноуму а друго гордости.
179
17. ош е говорила:
- Треба своом душом разборито да управамо; па када смо у општежиу да не
тражимо што е наше, нити да чинимо ишта по своо вои, ве да се потчинимо
оцу по вери.
18. ош е говорила:
- Писано е: "Будите мудри као змие, а безазлени као голубови". А да будемо као
змие, речено е да нам се не поткраду нагони и смицалице авое (ер што е
слично брзо се узаамно препозна), а безазленост голубице показуе чистоу дела.
Т
О АВИ ТЕОДОРУ ИЗ ФЕРМЕ
1. Имао е ава Теодор из Ферме три добре киге. Посети он едном аву Макариа
и каже му:
- Имам три добре киге и од велике су ми користи; и браа их такое читау те су и
има од велике духовне користи. Реци ми, дакле, шта треба да чиним? Да их
задржим ради свое духовне користи и ради користи мое брае, или да их продам
па да уделим сиромасима?
А старац рече:
- Дела су, дакако, добра, али вее од свега е сиромаштво.
А ова, када е то чуо, пое, прода киге и удели сиромасима.
2. едноме брату кои е живео у Келиама засмета самоа, те он пое ави Теодору
из Ферме и повери му то. А старац рече:
- Пои, савлада свое помисли, покори се и остани са осталима. Ова му каже:
- Немам спокоа ни меу удима.
А старац му рече:
- Када си сам немаш спокоа, са другима немаш спокоа; зашто си онда ступио меу
монахе? Зар не због тога да би подносио невое? Реци ми сада, колико година
носиш схиму?
Ова одговори:
- Осам.
Старац му тада рече:
- Заиста, а носим схиму седамдесет година и нисам нашао спокоа ниедан дан; а
ти за осам година хоеш да пронаеш споко? А ова, чувши то, отиде укрепен у
вери.
3. едном приликом посети неки од брае аву Теодора и проведе три дана молеи
га да му каже неку поуку. Али му ова не одговори. И он отиде ожалошен. И рече
старцу егов ученик:
180
- Аво, зашто му ниси рекао поуку, те отиде ожалошен?
А старац му вели:
- Наравно да му не бих рекао; ер он е мешетар, и жели да стекне славу туим
речима.
4. ош е рекао:
- Ако стекнеш приатество са неким и догоди седа он падне у искушее блуда,
ако можеш, подаму руку да га извучеш. А ако падне у ерес и не поверуе твоим
речима и не врати се, одмах га одсеци од себе, да се не би случано, задржавауи
се с им, и ти суновратио у аму.
5. Причали су за аву Теодора из Ферме да е ова три начела поштовао изнад свега:
сиромаштво, подвиг и избегавае уди.
6. Догоди се едном да ава Теодор остане са другима;и док су монаси обедовали,
узимали су чаше утке и с поштоваем и нису говорили: "Опрости". А аваТеодор
рече:
- Монаси су изгубили своу племенитост, и не веле: "Опрости".
7. Упитао га е неки брат:
- Сматраш ли исправним, оче, да не едем хлеб неколико дана?
Старац му одговори:
- Добро чиниш; ер и а сам тако чинио. А брат му вели:
- Хоу, дакле, да ставим леблебие у млин и да направим брашно од их.
Старац на то рече:
- Али ако опет треба да идеш у млин, начини сво хлеб; ер каква е потреба за
таквом променом?
8. Дое едан од стараца ави Теодору и каже му:
- Гле, она брат се вратио у свет. А старац му рече:
- Ти се томе дивиш? Немо се дивити томе, ве се радие задиви када чуеш да неко
може да избегне уста неприатеева.
9. Дое едан брат старцу Теодору и почне да говори и да распреда о стварима кое
ош ние учинио. А старац му вели:
- Ниси ош ни брод пронашао нити си сместио свое ствари, и пре него што си
запловио, ве си стигао у та град. Обави напре сво посао, па онда дои до тога о
чему сада говориш.
10. Исти он посети едном аву ована, кои беше ушкопеник од роеа. И док су
разговарали он му рече:
- Док сам био у Скиту, дела душе била су наше главно дело, а рукодее нам е био
узгредно дело; а сада су дела душе постала узгредно дело, док е узгредно дело
постало наше главно дело.
181
11. Упитао га е едан брат:
- Кое е то дело душе кое е сада узгредно дело и кое е то узгредно дело кое е
постало наше дело?
А старац вели:
- Све што се чини због заповести Божие есте дело душе, али да радимо и да
сабирамо за себе, то треба да буде узгредно дело.
А брат му каже:
- Поасни ми то мало.
А старац вели:
- Ево, чуо си, на пример, за мене да сам болестан и дужан си да ме посетиш, па
велиш у себи: "Треба ли да оставим свое дело и да поем? Напре у а, ипак,
завршити свое дело а затим у пои к ему". Поави ти се, пак, и други разлог, те
ти можда уопште и не поеш. Други пут ти неки брат каже: "Помози ми, брате". А
ти велиш: "Зар да оставим свое дело и да поем да радим с им?" Ако, дакле, не
поеш, кршиш тиме заповест Божиу, коа есте дело душе, и чиниш узгредно дело,
што е дело руку.
12. Рекао е ава Теодор из Ферме:
- Човек кои се налази у покаау не везуе се за заповест.
13. Исти он е рекао:
- Нема такве врлине као што е не осуивати.
14. ош е рекао:
- Човек кои е упознао сладост келие, када избегава другога брата не чини то да би
га увредио.
15. ош е рекао:
- Ако не одвоим себе од тих милосра, она ме нее пустити да будем монах.
16. Рекао е ош:
- Многи су у ово време изабрали споко, пре него што им га Бог подари.
17. Рекао е ош:
- Немо спавати тамо где има жена.
18. едан брат рече ави Теодору:
- Желим да извршавам заповести.
Старац му исприча о томе како е ава Теона едном приликом рекао: "Хоу да сво
ум испуним Богом", па узевши брашно из млина, начини хлебове. А када су му
сиромаси затражили, он им даде хлебове; а када су му, опет, други затражили, он
им даде кошаре и одеу коу е носио, и уе у келиу опасан поавом. И поред
свега тога, опет е корио себе, говореи: "Нисам испунио заповест Божиу".
19. Онемоа едном ава осиф и пошае по аву Теодора, говореи:
- Дои, да те видим пре него што напустим ово тело.
182
А било е то средином недее. И ава Теодор не пое, ве му пошае поруку:
- Ако останеш жив до суботе, дои у; али ако одеш, видеемо се на ономе свету.
20. Рече едан брат ави Теодору:
Реци ми неку поуку, ер сам пропао.А ова му с великом муком рече:
а сам у опасности, и шта имам да ти кажем.
21. Дое едан брат ави Теодору да би научио да шие, и донесе са собом и платно.
А старац му вели:
- Пои, па дои овамо уутру.
И уставши уутру, старац потопи плетиво и припреми му платно, рекавши:
- Учини тако и тако.
И остави га. Па ушавши у своу келиу, старац седне; а када дое време, он
припреми ело и отпусти ученика. А када ова уутру дое, старац му рече:
- Узми свое платно и иди одавде; ер си дошао да ме уведеш у искушее и бригу.
И ние га више пуштао унутра.
22. Причао е едан ученик аве Теодора:
Дошао е едном некакав човек кои е продавао лук и напунио ми зделу име. А
старац рече:
- Напуни копау жита и пода му.
А биле су две гомиле жита: една беше чиста а друга нечиста; и а му напуним од
оног нечистог жита. А старац ме погледа с прекором и жаеем; а од страха
паднем и сломим посуду, па направим метаниу пред им. А старац каже:
- Устани, ние твоа кривица, ве сам а погрешио што сам ти рекао.
Па изашавши, старац напуни скуте свога огртача чистим житом и преда му заедно
са луком.
23. Пошао е едном приликом ава Теодор заедно са едним братом да напуни
воде; а брат, дошавши први до зденца, угледа огромну змиу. А старац му рече:
- Пои, згази о главу.
Али ова, уплашивши се, не пое. Тада пое старац, а змиа, спазивши га, од страха
побегне у пустару.
24. Упитао е неко аву Теодора:
- Ако би изненада дошло до каквог обрушаваа, да ли би се ти уплашио, аво?
Старац му вели:
- Да се небо сурва на зему, Теодор се нее уплашити.
ер беше молио Бога да га лиши страха. Због тога су га то и питали.
25. Причало се о томе како Теодор, када е требало да постане акон, ние хтео да
се прихвати службе и бежао е по многим местима. Старци га опет врате, говореи
му:
- Немо да избегаваш свое служее.Вели им ава Теодор:
- Оставите ме и помолиу се Богу, да видим хое ли ми саопштити да заузмем
место свога служеа.
183
И он се помоли Богу, говореи:
- Ако е Твоа воа да останем у своме месту, обавести ме.
И указа се пред им огени стуб од земе до неба и глас кои е говорио:
- Ако можеш да будеш као ова стуб, ти пои и прими се службе.
А он, чим то зачу, закучи да ош увек не треба да се прихвати служеа. И тако,
када дое у цркву, браа начине метаниу пред им и кажу:
Ако не желиш да служиш, држи макар путир. Али он то не прихвати, рекавши:
- Ако ме не пустите на миру, побеи у одавде. И тако га они пусте на миру.
26. Причали су о томе како е он, када е Скит опустео, дошао да живи у Ферми. А
када е остарио, разболе се, па му браа стадоше доносити нешто ела. И оно што е
први донео старац е давао другоме, и све тако: што е добиао од претходног давао
е ономе другоме; а у време обеда ео е оно што би се задесило код онога кои е
долазио.
27. Причали су како е ави Теодору, док е боравио уСкиту, дошао демон пред
врата тражеи да уеунутра, а ава га веже изван келие. А затим дое и други демон
тражеи да уе унутра, а ава веже и ега. После тога дое и треи демон те нае
ову двоицу везаних, па их упита:
- Зашто стоите овде напоу?
А они му одговоре:
- Он седи унутра и не пушта нас да уемо.
Тада ова покуша силом да уе, а старац веже и ега. А они, уплашивши се
старчевих молитава, стадоше да га моле, говореи:
- Ослободи нас.
Старац им рече:
- Одлазите.
И они посрамени оду.
28. Причао е неки од отаца о ави Теодору из Ферме: Доем едно поподне код
ега, а он беше огрнут исеченим огртачем, а груди му беху голе и куку беше пред
им. И тога часа дое едан племи да га види. И чим е покуцао на врата, старац
изае и отвори му, па примивши га, стане кра врата и почне разговарати с им. А
а узех комад поаве и покрих му рамена. Али старац пружи руку и одгурне
поаву. Када е племи отишао, рекох му:
- Аво, зашто си то учинио? Човек е дошао ради духовне користи, а не да би се
саблазнио.
А старац ми вели:
- Шта то причаш, аво? Зар ош увек служимо удима? Учинили смо што нам е
дужност, и то е прошло. Ко хое да се духовно окористи, нека се окористи; ко хое
да се саблазни, нека се саблазни; а а излазим у сусрет удима онако како се
затекнем. А своме ученику овако заповеди:
- Ако дое неко ко хое да ме види, немо му реи ништа претворно; ве ако едем,
кажи: "еде", а ако спавам, кажи: "Спава".
184
29. Нападну га едном три разбоника; и док су га двоица држали, треи е купио
егове ствари. Па пошто е изнео киге, хтеде да узме и огртач. Тада им старац
рече:
- То оставите.
Али они не хтедоше. А он, замахнувши рукама, одбаци двоицу. Видевши то, они
се уплашише, а старац им вели:
- Не плашите се; поделите огртач на четири дела и узмите три а едан оставите.
И они тако учинише, тако да е старац добио сво део огртача кои е носио у цркви.
О АВИ ТЕОДОРУ СА ДЕВЕТЕ
1. Рекао е ава Теодор са Девете:
- Док сам био млаи живео сам у пустии. Поем тако едном у пекару да замесим
два квасца и наием тамо на неког брата кои е хтео да замеси хлебове и ние имао
никога да му помогне. Те а оставим сво посао и помогнем му. И тек што сам
завршио, дое едан други брат, па помогнем и ему и замесим му хлебове. Затим
дое и треи, те а учиним исто; и тако учиним свакоме кои е дошао, и замесим
шест теста. А потом, када су сви отишли, замесим и своа два теста.
2. Причали су за аву Теодора и аву Лукиа са Девете да су провели педесет година
ругауи се своим помислима и говореи: "Након ове зиме, отии емо одавде". А
када е, опет, долазило лето, говорили су: "Након овога лета, отии емо одавде". И
тако су блажени оци проводили све време.
3. Рекао е ава Теодор са Девете:
- Ако нам Бог урачуна немарност при молитвама и заокупеност при
псалмопоау, не можемо се спасити.
О АВИ ТЕОДОРУ ИЗ СКИТА
1. Рекао е ава Теодор из Скита:
- Долази ми помисао, узнемирава ме и заокупа, и не вреди ми да чиним никакво
дело, ер ме спутава да чиним добродетеи; а трезвен човек, одбацууи помисао
од себе, устае на молитву.
О АВИ ТЕОДОРУ ИЗ ЕЛЕФТЕРОПОА
1. Упитао е ава Аврам Ивирац аву Теодора из Елефтеропа:
- Шта е бое, оче - да стекнем славу или срамоту?
А старац вели:
- а више желим да стекнем славу него срамоту. ер ако учиним добро дело и
прославим се, могу да осудим свое помисли, ер нисам достоан такве славе; док
срамота долази од погрешних ствари. Како ли, дакле, могу утешити свое срце, ако
се уди због мене саблажавау? Бое е, дакле, чинити добро дело и бити
прославен.
185
А ава Аврам рече:
- Добро велиш, оче.
О АВИ ТЕОДОТУ
Рекао е ава Теодот:
- Лишавае хлеба суши тело монаха.
А едан други старац е говорио:
- Бдее ош више суши тело.
О АВИ ТЕОНИ
1. Рекао е ава Теона:
- Због заокупености ума созерцаем Бога, ослобаамо се робоваа телесним
страстима.
О ТЕОФИЛУ АРХИЕПИСКОПУ
1. Блажени Теофило архиепископ посети едном приликом Нитриску гору. И дое
ему едан ава са те горе. А архиепископ му вели:
- Шта си више пронашао у оваквом начину живота оче?
Старац му рече:
- То да увек оптужуем и корим себе.
Вели му ава Теофило:
- Другога пута осим овога нема.
2. Исти ава Теофило, архиепископ, посети едном приликом Скит. И пошто се
братство сабрало, рекоше ави Памву:
- Реци неку поуку оцу, нека му буде на корист.
Старац им каза:
- Ако му мое утае ние на корист, нее му ни мое речи бити на корист.
3. Доу едном оци у Александриу на позив Теофила архиепископа, како би се он
помолио Богу и разрушио многобожачка светилишта. И док су ели с им, изнесу
пред их унее месо, те они едоше ништа не примеууи. А архиепископ,
узевши едан комад, даде наближему старцу и рече:
- Гле, ово е добар комад, еди, аво. А они одговорише:
- Ми смо до сада ели зее; али ако има меса, неемо ести.
И нико од их не настави да окуша од ега.
4. Исти ава Теофило е говорио:
Какав страх и ужас и невоу треба да искусимо када се душа одваа од тела! ер до
нас доспевау воске и силе противних снага, господари таме, свето-владари зла,
началства и власти, духови зла, и неком врстом суда заузимау душу, показууи
сва ена сагрешеа, учиена у знау и незнау, од младости до узраста када е
узета. Они, дакле, стое и оптужуу е за све што е учинила. И шта мислиш, какав
186
е бити ужас у души онога часа докле не изае одлука о о и не оствари се ено
ослобоее? То е час ене пате, све док не буде видела шта е се с ом збити. А
с друге стране, божанске силе стое насупрот противним силама, и оне показуу
ена добра дела. Замисли дакле, у каквом страху и ужасу се налази душа коа стои
усред судишта, док ена пресуда не буде изречена од стране праведног судие.
И ако е достона, оне силе примау казну, а она бива обухваена овим (божанским)
силама и убу-дуе е безбрижна, и почива према ономе како е писано: "И кои
певау и веселе се, сви су извори мои у теби". Тада се остваруе оно што е писано:
"Даила се мука и пата и стеае"; тада ослобоена душа одлази ка оно
неизрециво радости и слави, у коо е се и настанити. А ако се, пак, нае да душа
живи у немару, она чуе страшан глас: "Нека се удаи безбожник и не гледа на
величанство Господе". Тада настае дан гнева, дан туге, дан таме и мрака.
Предана тами преисподо и осуена на вечни ога, душа е се мучити у
бескраним вековима. Где е тада бити хвалисавост овога света, таштина, изобие,
уживае, маштареа, одмор, паре, благородност, отац, мати, брат? Ко е мои
одатле да ишчупа душу коа гори у огу и мучи се на страшним мукама? А пошто
све то тако бива, какви треба да смо у светом општеу и у благочешу? Какву ли
убав треба да стекнемо? Какво владае? Какав живот? Какав пут? Какву
исправност? Какву молитву? Какву безбедност? ер вели: "Чекауи ово старате се
да се наете пред им чисти и непорочни у миру", да бисмо се удостоили да га
чуемо како говори: "Ходите, благословени Оца моега; примите Царство кое вам
е припремено од постаа света", у векове векова. Амин.
5. Исти ава Теофило архиепископ, када е био на самрти, рекао е:
- Блажен си, аво Арсение, ер си се увек сеао овога часа.
О МАЦИ ТЕОДОРИ
1. Упита мати Теодора оца Теофила шта значе речи апостола Павла "искупууи
време". А он о одговори:
- Ове речи говоре о користи; на пример, налазишли се у времену ругаа? Ти купи
време ругаа смиреем и дуготрпеивошу, и добави себи корист. е ли време
бешчаша? Ти искупи време незлобивошу, и стекни корист. И све што е
противно, ако желимо, бива нам на корист.
2. Рече мати Теодора:
- Борите се да уете на уска врата. ер као што дрвее, ако не претрпи зиме и кише,
не може родити рода, тако е и за нас ова век зима, и без мноих мука и скушеа
неемо мои постати наследници Царства небесног.
3. Рече ош:
- Добро е молитвено тиховати; ер мудар човек живи у тиховау. ер заиста,
велика е корист за девственицу или за монаха да тихуе; а нарочито за младе. Али
зна, ако неко доспе до тиховаа, сместа долази она зли и душу му оптереуе
мрзовоом, малодушношу, разним помислима, а тело му оптереуе болестима,
слабостима, клонулошу колена и свих удова, и паралише снаге душе и тела, те
187
тиховате вели: "Болестан сам и не могу да читам службу". Али ако бдимо, све то
нестае. ер био е некакав монах коег би, чим би дошао да прочита службу,
нападала дрхтавица и ватра и у глави би му бучало од притиска. И говорио е себи:
"Ево болестан сам и само што нисам умро; да устанем а ипак пре но што умрем и
да прочитам молитвено правило". И том мишу он присили себе и прочита
службу. И тек што е окончао службу, нестане грозница. Убудуе се том мишу
брат супротставао искушеима и читао службу, и тако е победио зле помисли.
4. Причала е иста мати Теодора:
едном се неко наругао неко благочестиво жени. А она му вели:
- Могла бих и а теби да кажем сличне ствари, али ми закон Божии затвара уста.
Причала е и ово:
- едан хришанин е, расправауи са Манихеем, рекао: "Пода телу закон, и
видееш тело покра Творца".
5. ош е говорила:
- Учите мора бити стран сваком властоубу; мора бити туин таштини, далеко
од гордости; да не би био преварен ласкаем, да не би био заслепен даровима, да
га не би стомак побеивао, да га не би обузимао гнев, ве да буде дуготрпеив,
благородан, смиреноуман на сваки начин; да буде проверен, трпеив, брижан и
душеубив.
6. ош е говорила:
- Ни подвиг ни бдее нити било какав труд не спасава човека, осим чистога
смиреноума. ер, био е некакав отшелник кои е одгонио демоне и испитивао их:
"Чиме се изгоните, постом?" А они кажу: "Ми нити едемо нити пиемо".
"Бдеем?" А они кажу: "Ми не спавамо". "Отшелништвом?" "Ми живимо у
пустии". "Чиме се, дакле, изгоните?" А они кажу: "Ништа нас не може победити
осим смиреноума". Видиш ли да е смиреноуме победничко оруже против
демона.
7. Рекла е мати Теодора:
- Био е неки монах кои е због мноштва искушеа рекао себи: "Идем одавде". И
тек што беше назуо свое сандале, угледа едног другог човека кои е такое обувао
свое сандале и кои му рече: "Зар не одлазиш због мене? Па ево, а у те пратити
куд год да идеш".
О АВИ ТИТОУ
1. Причали су за аву Титоа: када е стоао на молитви, ако не би брзо спуштао руке
доле, егов ум био би узнесен у васионе. А када се дешавало да се заедно са им
моли и братиа, старао се да брзо спусти руке, да му се ум не би узнео и да се тамо
неби задржао.
2. Рече ава Титое:
- Странствовае е када човек обуздава своа уста.
188
3. Упита монах аву Титоа:
- Како да сачувам свое срце?
А старац му вели:
- Како да сачувамо свое срце када су нам език и трбух отворени?
4. Говорио е ава Матое за аву Титоа:
- Не зна човек шта би о ему пре прозборио; него, као чисто злато кое на
златаревом кантару стои, такав е ава Титое.
5. едном приликом, док е ава Титое живео у Клизми, иако беше и при свести и
при уму, вели своме ученику:
- Пусти воду на палме, чедо мое.
А ова рече:
- Па у Клизми смо, оче.
Вели му старац:
- Шта а радим у Клизми?
Поведи ме опет у гору.
6. Седео е едном ава Титое, а кра ега беше и егов ученик; па ава уздахне, не
знауи да е брат кра ега, ер беше у заносу. И начинивши метаниу, он рече:
- Опрости ми, брате, ош нисам постао монах; ер, уздахнух пред тобом.
7. Упита монах аву Титоа:
- Кои е пут кои води ка смиреу?
Старац му вели:
- Пут смиреа е ова: уздржае и молитва и да себе сматраш нижим од сваке
твари.
О АВИ ТИМОТЕУ
1. Исприча ава Тимоте свештеник ави Пимену:
- Има нека жена у Египту коа живи као блудница, а све што заради дае као
милостиу. А ава Пимен рече:
- Нее она остати у блуду; ер, код е се види плод вере.
И догоди се да дое мака свештеника Тимотеа код ега. И он е упита:
- е ли она жена остала у блуду?
А она рече:
- Да; и повеала е бро своих убавника, а исто тако и милостиу.
Исприча то ава Тимоте ави Пимену. А ова рече:
- Нее она остати у блуду.
А када опет дое мака аве Тимотеа, рече му:
- Знаш ли да е она блудница хтела да дое са мном, да се молиш за у?
Чувши то, ова све исприча ави Пимену. А ова му рече:
- Бое да о поеш у сусрет.
И ава Тимоте пое и сусретне е. А она, како га виде и чу од ега реч Божиу,
заплака па му рече:
189
- а се од данас предаем Богу и неу наставити да живим у блуду.
И одмах отиде у манастир где е водила богоугодан живот.
Ф
О АВИ ФОКИ
1. Говорио е ава Фока из општежиа првога аве Теогниа, ерусалиманина:
- Док беах у Скиту, беше у Келиама некакав млад ава по имену аков, коме
телесни отац беше истовремено и духовни отац. А у келиама беху две цркве: една
беше православна, где се он и причешивао а друга расколничка. А аву акова,
пошто имаше дар смиреноума, волели су и едни и други, и православни и
расколници.
Говорили су му православни:
- Пази, аво акове, да те како не преваре расколници и привуку те да се причестиш
са има. Слично су му говорили и расколници:
- Зна, аво акове, да заедничареи са дифизитима, губиш своу душу; ер, они су
несторианци и извргавау истину. А ава аков, пошто беше чист човек, и пошто га
забрину оно што му говораху и едни и други, нае се у недоумици па одлучи да
помо затражи од Бога. Повуче се он крадом у едну тиху келиу изван лавре,
обукавши своу погребну одеу као да беше на самрти. ер, египатски оци имау
обича да мандиу у коо су примили свети образ и куку сачувау све до смрти и
да у има буду погребени, облачеи их иначе само недеом за свето Причеше, а
одмах затим их оставауи на страну. Отишавши, дакле, у ону келиу, предаде се
он молитвама и посту, те падне на зему и остане лежеи. Причао е како тих дана
беше много претрпео од демона, и то нарочито у помислима. А када проу
четрдесет дана, угледа едно дете како радосно улази код ега и каже му:
- Аво акове, шта радиш овде?
А он се одмах просветли па, оснаживши се тиме што е видео, рече:
- Владико, Ти знаш шта ме мучи. едни ми говоре: "Не остава Цркву", други ми
кажу: "Обмауу те дифизити", а а нашавши се у недоумиции не знауи шта да
чиним, наох се у оваквом стау.
Одговори му Господ:
- Ту где си, добро е.
И одмах након тих речи обрете се аков пред вратима свете цркве православних,
присталица сабора.
2. Причао е опет ава Фока:
Када ава аков прее у Скит, стане га силно нападати демон блуда; па нашавши се у
близини опасности дое код мене, све ми исповеди, па рече:
- Кроз два дана одлазим у ону пеину. Молим те, Господа ради, никоме не говори,
чак ни мом духовном оцу; ве избро четрдесет дана, па када се испуне, учини то
190
мени за убав па дои код мене и понеси са собом свето Причеше. Па наеш ли да
сам умро, погреби ме; а ако ош будем жив, причестиу се светим Причешем.
А а га послушам, па када се наврши четрдесети дан, узевши свето Причеше и
чистога заедничког хлеба са мало вина, поем код ега; и тек што се приближих
пеини, осетих велики смрад кои излажаше из еног отвора. Па рекох у себи:
- Упокоио се блажени.
Меутим, како уох, затекох га на самрти. А он, како ме виде, помакнувши мало
своу десну руку, колико е могао, покаже знаком руке на свето Причеше. а
рекох:
- Имам.
Хтеде он, дакле, да отвори уста али она беху стегнута; а а, не знауи шта да
чиним, изаем напое те пронаем едан суварак од грма, па уз много напора
отворим мало егова уста. И успем му унутра часне Крви и Тела, ситнеи га што
сам више могао. Он задобие снаге узимауи свето Причеше. А нешто касние,
квасеи мало мрвица од просфоре, а му их дам да поеде, а мало затим ош мало,
колико е могао да прими. И тако, благодау Божиом, након едног дана он пое са
мном, одлазеи у своу келиу, ослобоен, уз помо Божиу, погубне страсти блуда.
О АВИ ФИЛИКСУ
1. Посете браа аву Филикса, водеи са собом неке световаке, па га замоле да им
каже какву поуку. А старац уташе. Али пошто су га много молили, рече им:
- Хоете да чуете поуку?
Рекоше му:
- Да оче.
Старац им рече:
- Сада нема поука. Док су монаси питали старце и чинили што су им ови говорили,
Бог е овима давао снаге да говоре. А сада, пошто питау али не чине оно што чуу,
Бог е одузео благодат од стараца; те не налазе шта е реи ер нема онога ко би
тако чинио.
А монаси, чувши то, стадоше да уздишу говореи:
- Моли се за нас, аво.
О АВИ ФИЛАГРИУ
1. Беше неки светите по имену Филагрие, кои е живео у ерусалимско пустии
и улагао много труда да заради властити хлеб. И док е стаао на тргу продауи
свое рукодее, гле, изгуби неко кесу са хиаду новчиа; а старац, пронашавши е,
остане где беше, говореи:
- Свакако е дои она ко у е изгубио. И дое ова плачуи. Старац га поведе у
страну и преда му кесу. А ова га стаде задржавати, желеи да му да едан део. Али
старац не хтеде. Тада ова стаде да виче:
- Доите да видите човека Божиег, да видите шта е учинио.
А старац изае крадом из града, да се не би прославио.
О АВИ ФОРТАСУ
191
1. Рекао е ава Фортас:
- Ако Бог хое да живим, зна како е ме укрепити; а ако не жели, шта е ми живот?
Ние ништа примао од других, иако е лежао у постеи; ер е говорио:
- Ако ми неко нешто понуди, али не због Бога, тада нити а имам шта да му дадем
нити е примити плату од Бога, ер то ние због Бога принео; и тако се учини
неправда ономе кои е донео. ер,с они кои су Богу предани и гледау само у ега,
треба да су толико благочестиви да то и не сматрау увредом, чак иако су безбро
пута увреени.
Х
О АВИ ХОМЕУ
1. Причали су како е ава Хоме, пре но што е умрети, рекао своим синовима:
- Немоте живети заедно са еретицима нити имате познанства са властелом; и
немоте свое руке пружати да сабирау, ве их пружате да дау.
О АВИ ХЕРИМОНУ
1. Причали су за аву Херимона кои живаше у Скиту, како е егова пеина била
удаена од цркве четрдесет миа, а од оазе и од воде дванаест миа; и са толике
удаености доносио би до свое пеине рукодее и два крчага, носеи у свако
руци по едан, а онда би сео и тиховао.
192
Document Outline